11www.serbianmirror.com

I N T E R V J U

Januar 2010.

K

ako vas je `ivotni put doveo u

Ameriku?

@eleo sam da saznam vi{e o

tenisu i da postanem ~lan ~uvene USPTA,

United States Professional Tennis

Association. Prijatelji su mi govorili da ja

mogu samo da sanjam o tome, nisu ni slu-

tili da su me time vi{e podstakli da uspem.

Moj prijatelj Dejan Simi} me je 1997.

godine predstavio “Camp America”. Prvi

susret sa ameri~kim tenisom bio mi je u

“New England Tennis Camp”, koji vodi

mr. Gordon Kent. On me je

povezao sa Port Washington

Tennis Academy. 2000. godine

stigao sam u Port Tennis

Academy, kao prvi trener is

Srbije na ovoj svetski poznatoj

akedemiji. Tu sam po~eo da

radim na prvobitnoj ideji

USPTA. Tako sam, od “nema

{anse”, kako mi je rekao moj

prijatelj, uspeo da postignem

skoro sve u USPTA,

Professional 1, Long Island

Regional Tester, Tester godine

2005, USPTA Sport Science

Specialist i Competitive Pleyer

Development Coach. 2006

progla{en sam za volontera

godine Long Island Region.

Predstavite nam Port

Washington Tennis Academy. U ~emu je

razlika izme|u klasi~ne {kole tenisa i

akademije?

Port Washington Tennis Academy

je najve}a akademija sa zatvorenim tereni-

ma na isto~noj obali. Osnovao ju je 1966.

godine Hy Zausner, a sada akademiju vodi

mikrobiolognjegov sin Ri~ard Zausner.

Kroz akademiju je pro{lo hiljade tenisera,

me|u njima su i Vitas Gerulaitas, D`on

Mek Enroe… Head Pro je u PWTA bio

legenda trenerskog poziva Hari Hopman.

Akademija ima 17 zatvorenih terena, 13 sa

{ljakom i 4 “hard courts”, stazu za tr~anje

duga~ku skoro ~etvrtinu milje. Sada je

“Head pro” Manny Iqbal, a manager je

Janelle Mc Bride.

Razlika izme|u akademije i {kole

tenisa je u tome {to u Teniskoj Akademiji

rade profesionalni treneri. U teniskim {kola-

ma odvijaju se kratki programi, gde se pred-

nost daje masovnosti i gde naj~e{}e rade

treneri po~etnici uz kontrolu glavnog trenera.

Na terenu se obi~no nalazi od 8 do 10 dece,

dok se u na{oj akademiji radi sa

maksimum ~etvoro dece na terenu.

Svi treneri su u svojim zemljama

igrali za svoje reprezentacije i

imaju veliko trenersko iskustvo.

Na{a akademija radi tokom ~itave

godine, koja je podeljena na dva

semestra i letnji kamp traje tokom

{kolskog raspusta.

Na{i polaznici su deca

uzrasta od 4 i po do 17 godina.

Naravno, tu su i ~asovi za odrasle

i nekoliko nivoa liga koje na{i

~lanovi igraju. Niko ne mora imati

prethodno znanje, ali u kratkom

roku, svi na{i polaznici, ve} mogu

da igraju.

Imate li na{e dece u

va{oj {koli i koja su priznanja

osvojili va{i u~enici?

Trenutno na Akademiji imamo

samo jednog na{eg polaznika, Stevana

Stojkovi}a, koji je ovog semestra do{ao

kod nas. Stevan ima 9 godina i trenutno je

u srednjoj grupi. Ima veliki potencijal i

posta}e veoma dobar igra~. Pro{le godine

sam trenirao Emu Todorovi} koja je osvo-

jila nekoliko turnira i sada se prema da igra

za koled`. Moji ostali u~enici (igra~i) su

uglavnom amerikanci. Alan Pleat i Benny

Pleat su moji najbolji u~enici. Alan je

osvojio vi{e turnira i trenutno je 30-ti na

isto~noj obali. Pripremamo se za najve}i

turnir za decu do 16 godina u Americi,

Kalamazoo.

S obzirom da ste se bavili teni-

som u Srbiji i sada u Americi, da li pos-

toji razlika u na~inu treniranja i odnosa

dr`ave prema tenisu?

Postoji velika razlika. Znanje u

tenisu i volja za radom su svakako na

na{oj strani. Me|utim, tenis je ovde

pretvoren u nauku, istra`ivanja iz oblasti

bio-mehanike su dovedena do savr{enstva.

Od mentalne i fizi~ke, pa do

takti~ko-tehni~kih priprema, sve je

razra|eno do tan~ina. Ameri~ka dr`ava

veoma poma`e tenis i stoji iza USTA

(United States Tennis Association),

Ameri~ka turneja i US Open su najbolji

dokaz za to. ^ak i u {kolskom programu

imamo tenis kao jedan od sportova.

Koji je va{ savet mladima koji

tek po~inju da se bave ovim sportom?

Tenis je divan i te`ak sport.

Veoma je izazovna materija, dok se ne

savladaju prvi koraci. Trening u tenisu je

veoma naporan i te`ak i zahteva mnogo

odricanja. Najva`nije je verovati u sebe i

iza}i na teren da pobedi{. Citira}u mog

trenera Radmila Armenuli}a “kada iza|em

na teren, ja iz|em da pobedim”.

Intervju: Branislav Gruji}

NA[ TRENER NA

PRESTI@NOJ AKADEMIJI

Nakon {to mu je pre tri decenije engleski konzul poklonio dva stara drvena Slazenger reketa i par

konzervi loptica Branislav Gruji} je zavoleo tenis. Na prvim privatnim terenima u Jugoslaviji zapo~eo je

trenersku karijeru, `eleo je da postane ~lan USPTA, ali je u Americi postigao mnogo vi{e.

ma~ke jer bi sutradan tanjir bio

prazan.

Posle obroka, svako se

naoru`avao svojim paketom oraha. Bitka

je mogla da po~ne! Onaj koji bi ubacio

svoj orah u rupu, stavljao bi u svoj d`ep

ostale orahe. To je nalik na igru klikeri-

ma, kod nas. Zatim je baka pri~ala pri~e

cele ve~eri, a deka bi brinuo o pe}i na

drva.

Babine pri~e uvek su imale u

sebi jaku pouku. Pri~a iz 1966 ostala je

zauvek urezana u se}anje male srpske imi-

grantkinje, bez sumnje zato {to je to bio

poslednji put da sam slavila Badnje ve~e

6. januara, i isto tako poslednji put sa svo-

jom bakom. Jer, narednih godina slavila

sam Badnje vece 24. decembra i 6. janu-

ara. Ali nisam primala poklone dva puta.

Stigla sam u Francusku kada sam imala

trinaest godina. Nisam znala ni re~ fran-

cuskog jezika. Na kraju pri~e, baka mi je

rekla :

Vidis, Zorice, moj poklon nije

onaj koji ti smatra{ poklonom. To nije

najlep{i. Cipele }e uskoro biti premalene

za tebe, suknjica }e biti poput d`epne

maramice kad odraste{, narukvicu mo`e{

da izgubi{, ogrlicu }e ti jednog dana

ukrasti, a bro{ }e ti dosaditi. Pri~e koje

sam ti pri~ala bi}e uvek u tebi, u tvom

srcu i tvojoj glavi. Jednog dana, kad na

tebe dodje red, ti }e{ ih pri~ati svojoj deci

i unu~i}ima.

A ako ve~eras ne{to po`elis,

mo}i }e{ da pri~a{ o svom Bo`i}u celom

svetu. Jednog dana, neki ne`ni glasi}

tra`i}e da mu pri~a{ o ovom svom

Bo`i}u. “

Reci, Romana, poznaje{ li moju

baku?

Gde si je srela?

Stevan Stojkovi} na

po~etnim treninzima

sa Branislavom

12 Januar 2010.

L

oznica se nalazi u podno`ju planine

Gu~evo na desnoj obali reke Drine,

pripada donjem Podrinju u blizini je

granice sa Bosnom i Hercegovinom. Ovu

oblast su nekada naseljavali Iliri, a najstar-

iji naziv poti~e iz rimskog doba Ad

Drinum. U povelji kralja Milutina prvi put

se pominje naselje na mestu dana{nje

Loznice, a kao palanka ve} na po~etka

osamnaestog veka. Pretpostavlja se da je

naziv dobila prema re~i „lozica” zbog

velikog broja vinograda. Stanovnici Loznice

su za vreme ratova dosta stradali jer je grad

bio tranzitna stanica i ~esto uto~i{te

izbeglim i nesre}nm ljudima. Svedoci

pro{lih vremena su brojni kulturne

gra|evine i spomenici: crkva Pokrova

Bogorodice, manastiri Trono{a i ^oke{ina i

etno selo Tr{i}. Nekada je Loznica bila

veliki industrijski centar, a danas je grad

oslonjem na mala i srednja preduze}a sa

planovima da }e veliku industrijsku zonu

pokrenuti ulaganja stranog kapitala. Bez

obzira na trenutni zastoj, Loznica je jedan

od veoma ure|enih gradova u evropskom

duhu. Stanovnici su poznati po svojoj

neposrednosti, ljubaznosti i toploj i

otvorenoj komunikaciji.

Najpoznatija kulturna mani-

festacija je tradicionalni Vukov sabor u

Tr{i}u koji se svake godine odr`ava pred

Malu Gospojinu (21. septembra) u znak

se}anja na Vuka

K a r a d ` i } a ,

velikana srpske

kulture, reforma-

tora pisma i

p r a v o p i s a ,

istori~ara, etnolo-

ga, knji`evnika i

sakuplja~a narod-

nih umotvorina.

Ova manifestaci-

ja okuplja i do

trideset hiljada

ljudi i smatra se

najzna~ajnijom u Srbiji. Po Vuku nosi

naziv i centar za kulturu koji je po svom

delovanju prerastao granice jednog grada.

Festival koji se organizuje svakog prole}a

okuplja, ne samo mlade srednjo{kolce

{irom Srbije, ve} i mnoga amaterska

pozori{ta. S obzirom da u mnogim

gradovima kulturna tradicija jenjava, u

Loznici se sa puno pozitivne energije i

poleta radi na njenom o~uvanju. Jedna od

najpopularnijih predstava je „Srpska

drama” Sini{e Kova~evi}a koja se izvodi

na daskama centra za kulturu.

Loznica je rodno mesto ~uvenog

geografa Jovana Cviji}a, a svakog oktobra

odr`avaju se Cviji}evi dani. Tako|e,

velikan srpskog slikarstva, Mi}a Popovi},

ro|en je u Loznici i po njemu galerija nosi

ime gde se u po~etkom leta odr`avaju

tradicionalni Mi}ini dani.

Kao {to narodna pesma ka`e,

Loznica je kraj junaka. U na{a narodnoj

epskoj poeziji nalazi se juna~ka pesma iz

ciklusa Oslobo|enja Srbije „Boj na

Loznici” koja peva o uvenim srpskim

junacima kao {to su Milo{ Pocerac, Luka

Lazarevi}, ^upi}, Zmaj od No}aja, Zeka

buljuba{a i mnogi drugi.

„...Preko Drine malo ko prije|e,

Kamo ~udo {to u Drini osta!

Drina voda ne tra`i teftera

Ve}e `dere bez broja junake.

Bogo mili i bogorodice!

Otkako je postala Loznica,

nisu ljep{e Srblji zadobili

nego tada kad razbi{e Turke,

od Turaka {i}ar zadobi{e.

Ova pjesma svjema Srbinjima,

Od men pjesma, a od Boga zdravlje!”

L O Z N I C A

Pi{e: Mirjana Jevti}

Ku}a Vuka Karad`i}a u Tr{i}u

Grad na zapadu Srbije sa velikim turisti~kim potencijalima u blizini lekovite Banje Kovilja~e, planine

Gu~eva-vazdu{ne banje, Banje Badanje i Tr{i}a, rodnog sela Vuka Karad`i}a

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

13www.serbianmirror.com

V E R A I T R A D I C I J A

Januar 2010.

N

ikolaj je iz Ohrida i @i~e razvio i

mnogostranu svepravoslavnu i

me|ucrkvenu delatnost. Tako je

u~estvovao 1930. godine na Predsabornoj

konferenciji Pravoslavnih Crkava u manas-

tiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi

op{te`iteljnog na~ina `ivota u manastiru

Hilandaru. Bivao je ~esto na me|unarodnim

susretima mladih hri{}ana u svetu i na vi{e

ekumenskih susreta i konferencija u svetu.

Tako|e je nastojao da odr`ava dobre

odnose sa pravoslavnom bra}om Bugarima

i Grcima, kao i dobre me|uhri{}anske i

me|uverske odnose u predratnoj Jugoslaviji.

Na `alost, zbog antipravoslavne i antisrpske

politike Stojadinovi}eve vlade u staroj

Jugoslaviji, Nikolaj je morao biti ume{an i

u poznatu “Konkordatsku borbu”, nametnu-

tu Srpskom veruju}em narodu i Crkvi od

vlade i policije Stojadinovi} i Koro{eca.

Pobeda u toj borbi i ru{enje Konkordata

uglavnom je bilo delo Vladike Nikolaja a to

je imalo {irokog odjeka u masama na{eg

veruju}eg naroda. Nikolaj je, uz Patrijarha

Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju anti-

narodnog pakta vlade Cvetkovi}-Ma~ek,

zbog ~ega je od naroda bio pozdravljen, a

od okupatora Nemaca posebno omra`en.

Nikolajevu delatnost, njegovu

usmenu i pismenu re~ Srpski narod pratio je

pa`ljivo i sa ljubavlju; njegova su dela ~itana

i umno`avana, prepri~avana i dugo pam}ena.

I danas, mo`ete ~uti u narodu mno{tvo izre-

ka Nikolajevih, mno{tvo pou~nih re~i i aneg-

dota o njemu. Kako re~e otac Rafailo iz

Ov~ara: “Svaka mu je za Psaltir bila”.

Bogatstvo u Bogu to je ono {to je osvajalo

du{u srpskog ~oveka kod Vladike. Zato je on

i mogao da izvr{i onako grandiozni uticaj na

na{ narod, jevan|elski uticaj, koji je organiz-

mu Srpske Crkve pomogao da izdr`i te{ka

vremena stradanja koja su zatim do{la.

Nikolajev zna~aj se osetio naro~ito posle

Drugog svetskog rata.

Vi{estruki plodni rad i uticaj

Vladike Nikolaja na dobrobit Srpskog nar-

oda i njegove Svetosavske Crkve prekinuo

je po`ar II svetskog rata, koji je me|u prvi-

ma zahvatio i na{u Otad`binu, i ~iji smo

svedoci mnogi od nas, pa i mi kao deca.

Kapitulacija stare Jugoslavije zatekla je

Nikolaja u manastiru @i~i. Od prvih dana

okupacije Vladika je, kao i njegova Sveta

@i~a, delio te{ku sudbinu svoga naroda,

raskomadanog n nemilosrdno uni{tavanog.

Nikolaj je od Nemaca uhap{en

ve} na Petrovdan 1941. godine i odmah

konfiniran u manastir Ljubostinju, a zatim

je preba~en u stro`iji zatvor u manastir

Vojlovicu kod Pan~eva i zato~en tamo

zajedno sa Patrijarhom Srpskim Gavrilom

Do`i}em, strogo kontrolisani oru`anom

nema~kom stra`om. U uslovima

zato~eni{tva Vladika Nikolaj je stradao vi{e

du{om nego li telom, provode}i dane i no}i

u suznim i vapajnim molitvama Bogu za

spas svoga naroda i ~itavog roda ljudskog.

(Sa~uvan je iz tih dana, u jednoj svesci,

Nikolajev “Molbeni kanon i Molitva”

Presvetoj Bogorodici Vojlova~koj, kao i

kasnije napisane, u Be~u januara 1945. ve}

poznate “Tri molitve u senci nema~kih

bajoneta”, zabele`ene na koricama

Jevan|elja u Srpskoj crkvi u Becu).

14. septembra 1944. godine,

Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha

Gavrila sproveli iz Vojlovice u zloglasni

koncentracioni logor Dahau, gde su oni

ostali do pred sam kraj rata. U Dahau su

do`iveli sve strahote ovoga pakla na zemlji,

a o njihovom tamo{njem stradanju i patn-

jama, o trajnom naru{enju njihovog zdravl-

ja svedo~e i mnogi o~evici, a i oni sami u

svojim potonjim kazivanjima, usmenim i

pismenim. Obojica su kona~no oslobo|eni

tek 8. maja 1945. godine od strane

savezni~ke 36. Ameri~ke divizije. Neko

vreme posle toga potucali su se po zapad-

nim zemljama, a zatim se Patrijarh vratio u

zemlju, na kormilo Srpske Crkve, dok je

Nikolaj krenuo te{kom i trnovitom stazom

emigracije, potucaju}i se od nemila do

nedraga po belom svetu. U srcu i du{i

nosio je toplu ljubav prema svome narodu

i otad`bini, raspinjan dubokom nostalgijom

i `eljom da u svojoj zemlji bude sahranjen.

Skoro skrhan du{evnim i telesnim

bolom, Nikolaj je do{ao u Ameriku tokom

1946. godine, gde je od tada ~e{}e pobol-

jevao i vrlo se ~esto `alio na bolove u

nogama i po le|ima, {to su bile posledice

logorskih patnji i mu~enja (o ~emu nam je

li~no svedo~io i jedan ruski jeromonah,

koji je prislu`ivao obolelog Vladiku).

Ipak, i u Americi je Nikolaj sna{ao

snage za svoj misionarski i crkveni rad, pa

je i putovao po prostranstvima Amerike i

Kanade, hrabre}i malaksale, mire}i zava|ene

i pou~avaju}i jevan|elskoj veri i `ivotu

mnoge bogoiskateljne du{e. I pravoslavni i

drugi hri{}ani u Americi veoma su visoko

ocenili njegov misionarski rad, tako da je s

pravom uvr{}en u apostole i misionare

Novog Kontinenta. Nikolaj je i u Americi

nastavio svoju spisateljsku i bogoslovsku

delatnost, kako na srpskom tako i na

engleskom jeziku. Iz ovoga vremena poti~u

njegova dela “Kasijana”, “Zemlja Nedo|ija”,

“@etve Gospodnje”, “Divan” i njegovo

poslednje, nedovr{eno delo “Jedini

^ovekoljubac”. Iz Amerike je stizao da

koliko mo`e pomogne i na{im manastirima

i pojedincima u otad`bini, {alju}i skromne

pakete i priloge, naro~ito u crkvenim stvari-

ma i potrebama.

nastavi}e se

Napisao vladika Artemije (Radosavljevi})

@ivot svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a (1880-1956) (peti deo)

O ^UDESNOJ POSETI SINA BO@IJEGAIzi|oh od oca, i do|oh na svijet, i opet ostavljam svijet,i idem k ocu (Jovan 16, 28)

Ove re~i su, bra}o, od sudbonosne va`nosti po nas. Jer od svega naovome svetu najva`nije je znati: ima li Boga, ima li `ivota posle smrti?Ove re~i su dragocenije od svega bisera u svetu, i od sunca i od zvez-da, jer te re~i izgovorio je Onaj koji je najpouzdaniji i najistinitiji sve-dok. Vaistinu, re~i su ove izvor najve}e radosti za nas, pognjurene uo~ajanje, i u smrt posle o~ajanja. One svedo~e da ima Boga i `ivotaposle smrti. Izi|oh od Oca – to pre svega zna~i, da postoji Bog, od kogaGospod Isus izi|e. I idem k Ocu – i to zna~i, da postoji Bog Otac, komese Sin Boji vra}a. Obe ove re~i zna}e u isto vreme, da postoji `ivotve~ni, i da smrt ne zna~i naš{e uni{štenje. Jer ove re~i Gospod je izgov-orio pred samu smrt Svoju. O slatke i divne blagovesti! Ono što je srce svih ljudi i plemena kroz svevekove tamno naslu}ivalo, Gospod je posvedo~io kao fakt, ko istinu. Toš ove re~i potvrduju jedinstvo Oca i Sina, i bo`anstvo Gospoda iSpasa naš{ega. Bog nas je posetio, bra}o moja sam Sveviš{nji Bog – sveti,krepki i besmrtni Bog. To je vrhunac utehe naš{e i radosti naš{e. O Gospode Isuse, Sine Boji, svedo~e istiniti svega dobra za kim srcana{ša danono}no `ude, osveti nas, okrepi nas i obesmrti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

MOLITVE U SENCI NEMA^KIH BAJONETA

Januar 2010.14

D R U [ T V O

U

poredo sa stresom, brigom i

`urbom, bolest je sve prisutnija u

na{im `ivotima. Iscrpljeni smo,

malaksali i umorni, ali tek kada nam se

ozbiljno razboli neko drag, shvatimo da

je u odnosu na zdravlje, sve drugo manje

va`no. Nedavno se u ^ikago doselila

Mirka Radulovi}, `ena koja je predhod-

nih {est godina, radila u timu ~uvenog

doktora, Viktora Borisova. @elja nam je

da sa ~itaocima “Ogledala” podelimo saz-

nanja koja je gospo|a Radulovi} stekla u

moskovskoj Klinici za imunologiju,

rade}i sa direktorom Klinike dr

Borisovim.

[ta bi ste, nakon vi{egodi{njeg

rada u tom eminentnom zdravstvenom

timu, mogli da sugeri{ete na{im ~itaoci-

ma?

- Poznato je da svaki organizam

poseduje kancerogene }elije i kada je imu-

nitet oslabljen one napadaju. Zato bi svako

od nas, bar dva puta godi{nje, trebao da se

pothrani preparatima za imunitet. Tako se

stvara odbrambeni mehanizam, sposoban da

nas za{titi od naleta raznih infekcija i

kancerogenih }elija. Ove }elije uzimaju

veoma mnogo hranljivih sastojaka iz orga-

nizma, brzo se dele, aktivno razmno`ava -

ju, napadaju zdrave }elije i iscrpljuju orga-

nizam.

Predstavite nam doktora

Borisova i navedite neke od preparata

koji se primjenjuju u toj Klinici?

- Profesor dr Viktor

Aleksandrovi~ Borisov, je u evropskoj

javnosti poznat kao radiolog, stru~njak koji

se u svetu pro~uo nakon {to je od raka

izle~io englesku studentkinju, Luizi

Longman. Medicinu je zavr{io 1964.

godine i poseduje dvanaest specijalizacija

od koih mu je najva`nija rehabilitacija –

vra}anje ljudi u normalan `ivot posle

te{kih bolesti. On je napravio lek HLORIN

kojim se uspe{no bori protiv kancerogenih

}elija. Osnovni sastav tog leka je upravo

hlorofil, nema nikakvih kontraidikacija sa

drugim lekovima, hemoterapijom i

zra~enjima. Terapija HLORINOM ima

odli~ne rezultate u le~enju kancera mozga,

grudi, plu}a kao i kod likvidacije metas-

taza. HLORIN, kao preparat sadr`i ceo

kompleks vitamina i minerala, koji su blis-

ki ~ove~ijoj formi, pa se unose}i u organi-

zam aktiviraju sve njegove odbrambene

sile. Pod uticajem laserskog svetla, iz tog

preparata se oslobadja aktivni kiseonik.

Kancerogene }elije nemaju pore i kiseonik

se tako brzo skuplja u njima, da one buk-

valno pucaju iznutra. Zdrave }elije hlorofil

ne napada, one ostaju cele i neo{te}ene.

Nakon terapije HLORINOM dr Borisov

obavezno preporu~uje i dodatne lekove

koji takodje efektno doprinose ja~anju

imunosistema. To su CIGAPAN – prah

koji se pravi od rogova severnog jelena i

TRAMILAN, tablete koje su napravljene

od posebne vrste pe~urki.

U kojim fazama bolesti se paci-

jenti obi~no obra}aju Klinici i kakeve

rezultate mogu o~ekivati?

Bilo je tu pacijenata sa razli~itim

stadijima bolesti, sa raznim dijagnozama

ali najve}i broj sa dijagnozom kancera.

Veoma je va`no naglasiti da uspeh le~enja

zavisi od stadijuma bolesti. Svaki organi-

zam je individualan kao i imunosistem.

Doktor Borisov uvek podvla~i da on ne

le~i rak, ve} da radi na korekciji i stabil-

nosti imuniteta, osposobljavanju organiz-

ma da se sam izbori sa bole{}u. Ako je

organizam jo{ uvek u dobrom stanju, ako

nije previ{e iscrpljen, bolest se pobedjuje.

Vidjala sam pacijente koji su u Kliniku

stizali u kolicima, a nakon mese~ne terapi-

je hodali uz pomo} {taka ili ~ak i bez

njih.

U kontaktu sam sa brojnim paci-

jentima, koji me i danas izve{tavaju o

svom zdravstvenom stanju i uvek sam

neizmerno sre}na kada mi neko od njih

ka`e da se dobro ose}a.

Na koji na~in bi neko iz

Amerike mogao uspostaviti kontakt sa

doktorom Borisovim i njegovom

Klinikom?

Op{irne informacije o doktoru i

radu Klinike mogu se pro~itati na

www.doktor-borisov.ru

Medicinsku dokumentaciju, MRI i

ostale snimke i konsultacije mogu}e je

poslati na adresu: vaborisov@ambler.ru

P o s t o j i

mogu}nost da }e dr

Borisov u ovoj godini

do}i u Njujork, a potom

i u ^ikago. @elja mu je

da u ovom gradu odr`i

predavanje o svom

metodu le~enja. Nadam

se da }emo uskoro

imati priliku da ga

do~ekamo i porazgo-

varamo sa njim. ^itaoci

“Ogle-dala’’ kojima je

potrebna pomo}, mogu

da se jave i meni na

telefon:

773-726-9902 ili na e-mail adresu

mirka_sun@yahoo.com. Sa zadovoljstvom

}u pomo}i svima kojima je pomo} dr

Borisova neophodna.

Razgovor vodila

Mileva Seka Antoni}

Poznata ruske Klinike za imunologiju u uspe{noj borbi protiv raka

HLORIN JA^I OD KANCERA

LI^NOSTI

PRETSTAVLJAMO VAM:

DOROTHY

BROWN

N

ije ni malo jednostavno ni lako

posti}i vrhunac u politi~koj karijeri,

poti~u}i iz skromne sredine u Luiziani.

To je uspelo Dorothy Brown, koja je od

2000. godine, na sada{njoj najvi{oj pozi-

ciji lidera {est sudskih distrikta u Okrugu

Kuk. Uspela je zahvaljuju}i prirodnoj

inteligenciji, upornosti i visokom obrazo-

vanju. Pored advokatske diplome, ona je

sertifikovani ra~unovodja sa posedovan-

jem magistrature iz biznisa, {to joj

omogu}ava {iroko sagledavanje i re{avan-

je, ne samo pravnih, ve} i ekonomskih

problema. Velika je odgovornost

rukovoditi sa 1,700 ~inovnika i upravljati

sudskim sistemom, koji donosi godi{nji

operacioni bud`et od 80 miliona dolara, i

svrstava ga u jedan od najzaposlenijih

sudova u svetu.

Brown je imala viziju da unese

novu tehnologiju i ostvari efektivan i jed-

nostavniji na~in prosledjivanja sudskih

procesa. Svi dokumenti }e biti u elektron-

skom formatu. Da bi sve to postigla,

odlu~ila je da se kandiduje za predsedni-

ka odbora komesarijata za Okrug Kuk i

dobila podr{ku mnogih koji veruju u

njene kvalitete i sposobnosti.

Sanja Popov

15Januar 2010. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

^ E S T I T K E

Januar 2010.16

17Januar 2010. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

B I Z N I S

18 Januar 2010.

^ E S T I T K E

19www.serbianmirror.comJanuar 2010.

20 Januar 2010.

^ E S T I T K E