18.3.2018

1

Internet−Internet je globalna računarska mreža,

skup svetskih računarskih mreža koje zasvoje korisnike obezbeđuju niz servisapomoću standardnih protokola.

−To je mreža svih mreža koja se sastojiod miliona privatnih, javnih,akademskih, poslovnih i vladinih mreža,od lokalnog do globalnog obima koji supovezani preko širokog spektaraelektronskih, bežičnih i optičkihmrežnih tehnologija.

Počeci Interneta

− 1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački

satelit).

− 1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD

osnivaju Advanced Research Projects Agency (ARPA).

− 1962. god., usvojena ideja da se počne saradnja sa

univerzitetima – osnova ARPANET-a (preteča Interneta).

istorija

ARPANET

• ARPANET (engl. Advanced Research Projects Agency Network)

je prva računarska mreža na svetu čije se funkcionisanje

baziralo na komutaciji paketa podataka.

• 1969. god. mreža računara na ARPANET-u se sastoji od 4

računara:•UCLA (University of California

Los Angeles)

•SRI (Stanford Research

Institute)

•UCSB (University of California

Santa Barbara)

•UTAH (University of Utah Salt

Lake City)

istorija

ARPANET

• 1971. god. ARPANET proširen (15 čvorova):

istorija

ARPANET

• 1971. god. definisan e-mail – Elektronska pošta.

• 1973. god.

• definisan File Transfer – razmena datoteka,

• prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University

College of London (Engleska),

• email čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.

• 1975. god. definisane „mailing“ liste – diskusione

grupe.

istorija

18.3.2018

2

ARPANET

• 1979. god.

• dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju emocije – „smajliji“ : :-) ;-) :-(

• kreiran BITNET, kao još jedna mreža računara

• 1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog virusa.

• 1981. god. ukupan broj servera u mreži: 213.

• kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan ARPANET-a.

• 1982. god. osnovan Europe Unix Network – EUnet

• u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku Britaniju.

istorija

ARPANET i druge mreže

• 1983. god.

• ustanovljen Domain Name System (DNS) – sistem

simboličkih adresa umesto numeričkih.

• ukupan broj servera na mreži: 562.

• 1984. god.

• iz CSNET-a kreiran NSFNET.

• ukupan broj servera na mreži: 1024.

• 1985. god. ukupan broj servera na mreži: 1.961.

istorija

Internet

• 1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force) –telo za tehničku koordinaciju mreža.

• 1989. god.

• broj servera na mreži prelazi 100.000.

• objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u vojne računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.

• 1990. god.

• ARPANET prestaje da postoji.

• osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova www (World WideWeb).

• prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).

• ukupan broj servera na mreži 313.000.

istorija

Internet

• 1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch).

• 1992. god.

• broj servera na mreži prelazi 1.000.000,

• pojavio se izraz “surfovati po mreži”.

• 1993. god.

• Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet: www.whitehouse.gov

• broj servera na mreži: 2,056,000.

istorija

Internet

• 1994. god.

• kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),

• broj servera: 3.864.000.

• 1995. god.

• WWW postaje servis broj jedan na Internetu,

• broj servera: 6.642.000.

• 1996. god.

• pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje preko Interneta,

• provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice, CIA, US Air Force,

• pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),

• SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).

istorija

Internet

• 1997 – danas:

• uvođenje e-commerce,

• prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ (napadi hakera na NATO i ostale institucije),

• panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),

• mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS, 3G),

• uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.

• 2003. god. broj servera na Internetu: 171.000.000.

• društvene mreže,

• računarstvo u oblaku,

• učenje na daljinu………. i jos mnogoooooo !!!!! :)

istorija

18.3.2018

3

Funkcionisanje Interneta

Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše nalik na poštanskisistem. Svaki uređaj na Internetu ima svoju IP (InternetProtocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše. Svi podacikoji se razmenjuju putem Interneta putuju između računarauz pomoć tog istog Internet Protocol-a, koji funkcionišetako što podatke deli u pakete, koji sadrže adresepošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put istigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to što pomažetom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata iisporuči vam tekst, sliku ili video.

”Put” kojim taj poštar mora da prođe, krcat je

"raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju poštara gde

treba dalje da ide da bi stigao do svog odredišta. Ta mreža

rutera, sa računarima i drugim mrežnim uređajima na

krajevima saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.

Delovi paketa podatka

• IP - identifikator paketa – za razlikovanje paketa

• APr - adresa primaoca

• APo -adresa pošiljaoca

• TPo - definisanje tipa podataka – da li je ASCII karakter ili binarni

sadržaj

• polje podataka

• IsPo - provera ispravnosti podataka – na mestu prijema se izračuna

broj koji je upisan15

IP APr APo TPo Podatak IsPo

Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet komunikacije.

Adresiranje na Internetu

• Računari se identifikuju na osnovu IP adrese: a.b.c.d

a, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255

Primer: 147.91.173.1

• Podela IP adresa:

• javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa svake adrese na Internetu),

• privatne (unutar privatnih mreža; primer: 192.168.0.1)

• specijalne namene (broadcast).

Adresiranje na Internetu

• Alternativan način identifikacije – simbolička adresa:ime_računara.domen

domen = institucija.tip_institucije.lokacija

Primeri:www.ns.ac.rs

pipin.tmd.ns.ac.rs

www.whitehouse.gov

• Domeni:• nacionalni

• Internacionalni/američki

Nacionalni domen

• Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju adrese, premaISO-3166 standardu:

rs, срб – Republika Srbija,

uk – Velika Britanija, itd.).

• Tip institucije:• ac (akademske ustanove),

• com (komercijalne ustanove),

• org (nekomercijalne organizacije),

• itd.

Primer: www.google.rs

18.3.2018

4

Internacionalni/američki domen

• Tip institucije:• edu (akademske ustanove)

• com (komercijalna ustanova)

• org (nekomercijalne organizacije)

• mil (vojne organizacije)

• gov (vladine organizacije)

• itd.

Primer:

www.ibm.com

www.revlon.com

www.sony.com

• SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil (www.whitehouse.gov).

Servisi na Internetu• Servisi su usluge.

• Vrste:

• www (World Wide Web) – multimedijalni dokumenti na Internetu,

• Elektronska pošta (email, e-mail, Email, ...),

• Prenos datoteka (FTP – File Transfer Protocol),

• Telnet – rad na udaljenom računaru,

• Chat, voice chat, video telefonija,

• Diskusione grupe,

• Računarstvo u oblaku,

• Učenje na daljinu,

• Radio / TV,

w w w-(Web)• Sistem se sastoji iz klijenata i servera.

• Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom HTML jezika (HyperText Markup Language).

• w w w Klijenti:

• spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike, muziku,itd.)

• trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera, Google Chrome itd.

• w w w Serveri:

• čekaju klijente i opslužuju njihove zahteve

• trenutno aktuelni: Apache, Internet Information Services (IIS), itd.

• Protokol za komunikaciju između klijenata i servera je HTTP protokol(HyperText Transfer Protocol).

Omogućava tzv. surfovanje internetom (pretraživanje), odn. gledanjeinternet prezentacija.

Za korišćenje ovog servisa potreban je program koji se naziva InternetBrowser (Internet “istraživač” ili „pretraživač“). Na primer:

• Internet explorer (sastavni deo windows-a)

• Mozilla Firefox

• Google Chrome

• Opera

www (World Wide Web) –Web servis

Internet prezentacija – (Veb Sajt, Web site)

• Skup uređenih podataka na određenu temu (podrazumevamultimedijalni sadržaj, odnosno tekst, 2D ili 3D grafiku,fotografiju, video i zvuk), sadržaj koji može biti interaktivan(korisnik može uticati na redosled pregledanja sadržaja).

E-mail• E-mail servis omogućava primanje/slanje elektronske pošte.

Ovaj servis je za mnoge korisnike postao nezamenljiv načinkomuniciranja, pošto poruke veoma brzo stižu u bilo koji deosveta

• Sistem se sastoji iz klijenata i servera.

• Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: SMTP(Simple Mail Transport Protocol), POP3 (Post Office Protocol),IMAP (Internet Message Access Protocol).

• Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko sandučeprima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sandučeta iprikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da seidentifikuje).

18.3.2018

5

Email adresa: username@adresa_računara

Primer: rasha@gmail.com

gimnazija@gimnazijalazarevac.edu.rs

Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft Outlook Express, Gmail, Hotmail itd.

Chat, telefonija

• Chat – mogućnost komunikacije pisanim porukama urealnom vremenu

• Voice chat – razgovor preko interneta

• Video telefonija – razgovor uz upotrebu kamere prekointerneta drugačije VOIP.

Programi:

• MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, Skype, ICQ, ...

• Diskucione grupe (forumi) – koriste posebne programe za

primanje, čitanje i slanje poruka o nekoj temi, nezavisno od

vremena (of-line).

• IRC (Internet Relay Chat) – „Četovanje“ – istovremena

komunikacija i razmena poruka na ekranu u realnom vremenu (on-

line).

Učenju na daljinu

Učenju na daljinu (Distance Learning, e-Learning) omogućavanjepristupa materijalima za učenje, skriptama, multimedijalnimprezentacijama i ostalim obrazovnim resursima prekoInterneta, uz kontinuirano testiranje, proveru znanja na svimnivoima, elektronsku komunikaciju sa profesorima i drugimpolaznicima kursa.

Računarstvo u oblaku

Računarstvo u oblaku (Cloud computing) predstavlja isporuku

računarskih usluga, resursa i skladišnih kapaciteta preko mreže,

najčešće Interneta.

Korisnici pristupaju aplikacijama u oblaka preko veb

pregledača, ili desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dok

se softver i korisnički podaci nalaze na servirama na udaljenoj

lokaciji.

18.3.2018

6

Šta se to nalazi u oblaku?

• serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija

• diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih

• sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa…

• interfejs prema klijentu

Neki servisi koji rade na principu oblaka

• Gmail, Yahoo, Hotmail

• Google Documents i drugi slični Google proizvodi

• Amazon

• Microsoft Azure

• DropBox i drugi...

Pristup Internetu

Dial-up

Analogna telefonska linija

Potreban običan modem

Brzina pristupa do 56 Kb/s

ISDN

Potreban ISDN modem

Max brzina pristupa 128 Kb/s

ADSL i DSL (kablovski)

Potreban ADSL modem

Brzina pristupa nekoliko Mb/s

Bežični pristup (Wireless)

Potrebna Wireless kartica

Brzina pristupa nekoliko Mb/s

Satelitski pristup

Potrebni satelitska antena i receiver

Max brzina pristupa 16 Mb/s

Mobilna telefonija

Potrebna 3G mreža

Max brzina pristupa 7,2 Mb/s

Pristup InternetuPristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svakiod tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost,raspoloživost i cena, ima svoje prednosti i slabosti.

Internet provajderiInternet servis provajder (skraćeno ISP)

je kompanija koja svojim korisnicima omogućava

uslugu priključivanja na Internet i povezane servise.

Internet provajder (internet posrednik) povezan je

stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene

podataka) za druge internet posrednike, koji su dalje

vezani za druge internet posrednike i tako dalje.

Veze između internet posrednika preko kojih se odvijaglavni mrežni saobraćaj zove se internet okosnica ili eng.backbone. To su veze velikih brzina a kao prenosnicimogu se koristiti zemaljski linkovi (optički link) ili mogubiti posredstvom satelita (satelitski link).

Neki najznačajniji dobavljači širokopojasnog Interneta u

Srbiji su:

Telekom Srbija

SBB (kablovski internet)

ORION on line ADSL

Eunet

BeotelNet

RadijusVektor

SCnet

PTT Net

Verat Net

Neobee.net

18.3.2018

7

Dial-up• Analogna telefonska linija

• Potreban običan modem

• Brzina pristupa (prenosa podataka) do 56 Kb/s

Maksimalna brzina prenosa je izuzetno mala i pritome je telefonska linija zauzeta (u praksi sedanas retko sreće)

ISDN• Potreban ISDN modem• Brzina pristupa 64 - 128 Kb/s

Telefoniranje je moguće pričemu se, u momentutelefoniranja Internet saobraćajdešava samo preko jednogkanala.

ADSL• ADSL (Asymmetrical Digital Subscriber Line).• Potreban ADSL modem• Brzina pristupa više Mb/s

MODEMI ADSL

Pošto je prenos podataka van govornog opsega, telefonska

linija je slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje.

Brzine koje su na raspolaganju u Srbiji su od 1/1 Mb/s pa

sve do 50/10 Mb/s.

Brzina slanja podataka servera prema pretplatniku

(Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru

(Upload) nije ista tj. brzina prenosa podataka

sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta

veća.

18.3.2018

8

Kablovski Internet

• Kablovski Internet je usluga koju daju operatori

kablovske televizije.

• Brzine i cene su slične kao ADSL.

• Za prenos signala se koristi koaksijalni/optički kabl

koji se koristi za prenos TV signala.

Neki kablovski operateri na korišćenje daju kablovski modem koji u sebi

ima ruter i wireless ruter pa nije potreban dodatni ruter.

Pravo i etika na internetu

• Pravila ponašanja na internetu – netikecija.

• Onima kojima se obraćate trebalo bi da znaju ko im se

obraća

• Nije pristojno slati poruke koje korisnici ne žele da prime

tzv. spam poruke.

• U diskusijama držite se teme diskusije

• Poštovanje pravopisa

Pravo i etika na internetu

• Zaštita autorskih prava

• Kopiranje komercijalnog softvera

• Skidanje zaštite sa softvera radi kopiranja

• Presnimavanje filmova i muzike na računar

• Korišćenje “cracka“ - zakrpe

• Instaliranje istog Windowsa (legalnog) na više

računara

• Torenti…..