1

1

InternetInternet

CvetanaCvetana KrstevKrstev

2

IstorijatIstorijat nastankanastanka InternetaInterneta

�� ččetiri razlietiri različčita aspekta nastanka Interneta. Tu je,ita aspekta nastanka Interneta. Tu je,�� tehnolotehnološška evolucijaka evolucija koja je otpokoja je otpoččela raznim istraela raznim istražživanjima ivanjima vezanim za prebacivanje paketa i ARPANETvezanim za prebacivanje paketa i ARPANET--om. om.

�� aspekt upravljanjaaspekt upravljanja globalnom i kompleksnom globalnom i kompleksnom infrastrukturominfrastrukturom i i aspekt njene operativnostiaspekt njene operativnosti. .

�� socijalni aspektsocijalni aspekt ččiji rezultat je iji rezultat je šširoko druiroko drušštvo tvo ““internautainternauta””koji zajedno rade na kreiranju i usavrkoji zajedno rade na kreiranju i usavrššavanju tehnologije. avanju tehnologije.

�� komercijalni aspektkomercijalni aspekt ččiji je rezultat izuzetno efikasan prenos iji je rezultat izuzetno efikasan prenos rezultata istrarezultata istražživanja u ivanja u šširoko rasprostranjenu i dostupnu iroko rasprostranjenu i dostupnu infrastrukturu.infrastrukturu.

3

PoPoččecieci

�� 1961. godine je Leonard Kleinrock iz MIT1961. godine je Leonard Kleinrock iz MIT--a objavio prvi rad a objavio prvi rad o o paketnom prebacivanjupaketnom prebacivanju ((packet switchingpacket switching) ) u kome obrazlau kome obrazlažže e teoretske moguteoretske moguććnosti ranosti raččunarskog komuniciranja koriunarskog komuniciranja koriššććenjem enjem paketa umesto klasipaketa umesto klasiččnih kola.nih kola.

�� 11965. 965. g g prvi put su povezana dva raprvi put su povezana dva raččunara, jedan u Masaunara, jedan u Masaččusetsu usetsu a drugi u Kaliforniji koria drugi u Kaliforniji koriššććenjem spore telefonske linije na enjem spore telefonske linije na biranje. biranje. Tako je nastala prva mreTako je nastala prva mrežžaa šširokog podruirokog područčja ja —— WAN. WAN. Eksperiment je pokazao da raEksperiment je pokazao da raččunari koji rade u raspodeljenom unari koji rade u raspodeljenom vremenu mogu lepo da rade zajedno, da po potrebi izvrvremenu mogu lepo da rade zajedno, da po potrebi izvrššavaju avaju programe i pretraprograme i pretražžuju podatke na udaljenoj mauju podatke na udaljenoj maššini, ali da je ini, ali da je telefonski sistem zasnovan na telefonski sistem zasnovan na uspostavljanju kola uspostavljanju kola ((circuit circuit switchingswitching)) neadekvatan.neadekvatan.

4

ARPANETARPANET

�� Rad na ustanovljavanju mreRad na ustanovljavanju mrežže ARPANET je poe ARPANET je poččeo eo 1966. godine. 1966. godine.

�� Razvoj je finansirala DARPA (Razvoj je finansirala DARPA (Defense Advanced Research Defense Advanced Research Projects AdministrationProjects Administration), ogranak Ministarstva odbrane ), ogranak Ministarstva odbrane SADSAD--a koji je zadua koji je zadužžen za raspodelu sredstava. en za raspodelu sredstava.

�� Oduvek se smatralo, premda nije javno reOduvek se smatralo, premda nije javno reččeno, da je eno, da je interes za stvaranjem ovakve mreinteres za stvaranjem ovakve mrežže lee ležžao u izgradnji ao u izgradnji mremrežže koja moe koja možže da izdre da izdržži eventualni nuklearni rat. i eventualni nuklearni rat. Sami realizatori mreSami realizatori mrežže priznaju da je kao rezultat e priznaju da je kao rezultat dobijena robusna i otporna mredobijena robusna i otporna mrežža koja je u stanju da a koja je u stanju da podnese i gubitak velikog dela mrepodnese i gubitak velikog dela mrežžne infrastrukture.ne infrastrukture.

5

Prvi Prvi ččvorovi u mrevorovi u mrežži ARPANETi ARPANET

�� Prvi Prvi ččvor u ARPANETvor u ARPANET--u je bio rau je bio raččunar u unar u University of California University of California at Los Angelesat Los Angeles (UCLA) (UCLA)

�� Drugi raDrugi raččunar je bio u unar je bio u Stanford Research InstituteStanford Research Institute (SRI). Istra(SRI). Istražživaivačči i iz SRI bavili su se pitanjima iz oblasti veiz SRI bavili su se pitanjima iz oblasti vešštataččke inteligencije, pre ke inteligencije, pre svega kroz razvoj sistema NLS (svega kroz razvoj sistema NLS (Natural Language SystemNatural Language System) koji je ) koji je bio prototip hipertekstualnog sistema. bio prototip hipertekstualnog sistema.

�� SledeSledećća dva a dva ččvora, su bila na vora, su bila na University of California at Santa University of California at Santa BarbaraBarbara (UCSB) i (UCSB) i University of UtahUniversity of Utah, gde se radilo na razvoju , gde se radilo na razvoju aplikacija koje su vezane za vizuelizaciju na mreaplikacija koje su vezane za vizuelizaciju na mrežži (prikaz i (prikaz matematimatematiččkih funkcija, 3D grafiku). kih funkcija, 3D grafiku).

�� Na SRI je organizovan Na SRI je organizovan Network Information CenterNetwork Information Center koji je koji je bio zadubio zadužžen za obavljanje funkcija kao en za obavljanje funkcija kao ššto su odrto su održžavanje tabela avanje tabela imena hostova i mapiranje adresa.imena hostova i mapiranje adresa.

6

PrviPrvi ArpanetArpanet

2

7

Prvi mrePrvi mrežžni protokolni protokol

�� U narednim godinama raU narednim godinama raččunari su se ubrzano unari su se ubrzano prikljupriključčivali ARPANETivali ARPANET--u, a posao se nastavljao u, a posao se nastavljao na izradi funkcionalno kompletnog hostna izradi funkcionalno kompletnog host--toto--host host protokola protokola —— to je to je NCPNCP ((Network Control Network Control

ProtocolProtocol). Time je ). Time je omoguomoguććenen razvojrazvoj mremrežžnihnihaplikacijaaplikacija. . PrvaPrva aplikacijaaplikacija kojakoja je je vremenomvremenompostiglapostigla velikuveliku popularnostpopularnost je je ee--mailmail, , iliilielektronskaelektronska popošštata, , lansiranalansirana 1972. 1972. godinegodine..

8

Od Arpaneta do InternetaOd Arpaneta do Interneta

�� OriginalniOriginalni ARPANET je ARPANET je vremenomvremenom prerastaoprerastao u Internet. u Internet. �� Internet se Internet se zasnivazasniva nana novojnovoj idejiideji dada ććee postojatipostojati viviššee nezavisnihnezavisnihmremrežžaa odod kojihkojih svakasvaka momožžee bitibiti proizvoljnoproizvoljno dizajniranadizajnirana, , dokdok je je ARPANET ARPANET predviđaopredviđao postojanjepostojanje jednejedne mremrežžee. .

�� KljuKljuččnana idejaideja nana kojojkojoj se se zasnivazasniva Internet je Internet je otvorenaotvorenaarhitekturaarhitektura umreumrežžavanjaavanja u u kojojkojoj se se individualneindividualne mremrežžee mogumogudizajniratidizajnirati i i razvijatirazvijati nezavisnonezavisno, a , a svakasvaka momožžee dada imaima sopstvenisopstveniinterfejsinterfejs ili suili suččelje elje kojikoji nudinudi korisnicimakorisnicima i i drugimdrugim mremrežžamaama. . SvakaSvakamremrežžaa momožžee dada se se razvijarazvija nezavisnonezavisno, u , u skladuskladu sasa specifispecifiččnimnimzahtevimazahtevima okruokružženjaenja i i korisnikakorisnika mremrežžee. .

9

Novi protokol za InternetNovi protokol za Internet

�� NCP nije mogao da adresira mreNCP nije mogao da adresira mrežže i mae i maššine koje su ine koje su izvan ARPANETizvan ARPANET--a. Stoga je morao da se naa. Stoga je morao da se naččini novi ini novi protokol protokol TCP/IPTCP/IP..

�� ZaZa nastanaknastanak TCP/IPTCP/IP--a a najznanajznaččajnijaajnija susu sledesledeććaa ččetirietiripravilapravila::�� SvakaSvaka zasebnazasebna mremrežžaa postojipostoji zaza sebesebe i ne i ne trebatreba tratražžitiiti nikakvenikakveunutraunutraššnjenje promenepromene mremrežžee dada bi se bi se onaona prikljupriključčilaila InternetuInternetu;;

�� Komunikacija treba da se obavlja po principu najveKomunikacija treba da se obavlja po principu najvećće e efikasnosti. efikasnosti.

�� Za povezivanje mreZa povezivanje mrežža koriste se crne kutije, koje se zovu a koriste se crne kutije, koje se zovu vratnicevratnice ili ili ruteriruteri. .

�� Na Internetu ne postoji globalna kontrola operativnosti.Na Internetu ne postoji globalna kontrola operativnosti.

10

Karakteristike protokola TCP/IPKarakteristike protokola TCP/IP

�� SumeSumeđađa ka razlika različčitim operativnim sistemima;itim operativnim sistemima;

�� Globalno adresiranje;Globalno adresiranje;

�� Funkcije vratnica koje omoguFunkcije vratnica koje omoguććavaju adekvatno avaju adekvatno prosleđivanje paketa i interpretiranje IP prosleđivanje paketa i interpretiranje IP zaglavlja, po potrebi razbijanje paketa u manje zaglavlja, po potrebi razbijanje paketa u manje delove, itd. delove, itd.

�� Provera greProvera greššaka na krajevima, ponovno spajanje aka na krajevima, ponovno spajanje paketa, otkrivanje duplikata, itd.paketa, otkrivanje duplikata, itd.

11

TCP/IP i povezivanje viTCP/IP i povezivanje višše mree mrežžaa

�� U trenutku nastanka TCP/IPU trenutku nastanka TCP/IP--a, Ethernet (ili pasivno emitovanje) a, Ethernet (ili pasivno emitovanje) se vese većć razvija u Xerox Parcrazvija u Xerox Parc--u ali razvoj LANu ali razvoj LAN--a (mrea (mrežža lokalnog a lokalnog podrupodruččja) koji je usledio u narednim godinama tada se joja) koji je usledio u narednim godinama tada se jošš nije nije predviđaopredviđao, kao ni , kao ni šširoko koriiroko koriššććenje PCenje PC--a i radnih stanica. a i radnih stanica.

�� U U popoččetkuetku se se predviđalopredviđalo postojanjepostojanje viviššee rasprostranjenihrasprostranjenih mremrežžaatipatipa ARPANET. ARPANET. Stoga je IP adresa bila 32Stoga je IP adresa bila 32--bitna u kojoj je prvih bitna u kojoj je prvih 8 bitova bilo odvojeno za adresu mre8 bitova bilo odvojeno za adresu mrežže, a preostali 24 za adresu e, a preostali 24 za adresu mamaššine na mreine na mrežži. i. Time se predviđalo najviTime se predviđalo najvišše 2e 288=256 mre=256 mrežža u a u budubuduććnosti, a svaka od njih je mogla da ima 2nosti, a svaka od njih je mogla da ima 22424 raraččunara. unara.

�� Ova odluka je morala da se preispitana u kasnim 70Ova odluka je morala da se preispitana u kasnim 70--tim tim godinama kada je dogodinama kada je doššlo do naglog lo do naglog šširenja LANirenja LAN--ova, upotrebe ova, upotrebe PCPC--a i radnih stanica. Danas je Ethernet tehnologija koja a i radnih stanica. Danas je Ethernet tehnologija koja podrpodržžava rad LANava rad LAN--ova dominantna mreova dominantna mrežžna tehnologija na na tehnologija na Internetu, a PC su dominantni raInternetu, a PC su dominantni raččunari na Internetu.unari na Internetu.

12

Primena TCP/IP protokolaPrimena TCP/IP protokola

�� Od operativnih sistema, UNIX je prvi ugradio TCP/IP. Od operativnih sistema, UNIX je prvi ugradio TCP/IP. Ugradnja ovog protokola je neophodnost koja se Ugradnja ovog protokola je neophodnost koja se namenamećće u razvoju softvera hosta. e u razvoju softvera hosta. 1. I1. I 1983.1983. ceoceoARPANET je preARPANET je preššao sa NCP na TCP/IP ao sa NCP na TCP/IP —— svi svi raraččunari su istog dana preunari su istog dana preššli na novi protokol. li na novi protokol.

�� U isto vreme je ARPANET podeljen na dva dela: vojni U isto vreme je ARPANET podeljen na dva dela: vojni deo MILNET i deo koji podrdeo MILNET i deo koji podržžava istraava istražživanje ivanje ARPANET, koji je 1990. godine integrisan u mreARPANET, koji je 1990. godine integrisan u mrežžu u NSFnet.NSFnet.

3

13

Razvoj Internet servisaRazvoj Internet servisa

�� NajvaNajvažžnija motivacija za nastanak ARPANETnija motivacija za nastanak ARPANET--a i a i Interneta je deljenje resursa: u tom trenutku, u periodu Interneta je deljenje resursa: u tom trenutku, u periodu od 1972. do 1974. godine, se pre svega mislilo na od 1972. do 1974. godine, se pre svega mislilo na transfer datoteka (FTP) i udaljeno prijavljivanje (Telnet) transfer datoteka (FTP) i udaljeno prijavljivanje (Telnet) ali je ipak eali je ipak e--mail, mail, ččiji je format specifikovan 1977. iji je format specifikovan 1977. godine ostvario najgodine ostvario najšširi uticaj od svih inovacija u ovom iri uticaj od svih inovacija u ovom periodu. periodu.

�� Za Internet je kljuZa Internet je ključčno da on nije dizajniran za samo no da on nije dizajniran za samo jednu aplikaciju vejednu aplikaciju većć je on jedna opje on jedna opššta infrastruktura nad ta infrastruktura nad kojom kojom ćće se rađati nove aplikacije e se rađati nove aplikacije ((ššto je kasnije to je kasnije potvrđeno nastankom WWW potvrđeno nastankom WWW 1993. godine).1993. godine).

14

Imena raImena raččunaraunara

�� Kao rezultat rasta Interneta doKao rezultat rasta Interneta doššlo je do jolo je do jošš jedne velike jedne velike promene. Hostovi su dobili imena tako da vipromene. Hostovi su dobili imena tako da višše nije e nije neophodno da se pamte numerineophodno da se pamte numeriččke adrese. ke adrese.

�� Na poNa poččetku, dok je broj hostova bio ogranietku, dok je broj hostova bio ograniččen, bilo je en, bilo je mogumogućće da se odre da se održžava jedna tabela svih hostova, ava jedna tabela svih hostova, njihovih imena i adresa. Sa pojavom velikog broja njihovih imena i adresa. Sa pojavom velikog broja nezavisnih mrenezavisnih mrežža a —— LANLAN--ova ova —— odrodržžavanje jedne avanje jedne tabele hostova vitabele hostova višše nije mogue nije mogućće, pa je uveden e, pa je uveden Server Server imena domenaimena domena ((Domain Name ServerDomain Name Server) koji podr) koji podržžava ava distributivan mehanizam za razredistributivan mehanizam za razreššavanje hijerarhijskih avanje hijerarhijskih imena hostova.imena hostova.

15

Razvoj drugih mreRazvoj drugih mrežža u SADa u SAD--uu

�� Osamdesetih godine 20. veka razvijale su se u SADOsamdesetih godine 20. veka razvijale su se u SAD--u i druge u i druge mremrežže. e. �� SPANSPAN koju je razvila NASA za potrebe svemirskih istrakoju je razvila NASA za potrebe svemirskih istražživanja, ivanja, �� CSNETCSNET za potrebe raza potrebe raččunarskih istraunarskih istražživanja, na univerzitetima i u ivanja, na univerzitetima i u industriji, industriji,

�� USENETUSENET (Unix Users Network, 1979) koja je okupljala ra(Unix Users Network, 1979) koja je okupljala raččunare koji unare koji koriste UNIX operativni sistem i koriste UNIX operativni sistem i

�� BITNETBITNET (Because It(Because It’’s Time Network, 1981, Univ. u Njujorku) koja s Time Network, 1981, Univ. u Njujorku) koja je povezivala velike raje povezivala velike raččunare po univerzitetima u SAD. unare po univerzitetima u SAD.

�� OveOve mremrežžee, , sasa izuzetkomizuzetkom BITNETBITNET--a i USENETa i USENET--a bile a bile susu namenskenamenske, , zazaograniograniččenuenu populacijupopulaciju naunauččnikanika, , bezbez namerenamere dada budubudu međumeđu sobomsobomkompatibilnekompatibilne. .

�� Britanska mreBritanska mrežža JANET (1984) i ameria JANET (1984) i američčka mreka mrežža NSFNET (1985) a NSFNET (1985) (National Science Foundation, skra(National Science Foundation, skraććeno NSF) su eksplicitno najavile eno NSF) su eksplicitno najavile nameru da slunameru da služže celokupnu visokoe celokupnu visokošškolsku populaciju bez obzira na kolsku populaciju bez obzira na disciplinu kojom se bave. Uslov da neki ameridisciplinu kojom se bave. Uslov da neki američčki univerzitet dobije ki univerzitet dobije sredstva od NSF za prikljusredstva od NSF za priključčenje Internetu bio je da enje Internetu bio je da ””... veza mora biti ... veza mora biti dostupna svim kvalifikovanim korisnicima na univerzitetu...dostupna svim kvalifikovanim korisnicima na univerzitetu...””..

16

Razvoj i finansiranje infrastruktureRazvoj i finansiranje infrastrukture

�� Do 1995. godine, savezna vlada SADDo 1995. godine, savezna vlada SAD--a je pokrivala deo a je pokrivala deo trotrošškova zajednikova zajedniččke infrastrukture, npr. transokeanske veze. U ke infrastrukture, npr. transokeanske veze. U isto vreme, od 1994. godine, NSF je ohrabrivao svoje isto vreme, od 1994. godine, NSF je ohrabrivao svoje regionalne (inicijalno akademske) mreregionalne (inicijalno akademske) mrežže da trae da tražže komercijalne, e komercijalne, neakademske korisnike i da na taj naneakademske korisnike i da na taj naččin proin prošširuju svoje iruju svoje kapacitete da bi ih uslukapacitete da bi ih uslužžili, a time se smanjuje cena koriili, a time se smanjuje cena koriššććenja enja Interneta za sve. S druge strane, za kiInterneta za sve. S druge strane, za kiččmu NSFNET je mu NSFNET je ustanovljena politika da je njeno koriustanovljena politika da je njeno koriššććenje dozvoljeno samo za enje dozvoljeno samo za istraistražživanje i razvoj, to jest na NSFNET se nisu mogle ivanje i razvoj, to jest na NSFNET se nisu mogle prikljupriključčivati komercijalne mreivati komercijalne mrežže. Sve ovo je doprinelo razvoju e. Sve ovo je doprinelo razvoju mremrežža. 1995. godine prestala finansijska podra. 1995. godine prestala finansijska podršška NSFNETka NSFNET--u s u s uverenjem da privatna industrija treba da preuzme svoje deo uverenjem da privatna industrija treba da preuzme svoje deo odgovornosti. odgovornosti.

17

Doprinos industrijskog sektoraDoprinos industrijskog sektora

�� 1988. god1988. godine firme IBM (prine firme IBM (proizvođaoizvođačč raraččunara), MCI (kompanija za unara), MCI (kompanija za udaljene telefonske veze) i MERIT (kompanija koja se bavila udaljene telefonske veze) i MERIT (kompanija koja se bavila umreumrežžavanjem avanjem šškola u drkola u držžavi Miavi Miččigen) oformile su novi WAN koji je igen) oformile su novi WAN koji je postao kipostao kiččma Interneta: ma Interneta: MCI je obezbeđivao vezeMCI je obezbeđivao veze, IBM namenske , IBM namenske raraččunare, a MEunare, a MERIT je obezbeđivao operativnost mreRIT je obezbeđivao operativnost mrežže. e.

�� Mnogi su ovu mreMnogi su ovu mrežžu koja je postala kiu koja je postala kiččma Interneta nazivali istim imenom ma Interneta nazivali istim imenom NSFNET. NSFNET.

�� Krajem 1991. godine postalo je jasno da Krajem 1991. godine postalo je jasno da ćće kapacitet NSFNET kie kapacitet NSFNET kiččme me uskoro postati nedovoljan pa su ove iste firme osnovale neprofituskoro postati nedovoljan pa su ove iste firme osnovale neprofitnu nu organizaciju ANS (Advanced Networks and Services) koja je tokom organizaciju ANS (Advanced Networks and Services) koja je tokom 1992. 1992. godine izgradila novu kigodine izgradila novu kiččmu ANSNET mu ANSNET ččiji kapacitet je bio 30 puta veiji kapacitet je bio 30 puta većći od i od kapaciteta NSFNETkapaciteta NSFNET--a koga je zamenio. ANSNET se razlikovao od a koga je zamenio. ANSNET se razlikovao od NSFNETNSFNET--a i po tome a i po tome ššto je bio vlasnik ne samo rato je bio vlasnik ne samo raččunara veunara većć i i komunikacionih linija. komunikacionih linija.

�� 1995. godine kompanija MCI je po1995. godine kompanija MCI je poččela rad na mreela rad na mrežži joi jošš vevećće kapaciteta e kapaciteta koja je poznata pod nazivom koja je poznata pod nazivom „„highhigh--speed Backbone Network Systemspeed Backbone Network System”” ili ili ννBNS dok je za potrebe istraBNS dok je za potrebe istražživanja NSF finansirala kiivanja NSF finansirala kiččmu poznatu pod mu poznatu pod nazivom Internet2.nazivom Internet2. 18

Internet izvan SADInternet izvan SAD--aa

�� U Velikoj Britaniji U Velikoj Britaniji nastala mrenastala mrežža JANET a JANET koja je povezivala koja je povezivala akademske zajednice i akademske zajednice i koja i danas postoji. koja i danas postoji.

�� U NemaU Nemaččkoj je postojala koj je postojala DFN mreDFN mrežža. a.

�� U Francuskoj je velikog U Francuskoj je velikog uspeha imala mreuspeha imala mrežža a Minitel. Minitel.

4

19

MreMrežža EARNa EARN

�� U Evropi je 1984 poU Evropi je 1984 poččela izgradnja ela izgradnja EARNEARN mremrežže (e (European European Academic and Research NetworkAcademic and Research Network) koja je sledila koncept povezivanja ) koja je sledila koncept povezivanja malog broja velikih mremalog broja velikih mrežža. Ova mrea. Ova mrežža je 1990. godine ukljua je 1990. godine uključčivala ivala 35 zemalja (mnoge i izvan Evrope), povezivala je 950 ra35 zemalja (mnoge i izvan Evrope), povezivala je 950 raččunara i unara i preko 600 institucija. preko 600 institucija. VeVeććina povezanih raina povezanih raččunara bili su IBM unara bili su IBM raraččunari (40%) i DEC raunari (40%) i DEC raččunari (40%). unari (40%). Od servisa, Od servisa, ona je ona je obezbeđivalaobezbeđivala::

�� transfer datoteka proizvoljnog tipa;transfer datoteka proizvoljnog tipa;�� elektronsku poelektronsku pošštu;tu;�� Razmenu interaktivnih poruka;Razmenu interaktivnih poruka;�� Deljenje raDeljenje raččunarskih resursa;unarskih resursa;�� Pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama.Pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama.

20

MreMrežža EARN u Jugoslavijia EARN u Jugoslaviji

�� Jugoslavija se ukljuJugoslavija se uključčila u mreila u mrežžu EARN praktiu EARN praktiččno no 1989 godine, iako se znatno ranije potpisala 1989 godine, iako se znatno ranije potpisala pristupnicu. Prvi rapristupnicu. Prvi raččunar koji je ukljuunar koji je uključčen u en u mremrežžu bio je rau bio je raččunar Republiunar Republiččkog zavoda za kog zavoda za statistiku sa kojim je tadastatistiku sa kojim je tadaššnji PMF imao ugovor nji PMF imao ugovor o saradnji i o saradnji i ččije je raije je raččunarske resurse koristio. unarske resurse koristio. Povezani raPovezani raččunar bio je proizvod firme IBM, unar bio je proizvod firme IBM, ššto to je bio preduslov. je bio preduslov. ŠŠirenje lokalne mreirenje lokalne mrežže se dosta e se dosta sporo razvijalosporo razvijalo,, a posledice toga a posledice toga su se dugo su se dugo oseoseććale.ale.

21

Dimenzije InternetaDimenzije Interneta

�� Poslednjih godina Internet belePoslednjih godina Internet beležži dramatii dramatiččan an rast. rast. �� Godine 1969. u mreGodine 1969. u mrežži ARPANET koja je prethodnik i ARPANET koja je prethodnik

Interneta bila su 4 Interneta bila su 4 ččvora (umrevora (umrežžena raena raččunara unara –– engl. engl. hosthost), ),

�� 1971. godine bilo ih je 23, 1971. godine bilo ih je 23,

�� 1979. godine 111, 1979. godine 111,

�� 1981. godine 213, 1981. godine 213,

�� 1985. godine 1961, 1985. godine 1961,

�� 1987. godine 28.174, 1987. godine 28.174,

�� 1991. godine ve1991. godine većć 376.000.376.000.

22

Rast InternetaRast Interneta

23

Eksponenijalan rast broja Eksponenijalan rast broja ččvorova na vorova na Internetu.Internetu.

�� Broj raBroj raččunara se jedno vreme duplirao svake godine. unara se jedno vreme duplirao svake godine. PoPoččev od 1999. godine rast je tako brz da se u proseku ev od 1999. godine rast je tako brz da se u proseku svake sekunde dodaje jedan novi rasvake sekunde dodaje jedan novi raččunar, pounar, poččev od ev od 2006. godine rast iznosi 10 ra2006. godine rast iznosi 10 raččunara u sekundi. U unara u sekundi. U periodu 1983periodu 1983--2005. pribli2005. približžno polovina dimenzije no polovina dimenzije Interneta je ostvarena u prethodnih 12Interneta je ostvarena u prethodnih 12--14 meseci. 14 meseci. Postoji li granica ovog rasta? To je danas 4,294,967,296 Postoji li granica ovog rasta? To je danas 4,294,967,296 (=2(=23232), ), ššto to ččini dve treini dve treććine svetske populacije. Broj ine svetske populacije. Broj ččvorova januara 2011. bio je 818.374.269vorova januara 2011. bio je 818.374.269, a , a januarajanuara2012. (2012. (poslednjiposlednji podacipodaci) 888. 239.420 ) 888. 239.420 –– znaznačči, sada se i, sada se vivišše ne duplira na godie ne duplira na godiššnjem nivou.njem nivou.

24

BrojBroj hostovahostova kojikoji se se pojavljujupojavljuju u DNSu DNS--u u premapremaInternet Systems ConsortiumInternet Systems Consortium ((www.isc.orgwww.isc.org))

�� Rast u poslednjih godinu dana:Rast u poslednjih godinu dana:888. 239.420 888. 239.420 -- 818.374.269818.374.269 ==69.865.15169.865.151

Dnevno:Dnevno:85.633.825/365= 85.633.825/365= 191.411191.411�� Na sat:Na sat:234.613/24= 234.613/24= 7.9757.975�� U minuti:U minuti:9775/60=19775/60=13322�� U sekundi:U sekundi:162/60=2.162/60=2.2222

5

25

Distribucija imena domena najviDistribucija imena domena najviššeg nivoa po eg nivoa po broju hostova (prema ISC)broju hostova (prema ISC)

26

Rast broja korisnika u svetu, prema Rast broja korisnika u svetu, prema http://http://www.internetworldstats.comwww.internetworldstats.com

�� 1995.g.1995.g.

16 miliona korisnika16 miliona korisnika

�� 2000.g.2000.g.

361 milion korisnika361 milion korisnika

�� 2005.g.2005.g.

1 milijarda i 18 miliona1 milijarda i 18 miliona

�� 2010.g.2010.g.

1 milijarda i 650 miliona1 milijarda i 650 miliona

�� 20120111.g..g.

2 milijarde i 2 milijarde i 267267 milionamiliona

27

Statistika o korisnicima internetaStatistika o korisnicima interneta

28

Apsolutni broj korisnika Interneta po Apsolutni broj korisnika Interneta po kontinentimakontinentima

29

UUččeeššćće korisnika interneta u ukupnoj e korisnika interneta u ukupnoj populaciji po kontinentimapopulaciji po kontinentima

30

Jezici koji se najviJezici koji se najvišše koriste na e koriste na internetuinternetu

6

31

10 10 zemaljazemalja EvropeEvrope sasa najvinajvišše e korisnikakorisnika

32

Podaci o SrbijiPodaci o Srbiji

33

Podaci za EvropuPodaci za Evropu

�� Podatke za Evropu, Bliski Istok i delove centralne Podatke za Evropu, Bliski Istok i delove centralne Azije prikuplja neprofitna organizacija RIPE NCC Azije prikuplja neprofitna organizacija RIPE NCC ((www.ripe.netwww.ripe.net). ).

�� Glavna aktivnost ove organizacije je da za ovo podruGlavna aktivnost ove organizacije je da za ovo područčje je funkcionifunkcionišše kao regionalni Internet registar (RIR e kao regionalni Internet registar (RIR ––Regional Internet Registry), Regional Internet Registry), ššto znato značči da pribavlja i da pribavlja Internet resurse i druge servise Internet resurse i druge servise ččlanicama RIPE NCC lanicama RIPE NCC konzorcijumakonzorcijuma

�� Ova organizacija svakog meseca objavljuje nove Ova organizacija svakog meseca objavljuje nove statististatističčke podatke o broju ke podatke o broju ččvorova koji se zasnivaju na vorova koji se zasnivaju na nekih stotinak nekih stotinak domena najvidomena najviššeg nivoaeg nivoa ((top level domainstop level domainsTLD).TLD).

34

Adresiranje na InternetuAdresiranje na Internetu

Svaki raSvaki raččunar na Internetu mora imati unar na Internetu mora imati jedinstvenu adresujedinstvenu adresu. . Ta adresa sastoji se od 4 Ta adresa sastoji se od 4 broja koja se razdvajaju tabroja koja se razdvajaju taččkama (to su kama (to su ččetiri etiri bajta u jednoj 32bajta u jednoj 32--bitnoj rebitnoj rečči). i). Svaki od tih Svaki od tih brojeva mobrojeva možže biti najvie biti najvišše 255. Prvi od ovih e 255. Prvi od ovih brojeva definibrojeva definišše dre držžavu, ili region unutar dravu, ili region unutar držžave ave dok poslednji određuje radok poslednji određuje raččunar koji prima unar koji prima poruku. poruku. Na primer, 147.91.64.182 je adresa Na primer, 147.91.64.182 je adresa jednog od rajednog od raččunara na Matematiunara na Matematiččkom fakultetu. kom fakultetu.

35

Tipovi adresaTipovi adresa

PoPostoje tri tipa adresa: stoje tri tipa adresa: �� adrese tipa Aadrese tipa A mogu da referimogu da referiššu oko 16 miliona adresa (256u oko 16 miliona adresa (25633) ) koje su dodeljene velikim amerikoje su dodeljene velikim američčkim grupacijama i nema ih vikim grupacijama i nema ih višše e na raspolaganju. na raspolaganju.

�� aadrese tipa Bdrese tipa B dozvoljavaju referisanje oko 65000 madozvoljavaju referisanje oko 65000 maššina (256ina (25622) i ) i ovih adresa joovih adresa jošš ima na raspolaganju ali je njihova distribucija ima na raspolaganju ali je njihova distribucija veoma restriktivna.veoma restriktivna.

�� aadrese tipa Cdrese tipa C dozvoljavaju referisanje 256 madozvoljavaju referisanje 256 maššina i joina i jošš uvek ih uvek ih ima na raspolaganju.ima na raspolaganju.

OgraniOgraniččenje od 255 je veliko i predstavljaenje od 255 je veliko i predstavljaćće problem u budue problem u buduććnosti. nosti. Zato se radi na evoluciji protokola IP ka protokolu IPng (engl. Zato se radi na evoluciji protokola IP ka protokolu IPng (engl. next generationnext generation) u kome se adresni prostor ) u kome se adresni prostor šširi od 32 bita na 128 iri od 32 bita na 128 bitova. bitova.

36

IP adresaIP adresa

7

37

SimboliSimboliččke adreseke adrese

Za krajnje korisnike nije pogodno koriZa krajnje korisnike nije pogodno koriššććenje numerienje numeriččkih adresa koje kih adresa koje se tese tešško pamte. Stoga su uvedene ko pamte. Stoga su uvedene simbolisimboliččke adreseke adrese koje se sastoje koje se sastoje od od imena raimena raččunaraunara i i domenadomena kome rakome raččunar pripada. Pretvaranje unar pripada. Pretvaranje simbolisimboliččkih u numerikih u numeriččke adrese obavlja se automatski. Simbolike adrese obavlja se automatski. Simboliččka ka adresa koja odgovara adresi 147.91.64.182 je adresa koja odgovara adresi 147.91.64.182 je alas.matf.bg.ac.rsalas.matf.bg.ac.rs. U . U ovoj adresi, ovoj adresi, matf.bg.ac.rsmatf.bg.ac.rs je domen, a je domen, a alasalas je ime raje ime raččunara. unara. Domeni Domeni su tako organizovani da prate hijerarhiju institucija ili organisu tako organizovani da prate hijerarhiju institucija ili organizacija zacija kojima rakojima raččunar pripada. unar pripada. Nazivi u okviru domena razdvajaju se Nazivi u okviru domena razdvajaju se tataččkom, kao i ime rakom, kao i ime raččunara od domena. U gornjoj adresi, unara od domena. U gornjoj adresi, matfmatfoznaoznaččava Matematiava Matematiččki fakultet, ki fakultet, bgbg Beograd, Beograd, acac akademsku mreakademsku mrežžu, a u, a rs je oznaka drrs je oznaka držžave i to je domen najviave i to je domen najviššeg nivoa.eg nivoa.

38

Domeni najviDomeni najviššeg nivoaeg nivoaNa prvom hijerarhijskom nivou (koji je poslednji naveden u domenNa prvom hijerarhijskom nivou (koji je poslednji naveden u domenu) u) domeni domeni uglavnom predstavljaju međunarodne skrauglavnom predstavljaju međunarodne skraććenice za drenice za držžave (npr, ave (npr, .fr.fr za Francusku, za Francusku, .uk.uk za Veliku Britaniju, za Veliku Britaniju, .jp.jp za Japan, za Japan, .si.si za Sloveniju). Izuzetak je SAD, gde postoji za Sloveniju). Izuzetak je SAD, gde postoji vivišše registrovanih domena na prvom hijerarhijskom nivou koji okuplje registrovanih domena na prvom hijerarhijskom nivou koji okupljaju institucije aju institucije prema delatnosti koju obavljaju. To su:prema delatnosti koju obavljaju. To su:

�� eduedu akademske institucije;akademske institucije;�� comcom komercijalne institucije;komercijalne institucije;�� orgorg nekomercijalne institucije;nekomercijalne institucije;�� netnet institucije zaduinstitucije zadužžene za organizaciju Interneta;ene za organizaciju Interneta;�� govgov vladine institucije;vladine institucije;�� milmil vojne institucije;vojne institucije;�� intint međunarodne organizacije međunarodne organizacije..U U orgorg, , comcom i i netnet domenu danas su registrovane i neke institucije van teritorije domenu danas su registrovane i neke institucije van teritorije SAD.SAD.

39

Server imena domenaServer imena domena

Poseban sistem u mrePoseban sistem u mrežži se stara o i se stara o prevođenju simboliprevođenju simboliččke ke adrese u numeriadrese u numeriččkuku: to je : to je DNSDNS (skra(skraććeno od eno od Domain Domain Name ServerName Server). Ov). Ovaj sistem postoji na svakom domenu i oni aj sistem postoji na svakom domenu i oni međusobno komuniciraju da bi razremeđusobno komuniciraju da bi razreššili simboliili simboliččke adrese. ke adrese. Zasniva se na klijentZasniva se na klijent--server pristupu. Naime, svaka server pristupu. Naime, svaka organizacija je server za imene domena raorganizacija je server za imene domena raččunara koji su na unara koji su na njenoj mrenjenoj mrežži, tj. odri, tj. održžava listu njihovih imena i IP adresa. ava listu njihovih imena i IP adresa. Kada je nekoj organizaciji potrebna IP adresa nekog Kada je nekoj organizaciji potrebna IP adresa nekog raraččunara ona se obraunara ona se obraćća odgovarajua odgovarajuććem DNSem DNS--u i postaje u i postaje njegov klijent. Svaki DNS nema adrese svih ranjegov klijent. Svaki DNS nema adrese svih raččunara na unara na Internetu, ali zna adrese nekih drugih DNS koji bi to mogli Internetu, ali zna adrese nekih drugih DNS koji bi to mogli znati. znati.

40

Funkcionisanje DNSFunkcionisanje DNS--aa

kako se ostvaruje veza nekog rakako se ostvaruje veza nekog raččunara u Francuskoj unara u Francuskoj sa rasa raččunarem unarem calvin.xyz.comcalvin.xyz.com koji se nalazi u koji se nalazi u Kaliforniji.Kaliforniji.

41

Raspodela adresnog prostoraRaspodela adresnog prostora

Za funkcionisanje mreZa funkcionisanje mrežže kakva je Internet e kakva je Internet potrebno je organizovati hijerarhiju za raspodelu potrebno je organizovati hijerarhiju za raspodelu adresnog prostora. Za to je zaduadresnog prostora. Za to je zadužžena IANA (engl. ena IANA (engl. Internet Assigned Numbers AuthorityInternet Assigned Numbers Authority).). Institucija koja Institucija koja se bavi raspodelom adresnog prostora u Evropi je se bavi raspodelom adresnog prostora u Evropi je vevećć pomenuta RIPE NCC (engl. pomenuta RIPE NCC (engl. Network Network

Coordination CenterCoordination Center). ).

42

Razvoj InternetaRazvoj Interneta�� O razvoju Interneta brine O razvoju Interneta brine Internet druInternet drušštvotvo ((Internet Society Internet Society ISOC) kaoISOC) kao globalna globalna

međunarodna organizacija međunarodna organizacija ččiji je cilj promovisanje otvorenog povezivanja sistema i iji je cilj promovisanje otvorenog povezivanja sistema i Interneta. Sve osobe ili institucije koje su zainteresovane za bInterneta. Sve osobe ili institucije koje su zainteresovane za buduuduććnost Interneta nost Interneta mogu da postanu mogu da postanu ččlanovi ovog drulanovi ovog drušštva. Na njegovom tva. Na njegovom ččelu je elu je nadzorni odbornadzorni odbor((Borad of TrusteesBorad of Trustees) koga biraju ) koga biraju ččlanovi drulanovi drušštva. ISOC okuplja vitva. ISOC okuplja višše komiteta. e komiteta. NajznaNajznaččajniji je ajniji je Internet Architecture BoradInternet Architecture Borad (IAB). Ovaj odbor je zadu(IAB). Ovaj odbor je zadužžen za razvoj en za razvoj komunikacionog protokola TCP/IP preko tri glavna organa:komunikacionog protokola TCP/IP preko tri glavna organa:

�� Internet Assigned Number AuthorityInternet Assigned Number Authority (IANA), koji je zadu(IANA), koji je zadužžen za sve numerien za sve numeriččke adrese ke adrese koje moraju da budu jedinstvene u Internet mrekoje moraju da budu jedinstvene u Internet mrežži. Ovaj organ prepui. Ovaj organ prepuššta konkretno ta konkretno dodeljivanje adresa regionalnim organizacijama.dodeljivanje adresa regionalnim organizacijama.

�� Internet Engineereing Task ForceInternet Engineereing Task Force (IETF), koje udru(IETF), koje udružžuje grupe koje rade na razvoju uje grupe koje rade na razvoju tehnologija koje podrtehnologija koje podržžavaju Internet. Na primer, ovo telo radi na razvoju avaju Internet. Na primer, ovo telo radi na razvoju protokola IPng.protokola IPng.

�� Internet Research Task Force Internet Research Task Force (IRTF), koji se bavi istra(IRTF), koji se bavi istražživanjem na duivanjem na dužže staze, u stvari, e staze, u stvari, ovo telo priprema buduovo telo priprema budućće aktivnosti za IETF.e aktivnosti za IETF.

8

43

PrikljuPriključčivanje na Internetivanje na Internet

�� fizifiziččko povezivanje;ko povezivanje;

�� sprovođenje postupka za registrovanje korisnikasprovođenje postupka za registrovanje korisnika;;

�� instalaciju potrebnog softvera za podrinstalaciju potrebnog softvera za podrššku servisima ku servisima Interneta.Interneta.

Institucije koje pruInstitucije koje pružžaju usluge prikljuaju usluge priključčenja na Internet zovu enja na Internet zovu se se Internet dobavljaInternet dobavljaččii ((providersproviders). Jedan od prvih i najve). Jedan od prvih i najveććih ih dobavljadobavljačča kod nas je Akademska raa kod nas je Akademska raččunarska mreunarska mrežža, a a, a postoje i mnogi komercijalni dobavljapostoje i mnogi komercijalni dobavljačči (i (među prvima su među prvima su EUnet, Telefonija, itd). EUnet, Telefonija, itd).

44

PrikljuPriključčivanje ivanje pojedinapojedinaččnih korisnikanih korisnika

�� Izabere dobavljaIzabere dobavljačča;a;�� Obezbedi fiziObezbedi fiziččko povezivanje svog rako povezivanje svog raččunara sa raunara sa raččunarom dobavljaunarom dobavljačča: a:

�� preko preko javne telefonske mrejavne telefonske mrežžee (mora da ima modem, dobavlja(mora da ima modem, dobavljačč nudi vinudi višše brojeva e brojeva telefona, ratelefona, raččunar korisnika tada nije vidljiv na Internetu i nema svoju IP adunar korisnika tada nije vidljiv na Internetu i nema svoju IP adresu. resu.

�� preko preko kablovske mrekablovske mrežže e (korisnik mora da bude povezan sa dobavlja(korisnik mora da bude povezan sa dobavljaččem preko em preko koaksijalnog ili optikoaksijalnog ili optiččkog kabla). kog kabla).

�� bebežžiiččnono (korisnik treba da ima odgovaraju(korisnik treba da ima odgovarajućću hardversku opremu za prijem signala). u hardversku opremu za prijem signala). �� U poslednje vreme je moguU poslednje vreme je mogućće i povezivanje pojedinae i povezivanje pojedinaččnog korisnika nog korisnika direktno na direktno na Ethernet mreEthernet mrežžu dobavljau dobavljaččaa..

�� DobavljaDobavljačč treba da registruje korisnika i da odredi servise kojima korisntreba da registruje korisnika i da odredi servise kojima korisnik moik možže da e da pristupi kao i uslove pristupanja;pristupi kao i uslove pristupanja;

�� Na korisniNa korisniččkom rakom raččunaru treba da bude instaliran softver za podrunaru treba da bude instaliran softver za podrššku familiji ku familiji TCP/IP komunikacionih protokola kao i klijentske aplikacije za pTCP/IP komunikacionih protokola kao i klijentske aplikacije za pristup servisima ristup servisima Interneta (na primer, program Netscape ili Internet Explorer).Interneta (na primer, program Netscape ili Internet Explorer).

45

PrikljuPriključčivanje ivanje lokalnih mrelokalnih mrežžaa�� Izabere dobavljaIzabere dobavljaččaa;;�� Obezbedi Obezbedi fizifiziččko povezivanjeko povezivanje lokalne mrelokalne mrežže sa lokalnom mree sa lokalnom mrežžom dobavljaom dobavljačča. Ta a. Ta

veza se moveza se možže ostvariti preko zakupljene telefonske linije (retko), optie ostvariti preko zakupljene telefonske linije (retko), optiččkim kablom, kim kablom, satelitom, itd.;satelitom, itd.;

�� DobavljaDobavljačč treba da definitreba da definišše adresni e adresni opseg numeriopseg numeriččkih adresakih adresa koje se dodeljuju koje se dodeljuju lokalnoj mrelokalnoj mrežži kao i da definii kao i da definišše domen simbolie domen simboliččkih adresa. Dobavljakih adresa. Dobavljačč treba da treba da odredi servise kojima korisnici iz lokalne mreodredi servise kojima korisnici iz lokalne mrežže mogu da pristupe;e mogu da pristupe;

�� Lokalna mreLokalna mrežža treba da podesi parametre komunikacionih uređaja preko kojih a treba da podesi parametre komunikacionih uređaja preko kojih obezbeđuje vezu sa dobavljaobezbeđuje vezu sa dobavljaččem. Osim toga treba da em. Osim toga treba da registruje korisnikeregistruje korisnike na na serveru lokalne mreserveru lokalne mrežže, dodeli im korisnie, dodeli im korisniččke adrese i da definike adrese i da definišše pravila za e pravila za korikoriššććenje Internet servisa;enje Internet servisa;

�� Na svim radnim stanicama u lokalnoj mreNa svim radnim stanicama u lokalnoj mrežži treba da bude i treba da bude instaliran softver za instaliran softver za podrpodrššku familiji TCP/IPku familiji TCP/IP komunikacionih protokola kao i klijentske aplikacije za komunikacionih protokola kao i klijentske aplikacije za pristup servisima Interneta. Za ostvarivanje komunikacije najpristup servisima Interneta. Za ostvarivanje komunikacije najččeeššćće se koristi PPP e se koristi PPP (skra(skraććeno od eno od Point to Point ProtocolPoint to Point Protocol) ili SLIP (skra) ili SLIP (skraććeno od eno od Serial Line InternetProtocolSerial Line InternetProtocol), ), premda je ovaj drugi danas vepremda je ovaj drugi danas većć zastareo.zastareo.

46

Servisi InternetaServisi Interneta

�� Svetom raSvetom rašširena mreirena mrežžaa ili ili World Wide WebWorld Wide Web (skra(skraććeno eno WWWWWW ili ili 3W3W) je najnoviji informacioni servis na Internetu ) je najnoviji informacioni servis na Internetu koji se pojavio 1993. godine i koji je vrlo brzo preuzeo koji se pojavio 1993. godine i koji je vrlo brzo preuzeo funkcije mnogih drugih servisa Interneta i postao funkcije mnogih drugih servisa Interneta i postao najpopularniji od svih. Jedna mogunajpopularniji od svih. Jedna mogućća definicija WWW je a definicija WWW je sledesledećća: WWW je sistem koji omogua: WWW je sistem koji omoguććava da stranice koje ava da stranice koje sadrsadržže tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu e tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i proobjavljene i proččitane od strane raitane od strane raččunara koji je povezan na unara koji je povezan na Internet. Internet.

�� WWW za zamiWWW za zamiššljen kao svet bez granica u kome bi se svim ljen kao svet bez granica u kome bi se svim informacijama iz bilo kog izvora moglo pristupiti na informacijama iz bilo kog izvora moglo pristupiti na konzistentan i pristupakonzistentan i pristupaččan naan naččin. in.

47

Sir Tim BernersSir Tim Berners--LeeLee

48

1. 1. univerzalno univerzalno ččitanjeitanje

Da bi se pronaDa bi se pronaššla neka informacija ranije je trebalo la neka informacija ranije je trebalo imati veliki broj razliimati veliki broj različčitih terminala povezanih za itih terminala povezanih za razlirazliččite raite raččunare i trebalo je nauunare i trebalo je nauččiti veliki broj iti veliki broj programa za pristup podacima. WWW princip programa za pristup podacima. WWW princip sastoji se u tome da jednom kada je neka sastoji se u tome da jednom kada je neka informacija dostupna na mreinformacija dostupna na mrežži, trebalo bi i, trebalo bi omoguomoguććiti pristup toj informaciji sa bilo kog iti pristup toj informaciji sa bilo kog raraččunara, iz bilo koje zemlje, koriunara, iz bilo koje zemlje, koriššććenjem enjem jednostavnog programa.jednostavnog programa.

9

49

2. 2. hiperteksthipertekst

To nije nova ideja: To nije nova ideja: u knjigama postoje veze između referenciu knjigama postoje veze između referenci, , fusnota, sadrfusnota, sadržžaja i indeksa sa tekstom. Ako se u knjigu ukljuaja i indeksa sa tekstom. Ako se u knjigu uključči i bibliografija koja se referibibliografija koja se referišše na druge knjige i e na druge knjige i ččlanke, tekst je u stvari lanke, tekst je u stvari pun referenci. Rapun referenci. Raččunar omoguunar omoguććava da praava da praććenje hipertekstualnih enje hipertekstualnih referenci bude lako kao okretanje stranica. referenci bude lako kao okretanje stranica. ČČitalac moitalac možže da pobegne e da pobegne od sekvencijalne organizacije stranica da bi sledio informaciju od sekvencijalne organizacije stranica da bi sledio informaciju koja ga koja ga interesuje. Tako hipertekst postaje snainteresuje. Tako hipertekst postaje snažžna alatka za una alatka za uččenje. Autori enje. Autori hipertekstualnih dokumenata dizajniraju svoj materijal tako da bhipertekstualnih dokumenata dizajniraju svoj materijal tako da bude ude otvoren za istraotvoren za istražživanje. WWW koristi hipertekst kao metod ivanje. WWW koristi hipertekst kao metod predstavljanja. U WWW, veze mogu voditi iz svih delova dokumentapredstavljanja. U WWW, veze mogu voditi iz svih delova dokumentaka ma kojim delovima drugog dokumenta. ka ma kojim delovima drugog dokumenta. Dokument ne mora biti Dokument ne mora biti samo samo ””teksttekst””: mo: možže sadre sadržžati i slike, grafiku, film, zvuk. ati i slike, grafiku, film, zvuk. Otuda termin Otuda termin hipermedijalni dokumenthipermedijalni dokument ili ili multimedijalni hipertekstmultimedijalni hipertekst..

50

3. 3. pretrapretražživanjeivanje

Hipertekst je pogodno sredstvo za organizovanje informacija, on Hipertekst je pogodno sredstvo za organizovanje informacija, on ne ne momožže da obuhvati velike kolie da obuhvati velike količčine amorfnih podataka. Za te potrebe, ine amorfnih podataka. Za te potrebe, raraččunarski generisani indeksi dozvoljavaju korisniku da izvuunarski generisani indeksi dozvoljavaju korisniku da izvučče e zanimljive stavke iz teksta. zanimljive stavke iz teksta. ČČitalac moitalac možže da uradi dve stvari: e da uradi dve stvari: hipertekstuelni skok ili tekstuelno pretrahipertekstuelni skok ili tekstuelno pretražživanje. Indeksi su deo ivanje. Indeksi su deo WWW kao i drugi dokumenti ali sa panelom za pretraWWW kao i drugi dokumenti ali sa panelom za pretražživanje (FIND ivanje (FIND komandom) koja dozvoljava unos teksta. Iza svakog indeksa je nekkomandom) koja dozvoljava unos teksta. Iza svakog indeksa je neka a mamaššina za pretraina za pretražživanje: postoji mnogo maivanje: postoji mnogo maššina za pretraina za pretražživanje, ivanje, razlirazliččitih moguitih moguććnosti, na razlinosti, na različčitim serverima. Mitim serverima. Međutimeđutim, one se sve , one se sve koriste na isti, jednostavan nakoriste na isti, jednostavan naččin: korisnik kuca tekst, a kao povratnu in: korisnik kuca tekst, a kao povratnu informaciju dobija hipertekstualni dokument koji pokazuje veze kinformaciju dobija hipertekstualni dokument koji pokazuje veze ka a stranicama koje je mastranicama koje je maššina za pretraina za pretražživanje pronaivanje pronaššla.la.

51

4. 4. klijentklijent--server modelserver model

Da bi WWW mogao da se razvije, dizajniran je bez Da bi WWW mogao da se razvije, dizajniran je bez centralizovanih mogucentralizovanih moguććnosti. Svako monosti. Svako možže da objavi e da objavi i svako, ko je autorizovan, moi svako, ko je autorizovan, možže da proe da proččita. Nema ita. Nema centralne kontrole. Da bi se objavili podaci, centralne kontrole. Da bi se objavili podaci, izvrizvrššava se ava se serverserver, a da bi se pro, a da bi se proččitali, izvritali, izvrššava se ava se klijentklijent. Svi klijenti i svi serveri povezani su na . Svi klijenti i svi serveri povezani su na Internet. WWW protokol i drugi protokoli Internet. WWW protokol i drugi protokoli dozvoljavaju svim klijentima da komuniciraju sa dozvoljavaju svim klijentima da komuniciraju sa svim serverima. svim serverima.

52

5. 5. usklađivanje formatausklađivanje formata

Od kad su nastali raOd kad su nastali raččunari, postojala je raznovrsnost razliunari, postojala je raznovrsnost različčitih itih kodova za predstavljanje informacija. kodova za predstavljanje informacija. Ne moNe možže see se izabrati izabrati ““najbolji najbolji kodkod”” jer svaki ima neke prednosti: Njer svaki ima neke prednosti: Nprpr, TeX, Postscript, SGML, i sl. , TeX, Postscript, SGML, i sl. Odlika HTTPOdlika HTTP--a (a (HyperText Transfer HyperText Transfer Protokol) je da klijent zajedno sa Protokol) je da klijent zajedno sa svojim zahtevom da prosvojim zahtevom da proččita neku stranicu, ita neku stranicu, ššalje i listu reprezentacija alje i listu reprezentacija koje razume, a onda je na serveru da odgovori na odgovarajukoje razume, a onda je na serveru da odgovori na odgovarajućći nai naččin. in. To je neophodno da bi se savladala, recimo, velika koliTo je neophodno da bi se savladala, recimo, velika količčina grafiina grafiččkih kih formata (GIF, TIFF, JPEG...) U nekim disciplinama razvijeni su formata (GIF, TIFF, JPEG...) U nekim disciplinama razvijeni su specijalni formati, npr, za rukovanje DNK kodovima, zvezdanim specijalni formati, npr, za rukovanje DNK kodovima, zvezdanim spektrima, za dizajniranje mostova, i sl. Oni koji rade u ovim pspektrima, za dizajniranje mostova, i sl. Oni koji rade u ovim poljima oljima imaju softver koji im omoguimaju softver koji im omoguććava rad sa ovim podacima. Kada i ava rad sa ovim podacima. Kada i server i klijent razumeju ove formate visokog nivoa, mogu da server i klijent razumeju ove formate visokog nivoa, mogu da raymenjuju podatke. Drugi koji nemaju pristup tom specijalnom raymenjuju podatke. Drugi koji nemaju pristup tom specijalnom softveru ipak mogu da vide podatke, ako server uspe da ih softveru ipak mogu da vide podatke, ako server uspe da ih konvertuje u neki inferiorniji ali upotrebljiv oblik. Ne insistikonvertuje u neki inferiorniji ali upotrebljiv oblik. Ne insistira se na ra se na punoj funkcionalnosti na svakom nivou.punoj funkcionalnosti na svakom nivou.

53

URL URL –– Uniformni lokator resursaUniformni lokator resursa

�� ili ili Uniform Resource LocatorUniform Resource Locator. Treba ga shvatiti kao mre. Treba ga shvatiti kao mrežžno prono prošširenje irenje standardnog datotestandardnog datoteččkog koncepta: ne samo da se mokog koncepta: ne samo da se možže pozvati e pozvati datoteka iz nekog kataloga, vedatoteka iz nekog kataloga, većć datoteka i taj katalog mogu postojati datoteka i taj katalog mogu postojati na bilo kojoj mana bilo kojoj maššini koja je na mreini koja je na mrežži i toj datoteci se moi i toj datoteci se možže pristupiti e pristupiti na neki od vina neki od višše mogue moguććih naih naččina. To ina. To ččak i ne mora da bude klasiak i ne mora da bude klasiččna na datoteka vedatoteka većć recimo upit, dokument u bazi, rezultat finger ili archi recimo upit, dokument u bazi, rezultat finger ili archi komande i slikomande i sliččno. Opno. Opššti oblik URLti oblik URL--a je:a je:ššema://[korisnik:lozinka]@domen[:porta]/[putanja]ema://[korisnik:lozinka]@domen[:porta]/[putanja]

�� Uglaste zagrade u ovom opisu ukazuju da je element opisa opcioniUglaste zagrade u ovom opisu ukazuju da je element opisa opcioni, , odnosno nije obavezan. odnosno nije obavezan. Na primer, datoteNa primer, datoteččki URL specifikuje se na ki URL specifikuje se na sledesledećći nai naččin. Ako dokument in. Ako dokument primer.txtprimer.txt postoji na anonimnom FTP postoji na anonimnom FTP serveru serveru ččiji je domeniji je domen ftp.izmisljen.comftp.izmisljen.com u katalogu u katalogu /pub/datoteke/pub/datotekeonda je URL tog dokumenta: onda je URL tog dokumenta: file://ftp.izmisljen.com/pub/datoteke/primer.txtfile://ftp.izmisljen.com/pub/datoteke/primer.txt

54

Protokol za prenos hipertekstaProtokol za prenos hiperteksta

�� ili ili HyperText Transfer ProtocolHyperText Transfer Protocol. HTTP serveri se obi. HTTP serveri se običčno koriste za no koriste za opsluopslužživanje hipertekstualnih dokumenata koje koristi servis WWW. ivanje hipertekstualnih dokumenata koje koristi servis WWW. HTTP je vrlo jednostavan protokol koji se oslanja na HTTP je vrlo jednostavan protokol koji se oslanja na ččinjenicu da su injenicu da su navigacione informacije umetnute direktno u dokument pa sam navigacione informacije umetnute direktno u dokument pa sam protokol ne mora da podrprotokol ne mora da podržžava navigaciona svojstva. Ako dokument ava navigaciona svojstva. Ako dokument primer.htmlprimer.html postoji na HTTP serveru koji se zove postoji na HTTP serveru koji se zove www.izmisljen.comwww.izmisljen.com u direktorijumu u direktorijumu /pub/datoteke/pub/datoteke onda je URL onda je URL tog dokumenta:tog dokumenta:http://www.izmisljen.com/pub/datoteke/primer.htmlhttp://www.izmisljen.com/pub/datoteke/primer.html

�� PrelistaPrelistačči WWWi WWW--a omogua omoguććavaju vizuelizaciju HTML dokumenata avaju vizuelizaciju HTML dokumenata pre svega formatiranjem elemenata dokumenta koji su oznapre svega formatiranjem elemenata dokumenta koji su označčeni eni HTML etiketama iHTML etiketama i odgovarajuodgovarajuććim atributima. Protokol naveden u im atributima. Protokol naveden u URLURL--u i mreu i mrežžni komunikacioni protokol tipa TCP/IP omoguni komunikacioni protokol tipa TCP/IP omoguććavaju avaju prapraććenje te hipertektualnenje te hipertektualnihih vezvezaa na kojna kojee god god tataččkkee na mrena mrežži oni oneepokazivalpokazivalee..

10

55

URN URN –– uniformno ime resursauniformno ime resursa

IInherentnonherentno ograniograniččenjeenje URLURL--a je a je vezaveza izmeđuizmeđuresursaresursa i i njegovenjegove fizifiziččkeke lokacijelokacije. . RRadnaadna grupagrupa pripriIETF IETF radiradi nana sistemusistemu zaza imenovanjeimenovanje resursaresursa kojikoji bi bi bio bio stabilnijistabilniji u u vremenuvremenu: to je URN: to je URN (od(od Uniform Uniform

Resource NameResource Name)) kojikoji predviđapredviđa povezivanjepovezivanje imenaimenaresursaresursa sasa njegovomnjegovom lokacijomlokacijom, , iliili sasa viviššee lokacijalokacijanana mremrežžii..

56

Elektronska poElektronska pošštata

�� Elektronska poElektronska poššta omoguta omoguććava ava asinhronu razmenu poasinhronu razmenu poššteteraznovrsnog sadrraznovrsnog sadržžaja sa svim ljudima koji su povezani sa aja sa svim ljudima koji su povezani sa Internetom. Da bi se poInternetom. Da bi se poššta mogla razmenjivati potrebno je ta mogla razmenjivati potrebno je da i poda i poššiljalac i primalac imaju svoje elektronske adrese. iljalac i primalac imaju svoje elektronske adrese. Elektronska adresa se sastoji iz dva dela koja se razdvajaju Elektronska adresa se sastoji iz dva dela koja se razdvajaju znakom @ (znakom @ (commercial atcommercial at). Deo adrese iza ovog znaka je ). Deo adrese iza ovog znaka je domen, odn. adresa radomen, odn. adresa raččunara na kome je pounara na kome je pošštansko tansko sandusandučče korisnika a deo ispred je lie korisnika a deo ispred je liččno ime korisnika, no ime korisnika, onako kako je registrovano kod dobavljaonako kako je registrovano kod dobavljačča. Na primer,a. Na primer,neko@nekif.bg.ac.neko@nekif.bg.ac.rsrs

�� Ovo je adresa korisnika Ovo je adresa korisnika nekoneko registrovana na raregistrovana na raččunaru unaru nekif.bg.ac.rsnekif.bg.ac.rs. Svaki korisnik ima i svoje . Svaki korisnik ima i svoje popošštansko tansko sandusandučče koje se nalazi na odgovarajue koje se nalazi na odgovarajuććem serveru.em serveru.

57

Protokoli za razmenu eProtokoli za razmenu e--porukaporuka

�� Osnovni protokol za razmenu poruka na Internetu Osnovni protokol za razmenu poruka na Internetu je je SMTPSMTP ((Simple Mail Transfer ProtocolSimple Mail Transfer Protocol). Postoje dve ). Postoje dve mogumoguććnosti da korisnik pristupi ponosti da korisnik pristupi pošštanskom tanskom sandusanduččetu koji je na serveru:etu koji je na serveru:�� telnettelnet, koji omogu, koji omoguććava pristup udaljenom raava pristup udaljenom raččunaru gde unaru gde korisnik koristi program za korisnik koristi program za ččitanje poitanje poššte koji je i aktivan te koji je i aktivan na tom udaljenom rana tom udaljenom raččunaru.unaru.

�� Prenos sadrPrenos sadržžaja poaja pošštanskog sandutanskog sanduččetaeta, koji je , koji je omoguomoguććeno protokolom POP (eno protokolom POP (Post Office ProtocolPost Office Protocol). Ovaj ). Ovaj protokol omoguprotokol omoguććava prenos novih poruka sa eava prenos novih poruka sa e--mail mail severa na rasevera na raččunar korisnika. Korisnik zatim koristi neki unar korisnika. Korisnik zatim koristi neki program za program za ččitanje poitanje poššte (npr, Outlook Express). te (npr, Outlook Express).

58

ŠŠema funkcionisanja sistema ema funkcionisanja sistema SMTP/POPSMTP/POP

59

Anatomije elektronske poruke Anatomije elektronske poruke Poruka poPoruka poččinje zaglavljem u kome je adresa poinje zaglavljem u kome je adresa poššiljaoca, adresa primaoca i predmet iljaoca, adresa primaoca i predmet poruke. Samo neke podatke popunjava poporuke. Samo neke podatke popunjava poššiljalac, ostalo popunjava program za rad iljalac, ostalo popunjava program za rad sa elektronskom posa elektronskom pošštom. Tu su i datum i vreme slanja poruke. Zatim dolazi telo tom. Tu su i datum i vreme slanja poruke. Zatim dolazi telo poruke, a na kraju je signatura (ime i adresa poporuke, a na kraju je signatura (ime i adresa poššiljaoca). Dodatne pogodnosti iljaoca). Dodatne pogodnosti elektronske poelektronske pošštete

�� ukljuuključčivanje u elektronsku poivanje u elektronsku pošštu raznovrsnog sadrtu raznovrsnog sadržžaja: digitalizovane slike, tekst u aja: digitalizovane slike, tekst u raznovrsnom formatu (Word, Acrobat PDF, i sliraznovrsnom formatu (Word, Acrobat PDF, i sliččno), izvrno), izvrššne verzije programa ili ne verzije programa ili filmovfilmovii. U programima za . U programima za elektronsku poelektronsku pošštu to se obitu to se običčno zove no zove dodatakdodatak ili ili prilogprilog((attachmentattachment). Struktura poruka koje imaju dodatak je specifikovana standard). Struktura poruka koje imaju dodatak je specifikovana standardom om MIME (MIME (Multipurpose Internet Mail ExtensionsMultipurpose Internet Mail Extensions). ).

�� slanje iste poruke na vislanje iste poruke na višše adresa. e adresa. To se To se zovezove indigoindigo--kopijakopija ((carbon copycarbon copy););�� prosleprosleđivanjeđivanje poruka poruka nana jednujednu iliili viviššee adresaadresa ljudiljudi kojekoje onaona momožžee interesovatiinteresovati. To . To

se se zovezove prosleđivanjeprosleđivanje porukeporuke ((forwardingforwarding););�� OdgovOdgovaranje na porukuaranje na poruku ne ne ponavljajuponavljajuććii adresuadresu popoššiljaocailjaoca takotako dada se u se u odgovorodgovor

ukljuuključčii prispelaprispela porukaporuka kaokao podsetnikpodsetnik. To se . To se zovezove odgovorodgovor ((replyreply););�� program program zaza radrad sasa ee--popošštomtom pompomaažžee korisnikukorisniku dada odrodržžavaava adresaradresar ljudiljudi ((address address

bookbook));;�� sve prispele i poslate poruke mogu se sve prispele i poslate poruke mogu se ččuvati i briuvati i briššu se po sopstvenom izboru.u se po sopstvenom izboru.

60

Liste slanja Liste slanja

�� Lista ima svoju posebnu adresu eLista ima svoju posebnu adresu e--popoššte i sve te i sve ššto neko to neko popoššalje na tu adresu, alje na tu adresu, ššalje se svima koji su prijavljeni na alje se svima koji su prijavljeni na listu. listu. PoPoššto oni mogu da odgovaraju na poruke, ostvaruje to oni mogu da odgovaraju na poruke, ostvaruje se konverzacija koja neprekidno tese konverzacija koja neprekidno tečče. e.

�� Liste se mogu odrListe se mogu održžavati ruavati ruččno, tj. postoji lice koje ih no, tj. postoji lice koje ih odrodržžava (moderator), ili se mogu odrava (moderator), ili se mogu održžavati automatski. avati automatski. Ako moderator odrAko moderator održžava listu onda on prosleđuje poruke ava listu onda on prosleđuje poruke svim svim ččlanovima liste i molanovima liste i možže da ukloni one poruke za koje e da ukloni one poruke za koje smatra da su nerelevantne. Ako se lista odrsmatra da su nerelevantne. Ako se lista održžava automatski, ava automatski, onda se sve poruke upuonda se sve poruke upuććene na adresu liste automatski ene na adresu liste automatski prosleđuju svim prosleđuju svim ččlanovima liste. Za odrlanovima liste. Za održžavanje lista koriste avanje lista koriste se porodice programa poznate kao LISTSERV, se porodice programa poznate kao LISTSERV, Majordomo, Listproc. Majordomo, Listproc.

11

61

KoriKoriššććenje LISTSERVenje LISTSERV

�� DaDa bistebiste se use upisali u neku LISTSERV listu treba da znate njenu pisali u neku LISTSERV listu treba da znate njenu adresu i da na nju poadresu i da na nju poššaljete poruku. Npr, aljete poruku. Npr, OEDOED--LL je lista koja je je lista koja je ustanovljena da bi olakustanovljena da bi olakššala komunikaciju među ljudima koje ala komunikaciju među ljudima koje interesuje interesuje onon--lineline verzija Oksfordskog reverzija Oksfordskog reččnika engleskog. Za nika engleskog. Za prijavljivanje na ovu listu treba na adresu prijavljivanje na ovu listu treba na adresu listserv@liverpool.ac.uklistserv@liverpool.ac.ukposlati sledeposlati sledećću poruku sub OEDu poruku sub OED--L Ime PrezimeL Ime Prezime

�� Kada ste postali Kada ste postali ččlan liste, o lan liste, o ččemu emu ćće vas rae vas raččunar obavestiti kao unar obavestiti kao odgovor na vaodgovor na vaššu prijavu, pou prijavu, poččeećće da vam stie da vam stižžu redovno poruke u redovno poruke ostalih ostalih ččlanova liste, a molanova liste, a moćći i ććete i sami da ete i sami da ššaljete svoje poruke na aljete svoje poruke na adresu liste, adresu liste, ššto bi bila adresa to bi bila adresa OEDOED--L@liverpool.ac.ukL@liverpool.ac.uk. U svojoj . U svojoj poruci obavezno treba da na razuman naporuci obavezno treba da na razuman naččin popunite predmet in popunite predmet poruke, jer na osnovu ovog predmeta datog u nekoliko reporuke, jer na osnovu ovog predmeta datog u nekoliko rečči i ččlanovi lanovi liste zakljuliste zaključčuju da li ih ona interesuje i da li da pouju da li ih ona interesuje i da li da pošštu otvaraju.tu otvaraju.

62

Dodatne usluge liste slanjaDodatne usluge liste slanjalistserv@liverpool.ac.uklistserv@liverpool.ac.uk

63

Elektronska oglasne tableElektronska oglasne table

Elektronska oglasna tablaElektronska oglasna tabla, nastal, nastalaa oko 1980. godine, oko 1980. godine, je je servis koji dozvoljava pristup servis koji dozvoljava pristup UsenetUsenet--u a sastoji se od u a sastoji se od ččlanka koje pilanka koje piššu i u i ššalju ljudi sa mrealju ljudi sa mrežže. e.

EE--oglasneoglasne tabletable su veoma slisu veoma sliččnnee porukama elektronske porukama elektronske popoššte pa programi koji te pa programi koji ččitaju novosti itaju novosti ččitaju i elektronsku itaju i elektronsku popošštu (mogu da sadrtu (mogu da sadržže i multimedijalni sadre i multimedijalni sadržžaj). aj).

Diskusione grupeDiskusione grupe, kako se zovu interesne grupe od kojih se , kako se zovu interesne grupe od kojih se sastoji Usenet, ne razlikuju se mnogo od lista slanja osim sastoji Usenet, ne razlikuju se mnogo od lista slanja osim po tome po tome ššto se to se ččlanci ne dostavljaju svakome ko je lanci ne dostavljaju svakome ko je zainteresovanzainteresovan, , vevećć se se ššalju tamo gde alju tamo gde ćće zainteresovani moe zainteresovani moćći i da ih da ih ččitaju. Autor postavlja ili objavljuje svoju poruku u itaju. Autor postavlja ili objavljuje svoju poruku u okviru jedne grupe. Korisnik okviru jedne grupe. Korisnik ččita objavljenu poruku i moita objavljenu poruku i možže e da odgovori privatnom porukom autoru (da odgovori privatnom porukom autoru (replyreply) ili da ) ili da postavi javni odgovor za celu grupu (postavi javni odgovor za celu grupu (followfollow--up).up).

64

Distribucija sadrDistribucija sadržžaja oglasnih tabliaja oglasnih tabli

Liste slanja su dobar naListe slanja su dobar naččin za slanje poruka manjem in za slanje poruka manjem broju ljudi, ali su lobroju ljudi, ali su lošše za slanje poruka vee za slanje poruka veććem broju em broju ljudi jer to optereljudi jer to optereććuje mreuje mrežžu. u.

Usenet reUsenet reššava taj problem tako ava taj problem tako ššto svaka Usenet to svaka Usenet stanica stanica ššalje po nekoliko puta na dan kopije svih alje po nekoliko puta na dan kopije svih primljenih primljenih ččlanaka svim svojim susedima. Na taj lanaka svim svojim susedima. Na taj nanaččin in ččlanci stignu u roku od jednog do dva dana i lanci stignu u roku od jednog do dva dana i do najudaljenije Usenet stanicedo najudaljenije Usenet stanice

65

Diskusione grupeDiskusione grupe

•• Veliki broj Veliki broj ččlanaka koji se na Usenet stanici pojavljuje lanaka koji se na Usenet stanici pojavljuje svakog dana razvrstava se u svakog dana razvrstava se u diskusione grupediskusione grupe koje koje predstavljaju tematske celine. predstavljaju tematske celine.

•• Korisnik se moKorisnik se možže prijaviti na neku od grupa sa kojom e prijaviti na neku od grupa sa kojom komunicira makomunicira maššina preko koje on uspostavlja vezu sa ina preko koje on uspostavlja vezu sa Internetom, a kasnije se moInternetom, a kasnije se možže i odjaviti sa nje. e i odjaviti sa nje.

•• Diskusione grupe su hijerarhijski organizovane pa imaju Diskusione grupe su hijerarhijski organizovane pa imaju imena koja se sastoje iz viimena koja se sastoje iz višše delova razdvojenih tae delova razdvojenih taččkama, kama, kao na primer kao na primer sci.mathsci.math koja je posvekoja je posveććena nauena nauččnicima koji nicima koji se bave matematikom. Prvi deo imena opisuje opse bave matematikom. Prvi deo imena opisuje opšštu vrstu tu vrstu diskusione grupe. diskusione grupe.

66

Nazivi nekih glavnih diskusionih Nazivi nekih glavnih diskusionih grupagrupa

12

67

Lokalne diskusione grupeLokalne diskusione grupe

Osim opOsim opšštih grupa se osnivaju se i regionalne grupe koje se tih grupa se osnivaju se i regionalne grupe koje se bave lokalnim pitanjima. Ove grupe kreira administrator bave lokalnim pitanjima. Ove grupe kreira administrator servera koji se rukovodi interesima korisnika koji servera koji se rukovodi interesima korisnika koji gravitiraju ka njegovom serveru. Ovakve lokalne grupe gravitiraju ka njegovom serveru. Ovakve lokalne grupe mogu preuzeti drugi serveri. Na primer, hijerarhija mogu preuzeti drugi serveri. Na primer, hijerarhija yuyupostoji za teme koje su zanimljive u okviru tog domena, a postoji za teme koje su zanimljive u okviru tog domena, a grupa grupa yu.oglasiyu.oglasi koristi se za slanje i koristi se za slanje i ččitanje oglasa, itanje oglasa, Univerziteti i druge organizacije mogu imati sopstvene Univerziteti i druge organizacije mogu imati sopstvene hijerarhije, kao na primer hijerarhije, kao na primer mitmit za MIT (Massachusetts) ili za MIT (Massachusetts) ili etfetf i i fonfon kod nas.kod nas.

Usenet se zasniva na klijentUsenet se zasniva na klijent--server arhitekturi koju podrserver arhitekturi koju podržžava ava komunikacioni protokol komunikacioni protokol NNTPNNTP ((Network News Transport Network News Transport ProtokolProtokol). ).

68

Prenos datotekaPrenos datoteka

Prenos datoteka podrazumeva da postoji privremena veza Prenos datoteka podrazumeva da postoji privremena veza između dve maizmeđu dve maššine s ciljem prenoine s ciljem prenoššenja datoteka sa jednog enja datoteka sa jednog raraččunara na drugi. Na Internetu se za ovo obiunara na drugi. Na Internetu se za ovo običčno koristi no koristi sistem sistem FTP FTP (skra(skraććenica od enica od File Transfer ProtocolFile Transfer Protocol). Za ). Za prenoprenoššenje datoteka potrebna su dva uenje datoteka potrebna su dva uččesnika: raesnika: raččunar na unar na kome se nalazi datoteka i rakome se nalazi datoteka i raččunar na koji se ta datoteka unar na koji se ta datoteka kopira. Da bi prenos funkcionisao, rakopira. Da bi prenos funkcionisao, raččunar na kome se unar na kome se ččuva rauva raččunarska biblioteka programa mora biti FTP server unarska biblioteka programa mora biti FTP server dok na radok na raččunaru koji unaru koji žželi da preuzima ili eli da preuzima ili ššalje datoteke u alje datoteke u ovakvu biblioteku mora da bude instaliran neki program za ovakvu biblioteku mora da bude instaliran neki program za podrpodrššku FTP klijenta.ku FTP klijenta.

69

Vrste FTP serveraVrste FTP servera

Postoji mnogo Postoji mnogo javno dostupnih FTP serverajavno dostupnih FTP servera na kojima se na kojima se nalazi veliki broj datoteka od kojih mnoge sadrnalazi veliki broj datoteka od kojih mnoge sadržže besplatne e besplatne programe (programe (freewarefreeware ili ili sharewareshareware). Da bi se koristio FTP ). Da bi se koristio FTP server korisnik mora da se prijavi za rad na tom raserver korisnik mora da se prijavi za rad na tom raččunaru. unaru. Kako veKako veććina korisnika nema nalog za rad na maina korisnika nema nalog za rad na maššini FTP ini FTP servera, ako je on javno dostupan potrebno je prijaviti se servera, ako je on javno dostupan potrebno je prijaviti se kao kao anonymousanonymous i upisati svoju elektronsku adresu kao i upisati svoju elektronsku adresu kao lozinku. Ovakvi javni FTP serveri nazivaju se lozinku. Ovakvi javni FTP serveri nazivaju se anonimni anonimni FTPFTP. U protivnom korisnik mora da ima svoj nalog na . U protivnom korisnik mora da ima svoj nalog na FTP serveru i treba da unese svoje ime i lozinku. FTP serveru i treba da unese svoje ime i lozinku.

70

Kako funkcioniKako funkcionišše prenos datotekae prenos datoteka

71

Uspostavljanje veze sa FTP serveromUspostavljanje veze sa FTP serverom

Veza sa FTP serverom se uspostavlja odmah, osim ako je server prVeza sa FTP serverom se uspostavlja odmah, osim ako je server previevišše e zauzet. Svaki FTP server mozauzet. Svaki FTP server možže u svakom trenutku istovremeno da obrađuje e u svakom trenutku istovremeno da obrađuje samo ogranisamo ograniččen broj zahteva. Korisnik uvek treba da koristi blien broj zahteva. Korisnik uvek treba da koristi bližže servere. Na e servere. Na primer, umesto da se koriste serveri u SADprimer, umesto da se koriste serveri u SAD--u mogu se koristiti njihove u mogu se koristiti njihove verne verne kopijekopije ((Mirror sitesMirror sites) u Evropi koje se proizvode svake no) u Evropi koje se proizvode svake noćći.i.

Postoji viPostoji višše e klijentskih FTP programaklijentskih FTP programa::

�� MoMožže se koristiti neki od prelistae se koristiti neki od prelistačča WWW, na primer, Netscape, a WWW, na primer, Netscape, uglavnomuglavnom za za preuzimanje datoteka sa anonimnih FTP servera;preuzimanje datoteka sa anonimnih FTP servera;

�� U okruU okružženju UNIX operativnog sistema moenju UNIX operativnog sistema možže se koristiti komanda ovog e se koristiti komanda ovog operativnog sistema za primanje i slanje datoteka sa anonimnih Foperativnog sistema za primanje i slanje datoteka sa anonimnih FTPTP--a ili a ili koristekoristećći FTP na kome korisnik ima nalog (komanda i FTP na kome korisnik ima nalog (komanda ftpftp););

�� U okruU okružženju WINDOWS operativnog sistema moenju WINDOWS operativnog sistema možže se koristiti program e se koristiti program ftpftpkoji simulira rad UNIX komande koji simulira rad UNIX komande ftpftp..

72

Osnovne Osnovne komandkomande e ftp ftp programaprograma

JJedna datoteka se pribavlja komandom edna datoteka se pribavlja komandom getget dok se jedna dok se jedna datoteka datoteka ššalje komandom alje komandom putput. Pomo. Pomoćć se dobija se dobija komandom komandom helphelp. .

13

73

Primer Primer jednog izvrjednog izvrššavanja FTP avanja FTP komandekomande

ftp nekif.bg.ac.yuftp nekif.bg.ac.yuusername: nekiusername: nekipassword:password:cd nekicd neki--katkatbinbingetget pomoc.gzpomoc.gzqquituit

U U ovomovom primeruprimeru se se pretpostavljapretpostavlja da da korisnikkorisnik znazna gde se gde se nalazinalazi datotekadatoteka kojukoju žželieli da da preneseprenese. Ako to, . Ako to, ipakipak, ne , ne znazna trebatreba da da konsultujekonsultuje indeksindeks FTP FTP serveraservera, a on je , a on je obiobiččnono u u datotecidatoteci INDEXINDEX, , 00INDEX.TXT00INDEX.TXT iliili neneššto to slisliččnono. FTP servis se . FTP servis se obiobiččnono koristikoristi za za postavljanjepostavljanjeWWW WWW prezentacijaprezentacija na WWW server.na WWW server.

74

PristupPristup udaljenomudaljenom raraččunaruunaru

EmulacijaEmulacija terminalaterminala predstavljapredstavlja momoguguććnost povezivanja nost povezivanja raraččunara (na primer, mikrounara (na primer, mikro--raraččunara) sa udaljenom maunara) sa udaljenom maššinom inom tako da se on ponatako da se on ponašša kao terminal koji je kompatibilan sa tom a kao terminal koji je kompatibilan sa tom mamaššinom. Ovo je jedan od inom. Ovo je jedan od najstarijih servisa Internetanajstarijih servisa Interneta koji je koji je nastao u vreme kada su ranastao u vreme kada su raččunarski sistemi organizovani po unarski sistemi organizovani po principu gazda/sluga. Ovaj princip je pretpostavljao da se velikprincipu gazda/sluga. Ovaj princip je pretpostavljao da se veliki i broj terminala koji nemaju sopstvene procesorske mogubroj terminala koji nemaju sopstvene procesorske moguććnosti nosti povezuju sa centralnim rapovezuju sa centralnim raččunarom da bi na njemu obavili unarom da bi na njemu obavili određena izraodređena izraččunavanja. Danas personalni raunavanja. Danas personalni raččunari imaju unari imaju sposobnost rasposobnost raččunanja (odnosno, imaju procesorske moguunanja (odnosno, imaju procesorske moguććnosti), nosti), ali bez problema mogu da se ponaali bez problema mogu da se ponaššaju i kao neinteligentni aju i kao neinteligentni terminali.terminali.

75

Protokol za pristup udaljenom Protokol za pristup udaljenom raraččunaruunaru

Koristi se Koristi se Telnet protokolTelnet protokol (od (od Terminal Terminal EmulationEmulation). Ovaj protokol omogu). Ovaj protokol omoguććava da ava da udaljeni raudaljeni raččunar unar –– server server –– ima utisak da je ima utisak da je klijentska maklijentska maššina terminal koji je na njega ina terminal koji je na njega direktno prikljudirektno priključčen, u skladu sa njemu en, u skladu sa njemu specifispecifiččnim komunikacionim renim komunikacionim režžimom. Softver imom. Softver za podrza podrššku Telnet klijentu dozvoljava emulaciju ku Telnet klijentu dozvoljava emulaciju vivišše tipova terminala, a pre svega IMB 3270, e tipova terminala, a pre svega IMB 3270, IMB 5250, DEC VTIMB 5250, DEC VT--100 i VT100 i VT--220 (to su sve 220 (to su sve stari tipovi neinteligentnih terminala).stari tipovi neinteligentnih terminala).

76

Kako funkcioniKako funkcionišše rad na udaljenom e rad na udaljenom raraččunaruunaru

77

KoriKoriššććenje enje telnettelnet servisaservisa

�� Telnet se Telnet se ččesto koristi za povezivanje na velike raesto koristi za povezivanje na velike raččunare (IBM, unare (IBM, VAX,...), npr. nauVAX,...), npr. nauččnici ga koriste za povezivanje sa ranici ga koriste za povezivanje sa raččunarom unarom velikih moguvelikih moguććnosti koji radi u raspodeljenom vremenu. nosti koji radi u raspodeljenom vremenu.

�� Nedostatak Nedostatak -- ne podrne podržžava grafiku.ava grafiku.�� Telnet veza se ostvaruje u UNIX okruTelnet veza se ostvaruje u UNIX okružženju komandom enju komandom telnettelnet a a u WINDOWS okruu WINDOWS okružženju programom sa istim imenom enju programom sa istim imenom telnet alas.matf.bg.ac.telnet alas.matf.bg.ac.rsrs

�� U komandi telnet ne mora se navoditi puna adresa ukoliko se U komandi telnet ne mora se navoditi puna adresa ukoliko se vrvršši prijavljivanje na rai prijavljivanje na raččunar unar ččije je domen do nekog nivoa isti. ije je domen do nekog nivoa isti. ZajedniZajedniččki delovi domena ne moraju se navoditi. Kada se veza ki delovi domena ne moraju se navoditi. Kada se veza uspostavi, treba uneti korisniuspostavi, treba uneti korisniččko ime i lozinku za rad na tom ko ime i lozinku za rad na tom raraččunaru. Kada se uspeunaru. Kada se uspeššno prođe procedura prijavljivanja no prođe procedura prijavljivanja korisnik mokorisnik možže na tom rae na tom raččunaru da obavlja sve one poslove za unaru da obavlja sve one poslove za koje je dobio autorizaciju (pregledanje baza podataka, na primerkoje je dobio autorizaciju (pregledanje baza podataka, na primer).).

78

Razgovori u realnom vremenuRazgovori u realnom vremenu

�� Interaktivni servis Interneta koji Interaktivni servis Interneta koji omoguomoguććava ava ‘‘razgovorirazgovori’’ u realnom u realnom vremenuvremenu ((zapravozapravo pisanapisana sinhronasinhrona komunikacijakomunikacija)) sa jednim ili visa jednim ili višše e korisnika koji su aktivni na mrekorisnika koji su aktivni na mrežži omogui omoguććavaju Unix komande avaju Unix komande talktalk i i ytalkytalk. Pozivom komande . Pozivom komande talk korisniktalk korisnik@@domendomen

�� korisnikkorisnik aktiviraaktivira program program ““Talk daemonTalk daemon”” nana raraččunaru unaru ččija je adresa ija je adresa navedena u komandi i na kome navedena u komandi i na kome korisnikkorisnik ima nalog. Ako je ima nalog. Ako je korisnikkorisnikaktivan ovaj program mu aktivan ovaj program mu ššalje poruku na terminal koji koristi zajedno alje poruku na terminal koji koristi zajedno sa adresom onoga ko je pokrenuo razgovor. Ako korisnik prihvata sa adresom onoga ko je pokrenuo razgovor. Ako korisnik prihvata razgovor, ekrani oba urazgovor, ekrani oba uččesnika u razgovoru se dele na dva dela: u esnika u razgovoru se dele na dva dela: u jednom delu se pojavljuje tekst jednog ujednom delu se pojavljuje tekst jednog uččesnika, a u drugom drugog. esnika, a u drugom drugog. Komanda Komanda ytalkytalk radi na sliradi na sliččan naan naččin samo in samo ššto dozvoljava vezu sa vito dozvoljava vezu sa višše e korisnika, korisnika, ččime se uspostavlja neka vrsta konferencije. Ako softver koji ime se uspostavlja neka vrsta konferencije. Ako softver koji se koristi to dozvoljava, ekran se deli na onoliko prozora kolikse koristi to dozvoljava, ekran se deli na onoliko prozora koliko ima o ima uuččesnika u razgovoru.esnika u razgovoru.

14

79

ŠŠtafetno tafetno ććaskanje na Interentuaskanje na Interentu

�� Sistem Sistem IRCIRC ((Internet Relay ChatInternet Relay Chat) je nastao 1988. godine. IRC je ) je nastao 1988. godine. IRC je viviššekorisniekorisniččki komunikacioni sistem koji omoguki komunikacioni sistem koji omoguććava ava komunikaciju u realnom vremenu u tekstualnom obliku. IRC komunikaciju u realnom vremenu u tekstualnom obliku. IRC uuččesnik koristi IRC klijentski program da bi stupio u kontakt sa esnik koristi IRC klijentski program da bi stupio u kontakt sa IRC serverom, a tada se prijavljuje na neki IRC serverom, a tada se prijavljuje na neki ««kanalkanal»» da bi u da bi u realnom vremenu komunicirao sa drugim korisnicima tog kanala. realnom vremenu komunicirao sa drugim korisnicima tog kanala. IRC je dijaloIRC je dijalošška verzija oglasnih tabli. Nasuprot oglasnim ka verzija oglasnih tabli. Nasuprot oglasnim tablama, IRC netablama, IRC ne određuje specifi određuje specifiččne grupe. Svaki IRC une grupe. Svaki IRC uččesnik esnik momožže da kreira svoj kanal koji se gasi kada se vie da kreira svoj kanal koji se gasi kada se višše ne koristi. e ne koristi. Korisnik koji je kreirao kanal Korisnik koji je kreirao kanal ćće automatski biti operator kanala. e automatski biti operator kanala. On onda moOn onda možže da iskljue da isključči druge ui druge uččesnike kanala bez upozorenja, esnike kanala bez upozorenja, da postavi uslove za pristup kanalu i da prepusti status operatoda postavi uslove za pristup kanalu i da prepusti status operatora ra drugom udrugom uččesniku.esniku.

80

Osnovne komande za rad sa IRCOsnovne komande za rad sa IRC

81

Telefoniranje u realnom vremenu Telefoniranje u realnom vremenu preko Internetapreko Interneta

�� Za to se koristi softverski proizvodZa to se koristi softverski proizvod Internet Phone Internet Phone (naziva (naziva se jose jošš Voice Over IP Voice Over IP (VOIP) terminal)(VOIP) terminal)

�� Moraju ga imati oba uMoraju ga imati oba uččesnika u komunikacijiesnika u komunikaciji�� Koristi protokole SIP (Koristi protokole SIP (Session Initiation ProtocolSession Initiation Protocol) ili ) ili MeGaCo (MeGaCo (Media Gataway Control ProtocolMedia Gataway Control Protocol).).

�� Potrebna hardverska oprema: Potrebna hardverska oprema: slusluššalicealice, , mikrofonmikrofon ili ili USB telefonUSB telefon..

�� MoMožže da se koristi i za e da se koristi i za fiksnufiksnu i za i za mobilnu telefonijumobilnu telefoniju..�� Kompanije koje pruKompanije koje pružžaju ovakve usluge su, na primer, aju ovakve usluge su, na primer, Skype i Vonnage i mnoge druge.Skype i Vonnage i mnoge druge.

82

Kako se prenosi zvuk u realnom Kako se prenosi zvuk u realnom vremenu preko TCP/IP tehnologijevremenu preko TCP/IP tehnologije

�� Osnovna TCP/IP tehnologija nije bila dizajnirana da rukuje Osnovna TCP/IP tehnologija nije bila dizajnirana da rukuje aplikacijama u realnom vremenu zato aplikacijama u realnom vremenu zato ššto ne garantuje da to ne garantuje da ćće e paketi pristizati u pravilnim vremenskim intervalima i u paketi pristizati u pravilnim vremenskim intervalima i u pravilnom redosledu. Ako bi rapravilnom redosledu. Ako bi raččunar puunar pušštao zvuk onako kako tao zvuk onako kako paketi stipaketi stižžu preko Interneta rezultat ne bi bio zadovoljavajuu preko Interneta rezultat ne bi bio zadovoljavajućći jer i jer bi bilo kabi bilo kaššnjenja paketa, njihovog preklapanja, i sl.njenja paketa, njihovog preklapanja, i sl.

�� Treba koristiti poseban softver koji kada se pokrene na raTreba koristiti poseban softver koji kada se pokrene na raččunaru unaru primaoca prikuplja viprimaoca prikuplja višše zvue zvuččnih sekvenci koje smenih sekvenci koje smeššta u listu u ta u listu u memoriji. Softver tek onda pomemoriji. Softver tek onda poččne da emituje zvuk, a ne da emituje zvuk, a istovremeno stiistovremeno stižžu novi paketi koji se smeu novi paketi koji se smešštaju u listutaju u listu.. Neki od Neki od paketa kasne, neki nisu u ispavnom redosledu, ali sve se to sredpaketa kasne, neki nisu u ispavnom redosledu, ali sve se to sredi i ((najnajččeeššćće) e) dok na njih dođe red za emitovanjedok na njih dođe red za emitovanje

83

TehnikaTehnika kojukoju koristikoristi softversoftver zazaemitovanjeemitovanje muzikemuzike u u realnomrealnom

vremenuvremenu�� Mnogi servisi Interneta koriste ovu tehnologiju, na primer, takoMnogi servisi Interneta koriste ovu tehnologiju, na primer, takosu dostupni odlomci sa koncerata, delovi politisu dostupni odlomci sa koncerata, delovi političčkih govora, i kih govora, i slisliččno u okviru web prezentacija. Neki servisi emituju neprekidno no u okviru web prezentacija. Neki servisi emituju neprekidno zvuk u realnom vremenu, na primer komercijalne radio i zvuk u realnom vremenu, na primer komercijalne radio i televizijske stanice. televizijske stanice.

84

Nedostaci oglasnih tabliNedostaci oglasnih tabli

�� Oglasne tableOglasne table dozvoljavaju mnogim korisnicima da postavljaju dozvoljavaju mnogim korisnicima da postavljaju ččlanke kojim obrazlalanke kojim obrazlažžu svoja miu svoja miššljenja i stavove, s toga oglasne ljenja i stavove, s toga oglasne table na Internetu imaju slitable na Internetu imaju sliččne nedostatke kao i fizine nedostatke kao i fiziččke oglasne ke oglasne table. Na fizitable. Na fiziččkoj oglasnoj tabli se gomilaju poruke jedna preko koj oglasnoj tabli se gomilaju poruke jedna preko druge sve dok tabla ne postane neupotrebljiva. Osim toga, nije druge sve dok tabla ne postane neupotrebljiva. Osim toga, nije mogumogućće ode odvvojiti relevantne od nerelavntih poruka.ojiti relevantne od nerelavntih poruka.

�� U U ččemu je glavni problem? Svako moemu je glavni problem? Svako možže da objavi ono e da objavi ono ššto se to se njemu njemu ččini zanimljivo, ali to moini zanimljivo, ali to možže da odstupa od glavne teme i e da odstupa od glavne teme i da izazove lavinu novih poruka koje takođe odstupaju od glavne da izazove lavinu novih poruka koje takođe odstupaju od glavne teme. Drugo, teme. Drugo, ččlanci se uređuju prema datumu kada su objavljeni lanci se uređuju prema datumu kada su objavljeni tako da su poruke koje odstupaju od glavne teme integrisane u tako da su poruke koje odstupaju od glavne teme integrisane u tok poruka koje prate glavni tok diskusije. tok poruka koje prate glavni tok diskusije.

15

85

Primer zatrpavanja nebitnim Primer zatrpavanja nebitnim porukamaporukama

�� Na primer, neka je tok diskusije na nekoj oglasnoj tabliNa primer, neka je tok diskusije na nekoj oglasnoj tabliA, B, C, D, E, FA, B, C, D, E, F

�� StiStižže novi korisnik koji poe novi korisnik koji poččinje da inje da ččita od poita od poččetka i etka i odmah odgovara porukom odmah odgovara porukom GG na poruku na poruku AA, a tek onda , a tek onda ččita poruke ita poruke B, C,...B, C,... i vidi da je o onome i vidi da je o onome ššto on pito on pišše u e u poruci poruci GG vevećć bilo rebilo rečči pa i pa ššalje novu poruku alje novu poruku HH kojom se kojom se izvinjava. Dakle, poruke izvinjava. Dakle, poruke GG i i HH su nerelevantne, ali one su nerelevantne, ali one se ne brise ne briššu i na njih se nadovezuju nove, relevantne u i na njih se nadovezuju nove, relevantne poruke.poruke.

A, B, C, D, E, F, A, B, C, D, E, F, G, H, G, H, I...I...

86

Deljene straniceDeljene stranice

�� Ovaj servis ne dozvoljava gomilanje poruka niti se skladiOvaj servis ne dozvoljava gomilanje poruka niti se skladiššti ti istorija priloga. Umesto toga kreira se jedna stranica koju mnogistorija priloga. Umesto toga kreira se jedna stranica koju mnogi i korisnici dele. Svako ko se prijavio mokorisnici dele. Svako ko se prijavio možže da menja stranicu, a svi e da menja stranicu, a svi korisnice korisnice ćće tu promenu videti.e tu promenu videti.

�� Sistemi za deljenje stranica se razlikuju ali mnoge deljene straSistemi za deljenje stranica se razlikuju ali mnoge deljene stranice nice su anonimne, to jest sistem ne skladisu anonimne, to jest sistem ne skladiššti informaciju ko je uneo ti informaciju ko je uneo neku stavku. Korisnik kada vidi deljenu stranicu ne zna ko je neku stavku. Korisnik kada vidi deljenu stranicu ne zna ko je uneo koju stavku.uneo koju stavku.

�� Deljene stranice se nazivaju Deljene stranice se nazivaju WikiWiki. Osniva. Osnivačč tehnologije deljenja tehnologije deljenja stranica je stranica je Wikimedia FoundationWikimedia Foundation, deljena stranica se zove , deljena stranica se zove wikiwiki, a softver za deljenje stranica , a softver za deljenje stranica wiki softwarewiki software. Naziv poti. Naziv potičče e od fraze od fraze ««wiki wikiwiki wiki»» koja na havajskom znakoja na havajskom značči brzo. Ovo ime nije i brzo. Ovo ime nije slusluččajno jer viki softver ne ajno jer viki softver ne ččeka da ugradi promene, one su eka da ugradi promene, one su vidljive praktividljive praktiččno odmah.no odmah.

87

Nedostaci viki tehnologijeNedostaci viki tehnologije

�� Iako viki tehnologija u principu podrIako viki tehnologija u principu podržžava lakava lakšše e postizanje dogovora među ljudima koji zajedno postizanje dogovora među ljudima koji zajedno rade na nekoj temi, ona morade na nekoj temi, ona možže i da podre i da podržži i razmimoilarazmimoilažženje. Na primer, ako jedan enje. Na primer, ako jedan ččlan lan grupe iznese stav s kojim se ostali grupe iznese stav s kojim se ostali ččlanovi grupe lanovi grupe ne slane slažžu oni mogu da ga promene, onda on opet u oni mogu da ga promene, onda on opet momožže da vrati svoj prvobitni stav, i tako dalje.e da vrati svoj prvobitni stav, i tako dalje.

88

Wikipedia Wikipedia

�� Wikimedia FoundationWikimedia Foundation rukovodi velikim eksperimentom rukovodi velikim eksperimentom u koriu koriššććenju tehnologije deljenih veb stranica koji se enju tehnologije deljenih veb stranica koji se zove zove WikipediaWikipedia –– to je enciklopedija u kojoj svako moto je enciklopedija u kojoj svako možže e da dodaje da dodaje ččlanke. Pristup enciklopediji je potpuno lanke. Pristup enciklopediji je potpuno slobodan. Autori slobodan. Autori ččlanaka u Vikipediji su anonimni. lanaka u Vikipediji su anonimni. Naravno, ni u klasiNaravno, ni u klasiččnoj enciklopediji nije navedeno ko noj enciklopediji nije navedeno ko je autor svakog pojedinaje autor svakog pojedinaččnog nog ččlanka, ali urednik lanka, ali urednik klasiklasiččne enciklopedije je uvek poznat i on zna i ne enciklopedije je uvek poznat i on zna i odgovoran je za to ko je pisao svaki pojedinaodgovoran je za to ko je pisao svaki pojedinaččni ni ččlanak. lanak. Autorstvo Autorstvo ččlanka u Vikipediji ne molanka u Vikipediji ne možže uope uopššte da se te da se utvrdi.utvrdi.

89

Razvoj VikipedijeRazvoj Vikipedije

�� Prvo je nastala engleska Vikipedija (Prvo je nastala engleska Vikipedija (15. 15. januarjanuar20012001)), , a zatim Vikipedija na francuskom jezikua zatim Vikipedija na francuskom jeziku, , vevećć 11. 11. majamaja 2001. 2001. Ubrzo se stvaraju verzije i na Ubrzo se stvaraju verzije i na mnogim drugim jezicima, ali je engleska mnogim drugim jezicima, ali je engleska VikipedijaVikipedija u pou poččetku bila mnogo razvijenija od etku bila mnogo razvijenija od ostalih.ostalih. U januaru 2002. jeU januaru 2002. je 90%90% ččlanaka svih lanaka svih VikipedijaVikipedija bilo na engleskom, dok je u januaru bilo na engleskom, dok je u januaru 2004. 2004. njen udeo opao na njen udeo opao na 50%, 50%, da bi da bi 2007. 2007. bio bio sveden na ssveden na saamo mo 25%. 25%. VikipedijaVikipedija na srpskom na srpskom jeziku je nastala 16. februara 2003. godine. jeziku je nastala 16. februara 2003. godine.

90

SadrSadržžaj Vikipedijeaj Vikipedije

�� Prema podacima iz decembra Prema podacima iz decembra 2008. 2008. Vikipedija na Vikipedija na engleskom jeziku ima oko engleskom jeziku ima oko 2,643,000 2,643,000 ččlanaka, a na lanaka, a na srpskom jeziku oko srpskom jeziku oko 69,000 69,000 ččlanakalanaka. . U pitanju je opU pitanju je opššta ta enciklopedija i njen sadrenciklopedija i njen sadržžaj je raznovrstan.aj je raznovrstan. ČČlanci su lanci su tematski podeljeni u kategorije koje se dalje dele tematski podeljeni u kategorije koje se dalje dele obrazujuobrazujućći na taj nai na taj naččin hijerarhijsku strukturu in hijerarhijsku strukturu Vikipedije. Na srpskoj Vikipediji glavne kategorije Vikipedije. Na srpskoj Vikipediji glavne kategorije sadrsadržžaja su: umetnost i kultura, geografija, istorija, aja su: umetnost i kultura, geografija, istorija, matematika, filozofija i religija, drumatematika, filozofija i religija, drušštvene nauke, tvene nauke, drudrušštvo i biografija, tehnologija.tvo i biografija, tehnologija.

16

91

PodaciPodaci sasa sr.wikipedia.orgsr.wikipedia.org

186.000

92

BogatstvoBogatstvo WikipediaWikipedia –– aprilapril 2012.2012.

214.470214.470MađarskiMađarski

176.736176.736RumunskiRumunski

129.433129.433BugarskiBugarski

55.37355.373MakedonskiMakedonski

133.577133.577SlovenaSlovenaččkiki

107.931107.931HrvatskiHrvatski

32.34432.344BosanskiBosanski

156.947156.947SrpskiSrpski

93

MediaWikiMediaWiki softversoftver

�� PoPoččetkom etkom 2002. 2002. nastao je nastao je MediaWikiMediaWiki softver softver posebno napisan za Vikipediju. posebno napisan za Vikipediju. MediaWikiMediaWiki je je slobodan softver pod licencom slobodan softver pod licencom GNUGNU GPLGPL((GNU General Public LicenseGNU General Public License), ), ššto znato značči da i da momožže slobodno da se distribuira i menja.e slobodno da se distribuira i menja. Danas Danas ga koriste Vikipedije na svim jezicima, i uopga koriste Vikipedije na svim jezicima, i uopššte te svi projekti koji se razvijaju u okviru svi projekti koji se razvijaju u okviru WikiMedia WikiMedia fondacije. Neki od najpoznatijih projekata su: fondacije. Neki od najpoznatijih projekata su: VikireVikireččnik, Vikiknjige, Vikicitat, Vikizvornik, nik, Vikiknjige, Vikicitat, Vikizvornik, Vikivrste, Vikivesti, Vikiverzitet, itd.Vikivrste, Vikivesti, Vikiverzitet, itd.

94

Jednostavnost koriJednostavnost koriššććenja MediaWiki enja MediaWiki softverasoftvera

�� Prilikom uređivanja viki stranica tekst se zagrađuje izvesnim Prilikom uređivanja viki stranica tekst se zagrađuje izvesnim etiketama, slietiketama, sliččno kao u HTMLno kao u HTML--u, s tim u, s tim ššto je ovde sintaksa to je ovde sintaksa jednostavnija. Na primer, ako je potrebno da se od neke rejednostavnija. Na primer, ako je potrebno da se od neke rečči i napravi hiperveza onda nju treba zagraditi sa dve uglaste zagradnapravi hiperveza onda nju treba zagraditi sa dve uglaste zagrade:e:[[[[Ivo AndriIvo Andrićć]]]]

�� Podnaslovi se zagrađuju sa po dva znaka jednakosti sa svake straPodnaslovi se zagrađuju sa po dva znaka jednakosti sa svake stranene====UvodUvod====

sledesledećći nivo podnaslova sa tri znaka jednakosti, itd. i nivo podnaslova sa tri znaka jednakosti, itd. �� Mediawiki omoguMediawiki omoguććava prikaz multimedijalnih sadrava prikaz multimedijalnih sadržžaja, pre svega aja, pre svega slike i zvuka, koji se u slike i zvuka, koji se u ččlanke ukljulanke uključčuju primenom jednostavnih uju primenom jednostavnih pravila viki sintakse.pravila viki sintakse. Da bi se datoteke mogle ukljuDa bi se datoteke mogle uključčiti potrebno je iti potrebno je da se postave na viki mreda se postave na viki mrežžnu stanicu. Na Vikipediji sve poslate nu stanicu. Na Vikipediji sve poslate slike moraju da budu propisno oznaslike moraju da budu propisno označčene i sa jasnim statusom ene i sa jasnim statusom autorskih prava. Ohrabruje se slanje slika sa slobodnom licencomautorskih prava. Ohrabruje se slanje slika sa slobodnom licencom..

95

PodrPodršška matematika matematiččkim formulama kim formulama MediaWiki softveraMediaWiki softvera

�� MatematiMatematiččki tekstovi su podrki tekstovi su podržžani tako ani tako ššto je u to je u MediaWiki softveru integrisan jedan podskup MediaWiki softveru integrisan jedan podskup TeXTeX--аа za formatiranje matematiza formatiranje matematiččkih formulakih formula. . Ovo obezbeđuje da se uz pomoOvo obezbeđuje da se uz pomoćć dobro poznate i dobro poznate i standardne sintakse pistandardne sintakse piššu formule i matematiu formule i matematiččki ki izrazi. Na primer, izrazi. Na primer, <math> P = <math> P = \\pi r^2 </math>pi r^2 </math>

predstavlja izraz za povrpredstavlja izraz za površšinu kruga. inu kruga. Etiketa za Etiketa za matematimatematiččke formule je ke formule je <math><math> i unutar nje je i unutar nje je dozvoljena upotreba onog dela TeXdozvoljena upotreba onog dela TeX--аа koji se koji se zapisuje unutar znaka zapisuje unutar znaka $ $ ii $$..

96

Jedna stranica na srpskoj WikipedijiJedna stranica na srpskoj Wikipediji

17

97

Pozadina stranice Pozadina stranice -- urediuredi

98

Matematika na Wikipedijinim Matematika na Wikipedijinim stranicamastranicama

99

KratakKratak kurskurs iziz korikoriššććenja Wikipediaenja Wikipedia--ee

�� Dodavanje novog Dodavanje novog ččlankalanka�� Prof. Nedeljko ParezanoviProf. Nedeljko Parezanovićć

�� Prvo treba ustanoviti da Prvo treba ustanoviti da ččlanak velanak većć ne postojine postoji�� Npr. link u nekom veNpr. link u nekom većć postojepostojeććem em ččlanku je crven, lanku je crven, ššto i znato i značči da ne i da ne postojipostoji

�� PraPraććenjem tog linka se otvara moguenjem tog linka se otvara moguććnost pravljenja nove stranicenost pravljenja nove stranice

100

Otvaranje stranice za unosOtvaranje stranice za unos

�� Na WikipediaNa Wikipedia’’i ima mnogo raznih biografija, zato je i ima mnogo raznih biografija, zato je najjednostavnije da odaberete jednu, koja po stilnajjednostavnije da odaberete jednu, koja po stiluu i obimu i obimu odgovara onoj koju Vi pripremate, da otvorite i iskopirate njen odgovara onoj koju Vi pripremate, da otvorite i iskopirate njen kod koji kod koji ććete uneti i zatim menjati u polju za unos.ete uneti i zatim menjati u polju za unos.

Ovde se unosi tekst

101

Stranica koju Stranica koju ććemo kopiratiemo kopirati

102

Nova stranicaNova stranica

�� O O ččemu treba voditi raemu treba voditi raččuna:una:�� Da se poDa se pošštuje tuje ššablon ablon –– u ovom u ovom slusluččaju aju ššablon ablon ““BiografijaBiografija””

�� Da se sve unosi jednim Da se sve unosi jednim pismompismom

�� Da se obeleDa se obeležže kao veze sve e kao veze sve ono ono ššto ima ili bi moglo imati to ima ili bi moglo imati ststraranicu na Wikipedianicu na Wikipedia--ii

�� Da se veze dobro oznaDa se veze dobro označče e imajuimajućći u vidu fleksiju srpskog, i u vidu fleksiju srpskog, npr.npr.�� ОсновнуОсновну школушколу јеје

завршиозавршио уу

[[[[ИвањицаИвањица||ИвањициИвањици]]]]

18

103

KategorijeKategorije –– kojimkojim kategorijamakategorijamapripadapripada ččlanaklanak

104

ŠŠta sve postoji od kategorija?ta sve postoji od kategorija?

105

KategorijeKategorije –– kojimkojim kategorijamakategorijamapripadapripada ččlanaklanak

[[Kategorija:Ivaničani]]

106

ŠŠabloniabloni

{{{{НасељеноНасељено местоместо уу СрбијиСрбији

||местоместо==ИвањицаИвањица

||сликаслика==Ivanjica.jpgIvanjica.jpg

||описопис__сликеслике==ПанорамаПанорама ИвањицеИвањице

||грбгрб==

||округокруг==МоравичкиМоравички

||општинаопштина==ИвањицаИвањица

||популацијапопулација=12350=12350

||поштанскипоштански кодкод=32250 =32250

||позивнипозивни бројброј=032=032

||регистарскарегистарска ознакаознака==--{IC}{IC}--

||гширгшир=43.574833=43.574833

||гдужгдуж=20.225333=20.225333

}}}}

107

LiLiččni dnevnicini dnevnici

�� Alternativa anonimnim stranicama su Alternativa anonimnim stranicama su liliččni dnevnicini dnevnici. . Ovaj servis dozvoljava da osobe objavljuju dnevnik sa Ovaj servis dozvoljava da osobe objavljuju dnevnik sa svojim lisvojim liččnim opservacijama, minim opservacijama, miššljenjima i ljenjima i komentarima. To se naziva komentarima. To se naziva web log,web log, ili skraili skraććeno eno blogblog. . Osoba objavljuje veb stranicu koja sadrOsoba objavljuje veb stranicu koja sadržži seriju i seriju neformalnih eseja. Postoje mnogi blogovi neformalnih eseja. Postoje mnogi blogovi –– liliččni i ni i šširi. iri. Osnovne razlike između bloga i vikija suOsnovne razlike između bloga i vikija su::

1.1. Blog nastaje kao rezultat napora pojedinca;Blog nastaje kao rezultat napora pojedinca;

2.2. Blogovi nisu anonimni Blogovi nisu anonimni –– autor je zasluautor je zaslužžan (ili an (ili odgovoran) za informacije na bloguodgovoran) za informacije na blogu

108

Sigurnost raSigurnost raččunaraunara

�� Sigurnost je uvek bila vaSigurnost je uvek bila važžno pitanje u rano pitanje u raččunarstvu, unarstvu, jerjer je glavna je glavna vrednost sadrvrednost sadržžana u informacijama, nije fiziana u informacijama, nije fiziččke prirode, pa se ke prirode, pa se podaci mogu lakpodaci mogu lakšše potajno ukrasti, a komunikacije se mogu lako e potajno ukrasti, a komunikacije se mogu lako tajno presresti.tajno presresti.

�� Sigurnost je vaSigurnost je važžna za svaki sistem, ali postaje sve vana za svaki sistem, ali postaje sve važžnija sa nija sa šširenjem Webirenjem Web--a, kako geografski tako i njegovo prodiranje u sve a, kako geografski tako i njegovo prodiranje u sve sfere sfere žživota, a posebno poivota, a posebno poššto se sve vito se sve višše koristi za nove koristi za novččane ane transakcije.transakcije.

�� MaloMalo podatpodatakaaka: Istra: Istražživaivaččka firma Computer Economics ka firma Computer Economics procenjuje da je procenjuje da je ššteta od virusa, crva i trojanskih konja bila 2001. teta od virusa, crva i trojanskih konja bila 2001. godine 13.2 milijarde dolara (dobro je, ipak, godine 13.2 milijarde dolara (dobro je, ipak, ššto je to smanjenje u to je to smanjenje u odnosu na 2000. godinu kada je odnosu na 2000. godinu kada je ššteta bila 17.1 milijardu dolara). teta bila 17.1 milijardu dolara). Ako se pogleda eAko se pogleda e--trgovina, u 2000. ostvarena je prevarom trgovina, u 2000. ostvarena je prevarom ššteta teta od ukupno 1.6 milijardi dolara.od ukupno 1.6 milijardi dolara.

19

109

AspektiAspekti ssigurnostigurnostii raraččunaraunara

1.1. PrivatnostPrivatnost -- neautorizovane strane ne mogu ustanove neautorizovane strane ne mogu ustanove ššta radite ta radite niti sa kime komunicirateniti sa kime komunicirate

2.2. PoverljivostPoverljivost -- Poruke ne moPoruke ne možže da prislue da prislušškuje niko sa stranekuje niko sa strane3.3. IntegritetIntegritet -- Porukama se garantuje celovitost (niko sa njima Porukama se garantuje celovitost (niko sa njima

nenećće petljati)e petljati)4.4. AutorizacijaAutorizacija -- Identitet poIdentitet poššiljaoca i primaoca se garantujeiljaoca i primaoca se garantuje5.5. PriznavanjePriznavanje -- Ni jedna strana ne moNi jedna strana ne možže da porekne da se neka e da porekne da se neka

transakcija odigralatransakcija odigrala6.6. DostupnostDostupnost -- neautorizovane strane ne mogu da prekinu neautorizovane strane ne mogu da prekinu

servis ili da ga odbiju.servis ili da ga odbiju.Politika sigurnosti raPolitika sigurnosti raččunara mora da vodi raunara mora da vodi raččuna o svim ovim una o svim ovim aspektima i da ih kombinuje sa fiziaspektima i da ih kombinuje sa fiziččkom sigurnokom sigurnoššćću.u.

110

GusarenjeGusarenje

�� Cilj raCilj raččunarskih gusara je da ugroze sigurnost unarskih gusara je da ugroze sigurnost raraččunarskog sistema na kome nisu autorizovani, a unarskog sistema na kome nisu autorizovani, a motivisani su komercijalno (recimo, industrijska motivisani su komercijalno (recimo, industrijska ššpijunapijunažža), moralno, a a), moralno, a ččesto to rade iz esto to rade iz ččiste zabave i iste zabave i izazova.izazova. NaNaččini gusarenja:ini gusarenja:�� Maskiranje IP/DNSMaskiranje IP/DNS

�� Virusi/trojanski konji/logiVirusi/trojanski konji/logiččke bombe/crvike bombe/crvi

�� UskraUskraććivanje servisaivanje servisa

�� UhođenjeUhođenje

�� Napad ponavljanjemNapad ponavljanjem

�� Ubacivanje izmeđuUbacivanje između

111

Obezbeđivanje sigurnostiObezbeđivanje sigurnosti

1.1. Mehanizmi za autorizacijuMehanizmi za autorizaciju

2.2. ŠŠifriranjeifriranje

3.3. VatrobraniVatrobrani

4.4. Otkrivanje uljezaOtkrivanje uljeza

5.5. ZastupniZastupniččki serverki server

6.6. Konsultanti za sigurnostKonsultanti za sigurnost

112

Obezbeđivanje sigurnostiObezbeđivanje sigurnosti

�� Mehanizmi za autorizacijuMehanizmi za autorizaciju�� lozinke i izazivalozinke i izazivačči i zahtevaju od korisnika da ukuca neku tajnu zahtevaju od korisnika da ukuca neku tajnu ššifru da ifru da

bi se identifikovao. Izazivabi se identifikovao. Izazivačči su nei su neššto savrto savrššeniji od lozinki jer, uopeniji od lozinki jer, uopššteno teno govoregovorećći zahtevaju od korisnika da odgovori na neko pitanje iz unapred i zahtevaju od korisnika da odgovori na neko pitanje iz unapred određenog skupaodređenog skupa, na primer, , na primer, ««koje je devojakoje je devojaččko prezime vako prezime vašše majke?e majke?»»..

�� tokeni i pametne kartice tokeni i pametne kartice su fizisu fiziččki objekti koje korisnik mora da ki objekti koje korisnik mora da poseduje, da bi ih, na primer ukljuposeduje, da bi ih, na primer uključčio u raio u raččunar ili provukao kroz unar ili provukao kroz ččitaitaččkartica.kartica.

�� Digitalni sertifikati Digitalni sertifikati su onsu on--line ekvivalent za potpis koji je deponovan line ekvivalent za potpis koji je deponovan kod odgovarajukod odgovarajućće slue služžbebe

�� Biometrijske tehnike Biometrijske tehnike koriste neki aspekt korisnikovih fizikoriste neki aspekt korisnikovih fiziččkih kih svojstava koji ga identifikuje, na primer, otisak prstiju, otisasvojstava koji ga identifikuje, na primer, otisak prstiju, otisak k ššake, ake, autorizacija glasa, prepoznavanje oautorizacija glasa, prepoznavanje oččne dune dužžice ili lica.ice ili lica.

113

ŠŠifriranjeifriranje

�� ToTo je tehnika koja se koristi da uje tehnika koja se koristi da uččini poruku besmislenom ukoliko bi je ini poruku besmislenom ukoliko bi je presreo neautorizovani korisnik. Konvencionalne tehnike presreo neautorizovani korisnik. Konvencionalne tehnike ššifriranja su ifriranja su podrazumevale da postoji zajednipodrazumevale da postoji zajedniččka tajna, koju znaju samo poka tajna, koju znaju samo poššiljalac i iljalac i primalac, i koju oni primalac, i koju oni ččuvaju na tajnom mestu. uvaju na tajnom mestu. To je takozvano simetriTo je takozvano simetriččno no ššifriranje. ifriranje. Ovakav koncept je nepogodan za eOvakav koncept je nepogodan za e--trgovinu, jer ne postoji trgovinu, jer ne postoji nanaččin na koji bi muin na koji bi muššterija iz Kine mogla da kupi neki izveterija iz Kine mogla da kupi neki izvešštaj od neke US taj od neke US kompanije na osnovu zajednikompanije na osnovu zajedniččke tajne. ke tajne.

114

VatrobraniVatrobrani

�� ((firewallsfirewalls) su metod pomo) su metod pomoćću koga se neu koga se nežželjenim korisnicima ne eljenim korisnicima ne dopudopuššta pristup mreta pristup mrežži, a nekim korisnicima se ne dopui, a nekim korisnicima se ne dopuššta izlazak ta izlazak iz mreiz mrežže. Kako se mree. Kako se mrežže obie običčno dele u tri no dele u tri šširoke zone: iroke zone: intranetintranetkoji je potpuno sigurna zona jer njoj imaju pristup samo koji je potpuno sigurna zona jer njoj imaju pristup samo autorizovani korisnici iz firme, kompanije, organizacije, autorizovani korisnici iz firme, kompanije, organizacije, InternetInternetkoje je potpuno javan, i gde sve pakete koji pristikoje je potpuno javan, i gde sve pakete koji pristižžu treba u treba sumnjisumnjiččavo posmatrati, aavo posmatrati, a između njih je takozvana između njih je takozvana demilitarizovana zonademilitarizovana zona (DMZ) a to je obi(DMZ) a to je običčno mesto gde je no mesto gde je postavljeno prisustvo kompanije na vebu i kome nepouzdani postavljeno prisustvo kompanije na vebu i kome nepouzdani korisnici imaju ogranikorisnici imaju ograniččen pristup. Korisnici koji idu iz jedne zone en pristup. Korisnici koji idu iz jedne zone u drugu se drugau drugu se drugaččije tretiraju. Osim toga, vatrobrani mogu da ije tretiraju. Osim toga, vatrobrani mogu da ograniograničče nekim korisnicima (tj. nekim IP adresama) pristup e nekim korisnicima (tj. nekim IP adresama) pristup nekim servisima. Vatrobrani mogu da budu zasebni fizinekim servisima. Vatrobrani mogu da budu zasebni fiziččki ki uređajiuređaji, ili softver koji je aktivan na ra, ili softver koji je aktivan na raččunaru specijalno unaru specijalno namenjenom za ovu svrhu. Prvo renamenjenom za ovu svrhu. Prvo reššenje je bolje, jeenje je bolje, jer su takvi r su takvi uređaji sami otporniji na napadeuređaji sami otporniji na napade..

20

115

Otkrivanje uljezaOtkrivanje uljeza

�� Funkcije za otkrivanje uljeza se Funkcije za otkrivanje uljeza se ččesto koriste kao esto koriste kao nadopuna za vatrobrane, one pokunadopuna za vatrobrane, one pokuššavaju da na avaju da na vreme otkriju neko poznato gusarsko ponavreme otkriju neko poznato gusarsko ponaššanje anje i da odmah zakljui da odmah zaključčaju korisnika koji se tako aju korisnika koji se tako ponaponašša. a. Kao i vatrobrani, mKao i vatrobrani, mogu biti posebni ogu biti posebni hardverski uređaji ili softver koji se izvrhardverski uređaji ili softver koji se izvrššava na ava na nekom ranekom raččunaru opunaru opššte namene.te namene.

116

ZastupniZastupniččki server ki server

�� ((proxy serverproxy server)) Njihovo koriNjihovo koriššććenjeenje znaznačči da sve transakcije sa nekim i da sve transakcije sa nekim servisom idu preko ovog servera koji se pretvara da je taj serviservisom idu preko ovog servera koji se pretvara da je taj servis. s. Taj prvi server je raTaj prvi server je raččunar koji, da bi bilo sigurno da nema unar koji, da bi bilo sigurno da nema sigurnosnih rupa, prima zahteve, prousigurnosnih rupa, prima zahteve, prouččava ih i prosleđuje dalje ava ih i prosleđuje dalje ako su u redu. Poako su u redu. Poššto su zastupnici rato su zastupnici raččunari opunari opššte namene, na te namene, na njima monjima možže da se izvre da se izvrššava vrlo sloava vrlo složženi softver koji proverava eni softver koji proverava ulazne i izlazne zahteve i ukljuulazne i izlazne zahteve i uključčuje i funkcije vatrobrana i uje i funkcije vatrobrana i otkrivanja uljeza. Zastupnici, osim otkrivanja uljeza. Zastupnici, osim ššto obavljaju funkcije to obavljaju funkcije obezbeđivanja sigurnostiobezbeđivanja sigurnosti, poma, pomažžu i kod pobolju i kod poboljššavanja avanja performansi, preko kaperformansi, preko kašširanja i balansiranja istovara i utovara. iranja i balansiranja istovara i utovara. Treba uoTreba uoččiti i da su zastupnici efikasno reiti i da su zastupnici efikasno reššenje za napade enje za napade uskrauskraććivanjem servisa, jer se patvoreni paketi drivanjem servisa, jer se patvoreni paketi držže dalje od e dalje od stvarnih servera.stvarnih servera.

117

StandardiStandardi zaza sigurnosnesigurnosne tehnologijetehnologije

�� ISO 17799: 2005 Information Technology ISO 17799: 2005 Information Technology –– Security techniques Security techniques –– Code of pracitse for information security management Code of pracitse for information security management ččija je ija je namera da bude sveobuhvatan standard za sigurnost namera da bude sveobuhvatan standard za sigurnost organizacije. Ovaj standard daje preporuke za organizacije. Ovaj standard daje preporuke za upravljanje seigurnoupravljanje seigurnoššćću informacija koje treba da slede u informacija koje treba da slede oni koji su odgovorni za pokretanje, uoni koji su odgovorni za pokretanje, uvođenje i vođenje i upravljanje sistema za upravljanje sigurnoupravljanje sistema za upravljanje sigurnoššćću u informacija (informacija (Information Security Management Information Security Management SystemsSystems -- ISMS).ISMS). Sigurnost informacija se definiSigurnost informacija se definišše e u kontekstu trojke u kontekstu trojke CC--II--AA:: confidentialityconfidentiality, , integrityintegrityii availabilityavailability..

118

Javni kljuJavni ključč

�� PKI (Public Key Infrastructure) je metod koji omoguPKI (Public Key Infrastructure) je metod koji omoguććava ava ššifriranje informacija bez prethodne razmene tajne informacije ifriranje informacija bez prethodne razmene tajne informacije (npr(npr.. lozinke). Koristi se tehnika tako da svako zna kako da pilozinke). Koristi se tehnika tako da svako zna kako da pišše e poruku (kodira), ali niko ne zna kako da je proporuku (kodira), ali niko ne zna kako da je proččita (dekodira). ita (dekodira).

�� To se To se nazivanaziva ““asimetriasimetriččno no ššifriranjeifriranje””�� KljuKljuččevi imaju između evi imaju između 256 i 2048 bitova 256 i 2048 bitova �� To se radi preko funkcija koje ne mogu da se obrnu, to su To se radi preko funkcija koje ne mogu da se obrnu, to su funkcije rafunkcije raččunanja po modulu, odnosno raunanja po modulu, odnosno raččunanja ostatka. PKI unanja ostatka. PKI generigenerišše par funkcija za kodiranje i dekodiranje, koristee par funkcija za kodiranje i dekodiranje, koristećći vrlo i vrlo velike proste brojeve i funkciju ostatka pri deljenju. Funkcija velike proste brojeve i funkciju ostatka pri deljenju. Funkcija kodiranja, ili javni kljukodiranja, ili javni ključč, deli se sa celim svetom, a funkciju , deli se sa celim svetom, a funkciju dekodiranja (privatni kljudekodiranja (privatni ključč) ) ččuva samo primalac.uva samo primalac.

119

RSARSA�� ((RRivest, ivest, SShamir, hamir, AAdelmandelman, 1977) je asimetri, 1977) je asimetriččni kod na ni kod na principu javnog kljuprincipu javnog ključča. a.

�� Zasniva se na sledeZasniva se na sledeććoj relaciji:oj relaciji:�� d = ed = e--1 1 (mod (p(mod (p--1) x (q1) x (q--1)) 1))

�� gde su p, q gde su p, q -- dva velika prosta broja dva velika prosta broja �� e e -- kljuključč ššifriranja, prost brojifriranja, prost broj�� d d -- kljuključč za deza deššifrovanje ifrovanje �� Snaga algoritma se temelji na koriSnaga algoritma se temelji na koriššććenju velikih prostih enju velikih prostih brojeva koji su kodirani sa vibrojeva koji su kodirani sa višše stotina bitova (384, 512, e stotina bitova (384, 512, 1024, 2048 bitova). 1024, 2048 bitova).

�� Razbijanje Razbijanje ššifre podrazumeva da se nađu dva prosta ifre podrazumeva da se nađu dva prosta broja broja ččiji je proizvod = pq, iji je proizvod = pq, ššto nije moguto nije mogućće u e u polinopolinommijalnom vremenu. ijalnom vremenu.

120

Trojka CTrojka C--II--AA

�� ObezbeđivanjeObezbeđivanje�� poverljivostipoverljivosti ((confidentialityconfidentiality)) –– informacijama mogu informacijama mogu pristupiti samo oni koji su autoripristupiti samo oni koji su autorizzovani da imaju pristupovani da imaju pristup,,

�� integritet (integritet (integrityintegrity)) –– ooččuvanje tauvanje taččnosti i potpunosti nosti i potpunosti informacija i metoda obrade,informacija i metoda obrade,

�� Dostupnost (Dostupnost (availabilityavailability)) –– autorizovani korisnici autorizovani korisnici ćće imati e imati pristup informacijama i drugim uslugama kada su im pristup informacijama i drugim uslugama kada su im potrebne.potrebne.

21

121

HTTPSHTTPS

�� Hypertext Transfer Protocol SecureHypertext Transfer Protocol Secure je je sigurna verzija HTTPsigurna verzija HTTP--a koja ukljua koja uključčuje "Secure uje "Secure Socket Layer", koji ukljuSocket Layer", koji uključčuje uje ššifriranje pomoifriranje pomoćću u PKI. Da bi HTTPS radio, raPKI. Da bi HTTPS radio, raččunari na oba kraja unari na oba kraja moraju da ga podrmoraju da ga podržžavaju. Koristi se za plaavaju. Koristi se za plaććanje anje preko veba. HTTP radi na najvipreko veba. HTTP radi na najviššem sloju em sloju protokola (aplikacioni sloj) dok ovaj protokol protokola (aplikacioni sloj) dok ovaj protokol radi na niradi na nižžem sloju em sloju ššifiriajuifiriajućći poruku pre slanja i i poruku pre slanja i dedeššifrirajuifrirajućći je pri prijemu.i je pri prijemu.

122

Digitalni sertifikatiDigitalni sertifikati

�� Digitalni potpis je mehanizam za autorizaciju, jer dozvoljava Digitalni potpis je mehanizam za autorizaciju, jer dozvoljava primaocu da sazna ko je poslao neki elektronski dokument. To primaocu da sazna ko je poslao neki elektronski dokument. To nije digitalizovan potpis venije digitalizovan potpis većć vrsta vrsta ššifrirane poruke koja je poslata ifrirane poruke koja je poslata korikoriššććenjem privatnog kljuenjem privatnog ključča poa poččiljaoca. Zbog toga on ne moiljaoca. Zbog toga on ne možže e da se falsifikuje.da se falsifikuje.

�� Digitalni sertifikati su oblik tehnike za autorizaciju, koja je Digitalni sertifikati su oblik tehnike za autorizaciju, koja je manje manje vivišše one on--line ekvivalent za potpis. Poline ekvivalent za potpis. Poššto kreirate digitalni to kreirate digitalni sertifikat, spremate ga kod neke autorizovane slusertifikat, spremate ga kod neke autorizovane služžbe (engl. be (engl. certification authority, CA), To su kompanije kao, na primer, certification authority, CA), To su kompanije kao, na primer, Entrust ili Versign. Druga strana u online transakcijama moEntrust ili Versign. Druga strana u online transakcijama možže e onda da potvrdi vaonda da potvrdi vašš identitet.identitet.

123

Digitalni sertifikati i javni kljuDigitalni sertifikati i javni ključč

�� Digitalni sertifikati koriste PKI tehnologiju u obrnutom smeru. Digitalni sertifikati koriste PKI tehnologiju u obrnutom smeru. Kod PKI Kod PKI ššifriranja, svako zna kako da vam piifriranja, svako zna kako da vam pišše poruku, ali samo vi moe poruku, ali samo vi možžete da je ete da je proproččitate. Kod digitalnih sertifikata, samo vi znate da napiitate. Kod digitalnih sertifikata, samo vi znate da napiššete vaete vašš potpis, ali potpis, ali svako mosvako možže da ga proe da ga proččita. ita.

�� Pre nego Pre nego ššto proveri digitalni potpis to proveri digitalni potpis ččitaitačč mora da bude apsolutno siguran da mora da bude apsolutno siguran da zna javni kljuzna javni ključč popoššiljaoca. On, miljaoca. On, međutimeđutim, ne pita korisnika za javni klju, ne pita korisnika za javni ključč veveććkontaktira neku poverljivu kompaniju kod koje se registruju javnkontaktira neku poverljivu kompaniju kod koje se registruju javni kljui ključčevi. evi. Kada od kompanije dobije javni kljuKada od kompanije dobije javni ključč on ga koristi za proveru autention ga koristi za proveru autentiččnosti nosti originalne poruke.originalne poruke.

�� U stvari, U stvari, ččitaitačč od kompanije dobija digitalni sertifikat koji sadrod kompanije dobija digitalni sertifikat koji sadržži i javni kljujavni ključč iidigitalni potpisdigitalni potpis. Sve se ovo obi. Sve se ovo običčno obavlja automatski i korisnik ne mora nino obavlja automatski i korisnik ne mora niššta ta o tome da zna. Jedino moo tome da zna. Jedino možže da prati prugu poslova u kojoj se moe da prati prugu poslova u kojoj se možže pojaviti e pojaviti tekst tekst ««obtaining certificateobtaining certificate»». Ako ne mo. Ako ne možže da obije sertifikat od poverljivog e da obije sertifikat od poverljivog izvora moizvora možže da pita korisnika da li da nastavi rad sa sertifikatom dobijene da pita korisnika da li da nastavi rad sa sertifikatom dobijenim iz im iz drugog izvora. To obidrugog izvora. To običčno nije pametno, posebno ako se radi sa novcem.no nije pametno, posebno ako se radi sa novcem.

124

Digitalni sertifikati i javni kljuDigitalni sertifikati i javni ključč

125

Kako se koriste digitalni sertifikati i Kako se koriste digitalni sertifikati i javni kljujavni ključčevievi

�� Oni dozvoljavaju proizvoljnoj oOni dozvoljavaju proizvoljnoj ossobi da obi da ššalje poverljivu poruku proizvoljnom alje poverljivu poruku proizvoljnom primaocu bez potrebe da ijedna strana veruje drugoj. Sa ova dva primaocu bez potrebe da ijedna strana veruje drugoj. Sa ova dva kljuključča, a, prodavac prodavac ččuva kao tajnu privatni kljuuva kao tajnu privatni ključč, a kupcima daje javni klju, a kupcima daje javni ključč. Kupci . Kupci ššifriraju poruke sa javnim kljuifriraju poruke sa javnim ključčem, a samo prodavac moem, a samo prodavac možže da ih dekodira sa e da ih dekodira sa tajnim kljutajnim ključčem. Dakle, sa dva kljuem. Dakle, sa dva ključča niko ne mora da ima poverenja ni u koga.a niko ne mora da ima poverenja ni u koga.

�� Ako hoAko hoććete da imate ete da imate ššifrirane poruke elektronske poifrirane poruke elektronske poššte morate da dobijete te morate da dobijete dva kljudva ključča od za to zadua od za to zadužžene kompanije. Recimo, vaene kompanije. Recimo, vašš privatni kljuprivatni ključč je je 98989898, a javni klju98989898, a javni ključč je 35353535 (u praksi su u pitanju brojevi od 17 do 80 je 35353535 (u praksi su u pitanju brojevi od 17 do 80 decimalnih cifara). Prvi decimalnih cifara). Prvi ččuvate, a drugi javno oglasite. Na primer,uvate, a drugi javno oglasite. Na primer,

Javni kljuJavni ključč Jovana JovanoviJovana Jovanovićća je 35353535a je 35353535�� MatematiMatematiččka svojstva kljuka svojstva ključčeva su takva da zbog velieva su takva da zbog veliččine brojeva poznavanje ine brojeva poznavanje

javnog kljujavnog ključča ne moa ne možže nikome da pomogne da dekodira privatni kljue nikome da pomogne da dekodira privatni ključč..

126

RSARSA

Pošiljac bira javni ključ (a), kodira svoju poruku javnim ključem (b), a

primalac je dokodira svojim privatnim ključem (c) jer

S(P(tekst)) = tekst

22

127

RSARSA1999. je ekipa matematičara iz Amsterdama je razbila ključ od 512 bitova

(155 dekadnih cifara) i rešila problem poznat kao RSA-155.

Izvršena je faktorizacija broja od 155 cifara na dva prosta broja od po 78 cifara.

U rešavanju je radilo 300 PC-a, a ukupno kumulativno vreme je procenjeno

na 8.000 Mips/godina (1 Mips – milion instrukcija u sekundi). Ukupno vreme

potrebno za razbijanje koda je bilo 3.5 meseci.

128

PGPPGP

�� (Phil Zimmermann, 1991, (Phil Zimmermann, 1991, Pretty Good PrivacyPretty Good Privacy) je ) je kombinacija simetrikombinacija simetriččnih i asimetrinih i asimetriččnih metoda. U PGPnih metoda. U PGP

�� poruka se poruka se ššifrira uz pomoifrira uz pomoćć privatnog kluprivatnog klučča koji se a koji se nasuminasumiččno generino generiššee

�� privatni kljuprivatni ključč se se ššifrira javnim kljuifrira javnim ključčemem

�� ovaj kod se umeovaj kod se umećće u poruku koja se e u poruku koja se ššaljealje

�� Po prijemu poruke, PGP poPo prijemu poruke, PGP poččinje deinje deššifrovanje privatnim ifrovanje privatnim kljuključčem (tajni kljuem (tajni ključč koji poznaje primalac), a zatim koji poznaje primalac), a zatim koristi privatni kljukoristi privatni ključč da dekodira poruku. da dekodira poruku.

�� PGP koristi RSA za PGP koristi RSA za ššifriranje privatnog kljuifriranje privatnog ključča. a.

129

IzjavaIzjava

�� Vilijam Kromvel, podpredsednik NSA, je 1997. Vilijam Kromvel, podpredsednik NSA, je 1997. izjavio:izjavio:

�� Ako bi se svi svetski raAko bi se svi svetski raččunari, a njih je oko 260 unari, a njih je oko 260

miliona, upotrebili za demiliona, upotrebili za deššifrovanje jedne jedine poruke ifrovanje jedne jedine poruke

kodirane PGPkodirane PGP--om, za razbijanje koda bi bilo potrebno om, za razbijanje koda bi bilo potrebno

12 miliona puta vi12 miliona puta višše vremena od starosti Univerzuma. e vremena od starosti Univerzuma.

130

Elektronska razmena podatakaElektronska razmena podataka

�� ((Electronic Data InterchangeElectronic Data Interchange, ili EDI) odnosi se na proces koji , ili EDI) odnosi se na proces koji koriste mnoga preduzekoriste mnoga preduzećća za slanje podataka preko a za slanje podataka preko telekomunikacionih linija. Ovi podaci se telekomunikacionih linija. Ovi podaci se ššalju preko sigurnih, alju preko sigurnih, direktnih linija koje su uspostavljene između preduzedirektnih linija koje su uspostavljene između preduzećća. a. Bankarstvo je grana koja intenzivno koristi moguBankarstvo je grana koja intenzivno koristi moguććnosti nosti elektronskog transfera podataka. elektronskog transfera podataka. Transakcije s platnim karticama Transakcije s platnim karticama preko sistema preko sistema ATMATM ((Automatic Teller MachineAutomatic Teller Machine) su primer ) su primer korikoriššććenja elektronskih komunikacija za finansijske aktivnosti. enja elektronskih komunikacija za finansijske aktivnosti. TakođeTakođe, neka preduze, neka preduzećća za prodaju na veliko povezuju se a za prodaju na veliko povezuju se elektronski sa dobavljaelektronski sa dobavljaččima, taima, tako da se elektronski mogu ko da se elektronski mogu nadgledati zalihe, proslnadgledati zalihe, prosleđivati narudeđivati narudžžbine i slati rabine i slati raččuni. Prodavci uni. Prodavci na veliko ne moraju da na veliko ne moraju da ččekaju na papirne obrasce, a dobavljaekaju na papirne obrasce, a dobavljaččima ima se brse bržže plae plaćća za njihove proizvode. EDI mogua za njihove proizvode. EDI moguććnosti se nosti se šširoko iroko koriste za poboljkoriste za poboljššanje efikasnosti lanca prodaje i nabavke jedne anje efikasnosti lanca prodaje i nabavke jedne organizacije. organizacije.

131

Internet trgovinaInternet trgovina

�� NajuspeNajuspeššnije su Internet stanice za prodaju proizvoda kao nije su Internet stanice za prodaju proizvoda kao ššto su to su knjige, raknjige, raččunarska oprema i softver, muziunarska oprema i softver, muziččki kompaktki kompakt--diskovi i diskovi i prodaja putniprodaja putniččkih arankih aranžžmana. Stanica mana. Stanica Amazon.comAmazon.com se smatra se smatra pionirom u epionirom u e--trgovini, a bavi se prodajom knjiga, muzike i videa. trgovini, a bavi se prodajom knjiga, muzike i videa. Njihova stanica je otvorena 1995. godine i opsluNjihova stanica je otvorena 1995. godine i opslužžila je milione ila je milione ljudi. Smatra se da se njihov uspeh zasniva na sledeljudi. Smatra se da se njihov uspeh zasniva na sledeććim im svojstvima stanice:svojstvima stanice:�� Lako koriLako koriššććenje za stalne muenje za stalne muššterijeterije, jer se njihovi podaci vezani za , jer se njihovi podaci vezani za nanaččin plain plaććanja i adresu isporuke pamte i ne moraju se stalno unositi.anja i adresu isporuke pamte i ne moraju se stalno unositi.

�� Personalizovan pristupPersonalizovan pristup u kome se muu kome se muššterijina interesovanja pamte i na terijina interesovanja pamte i na osnovu njih osnovu njih ššalju informacije o drugim proizvodima koji bi ih mogli alju informacije o drugim proizvodima koji bi ih mogli interesovati.interesovati.

�� Efikasno dizajniranaEfikasno dizajnirana stanica tako da joj se mostanica tako da joj se možže bre bržže pristupiti nego e pristupiti nego drugim slidrugim sliččnim stanicama.nim stanicama.

132

Digitalni novacDigitalni novac

�� Kreditne kartice su pogodne kod velikih kupovina, ali one Kreditne kartice su pogodne kod velikih kupovina, ali one zahtevaju da korisnik unese broj kartice i datum kada prestaje zahtevaju da korisnik unese broj kartice i datum kada prestaje njena vanjena važžnost te da pamti podatke o kupovini da bi ih sravnio sa nost te da pamti podatke o kupovini da bi ih sravnio sa raraččunom kada stigne. Alternativa je digitalni novac koji je unom kada stigne. Alternativa je digitalni novac koji je ekvivalent novcu koji se nosi u novaekvivalent novcu koji se nosi u novaččaniku za manje kupovine. aniku za manje kupovine. Digitalni novac viDigitalni novac višše nalikuje debitnim karticama. Korisnik obavi e nalikuje debitnim karticama. Korisnik obavi elektronsku posetu banci da bi prebacio novac sa raelektronsku posetu banci da bi prebacio novac sa raččuna u una u elektronski novelektronski novččanik. Banka daje ID za raanik. Banka daje ID za raččun koji korisnik un koji korisnik smesmeššta u svoj rata u svoj raččunar. Kada korisnik obavlja kupovinu na vebu unar. Kada korisnik obavlja kupovinu na vebu on specifikuje svoj elektronski novon specifikuje svoj elektronski novččanik i svota se iz njega vadi. anik i svota se iz njega vadi. Kada se elektronski novKada se elektronski novččanik isprazni korisnik opet treba anik isprazni korisnik opet treba (elektornski) da poseti svoju (elektornsku) banku.(elektornski) da poseti svoju (elektornsku) banku.

23

133

Mobilni InternetMobilni Internet�� Termin mobilni Internet se ne odnosi na pristup Internetu prenosTermin mobilni Internet se ne odnosi na pristup Internetu prenosivim ivim

raraččunarom preko beunarom preko bežžiiččnog LANnog LAN--a, niti na neinternetske mobilne podatke, a, niti na neinternetske mobilne podatke, kao kao ššto su kratke telefonske poruke (SMS), ili jednostavne pejdto su kratke telefonske poruke (SMS), ili jednostavne pejdžžeri sa eri sa porukama od jednog reda.porukama od jednog reda.

�� Mobilni Internet se odnosi na korisnike koji pristupaju WebMobilni Internet se odnosi na korisnike koji pristupaju Web--u preko uređaja u preko uređaja dok su u pokretu, obidok su u pokretu, običčno preko no preko �� mobilnih telefona koji imaju WAP (Wireless Applications Protocolmobilnih telefona koji imaju WAP (Wireless Applications Protocol) ili i) ili i--Mode Mode funkcionalnost (u pitanju su dva standarda za mobilni Internet),funkcionalnost (u pitanju su dva standarda za mobilni Internet),

�� liliččnih digitalnih pomonih digitalnih pomoććnika (personal digital assistants nika (personal digital assistants -- PDA), kakvi su Palm PDA), kakvi su Palm Pilots i prenosivi raPilots i prenosivi raččunari povezani s Internetom preko mobilnog telefona, ili unari povezani s Internetom preko mobilnog telefona, ili

�� bebežžiiččnih informacionih uređaja nih informacionih uređaja (wireless information devices (wireless information devices -- WID), koji WID), koji predstavljaju sve popularniju klasu uređaja koja kombinuje funkcpredstavljaju sve popularniju klasu uređaja koja kombinuje funkcionalnost PDA i ionalnost PDA i telefona.telefona.

�� Pametni telefoni, tableti, IPad,...Pametni telefoni, tableti, IPad,...

134

ŠŠiri krug korisnikairi krug korisnika mobilnog mobilnog InternetaInterneta

�� Mobilni Internet ima potencijalno mnogo Mobilni Internet ima potencijalno mnogo šširi krug korisnika koji iri krug korisnika koji su se vesu se većć navikli na korinavikli na koriššććenje uređajaenje uređaja. Malo podataka: krajem . Malo podataka: krajem 2001. u svetu je bila otprilike 1 milijarda korisnika mobilnih 2001. u svetu je bila otprilike 1 milijarda korisnika mobilnih telefona, dok je u istom trenutku bilo otprilike 500 miliona telefona, dok je u istom trenutku bilo otprilike 500 miliona korisnika Interneta, od kojih je otprilike jedna polovina bila korisnika Interneta, od kojih je otprilike jedna polovina bila aktivna. Naravno, korisnik mobilnog telefona neaktivna. Naravno, korisnik mobilnog telefona nećće obavezno e obavezno postati korisnik mobilnog Interneta (da li je to jopostati korisnik mobilnog Interneta (da li je to jošš uvek tako?)uvek tako?)

�� TehnoloTehnološški izazov koji nosi ki izazov koji nosi šširi krug korisnika potiiri krug korisnika potičče iz e iz ččinjenice injenice da je uređaj uvek s korisnikomda je uređaj uvek s korisnikom, pri , pri ččemu korisnik pripada emu korisnik pripada najrazlinajrazliččitijim druitijim drušštvenim slojevima. Urtvenim slojevima. Uređaji i servisi moraju tako eđaji i servisi moraju tako da budu dizajnirani da se lako koriste (da da budu dizajnirani da se lako koriste (da ččitanje priruitanje priruččnika nije nika nije neophodno), a servisi moraju uvek da budu dostupni.neophodno), a servisi moraju uvek da budu dostupni.

135

Manja standardizacija platformiManja standardizacija platformi

�� Mnogi ljudi veruju da je jedan od razloga za izuzetni uspeh Mnogi ljudi veruju da je jedan od razloga za izuzetni uspeh Interneta to Interneta to ššto su entuzijasti, nauto su entuzijasti, nauččnici i vojni strunici i vojni struččnjaci bili u njaci bili u stanju da izgrade robustan skup standarda koji su istinski stanju da izgrade robustan skup standarda koji su istinski odgovarali svima, pre nego odgovarali svima, pre nego ššto su velike komercijalne firme to su velike komercijalne firme shvatile znashvatile značčaj Interneta i ukljuaj Interneta i uključčile se u razvoj. Period stabilnosti, ile se u razvoj. Period stabilnosti, iza koga je usledilo otvaranje triza koga je usledilo otvaranje tržžiiššta koje su mnoge velike ta koje su mnoge velike kompanije iskoristile za iskorikompanije iskoristile za iskoriššććavanje Interneta radi ostvarivanja avanje Interneta radi ostvarivanja velikog profita, je imao za posledicu njegov neverovatan rast.velikog profita, je imao za posledicu njegov neverovatan rast.

�� Mnoge velike kompanije su kasno shvatile znaMnoge velike kompanije su kasno shvatile značčaj fiksnog aj fiksnog Interneta, pa su se stoga trudile da se Interneta, pa su se stoga trudile da se ššto pre ukljuto pre uključče u izgradnju e u izgradnju mobilnog Interneta, mobilnog Interneta, ššto je dovelo do suprotstavljenih standarda i to je dovelo do suprotstavljenih standarda i pristupa. Kompanije kao pristupa. Kompanije kao ššto su Microsoft, IBM, Sun, Ericsson, to su Microsoft, IBM, Sun, Ericsson, Vodafone i Symbian imaju sopstvene nove proizvodne i servisne Vodafone i Symbian imaju sopstvene nove proizvodne i servisne linije za mobilni Internet.linije za mobilni Internet.

136

Standardi i aplikacijeStandardi i aplikacije

�� Stabilni Internet:Stabilni Internet:�� Jezici za obeleJezici za obeležžavanje HTML (i avanje HTML (i DHTML DHTML -- dynamic HTML, dynamic HTML, Javascript i Javu), Javascript i Javu),

�� koristi HTTP (i HTTPS) preko koristi HTTP (i HTTPS) preko TCP/IP transportnog TCP/IP transportnog protokola, protokola,

�� ima ekran koji moima ekran koji možže da prikae da prikažže e stranice u boji slistranice u boji sliččne rezolucije ne rezolucije (VGA (VGA -- Video Graphics Array Video Graphics Array -- standard for PC video standard for PC video output), output),

�� i moi možže da podre da podržži stranice i stranice proizvoljne veliproizvoljne veliččine. ine.

�� Mobilni InternetMobilni Internet�� vivišše jezika za obelee jezika za obeležžavanje avanje (cHTML, WML, HTML, (cHTML, WML, HTML, J2ME, itd.), J2ME, itd.),

�� vivišše sesionih protokola e sesionih protokola (WSP/WTP, HTTP, i(WSP/WTP, HTTP, i--Mode) Mode) preko vipreko višše transportnih e transportnih protokola (WAP, iprotokola (WAP, i--Mode), Mode),

�� mnogo razlimnogo različčitih veliitih veliččina ina ekrana, grafiekrana, grafiččkih mogukih moguććnosti, inosti, i

�� razlirazliččitim memorijskim itim memorijskim kapacitetima.kapacitetima.

137

Raznovrsnost mobilnih mreRaznovrsnost mobilnih mrežžaa

�� Za prodavce mobilnih uređaja dodatni izazov predstavlja Za prodavce mobilnih uređaja dodatni izazov predstavlja raznovrsnost mobilnih mreraznovrsnost mobilnih mrežža, kao a, kao ššto su GSM 900/1800/1900 to su GSM 900/1800/1900 (Global System for Mobile communication), CDMA (Code (Global System for Mobile communication), CDMA (Code Division Multiple Access), TDMA (Time Division Multiple Division Multiple Access), TDMA (Time Division Multiple Access), PDC (Personal Data Cellular), sa novijim tehnologijama Access), PDC (Personal Data Cellular), sa novijim tehnologijama kao kao ššto su PDCto su PDC--P (Personal Data CellularP (Personal Data Cellular--Packet), GPRS Packet), GPRS (General Purpose Radio System), EDGE (Enhanced Data GSM (General Purpose Radio System), EDGE (Enhanced Data GSM Environment), CDMA2000 i WEnvironment), CDMA2000 i W--CDMA (Wideband CDMA).CDMA (Wideband CDMA).

�� Ako zamislimo svet sa 3 oAko zamislimo svet sa 3 oblika uređaja blika uređaja (telefon, ru(telefon, ruččni uređajni uređaj, , uređaj sa tastaturomuređaj sa tastaturom) ) ×× 3 jezika obele3 jezika obeležžavanja avanja ×× 3 memorijska 3 memorijska kapaciteta kapaciteta ×× 3 sesijska nivoa 3 sesijska nivoa ×× 3 transportna nivoa 3 transportna nivoa ×× 3 mobilne 3 mobilne mremrežže, dolazi se do broja od 729 razlie, dolazi se do broja od 729 različčitih kanala. Svitih kanala. Sve ovo e ovo predstavlja veliki problem za proizvođapredstavlja veliki problem za proizvođačče koji bi u idealnom e koji bi u idealnom slusluččaju voleli da obezbede sve mobilne korisnike dajuaju voleli da obezbede sve mobilne korisnike dajućći svima, i svima, najbolju mogunajbolju mogućću usluguu uslugu

138

OgraniOgraniččenost kanalaenost kanala

�� ČČinjenica da su mobilni kanali, kakvi god da su injenica da su mobilni kanali, kakvi god da su manjih mogumanjih moguććnosti od fiksnog Interneta, nosti od fiksnog Interneta, ččini ini posebno izazovnim dizajniranje servisa. Tipiposebno izazovnim dizajniranje servisa. Tipiččna na ograniograniččenja su:enja su:�� sporija, manje pouzdana Internet veza,sporija, manje pouzdana Internet veza,�� mnogo skromnije ulazne mogumnogo skromnije ulazne moguććnosti (npr. tastature),nosti (npr. tastature),�� manji ekrani na kojima slika nije tako jasna,manji ekrani na kojima slika nije tako jasna,�� manje memorije, imanje memorije, i�� mnogo manja procesna snaga.mnogo manja procesna snaga.

24

139

DaDa lili to to jojošš uvek tako?uvek tako?(izvor podataka (izvor podataka Paul Rogers on 30 March 2012Paul Rogers on 30 March 2012))

�� U Velikoj Britaniji ima viU Velikoj Britaniji ima višše mobilnih telefona nego stanovnika;e mobilnih telefona nego stanovnika;�� Broj ljudi koji pretraBroj ljudi koji pretražžuju preko mobilnih telefona se duplira svaka dva meseca;uju preko mobilnih telefona se duplira svaka dva meseca;�� eBay eBay proda neproda neššto preko mobilnog telefona svake dve sekundeto preko mobilnog telefona svake dve sekunde�� Google Google jeje 2010 2010 jeje postaopostao kompanija koja daje kompanija koja daje ““priortet mobilnompriortet mobilnom”” ((ššto znato značči da razvijaju svoje i da razvijaju svoje

alate i sajtove prvo za mobilne aplikacijealate i sajtove prvo za mobilne aplikacije) ) �� Prodaja pametnih telefona je premaProdaja pametnih telefona je premaššila prodaju PCila prodaju PC--a 2011. godine (dve godine pre nego a 2011. godine (dve godine pre nego ššto se to to se to

ooččekivalo)ekivalo)�� Za tri godine prodaja tableta Za tri godine prodaja tableta ćće biti vee biti većća od prodaje PCa od prodaje PC--aa�� Prodaja pametnih telefona Prodaja pametnih telefona ćće nastaviti da raste i bie nastaviti da raste i bićće i do tri puta vee i do tri puta većća od prodaje PCa od prodaje PC--aa�� 52% 52% korisnika mobilnih telefona ima pametne telefonekorisnika mobilnih telefona ima pametne telefone�� 28% 28% korikoriššććenja interneta dolazi sa mobilnih telefonaenja interneta dolazi sa mobilnih telefona�� 19% 19% upita pretraupita pretražživanja koji se tiivanja koji se tičču organizacije i uplate putovanja dolazi sa mobilnih telefona u organizacije i uplate putovanja dolazi sa mobilnih telefona

((premaprema 11% 11% uu 2011) 2011) �� 16% 16% upita pretraupita pretražživanja koji se tiivanja koji se tičču prodaje robe dolazi sa mobilnih telefonau prodaje robe dolazi sa mobilnih telefona ((premaprema 10% 10% uu 2011) 2011) �� 19% 19% upita pretraupita pretražživanja koji se tiivanja koji se tičču industrije zabave dolazi sa mobilnih telefona u industrije zabave dolazi sa mobilnih telefona ((premaprema 10% 10% uu

2011) 2011) �� 20% 20% poseta poseta YouTubeYouTube--uu dolazi sa mobilnih uređajadolazi sa mobilnih uređaja�� ......

140

JoJošš malo brojmalo brojččanih podatakaanih podatakahttp://mobithinking.com/mobilehttp://mobithinking.com/mobile--marketingmarketing--

tools/latesttools/latest--mobilemobile--statsstats

�� Podaci za 2011. godinuPodaci za 2011. godinu�� U svetu sada ima 5,9 milijardi korisnika mobilnih U svetu sada ima 5,9 milijardi korisnika mobilnih telefona (86,7% svetske populacije)telefona (86,7% svetske populacije)

�� U svetu postoji 1,159 milijardi fiksnih telefonskih U svetu postoji 1,159 milijardi fiksnih telefonskih linija (16% svetske populacije)linija (16% svetske populacije)

�� Mobilnih korisnika interneta 1,186 (17% svetske Mobilnih korisnika interneta 1,186 (17% svetske populacije, prema 870 miliona, ili 12,6%, 2010)populacije, prema 870 miliona, ili 12,6%, 2010)�� Od zemalja prednjaOd zemalja prednjačče Koreja i Japan, u Evropi e Koreja i Japan, u Evropi ŠŠvedskavedska

�� Korisnika fiksnog interneta 591 milijarda (8,5% Korisnika fiksnog interneta 591 milijarda (8,5% svetske populacije)svetske populacije)

141

JoJošš podatakapodataka

�� Poseta veb stranicama preko mobilnog telefona iznosi Poseta veb stranicama preko mobilnog telefona iznosi 8,49% od svih poseta (januar 2012 prema 4,3% januara 8,49% od svih poseta (januar 2012 prema 4,3% januara 2011)2011)�� NajviNajvišše u Aziji, 14,32%e u Aziji, 14,32%

�� 85% novih mobilnih telefona koji su se prodali 2011. 85% novih mobilnih telefona koji su se prodali 2011. imaju moguimaju moguććnost pristupa Internetunost pristupa Internetu

�� Mnogi korisnici interneta koriste samo mobilni internet, Mnogi korisnici interneta koriste samo mobilni internet, posebno u zemljama u razvoju ili nerazvijenim posebno u zemljama u razvoju ili nerazvijenim zemljama zemljama –– 19% u Rusiji, 25% u SAD, 30% u Kini, 19% u Rusiji, 25% u SAD, 30% u Kini, 54% u Nigeriji, 70% u Egiptu (podaci iz decembra 54% u Nigeriji, 70% u Egiptu (podaci iz decembra 2010)2010)

142

Nije sve idealnoNije sve idealno

�� Pametni telefoni i Pametni telefoni i HTML HTML prelistaprelistačči:i:�� To To ššto ljudi mogu da vide veb lokaciju dizajniranu za PC na to ljudi mogu da vide veb lokaciju dizajniranu za PC na svom mobilnom uređaju ne zansvom mobilnom uređaju ne zančči da je to prijatno iskustvoi da je to prijatno iskustvo..

�� Koliko god da je velik ekran mobilnog telefona, pregledanje Koliko god da je velik ekran mobilnog telefona, pregledanje PC veb stranice zahteva klizanje ekrana levo i desno, gore i PC veb stranice zahteva klizanje ekrana levo i desno, gore i dole. To posebno vadole. To posebno važži za one korisnike koji nemaju pametne i za one korisnike koji nemaju pametne telefone a njihovi ekrani su vrlo mali.telefone a njihovi ekrani su vrlo mali.

�� Kakva god da je mobilna veza, slike Kakva god da je mobilna veza, slike ćće se sporo ue se sporo uččitavatiitavati�� Mnoge tehnologije koje su uobiMnoge tehnologije koje su uobiččajene na PC veb stranama, ajene na PC veb stranama, kao Flash, ne rade ili ne rade dobro na rukao Flash, ne rade ili ne rade dobro na ruččnim uređajimanim uređajima, , ukljuuključčujuujućći Apple. i Apple.

�� Osim toga, korisnici mobilnog interneta se razlikuju od Osim toga, korisnici mobilnog interneta se razlikuju od korisnika PC interneta i imaju drugakorisnika PC interneta i imaju drugaččija oija oččekivanja.ekivanja.

143

JoJošš podatakapodataka

�� NajkoriNajkoriššććeniji operativni sistemi za mobilne uređaje sueniji operativni sistemi za mobilne uređaje su: : Symbian, iOS, Android (slobodan OS GoogleSymbian, iOS, Android (slobodan OS Google--a, a, isporuisporuččen na najvien na najvišše uređaja u e uređaja u 2011)2011)

�� Istovremeno raste i zlonamerni softver za mobilne Istovremeno raste i zlonamerni softver za mobilne telefone telefone –– 2,500 raznog zlonamernog softvera 2010. 2,500 raznog zlonamernog softvera 2010. godinegodine

�� samo mali broj pametnih telefona dolazi sa adekvatnom samo mali broj pametnih telefona dolazi sa adekvatnom zazašštitom, jedva 4%titom, jedva 4%

�� OOččekuje se da se u narednom periodu posveti mnogo ekuje se da se u narednom periodu posveti mnogo vivišše pae pažžnje i novca ovom problemunje i novca ovom problemu