5/23/2018 Internet

1/30

Internet je globalna raunarska mrea,skup svetskih raunarskih mrea koje zasvoje korisnike obezbedjuju niz servisa

pomoustandardnih protokola.

To je mreasv ih mrea koja se sastoji

od miliona privatnih, javnih, akademskih,

poslovnih i vladinih mrea,od lokalnog do

globalnog obima koji su povezani prekoirokog spektara elektronskih, beinih ioptikihmrenihtehnologija.

5/23/2018 Internet

2/30

Poeci Interneta

1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik(prvi vetakisatelit).

1958. god., kao odgovor na lansiranjeSputnjik-a, SAD osnivaju Advanced

Research Projects Agency (ARPA).

1962. god., usvojena ideja da se ponesaradnja sa univerzitetima osnova

ARPANET-a (preteaInterneta).

istorija

5/23/2018 Internet

3/30

ARPANET

1969.god. mrea raunara naARPANET-u se sastoji od 4 raunara:

UCLA(University of California

Los Angeles)

SRI(Stanford Research Institute)

UCSB(University of CaliforniaSanta Barbara)

UTAH(University of Utah SaltLake City)

istorija

5/23/2018 Internet

4/30

ARPANET

1971.god. ARPANET proiren (15vorova):

istorija

5/23/2018 Internet

5/30

ARPANET

1971.god. definisan e-mailElektronska pota.

1973.god. definisan File Transferrazmena datoteka,

prvi vor u ARPANET-u izvan SADUniversityCollege of London (Engleska),

email ini 75% saobraaja na ARPANET-u.

1975.god. definisane mailing listediskusionegrupe.

istorija

5/23/2018 Internet

6/30

ARPANET

1979.god. dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji oznaavaju

emocijesmajliji: :-) ;-) :-( kreiran BITNET, kao jo jedna mrea raunara

1980.god. ARPANET u kompletnom zastoju zbogvirusa.

1981.god. ukupan broj servera u mrei: 213. kreiran CSNET, kao mrea institucija izvan

ARPANET-a. 1982.god. osnovan Europe Unix NetworkEUnet

u poetku spajao Holandiju, Dansku, vedsku i VelikuBritaniju.

istorija

5/23/2018 Internet

7/30

ARPANET i druge mree

1983.god. ustanovljen Domain Name System (DNS)sistem

simbolikih adresa umesto numerikih.

ukupan broj servera na mrei: 562. 1984.god.

iz CSNET-a kreiran NSFNET.

ukupan broj servera na mrei: 1024.

1985.god. ukupan broj servera na mrei: 1.961.

istorija

5/23/2018 Internet

8/30

Internet

1986.god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force)telo za tehniku koordinaciju mrea.

1989.god. broj servera na mrei prelazi 100.000.

objavljena pria o hakeru iz Nemake koji je provaljivao u vojneraunare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.

1990.god. ARPANET prestaje da postoji. osmiljen hipertekst sistem koji e postati osnova www(World Wide

Web). prvi komercijalni provajderWorld (world.std.com). ukupan broj servera na mrei 313.000.

istorija

5/23/2018 Internet

9/30

Internet

1991.god. startovan prvi WWW server(nxoc01.cern.chkasnije preimenovan uinfo.cern.ch).

1992.god. broj servera na mrei prelazi 1.000.000, pojavio se izraz surfovati po mrei.

1993.god.

Bela Kua postavila svoju prezentaciju na internet:www.whitehouse.gov

broj servera na mrei: 2,056,000.

istorija

5/23/2018 Internet

10/30

Internet

1994.god. kupovina preko Interneta (naruivanje pice kod Pizza Hut), broj servera: 3.864.000.

1995.god. WWW postaje servis broj jedan na Internetu, broj servera: 6.642.000.

1996.god. pojavljuju se kompanije koje omoguavaju telefoniranje preko

Interneta,

provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice, CIA, US AirForce,

pretraivai interneta (Altavista, Yahoo, i dr.), SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).

istorija

5/23/2018 Internet

11/30

Internet

1997danas: uvoenje e-commerce, prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ

(napadi hakera na NATO i ostale institucije),

panika zbog milenijumske greke (godina 2000.), mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS, 3G), uvoenje Internet2 bre, vie vorova. 2003. god. broj servera na Internetu: 171.000.000.

drutvene mree, raunarstvo u oblaku,

uenje na daljinu.

istorija

5/23/2018 Internet

12/30

Funkcionisanje Interneta

Internet, u svojoj osnovi, funkcionie nalik na potanskisistem. Svaki ureaj na Internetu ima svoju IP (InternetProtocol) adresu, koja ga jedinstveno definie. Svi podacikoji se razmenjuju putem Interneta putuju izmeu raunarauz pomotog istog Internet Protocol-a, koji funkcionietako

to podatke deli u pakete, koji sadre adrese poiljaoca iprimaoca, kako bi uspenopronalisvoj put i stigli tamo gdetreba. IP adresa je upravo to to pomae tom Internet"potaru"da zakuca bana vaavrata i isporuivam tekst,

sliku ili video.

5/23/2018 Internet

13/30

Put kojim taj potar mora da proe, krcat je"raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju potara gdetreba dalje da ide da bi stigao do svog odredita. Ta mrea

rutera, sa raunarima i drugim mrenim ureajima nakrajevima saobraajnemree,zapravo iniInternet.

5/23/2018 Internet

14/30

14

Delovi paketa podatka

IP - identifikator paketaza razlikovanje paketa APr - adresa primaoca

APo -adresa poiljaoca

TPo - definisanje tipa podatakada li je ASCII karakter ilibinarni sadraj

polje podataka provera ispravnosti podatakana mestu prijema se

izrauna broj koji je upisan

IP APr APo TPo Podatak IsPo

Paket je osnovna jedinica mrenei Internet komunikacije.

5/23/2018 Internet

15/30

Adresiranje na Internetu

Raunari se identifikuju na osnovu IP adrese: a.b.c.d

a, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255

Primer: 147.91.173.1

Podela IP adresa: javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa svake adrese na

Internetu),

privatne(unutar privatnih mrea; primer: 192.168.0.1)

specijalne namene(broadcast).

5/23/2018 Internet

16/30

Adresiranje na Internetu

Alternativan nain identifikacije simbolikaadresa:

ime_raunara.domendomen = institucija.tip_institucije.lokacija

Primeri:www.ns.ac.yu

pipin.tmd.ns.ac.yu

www.whitehouse.gov

Domeni: nacionalni

internacionalni/ameriki

http://www.whitehouse.gov/http://www.whitehouse.gov/http://www.whitehouse.gov/http://www.whitehouse.gov/http://www.whitehouse.gov/http://www.whitehouse.gov/

5/23/2018 Internet

17/30

Nacionalni domen

Lokacija dvoslovna skraenica na krajuadrese, prema ISO-3166 standardu:

rs, Republika Srbija,ukVelika Britanija, itd.).

Tip institucije: ac(akademske ustanove),

com(komercijalne ustanove), org(nekomercijalne organizacije), itd.

Primer: www.google.rs

5/23/2018 Internet

18/30

Internacionalni/ameriki domen

Tip institucije: edu(akademske ustanove) com(komercijalna ustanova) org(nekomercijalne organizacije) mil(vojne organizacije) gov(vladine organizacije) itd.

Primer:www.ibm.com

www.revlon.com

www.sony.com

SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil(www.whitehouse.gov).

5/23/2018 Internet

19/30

Servisi na Internetu

Servisi su usluge. Vrste: www(World Wide Web)multimedijalni dokumenti

na Internetu,

Elektronska pota(email, e-mail, Email, ...), Prenos datoteka (FTPFile Transfer Protocol),

Telnetrad na udaljenom raunaru,

Chat, voice chat, video telefonija,

Diskusione grupe,

Raunarstvo u oblaku,

Uenje na daljinu,

Radio / TV,

5/23/2018 Internet

20/30

w w w-(Web) Sistem se sastoji iz klijenata i servera.

Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom HTMLjezika (Hyper Text Markup Language).

w w w Klijenti:

spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke,slike, muziku, itd.) trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera, Google

Chromeitd.

w w w Serveri: ekajuklijente i opsluujunjihove zahteve trenutno aktuelni:Apache, Internet Information Services(IIS), itd.

Protokol za komunikaciju izmeu klijenata i servera jeHTTPprotokol (HyperText Transfer Protocol).

5/23/2018 Internet

21/30

Omoguava tzv. surfovanje internetom (pretraivanje), odn.gledanje internet prezentacija.

Za korienje ovog servisa potreban je program koji se nazivaInternet Browser (Internet istraiva). Na primer:

Internet explorer (sastavni deo windows-a)

Mozilla Firefox

Google Chrome

Opera

www (World Wide Web)Web servis

5/23/2018 Internet

22/30

Internet prezentacija(Veb Sajt, Web site)

Skup ureenih podataka na odreenu temu (podrazumevamultimedijalni sadraj, odnosno tekst, 2D ili 3D grafiku, fotografiju,video i zvuk), sadraj koji moe biti interaktivan (korisnik moeuticati na redosled pregledanja sadraja).

5/23/2018 Internet

23/30

E-mail

E-mail servis omoguava primanje/slanje elektronske

pote. Ovaj servis je za mnoge korisnike postaonezamenljiv nain komuniciranja, poto poruke veomabrzo stiuu bilo koji deo sveta

Sistem se sastoji iz klijenata i servera.

Protokoli za komunikaciju izmeu klijenata i servera:SMTP (Simple Mail Transport Protocol), POP3 (PostOffice Protocol), IMAP (Internet Message AccessProtocol).

Organizovano po principu postojee pote (elektronskosandue prima poruke, klijenti preuzimaju poruke izsandueta i prikazuju, postoji adresa primaoca, poiljalacne mora da se identifikuje).

5/23/2018 Internet

24/30

Email adresa: username@adresa_raunara

Primer: mara@ptt.rs

gimnazijakursumlija@gmail.com

Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, MicrosoftOutlook Express, Gmail, Hotmailitd.

5/23/2018 Internet

25/30

Chat, telefonija

Chat mogunost komunikacije pisanimporukama u realnom vremenu

Voice chatrazgovor preko interneta

Video telefonija razgovor uz upotrebukamere preko interneta.

Programi: MIRC, Yahoo messanger,MS Messanger,

Skype, ICQ, ...

5/23/2018 Internet

26/30

Diskucione grupe (forumi) koriste posebne programe zaprimanje, itanje i slanje poruka o nekoj temi, nezavisno odvremena (of-line).

IRC (Internet Relay Chat) etovanje istovremenakomunikacija i razmena poruka na ekranu u realnom vremenu

(on-line).

5/23/2018 Internet

27/30

Uenju na daljinu

Uenju na daljinu (Distance Learning, e-Learning)omoguavanje pristupa materijalima za uenje,skriptama, multimedijalnim prezentacijama i ostalim

obrazovnim resursima preko Interneta, uz kontinuirano

testiranje, proveru znanja na svim nivoima, elektronskukomunikaciju sa profesorima i drugim polaznicima

kursa.

5/23/2018 Internet

28/30

Raunarstvo u oblaku

Raunarstvo u oblaku (Cloud computing) predstavljaisporuku raunarskihusluga, resursa i skladinihkapacitetapreko mree,najeeInterneta.

Korisnici pristupaju aplikacijama u oblaka preko veb

pregledaa,ili desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dokse softver i korisniki podaci nalaze na servirama naudaljenoj lokaciji.

5/23/2018 Internet

29/30

ta se to nalazi u oblaku? serveri koji omoguavaju izvravanje aplikacija

diskovi za skladitenje naih podataka i bekapa istih

sistemi za zatitu podataka, kontrolu, odravanje bekapa

interfejs prema klijentu

Neki servisi koji rade na principu oblaka

Gmail, Yahoo, Hotmail Google Documents i drugi slini Google proizvodi

Amazon

Microsoft Azure

DropBox i drugi...

5/23/2018 Internet

30/30

Pristup Internetu

Dial-up

Analogna telefonska linija

Potreban obian modemBrzina pristupa do 56 Kb/s

ISDN

Potreban ISDN modem

Max brzina pristupa 128 Kb/s

ADSL i DSL (kablovski)

Potreban ADSL modem

Brzina pristupa nekoliko Mb/s

Beini pristup (Wireless)Potrebna Wireless kartica

Brzina pristupa nekoliko Mb/s

Satelitski pristupPotrebni satelitska antena ireceiver

Max brzina pristupa 16 Mb/s

Mobilna telefonija

Potrebna 3G mreaMax brzina pristupa 7,2 Mb/s