Ekonomski fakultet u Kragujevcu

Medjunarodni ekonomski odnosiSeminarski rad

Integracija trita radamobilnost radne snage

Profesor: Student:Dr Nenad Stanii Djuri Stefan(2012/22)

Sadraj:

Uvod3

1.Trite rada42.Mobilnost radne snage53.Faktori koji utiu na mobilnost radne snage6 3.1. Ekonomski faktori mobilnosti7 3.1.1 Uticaj migracija na zemlje porekla migranata9 3.1.2.Uticaj na zemlje domaina migranata9 3.2. Ostali (Neekonomski) faktori mobilnosti10 3.2.1.Demografski faktori10 3.2.2.Geografski faktori10 3.2.3.Socijalni i Socio-psiholoki114.Savremeni tokovi migracija11

Zakljuak14Literatura15

Uvod

Meuzavisnost trita rada i stanovnitva definisana je injenicom da osnovna poluga trita rada ponuda radne snage zavisi od broja stanovnika kao i od strukture stanovnitva, kako po uzrastu, tako i po polu, obrazovanju, kulturi, zdravstvenom stanju i sl. Efikasno trite rada, s druge strane, kao povratna sprega, povoljno utie ne samo na broj stanovnika, nego isto tako na kvalitet ivota i njegov opti prosperitet. U ovom radu emo pokuati da pokaemo osnovne karakteristike trita rada, ali i da ukratko prikaemo kakvim radnim potencijalom raspolae Srbija, imajui u vidu broj stanovnika i njegovu strukturu, prvenstveno s aspekta ukljuenosti na trite rada. Kljuna pitanja su kako trite rada funkcionie, koje su specifinosti kod nas i ta je potrebno preduzeti da bi ono postalo efikasno kako bi doprinelo racionalnoj alokaciji rada kao kljunog faktora proizvodnje u moderno doba.

Trite rada u drutvima u tranziciji je u fazi nastajanja. Na tempo i nain njegovog formiranja veliki uticaj imaju procesi globalizacije, promene u nauno tehnolokim dostignuima i zanimanjima, sveopta liberalizacija i privatizacija kao i ve dostignuti stepen drutveno-ekonomskog razvoja. Kako je re o privredama na putu od komandno- planskih ka trinim bitan je i uticaj spoljnjeg faktora, posebno EU. Za Srbiju se moe rei da ona ima i svoje posebnosti. One se ogledaju u zakasneloj tranziciji, relativno kasnoj orijentaciji na privatizaciju i deregulaciju (posebno radnog zakonodavstva), uz sve tekoe koje su posledica ratnih zbivanja na ovim prostorima. ene predstavljaju veinu stanovnitva, ali i veinu nezaposlenih lica. NJihove radne sposobnosti su nedovoljno iskoriene u javnoj ekonomiji. Jedan od ograniavajuih faktora jeste nizak privredni rast, koji uz rast tradicionalnih vrednosnih orijentacija enama nudi povratak u porodicu ili beg u sivu ekonomiju.

1.Trite rada

Trite je stalan proces u kome ljudi izraavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, steeno iskustvo, vetine i sposobnosti. To je pretpostavljeni kvalitet" radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraenom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje e zaposliti. Kao to domainstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme trae radnike da bi mogli organizovati proizvodnju. Na tritu rada uspostavljaju se odnosi izmeu ponude i tranje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opti nivocene rada tj. Nadnica (najamnina). Trite rada je vie nego bilo koje drugo trite konkurentno iz prostog razloga to se na njemu javlja najvei broj uesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tranje. Trite kapitala (dugorono trite) je segment finansijskih trita na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospea duim od jedne godine. Na ovom tritu se prevashodno trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima. Emitenti na tritu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje.Tranja za radnom snagom, odnosno radom je koliina rada koju su poslodavci u stanju da angauju po razliitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu. Tranja za radom je sveprisutna i oigledna po emu svedoe mnogobrojni oglasi za zapoljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i plaaju za ove oglase su spremni da zaposle odreeni broj ljudi za odreenu platu.Ponuda radne snage, predstavlja broj sati koje radna snaga eli da radi na poslovima koji donose zaradu (platu, najmninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, poljoprivrednim imanjima, u trgovini, dravnoj administraciji ili ustanovama. Glavne odrednice ponude rada su (1) brojnost stanovnitva i (2) nain na koji oni provode svoje vreme. Stanovnitvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovnitva je odreena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Poetkom prolog veka granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanjeljudi, pa su oni naputali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u zemlje koje su imale bolje ekonomske mogunosti. No, Prvog svetskog rata uvedeni su zakoni koji su znatno ograniavali migraciju. [footnoteRef:2] [2: Stevo Kovaevi, Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.]

Nain na koji stanovnitvo provodi raspoloivo vreme moemo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje,meseca, godine itd. Ako bismo od dana odbili asove spavanja i nunog odmora, to bi bilo 84 asa nedeljno (7 x 12 asova dnevno). Od tih 84 asa svaki pojedinac treba da odlui koliko e da radi, a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno koliko e radnih asova da ponudi preduzeu a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi. to se vie radi, manje vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko e radnik uivati u tome zavisi od njene cene, od dohotka radne snage.[footnoteRef:3] [3: Stevo Kovaevi, Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.]

2.Mobilnost radne snage

Mobilnost radne snage ili reakcija ponude rada na tranju iste, sastavni je deo ekonomskog ivota dugi niz godina. Mobilnost radne snage postoji meu dravama, unutar drava kao i izmeu pojedinih sektora privrede. Meunarodnu migraciju radne snage karakterie pravna asimetrija.Najznaajniji razlozi za meunarodnu migraciju ukljuuju mogunost nalaenja posla kojim bi se obezbedio bolji ivotni standard i mogunost za specijalizaciju i unapreenje. Prepreke za migraciju radne snage, generalno, moemo podeliti na drutveno-psiholoke i ekonomske. Loi efekti migracije po zemlju porekla ogledaju se u odlivu inteligencije i u tome to odlaze proizvoai a ostaju potroai. Zemlje porekla mogu imati i odreene benefite od emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoi koja se isplauje nezaposlenima. Slanje novca od strane emigranata svojim porodicama u vidu doznaka smanjuje pritisak na platni bilans.Ponuda lokalne radne snage i nivo privredne aktivnosti determiniu potranju jedne zemlje za stranom radnom snagom. Zemlja odredita moe imati koristi od imigracije. Migranti su veoma pokretan segment radne snage. Zemlja odredita dobija jeftiniju radnu snagu ije osposobljavanje nije plaeno novcem poreskih obveznika.Imigranti prihvataju poslove koji nisu privlani domaoj radnoj snazi, a nekad su i produktivniji od domaih radnika.Meunarodne migracije su jedna od najvanijih demografskih dimenzija. Migracijski tokovi, podrani poboljanim transportnim i komunikacijskim sistemima i stimulirani velikim ekonomskim i socijalnim nejednakostima u svetu, stalno rastu. U potrazi za veim linim i porodinim bladostanjem ljudi sve ee prelaze granice nacionalnih drava. U zadnjih nekoliko decenija 20. veka su se meunarodni tokovi ljudi u svim delovima svijeta enormno poveali. Poveana migracijska mobilnost ne pogaa samo migrante, nego i ivote i blagostanje mnogih ljudi i drutva, te utie na funkcioniranje drava ili grupa drava.

Iako su politike barijere za migracije znatno vie nego pre nekoliko decenija, migranti sainjavaju 2-3% svetske populacije, a njihov broj se svake godine uveava za 2-4 miliona. Ove okvirne cifre su tipine dimenzije za migracije ljudi, koje je, inae, teko izmeriti, a, osim toga, pored legalnih, postoji i veliki broj ilegalnih migranata. Postati migrant, je zapravo, krupna individualna ili porodina odluka, koja se ne donosi ni lako ni brzo. Postoje dve iroke kategorije migranata: migranti koji odlaze u druge zemlje iz ekonomskih razloga i migranti koje pokreu neekonomski razlozi. Faktori koji ohrabruju migracije se mogu grupisati u tri kategorije: 1. one koje vue potranja, 2. one koje gura ponuda, i 3. one koje su rezultat faktora povezivanja ili umreavanja. Ekonomska migracija se moe ohrabrivati potranjom privremenog rada, dok neekonomska migracija moe biti motivisana eljom za spajanjem porodica. Faktori migracija nemaju istu teinu, a osim toga, uticaj pojedinih faktora se vremenom moe i promeniti. Faktori ponude i potranje su jai na poetku, dok faktori povezivanja postaju mnogo vaniji kada migracijski tokovi postanu 'zreli'. Jedan od najvanijih neekonomskih faktora je spajanje porodica. Ali, mnogi migranti su primorani da napuste nacionalne granice zbog ratova ili politikih progona, pa se neki od njih tretiraju kao azilanti ili kao izbeglice. Meunarodne migracije su jedan od veih izazova 21. stoljea. Procenjuje se da je 2000. godine izvan granica drava roena ivljelo 168 miliona ljudi, to po broju stanovnika, posle Kine, Indije, SAD, Indonezije i Brazila, virtuelno ini estu dravu na svijetu. Veina zemalja ne podrava useljavanje i naturalizovanje stranaca, to obeshrabruje i usporava migracijske tokove. Zvanino, samo pet zemalja ohrabruje imigracije, i to SAD, Kanada, Australija, Izrael i Novi Zeland. Meutim, njihova ukupna imigracijska kvota od 1,2 miliona godinje je samo manji deo realne globalne imigracije, koja se pojavljuje u obliku izbeglica, privremenih radnika ili ilegalnih boravaka.[footnoteRef:4] [4: Stevo Kovaevi, Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.]

3.Faktori koji utiu na mobilnost radne snage

Faktori koji utiu na mobilnost radne snage kompleksni su i meusobno povezani, a intenzitet njihovog delovanja varira zavisno od specifinosti podruja, vremenskog razdoblja, pojedinih tipova migracije. esto se dogaa da postoje u mestu porekla migracije isti objektivni ekonomski uslovi za migraciju, a da ipak neke osobe migriraju a druge ne, zavisno od razliitih individualno-psiholokih predispozicija (vezanost uz rodni kraj, stepen nezadovoljstva sadasnjim zaposlenjem, intenzivnost veza s rodbinom, prijateljima i si.).

Imajui na umu potrebu da sve generalizacije u pogledu faktora migracija treba konkretizovati s obzirom na odreene drutveno-ekonomske uslove, ipak moemo konstatovati da unutranju i spoljanju migraciju odreuju isti faktori, sa napomenom da kod spoljanje migracije, treba imati na umu specifinosti postojeih meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa i injenicu da se dravno zakonodavstvo esto pojavljuje kao ograniavajuci ili stimuliui faktor spoljnih migracija.

Postoje, najire uzevi, dve grupe faktora migracija:

a) ekonomski faktori,b) ostali (neekonomski) faktori.

Ali ne sme se zaboraviti stalna interakcija jednih i drugih faktora, tako da navedena podela tih faktora slui samo njihovom boljem upoznavanju, a nikako ne znai podvojenost u njihovom delovanju.3.1.Ekonomski faktori mobilnosti

U literaturi o mobilnosti radne snage, postoji meu autorima opta suglasnost da su meu brojnim faktorima mobilnosti najvaniji ekonomski faktori. Ako stopa rasta privrede i stopa rasta stanovnitva nisu u skladu, dolazi do pojave migracije koja dovodi stanovnistvo iz podruja u kojem ono ne nalazi posao ili ne nalazi adekvatan posao u podruje gdje postoji tranja za radom, dakle i mogunost zaposlenja, sticanja veeg dohotka. Ekonomski faktori u podruju porekla migracije deluju kao glavni push faktori, a u odreditu - kao glavni privlani faktori (pullfactors). Pri tome su ekonomski faktori shvaeni u svom irem znaenju. Tu je injenicu istaknuo jo Ravenstein u svom navedenom radu krajem 19. veka. Velike ekonomske i drutvene promene koje nastaju tokom procesa privrednog razvoja, redovno su praene migracijom radne snage iz slabije razvijenih, visoko-natalitetnih podruja u razvijenija nisko-nantalitetna podruja, odnosno iz seoskih u gradska naselja.

Opte je poznato da postoji pozitivna korelacija izmeu intenziteta migracije i stepenu ekonomskog razvoja. Privredno razvijenija podruja karakteristino imaju opte vei stepen prostorne pokretljivosti stanovnitva, odnosno migracije. Analogno tome, intenzitet migracije izmeu dvaju podruja je vei, to je meu njima vea razlika u stepenu i dinamici ekonomskog razvoja.

S tim u vezi mnoga su empirijska istraivanja pokazala da su razvojni faktori bitna determinanta mobilnosti radne snage i stanovnitva izmeu dva podruja. U zaostalim, poljoprivredno-nuturalnim podrujima, kombinacija visokog prirodnog prirataja stanovnitva s istim suavanjem tranje za radnom snagom uporedo sa porastom proizvodnosti rada u poljoprivredi, dovodi do poveanja broja stanovnika u odnosu na raspoloivu obradivu zemlju i opte proizvodne resurse i do rastue nezaposlenosti, tzv. latentne nezaposlenosti na selu i u poljoprivredi. Brojno stanovnitvo suoeno s takvim stanjem, potisnuto je sa sela, a istovremeno privueno u centre tranje za radnom snagom. Ta je situacija, kad je re o tzv. ekonomskoj migraciji, podjednako reprezentativna za unutranje i spoljanje migracije. Regije prema kojima ljudi migriraju redovno su perspektivna podruja koja nude zapoljavanje i relativno vii dohodak. A za veinu je migranata jedan od najvanijih motiva migracije upravo da nau bolji i unosniji posao i to kako u unutranjim migracijama (selo-grad), tako i u spoljanjim migracijama.

Prema tome, meu ekonomskim faktorima (motivima) migracije najvaniji privlani faktori su: a) mogunosti zaposlenja vezano na postojeu tranju za radnom snagom,b) mogunosti sticanja viih zarada,c) mogunosti poboljanja uslova rada (modernija sredstva rada, bolja zatita na radu, suvremenija organizacija rada, mogunost profesionalnog usavravanja), d) mogunosti poboljsanja kvaliteta ivota (vea ponuda i bolja opremljenost stanova, iri izbor i kvalitetnija potronja dobara, iri asortiman i kvalitetnije usluge, itd.). Oni su meutim, esto meupovezani i meuzavisni, ali jedan od njih redovno ima dominantnu vanost za odluku o migriranju.

Migracije najvie pogaaju pojedince koji su izabrali da ive u inostranstvu. Poto su njihove odluke u osnovi line prirode, one ukljuuju mnoge elemente koji se ne nalaze na podrujima koje zanimaju njihove vlade. Uprkos injenici da se mnogi imigranti susreu s brojnim predrasudama i da esto zbog nepriznavanja kvalifikacija i obuke u zemlji prijema rade ispod svog kapaciteta, oni nastoje da migracijama unaprede svoje blagostanje i obezbede bolje anse za ostale lanove svojih porodica. Agregatna rezultanta kretanja ljudi je kompleksna meavina individualnih oseanja i izbora, te beneficija i trokova zemalja porekla i zemalja prijema migranata.

Ova kompleksnost uslonjava odgovor na pitanje kome i kako treba pripisati trokove ili beneficije migracija. Za razumevanje nacionalnih i globalnih politika koje utiu na donoenje individualnih odluka aktuelnih ili potencijalnih migranata, kao i za lociranje trokova i beneficija imigracije na pojedince i drave su potrebne delikatne analize i istraivanja.

Na primer, migracija visokoobuenog rada donosi koristi zemljama prijema, ali, istovremeno, i brige zemljama porekla, jer ono to je za zemlju prijema brain gain, to je za zemlju porekla brain drain. Za zemlje porekla su to gubici uloenih javnih investicija u obrazovanje i obuku migranata, kao i gubici poreza koje su plaali obueni migranti. Meutim, indirektni gubici su mnogo vei. Gubici visokoobrazovanog humanog kapitala impliciraju da se u svom razvoju zemlja porekla mora oslanjati na poluobueni i neobueni rad, to umanjuje anse za vei ekonomski rast. Odlazak visokoobrazovanih radnika ne predstavlja samo gubitak znanja nego i pad produktivnosti zemlje kao celine. I migracije poluobuenog i neobuenog rada su vane za zemlju porekla. Prvo, nivo obuke i obrazovanja takvih migranata je ispod nacionalnog proseka, to stvara odreene strukturne probleme na tritu rada. Drugo, mnogi migranti su pre migriranja imali neki od oblika zaposlenja. Ako je broj ovakvih migranata veliki, njihov odlazak predstavlja gubitak poreskih prihoda kao i uloenih javnih investicija u njihovo obrazovanje i zdravstvenu zatitu.

Emigracije radnika mogu imati i pozitivne posledice. Prvo, obueni migranti, koji u razvijenim zemljama obavljaju dobro plaene poslove, mogu sebi i lanovima porodice obezbedili beneficije visokog obrazovanja. Uticaj migracija na zemlju domaina je isto tako jako uoljiv. Migracijski tokovi prema domaem tritu rada mogu umanjiti prihode domaeg stanovnitva, kao i poveati prihode korisnika imigrantskog rada. Veliina ovih uticaja prvenstveno zavisi od toga koliko nivo plaa obuenih i neobuenih lokalnih radnika odgovara tokovima imigranata, kao i od udela obuenih radnika u radnoj snazi. Meutim, i u primerima kada su neto efekti imigracije na domau ekonomiju mali, uticaj imigracije na nekim lokacijama ili na neke radnike sa specifinom obukom moe biti veoma jak, pa zbog toga neki lokalni ekonomski i specifini sektori mogu biti znatno pogoeni migracijama.

Na imigracijsku politiku neke zemlje moe uticati veliki broj faktora, ak i onda kada je neto uticaj migracije mali ili on uopte ne postoji. Sa jedne strane, lokalno stanovnitvo od svojih vlasti zahteva da im obezbedi niz kvalitetnih socijalnih usluga, kao to su adekvatna zaposlenost ili obrazovanje, socijalna i medicinska sigurnost i briga za siromane. Sa druge strane, esto se kod lokalnog stanovnitva stvara percepcija da imigranti koriste ove usluge mnogo vie nego to doprinose stvaranju fondova za njihovo finansiranje. Zato dravne migracijske politike najee balansiraju izmeu nacionalnih potreba za imigrantima i eljama glasaa za restriktivnijim imigrantskim politikama.

3.1.1. Uticaj migracija na zemlje porekla migranata

Migracije mogu imati brojne opipljive pozitivne i negativne ekonomske efekte i na zemlje porekla i na zemlje destinacije. U nekim sluajevima su beneficije migranata jednake trokovima zemlje destinacije (porekla) migranata. Ali, ak i u tim sluajevima, krajnji efekti ne moraju biti isti po dimenzijama i suprotni po znaaju, jer se isti finansijski resursi mogu usmeravati u vrlo razliite namene. Ove razlike su najuoljivije kod meunarodnih migracijskih transfera humanog kapitala: posledice gubitka obuenih ljudi za zemlju porekla mogu biti mnogo vei nego to iznosi dobitak zemlje destinacije.

3.1.2. Uticaj na zemlje domaine migranata

U zemljama prijema imigracije otvaraju tri glavna pitanja, prvo pitanje se odnosi na uticaj migracija na trite rada, gde je zabrinutost domaeg stanovnitva za gubitak radnih mesta ili potroake snage velika. Drugo pitanje je vezano za uticaj imigracije na ekonomski rast, dok se tree pitanje, koje u svetlu starenja populacije razvijenih zemalja postaje sve vanije, odnosi na fiskalne konsekvencije migracija. Ukupni efekti migracija na rast razvijenih zemalja su bili pozitivni. Npr. U SAD, 1% poveanje neto migracijske stope je povezano sa 0,1% poveanja stope rasta; u dugoronoj stopi rasta Velike Britanije od 2,75% na efekte neto migracije otpada 0,4%, dok je 1992. godine u Nemakoj, zahvaljujui migraciji, kreirano 30.000 radnih mesta i ostvaren viak prihoda u javnom sektoru od 14 milijardi maraka. [footnoteRef:5] [5: Jednak J.,Tomi R. Ekonomija, Beograd 2006.]

3.2. Ostali ( Neekonomski) faktori mobilnosti

Time to smo konstatovali da su glavni motivi migracije ekonomske prirode, nikako ne umanjujemo vanost mnogih ostalih faktora koji su u pojedinanim sluajevima migriranja esto dominantni, a svi zajedno deluju u stalnoj interakciji s ekonomskim faktorima. Meu ostalim (neekonomskim) faktorima migracija najvaniji su: a) demografski, b) geografski,c) socijalni i socio-psiholoki, d) ostali faktori.

3.2.1. Demografski faktori

Demografski faktori najee deluju na obim i smer migracije, a to su: diferencijalne stope nataliteta, mortaliteta i prirodnog prirataja te diferencijalna gustina naseljenosti izmeu podruja porekla i odredita migracije. Naime, budui da su podruja s visokim prirodnim priratajem uglavnom slabije razvijena i gue naseljena, to migracije kreu iz tih podruja prema onima s niim prirodnim priratajem i viim nivoom razvoja.

U 1980-im i 1990-im godinama mnoge zemlje u razvoju, osobito one u subsaharskoj Africi, suoene su s jakim prirastom radne snage, koju svojim vlastitim slabim ili neznatnim razvojem ne mogu apsorbirati, a niti "izvoziti" u druge zemlje. Demografski se pritisak u njima kumulira, ostaje i time poveava demografski debalans radne snage u svijetu.

3.2.2. Geografski faktori

Geografski faktori - koji esto znaajno odreuju obim i smerove migracije su usled: klime, morfologije i osobine tla, energetski i mineralni resursi, geografsko prometni faktori. Kliinatske su prilike na primer veoma vaan prirodno-geografski faktor migracija. Povoljnija klima esto privlai stanovnitvo zbog povoljnih ivotnih prilika, a posebno zbog zdravstvenih razloga. Poznati su primeri preseljenja pojedinih industrija, a time i radnog stanovnitva u krajeve s relativno povoljnijom klimom zbog mogunosti racionalnog korienja raspoloivog fonda radnog vremena tokom cele godine.

3.2.3. Socijalni i socio-psiholoki faktori

Socijalni i socio-psiholoki faktori su brojni, a vezani su uz objektivne i subjektivne odlike migracijskih procesa i samih migranata. Svi oni mogu u odreenim uslovima potsticati ili oteati pa ak i spreiti proces migracije. Tu ulaze sledei faktori: privlanost velikih gradova zbog optih uslova ivota a posebno zbog irih i boljih mogunosti za kolovanje dece, za rekreaciju, za svestranije koritenje slobodnog vremena. Zatim, u pitanju su esto kulturni faktori, kao iri izbor kulturnih priredbi i manifestacija, adekvatnija kulturna sredina, susedstvo i sl. Pri tome ne smemo zaboraviti da se sa migrantima "sele" i njihove kulturne potrebe i navike. Etnika, jezina i religiozna obeljeja takoe su vani faktori migracije.

Prema tome, premda su ekonomski faktori nesumnjivo najvanija odrednica migracije kao masovne pojave, nuno je prilikom istraivanja svakog konkretnog migracijskog toka istraiti njegove konkretne determinante i odrediti koja od njih ima u datim okolnostima odluujuu vanost. To zavisi od specifinosti politickih prilika, specifinostima optih uslova ivota u odreenom razdoblju i u samom podruju koje istraujemo (geografskim, klimatskim, ekoloskim).[footnoteRef:6] [6: Jednak J.,Tomi R. Ekonomija, Beograd 2006.]

4.Savremeni tokovi migracija

U zadnjim decenijama 20. veka su meunarodne migracije ponovo oivele, a naroito posle 1970. godine. Udeo migranata iz zemalja visokih prihoda i nerazvijenih zemalja u razvijenim zemljama se u periodu od 1960. do 2005. godine skoro utrostruio, od 4,4% do 11,4%. To, ustvari, iznosi 112 miliona migranata od ukupno 190 miliona migranata. Procenjuje se da je 2000. godine 175 miliona ljudi ivelo izvan zemlje svog roenja, od ega se 158 miliona ljudi odnosi na meunarodne migrante, 16 miliona na izbeglice i oko 900.000 ljudi na azilante. Savremeni migracijski tokovi se znatno razlikuju od migracijskih tokova prvog globalnog migracijskog talasa. Izmeu 1950. i 2000. godine je samo est zemalja (SAD, Kanada, Novi Zeland, Australija, Argentina, Urugvaj) imalo neto pozitivnu migraciju, neke zemlje emigracije su postale zemlje destinacije migranata, dok su ekonomski i politiki dogaaji u nekim zemljama i njihov raspad prouzrokovali velike fluktuacije trendova imigracije (zemlje biveg SSSR-a i bive SFRJ).Iako su migracijski tokovi u zadnjim decenijama 20. veka u odnosu na rast populacije oslabili, oni su odigrali znaajnu ulogu u demografskim promenama razvijenih drava. Bez priliva migranata Evropa bi imala vei pad populacije, posebno od 1990. godine, dok je u Severnoj Americi u rastu populacije neto migracija uestvovala sa 43%. Nove trendove migracije u svetu valja staviti u odgovarajuci regionalni kontekst, to znai dati pregled smera migracije medu glavnim regijama sveta u 1980-im i u 1990-im godinama. Pri tome imamo na umu injenicu rastuih gospodarskih i demografskih disproporcija izmedu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (premda se manje disproporcije pojavljuju i unutar svake od tih grupa zemalja).

U ekonomskom pogledu s jedne strane postoji kontrast izmeu novih, osobito gospodarskih integracija meu razvijenim zemljama koje bitno olakavaju migracije radne snage meu njima (Europsko zajednicko kao sastavnica Europske unije, Schengenski sporazum i si., zatim odreene veze izmedu novoindustrijaliziranih zemalja Azije, postojanje Japana kao svetske gospodarske velesile, itd.), a s druge su strane uglavnom zemlje u razvoju - meusobno dezintegrirane, gospodarski zaostale i u demografskoj ekspanziji koja nema izgleda za odliv u razvijene zemlje. Takav je sadanji opti okvir unutar kojeg se sa smanjenim intenzitetotn nastavljaju stari, ali i razvijaju i jaaju novi trendovi migracije tokom poslednje dve decenije.

Detaljnija analiza pokazuje da su u svetskim migracijskim tokovima u 1980-im i1990-im godinama karakteristina tri migracijska toka: (1) nastavak emigracije iz europskih zemalja, a osobito iz zemalja tzv. Treeg sveta (iz zemalja u razvoju) u tradicionalne prekokeanske zemlje imigracije (SAD, Kanada, Australia) kojima se u kasnim 1980-im i u 1990-im godinama pridruzuje Novi Zeland. Pri tome iseljavanje iz evropskih u prekokeanske zemlje slabi (velik se deo odnosi na "brain drain"), a iseljavanje iz zemalja u razvoju u navedene prekokeanske zemlje jaa (posebno iz indo-kineskih podruja Azije). Taj migracijski tok pripada struji "jug - sjever".(2) nastavak emigracije radne snage iz zemalja june Evrope (Grka, Italija, panija, Portugal i dr.) u zapadnu Evropu, koje u odnosu na 1960-te i 1970. (do 1975.) relativno slabi, te doseljavanje u zapadnoevropske zemlje iz severnoafrikih zemalja, arapskih zemalja, koje brojano jaa. Taj migracijski tok takoe pripada struji "jug-sjever";(3) trend migracijski tok koji je obeleio evropske migracije u 1990-im godinama, nakon raspada komunistikog sistema, predstavlja emigracija iz zemalja centralne i istone Evrope (zemlje u tranziciji) preteno u zapadnoevropske zemlje. Taj migracijski tok pripada struji evropskih migracija "istok-zapad" i on jaa.

U pogledu prve dve migracijske struje, pokazuje se da su migracije smera "jug-sjever" postale bitna sastavnica ukupne meunarodne migracije tokom posljednje dve decenije. One znae prvenstveno migraciju iz zemalja u razvoju prema zapadnom svetu, tj. prema razvijenim zemljama.Kretanje stanovnitva (prirodno kretanje stanovnitva i migracija) 1970-ih godina izrazito porasla, da bi u 1980-im i 1990-im godinama dalje rasla ili ostala na dostignutom nivou (koji varira od jedne zemlje imigracije do druge). Instruktivno je s tim u vezi istraivanje te migracije, posebno za zemlje imigracije i to za tri "stare" prekomorske zemlje imigracije (SAD, Kanada, Australia) i za pet zapadnoevropskih zemalja imigracije [Savezna Republika Nemacka (prije ujedinjenja), Belgija, Nizozemska, vedska i Velika Britanija] (Zlotnik, 1991). [footnoteRef:7] [7: Ante Babi, Meunarodna ekonomija, Mate d.o.o., Zagreb]

Nalazi istraivanja su sledei: (1) da su stanovnici roeni u zemljama u razvoju inili najvei deo imigranata u navedenim tradicionalnim prekookeanskim zemljama imigracije i da je u njima u kasnim 1980-im godinama zabeleen porast broja i udela doseljenika iz zemalja u razvoju (naroito iz zemalja jugoistone Azije) u odnosu na broj i udeo doseljenih iz razvijenih zemalja (meu kojima vaan udeo ima "brain-drain"); (2) za razliku od tradicionalnih prekookeanskih zemalja imigracije, u zapadnoevropskim zemljama jo uvek meu imigrantima dominiraju doseljenici iz drugih razvijenih zemalja (prvenstveno europskih). Ali valja naglasiti da su tokom 1980-ih i u 1990-im godina zapadnoevropske zemlje primile i znatan broj doseljenika iz zemalja u razvoju (Turci, severoafrikih (Arapi), junoazijski imigranti), dok su istodobno zabeleile mali pozitivan ili ak negativan migracijski saldo s razvijenim zemljama.

Takav razvoj migracije naglaava u podruju meunarodnih migracija vanost migracije smera "jug-sever" koje su, kako smo videli, dominantan oblik migracije u tradicionalne prekookeanske zemlje imigracije, a u porastu su i u zapadnoevropskim zemljama imigracije. Pri tome prostorni smer "jug-sever" istovremeno znai ekonomski smer "slabije razvijene - razvijene i visoko razvijene zemlje". [footnoteRef:8] [8: Ante Babi, Meunarodna ekonomija, Mate d.o.o., Zagreb]

Zakljuak

U potrazi za veim linim i porodinim bladostanjem ljudi sve ee prelaze granice nacionalnih drava.Iako su politika barijere za migracije znatno vie nego pre nekoliko decenija, migranti sainjavaju 2-3% svetske populacije, a njihov broj se svake godine uveava za 2-4 miliona.Faktori koji ohrabruju migracije se mogu grupisati u tri kategorije:1. one koje vue tranja, 2. one koje gura ponuda, i 3. one koje su rezultat faktora povezivanja ili umreavanja.To se posebno odnosi na zemlje imigracije i karakteristike njihovih politika migracije (odreivanje migracijskih kvota, selektivnih obelezja migranata, itd.). Meunarodne migracije prema njihovom prostornom dometu mogu biti: meudravne, interkontinentalne i intrakontinentalne.Imigracija, odnosno emigracija menja mnoge strukture stanovnitva kako u zemlji porekla tako i u zemlji odredista. Pratimo li na primer promene u starosnoj strukturi vidimo da se u zemljama imigracije, uz ostale jednake uslove, poveava proporcija odraslih, tj. radne snage u najproduktivnijem dobu ivota, uz dobru zdravstvenu i radnu kondiciju i adekvatnih kvalifikacija, dok se zemlja porekla istovremeno emigracijom liava takvog stanovnitva i svih njegovih moguih pozitivnih uinaka za razvoj nacionalne privrede.U poslednje se vreme sve vie uju zahtevi slabije razvijenih zemalja o potrebi kompenzacije gubitaka kvalifikovanih kadrova, koju bi trebalo snositi razvijene zemlje kao uvoznice takve radne snage.Migracije su sloeni globalni fenomen sa 191 milion meunarodnih migranata u svetu.Fenomen koji utie kako na zemlju porekla tako i na tranzitnu zemlju te zemlju odredita a najee meovito. Znaajan potencijal za razvoj i napredak: novane doznake, prenos znanja, doprinos privredi zemljama domaina.Negativne strane mobilnosti radne snage: odliv mozgova, neregularne migracije, a posebno trgovanje ljudima i krijumarenje, socijalne tenzije.

Literatura

Jednak J.,Tomi R. Ekonomija, Beograd 2006.Stevo Kovaevi, Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.Ante Babi, Meunarodna ekonomija, Mate d.o.o., Zagreb

13