instrument za pretpristupnu pomoć eu...

Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

2 1. Evropske politike u oblasti prekogranične saradnje

2007–2013.

Instrument za pretpristupnu pomoć EU

Beograd, 2011.

Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje

Autori:

Andrija Pejović, Bojan Živadinović, Gordana Lazarević, Ivan Knežević, Mirjana Lazović, Ognjen Mirić

4

5Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

Sadržaj

PREDGOVOR� 9

1.��UVOD� 13

2.��PROGRAMIRANJE�POMOĆI�EU� 172.1��Višegodišnji�indikativni�finansijski�okvir�� 172.2��Višegodišnji�indikativni�planski�dokument� 19

3.��KOMPONENTA�I�–�POMOĆ�TRANZICIJI�I�IZGRADNJA�INSTITUCIJA� 233.1��Vremenski�okviri�pripreme�projekata�i�ključni�akteri� 28

-��Proces�programiranja�i�odobravanja�Godišnjeg�programa�pomoći� 29-��Oblici�sprovođenja�pomoći� 33

3.2��Osnovni�kriterijumi�za�finansiranje�projekata� 363.3��Uloga�lokalne�samouprave�i�civilnog�društa�u�okviru�IPA�komponente�I� 39

4.��KOMPONENTA�II�–�PREKOGRANIČNA�SARADNJA� 454.1��Opšte�napomene� 45


6

4.2��Programi�prekogranične�saradnje� 534.3��Programi�prekogranične�saradnje�Evropske�unije�za�period��

2007-2013.�u�kojima�učestvuje�Republika�Srbija� 594.3.1��IPA�program�prekogarnične�saradnje��

Mađarska–Srbija�2007–2013.� 594.3.2��IPA�program�prekogranične�saradnje��

Rumunija–Srbija�2007–2013.� 624.3.3��IPA�program�prekogranične�saradnje��

Bugarska–Srbija�2007–2013.� 654.3.4��IPA�program�prekogranične�saradnje��

Srbija–Hrvatska�2007–2013.� 684.3.5��IPA�program�prekogranične�saradnje��

Srbija�–�Bosna�i�Hercegovina�2007–2013.� 704.3.6��IPA�program�prekogranične�saradnje��

Srbija�–�Crna�Gora�2007–2013.� 734.4��Programi�transnacionalne�saradnje�Evropske�unije�za�period��

2007-2013.�u�kojima�učestvuje�Republika�Srbija� 754.4.1��Program�Jugoistočna�Evropa� 754.4.2��Jadranski�program� 79

5.��KOMPONENTA�III�–�Regionalni�razvoj�i�Komponenta�IV�–�Razvoj�ljudskih�resursa� 835.1��Prioriteti�IPA�komponenti�III�i�IV� 855.2��Vrste�projekata�i�sufinansiranje� 885.3��Strateški�I�programski�okviri�I�trenutno�stanje�u�Srbiji� 905.4��Preko�IPA�komponenti�III�I�IV�do�strukturnih�fondova�I��

Kohezionog�fonda� 965.5��Nomenklatura�teritorijalnih�jedinica�za�statističke�svrhe� 100

Sadržaj

6.��KOMPONENTA�V�–�RURALNI�RAZVOJ� 103Pravni�osnov�I�preduslovi�korišćenja�IPARD�sredstava� 1056.1��Prioriteti�I�mere�pomoći�iz�IPA�komponente�V� 1066.2��Programiranje�IPARD�sredstava� 1106.3��Uspostavljanje�IPARD�struktura� 1126.4��Uspostavljanje�IPARD�struktura�u�Srbiji� 1176.5��IPARD�iz�ugla�korisnika�pomoći� 119

-�Konkurisanje� 120-�Odobravanje�projekta� 121-�Odobravanje�plaćanja� 122-�Kontrola� 122

7.��REGIONALNI�ASPEKT�INSTRUMENTA�ZA�PRETPRISTUPNU�POMOĆ�–�VIŠEKORISNIČKA�IPA� 125

8.��DECENTRALIZOVANI�SISTEM�UPRAVLJANJA�FONDOVIMA�EU� 1358.1��Funkcije�i�institucije�DIS-a�u�Srbiji� 1378.2��Akreditacija�za�DIS� 1438.3��Plan�aktivnosti�Evropske�komisije�za�uvođenje�DIS-a�u�okviru�IPA� 1458.4��Veza�između�IPA�i�instrumenata�kohezione�politike� 147

9.�LITERATURA� 149

8


Predgovor

Publikacija o Instrumentu za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Acce-ssion Assistance – IPA) predstavlja treće izdanje priručnika koji se bavi ovim instrumentom finansijske pomoći Evropske unije u okviru regionalne politike za budžetski period od 2007. do 2013. godine, a koji je namenjen državama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pridruživanja EU. Kon-tekst u kome je pisano treće izdanje ovog priručnika značajno je promenjen od onog u kome su pisana prethodna dva izdanja – građani Srbije dobili su mogućnost bezviznog putovanja u države Evropske unije, a Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, primila Upitnik Evropske komisije i pro-sledila odgovore u Brisel, i trenutno je u iščekivanju mišljenja (avis) o dobija-nju statusa kandidata i pristupanju EU. Osim toga, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ratifikovan je u Evropskom parlamentu i trenutno je u procesu ratifikacije u državama članicama.

10


Za razliku od prethodnog izdanja, u kome je pažnja bila prvenstveno posve-ćena komponentama pomoći tranziciji i izgradnji institucija, odnosno preko-graničnoj saradnji, u okviru kojih Srbija ima mogućnost korišćenja pomoći EU, u publikaciji pred vama, detaljnije su i sadržajnije opisane i komponente posvećene regionalnom razvoju, razvoju ljudskih resursa i ruralnom razvoju, predstavljanjem strateških i pravnih okvira i preduslova za korišćenje sred-stava koja su dostupna državama kandidatima – status koji će, nadamo se, Srbija, u skladu sa „evropskom perspektivom”, dobiti pre isteka ove finansij-ske perspektive.

Vodeći računa o obavezama koje sleduju zemlji kandidatu, naročito u kon-tekstu upravljanja pretpristupnim fondovima, i ovog puta, uz detaljni-ja pojašnjenja samih pojmova, njihove funkcije, institucija i operativnih struktura, objašnjena su neophodna iz aspekta upravljanja fondovima EU – Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (NUTS) i Decen-tralizovani sistem upravljanja pomoći EU (DIS), koji se odnose na na obave-zu države da uvede statističke regione, odnosno da bude u stanju da samo-stalno upravlja fondovima. U okviru IPA programa, predviđena su sredstva u iznosu od 11,5 milijardi evra, a Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra do 2013. godine.

Srbija bi, bez obzira na „zamor od proširenja”, trebalo da nastavi, ne samo da zadovoljava uslove za članstvo u EU, već i da sprovodi neophodne instituci-onalne, političke i privredne reforme kako bi, tokom procesa evropske inte-gracije, otvorila nove, veće mogućnosti da koristi sredstva pomoći koje ova organizacija namenjuje kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Publikacija Evropskog pokreta u Srbiji, napisana i štampana uz podršku Fon-dacije Fridrih Ebert, namenjena je zaposlenima u državnoj upravi, privatnom

i civilnom sektoru, akademskoj zajednici i medijima, koji rade u oblasti evrop-skih integracija, ali i široj javnosti, kako bi na koncizan i sveobuhvatan način razumela zašto je važan nastavak i ubrzanje integracije Srbije u Evropsku uniju.

Predgovor

12


1. Uvod

Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA 2007-2013) uspostavljen je Uredbom Evropskog saveta

br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine1. Na taj način je Evropska komisija uspostavila jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć zemljama u pro-cesu evropskih integracija za budžetski period od 2007. do 2013. godine, koji je objedinio dotadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku. Ukupan budžet IPA za pe-riod 2007-2013. iznosi 11,468 milijardi evra.

1 Detaljnije o pretpristupnoj pomoći EU videti na http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/financial-assistance/index_en.htm.

141. Uvod


Integrisani pristup Instrumenta za pretpristupnu pomoć ogleda se i kroz samu strukturu pomoći, koja je objedinjena u 5 komponenti tako da pruži ci-ljanu i efikasnu pomoć svakoj zemlji u zavisnosti od njenih razvojnih potreba i statusa na putu evropskih integracija.

Komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć - IPA 2007-2013. su:

1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija

2. Prekogranična saradnja

3. Regionalni razvoj

4. Razvoj ljudskih resursa

5. Ruralni razvoj

Iako je formiran kao jedinstven i koherentan instrument podrške, Uredba o osnivanju IPA pravi razliku između država korisnica. Prema navedenoj Ured-bi, državama kandidatima za članstvo u Uniji (Turska, Hrvatska, BJR Make-donija i Crna Gora), ukoliko imaju akreditovan decentralizovani sistem uprav-ljanja fondovima (Decentralised Implementation System – DIS)2 pomoć se pruža kroz svih pet komponenti, dok se državama potencijalnim kandidatima (Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa UN Rezolucijom 1244, Bo-sna i Hercegovina i Albanija), koje nemaju akreditovan decentalizovan sistem upravljanja fondovima Evropske unije, pomoć upućuje samo kroz prve dve

2 Detaljnije o decentralizovanom sistemu implementacije pomoći EU (DIS) videti u poglavlju 8.

komponente. Jasno je, dakle, da se kao osnovni preduslov za korišćenje svih pet IPA komponenti navodi sticanje statusa kandidata za članstvo u EU i akre-ditacija DIS od strane EK. Imajući u vidu značaj uspostavljanja DIS-a, o akte-rima, procesu i fazama će biti više reči u poglavlju 8.

Instrument pretpristupne pomoći IPA 2007-2013. u fokusu ima dva glavna prioriteta, i to:

pomoć zemljama u ispunjavanju političkih i ekonomskih kriterijuma i kri-terijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa;

pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i Kohezi-onog fonda EU posle pristupanja Evropskoj uniji.

Države kandidati Države članice EU

IPA Strukturni fondovi i Kohezioni fond

IPA�I�-�Tranzicija�i�izgradnja�institucija

IPA�II�-�Prekogranična�saradnja Evropska�teritorijalna�saradnja�(deo�ERDF)

IPA�III�-�Regionalni�razvojEvropski�fond�za�regionalni�razvoj�i�Kohezioni�fond

IPA�IV�-�Razvoj�ljudskih�resursa Evropski�socijalni�fond

IPA�V�-�Ruralni�razvoj Evropski�poljoprivredni�fond�za�ruralni�razvoj

Tabela 1. Pregled IPA komponenti i odgovarajućih instrumenata kohezione politike

161. Uvod


Pored toga što pruža podršku u procesu reformi koje proces evropskih inte-gracija podrazumeva, IPA ima ulogu da pripremi zemlje korisnice za sprovo-đenje kohezione politike EU, s obzirom da komponente IPA u pretpristupnom periodu predstavljaju pandane instrumenata kohezione politike (strukturnih fondova i Kohezionog fonda).

Zemlje potencijalni kandidati, kao i zemlje kandidati koje nisu dobile akre-ditaciju za decentralizovano upravljanje, mogu u pretpristupnom periodu da finansiraju mere i aktivnosti koje su slične III, IV i V komponenti iz I kompo-nente – Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija.

2. Programiranje pomoći EU

Programiranje je proces izrade niza dokumenata koja predstavljaju osnovu i strateški okvir za identifikaciju i formulaciju projekata koje finansira EU.

Dokumenti se izrađuju u skladu sa standardnim procedurama Evropske ko-misije i prioritetima vlade zemlje korisnika.

2.1 Višegodišnji indikativni finansijski okvir (Multi-annual Indicative Financial Framecork – MIFF)Prvi dokument koji se izrađuje u procesu programiranja je Višegodišnji in-dikativni finansijski okvir (Multi-annual Indicative Financial Framecork – MIFF), koji je definisan od strane Evropske komisije i pokazuje indikativnu



raspodelu IPA sredstava po zemlji korisniku i po komponentama. To je tabe-larni prikaz koji pokriva trogodišnji period i obrazlaže kriterijume alokacije sredstava, u zavisnosti od potreba, apsorpcionog i upravljačkog kapaciteta ze-mlje korisnika.

Zemlja/godina

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. UKUPNO(miliona

evra)

Turska 497.2 538.7 566.4 653.7 781.9 899.5 935.5 4,872.9

Hrvatska 141.2 146.0 151.2 153.6 156.6 159.7 162.9 1,071.2

Makedonija 58.5 70.2 81.8 91.7 98.0 105.1 117.2 622.5

Srbija 189.7 190.9 194.8 198.0 201.9 205.9 214.7 1,395.9

Kosovo prema Rezoluciji UN 1244

68.3 184.7 106.1 67.3 68.7 70.0 73.7 638.8

Crna Gora 31.4 32.6 33.3 33.5 34.2 34.8 35.4 235.2

BiH 62.1 74.8 89.1 105.4 107.4 109.5 111.8 660.1

Albanija 61.0 70.7 81.2 92.7 94.4 96.3 98.1 594.4

Tabela 2. Godišnja alokacija sredstava IPA, definisana Višegodišnjim indikativnim finan-

sijskim okvirom (MIFF) za period 2007-2013. (u milionima evra)3

3 Izvor: COM(2009) 543, COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE COUNCIL AND THE EURO-PEAN PARLIAMENT - INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE (IPA) MULTI-ANNUAL INDICA-TIVE FINANCIAL FRAMEWORK FOR 2011-2013, Brussels, 14.10.2009. http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/financial-assistance/planning-ipa_en.htm.

Višegodišnji indikativni finansijski okvir definisan je tako da bude fleksibi-lan kada je reč o iznosu sredstava koji zemlja korisnik može dobiti, ali u isto vreme dovoljno je određen da omogući višegodišnje planiranje. Fleksibilnost omogućava da se sredstva, ukoliko je potrebno, revidiraju na godišnjem ni-vou, kao i da se promene ukoliko u međuvremenu dođe do menjanja statu-sa zemlje korisnika (potencijalni kandidat, kandidat, članica) ili ako dođe do promene u kapacitetu korišćenja sredstava i primeni, odnosno nepoštovanju finansijskih pravila EU.

2.2 Višegodišnji indikativni planski dokument (Multi-annual Indicative Planning Document – MIPD)Sledeći dokument koji se izrađuje u procesu programiranja IPA jeste Višego-dišnji indikativni planski dokument (Multi-annual Indicative Planning Do-cument – MIPD). Ovo je dokument Evropske komisije i priprema se posebno za svaku zemlju potencijalnog kandidata i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dokument se priprema u konsultativnom postupku sa nadležnim institu-cijama vlade zemlje korisnika IPA. Dokument definiše prioritete po pojedinač-nim oblastima, kao i finansijska sredstva za sprovođenje utvrđenih prioriteta tokom tri budžetske godine. Usvojeni prioriteti moraju da budu u skladu sa ciljevima strategije proširenja Evropske unije, prioritetima Evropskog partner-stva4 i godišnjim izveštajima o napretku u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

4 Savet ministara Evropske unije je 14. juna 2004. godine usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednos-ti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine. Evropskim partnerstvom definisani su kratkoročni (12–24 meseci) i srednjoročni (3–4 godine) prioriteti u pripremama za integraciju u EU. Dokument Evropskog partnerstva za Republiku Srbiju za 2008. godinu može se preuzeti na http://www.seio.gov.rs/dokumenta/eu-dokumenta.213.html.



Dokument se priprema za tri godine (npr. 2011-2013) i revidira se na godišnjem nivou.

MIPD predstavlja osnovni dokument koji utvrđuje prioritete za finansiranje iz sredstava IPA i dalji proces programiranja zavisi od odgovarajuće IPA kom-ponente. U poslednjem MIPD-u, koji pokriva period 2011-2013, definisani su sledeći prioriteti podrške:

jačanje vladavine prava i javne uprave;

prevazilaženje ekonomske krize i poboljšanje konkurentnosti;

socijalna uključenost i pomirenje.

IPA komponenta I

Na osnovu MIPD-a, nadležne institucije, prema odgovarajućoj proceduri, predlažu predloge projekata (tzv. project fiche). U okviru prve IPA komponente, MIPD utvrđuje sedam sektora u okviru kojih se pripremaju predlozi projekata:

1. Pravosuđe i unutrašnji poslovi

2. Reforma javne uprave

3. Društveni razvoj

4. Razvoj privatnog sektora

5. Transport

6. Zaštita životne sredine, klimatske promene i energija

7. Poljoprivreda i ruralni razvoj

Svi odobreni projekti tokom jedne programske godine čine godišnji nacionalni program.

IPA komponenta II

Na osnovu MIPD-a, za svaki od programa prekogranične saradnje priprema se Zajednički programski dokument koji utvrđuje oblasti podrške i prioritete. Ovaj dokument priprema nacionalni IPA koordinator u saradnji sa državom sa kojom Republika Srbija učestvuje u programu prekogranične saradnje, i Evropskom komisijom i konsultacijama sa zainteresovanim stranama. Na osnovu Zajedničkog programskog dokumenta raspisuje se javni poziv za do-delu bespovratnih sredstava.

IPA komponenta III i IV

Države koje mogu da koriste IPA komponente III i IV u obavezi su da pripreme dokument Okvir za strateško usklađivanje (Strategic Coherence Framework). Ovaj dokument uključuje tematske prioritete u okviru IPA komponenti III i IV, definiciju tematskih oblasti gde Srbija namerava da koncentriše pomoć, opis ciljeva, spisak programa i budžetski okvir za sprovođenje tih programa za period od tri godine.



U skladu sa Okvirom za strateško usklađivanje, relevantne institucije (tzv. operativne strukture) izrađuju višegodišnje operativne programe koji, između ostalog, sadrže procenu srednjoročnih potreba i ciljeva, opis izabranih stra-teških prioriteta, finansijske procene za svaku godinu, uključujući i procenu ukupnog doprinosa EU i nacionalnog kofinansiranja, za komponentu regio-nalnog razvoja indikativni spisak većih projekata i opis relevantnih struktura i organa za upravljanje i kontrolu operativnih programa.

IPA komponenta V

Na osnvou MIPD-a, države koje mogu da koriste IPA komponentu V u obave-zi su da pripreme Nacionalni program ruralnog razvoja. Ovaj dokument će, između ostalog, obuhvatiti opis trenutne situacije, prioritete za finansiranje, prikaz finansijskih sredstava i njihove izvore, predlog aktivnosti i mere za priori-tizaciju projekata i opis relevantnih struktura i organa za upravljanje i kontro-lu operativnih programa.

3. Komponenta I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija

(Transition Assistance and Institution Building - TAIB)

Prva IPA komponenta osmišljena je sa ciljem da pruži podršku u procesu približavanja Evropskoj uniji u ispunjavanju kriterijuma i standarda koje

nameće pristupanje, u prenošenju zakonodavstva i, posebno, u jačanju kapa-citeta institucija čiji je ovo posao. Takođe, ova komponenta obuhvata važne as-pekte acquis communautaire i omogućuje učestvovanje zemlje, koja je potenci-jalni kandidat za članstvo u EU, u Programima Zajednice i u radu agencija EU.

Do 2011. godine, Evropska komisija je program podrške kroz prvu komponen-tu IPA grupisala u tri oblasti: politički zahtevi, društveno-ekonomski razvoj i EU standardi. Međutim, od MIPD-a za period 2011-2013. godine prioriteti podrške, pa samim tim i potencijalni projekti, definišu se u okviru sedam, već navedenih, sektora.




Zemlja/godina

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Ukupno u milionima

evra

Hrvatska 49,611,775 45,374,274 45,601,430 39,483,458 39,959,128 40,872,310 38,513,885 299,416,260

Makedo-nija

41,641,613 41,122,001 39,328,499 36,317,068 28,803,410 28,207,479 27,941,228 243,361,298

Turska 256,702,720 256,125,297 239,550,810 211,312,664 228,620,919 233,900,336 238,325,843 664,538,589

Albanija 54,318,790 62,117,756 71,377,079 82,711,421 84,301,650 85,987,683 87,446,037 528,260,416�

Bosna�i�Hercego-vina

58,136,394 69,854,783 83,892,254 100,688,099 102,681,861 104,673,499 106,870,228 626,797,118

Crna�Gora 27,490,504 28,112,552 28,632,179 29,238,823 29,843,599 30,446,471 30,996,035 204,760,163

Srbija 181,496,352 179,441,314 182,551,643 186,206,679 189,956,810 193,801,948 203,101,005 1,316,555,751

Kosovo�premaRezoluciji�UN1244

68,300,000 184,700,000 106,100,000 64,484,594 65,828,286 67,070,852 70,712,269 627,196,001

Tabela 3. Godišnja alokacija sredstava prve komponente IPA definisana Višegodišnjim in-

dikativnim finansijskim okvirom (MIFF) za period 2007-2013. (u evrima)5

5 Ibid., str. 4.

Prema višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za period 2007-2013. godine, EU je za prvu komponentu izdvojila oko 5,5 milijardi evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Od navedenog iznosa, Republika Srbija će za projekte u okviru prve komponente imati na raspolaga-nju oko 1,3 milijardi evra.

Sledi prikaz ukupne alokacija sredstava prema sektorima podrške definisa-nim MIPD-om, a s obzirom na to da se ovakva podela primenjuje od 2011. godine, ova alokacija će se primenjivati prvenstveno na nacionalne programe za 2012. i 2013. godinu:

Indikativna�sektorska�alokacija�

Pravosuđe�i�unutrašnji�poslovi 10-15%

Reforma�javne�uprave 10-15%

Društveni�razvoj 10-15%

Razvoj�privatnog�sektora 10-15%

Transport 10-15%

Zaštite�životne�sredine,�klimatske�promene�i�energija 15-20%

Poljoprivreda�i�ruralni�razvoj 10-15%

Horizontalne�i�ostale�aktivnosti�u�vezi�sa�pravnim�tekovinama�EU 10-15%

UKUPNO 100%

Priprema projekata koji se finansiraju iz fondova EU jeste dugotrajan proces koji prolazi kroz nekoliko faza, počevši od procesa programiranja, preko iden-tifikacije i formulacije predloga projekata (za ove faze u praksi u upotrebi je je-




dan termin – programiranje), do potpisivanja Finansijskog sporazuma, kada započinje faza sprovođenja.

Programiranje međunarodne razvojne pomoći predstavlja složen proces iden-tifikacije potreba, odnosno prioritetnih ciljeva unutar pojedinačnih sektora, de-finisanje aktivnosti, procedura, kao i vremenskih rokova u postupku pripreme i selekcije predloga projekata koji bi trebalo da doprinesu realizaciji utvrđenih ciljeva. Ovaj postupak se odvija kroz sveobuhvatan konsultativni proces u koji su aktivno uključeni svi ovlašćeni predlagači projekata, Evropska komisija, pred-stavnici organizacija građanskog društva, kao i organi lokalne samouprave u skladu sa Akcionim planom za programiranje i izveštavanje o sredstvima Evrop-ske unije i međunarodne razvojne pomoći Republici Srbiji. Ovi akteri su aktivno uključeni u sve aktivnosti faze programiranja. Podrazumeva se njihovo učešće u procesu identifikovanja prioritetnih srednjoročnih sektorskih ciljeva za finansi-ranje iz međunarodne razvojne pomoći, u godišnjoj reviziji planskog dokumenta „Potrebe Republike Srbije za međunarodnom razvojnom pomoći“, pri utvrđiva-nju prioriteta za godišnje programiranje, u radu u sektorskim radnim grupama za programiranje i praćenju međunarodne razvojne pomoći, kao i u pripremi predloga projekata za finansiranje iz godišnje alokacije pomoći Republici Srbiji.

U fazi identifikacije projekata, započinje priprema Nacionalnog programa na godišnjem nivou. Nacionalni program priprema nacionalni IPA koordinator6, u saradnji sa resornim ministarstvima i konsultacijama sa ostalim zaintereso-vanim stranama. Nacionalni program sadrži detaljnu listu predloga projekata

6 Za funkciju NIPAK-a imenovan je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, dok je Sektor za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći, Kancelarije za evropske integracije određen za Sekretarijat NIPAK-a.

koji će biti finansirani, a koji su pripremljeni na osnovu prioriteta definisanih u Evropskom partnerstvu, Višegodišnjem indikativnom planskom dokumen-tu i nacionalnim strateškim dokumentima.

Ova faza projektnog ciklusa naročito zahteva strateški pristup, planiranje „odoz-go na dole“ (prvo se definišu prioriteti, pa onda konkretne aktivnosti), međumi-nistarske konsultacije, koordinaciju između institucija i odgovarajuće kapacitete državne uprave da identifikuje prioritete i pripreme predloge projekata. Kako bi predlog projekta odgovarao kriterijumima koje zahteva Evropska komisija, od re-sornih ministarstava zahteva se definisanje predloga projekata koji obuhvataju više resora i istovremeno doprinose ostvarivanju široko postavljenih prioriteta.

Evropsko partnerstvo/Izveštaj o napretku

Predlozi projekata/Project fiche

Tehnička pomoć Tvining i laki tvining Investicije Grant

MIPD Strategija Srbije

Slika 1. „Formula’’ za identifikaciju projekata i vrste pomoći koje je moguće obezbediti kroz

projekte




3.1 Vremenski okvir pripreme projekata i ključni akteri

Specifičnost godišnjeg programa pomoći Evropske unije jeste u tome da se stvarna realizacija projekta, koji se definiše za godinu n, očekuje tek u n+2 godini.

Od�januara�godine�x

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Aktivnosti�tokom�

projektnog�ciklusa

Utvrđivanje prioriteta i

identifikacija projekata

Priprema nacrta predloga projekata i

njihova ocena od strane nacionalnih aktera i DEU

Ocena i konsultacije od strane EK

Akteri� Nacionalni IPA koordinator

(NIPAK) i nadležne institucije

Nadležne institucije uz pomoć NIPAKDelegacija EK

Nadležne institucije uz pomoć NIPAK

Delegacija EK

13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24-25

Odobravanje projekata od strane

EK

Usvajanje i potpisivanje Finansijskog sporazuma

Tenderska procedura i ugovaranje�(do�7�meseci�u�zavisnosti�od�vrste�ugovora�i�visine�budžeta).Projekti�moraju�da�se�ugovore�u�roku�od�2�

godine�od�potpisivanja�Finansijskog�sporazuma

Generalni direktorati u okviru

EK

NIPAK i predstavnik EK

Delegacija EK

25 – 34. 34 – 43. 43 – 52. 52 – 61.

REALIZACIJA PROJEKATA (do�3.�godine�u�zavisnosti�od�projekta)

Tehnička pomoć: projekte�tehničke�pomoći�sprovode�kompanije�(npr.�konsultantske�firme)�koji�pobede�na�tenderima.�Institucije�koje�su�predlagale�projekte,�sada�su�korisnici�projekata�i�učestvuju�u�njihovoj�realizaciji.�Kontrolu�realizacije�vrši�Delegacija�EK.

Tvining i laki tvining: tvining�projekte�sprovode tvining�partneri�iz�zemalja�članica�EU�uz�partnerski�odnos�sa�institucijom�koja�je�korisnik�tvininga�(kontrolu�realizacije�projekta�vrši�Delegacija�EK).

Investicije: investicione�projekte�sprovode�kompanije�(npr.�dobavljači�opreme�ili�izvođači�radova)�koji�pobede�na�tenderima.�Institucije�koje�su�predlagale�projekte�sada�su�korisnici�projekata�i�učestvuju�u�njihovoj�realizaciji.�Kontrolu�realizacije�vrši�Delegacija�EK.

Grant: raspisuje�se�poziv�za�prikupljanje�projekata�koje�pripremaju�organizacije�civilnog�društva,�razvojne�agencije�i�lokalna�samouprava.�Projekte�sprovode�aplikanti�čiji�projekti�budu�odabrani.

Slika 2. Okvirni kalendar pripreme i realizacije godišnjeg programa pomoći Evropske unije

Napomena: ocenu efekata i reviziju projekata vrši Delegacija EK

Proces programiranja i odobravanja Godišnjeg programa pomoći

Nacionalni IPA koordinator započinje proces pripreme godišnjeg IPA nacio-nalnog programa organizacijom sastanka sa ovlašćenim predlagačima proje-kata7, radi informisanja o početku programiranja, bitnim pitanjima za proces programiranja IPA nacionalnog programa i predstavljanjem Akcionog plana

7 Ovlašćeni predlagači projekata su resorna ministarstva i posebne organizacije (u skladu sa Zakonom o mini-starstvima), službe Vlade, Narodna skupština i Narodna banka Srbije.




za programiranje i izveštavanje o sredstvima EU i međunarodnoj razvojnoj pomoći, kao i o kalendaru programiranja. Nakon toga NIPAK organizuje obu-ke o programiranju, identifikovanju projektnih ideja i unosu u informacioni sistem ISDAKON8.

U sledećem koraku se sprovode konsultacije sektorskih radnih grupa radi identifikovanja i pripreme nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA. Nakon tehničke ocene projekata od strane Kancelarije za evropske integracije, koja podrazumeva sledeće kriterijume:

pridržavanje propisanog obrasca za unošenje nacrta predloga projekata;

jasan opis ciljeva, rezultata i aktivnosti;

predloženi nacrt projektnog predloga se ne preklapa sa projektima finan-siranim od strane drugih bilateralnih i multilateralnih donatora, niti sa projektima finansiranim iz nacionalnih sredstava;

korisnik nacrta predloga projekta jasno je definisan;

strateški okvir projekta odgovara izabranom ciljanom donatoru,

projekti se dostavljaju Grupi za ocenu projekata. Grupu sačinjavaju predstav-nici Kancelarije za evropske integracije i Ministarstva finansija. U ovoj fazi, zadatak Grupe za ocenu projekata jeste da napravi širu listu nacrta predloga

8 ISDACON informacioni sistem je jedinstvena baza podataka Vlade Republike Srbije o međunarodnoj razvojnoj pomoći Srbiji. ISDACON bazi podataka može se pristupiti na www.evropa.gov.rs

projekata za finansiranje iz IPA nacionalnog programa (u vrednosti od 150 odsto ukupne vrednosti godišnjeg nacionalnog programa). Grupa za ocenu projekata, posle ovog koraka, dostavlja širu listu projekata Delegaciji Evrop-ske unije (DEU) i paralelno sa tim sprovodi konsultacije sa zainteresovanim stranama o daljem razvijanju predloga projekata.

Posle obavljenih konsultacija sa DEU, sledi verifikacija uže liste nacrta predlo-ga projekata za finansiranje iz IPA nacionalnog programa (u vrednosti od 120 odsto ukupne vrednosti godišnjeg nacionalnog programa) od strane Grupe za ocenu projekata. Tek u ovoj fazi pristupa se finalnoj pripremi predloga proje-kata za finansiranje iz IPA, i dostavljanje predloga projekata za finansiranje iz IPA DEU na komentare, kao i prijem komentara od strane DEU radi unapre-đenja projektnih predloga.

Rok za usvajanje konačne liste projekata za finansiranje iz IPA, u vrednosti 100 odsto od ukupnog budžeta godišnjeg nacionalnog programa, od strane Komisije za programiranje i upravljanje fondovima EU (osnovana na predlog Vlade Republike Srbije) i razvojnom pomoći, i njeno dostavljanje Evropskoj komisiji, jeste kraj jula tekuće godine.

Dostavljeni projekti prolaze kroz nekoliko kontrola unutar EK. Prva kontrola je ocena kvaliteta projekata od strane grupe za ocenu kvaliteta projekata unu-tar generalne direkcije za proširenje (DG Enlargement). U slučaju komentara, projekti se, preko NIPAK-a, vraćaju na doradu nadležnim institucijama koje su pripremile projekat.

Posle kontrole projekata od strane Grupe za ocenu kvaliteta projekata, projekti se šalju na međuresorne konsultacije u okviru svih direktorata EK. U ovoj fazi svaki direktorat ocenjuje projekat koji ulazi u okvir njegovih nadležnosti. U




slučaju komentara, projekti se, preko NIPAK-a, vraćaju na doradu nadležnim institucijama koje su pripremile projekat, odnosno u ovoj fazi moguće je da neki od projekata bude odbijen od strane EK.

Ukupna IPA alokacija 2007 – 2013: 11.5 milijardi evraUkupna alokacija za Srbiju 2007 – 2013: 1.4 milijardi evra

Godina 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Alokacija�miliona�evra

181,496,352 179,441,314 182,551,643 186,206,679 189,956,810 193,801,948 203,101,005

Broj�pro-jekatau�okviru�I�kom-ponente�

IPA

36 35 9 26 Započet�proces�pro-gramiranja

Komen-tar

Budžetska�pomoć�100�

miliona�evra

Završen�proces�progra-miranja�189.9�mi-liona�evra

Započeta�priprema�IPA�komponenti�dostupnih�državama�članicama�za�period�2012-2013.

Tabela 4. Trenutno stanje korišćenja sredstava iz I komponente IPA 2007-2013. u Republici

Srbiji9

9 Izvor: Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Evropske integracije, 2011.

Posle ocene projekata od strane nadležnih direktorata, nacionalni program, koji čine svi odobreni projekti, usvaja se od strane IPA odbora. IPA odbor čine predstavnici svih zemalja članica EU. Odmah posle odobrenja od strane IPA odbora, započinje se rad na izradi neophodne tenderske dokumentacije (opis poslova – ToR, tehničke specifikacije, itd). Nakon toga, sledi i formalno usva-janje projekata od strane Evropske komisije.

Pravni osnov za početak sprovođenja projekata predstavlja godišnji Finansijski sporazum, koji se potpisuje između EK i Vlade. Posle njegovog potpisivanja, može da počne faza sprovođenja, koja obuhvata raspisivanje tendera, evalua-ciju tenderskih ponuda, zaključivanje ugovora, isplatu sredstava, sprovođenje predviđenih projektnih aktivniosti, monitoring, evaluaciju i reviziju projekta.

Oblici sprovođenja pomoći

Navedena sredstva u okviru prve komponente IPA mogu biti korišćena u formi:

tehničke pomoći;

tvininga i lakog tvininga;

investicija;

šeme grantova/bespovratne pomoći.

Tehnička pomoć podrazumeva konsultantske usluge za pripremu različitih dokumenata, njihovo sprovođenje, pripremu i sprovođenje obuke, pripremu projektne dokumentacije, itd.




Tvining (twinning) je zajednički projekat zemlje članice namenjenom zemlji korisniku i razlikuje se od klasičnog projekta tehničke pomoći. Tvining podra-zumeva angažovanje stručnjaka iz država članica EU, poznatih pod nazivom stalni tvining savetnici, na specifičnim projektima na period od najmanje go-dinu dana. Podržava ih vođa projekta u državnoj administraciji zemlje korisni-ka, koji je odgovoran za primenu projekta i koordinaciju stručnjaka iz države članice EU. Koriste se i različiti dopunski mehanizmi, u vidu kratkoročnog an-gažovanja pojedinih eksperata, obuke, prevođenja i specijalizovane podrške za informacione tehnologije. Važno je napomenuti da tvining, ne samo da obez-beđuje tehničku i administrativnu podršku, već omogućava i stvaranje dugo-ročnih veza između postojećih i budućih država članica, kao i upoznavanje sa različitim praksama unutar EU. Zemlja korisnik bira partnera među zemljama članicama EU i obavezuje se da sprovede određene reforme i da ih finansira po završetku projekta. Tvining projekti moraju da doprinesu ostvarivanju kon-kretnog operativnog rezultata povezanog sa usvajanjem pravnih tekovina EU ili neke od politika Evropske unije koja je predmet saradnje. Na kraju projekta, novousvojeni sistem u isključivoj je odgovornosti zemlje korisnika.

Laki tvining (twinning light) predstavlja fleksibilno sredstvo za srednjoročne zadatke, i obezbeđuje pomoć u vidu ekspertize državnih službenika iz država članica na period do šest meseci, sa mogućim, ali ograničenim produženjima ugovora. Državni službenici ne moraju da borave u državi korisniku pomoći, za razliku od stalnog tvining savetnika.

Investicioni projekti odnose se na nabavku opreme ili sprovođenje radova (re-konstrukcija i izgradnja).

Bespovratna sredstva (grant) predstavljaju direktnu finansijsku donaciju iz budžeta Evropskih zajednica, koja se daje sa ciljem da se finansiraju aktivno-

sti i projekti različitih neprofitnih subjekata (lokalna samouprava, razvojne agencije, civilno društvo i mediji), koji ostvaruju ciljeve opšteg evropskog inte-resa i realizaciju politika Evropske unije.

Izgradnja�institucija,�priprema�projektne�dokumentacije,�priprema�i�sprovođenje�strategija,�obuka�i�sl.

Tehnička pomoć

Usklađivanje�sa�pravnim�tekovinama�EU,�obuka�i�sl.

Tvining

Nabavka�opreme�i�radovi,�sprovođenje�finansijskih�aranžmana�u�saradnji�sa�drugim�finansijskim�institucijama.

Investicioni projekti

Posebna�sredstva�namenjena�civilnom�društvu,�lokalnoj�samoupravi�i�razvojnim�agencijama.

Bespovratna sredstva (grant)

Slika 3. Vrste pomoći koje je moguće obezbediti kroz IPA sredstva10

10 Takođe, u izuzetnim i opravdanim okolnostima moguće je iskoristi IPA sredstva u vidu direktne pomoći budžetu. Ovu mogućnost Srbija je iskoristila u okviru programa IPA 2009, kada je obezbeđeno 100 miliona evra budžetske pomoći.




3.2 Osnovni kriterijumi za finansiranje projekata

Da bi EK odobrila projekte za finansiranje u okviru prve IPA komponente, neophodno je da projekti odgovore na sledeća pitanja/zahteve:

da li su svi korisnici precizno određeni?

da li je identifikovana vodeća institucija zadužena za sprovođenje projekta?

da li se iz opšteg cilja vidi zašto je projektni predlog važan za odgovarajuću sektorsku politiku?

da li će svrha projekta (specifični ciljevi) doprineti opštem cilju (ako se pretpostavke ostvare)?

da li je projektni predlog usklađen sa EP-om i MIPD-om? (kriterijum za eliminaciju)

da li je projektni predlog usklađen sa nacionalnim strateškim dokumenti-ma? (kriterijum za eliminaciju)

da li obrazloženje projekta jasno i u dovoljnoj meri opisuje identifikovane probleme?

da li postoji pravni okvir neophodan za sprovođenje projekta?

da li je apsorpcioni kapacitet institucije korisnika odgovarajući? (postoji li odgovarajuća organizaciona jedinica za sprovođenje projekata, dovoljan broj zaposlenih, itd.)?

da li je koncept održivosti jasno predočen u projektnom predlogu?

da li će svrha projekta (specifični ciljevi) biti postignuta, ukoliko se ostva-re rezultati?

da li pojedinačne aktivnosti vode ostvarivanju odgovarajućih rezultata?

da li su indikatori formulisani tako da zadovoljavaju kriterijume relevan-tnosti, merljivosti i vremenske specifičnosti?

da li su aktivnosti određene kao proces, a ne kao svršeno stanje?

da li su rokovi predviđeni predlogom projekta u skladu sa zahtevanim vremenskim okvirom za sprovođenje (n+2 za ugovaranje, n+5 za izvršenje ugovora i n+6 kao krajnji rok da se potroše dodeljena sredstva)?

da li su identifikovani bitni spoljašnji faktori (da li su rizici objektivno pre-dočeni)?

da li su uključene sve relevantne informacije o koordinaciji sa ostalim te-kućim aktivnostima?

da li nacrt predloga projekta uzima u obzir iskustva stečena u radu na prethodnim projektima finansiranim iz EU fondova?

da li predviđene aktivnosti mogu da budu sprovedene na osnovu predvi-đenih sredstava?

da li su obaveze, u vezi sa kofinansiranjem, definisane na odgovarajući način?




da li su svi troškovi projekta podobni za finansiranje u smislu pravila EU?

da li su utvrđeni i jasno definisani tipovi ugovora koji se odnose na imple-mentaciju projekta?

da li je aspekt zaštite životne sredine uključen u projektni predlog?

da li je aspekt uvažavanja nacionalnih manjina uključen u projektni predlog?

da li je aspekt brige o ugroženim grupama uključen u projektni predlog?

da li je aspekt rodne ravnopravnosti uključen u projektni predlog?

Isključivo za investicione projekte:

da li je izrađena studija izvodljivosti?

da li je sprovedena analiza uticaja na životnu sredinu?

da li postoje pravne smetnje za sticanje vlasništva nad zemljištem/građe-vinske dozvole/ pristup zemljišnoj parceli, itd?

Od izuzetne važnosti jeste napomena da su IPA sredstva ograničena sredstva u smislu da je Republici Srbiji na raspolaganju prosečno 200 miliona evra go-dišnje. Pored toga, Uredba o sprovođenju IPA nalaže da je neophodno izvršiti raspodelu projekata prema glavnim sektorima podrške utvrđenim u Višego-dišnjem indikativnom planskom dokumentu (MIPD). S tim u vezi, kao posled-nji uslov za odabir formulisanih projekata, javlja se prioritetnost određenog

projekta. U ovom slučaju, prioritizaciju projekata vrši NIPAK u saradnji sa Komisijom za programiranje i upravljanje fondovima EU i Delegacijom EU.

3.3 Uloga lokalne samouprave i civilnog društva u okviru IPA komponente IKroz prethodna poglavlja utvrdili smo da priprema projekata za finansiranje iz IPA sredstava zahteva strateški pristup, planiranje „odozgo na dole“ (prvo se definišu prioriteti, pa onda konkretne aktivnosti). S tim u vezi, strateško pla-niranje je ključni instrument za upravljanje nacionalnim i lokalnim razvojem. Strateškim planiranjem omogućava se rešavanje ključnih problema, odnosno zadovoljenje prioritetnih potreba, pri čemu se uzima u obzir i raspodela uvek oskudnih sredstava, obaveza i mogućnosti kofinansiranja.

Kroz konsultativni postupak između Vlade, lokalne samouprave i civilnog druš-tva u pripremi nacionalnih dokumenata omogućava se zastupljenost ključnih prioriteta preko nacionalnih strateških dokumenata u okviru Višegodišnjeg in-dikativnog planskog dokumenta, kao osnovnog dokumenta za planiranje IPA.

Od početka korišćenja IPA od strane Republike Srbije, organizacije civil-nog društva učestvuju kao korisnici grantova. Organizacije civilnog društva (OCD) koje mogu biti korisnici grantova odobrenih kroz IPA jesu nevladine organizacije, sindikati, mediji, neprofitna udruženja zaposlenih ili profesiona-laca i druge organizacione strukture koje deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana.

U prethodnom periodu, uloga OCD-a u programiranju IPA mahom su bila usmerena na određivanje prioriteta za razvoj civilnog društva koje treba po-




držati kroz projekte namenjene upravo OCD-u, dok je konsultativni proces sa OCD-om bio organizovan na ad hoc osnovi. Početkom 2011. godine, načinjen je prvi korak ka uspostavljanju planskog konsultativnog procesa sa OCD-om. Predlog mehanizma saradnje sa OCD-om razvijen je na osnovu istraživanja najbolje prakse u regionu i mišljenja predstavnika 219 nevladinih organizaci-ja, 10 ministarstava, 5 regionalnih aktera i 5 relevantnih nacionalnih partnera (uključujući i Delegaciju EU u Srbiji).

Namera programa saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti pla-niranja razvojne pomoći11, posebno programiranja i praćenja korišćenja In-strumenta za pretpristupnu pomoć, jeste da kroz konsultativni proces, OCD budu partneri (zainteresovane strane) u određivanju nacionalnih prioriteta za finansiranje iz IPA i druge razvojne pomoći u različitim oblastima, kao i da prate njihove primene.

Konsultativni mehanizam kao glavne nosioce aktivnosti podrazumeva Sek-torske organizacije civilnog društva. Pod Sektorskom organizacijom civilnog društva (SEKO) podrazumeva se konzorcijum organizacija civilnog društva od najviše tri partnera, od kojih je jedna vodeći partner.

Svaka SEKO će predstavljati po jedan sektor definisan dokumentom „Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći 2011-2013“:

1. Sektor vladavine prava (uključujući pravdu i unutrašnje poslove, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sl.);

11 Više o programu na http://www.cdspredlaze.org.rs/.

2. Sektor reforme državne uprave (uključujući izgradnju institucija i usvaja-nje acquis-a, upravljanje javnim finansijama, decentralizaciju vlasti, stati-stiku, elektronsku vladu);

3. Sektor građanskog društva, medija i kulture;

4. Sektor konkurentnosti (mala i srednja preduzeća, istraživanje i razvoj, in-formaciono-komunikacione tehnologije, turizam, poslovna infrastruktu-ra, industrija i trgovina);

5. Sektor razvoja ljudskih resursa (zapošljavanje, obrazovanje, društvena in-kluzija, uključujući omladinu);

6. Sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja;

7. Sektor saobraćaja;

8. Sektor životne sredine i energetike (uključujući otpad, otpadne vode, vodo-snabdevanje, rudarstvo i sl.).

Primarne aktivnosti izabranih SEKO usmerene su na razvijanje mehanizma ko-munikacije sa Sekretarijatom NIPAK-a, sa ciljem učešća OCD-a u procesu pro-gramiranja razvojne pomoći i usaglašavanja prioriteta sa onim, koje definiše dr-žava. Posle opеrаciоnаlizаciјe Kаncеlаriје zа sаrаdnju sа ОCD-om, uspоstаvlјеni mеhаnizаm sаrаdnjе bićе dоdаtnо аnаlizirаn i, pо pоtrеbi, unаprеđеn.

I pored činjenice da su korisnici IPA projekata uglavnom državne institucije, znatna sredstva se izdvajaju i za podršku lokalnoj samoupravi. Značajnu ulogu u koordinaciji procesa identifikovanja prioriteta i potreba lokalnih samoupra-




va ima Stalna konferencija gradova i opština, koja je krajem 2010. godine u saradnji sa drugim akterima dala doprinos u izradi dokumenta „Potrebe Re-publike Srbija za međunarodnom pomoći u periodu od 2011-2013“.

Lokalnoj samoupravi mogu biti namenjeni projekti tehničke pomoći, investi-cija i bespovratnih sredstava (grantova). U slučaju projekata tehničke pomoći koji su namenjeni unapređenju kapaci-teta lokalne samouprave, opštinska administracija i drugi akteri su korisnici projekata (npr. osnivanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i sprovođe-nje obuke za zaposlene, itd.).

Kada je reč o investicionim projektima, od izuzetnog je značaja napomenuti da je za realizaciju jednog investicionog projekta (npr. izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda) neophodno prethodno pripremiti odgovarajuću pro-jektnu dokumentaciju, koju čine:

studija izvodljivosti;

finansijske i ekonomske analize;

analiza troškova i koristi (Cost Benefit Analysis);

procena uticaja na životnu sredinu;

tehnički pripremljen projekat i tenderska dokumentacija;

neophodne dozvole.

S tim u vezi, projekti mogu da podrže pripremu navedene dokumentacije, od-nosno, u slučajevima gde ona postoji, realizaciju određenog projekta.

U slučaju grant projekata, posle raspisivanja poziva za prikupljanje projekata, ovlašćeni predlagači (tzv. aplikanti) predlažu odgovarajuće projekte. U tender-skoj dokumentaciji utvrđuje se ko može da podnese projekat (npr. minimum dve opštine zajedno, uz učešće najmanje jedne nevladine organizacije), pod kojim uslovima (npr. da postoji usvojena lokalna strategija razvoja), u kojim oblastima (podrška socijalno ugroženim grupama) i obavezno kofinansiranje (u iznosu od 10%), itd.

Od izuzetnog značaja jeste napomena da je za grant šeme u primeni kom-pleksna projektna dokumentacija, koja od predlagača zahteva da pripreme predloge projekata u odgovarajućem formatu (oko 50 strana), isključivo na engleskom jeziku. Projektna dokumentacija sadrži opis projekta, očekivane rezultate i projektne aktivnosti, budžet, osnovne podatke o aplikantu, njegov opis i kapacitete da sprovede projekat, bankarske podatke, opis partnera na projektu i izjavu o partnerstvu i deklaraciju aplikanta. Osim tehničkih zahte-va, od aplikanta se očekuje da obezbedi i održivost rezultata (npr. ukoliko se kroz projekat priprema odgovarajuća studija, neophodno je obrazložiti način na koji će njena realizacija biti finansirana).

44


4. Komponenta II – Prekogranična saradnja

(Cross-Border Cooperation – CBC)

4.1 Opšte napomene

Druga komponenta IPA programa pomoći zemljama u procesu pristupanja EU direktni je nastavak i dalji podsticaj jačanju saradnje sa zemljama zapad-nog Balkana, kao kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. U Srbiji, osnove saradnje postavljene su u periodu implementacije pomoći EU u okviru CARDS programa (2000-2006)12, a posebno posle samita u Solunu 2003. godine, kada je potvrđena „evropska perspektiva“ zemalja zapadnog Balkana (Solunska agenda) i kada su zemlje zapadnog Balkana prihvaćene kao potencijalni kandidati. Tada su ojačani napori Evropske komisije da se, u što kraćem vremenskom periodu, sprovedu Susedski programi. Susedski progra-

12 The Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization, Council Regulation (EC) No 2666/2000.




mi podrazumevaju saradnju između zemalja članica i kandidata za članstvo u EU sa njihovim susedima, i imaju za cilj smanjenje dispariteta u ekonomskom razvoju, kao i jačanje saradnje između organizacija civilnog društva u pogra-ničnim oblastima.

Srbija je u ovim programima vrlo aktivno učestvovala i uspešno iskoristila raspoložive fondove za realizaciju 174 projekta13. Koristi su bile višestruke. Nadležni državni organi stekli su znanja kako se pripremaju projekti, vrši obuka potencijalnih učesnika u projektima, nalaze partneri i drugo. Takođe, na lokalnom nivou, podstaknute su inicijative za rešavanje problema koji u ranijem periodu nisu bili laki, jer su granice delile teritorije, a nedostajalo je i finansijskih sredstava za realizaciju projekata koji su otklanjali uočene pro-bleme. Ojačane su veze vladinih institucija i lokalnih samouprava u identifi-kaciji poteškoća i njihovom rešavanju. Sektor civilnog društva dobio je novu šansu da finansira projekte sa partnerima iz susednih zemalja.

Nadležna državna institucija za sprovođenje ovih programa14 postavila je osnovnu mrežu lokalnih kancelarija i obučila veliki broj ljudi da priprema i realizuje projekte po pravilima EU, odnosno budućih kohezionih i strukturnih fondova. Pomoć EU postala je vidljiva građanima i vrlo brzo je prihvaćena, kao instrument rešavanja problema, uprkos dosta dugom periodu koji traje od apli-ciranja do dobijanja projekata i njihove realizacije po striktnim pravilima EU.

13 Za realizaciju ovih projekata, EU je obezbedila 17, 5 milona evra, a ugovoreno je 14,1 miliona evra ili 92 odsto od raspoloživih sredstava.

14 To je Sektor za planiranje i programiranje EU i razvojne pomoći, koji je realizaciju Susedskih programa zapo-čeo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a kada je ovo ministarstvo prestalo sa radom 2007. godine, nastavio je sa radom u Ministarstvu finansija do 2010. godine, i sada se nalazi u okviru Kancelarije za evropske integracije (Sektor za prekogranične i transnacionalne programe).

To iskustvo je bilo dragoceno. Međutim, uočeni su i određeni nedostaci, a to je, pre svega, nemogućnost direktne saradnje između zemalja zapadnog Balkana, jer, striktno poštujući pravila, one nisu mogle da učestvuju u Susedskim pro-gramima. Polazilo se od stanovišta da se deli zajednički ekonomski prostor, da postoji sličnost zakonodavstava i jezika, kao i potreba za jačanjem regionalne saradnje, i da se svi ti ciljevi mogu uspešno realizovati kroz programe slične Susedskim programima.

Takođe, uočena je finansijska disproporcija u alokacijama sredstava za Sused-ske programe između zemalja članica i njihovih suseda-partnera u programu. Naime, zemlje članice ili kandidati za članstvo u EU, imale su na raspolaganju znatno više sredstava nego susedi, i bilo je nemoguće finansirati brojne dobre projekte, jer ograničena sredstva suseda (samo oko milion evra na godišnjem nivou u odnosu na 8 do 10 miliona evra, koji su stajali na raspolaganju partneri-ma iz EU15) nisu davala mogućnost da se ispune očekivanja predlagača projeka-ta. Čak i neki od dobro pripremljenih projekata nisu mogli da budu finansirani.

Još jedna od prepreka bržoj realizaciji projekta predstavljalo je pravilo da se sredstva jedne zemlje-partnera u programu mogu koristiti isključivo na njenoj teritoriji. Projekti su bivali asimetrični – bilo je potrebno da se mala sredstva, u zemlji koja nije članica EU, balansiraju sa znatno većim sredstvima u ze-mljama članicama EU. Jednostavno rečeno, sličan obim aktivnosti trebalo je realizovati sa znatno manjim sredstvima na teritoriji partnera koji nije član EU. To je u budućnosti moglo da predstavlja veliku prepreku bržem razvoju prekogranične saradnje.

15 Zemlje članice mogle su da koriste sredstva strukturnih fondova namenjenih ekonomskom razvoju regiona (Evropski fond za regionalni razvoj – ERDF), koja su bila znatno veća.




Tokom pripreme novog finansijskog instrumenta za period 2007-2013, Srbija je ukazala na ove probleme i insistirala da se pomoć EU može koristiti i za direktnu saradnju između zemalja zapadnog Balkana. Takođe je ukazano da se kroz saradnju sa susedima potencijalnim kandidatima ili članovima EU, mora stvarati sistem koji odražava zahteve za pripremu i realizaciju projeka-ta finansiranim u okviru Kohezionog i strukturnih fondova, i da se sredstva namenjena prekograničnim projektima koriste po istim principima. Na taj način zemljama potencijalnim kandidatima pružila bi se mogućnost da se u dužem periodu pripremaju za korišćenje Kohezionog i strukturnih fondova i da se izbegnu neki od problema sa kojima se suočilo 10 zemlja novih članica EU (proširenje iz 2004. godine) – mali broj pripremljenih projekata, nepo-stojanje institucija za implementaciju projekata ili postojanje institucija, ali sa veoma ograničenim/zanemarljivim iskustvom, zatim nizak stepen iskorišće-nosti sredstava koja su im bila na raspolaganju.

Prihvatanje ovih inicijativa rezultiralo je stvaranjem operativnih programa prekogranične saradnje između zemalja zapadnog Balkana, kao i uvođenje principa stvaranja zajedničkih fondova za finansiranje projekata prekogra-nične saradnje između članica EU i njihovih zapadnobalkanskih suseda. Taj zajednički fond predstavljao je veliku novinu, ali i izazov za potencijalne čla-nice. Naime, zemlje članice su u njega unosile deo sredstava iz ERDF fonda, a zemlja partner sredstva iz IPA alokacije. Novac više nije imao nacionalnu boju i mogao je da se koristi na teritoriji obe zemlje, u skladu sa potrebama projekata. Za izbor projekta uveden je princip „najbolji dobijaju“, bez obzira na zemlju iz koje je vodeći partner. Uvedeno je i pravilo da svaki projekat mora imati najmanje 2 partnera i da ne bi trebalo da postoje projekti koji ne-

maju partnere iz zemalja suseda16.

Komponenta prekogranične saradnje donosi niz novina u odnosu na Sused-ske programe. Prekogranična saradnja ima dva modaliteta. Prvi je saradnja sa zemljama članicama, a drugi je saradnja između zemalja zapadnog Balkana. Modaliteti se razlikuju po pravilima implementacije projekata.

Prekogranična saradnja sa zemljama članicama EU odvija se po modelu „podelje-nog“ upravljanja (shared management). Zajedničko upravljanje predstavlja korak bliže ka načinu upravljanja strukturnim fondovima. Iznos pojedinačne vrednosti projekata je povećan, tako da veliki infrastrukturni projekti mogu da imaju vred-nost i do milion evra. Način formiranja fonda prekogranične saradnje bitno je izme-njen. Obe zemlje daju svoj doprinos u jedan jedinstveni zajednički fond, a projekti se biraju u skladu sa principima relevantnosti i kvaliteta, s tim da je obavezno da se vodi računa o obavezi učešća i partnera iz susedne zemlje u svakom projektu. Sred-stva ovog fonda mogu da se koriste na teritoriji obe zemlje bez izuzetaka.17

16 Nažalost, uobičajena inercija mnogih državnih službi koje su morale da učestvuju u ovim procesima, kako u zemljama članicama, tako i zemljama partnerima, dovela je do velikog kašnjenja u izboru i implementaciji projekata. Iako se već na-zire kraj ovoga budžetskog okvira EU, mnogi programi još nemaju nijedan realizovan projekat. Zatim, princip zajedničkih projekata i finansiranja mora da se poboljša. Uočeno je da postoje načini da se vrlo mali deo sredstava iskoristi u zemlji potencijalnoj članici, iako je njima takva vrsta pomoći neophodna i predstavlja stimulans za izgradnju institucija i kapaci-teta za razvoj, a da se najveći deo novca, uključujući i udeo IPA sredstava, iskoristi u zemlji članici, koja, već samom či-njenicom da je članica EU, ima na raspolaganju sredstva iz mnogo većeg broja programa koji podstiču ekonomski razvoj.

17 Konkretna primena ovih principa pokazala je da se na stvaranju pravnog okvira moraju angažovati brojne institucije koje direktno ne učestvuju u realizaciji programa prekogranične saradnje i vrlo malo ih poznaju, a pogo-tovo pravila njihove implementacije, ali donose propise u vezi sa finansijskim sredstvima i sprovođenjem obaveza za implementaciju projekata preuzetih kroz Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Re-publici Srbiji u okviru pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) (Službeni glasnik br. 124, decembar 2007. godine).




Takođe, promenjen je princip prenošenja sredstava krajnjim korisnicima u projektu. Pre svega, isplate unapred (avansna plaćanja) svedena su samo na 20 odsto vrednosti projekta u odnosu na 80 odsto u okviru Susedskih pro-grama.18 Već ova promena predstavlja veliki izazov za partnere koji moraju imati sopstvena sredstva da pretfinansiraju operacije, ponekad i u vrednosti od milon evra, što može da predstavlja veliki problem likvidnosti i troškova kreditiranja izvršenja projekata. Zemlje članice imaju institucije koje obezbe-đuju sredstva za pretfinansiranje projekata, što u Srbiji nije slučaj – ne postoji operativni Nacionalni fond, koji bi, između ostalog, imao i funkciju obezbe-đivanja nacionalnih budžetskih sredstava za pretfinansiranje projekata i su-finansiranje programa. U ovom trenutku, u Srbiji, sav teret pretfinansiranja je na učesniku u projektu. EU je učinila maksimalne napore da se ovaj teret pretfinansiranja olakša, dozvoljavajući vrlo visok stepen pretfinansiranja pro-grama. U narednom periodu moralo bi da se rešii ovo pitanje u okviru pripre-me nacionalnih institucija za članstvo u EU.19

Ispred niza partnera iz obe zemlje, utvrđuje se vodeći partner koji je odgo-voran za realizaciju projekta i odnose između partnera u projektu. To podra-zumeva da vodeći partner mora imati kapacitete da ispuni sve zahteve, od organizacionih, pa ponekad i do finansijskih. Sredstava za realizaciju projekta prenose se vodećem partneru i on ih, po potrebi, raspoređuje partnerima u

18 To znači da za vrednost projekta koja je i do 3 puta veća od vrednosti projekata finansiranih u okviru Susedskih programa, korisnik projekta mora iz sopstvenih sredstava da pretfinasira operacije, zatim, da pošalje finansijku dokumentaciju na kontrolu ispravnosti potrošenih sredstava, i tek kada se dobije saglasnost nacionalne finansij-ske službe, može da zatraži povraćaj utrošenih sredstava. To znači da je izvršenje projekta postalo „skuplje“ na kratak rok. Nacionalni bankarski sistem još nije sasvim prilagođen da kreditira ovakve poslove.

19 Svaka zemlja kandidat za članstvo mora da donese program kako će da obezbedi povećanje prihoda države za finansiranje obaveza koje proističu iz članstva u EU.

projektu. Ovaj princip otvorio je specifično pitanje – kako prenositi sredstva za izvršenje projekata preko granice, kad to nije izvozni posao, ili plaćati izvr-šenja usluga u inostranstvu?20

Novi koncept saradnje nametnuo je pitanje i stvaranja nacionalnih institucija koje će kontrolisati korišćenje novca EU odobrenog za projekte prekogranične saradnje. Planiranje i programiranje je već postao posao nacionalne administra-cije, ali finansijska kontrola još nije. Trenutno, najvažnija nacionalna služba koja je morala da bude uspostavljena radi realizacije projekata sa zemljama članica-ma u okviru „podeljenog“ upravljanja, predstavlja prvi nivo finansijske kontrole. To je kontrola izvršenih troškova u skladu sa pravilima EU, kao i kontrola pra-vilnog izvršenja, tzv. sekundarnih nabavki, za potrebe realizacije projekata. To je kompleksan problem, jer je trebalo da se uveća broj zaposlenih u državnoj službi u trenutku kada se postavlja zakonska zabrana povećanja njihovog broja21, ali i da se uveća broj zaposlenih ljudi koji vladaju engleskim jezikom u zadovoljavaju-ćoj meri, da bi mogli da podnose odgovarajuće izveštaje na tom jeziku22.

Prekogranična saradnja između zemalja zapadnog Balkana ima drugi način upravljanja sredstvima EU. Svaka zemlja partner u programu prekogranične saradnje ima nacionalna sredstva kojim se finansiraju projektne aktivnosti aplikanata na njenoj teritoriji. Sredstvima upravlja Delegacija EU u svakoj od

20 To su jedine kategorije koje Zakon o deviznom poslovanju poznaje i za njih dozvoljava prekogranične finan-sijske operacije.

21 Zapošljavanje po ugovoru u ovim službama nije prihvatljivo za EU, jer ne obezbeđuje održivost službe na duži rok, a poslovi finansijske kontrole trošenja sredstava EU vremenom će biti povećavani.

22 Engleski jezik je prihvaćen kao zvaničan jezik komunikacije između Srbije, Evropske unije i partnera u preko-graničnoj saradnji.




zemalja. Pravila su jednostavnija nego u „podeljenom“ upravljanju, ali najveći problem je neiskustvo partnera u ovakvim programima. Ovo je tek prvi pro-gram ovakve vrste koji se primenjuje na granicama između zemalja zapadnog Balkana, ali saradnja će svakako jačati i razvijati se i u narednom budžetskom periodu.

Ciljevi koje je utvrdila EU za realizaciju u okviru prekogranične saradnje jesu opšti ciljevi. Međutim, sve zemlje partneri, u međusobnom dogovoru, i u zavi-snosti od oblasti koje su identifikovane kao bitne, stvaraju višegodišnje plan-ske dokumente/operativne programe, a oni pripremaju na osnovu specifičnih ekonomskih analiza i identifikacije potreba u regionu prekogranične saradnje. Proces pripreme programskih dokumenata za saradnju sa susednim zem-ljama je participativan, uz široke konsultacije sa zainteresovanim stranama. Konsultativni proces se sprovodi preko nekoliko mehanizama – osnivanjem zajedničke radne grupe u kojoj učestvuju predstavnici sa lokalnog, regional-nog i nacionalnog nivoa iz obe zemlje. Radna grupa je zadužena da pripremi Nacrt programa i da ga preko regionalnih radionica predstavi širem krugu za-interesovanih ljudi, koji predstavljaju različite ekonomske i socijalne partnere, kao što su privredne komore, opštine, razvojne agencije, organizacije civilnog društva, i druge. Participacija se olakšava i korišćenjem različitih oblika ko-munikacije – internet, i-mejl, i štampanje dokumenata. Operativni program služi kao osnova za fokusiranje prioriteta u svakom od poziva za finansiranje projekata. U ovom dokumentu, obavezno je da se utvrde indikatori za merenje uspešnosti realizacije programa prekogranične saradnje. Obavezni deo sarad-nje predstavlja i izveštavanje o godišnjem napretku programa.

4.2 Programi prekogranične saradnje

Sredstva u okviru druge komponente IPA koriste se sa ciljem jačanja preko-granične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative koje imaju za cilj unapređenje održivog privrednog i društvenog razvoja u brojnim obla-stima, kao što su: životna sredina, prirodno i kulturno nasleđe, javno zdravlje, sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala, obezbeđenje efikasnih i bezbednih granica, kao i unapređenje zajedničkih akcija malog obima koje uključuju lokalne aktere iz pograničnih područja.

Prema Višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za period 2007-2012. godine, EU je za drugu komponentu izdvojila oko 350 miliona evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Od navedenog iznosa, Republika Srbija će za projekte u okviru komponente prekogranične saradnje imati na raspolaganju oko 70 miliona evra.

Da bi se ostvarili navedeni opšti ciljevi, komponenta prekogranične saradnje će prevashodno podržavati implementaciju projekata koji imaju za cilj pod-sticanje razvoja preduzetništva, turizma, malogranične trgovine, kao i una-pređenje integracije prekograničnih tržišta rada, inicijativa lokalnog zapošlja-vanja, jednakosti polova i jednakih prilika, obuke i uključivanje u društvo. Posebnu oblast podrške predstavljaju projekti koji će imati za cilj unapređenje razmene ljudskih resursa i opreme za istraživanje i tehnološki razvoj.

Takođe, biće podržavani projekti sa ciljem da podstaknu i unaprede zajed-ničku zaštitu i upravljanje prirodnim i kulturnim resursima, kao i prevenciju prirodnih i tehnoloških rizika. Nastojaće se da se, razvojem saradnje, kapaci-teta i zajedničkog korišćenja infrastrukture, posebno u sektorima kao što su zdravstvo, kultura, turizam i obrazovanje, unapredi veza između gradskih i




Zemlje/Godina 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Ukupno (milioni

evra)

Hrvatska 9,688,225 14,725,726 15,898,570 16,216,542 16,540,872 16,871,690 89,941,625

Makedonija4,158,387

4,077,999 5,571,501 5,682,932 5,796,590 5,912,521 31,199,930

Turska 2,097,280 2,874,703 9,399,347 9,587,336 9,779,081 9,974,664 43,712,411

Srbija 8,203,648 11,458,686 12,248,357 12,493,321 12,743,190 12,998,052 70,145,254

Kosovo�prema�

Rezoluciji�UN�1244

0 0 2,760,202 2,815,406 2,871,714 2,929,148 11,376,470

Crna�Gora 3,909,496 4,487,448 4,667,821 4,761,177 4,856,401 4,953,529 27,635,872

BiH 3,963,606 4,945,217 5,207,746 5,311,901 5,418,139 5,526,501 30,373,110

Albanija 6,681,210 8,582,244 10,282,921 10,488,579 10,698,350 10,912,317 47,824,535

Tabela 5. Godišnja namena sredstava u okviru komponente II Instrumenta pretpristupne

pomoći za period 2007-2012. godine (u milionima evra23)

seoskih sredina i smanji izolacija kroz poboljšani pristup transportnim, infor-mativnim i komunikacionim mrežama i uslugama. Osim toga, prioritet pred-stavlja i poboljšanje pristupa pograničnim vodama, kao i postrojenjima za odlaganje i preradu otpada, odnosno energetskim sistemima i postrojenjima. U okviru ove komponente veoma važnu oblast podrške predstavljaju projekti koji će imati za cilj unapređenje primene zakona i administrativne saradnje, kao i obezbeđenje efikasnog upravljanja granicom, olakšica u legalnoj trgovini

23 Ibid., str. 9.

i prelazima, obezbeđenje granica od krijumčarenja, trgovine ljudima, organi-zovanog kriminala, prenosivih bolesti i ilegalne migracije, uključujući i tran-zitnu migraciju.

Neophodno je da se naglasi da komponenta prekogranične saradnje podržava učešće podobnih područja zemalja korisnika u transnacionalnim i međure-gionalnim programima u okviru cilja Evropske teritorijalne saradnje struk-turnih fondova EU, kao i u programima usmerenim na saradnju evropskih zemalja u okviru određenih morskih basena.

Pomoć u okviru druge komponente IPA dodeljuje se kao deo Višegodišnjih programa za prekograničnu saradnju, koji se izrađuju za svaku granicu ili grupu granica na nivou regiona NUTS 324, ili, u odsustvu NUTS klasifika-cije, ekvivalentnim oblastima. Program definišu, zajednički, zemlje učesnice u skladu sa odredbama Uredbe o korišćenju IPA sredstava. Posle izrade pro-grama, zemlje učesnice zajednički dostavljaju Komisiji predlog prekogranič-nog programa. Evropska komisija ocenjuje predloženi prekogranični program kako bi utvrdila da li on sadrži sve elemente i da li doprinosi ciljevima i prio-ritetima relevantnog višegodišnjeg okvirnog plana zemalja učesnica. Ukoliko nema primedbi, Evropska komisija usvaja program prekogranične saradnje.

Program prekogranične saradnje sprovodi se sa obe strane granice zemalja učesnica, i to u okviru jedinstvenih pravila za sve učesnike u programu. Za svaki pojedinačni program prekogranične saradnje, svaka pojedinačna zemlja učesnica mora da uspostavi odgovarajuća operativna tela za koordinaciju i

24 O NUTS klasifikaciji videti u delu 5.4 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (NUTS Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes).




sprovođenje programa. Zadatak ovih tela je da blisko sarađuju u procesu izra-de programa prekogranične saradnje, kao i tokom njegovog sprovođenja.

Osim toga, sa ciljem sprovođenja programa prekogranične saradnje, formiraju se sledeće strukture:

Zajednički nadzorni odbor (Joint Monitoring Committee – JMC), koji ima ulogu nadzora i praćenja sprovođenja programa;

Zajednički upravni odbor (Joint Steering Committee – JSC), koji je odgo-voran za izbor projekata;

Direktorat (Managing Authority – MA), koji je odgovoran pred Evrop-skom komisijom za upravljanje i sprovođenje programa;

Telo za sertifikaciju (Certifying Authority – CA), koje overava izjave o ras-hodima i zahteve za isplatu pre slanja Komisiji;

Revizorsko telo (Audit Authority – AA), koje predstavlja funkcionalno sa-mostalno telo Direktorata i Tela za sertifikaciju, zaduženo za verifikaciju delotvornog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole;

Zajednički tehnički sekretarijat (Joint Technical Secretariat – JTS), koji pomaže Direktoratu, Zajedničkom nadzornom odboru, Zajedničkom upravnom odboru i Nacionalnim telima u obavljanju njihovih dužnosti.

Za koordinaciju i sprovođenje programa prekogranične saradnje, u kojima učestvuje Republika Srbija, zadužen je Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje. Sektor, između ostalog, koordinira i rad Sekretari-

jata programa sa kancelarijama na lokalnom nivou (Subotica, Vršac, Bor, Niš, Prijepolje, Užice i Sremska Mitrovica), koje pružaju podršku podnosiocima projekata i korisnicima donacija na terenu. Delegacija Evropske komisije u Beo- gradu ima ugovornu nadležnost.

U periodu 2007-2013, Republika Srbija ima mogućnost da učestvuje u šest programa prekogranične saradnje sa susednim državama – Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Go-rom, kao i u dva programa transnacionalne i međuregionalne saradnje – IPA Jadranskom programu i Programu jugoistočne Evrope. Navedeni programi prekogranične saradnje sprovode se kroz objavljivanje poziva za podnošenje predloga projekata. Predloge projekata mogu da podnose isključivo neprofitne organizacije/institucije kao što su:

lokalna uprava i njeni organi, uključujući javna komunalna preduzeća, bolnice, medicinske i hitne službe;

škole, biblioteke, ustanove kulture, centri u zajednici, kulturne, istorijske ili sportske asocijacije, i druge.;

nevladine, neprofitne organizacije;

organizacije za podršku biznisu, kao što su privredne komore, poslovni cen-tri, asocijacije, sektorske asocijacije, lokalne trgovačke asocijacije, i druge;

agencije za regionalni i lokalni razvoj;

organi nadležni za zaštitu prirode ili upravljanje parkovima prirode i jav-na uprava;




javna i privatna tela koja pružaju podršku radnoj snazi (centri za nova radna mesta, službe za razmenu poslova, itd.)

škole, više škole i univerziteti iz regiona, uključujući ustanove za srednje stručno i zanatsko obrazovanje;

evroregioni.25

Ograničenje za učešće odnosi se na to da navedene neprofitne organizacije/in-stitucije moraju da budu registrovane i da posluju na području Republike Sr-bije, koje je obuhvaćeno određenim programom prekogranične saradnje, kao i da imaju najmanje jednog prekograničnog partnera registrovanog na teritoriji susednih zemalja, uključenih u taj isti program prekogranične saradnje.

Projekti se prikupljaju kroz raspisivanje javnih poziva, koji je istovremen za obe strane granice i može da traje od 60 do 90 dana, u zavisnosti od dogovo-ra zemalja partnera. Tokom poziva, nadležni zajednički tehnički sekretarijat organizuje obuke učesnika kako bi pripremili predlog projekta u skladu sa po-stavljenim zahtevima, pomaže se u nalaženju partnera, na realizaciji projekta i uspostavlja se baza podataka o potencijalnim partnerima u pojedinim obla-stima.

25 Prekogranične ili transnacionalne strukture za saradnju i sprovođenje regionalnih i lokalnih programa.

4.3 Programi prekogranične saradnje Evropske unije za period 2007-2013. u kojima učestvuje Republika Srbija

4.3.1 IPA Program prekogranične saradnje Mađarska–Srbija 2007-2013.

Mapa 1. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Mađarska–Srbija

2007-201326.

26 Izvor materijala (mape i podaci o programima) – Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvoj-nom pomoći – Odeljenje za programe prekogranične saradnje, Ministarstvo finansija Republike Srbije.




Teritorija obuhvaćena programom

Okruzi u Srbiji: Zapadnobački, Severnobački, Severnobanatski, Južnobački, Srednjebanatski (Južnobanatski region i Srem se tretiraju kao priključeni re-gioni shodno pravilu o 20 odsto fleksibilnosti).

Županije u Mađarskoj: Čongrad i Bač-Kiškun

Vrednost programa za Srbiju27

Godina Iznos sredstava u evrima

2009. 2.327.177

2010. 2.373.727

2011. 2.421.208

UKUPNO 7.222.112

Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje, prema kome Mađarska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja, koji se pri-menjuje u zemljama članicama EU, dok Srbija upravlja programom prema mo-delu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata

27 Napomena: Kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu 2007-2013. biće objedinjeni fondovi namenjeni po-tencijalnim podnosiocima projekata. Imajući to u vidu, navedeni iznos sredstava od 7.222.112 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Republiku Mađarsku iz ERDF-a u iznosu od 11.842.790 evra, tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Mađarska–Srbija za period 2009-2011, za koji mogu da konkurišu organizacije iz Srbije i Mađarske, iznosi 19.064.902 evra (IPA II alokacija za Srbiju uvećana za deo sredstava mađarskog ERDF-a namenjenog prekograničnoj saradnji sa Srbijom).

je u Budimpešti u Mađarskoj, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Subotici.

Cilj programa: Opšti cilj programa je da se razviju i odaberu kvalitetni preko-granični projekti sa jasnom dodatom vrednošću i od strateškog značaja za oblast obuhvaćenu programom.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Infrastruktura i životna sredinaMera 1.1: Infrastruktura za fizičko povezivanje

1.1.1: Infrastruktura za granične prelaze, izgradnja i rekonstrukcija vo-dećih puteva1.1.2: Planiranje transportnih pravaca i harmonizacija javnog transporta

Mera 1.2: Zajednička odgovornost za životnu sredinu1.2.1: Manje aktivnosti u vodoprivredi1.2.2: Praćenje zdravlja stoke i manje akcije za poboljšanje životne sredine

Prioritet 2: Privreda, obrazovanje i kulturaMera 2.1: Simuliranje sinergične privrede, turizma i istraživanja i razvoja

2.1.1: Obuka za iznalaženje partnera za posao2.1.2: Razvoj tematskih tura za obilazak kulturnog nasleđa2.1.3: Koordinirane studije teritorijalnog i sektorskog razvoja regiona2.1.4: Istraživanja orijentisana na proizvode, razvoj i inovacije

Mera 2.2: Obrazovanje i kultura zajedničkog mišljenja2.2.1: Saradnja u obrazovanju2.2.2: Saradnja „ljudi – ljudima“




Prioritet 3: Tehnička pomoć

Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili po-zivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi pozna-ti su posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=39.

4.3.2 IPA Program prekogranične saradnje Rumunija–Srbija 2007-2013.

Mapa 2. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Rumunija–Srbija 2007-

2013.28

28 Ibid., str. 27.


Okruzi u Srbiji: Severnobanatski, Srednjebanatski, Južnobanatski, Braničev-ski i Borski

Županije u Rumuniji: Timiš, Karaš-Severin i Mehedinti



2009. 2.939.670

2010. 2.998.396

2011. 3.048.638

UKUPNO 8.986.704

Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje, prema kome Rumunija upravlja programom po modelu decentralizovanog upravljanja, koji se prime-njuje u zemljama članicama EU, dok Srbija upravlja programom prema mode-lu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Temišvaru u Rumuniji, a informativni centar/kancelarija za pružanje infor-macija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Vršcu.

29 Napomena: kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i poten-cijalnih kandidata u budžetskom periodu 2007-2013. biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata. Imajući to u vidu, navedeni iznos sredstava od 8.986.704,00 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Rumuniju iz ERDF-a u iznosu od 12.343.680 evra, tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Rumunija–Srbija za period 2009-2011, za koji mogu da konkurišu organizacije iz Srbije i Rumunije, iznosi 21.330.384 evra.




Cilj programa: Strateški cilj Prekograničnog programa Rumunija–Srbija je-ste da se, na osnovu zajedničkih prekograničnih projekata i zajedničkih akcija zainteresovanih rumunskih i srpskih strana, postigne izbalansiran i održivi socio-ekonomski razvoj pograničnog područja.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Privredni i društveni razvojMera 1.1: Podrška lokalnoj/regionalnoj privrednoj i društvenoj infrastrukturiMera 1.2: Razvoj sektora turizma, uključujući i jačanje regionalnog identiteta pograničnog područja kao turističke destinacijeMera 1.3: Podrška razvoju MSP-aMera 1.4: Podrška povećanju nivoa istraživanja i razvoja i inovacije u pogra-ničnoj oblasti

Prioritet 2: Zaštita životne sredine i spremnost na vanredne situacijeMera 2.1: Unapređenje sistema i pristupa za rešavanje prekograničnih proble-ma, zaštite i upravljanja životnom sredinomMera 2.2: Razvoj i implementacija efektivnih strategija za upravljanje otpa-dom i otpadnim vodamaMera 2.3: Razvoj efektivnijih sistema i pristupa spremnosti na vanredne si-tuacije

Prioritet 3: Promovisanje razmene „ljudi – ljudima“Mera 3.1: Podrška razvoju civilnog društva i lokalne zajedniceMera 3.2: Unapređenje lokalne uprave sa ciljem pružanja lokalnih usluga za-jednicama u pograničnom regionuMera 3.3: Poboljšanje obrazovne, kulturne i sportske razmeneMera 3.4: Pospešivanje društvene i kulturne integracije pograničnih oblasti

Prioritet 4: Tehnička podrškaMera 4.1: Podrška implementaciji, sveukupnom upravljanju i evaluaciji programaMera 4.2: Podrška publicitetu i informativnim aktivnostima Programa

Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili po-zivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su po-znati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=35.

4.3.3 IPA Program prekogranične saradnje Bugarska–Srbija 2007-2013.

Mapa 3. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Bugarska–Srbija

2007-2013.30

30 Ibid., str. 27.





Okruzi u Srbiji: Borski, Zaječarski, Nišavski, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Regioni u Bugarskoj: Vidin, Montana, Sofija, Pernik, Ćustendil i Sofija grad



2009. 2.327.177

2010. 2.373.727

2011. 2.421.208

UKUPNO 7.222.112

Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje, prema kome Bugarska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja, koji se primenjuje u zemljama članicama EU, dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekreta-rijata je u Sofiji u Bugarskoj, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Nišu.

31 Napomena: kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu 2007-2013. biće objedinjeni fondovi namenjeni po-tencijalnim podnosiocima projekata. Imajući to u vidu, navedeni iznos sredstava od 7.222.112 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Bugarsku iz ERDF-a u iznosu od 5.776.142 evra, tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Bugarska–Srbija za period 2009-2011, za koji mogu konkurisati organizacije iz Srbije i Bugarske, iznosi 12.998.254 evra.

Cilj programa: Jačanje teritorijalnog jedinstva pograničnog regiona Bugarske i Srbije, konkurentnost teritorije, kao i održivost razvoja kroz ekonomsku i so-cijalnu saradnju, odnosno saradnju na polju zaštite životne sredine duž admi-nistrativne granice.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Razvoj malih infrastrukturaMera 1.1: Fizička i informaciona infrastrukturaMera 1.2: Infrastruktura koja se odnosi na zaštitu životne sredineMera 1.3: Pomoć za pripremanje projekata

Prioritet 2: Unapređenje kapaciteta za zajedničko planiranje, rešavanje zajed-ničkih problema i razvojMera 2.1: Institucionalni, prosvetni i poslovni nivoi povezivanjaMera 2.2: Održivi razvoj, kroz efikasno korišćenje regionalnih resursaMera 2.3: Akcije „ljudi – ljudima“


Mera 3.1: Administracija, monitoring i evaluacija programaMera 3.2: Informacije o programu i publicitet

Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za iz-bor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponu-da i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Program-me.aspx?Id=25.




4.3.4 IPA Program prekogranične saradnje Srbija–Hrvatska 2007-2013.

Mapa 4. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija–Hrvatska

2007-2013.32


Okruzi u Srbiji: Severnobački, Južnobački, Zapadnobački, Sremski, dok je su-sedno područje (koje se ne graniči sa Hrvatskom, ali je prihvatljivo prema geo-grafskim, demografskim i ekonomskim karakteristikama) Mačvanski okrug

Županije u Hrvatskoj: Osječko-baranjska, Vukovarsko-srijemska, dok u su-sedna područja spadaju Požeško-slavonska i Brodsko-posavska županija

32 Ibid., str. 27.

Vrednost programa za Srbiju:


2009. 980.000�

2010. 1.000.000�

2011. 1.000.000�

UKUPNO 2.980.000�

Upravljanje programom: Hrvatska upravlja programom prema modelu de-centralizovanog upravljanja, dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Zagrebu u Hrvatskoj, a informativni centar (kancelarija) za organizacije je sa teritorije Republike Srbije u Sremskoj Mitrovici.

Ciljevi programa: 1. Motivisanje prekogranične saradnje radi diversifikacije i po-boljšanja regionalne privrede tako da ona bude socijalno i ekološki održiva, kao i unapređivanje dobrosusedskih odnosa duž granice; 2. Izgradnja kapaciteta lo-kalnih, regionalnih i državnih institucija za upravljanje programima Evropske unije i njihova priprema za upravljanje budućim prekograničnim programima u skladu sa ciljem Evropske teritorijalne saradnje strukturnih fondova EU.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Održivi društveno-ekonomski razvojMera 1.1: Privredni razvojMera 1.2: Zaštita životne sredineMera 1.3: Aktivnosti „ljudi – ljudima“




Prioritet 2: Tehnička pomoćMera 2.1: Administracija i sprovođenje programaMera 2.2: Informisanje, publicitet i evaluacija programa

Kriterijumi za izbor i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www.evro-pa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=32.

4.3.5 IPA Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Her-cegovina 2007-2013.

Mapa 5. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercego-

vina 2007-2013.33

33 Ibid., str. 27.


Okruzi u Srbiji: Sremski, Mačvanski, Zlatiborski i Kolubarski okrug

Regioni u BiH: Sarajevski ekonomski region i Severoistočni ekonomski region

Vrednost programa za Srbiju


2009. 1.224.835

2010. 1.249.332

2011. 1.274.319

UKUPNO 3.748.489

Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje, prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Užicu u Srbiji, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Bo-sne i Hercegovine u Tuzli.

Cilj programa: Približavanje ljudi, zajednica i privreda na teritoriji obuhva-ćenoj programom kako bi zajednički učestvovali u razvoju prostora saradnje korišćenjem ljudskih, prirodnih i ekonomskih resursa i prednosti.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Društvena i privredna kohezija preko aktivnosti za poboljšanje fi-zičke, poslovne, društvene i institucionalne infrastrukture i kapaciteta




Mera 1.1: Poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti privrednih i ruralnih resursa, kao i resursa životne sredine u programskoj oblasti.Mera 1.2: Prekogranične inicijative usmerene na razmenu ljudi i ideja sa ci-ljem poboljšanja građanske i društvene saradnje.

Prioritet 2: Tehnička pomoćMera 2.1: Rukovođenje programom i njegovo sprovođenje.Mera 2.2: Informisanje u vezi sa programom, publicitet i evaluacija.

Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za iz-bor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponu-da i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=33.

4.3.6 IPA program prekogranične saradnje Srbija –Crna Gora 2007-2013.

Mapa 6. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora

2007-2013.34


Okruzi u Srbiji: Raški i Zlatiborski okrug

Opštine u Crnoj Gori: Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Rožaje, Plav, Andrijevica, Kolašin, Mojkovac, Žabljak, Plužine, Šavnik i Nikšić, dok susedne oblasti, u skladu sa članom 97. Uredbe o sprovođenju IPA, obuhvataju Podgoricu, Dani-lovgrad i Cetinje

34 Ibid., str. 27.






2009. 490.000

2010. 500.000

2011. 500.000

UKUPNO 1.490.000

Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje, prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Prijepolju u Srbiji, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Repu-blike Crne Gore u Bijelom Polju.

Cilj programa: Povezivanje ljudi, zajednica i privrede granične oblasti kako bi zajedno doprineli razvoju jedne oblasti u kojoj bi vladala saradnja, uz korišće-nje njenih ljudskih, prirodnih, kulturnih i privrednih resursa i prednosti.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Obezbeđivanje socio-ekonomske kohezije putem zajedničkih ak-tivnosti, čiji je cilj poboljšanje fizičkih, poslovnih, društvenih i institucional-nih kapaciteta i infrastrukture.Mera 1.1 Unapređenje produktivnosti i konkurentnosti ekonomskih i ruralnih resursa, odnosno resursa životne sredine u oblasti obuhvaćenoj programom.Mera 1.2 Prekogranične inicijative za razmenu ljudi i ideja sa ciljem pospeši-vanja profesionalne saradnje i saradnje građanskog društva dveju država.

Prioritet 2: Tehnička pomoćMera 2.1 Administracija, monitoring i evaluacija programaMera 2.2 Informacije o programu i publicitet

Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za iz-bor projekata su definisani u relevantnim uputstvima i/ili pozivima za dostav-ljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle poje-dinačnog objavljivanja javnog poziva na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=7.

4.4 Programi transnacionalne saradnje Evropske unije za period 2007-2013. u kojima učestvuje Republika Srbija

4.4.1 Program Jugoistočna Evropa

Mapa 7. Oblasti obuhvaćene programom Jugoistočna Evropa 2007-2013.





Transnacionalni program Jugoistočna Evropa (South East Europe – SEE), predstavlja deo unutrašnje kohezione politike EU i on, pored zemalja članica EU, uključuje i zemlje koje nisu članice. Kao što je već navedeno, program obuhvata 16 zemalja sa ukupno 200 miliona stanovnika i predstavlja jednu od najraznovrsnijih i najkompleksnijih oblasti saradnje u Evropi. U progra-mu jugoistočne Evrope će učestvovati Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, BJR Makedonija, Grčka, Mađarska, delovi Italije (Lombardija, Autonomna pokrajina Bolzano/Bozen, Autonomna po-krajina Trento, Veneto, Friuli-Venecija-Đulija, Emilia Romanja, Umbrija, Mar-ke, Abruco, Molize, Pulja Bazilikata), Srbija, Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Moldavija i pogranične regije Ukrajine (Černivetska oblast, Ivano-frankiviška oblast, Zakapartska oblast, Odesa).

Glavni izvor finansijskih sredstava za SEE program predstavlja Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) u iznosu od 206,7 miliona evra za period 2007-2013. godine. U poređenju sa prethodnim programom CADSES 2000-2006. godine, u okviru INTERREG III B inicijative, posvećene Susedskim progra-mima, izdvojena finansijska sredstva značajno su uvećana. Ova sredstva iz ERDF-a namenjena su projektima koji se sprovode na teritoriji zemlje članice EU učesnice u SEE programu.

Finansijska sredstva namenjena učesnicima programa koji dolaze iz zema-lja koje nisu članice EU obezbeđuju se iz druge komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kao i iz Instrumenta za partnerstvo evropskog susedstva (European Neighbourhood Policy Instrument – ENPI). Evropska komisija na godišnjem nivou određuje iznos finansijskih sredstava koja će biti pokrivena iz navedenih pretpristupnih instrumenata Evropske unije.



2009. 1.224.835

2010. 1.249.332

2011. 1.274.319

UKUPNO 3.748.489

Upravljanje programom: Upravljanje programom je dodeljeno Nacionalnoj razvoj-noj agenciji sa sedištem u Budimpešti, koja je odgovorna za upravljanje i imple-mentaciju programa u skladu sa pravilima Evropske komisije. Evaluaciju i odabir projekata će vršiti Odbor za monitoring u saradnji sa Zajedničkim tehničkim se-kretarijatom. Takođe, u svakoj zemlji učesnici SEE programa postojaće tzv. Nacio-nalne službe za implementaciju programa. U Republici Srbiji, Nacionalna služba za koordinaciju implementacije programa nalaziće se u Kancelariji za evropske inte-gracije, Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći.

Cilj programa: Opšti cilj SEE programa jeste razvoj partnerstava između ze-malja učesnica programa po strateškim pitanjima, kao što su unapređenje procesa teritorijalne, ekonomske i socijalne integracije, kao i doprinos kohezi-ji, stabilnosti i konkurentnosti.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1: Podrška inovacijama i preduzetništvu Mera 1.1: Razvijanje tehnoloških i inovacionih mreža u okviru specifičnih polja Mera 1.2: Razvijanje povoljnih uslova za inovativno preduzetništvo Mera 1.3: Unapređivanje osnovnih uslova i stvaranje uslova za uvođenje inovacija




Prioritet 2: Zaštita životne sredineMera 2.1: Poboljšano integrisano upravljanje vodenim resursima i transnacio-nalna prevencija opasnosti od poplave Mera 2.2: Unapređivanje prevencije opasnosti po životnu sredinu Mera 2.3: Promovisanje saradnje u oblasti upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim oblastima Mera 2.4: Promovisanje energetske efikasnosti i efikasne potrošnje resursa

Prioritet 3: Pristup evropskim mrežamaMera 3.1: Unapređivanje koordiniranja u oblasti promovisanja, planiranja i funkcionisanja primarnih i sekundarnih saobraćajnih mrežaMera 3.2: Razvijanje strategija za suočavanje sa „digitalnim jazom“ Mera 3.3: Unapređivanje okvirnih uslova za uspostavljanje multimodalnih platformi

Prioritet 4: Održivi razvoj urbanih sredinaMera 4.1: Rešavanje najvažnijih problema koji utiču na gradske oblasti i regio-nalne sisteme naselja Mera 4.2: Promovisanje ravnomernog obrasca privlačnih i pristupačnih obla-sti rasta Mera 4.3: Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja


Ko može da konkuriše? Projektni partneri mogu biti državna tela, druga javna i pravna tela čiji je rad regulisan Zakonom o javnim i privatnim preduzećima, a koja nemaju industrijski ili privredni karakter.

Prilikom pripreme predloga projekata na konkurs (tender) za finansijska sred-

stva u okviru SEE programa, neophodno je uspostaviti partnerstvo između aktera iz najmanje tri države učesnice programa od kojih najmanje jedna zemlja mora da bude članica EU. Partneri obuhvaćeni programom mogu biti državni organi i agencije, kao i sva pravna lica koja imaju neprofitni karakter.

Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za iz-bor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski ro-kovi su poznati posle objavljivanja javnog poziva na internet stranici Nacional-ne razvojne agencije http://www.southeast-europe.net/hu/, kao i na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Program-me.aspx?Id=34.

4.4.2 Jadranski program

Mapa 8. Oblasti obuhvaćene Jadranskim programom 2007-2013.





Italija, Slovenija, Grčka, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija, dok Srbija ima mogućnost ograničenog učešća do 2012. godine. Učešće Srbije u novom programu za period 2007-2013. godine biće smanjenog obima i ogra-ničeno na učešće u okviru mera 1.1 i 1.4 prioriteta koji se odnosi na ekonom-sku, socijalnu i institucionalnu saradnju.

Ukupan budžet programa IPA Jadran za period 2007-2013. godine iznosiće 128 miliona evra. Kao i prethodni transnacionalni program, i ovaj će se finansira-ti iz sredstava ERDF-a za učešće organizacija iz zemalja članica EU i iz druge komponente IPA fonda za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo.



2009. 612.417

2010. 625.000

2011. 637.155

UKUPNO 1.874.572

Upravljanje programom: Upravljanje programom je dodeljeno Zajedničkom tehničkom sekretarijatu koji je smešten u italijanskom gradu Lakvila (L’Aquila) u regiji Abruco (Abruzzo), koji je odgovoran za upravljanje i implementaciju programa u skladu sa pravilima Evropske komisije. Evaluaciju i odabir pro-jekata će vršiti Odbor za monitoring u saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom programa. Pored toga, u svakoj zemlji učesnici programa će postojati tzv. Nacionalne službe za implementaciju programa. U Republici Sr-

biji Nacionalna služba za koordinaciju implementacije programa nalazi se u Kancelariji za Evropske integracije, Sektor za programiranje i upravljanje fon-dovima EU i razvojnom pomoći.

Cilj programa: Opšti cilj Jadranskog programa jeste jačanje održivih razvoj-nih mogućnosti regiona Jadranskog mora kroz zajedničke aktivnosti između partnera zemalja učesnica programa.

Prioriteti i mere:

Prioritet 1 – Ekonomska, socijalna i institucionalna saradnjaMera 1.1: Istraživanje i inovacije (Srbija može da učestvuje)Mera 1.2: Finansijska podrška za inovativna MSP-aMera 1.3: Stvaranje društvenih, radničkih i zdravstvenih mrežaMera 1.4: Institucionalna saradnja (Srbija može da učestvuje)

Prioritet 2 – Prirodna i kulturna dobra i njihova zaštitaMera 2.1: Zaštita i unapređenje životne sredine u priobalju i lukamaMera 2.2: Upravljanje priorodnim i kulturnim dobrima i prevencija prirodnih i tehnoloških rizikaMera 2.3: Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijeMera 2.4: Održivi turizam

Prioritet 3 – Infrastruktura i transportMera 3.1: Fizička infrastrukturaMera 3.2: Održivi saobraćajni sistemiMera 3.3: Komunikacijska infrastruktura

Prioritet 4 – Tehnička podrška




Ko može da konkuriše? Projektne predloge moći će da podnose organizaci-je sa zvaničnim ili operativnim sedištem u zemljama učesnicima programa. Partneri obuhvaćeni programom mogu da budu državni organi i agencije, kao i sva pravna lica koja imaju neprofitni karakter. U okviru pojedinih mera ko-risnici mogu da budu i privatne kompanije i mala i srednja preduzeća, ali u okviru tih mera pravna lica iz Srbije ne mogu da učestvuju.

Kriterijumi za izbor i trajanje projekata: Projektni predlozi podnose se u okvi-ru raspisanih javnih poziva koje sprovodi Zajednički tehnički sekretarijat i oni moraju da budu definisani na osnovu formulara i modela predviđenih uput-stvom za projektne predloge. Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisa-ni su u relevantnim uputstvima za dostavljanje i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavlji-vanja javnog poziva na internet stranici Zajedničkog tehničkog sekretarijata http://www.interregadriatico.it, kao i na internet stranici http://www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.aspx?Id=4.

5. Komponenta III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa

(Regional Development and Human Resource Development)

Kao što je već napomenuto, osnovni preduslovi za korišćenje IPA kompo-nenti III i IV jesu sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uni-

ji i akreditacija decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije. Posle sticanja statusa države kandidata, a da bi država dobila formal-no-pravni pristup ovim komponentama, neophodno je da Evropska komisija usvoji određene pravne akte. Ovaj tehnički korak može da traje i više od šest

845. Komponenta III – Regionalni razvoj i

Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development)


meseci. Međutim, posle formalno-pravnog pristupa ovim komponentama, neophodno je da određena država kandidat stekne akreditaciju decentralizo-vanog sistema upravljanja sredstvima EU (Decentralized Implementation Sy-stem – DIS), kako bi mogla da koristi sredstva iz ove dve komponente. Bitno je napomenuti da se akreditacija stiče za svaku od komponenti posebno. Na primeru Srbije, to bi u praksi značilo da, ukoliko Srbija postane država kandi-dat za članstvo u EU u decembru 2011. godine, pristup ovim komponentama bi dobila posle završetka određene formalno-pravne procedure unutar EK, dok bi sredstva iz ove dve komponente mogla da koristi tek posle akreditacije decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU.

Imajući u vidu da su IPA sredstva već opredeljena za period 2007-2013. godi-ne za svaku od država kandidata i potencijalnih kandidata, ukoliko bi u ovom periodu država potencijalni kandidat stekla status države kandidata za član-stvo u EU, sredstva za ove dve komponente bi se dobila tako što bi se iz IPA komponente i sredstva preusmerila na IPA komponentu III u iznosu od 33 do 41 odsto, odnosno na IPA komponentu IV u iznosu od 9 do 11 odsto. Tabela u nastavku teksta prikazuje indikativni budžet za IPA komponente III i IV u maksimalnom iznosu od 41 odsto, odnosno 11 odsto.

IPA komponenta III IPA komponenta IV

2012. 79.458.799�evra 21.318.214�evra

2013. 83.271.412�evra 22.341.111�evra

Ukupno� 162.710.211 evra 43.659.325 evra

Tabela 6. Indikativni budžet namenjen Republici Srbiji za IPA komponente III i IV

5.1 Prioriteti IPA komponenti III i IV

U okviru treće IPA komponente – Regionalni razvoj, u skladu sa članom 147 Uredbe o sprovođenju IPA definisane su tri prioritetne oblasti (ose prioriteta):

1. Saobraćajna infrastruktura, posebno međusobna veza i međusobna opera-tivnost između nacionalnih mreža i između nacionalnih i transevropskih mreža;

2. Mere u vezi sa životnom sredinom koje se odnose na upravljanje otpadom, vodosnabdevanjem, gradskim otpadnim vodama i kvalitetom vazduha, obnovu zagađenih mesta i zemljišta; oblasti koje se odnose na održivi ra-zvoj koji predstavljaju korist za životnu sredinu, tj. energetsku efikasnost i obnovljivu energiju;

3. Aktivnosti koje podstiču regionalnu konkurentnost, što posebno uklju-čuje: obezbeđenje poslovnih i tehnoloških usluga za preduzeća posebno u oblasti upravljanja, istraživanja i razvoja tržišta i umrežavanja; pristup i upotrebu informativnih i komunikacionih tehnologija; unapređenje tehno-loškog razvoja, istraživanja i inovacija, uključujući saradnju sa tercijalnim obrazovnim i istraživačkim institucijama i istraživačkim i tehnološkim centrima; razvoj poslovnih mreža i grupa; kreiranje i razvoj finansijskih instrumenata koji olakšavaju pristup revolving finansiranju kroz zajed-nički kapital, kreditne i garancijske fondove; obezbeđenje lokalnih infra-struktura i usluga koje doprinose lakšem osnivanju, razvoju i proširenju novih i postojećih poslova, i infrastrukturu za obrazovanje i obuku gde su potrebne za regionalni razvoj i u tesnoj koordinaciji sa komponentom razvoja ljudskih resursa.




U okviru četvrte IPA komponente – Razvoj ljudskih resursa, u skladu sa čla-nom 151. Uredbe o sprovođenju IPA, podrška se pruža sledećim prioritetima:

1. Veća prilagodljivost zaposlenih, preduzeća i preduzetnika, u cilju pobolj-šanja predviđanja i pozitivnog upravljanja ekonomskim promenama, na-ročito kroz sledeće mehanizme:

• doživotno učenje i povećanje investicija u ljudske resurse od strane preduzeća i zaposlenih;

• uspostavljanje i diseminaciju inovativnijih i produktivnijih formi orga-nizacije posla.

2. Bolji pristup zapošljavanju i održivo uključivanje u tržište rada ljudi koji traže posao i koji su neaktivni, sprečavanje nezaposlenosti (naročito du-gotrajne) i nezaposlenosti mladih, podsticanje aktivnog starenja i produ-žavanje radnog veka, povećavanje učešća na tržištu rada pogotovo kroz sledeće mehanizme:

• stvaranje, modernizaciju i jačanje institucija tržišta rada;• sprovođenje aktivnih i preventivnih mera kojima se obezbeđuje rana

identifikacija potreba;• poboljšanje pristupa zapošljavanju i povećanje održivog učešća i na-

predovanja žena u zapošljavanju;• povećanje učešća migranata u zapošljavanju i jačanje njihove društve-

ne integracije na taj način;• olakšavanje geografske i profesionalne mobilnosti zaposlenih i integra-

cije prekograničnih tržišta rada.

3. Bolja društvena inkluzija i integracija ljudi kojima je pristup tržištu rada otežan i suprotstavljanje svim oblicima diskriminacije na tržištu rada, na-ročito kroz sledeće mehanizme:

• integracija i ponovno zapošljavanje ljudi kojima je otežan pristup trži-štu rada;

• prihvatanje različitosti na radnom mestu.

4. Promovisanje partnerstava i inicijativa za saradnju svih relevantnih zain-teresovanih strana, poput društvenih partnera i nevladinih organizacija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou sa ciljem podsticanja re-formi u oblasti zapošljavanja;

5. Proširenje i povećanje investicija u ljudski kapital, naročito kroz sledeće mehanizme:

• uvođenje i dalje sprovođenje reformi u oblasti obrazovanja i obuke, kako bi se povećale mogućnosti za zapošljavanje i relevantnost za trži-šte rada;

• povećanje učešća u obrazovanju i obuci;• doživotna obuka; • razvoj ljudskih potencijala u istraživanju i inovacijama;• saradnja među visokoškolskim institucijama, istraživačko-tehnološ-

kim centrima i preduzećima.

6. Jačanje institucionalnog kapaciteta i efikasnosti državne administracije i javnih usluga na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i sna-ženje socijalnih partnera i nevladinog sektora, sa ciljem reformi i dobre uprave u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i obuke.




Definisani ciljevi predstavljaju okvir za prioritizaciju potreba i identifikaciju mera i projekata za ostvarivanje definisanih prioriteta.

5.2 Vrste projekata i sufinansiranje

Osim različitosti u pogledu oblasti koje obuhvataju, ove dve IPA komponete se razlikuju i po tipu projekata. Naime, razlika se pravi između tzv. velikih pro-jekata (major projects), čija je minimalna vrednost 10 miliona evra, i manjih projekata (non-major projects), čija je maksimalna vrednost do 10 miliona evra.

U okviru IPA komponente III, infrastrukturni projekti u oblasti transporta i životne sredine spadaju u grupu velikih projekata, dok projekti u oblasti kon-kurentnosti mogu da budu i veliki i manji. Jedino odstupanje je u slučaju pro-jekata u okviru kojih se priprema projektna dokumentacija kada projekti, u okviru ova dva prioriteta, mogu biti i manji. Projekti u ovkiru IPA komponente IV isključivo su manji.

Projekti u okviru obe komponente mogu da budu finansirani od strane EU u maksimalnom iznosu od 85 odsto podobnih troškova. Preostalih 15 odsto finan-sira se iz nacionalnog budžeta ili kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Sama podela na velike i manje projekte nije toliko bitna koliko je bitna bla-govremena priprema projektne dokumentacije uz preduzimanje svih ostalih pratećih aktivnosti, kao što je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, osnivanje javnih preduzeća za upravljanje objektima ili širenje informacija o dostupnosti grant šema i priprema potencijalnih aplikanata, itd. Da bi se danas finansirao jedan infrastrukturni projekat u okviru IPA komponente III, a sutra u okviru

Evropskog fonda za regionalni razvoj ili Kohezionog fonda, neophodno je pri-premiti:

generalni projekat;

prethodnu studiju izvodljivosti;

potvrdu da je prethodna studija izvodljivosti usaglašena sa Operativnim programom i Uredbom o sprovođenju IPA;

idejni projekat;

studiju izvodljivosti;

postići okvirni dogovor o kofinansiranju;

pojednostavljenu ekonomsku analizu, kako bi se obezbedila usklađenost sa IPA uredbama (dodatni elementi za studiju izvodljivosti, npr. kofinan-siranje, procena rizika, itd);

proveru Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, sa direktivama EK (85/337/EEC);

glavni projekat;

revidiranje dokumentacije;

provera usaglašenosti sa PRAG-om i Priručnikom za IPA komponentu Regionalni razvoj;




izvođački projekat;

pripremu zahteva za velike (major) projekte.35

5.3 Strateški i programski okvir i trenutno stanje u Srbiji

Prioriteti u okviru IPA komponenti III i IV definišu se u strateškom dokumen-tu – tzv. Okvir za strateško usklađivanje (Strategic Coherence Framework). Dokument priprema Strateški koordinator za IPA komponente III i IV na osnovu prioriteta definisanih u Višegodišnjem indikativnom planskom doku-mentu (MIPD) i nacionalnim strategijama, i pokriva ceo period sprovođenja IPA (2007-2013). Okvir za strateško usklađivanje obuhvata sledeće elemente:

kratku analizu sektora i tematskih prioriteta koji se mogu finansirati iz komponente III i IV, a u kojima zemlja korisnica namerava da koncentriše IPA sredstva;

opis ciljeva koje zemlja korisnica namerava da ostvari korišćenjem kom-ponente III i IV, u skladu sa relevantnim nacionalnim prioritetima i prio-ritetima EU, kako su definisani u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu;

listu programa, sa kratkim opisom glavnih prioritetnih osa u okviru sva-kog programa;

35 Ukoliko nema projektne dokumentacije, nema ni realizacije pretpristupnih sredstava.

okvirni pregled finansijskih sredstava po operativnim programima koji pokriva trogodišnji period, u skladu sa planskim dokumentima.

Okvir za strateško usklađivanje sadrži i odredbe o koordinaciji sa projektima koji se finansiraju iz budžeta sa drugim nacionalnim programima koje podr-žavaju međunarodne finansijske institucije, kao i odredbe o koordinaciji sa drugim komponentama IPA.

Treba imati na umu da je Okvir za strateško usklađivanje preduslov za pri-premu i odobravanje Operativnih programa u okviru komponente III i IV i da se dostavlja Evropskoj komisiji najkasnije u paketu sa prvim operativnim programom u okviru ovih komponenti. Operativni programi sadrže:

procenu srednjoročnih potreba i ciljeva kojom se ističu prednosti, mane, mogućnosti i pretnje u relevantnim sektorima, temama i regionima;

pregled konsultacija relevantnih društveno-ekonomskih partnera i, gde je značajno, predstavnika civilnog društva;

opis izabranih strateških prioriteta koji su definisani na osnovu Strateš-kog okvira usklađenosti, i sektorske, tematske i/ili geografske mehanizme koncentracije sredstava, kao i rezultata ex-ante ocene;

informacije o osi prioriteta, odnosno merama za sprovođenje prioriteta i njihovim specifičnim ciljevima. Ti ciljevi se kvantifikuju, prema potrebi, upotrebom ograničenog broja indikatora rezultata. Ovi indikatori omo-gućavaju određivanje napretka sprovođenja izabranih mera, uključujući doslednost ciljeva koji su priključeni osi prioriteta i merama;




92

opis aktivnosti tehničke pomoći, koja se preduzima sa ciljem podrške sprovođenju Operativnog programa (npr. aktivnosti upravljanja, praće-nja, ocene, informisanja i kontrole, i aktivnosti za jačanje administrativ-nog kapaciteta za sprovođenje pomoći) ili nekih drugih aktivnosti, kao što je priprema projektne dokumentacije;

naznaku, za svaku meru, nameravanih krajnjih korisnika, očekivanih modaliteta izbora i eventualnih specifičnih kriterijuma izbora;

finansijsku tabelu koja predviđa – za svaku godinu koju pokrivaju više-godišnji indikativni finansijski okviri, za svaku osu prioriteta i okvirno, za svaku odnosnu meru – ukupan iznos IPA sredstava, iznos nacionalnog sufinansiranja ili drugih izvora finansiranja, kao što su zajmovi međuna-rodnih finansijskih institucija;

predložene indikatore i modalitete ocene i praćenja, uključujući indikativ-ne aktivnosti i planiranje ocene;

indikativnu listu velikih projekata, propraćenu njihovim tehničkim i fi-nansijskim karakteristikama, uključujući očekivane izvore finansiranja, kao i indikativne rasporede njihovog sprovođenja;

opis relevantnih struktura i tela za upravljanje i kontrolu operativnog pro-grama.

Nadležne institucije Vlade Republike Srbije pripremile su treći nacrt Okvira za strateško usklađivanje i drugi nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj (IPA komponenta III) i Operativnog programa za razvoj ljudskih resursa (IPA komponenta IV). Svi dokumenti obuhvataju period 2012-2013. i pripremljeni su u

konsultacijama sa Generalnim direktoratom za regionalnu politiku i Generalnim direktoratom za zapošljavanje. Takođe, tokom pripreme ovih dokumenata, spro-vedene su i konsultacije sa organizacijama civilnog društva, lokalnim samoupra-vama i drugim donatorima i međunarodnim finansijskim institucijama. U mo-mentu pripreme ove brošure sprovodi se ex-ante ocena Operativnih programa.

Uloga lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva tokom izrade ovih dokumenata jeste konsultativna. Od njih se očekuje da daju doprinos kvali-tetu ovih dokumenata kako bi približili prioritete, mere i projekte stvarnim potrebama građana. Od lokalnih samouprava naročito se očekuje da pripre-maju projektnu dokumentaciju i, zajedno sa organizacijama civilnog društva, pripremaju i podnose svoje projekte tamo gde budu raspisivani pozivi u okviru grant šema. Tokom sprovođenja Operativnih programa, predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva učestvuju u odgovarajućim nadzor-nim odborima koji su nadležni za praćenje sprovođenja operativnih programa.

Kao prioriteti drugog nacrta Okvira za strateško usklađivanje Republike Srbi-je, koji predstavlja osnovu za Operativne programe, definisani su:

Operativni program za ekonomski ravoj:

podržati završetak, modernizaciju i održivi razvoj srpske železnice i unu-trašnjih plovnih puteva na panevropskim koridorima X i VII u skladu sa kapacitetom i kvalitetom TEN-T mreže;

unaprediti zaštitu životne sredine kroz investicije u infrastrukturu u oblastima upravljanja otpadom, u oblasti vodosnabdevanja, upravljanja otpadnim vodama i kvaliteta vazduha i stvaranja uslova za održivi razvoj u skladu sa acquis communautaire;




unaprediti produktivnost i konkurentnost srpskih novoosnovanih i posto-jećih malih i srednjih preduzeća, njihovu internacionalizaciju i kapacitet za inovacije, stvarajući povoljnije okruženje, prilagođene poslovne usluge i investicije u infrastrukturu.

Operativni program za razvoj ljudskih resursa:

povećati pristup mogućnostima za formalno zaposlenje razvijanjem lo-kalnih politika zapošljavanja, povećanjem obuhvata i značaja aktivnih mera zapošljavanja i unapređenjem standarda rada u skladu sa standar-dima EU;

razvoj celoživotnog učenja i većeg značaja obrazovanja za tržište rada daljim razvijanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija, jačanjem srednjeg stručnog obrazovanja i promocijom inkluzivnog obrazovanja, počevši od predškolskog;

podrška socijalnoj inkluziji ugroženih i ranjivih grupa i njihova dugoroč-na integracija na tržište rada putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici.

Okvir za strateško usklađivanje definiše i cilj, zajednički za oba operativna programa, u vidu unapređenja i razvoja kapaciteta administracije u pretpri-stupnoj fazi za upravljanje strukturnim fondovima i Kohezionim fondom.

Drugi nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj definiše sledeće prio-ritete i mere za njihovo sprovođenje predstavljene u tabeli.

Prioritet Mere

TransportModernizacija�železničkih�pruga�na�koridoru�X

Unapređenje�plovidbe�na�koridoru�VII

Životna�sredina

Unapređenje�sistema�upravljanja�otpadom�

Unapređenje�sistema�vodosnabdevanja�i�otpadnih�voda�

Unapređenje�kvaliteta�vazduha�kroz�smanjenje�emisija�iz�termoelektrana

Konkurentnost

Podrška�razvoju�malih�i�srednjih�preduzeća

Podrška�preduzećima�kroz�inovacije�i�transfer�tehnologija

Podrška�lokalnom�ekonomskom�razvoju�i�poslovnoj�infrastrukturi�

Drugi nacrt Operativnog programa za razvoj ljudskih resursa definiše sledeće prioritete i mere za njihovo sprovođenje predstavljene u tabeli.

Prioritet Mere

Zapošljavanje�i�tržište�rada

Podrška�razvoju�lokalnih�i�među-opštinskih�politika�zapošljavanja

Povećanje�uticaja�mera�politike�zapošljavanja�na�osobe�koje�teže�pronalaze�posao

Suzbijanje�neformalne�ekonomije

Obrazovanje�

Unapređenje�kvaliteta�i�značaja�srednjeg�stručnog�obrazovanja�i�obrazovanja�odraslih�u�okviru�Nacionalnog�okvira�kvalifikacija�

Obezbeđivanje�pristupa�i�dostizanja�viših�nivoa�obrazovanja�za�decu�u�riziku

Socijalna�inkluzija

Podrška�socijalnom�uključivanju�putem�raznovrsnije�ponude�socijalnih�usluga�u�lokalnoj�zajednici�

Podrška�za�prelazak�sa�socijalne�pomoći�na�rad�(welfare-to-work) kroz�aktivaciju




Posle odobrenja operativnog programa od strane Evropske komisije sledi sprovođenje programa koje zemlje korisnici obavljaju preko uspostavljenih operativnih struktura u okviru akreditovanog sistema decentralizovanog upravljanja. Operativni programi se mogu revidirati na inicijativu zemlje ko-risnice ili EK, naročito u slučaju značajnih društveno-ekonomskih promena, bitnih promena u prioritetima EU ili nacionalnim prioritetima, promena koje iziskuje godišnja revizija Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta, promena koje proističu iz rezultata evaluacije, kao i problema u sprovođenju.

5.4 Preko IPA komponenti III i IV do strukturnih fondova i Kohezionog fonda

U periodu od 2007. do 2013. godine, ukupna sredstva namenjena struktur-nim fondovima i Kohezionom fondu, koji predstavljaju instrumente sprovođe-nja regionalne politike Evropske unije, iznose 347 milijardi evra, dok u istom periodu sredstva namenjena državama kandidatima i potencijalnim kandida-tima za članstvo u EU iznose 11,5 milijardi evra. U ovom periodu, ciljevi, koji su definisani tako da ojačaju ekonomsku i socijalnu koheziju Evropske unije, sprovode se kroz tri fonda: Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski soci-jalni fond i Kohezioni fond.

Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) ima za cilj da ojača ekonomsku i so-cijalnu koheziju u Evropskoj uniji, ispravljajući neravnoteže među regionima. Sredstvima ERDF-a može da se interveniše u okviru sva tri cilja regionalne politike: konvergencija, regionalna konkurentnost i zapošljavanje i evropska teritorijalna saradnja. U okviru ovog fonda finansira se direktna podrška in-vesticijama u preduzeća (posebno mala i srednja preduzeća), kako bi se stvo-

rila održiva radna mesta, infrastruktura u vezi sa istraživanjem i inovacijama, telekomunikacijama, zaštitom životne sredine, energetike i saobraćaja.

Evropski socijalni fond (ESF) je namenjen povećanju zaposlenosti i šansi za pronalaženje posla u Evropskoj uniji. Intervencije se kreću u okviru ciljeva konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapošljavanja. ESF podržava aktivnosti u oblastima zapošljavanja, rodne ravnopravnosti, socijalne inte-gracije i borbe protiv diskriminacije prilikom zapošljavanja i jačanja ljudskog kapitala reformom sistema obrazovanja i uspostavljanjem mreže obrazovnih institucija.

Kohezioni fond je namenjen državama članicama čiji je bruto društveni proi-zvod po glavi stanovnika (BDP) manji od 90 odsto proseka Zajednice. Cilj mu je da ublaži njihove ekonomske i socijalne nedostatke, kao i da stabilizuje eko-nomiju. Podržava akcije u okviru cilja konvergencije i podleže istim pravilima programiranja, upravljanja i monitoringa kao i ESF i ERDF. U periodu od 2007. do 2013. godine Kohezioni fond mogu da koriste Bugarska, Kipar, Češ-ka, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Španija ispunjava kriterijume za postepen prestanak korišćenja Kohezionog fonda, ali samo dok joj je BDP po stanov-niku niži od proseka EU 15. Kohezioni fond finansira aktivnosti u oblastima saobraćaja, naročito transevropske transportne mreže i zaštite životne sredi-ne, uključujući i energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energi-je, razvoj železničkog transporta, podršku intermodalnosti i jačanje javnog transporta.

U navedenom periodu Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond doprinose ostvarenju tri ključna cilja: konvergenciji, re-gionalnoj konkurentnosti i zapošljavanju, i evropskoj teritorijalnoj saradnji.




Ciljevi

Konvegencija

Regionalna�konkurentnost�i�zapošljavanje

Evropska�teritorijalna�saradnja

Strukturni fondovi i Kohezioni fond

ERDF

Infrastruktura,inovacija,

investicije�i�sl.

ERDF

ERDF

ESF

Stručna�obuka,pomoć�pri�

zapošljavanju�i�sl.

ESF

Kohezioni�fond

Infrastruktura,saobraćaj,

životna�sredina;obnovljivaenergija

Države�članice�sa�BND�ispod�90%Sve�države�članice�i�regioni

Slika 4. Ciljevi i instrumenti kohezione politike EU

Konvergencija označava nastojanje da se promovišu uslovi za povećanje ra-sta i faktori koji vode ka stvarnoj konvergenciji najslabije razvijenih zemalja članica i regiona. Među 27 zemalja članica Evropske unije ovaj cilj se odnosi na 84 regiona u 18 zemalja članica. Ukupan broj stanovnika u ovim regio-nima je 154 miliona (31 odsto EU27), a BDP po glavi stanovnika je niži od 75 odsto proseka Zajednice (u odnosu na period 2000-2002. godine). Ovim ciljem je, takođe, obuhvaćeno, u fazi postepenog povlačenja, još 16 regiona, sa ukupno 16,4 miliona stanovnika i sa BDP-om malo iznad definisanog pra-ga, zbog statističkog efekta nastalog uvećanjem Evropske unije. Suma koja je na raspolaganju za ostvarenje cilja konvergencije je 282,8 milijardi evra, što predstavlja 81,5 odsto ukupnih sredstava namenjenih regionalnoj politici. Od ovog iznosa regionima je za konvergenciju namenjeno 199,3 milijardi evra, 14 milijardi evra regionima u fazi postepenog povlačenja (13 regiona sa 3,4

odsto populacije Unije), a 69,5 milijardi evra Kohezionom fondu, koji koristi 15 zemalja članica (deset novih država članica: Portugal, Grčka, kao i Španija u prelaznom periodu).

Regionalna konkurentnost i zapošljavanje doprinose jačanju konkurentnosti, atraktivnosti i zapošljavanju na dva načina. Prvo, razvojni programi poma-žu regionima da predvide i promovišu ekonomske promene kroz inovacije i promociju društva znanja, preduzetništva i zaštite životne sredine i poboljša-nje njihove dostupnosti. Drugo, više kvalitetnijih poslova biće podržano pri-lagođavanjem radne snage i investiranjem u ljudske resurse. Kriterijume za dobijanje pomoći namenjene ostvarenju ovog cilja ispunjava 168 regiona, sa ukupno 314 miliona stanovnika. U okviru ovog broja, 13 regiona, sa 19 miliona stanovnika, nalazi se u fazi postepenog povlačenja i njima su namenjene spe-cifične alokacije sredstava zbog njihovog ranijeg statusa regiona u okviru Cilja 136. Za ostvarenje cilja Regionalna konkurentnost i zapošljavanje namenjeno je ukupno 55 milijardi evra, odnosno nešto manje od 16 odsto, od čega 11,4 milijardi evra za regione u fazi postepenog prestanka korišćenja ovih sredsta-va. Regioni koji potpadaju pod cilj Regionalna konkurentnost i zapošljavanje nalaze se u 19 zemalja članica.37

Evropska teritorijalna saradnja namenjena je jačanju prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative, zatim jačanju transnacional-ne saradnje usmerene na integrisani teritorijalni razvoj, kao i jačanju među-

36 Razvoj i strukturno prilagođavanje zaostalih regiona koji su ispod 75 odsto BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU.

37 Raniji programi URBAN II i EQUAL su sada integrisani u ciljeve konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapošljavanja.




regionalne saradnje i razmeni iskustava. Populacija koja živi u pograničnim regionima broji 181,7 miliona stanovnika (37,5 odsto ukupnog broja stanov-nika Unije). Ukupno 8,7 milijardi evra (2,44 odsto ukupnog iznosa), koji su namenjeni ostvarenju ovog cilja, raspoređeni su na sledeći način: 6,44 mili-jardi evra za prekogranične programe, 1,83 milijardi evra za transnacionalne programe i 445 miliona evra za međuregionalnu saradnju.

Sličnost između strukturnih fondova i Kohezionog fonda, koji su dostupni isključivo državama članicama, i IPA instrumenta ogleda se u podudarnosti ciljeva, principa i načina upravljanja sredstvima. IPA komponenta III – Regio-nalni razvoj, prethodnik je pomoći iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (European Regional Development Fund – ERDF) i Kohezionog fonda. IPA komponenta IV, u okviru koje se finansira razvoj ljudskih resursa, prethodnik je pomoći iz Evropskog socijalnog fonda (European Social Fund – ESF).

5.5 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes – NUTS)

Kao što je već napisano, korišćenjem sredstava u okviru komponente Regio-nalni razvoj, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje Kohezionog fonda i Evropskog fonda za regionalni razvoj i Evropskog soci-jalnog fonda kada postanu punopravne članice EU. Osim uspostavljenih operativnih struktura, koje bi trebalo da implementiraju sredstva prema već opisanim procedurama, neophodno je da zemlja kandidat za članstvo u EU neposredno pre ulaska u EU uspostavi statističke regione, tzv. NUTS klasi-fikaciju (Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe – Nomen-

clature of Territorial Units for Statistical Purposes). NUTS klasifikacijom se utvrđuju ekonomsko-statističke teritorijalne jedinice u okviru država članica EU. Svakoj jedinici se dodeljuje kod i ime. Ova klasifikacija je hijerarhijska, što znači da se NUTS nivo I teritorije države članice, sastoji iz teritorijalnih jedini-ca nivoa II, a one od teritorijalnih jedinica nivoa III. U pojedinim slučajevima, moguća je podela na teritorijalne jedinice do nivoa IV38.

Prilikom definisanja NUTS klasifikacije, polazi se od postojećih administra-tivnih jedinica država članica, kao osnove za definisanje teritorijalnih jedinica NUTS. U tom smislu, pod administrativnom jedinicom podrazumeva se geo-grafsko područje koje ima administrativnu vlast da donosi administrativne ili političke odluke za dato područje, u skladu sa pravnim i institucionalnim okvirom države članice.

Kako bi se omogućila odgovarajuća klasifikacija administrativnih jedinica u okviru države članice, definisani su kriterijumi, odnosno minimalni i maksi-malni broj stanovnika za uspostavljanje jedinica različitog NUTS nivoa.

NUTS nivo/broj stanovnika Minimum Maksimum

NUTS�1 3.000.000 7.000.000

NUTS�2 800.000 3.000.000

NUTS�3 150.000 800.000

Tabela 7. Standard NUTS: klasifikacija administrativnih jedinica prema broju stanovnika

38 NUTS IV se odnosi na jedinice manje od gradova i opština.




U slučaju nepostojanja administrativnih teritorijalnih jedinica u zemljama članicama, koje zadovoljavaju kriterijume broja stanovnika, moguće je agre-giranje manjih administrativnih jedinica na osnovu geografskih, socio-eko-nomskih, istorijskih, kulturnih i prirodnih kriterijuma.

Republika Srbija, kao zemlja potencijalni kandidat za članstvo u EU, potpisi-vanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzela je obavezu uspo-stavljanja NUTS klasifikacije u periodu od četiri godine od potpisivanja spo-razuma.

6. Komponenta V – Ruralni razvoj

(Rural Development)

Zajednička poljoprivredna politika predstavlja jednu od najznačajnijih po-litika EU. Važnost te politike ogleda se i u izdvajanjima iz budžeta EU za

njeno sprovođenje. Prema finansijskoj perspektivi 2007-2013. godine, 43 od-sto ukupnog budžeta EU odlazi na ruralni razvoj i sprovođenje poljoprivredne politike EU. Imajući u vidu kompleksnost sistema zajedničke poljoprivredne politike, EU zemljama kandidatima za članstvo pruža podršku u procesu pri-lagođavanja poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, kao i za implementaci-ju zakonodavstva EU u okviru Zajedničke poljoprivredne politike.

Komponenta koja se odnosi na ruralni razvoj namenjena je zemljama kandi-datima sa ciljem pripreme za implementaciju i upravljanje Zajedničkom po-ljoprivrednom politikom EU. Republika Srbija, kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, još ne može da koristi ovu komponentu.


(Rural Development)


Zemlje/godina 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Ukupno (milioni evra)

Hrvatska� 25.5 25.6 25.8 26.0 26.5 27.268 156.668

Makedonija 2.1 6.7 10.2 12.5 14.0 16.928 62.428

Turska 20.7 53.0 85.5 131.3 172.5 197.89 660.89

Tabela 8. Godišnja namena sredstava u okviru komponente V Instrumenta pretpristupne

pomoći za period 2007-2012. godine (u milionima evra39)

Implementacija pomoći u okviru ove komponente doprinosi održivom razvo-ju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, kao i uspešnijoj implementaciji acquis communautaire u oblasti Zajedničke poljoprivredne politike. Takođe, kroz proces za korišćenje ove komponente IPA, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fon-da za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD). Da bismo ilustrovali obim podrške namenjen komponenti ruralnog razvoja, dajemo pregled sredstava ove komponente u ukupnom iznosu sred-stava iz IPA namenjenih zemljama kandidatima Hrvatskoj, Makedoniji i Tur-skoj u periodu od 2007. do 2012. godine. U periodu 2007-2012. EU je za zem-lje kandidate za članstvo u EU namenila oko 880 miliona evra za projekte u okviru komponente koja se odnosi na ruralni razvoj.

Posmatrano prema ostalim komponentama, u ukupnom iznosu sredstava iz programa IPA procentualno učešće komponente za Ruralni razvoj za Hrvat-sku iznosi 17,2 odsto, Tursku 16,8 odsto i Makedoniju 12,3 odsto.

39 Ibid., str. 13.

Pravni osnov i preduslovi korišćenja IPARD sredstava

Pravni okvir, kao i kod drugih komponenti IPA, čine IPA Uredba 1085/2006 i IPA Implementirajuća uredba 718/2007, dok specifičan pravni okvir čine Okvirni, Sektorski i Finansijski sporazum, čije su ugovorne strane država kan-didat i Evropska unija. Ovi sporazumi potpisuju se u različitoj fazi integracije u EU (Okvirni sporazum se potpisuje u ranoj fazi integracije pre kandidature, Sektorski sporazum posle sticanja kandidature, dok Finansijski prethodi pu-noj implementaciji IPARD programa). Svi sporazumi su u direktnoj vezi sa Fi-nansijskom uredbom EU 1605/2002, čije principe i prenose. Najznačajniji deo IPA Implementirajuće uredbe je Dodatak 1 (Annex 1), koji definiše principe akreditacije, a primenjuje se na svih pet komponenti. Međutim, kao i kod svih opštih pravnih akata, neophodno je detaljnije definisanje uslova i kriterijuma za akreditaciju, što je za svih pet komponenti realizovano kroz Okvirni spora-zum, koji preciznije definiše odredbe pomenute uredbe. Sektorski sporazum bliže definiše kriterijume akreditacije koji se odnose na petu komponentu IPA fonda, i za njega se može reći da je osnovni pravni akt na kome se zasnivaju sve procedure u okviru IPARD-a. U njemu se definišu osnovni zahtevi koje svaka institucija mora da ispunjava u sistemu, način akreditacije, formulisanje osnovnih principa (podela dužnosti, princip četiri oka, rotacije), finansijsko upravljanje, uloga svih aktera u sistemu. Finansijskim sporazumom određuju se finansijski detalji u vezi sa implementacijom IPARD-a.

Osnovni preduslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fonda jesu usvojen IPARD program i odobren od strane Evropske komisije posebnom odlukom, zaključeni svi sporazumi (Okvirni, Sektorski i Finansijski) i usvojena odlu-ka o prenošenju upravljačkih ovlašćenja Evropske komisije (okončan proces akreditacije).


(Rural Development)


Osnovni principi, na kojima se zasniva IPARD, jesu: podela obaveza između svih aktera, uspostavljanje efikasnog sistema interne kontrole, definisanje jasnih procedura za upravljanje IPA fondovima, nezavisna eksterna revizija, transparentne procedure javnih nabavki i kofinansiranje.

6.1 Prioriteti i mere pomoći iz IPA komponente V

Prema IPA Implementacionoj uredbi 718/2007, kojom se definišu pravila i ci-ljevi upotrebe sredstava iz IPA, pomoć iz komponente namenjene ruralnom razvoju doprinosi postizanju nekoliko ciljeva, i to:

poboljšanju tržišne efikasnosti i sprovođenju standarda Zajednice;

pripremi za sprovođenje agro-ekoloških mera, kao i strategije lokalnog razvoja sela;

razvoju ruralne ekonomije.

Navedeni ciljevi komponente V ispuniće se kroz primenu sledećih mera:

1. Ulaganja u poljoprivredu radi restrukturiranja i dostizanja standarda Za-jednice kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva. Pomoć po ovoj meri može se odobriti fizičkim i pravnim licima sa ciljem postizanja ekonomske opravdanosti na kraju realizacije investicije, uz obavezu poštovanja mini-muma nacionalnih standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine, javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja, dobrobiti životinja i bezbedno-sti na radu. Primeri ove mere ostvaruju se kroz izgradnju i rekonstrukciju objekata, skladišta, nabavku opreme (muzilice, laktofrizi, itd.), i drugo.

2. Podrška sa ciljem olakšanja osnivanja i administrativnog rada grupa pro-izvođača u svrhe adaptiranja proizvodnje i učinka članova grupa proizvo-đača tržišnim zahtevima, zajedničkog iznošenja robe na tržište (priprema za prodaju, centralizacija prodaje i isporuku kupcima velikih količina robe), kao i utvrđivanja zajedničkih pravila o informacijama o proizvodnji. Po-moć, prema ovoj meri, ne dodeljuje se grupama proizvođača koje su zvanič-no priznate od strane relevantnog nacionalnog tela zemlje korisnika pre 1. januara 2007. godine. Pomoć se dodeljuje kao paušalna pomoć u godišnjim ratama za prvih 5 godina od datuma kada je grupa proizvođača priznata.

3. Ulaganja u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda radi restrukturiranja ovih delatnosti i radi dostizanja standarda Zajednice, s tim da investicije na nivou trgovine na malo nisu uključene u sistem pomo-ći. Pomoć se može dodeliti u formi investicija u preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 radnika i imaju godišnji obrt koji ne prelazi 50 miliona evra, i/ili ukupni godišnji bilans koji ne prelazi 43 miliona evra, uz davanje prioriteta investicijama koje imaju za cilj usklađivanje sa svim relevantnim standardima EU. Osim navedenih privrednih subjekata, mogućnost kori-šćenja pomoći imaju i subjekti koji zapošljavaju manje od 750 radnika i imaju godišnji obrt koji ne prelazi 200 miliona evra, gde je svrha investicije da se sam privredni subjekat dovede u sklad sa relevantnim standardima EU. Komisija može, na osnovu adekvatnog zahteva iz zemlje korisnika, da odluči da se pomoć može, takođe, dodeliti preduzećima koja ne ispunjavaju navedene kriterijume za ulaganja potrebna za ispunjavanje posebnih stan-darda EU, što podrazumeva posebno skupe investicije. Primeri su izgrad-nja i rekonstrukcija objekata, nabavka opreme, itd.

4. Aktivnosti za unapređenje životne sredine i prirode, kroz sprovođenje pilot projekata sa ciljem razvoja praktičnog iskustva u sprovođenju akcija radi


(Rural Development)


poboljšanja životne sredine i prirode, kako na nivou administracije, tako i na nivou poljoprivrednih gazdinstava. Primeri su organska proizvodnja, rotacija useva, smanjivanje upotrebe đubriva, itd.

5. Priprema i sprovođenje lokalnih strategija razvoja sela kroz pripremu pro-jekata saradnje u skladu sa prioritetima ruralnog razvoja i vođenje lokal-nih privatno-državnih partnerstava kroz osnivanje tzv. „lokalnih akcionih grupa“.

6. Poboljšanje i razvoj seoskih infrastruktura kroz smanjenje regionalnih ra-zlika i povećanje privlačnosti ruralnih područja za razvoj preduzetništva i obezbeđenje uslova za razvoj ruralnih ekonomija. Prioritet u ovoj meri programa je na investicijama u snabdevanje vodom i energijom, upravlja-nje otpadom, lokalni pristup informacionim i komunikacionim tehnologi-jama, lokalni pristup putevima od posebne važnosti za lokalni i privredni razvoj, kao i infrastruktura protivpožarne zaštite zbog rizika od šumskih požara.

7. Podsticanje raznovrsnosti i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti kroz po-kretanje privredne delatnosti, stvaranje mogućnosti zapošljavanja i kroz diversifikaciju u nepoljoprivredne delatnosti. Prioritet u ovoj programskoj meri daje se investicijama za stvaranje mikro i malih preduzeća, zanatstva i seoskog turizma radi unapređenja preduzetništva i razvoja ekonomske proizvodnje. U sredinama gde su strategije lokalnog seoskog razvoja već utvrđene, investicije iz ovog člana moraju da budu u skladu sa ovim stra-tegijama.

8. Poboljšanje obuke da bi se doprinelo poboljšanju profesionalnih veština i nadležnosti lica koja su angažovana u poljoprivrednom, prehrambenom i

šumarskom sektoru i drugih ekonomskih aktera zaposlenih u oblastima koje pokriva ova komponenta (s tim da treba imati na umu da se sredstva neće dodeljivati kursevima ili obukama koji čine deo normalnih programa ili sistema obrazovanja na nivoima srednje škole ili višim nivoima).

9. Tehnička pomoć predstavlja meru koja se odnosi na asistenciju državnoj ad-ministraciji u sprovođenju IPARD operativnog programa. Ova mera usmere-na je na pomoć pri uspostavljanju IPARD nadzornog komiteta, sprovođenje aktivnosti monitoringa i evaluacije, održavanja seminara i sastanaka, itd.

Takođe, važno je napomenuti da administracija i organizacije aktivne u obla-sti ruralnog razvoja, osnovane u zemljama korisnicima pomoći u okviru ove komponente IPA, imaju pristup Evropskoj mreži ruralnog razvoja. Kroz uče-šće u ovoj mreži zemlja korisnik pomoći može na lakši način da ostvari sarad-nju sa relevantnim akterima iz oblasti ruralnog razvoja zemalja članica EU i na taj način da dodatno unapredi poljoprivredni sektor i zaštiti svoje interese na evropskom i globalnom nivou.

Finansijski doprinos EU (slika 5) za sprovođenje projekata, u okviru kompo-nente namenjene ruralnom razvoju, ne prelazi maksimum od 75 odsto podob-nih troškova. Međutim, u određenim slučajevima taj maksimum može biti:

80 odsto, za mere koje se odnose na pripreme za sprovođenje agro-ekološ-kih mera, kao i strategija lokalnog razvoja sela;

80 odsto, u slučaju tehničke pomoći koja se odnosi na pripremu, praćenje, ocenu, informacije i kontrolu neophodnu za sprovođenje programa, gde se ove aktivnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije;


(Rural Development)


100 odsto, u slučaju tehničke pomoći koja se odnosi na pripremu, praće-nje, ocenu, informacije i kontrolu neophodnu za sprovođenje programa, gde se ove aktivnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije;

85 odsto, u slučaju investicionih projekata koji se sprovode u područjima gde Evropska komisija određuje da je došlo do posebnih prirodnih kata-strofa.

Privatni�fondovi

EU�doprinos,�ne�više�od�75%�od�javnog�dela

Nacionalni�deo:�25%�od�javnog�dela

Slika 5. Finansijska raspodela u okviru IPARD-a

6.2 Programiranje IPARD sredstava

Navedene mere u okviru komponente ruralnog razvoja se operacionalizuju u programu koji se sastavlja na nacionalnom nivou i koji pokriva ceo period

sprovođenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).40 IPARD operativni program pripremaju relevantni organi koje je odredila zemlja korisnik i do-stavlja se Evropskoj komisiji pošto se konsultuju odgovarajuće zainteresovane strane u zemlji korisnici pomoći. Na osnovu programa, korisnici pomoći pod-nose odgovarajuće projekte. Program, u okviru komponente ruralnog razvo-ja, Evropska komisija usvaja u roku od šest meseci od dostavljanja predloga programa, pod uslovom da su dostupne sve relevantne informacije. Posebno, Komisija ocenjuje predloženi program radi utvrđivanja da li je on dosledan odredbama dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja, kao i uredbi o sprovođenju IPA fonda.

IPARD operativni program sadrži sledeće najvažnije detalje:

izbor sektora poljoprivredne proizvodnje koji će biti predmet podrške IPARD operativnog programa i kratak opis sektora (npr. mleko, meso, voće, povrće, itd.);

vezu sa drugim nacionalnim strategijama i planovima;

finansijski okvir;

opis izabranih mera;

komplementarnost sa merama finansiranim isključivo domaćim sredstvi-ma;

40 Program može biti napravljen i na kraći vremenski period, ukoliko se država kandidat uključuje u toku trajanja jednog vremenskog okvira IPA.


(Rural Development)


opis operativne strukture;

podatke o prethodnoj evaluaciji programa (ex ante evaluacija);

informacije koje se odnose na kontakt sa korisnicima (informisanje i jav-nost);

razne dodatke (tabele, listu minimuma nacionalnih standarda, mape, itd.).

Nakon odobrenja IPARD operativnog programa od strane Evropske komisije sledi sprovođenje programa koje zemlje korisnici obavljaju preko operativnih struktura u okviru akreditovanog sistema decentralizovanog upravljanja.

Najznačajniji deo IPARD programa čine izabrane mere, i njima država korisnik određuje svoje prioritete koji će biti finansirani kroz IPARD fond. Mere sadrže sledeće podatke: opis stanja u datom sektoru u državi korisniku, ciljeve koje mera treba da postigne, vezu sa drugim merama u IPARD programu, opšti kriterijum i posebne kriterijume prihvatljivosti, vrste prihvatljivih investicija, kriterijum za rangiranje, finansijske detalje, indikatore za monitoring i evaluaciju. Detalji mera objavljuju se posebnim konkursima, i tu se precizno određuju svi elementi koje korisnik mora da ispuni da bi ostvario pravo na određeni podsticaj.

6.3 Uspostavljanje IPARD struktura

Prvi korak u cilju korišćenja IPARD fonda jeste uspostavljanje institucional-nog okvira neophodnog za implementaciju IPARD-a. Institucionalna struktu-ra sastoji se iz opšteg IPA okvira, upravljačkog i kontrolnog sistema i IPARD operativne strukture.

IPARD operativne strukture čine Upravljačko telo (Managing Authority) i IPARD agencija (IPARD Agency). Upravljačko telo zaduženo je za programski deo posla (slika 6) koji se odnosi na pisanje IPARD operativnog programa, a on podrazumeva i izbor mera koje će biti podržane u zemlji kandidatu. Posle zavr-šetka i odobrenja programa i posle početka njegove implementacije, Upravljačko telo obavlja funkciju monitoringa i evaluacije, što podrazumeva određivanje po-sebnih indikatora preko kojih se prati izvršenje IPARD programa. Upravljačko telo odgovorno je i za formiranje Nadzornog tela (Monitoring Committee), koje ima ulogu praćenja implementacije i efikasnosti IPARD programa. Upravljačko telo nadležno je i za koordinaciju funkcija informisanja i publiciteta, koja podra-zumeva pravovremeno obezbeđivanje svih potrebnih informacija potencijalnim korisnicima IPARD fonda. Ovo telo najčešće je deo Ministarstva poljoprivrede koje se bavi poslovima ruralnog razvoja. Trebalo bi napomenuti da je Nacio-nalni službenik za odobravanje odgovoran za akreditaciju IPARD operativne strukture i komunikaciju sa Evropskom komisijom o svim promenama u okviru sistema. Nacionalni fond ima ulogu u finansijskom toku novca koji iz EU stiže na nacionalni račun i u transferu novca ka IPARD agenciji. Takođe, Nacionalni fond je zadužen za dostavljanje svih računovodstvenih podataka Evropskoj ko-misiji o realizovanim plaćanjima u državi kandidatu.41

IPARD agencija je najznačnija institucija, u čijoj se uspešnosti i efikasnosti ogleda i efikasnost primene IPARD fonda. Za razliku od ostalih komponenti IPA fonda, IPARD je komponenta kod koje se implementacija obavlja bez pret-hodne provere (without ex-ante) organa EU, čime uspešnost čitavog procesa zavisi od najslabije karike, a to je upravo IPARD agencija. Ovo je, pre svega zbog toga što najosetljiviji deo posla spada u nadležnost IPARD agencije, kao

41 O nacionalnom službeniku za odobravanje (NAO) i Nacionalnom fondu (NF) pogledati više u delu 8.


(Rural Development)


što su poštovanje principa podele dužnosti, četiri oka, rotacije, itd. Sve obave-ze IPARD agencije mogu da se razvrstaju u funkcije:

odobravanje i kontrola obaveza;

odobravanje i kontrola plaćanja;

izvršavanje plaćanja;

računovodstvo.

Odobravanje i kontrola obaveza je funkcija koja se odnosi na odobravanje i kon-trolu projekata koje korisnici upućuju IPARD agenciji. Ovde se prepoznaje još jedna osobenost IPARD-a u odnosu na druge IPA komponente, a to je da kraj-nji korisnici mogu biti i fizička lica, i oni svojim zahtevima konkurišu za sred-stva koja su deo mera prethodno definisana IPARD programom. Ova funkcija podrazumeva prijem aplikacija, njihovo registrovanje, proveru kompletnosti dokumentacije i utvrđivanje da li je zahtev u skladu sa kriterijumima prihvat-ljivosti. U ovoj fazi obavlja se i takozvana kontrola na licu mesta koja se naziva „nulta kontrola“, a čiji je cilj da se utvrdi da li je investicija započeta. Strogo je zabranjen početak investiranja u ovoj fazi. Investicija može biti započeta tek pošto se odobri projekat kojim se konkuriše za sredstva iz IPARD fonda.

Odobravanje i kontrola plaćanja podrazumeva funkciju koja započinje pošto je investicija već realizovana ili je u toku (kod složenih projekata). Korisnik do-stavlja sve potrebne račune kojima potvrđuje da je kupio sve što je prethodno predviđeno projektom i odobreno u prethodnoj fazi. Ukoliko postoje promene u projektnoj dokumentaciji (u pogledu materijala i opreme predviđene i već odobrene) neophodno je odobrenje IPARD agencije. I u ovoj fazi postoji kon-

trola na licu mesta koja ima za cilj proveru da li je investicija realizovana na način definisan prethodno odobrenim projektom.

Pošto se odobri plaćanje, vrši se i fizičko prebacivanje novca na račun korisnika sredstava. Posle isplate sredstava, korisnik je dužan da održi investiciju najma-nje pet godina i to se proverava na terenu u okviru takozvane ex post kontrole. Za razliku od država članica, broj predmeta koji se kontrolišu je 100 odsto. Računovodstvo mora biti obračunsko, a ne gotovinsko, što znači da se eviden-tiranje transakcija dešava u trenutku kada transakcija ili ekonomski događaj nastanu, umesto tek u trenutku prijema ili isplate sredstava (što je slučaj kod gotovinskog računovodstva). Osim toga, neophodno je obezbediti puni revi-zorski trag (Audit trail), što znači da je moguće čitav projekat pratiti od počet-ka do kraja (ili od kraja ka početku, što je najčešći slučaj revizorskih poslova). Osim ovih funkcija, IPARD agencija mora da poseduje Internu reviziju kao posebnu organizacionu jedinicu unutar agencije, čija je funkcija obavljanje stalnih revizija unutar svih procesa koje obavlja agencija.

IPARD agencija zadužena je i za izradu korisničkog uputstva kako bi se kori-snicima maksimalno olakšala dostupnost sredstava iz IPARD fonda.

Kontrolu rada agencije obavlja više aktera. Prvo, Interna revizija unutar IPARD agencije obavlja unutrašnju kontrolu svih radnih procesa agencija i brine se o funkcionisanju sistema unutar agencije. Drugo, Revizorsko telo obavlja kontro-lu računovodstvenih podataka i na taj način kontroliše ostvarene troškove, tj. trošenje novca EU. Treće, EU preko svojih revizora (Generalni direktorat za po-ljoprivredu i Evropski revizorski sud), u redovnim revizijama na terenu, obav-lja kontrolu trošenja novca EU. Četvrto, Nadzorno telo obavlja kontrolu im-plementacije IPARD programa, koju obavlja IPARD agencija. Iz ovog složenog mehanizma kontrole vidi se kompleksnost i osetljivost posla IPARD agencije.


(Rural Development)


Međutim, ono što je najvažnije napomenuti jeste da se, bez postojanja svih de-lova sistema, ne može očekivati početak korišćenja IPARD sredstava. Ukoliko jedan od aktera nije spreman i ne ispunjava zahteve EU, nema ni akreditacije. Koliko god formiranje institucija naizgled delovalo skupo i neefikasno, ovo bi trebalo da se posmatra kao nužan preduslov i investicija za blisku budućnost kada bi preko fondova EU prvih godina trebalo očekivati oko nekoliko dese-tina miliona evra godišnje, dok bi se taj iznos, posle punopravnog članstva, povećao i do milijarde evra godišnje.

Opšte�funkcije Posebne�funkcijeNAO�/�NF

Operativna�strukaIPARD�agencija

M.�A.

Upravne�funkcije

Monitoring xEvaluacija xIzveštavanje xKoordinacija x

Funkcije�implementacije

Selekcija x

Informisanje x

Finansijsko�obezbeđenje x

Platne�funkcije

Odobravanje�i�kontrola�obaveza x

Odobravanje�i�kontrola�plaćanja (x) x

Plaćanje x

Računovodstvo x x

Trezor x

Slika 6. Podela nadležnosti svih aktera u okviru IPARD-a

6.4 Uspostavljanje IPARD struktura u Srbiji

U sklopu pripreme za korišćenje pete komponente IPA fonda (IPARD) u Srbiji, uspostavljeni su upravljački i kontrolni sistem, kao i operativna struktura (sli-ka 7). Upravljački i kontrolni sistem čine delovi Ministarstva finansija (nacio-nalni službenik za odobravanje i Nacionalni fond) koji su imenovani još u toku 2009. godine, u sklopu priprema za akreditaciju prve i druge komponente IPA.

U delu koji se odnosi na uspostavljanje Operativne strukture (Upravljačko telo i IPARD agencija), prve pripreme otpočele su još 2008. godine. Tokom 2009. godine, započet je projekat izrade sektorskih analiza odabranih sektora po-ljoprivredne proizvodnje koji će biti predmet podrške IPARD fonda (mleko, meso, voće i povrće). Ove analize završene su tokom 2010. godine, kada po-staju deo nacrta IPARD programa. U drugoj polovini 2010. godine, formal-no je imenovano Upravljačko telo (deo Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede). Krajem iste godine završen je i prvi nacrt IPARD programa, sa tri odabrane mere – investicije u poljoprivredna gazdinstva (mera 101), investicije u kapacitete prerađivačke industrije (mera 103) i tehnička pomoć. Nacionalni program za ruralni razvoj za period od 2011-2013. godine usvojen je na Vladi početkom 2011. godine.

Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju (usvojen krajem maja 2009. go-dine), osnovana je Uprava za agrarna plaćanja (IPARD agencija), kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zadužena za plaćanja u poljoprivredi. Sedište uprave za agrarna plaćanja je u Šapcu.42 Uprava je formalno otvorena u oktobru 2009. godine, dok je u 2010. godini

42 Više o Upravi za agrarna plaćanja videti na http://www.uap.gov.rs


(Rural Development)


dostigla svoj puni operativni rad. U sklopu pripreme za IPARD, počelo se sa primenom dve pilot IPARD mere koje slede logiku IPARD mera, a finansira-ne su nacionalnim budžetom. Prva je podrška investicijama u poljoprivredna gazdinstva u sektoru mesa i mleka (odgovara IPARD meri 101), dok je druga podrška investicijama u prerađivačke kapacitete sektora mesa i mleka (odgo-vara IPARD meri 103). Cilj ove aktivnosti je priprema za primenu IPARD-a, kao i navikavanje potencijalnih korisnika pomoći na nove strože zahteve EU.

NIPAC(potpredsednik

vlade)

UPRAVLJAČKI�KONTROLNI�SISTEM

OPERATIVNA�STRUKTURA�-�MPŠV

Predlaganje�projekata,�odobravanje�projekata,�zahtev�za�isplatu

Zahtev�za�fondovima�od�OS�ka�NF;�transfer�novca�od�NF�ka�OS,�

konačna�isplata�korisnicima

Kontrolana�licu

mesta�(IA)Isplata�novca�(IA)

Odluka�o�nacionalnoj�akreditaciji

Evropska komisija

Korisnici

CAO(ministar finansija)

NAO(MF)

Nacionalni�fond�(MF)IPARD agencija (IA)

(Uprava za agrarna plaćanja)

Odobravanje�i�kontrola�obaveza�plaćanja

IsplataRačunovodstvo

Upravljačko telo(MPŠV)

Izrada�IPARD�programaNadzor�nad�

sprovođenjem�programaEvaluacijaIzveštavanje

IPARD Nadzorni komitet

CAOimenuje�NAO&MF

Slika 7. Institucionalna struktura zadužena za implementaciju IPARD fonda

6.5 IPARD iz ugla korisnika pomoći

Početak korišćenja IPARD sredstava u Republici Srbiji biće značajan za poljo-privrednu proizvodnju u Srbiji iz najmanje dva razloga. Prvo, EU fondovi na-menjeni poljoprivredi povećaće se za nekoliko desetina procenata, a sredstva namenjena ruralnom razvoju i do nekoliko puta. Time se sredstva namenjena investicionoj podršci značajno uvećavaju i podstiče se razvoj poljoprivrede i njena priprema za ozbiljnu utakmicu na jedinstvenom tržištu EU. Drugo, to će biti trenutak kojim Srbija trasira put ka Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU i otvara vrata mnogo značajnijim sredstvima (i do milijarde evra). Upra-vo zbog toga neophodno je pripremiti sve preduslove za intenzivno korišće-nje IPARD fonda, uključujući i povećanje dostupnosti novca poljoprivrednom sektoru kroz podršku kreditnim aktivnostima, uspostavljanje garancijskog fonda za poljoprivredu, itd.

Međutim, ne treba zaboraviti da su IPARD sredstva namenjena pre svega us-postavljanu institucionalnih struktura i njihovom svojevrsnom treningu za korišćenje mnogo značajnijih sredstava EU iz fondova Zajedničke poljopri-vredne politike EU (ZPP), ali i uvođenju mnogo strožih pravila kojih moraju da se pridržavaju potencijalni korisnici sredstava. Zbog toga je najznačajniji cilj svih zemalja kandidata da povećaju potrošnju IPARD sredstava na mak-simum kako bi se kvalifikovali za veća sredstva iz fondova ZPP posle ulaska u punopravno članstvo EU. Takođe, mera uspeha korišćenja IPARD fondova biće određena merom uspeha u uspostavljanju efikasnih i organizovanih in-stitucija koje će obavljati implementaciju IPARD-a, pa je zbog toga neophodno posvetiti veću pažnju izgradnji i jačanju institucija.

Najveće vrednosti koje IPARD donosi u nacionalne sisteme podrške poljopri-vredi su predvidljivost i transparentnost isplate sredstava. Kako podrška po-


(Rural Development)


ljoprivrednoj proizvodnji svake zemlje zavisi od procenta rasta BDP-a i opšteg napretka nacionalne ekonomije, tako se i poljoprivredni budžet modifikuje u skladu sa trenutnim okolnostima. Za razliku od nacionalnih sredstava koje se najčešće određuju godišnje i gde je najveći problem konzistentnost podrške, u slučaju IPARD sredstava, budžet se određuje sedmogodišnje, u roku budžet-skog perioda EU. To znači da se iznos sredstava i forma podrške gotovo nika-ko ili vrlo malo menjaju, što omogućava korisnicima dugogodišnje planiranje. Kada se na to doda i visina investicione podrške, koja može da bude znatna po pojedinim merama, izvesnost i predvidivost je više nego neophodna.

Ono od čega svaki potencijalni korisnik IPARD sredstava kreće jeste forma i visina podrške. To znači da je IPARD program presudan u izboru mera podrš-ke sa kojima se susreće potencijalni korisnik. Upravo zbog toga, od izuzetne je važnosti izrada korisničkog uputstva za koji je zadužena IPARD agencija, a gde se definiše na koji način, u kojim rokovima, za koja sredstva i uz koju po-trebnu dokumentaciju potencijalni korisnik može da ostvari prava na IPARD sredstva.

Suština IPARD-a se svodi na dve stvari – kofinansiranje i standarde. To su upravo elementi koji određuju ekonomsku aktivnost potencijalnog korisnika u najmanje pet godina posle realizovane investicije podržane IPARD sredstvi-ma.

Konkurisanje

Prvo, neophodno je obezbediti pun iznos novca potrebnog za realizaciju inve-sticije. To znači da krajnji korisnik mora na bankovnom računu da ima sred-stva potrebna za realizaciju čitave investicije. Kada je spreman za investiciju,

on konkuriše na objavljeni konkurs IPARD agencije. U ovoj fazi on je dužan da dostavi svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. To su, najčešće, razni dokazi o pravu svo-jine ili zakupa nad zemljom, dokazi identiteta, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i slično, uglavnom identično kao i za nacionalne mere. Međutim, osim ove opšte dokumentacije, potencijalni korisnik je obavezan da dostavi i specifičnu dokumentaciju, kao što je biznis plan, koji, u slučaju izgradnje i re-konstrukcije objekta, mora da sadrži i precizan spisak radova, tj. glavni i idejni projekat, dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odno-se na zdravstvenu zaštitu životinja, zdravlje ljudi, zdravlje biljaka, bezbednost na radu, sve u zavisnosti od vrste investicije.

Odobravanje projekta

Tek posle dostavljanja svih potrebnih dokumenata, potencijalni korisnik ulazi u proces odobravanja projekta. Veoma važno je napomenuti da investicija ne sme biti započeta pre nego što je projekat odobren. Pošto se projekat odobri, korisnik može započeti investiciju, ali ne sme odstupati od svog projekta koji je priložio prilikom konkurisanja. Svaka, pa i najmanja promena, biće pred-met odobravanja IPARD agencije, u suprotnom potencijalni korisnik može biti odbijen. Posle odobrenja projekta, korisnik IPARD sredstava stupa u ugovorni odnos sa IPARD agencijom, gde se jasno određuju prava i obaveze obe strane, uključujući i pravo na žalbu korisnika u slučajevima kada smatra da su mu ugrožena prava. Sa druge strane, korisnik je dužan da se pridržava odobrenog projekta i u toku perioda trajanja investicije prihvata kontrole koje mu šalje IPARD agencija kako bi bili provereni navodi projekta, radovi ili poštovanje trajanja investicije od pet godina. Veoma značajno je i da svaka investicija ima minimalni rok trajanja, a to je pet godina. To znači da je korisnik dužan da, u


(Rural Development)


tom vremenskom periodu, održi investiciju (ne sme da otuđi objekat, da mu promeni namenu, niti da otuđi mašine), a sa druge strane mora da dostigne standarde EU, u zavisnosti od vrste investicije. U suprotnom, korisnik je du-žan da vrati sva sredstva.

Odobravanje plaćanja

Pošto je projekat odobren, korisnik počinje sa investicionim aktivnostima, prema odobrenom projektu. U zavisnosti od organizacije IPARD agencije, on može, u određenom roku ili samo u toku trajanja konkursa (ovaj konkurs ra-zličit je od konkursa za odobravanje projekta), da obavi refundaciju utrošenih sredstava u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije (ili u pojedinim slučajevi-ma, i 55, 60 odsto, itd.). On, tom prilikom, podnosi sve račune, dokaze o uplati sredstava, i drugo, čime dokazuje obavljenu transakciju. Najčešće će refun-dacija sredstava biti obavljena jednom, za sva investirana sredstva, ali se kod zahtevnijih investicija može desiti fazno investiranje, pa samim tim i povraćaj sredstava može biti u više faza. U slučaju kupovine mašina postoji ograničenje koje se odnosi na zemlju porekla. To mogu biti samo mašine koje su poreklom iz EU ili zemalja u posebnom statusu EU (zemlje kandidati, potencijalni kan-didati, zemlje EEA i zemlje u okviru Evropske politike susedstva).

Kontrola

Kontrola korisnika je višestruka. Ona/on će prvo biti proveren u fazi odobra-vanja korisnika da li je započeo investiciju/kupio opremu za koju konkuriše. To je takozvana „nulta kontrola“. U slučaju da je već započeo investiciju, njegov zahtev za ostvarivanje prava nad IPARD sredstvima biće odbijen.

Druga kontrola se odvija pre isplate sredstava, a cilj je da se utvrdi da li je in-vesticija obavljena u skladu sa predloženim projektom. Ukoliko to nije slučaj, zahtev za povraćaj sredstava biće odbijen.

Poslednja kontrola obavlja se posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku. To je ex-post kontrola, koja ima za cilj utvrđivanje da li je investicija održana i da li su dostignuti standardi EU na kraju investicije. Kontrole mogu biti i vanredne u zavisnosti od okolnosti (prevara, neregular-nost, itd.). Korisnik je dužan da čuva svu dokumentaciju od trenutka sklapanja ugovora do trenutka isteka pet godina od realizovane investicije.

124


7. Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć - Višekorisnička IPA

Osim toga što pojedinačno podržava zemlje kandidate i potencijalne kan-didate za članstvo u EU, IPA podržava i zajedničke prioritete zemalja

kandidata (Hrvatska, Turska, BJR Makedonija) i potencijalnih kandidata za članstvo u EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom UN 1244, i Crna Gora), korisnica nacionalne komponente IPA. Reč je o Višekorisničkoj komponenti IPA (Multi Beneficiary IPA), čiji je cilj dopuna nacionalnim IPA programima u oblastima u kojima je regionalna saradnja plodotvornija i dovodi do boljih rezultata u rešavanju određenih pitanja od opšteg interesa za zemlje kandidate i potencijalne kandi-date za članstvo u EU.

1267. Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu

pomoć - Višekorisnička IPA


Prioriteti koji se odnose na sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate, kao i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje utvrđena su u Višekorisničkom višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (Multi Beneficiary Multi-Anual Indicative Planning Document – MB MIPD 2009-2011). Ovaj doku-ment, koji je zasnovan na Višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru (Multi Annual Indicative Financial Framework – MIFF) – kojim su indika-tivno raspodeljena sredstva po zemljama korisnicama i komponentama i koji polazi od unapred određenih komponenti pomoći IPA programa – predstavlja glavni strateški plansko-programski dokument Višekorisničkog IPA progra-ma i osnovu za godišnje planiranje i korišćenje sredstava EU. U njemu su, za period od tri godine, objedinjeni strateški prioriteti finansijske pomoći zem-ljama korisnicama u okviru Višekorisničkog IPA programa.

Ovaj dokument zasnovan je na Strategiji proširenja i glavnim izazovima 2008-2009, strateškim odlukama iz prethodnog dokumenta koji je obuhva-tao period 2007-2009, kao i iskustvima stečenih tokom pružanja pomoći IPA korisnicima. On ima tendenciju da bude u saglasnosti sa nacionalnim MIPD i ostalim međunarodnim inicijativama, a trebalo bi da obezbedi sinergiju sa prioritetnim oblastima Saveta za regionalnu saradnju (privredni i društveni razvoj, energetika i infrastruktura, pravo i unutrašnji poslovi, saradnja u obla-sti bezbednosti i izgradnja ljudskog kapitala). Dokument definiše prioritete po pojedinačnim oblastima, kao i finansijska sredstva za sprovođenje utvrđenih prioriteta tokom tri budžetske godine.

Dokument priprema Evropska komisija u konsultativnom postupku sa nad-ležnim institucijama svih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. Evrop-ska komisija je, prilikom izrade ovog dokumenta za period 2009-2011, obavila konsultacije sa Delegacijama EK, Savetom za regionalnu saradnju, međuna-rodnim finansijskim institucijama, organizacijama civilnog društva, general-

nim direktoratima, odnosno drugim donatorima, sa ciljem povećanja lokal-nog vlasništva nad strateškim izborima, sadržajem i izgledom programa. Ovaj postupak se ponavlja i tokom faze programiranja sa IPA korisnicima na godi-šnjem nivou. Tokom ovih razgovora, utvrđeno je da bi ovaj dokument trebalo da služi kao strateški instrument za koordinaciju donatora, ali i određivanje oblasti zajedničkih interesa i mogućnosti za sektorsku koordinaciju i podelu poslova.

Ovaj plan za programiranje pomoći IPA korisnicima sprovodi se kroz regio-nalne i horizontalne projekte. Regionalna podrška usmerena je na regional-nu saradnju u aktivnostima koje podržavaju pomirenje, obnavljanje odnosa i politički dijalog u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope. Horizontalna pomoć usmerena je na zajedničke potrebe i privredni razvoj zemalja korisnica IPA u saradnji sa međunarodnim finansijskim insti-tucijama, pružajući pomoć kroz centralno upravljanje programom i/ili kroz zajedničko upravljanje programom.

Sticanje članstva u EU zahteva od zemalja članica međusobnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa. Zbog toga, regionalna saradnja je osnov stabilnosti, ekonomskog razvoja i razvoja dobrosusedskih odnosa. Cilj Vi-šekorisničke IPA upravo je podrška takvim regionalnim inicijativama radi unapređenja saradnje između država regiona, kao i država regiona sa ze-mljama EU.

Približno 10 odsto od ukupnog iznosa IPA sredstava za period 2007-2013. biće implementirano kroz Višekorisničku IPA. Prilikom programiranja i im-plementacije Višekorisničke IPA, trebalo bi imati u vidu da je priprema proje-kata centralizovana i da se najveći deo aktivnosti pripreme projekata i izrade tenderske dokumentacije odvija u sedištu Evropske komisije u Briselu.




Podrška kroz Višekorisničku IPA definisana je kroz tri ključna cilja: ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena, harmonizacija sa pravnim tekovinama EU i pro-mocija dijaloga civilnog društva između zemalja zapadnog Balkana, Turske i EU.

Oblasti delovanja predstavljaju temelj za godišnje programiranje sredstava Višekorisničke IPA, a ona se u osnovi nisu mijenjala u odnosu na prethodni period (2007-2009): politički kriterijumi, ekonomski kriterijumi, sposobnost preuzimanja obaveza članstva u EU i usklađivanje sa evropskim standardima, informisanje i komunikacija, odnosno pomoćne aktivnosti (revizija, nadzor i evaluacija).

Glavne, konkretnije oblasti podrške kroz Višekorisničku IPA, ipak se razlikuju u odnosu na prethodni period. To su: demokratija i vladavina prava; reforma državne uprave; zaštita ljudskih i manjinskih prava; regionalna saradnja i me-đunarodne obaveze; borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, teroriz-ma, ilegalne trgovine i krijumčarenja; privremene administrativne institucije; prevencija rizika od katastrofa; jačanje uloge civilnog društva; konkurentnost privreda; razvoj infrastrukture; unutrašnje tržište; razvoj ljudskih resursa; tržišna ekonomija; saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama; obrazovanje i mladi; sloboda kretanja dobara; intelektualno i industrijsko pra-vo vlasništva; sigurnost hrane, fitosanitarna i veterinarska politika; saobraćaj; energetika; porezi i carine; statistika; oblast pravde, slobode i bezbednosti – integrisano upravljanje granicama, vize i migracija; životna sredina; tehnička pomoć i razmena informacija; nuklearna bezbednost i tretman radioaktivnog materijala; informisanje i komunikacija i rezervna sredstva.

Kroz uvećanje integriteta i pouzdanosti administracije u skladu sa principima Evropskog administrativnog prostora, smanjenjem korupcije i jačanjem kapa-citeta javne administracije za sprovođenje reformi doprineće se poboljšanju

efikasnosti i efektivnosti javne uprave. Kroz podršku reformi državne uprave unaprediće se kapaciteti državne uprave, naročito u oblastima implementa-cije zakonodavstva, harmonizacije nacionalnih statističkih sistema sa prav-nim tekovinama EU obukom i pripremom za učešće u agencijama Zajednice. Uključivanjem u programe tehničke podrške i razmene informacija (TAIEX), dodatno će se poboljšati kapaciteti javne administracije u državama korisni-cama IPA.

Putem smanjenja broja izbeglih i interno raseljenih lica kroz procese povraćaja i integracije, odnosno poboljšanja društvene uključenosti manjina, margina-lizovanih i ranjivih grupa, teži se jačanju ljudskih prava, kao i prava manjina.

Podrška oblasti regionalne saradnje doprinosi efikasnom funkcionisanju sa-radnje između zemalja jugoistočne Evrope kroz podršku sekretarijatu Saveta za regionalnu saradnju, sa ciljem jačanja saradnje među državama jugoistočne Evrope u oblastima koje zahtevaju regionalni pristup.

Podrška pravosuđu i policiji i saradnja u sprovođenju zakona među državama korisnicama IPA doprineće efikasnijoj borbi protiv organizovanog krimina-la, korupcije, pranja novca, terorizma i krijumčarenja. Takođe, pomoć će biti usmerena na oblast integrisanog upravljanja granicama, kao i na regionalnu saradnju i koordinaciju po pitanju prevencije i pripreme planova za postupa-nje u vanrednim situacijama. Sprovođenje regionalnih i međunarodnih spo-razuma u oblasti integrisanog upravljanja granicama i usvajanje zajedničkih standarda i procedura zasnovanih na principima solidarnosti, međusobnog poverenja i suodgovornosti, odnosno unapređenje upravljanja tokovima legal-ne i ilegalne migracije doprinosi poboljšanju i u oblasti slobode, bezbednosti i pravde.




Višekorisnička IPA podržava i redovne troškove privremenih administrativ-nih institucija. Naime, kroz ovaj program je podržana Kancelarija stalnog predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i Misija UN na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244, do prestanka njihovih mandata.

Tehnička saradnja na regionalnom nivou, kao i povećan kapacitet i veštine u upravljanju u oblasti civilne zaštite, takođe predstavlja jednu od prioritetnih oblasti, pre svega zbog sve učestalijih prirodnih katastrofa u regionu.

Kroz podršku civilnom sektoru jačaće položaj organizacija civilnog društva i njihova uloga u političkom procesu. Na taj način će se uvećati i njihov kapaci-tet da razvijaju prekogranične projekte i mreže, jačaju socijalna partnerstva i podupiru reforme. Takođe, putem razvoja održivih veza između OCD država IPA korisnica i EU povećaće se prenos znanja među predstavnicima poslov-nog sektora i profesionalnih organizacija.

Glavna stavka u oblasti ekonomskih kriterijuma jeste podizanje nivoa konku-rentnosti privreda na zapadnom Balkanu i u Turskoj, povećanje stopa zapo-slenosti, odnosno smanjenje neravnoteže tekućeg iznosa plaćanja na duži rok. Naglasak je stavljen na razvoju malog i srednjeg preduzetništva, na osnova-ma unapređenja ljudskih i finansijskih resursa, modernizaciji, istraživanjima i inovacijama, odnosno pristupu tržištima (CEFTA). Podrška tržišnoj ekono-miji olakšava malim i srednjim preduzećima pristup finansijskim sredstvi-ma, unapređenje saradnje između preduzeća koji obavljaju svoje aktivnosti u regionu, kao i preduzeća iz EU, i unapređenje saradnje između organizacija za podršku preduzetništvu. Podrška u oblasti infrastrukture olakšaće investi-cije u infrastrukturu sa transnacionalnom dimenzijom, naročito u oblastima transporta, bezbednosti avio-saobraćaja, energetike i životne sredine.

Oblast unutrašnjeg tržišta obuhvaćena je kroz podršku implementaciji zako-nodavstva koje je harmonizovano sa pravnim tekovinama EU u oblasti cari-na, intelektualne svojine, infrastrukture kvaliteta, kao i telekomunikacionog i poštanskog sektora.

Bespovratna sredstva međunarodnih finansijskih institucija predstavljaju jedan od najvažnijih izvora za razvoj privatnog sektora, investicija u oblasti energetske efikasnosti, infrastrukturne sanacije i nadogradnju u državama korisnicama IPA. Zbog toga je cilj da se u okviru Višekorisničke IPA i kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama ojača finansijski sek-tor, pruži pomoć u promovisanju investicija u oblasti energetske efikasnosti i izvora obnovljive energije, ali i potpomogne razvoj saobraćajne, energetske infrastrukture i infrastrukture u oblasti životne sredine.

Oblast obrazovanja je podržana kroz implementaciju programa Tempus i Erazmus Mundus, koji doprinosi unapređenju visokog obrazovanja kroz sa-radnju univerziteta država zapadnog Balkana i Turske sa univerzitetima iz EU, i povećava mobilnost studenata. Takođe, mladi će biti podržani programima neformalnog obrazovanja, i međusobnom saradnjom i unapređenjem rada in-stitucija koje se bave mladima.

U pogledu slobode kretanja dobara, teži se jačanju saradnje među infrastruk-turnim telima, a ona bi im omogućila sprovođenje Sporazuma CEFTA 2006 i uticala na povećanje atraktivnosti regiona za direktne inostrane investicije. U pogledu intelektualne i industrijske svojine, cilj je da se nacionalni IPA ko-risnici pripreme za prilagođavanje evropskim standardima i za punopravno članstvo u Evropskoj organizaciji za patente. Naravno, sanitarna kontrola i iskorenjivanje bolesti životinja na zapadnom Balkanu trebalo bi da bude po-stignuta kroz bolju saradnju veterinarskih uprava u regionu.




Očekivano je i jačanje administrativnih kapaciteta državnih službenika i in-stitucija u oblasti transporta, kao i prilagođavanje zakonodavstva i prakse u ovoj oblasti sa legislativom EU. Cilj je promovisanje razvoja regionalne tran-sportne mreže.

Regionalni pristup u okviru ovog programa ogleda se i u oblasti energetike, gde je glavni cilj pružanje podrške operacionalizaciji sekretarijata Energetske zajednice, koju su potpisivanjem ugovora 2005. godine osnovale Evropska unija i korisnice IPA programa, uz izuzetak Turske.

Kroz procenjivanje nivoa operativnih kapaciteta administracija u državama korisnicama IPA u oblastima carina i poreza, radi se na identifikaciji oblasti za pružanje tehničke i finansijske pomoći iz EU, kao i planiranje i razvoj sistema i dokumentacije u ovim oblastima u skladu sa zahtevima EU.

Harmonizacija sa EU odnosi se i na nacionalne statističke sisteme, kroz po-boljšanje kvaliteta, dostupnosti, uporedivosti i pravovremenosti statističkih podataka sa ciljem boljeg poznavanja načina primenjivanja legislative EU među državama korisnicama IPA.

Glavni cilj u oblasti zaštite životne sredine jeste jačanje kapaciteta javne admi-nistracije u procesu sprovođenja legislative EU, uključujući i klimatske prome-ne, zatim olakšavanje umrežavanja i razmene iskustava među državama ko-risnicama IPA i sa članicama EU. Očekivan je i povećan broj investicija usled bolje pripreme projekata i, sledstveno tome, lakše i brže pristupanje sredstvi-ma iz privatnih i državnih fondova.

Oblast nuklearne bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom podržana je kroz unapređenje kapaciteta nadležnih organa, podizanja svesti, sprečava-

nja šverca ovim materijama i uspostavljanja sistema za brzo uzbunjivanje i reagovanje.

Rezervna sredstva namenjena su za evaluaciju Višekorisničkog IPA programa, razvoj radnih planova, publikacija i seminara, kao i troškove prevoza, putova-nja, konferencija i tehničkih i administrativnih potreba.

Poseban akcenat je stavljen na proces komuniciranja u državama korisnicama IPA. Naime, cilj je da se proizvode i diseminiraju jasne i proverene informaci-je svim građanima u ovim državama, u kontekstu proširenja EU i korišćenja pretpristupne pomoći, kako bi bila obezbeđena neophodna podrška procesi-ma reformi kao glavnom preduslovu članstvu u EU. Ovo podrazumeva jačanje dijaloga sa donosiocima odluka i uspostavljanje dvosmerene komunikacije. Na kraju, ovime se jača regionalno vlasništvo nad procesom olakšavanja puta kao članstvu u EU.

134


8. Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU

(Decentralised Implementation System – DIS)

Evropska komisija zahteva od zemalja kandidata za članstvo da preuzmu odgovornost za upravljanje pretpristupnim fondovima EU i da povećaju

svoje vlasništvo nad procesom upravljanja fondovima, kako bi se postepeno osposobile za samostalno upravljanje fondovima, što je potrebno za pristupa-nje EU.

Decentralizovano upravljanje fondovima (Decentralised Implementation Sy-stem – DIS) jeste sistem u kome Evropska komisija prenosi upravljanje odre-đenim aktivnostima na zemlju korisnicu, pri čemu zadržava celokupnu ko-načnu odgovornost za izvršenje budžeta EU. Aktivnosti koje se prenose na zemlju korisnicu trebalo bi, minimalno, da obuhvataju tenderske procedure, zaključivanje ugovora i plaćanja.




Svrha decentralizacije upravljanja fondovima jeste da se zemlja kandidat os-posobi da upravlja fondovima EU bez prethodnog traženja odobrenja i provere od strane EK. U ovom kontekstu, potrebno je razlikovati dva oblika decentra-lizacije – decentralizaciju sa ex-ante kontrolama od strane EK i decentraliza-ciju bez ex-ante kontrola.

Decentralizacija sa ex-ante kontrolama od strane EK (tj. Delegacije Evropske unije – DEU) jeste oblik decentralizacije u kome tenderske procedure, zaklju-čivanje ugovora i plaćanja obavljaju tela u nacionalnoj administraciji Srbije, ali uz prethodnu kontrolu i odobravanje u DEU. Sve faze svih transakcija, koje se odnose na nabavke i dodelu ugovora, sprovodi posebno određeno telo za zaključenje ugovora u državnoj administraciji Srbije i prilaže ih Delegaciji EU u Beogradu, da bi DEU dala odobrenje pre nego što se transakcije izvrše. Delegacija EU ima prava da pregleda i, ukoliko je potrebno, odbije tendersku dokumentaciju. Broj odbijene tenderske dokumentacije služiće kao pokazatelj za merenje uspešnosti funkcionisanja kontrole nad tenderskim postupcima koju sprovode institucije u Srbiji. To znači da institucije i strukture u državnoj administraciji Srbije, koje su određene da obavljaju zadatke upravljanja EU fondovima, moraju da uspostave sistem upravljanja i kontrole koji će funk-cionisati tako da obezbedi ispravne transakcije, u skladu sa zahtevima EU. Ex-ante kontrole će se primenjivati sve dok Srbija ne zadovolji sve uslove i ne dobije dozvolu da primeni decentralizovano upravljanje bez ex-ante kontrola (mada je moguće da se i u toj fazi zadrže ex-ante provere).

Decentralizacija bez ex-ante kontrola (koja se ponekad još naziva „prošireni“ DIS) je oblik decentralizacije u kome DEU ne proverava i ne odobrava svaku pojedinačnu transakciju. Da bi se prešao put od jednog do drugog nivoa de-centralizacije, sistem u zemlji koja koristi IPA fondove mora da demonstrira konstantno besprekorno funkcionisanje. Decentralizacija bez ex-ante kontro-

le predstavlja sistem sprovođenja projekata i programa, i finansijskog uprav-ljanja koji je neophodan za korišćenje Kohezionog fonda i strukturnih fondova posle pridruživanja.

U slučaju IPA komponenti I i II, cilj je da se najpre pređe na fazu decentrali-zacije sa ex-ante kontrolama i potom na prošireni DIS, iako se ove dve kom-ponente sprovode direktno u okviru centralizovanog upravljanja EK. Za IPA komponente III i IV, programe od samog početka sprovode same zemlje ko-risnice u okviru DIS, posle čega se prelazi na „prošireni“ DIS. Kada je reč o sprovođenju IPA komponente V, država korisnica od samog početka mora da obezbedi prošireni DIS.

Decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU, bilo uz ex-ante kontrole EK ili bez njih, može se odobriti samo kada se ispune određeni „minimalni kriterijumi i uslovi“, opisani u aneksu Uredbe o sprovođenju IPA. Dozvola za autonomno upravljanje fondovima EU je predmet procesa akreditacije koju dodeljuje EK. Priprema za akreditaciju je postupak koji vode nacionalna tela i koji je u potpunosti „u njihovom vlasništvu“, dok EK može jedino da pomo-gne pružajući tehničku, konsultantsku pomoć. Stoga, priprema za akreditaciju zahteva potpuno učešće nacionalnih institucija i mobilizaciju resursa, kao i koordinaciju i vođstvo.

8.1 Funkcije i institucije DIS-a u Srbiji

Ključne funkcije i institucije u okviru sistema decentralizovanog upravljanja EU fondovima čine:




Nacionalni službenik za akreditaciju (Competent Accrediting Officer – CAO). Predstavnik Vlade ili drugi državni službenik visokog ranga koga imenuje Vlada i koji je zadužen za izdavanje, nadgledanje i eventualno suspendovanje funkcija nacionalnog službenika za odobravanje i Nacio-nalnog fonda.

Nacionalni službenik za odobravanje (National Authorizing Officer – NAO). Službenik visokog ranga u Vladi ili državnoj upravi zemlje korisni-ce koji se nalazi na čelu Nacionalnog fonda i snosi celokupnu finansijsku odgovornost za funkcionisanje sistema.

Nacionalni fond (National Fund – NF). Telo odgovorno za upravljanje centralnim računom na koji EK uplaćuje fondove za zemlju korisnika, po potpisivanju Finansijskog sporazuma.

Nacionalni IPA koordinator (National IPA Coordinator – NIPAC). Visoki državni službenik koga imenuje Vlada i koji obezbeđuje koordinaciju po-moći iz pretpristupnog instrumenta i rukovodi procesom programiranja.

Revizorsko telo (Audit Authority – AA). Ekspertsko telo koje odredi zem-lja korisnica fondova, potpuno nezavisno od drugih struktura u sistemu, koje je odgovorno za verifikaciju funkcionisanja sistema upravljanja i kon-trole.

U trenutku pisanja ove brošure ključne funkcije i institucije u budućem siste-mu decentralizovanog upravljanja u Republici Srbiji čine:

KLJUČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS U REPUBLICI SRBIJI

Nacionalni�IPA�koordinatorPotpredsednik�Vlade�za�evropske�integracije�Božidar�Đelić

Nacionalni�službenik�za�akreditaciju

Ministar�finansija�(čeka�se�imenovanje)�

Diana�Dragutinović,�koja�je�odlukom�Vlade�imenovana�na�ovu�funkciju,�više�ne�obavlja�dužnost�ministra�finansija

Nacionalni�službenik�za�odobravanjeDržavni�sekretar�u�Ministarstvu�finansija�Vuk�Đoković

Nacionalni�fondSektor�za�nacionalni�fond�za�upravljanje�sredstvima�Evropske�unije�Ministarstva�finansija

Revizorsko�telo Uspostavljanje�u�toku

Pored ključnih funkcija i institucija, za potrebe DIS-a, potrebno je takođe uspostaviti Operativne strukture (Operating Structures – OS). Operativne strukture su tela zadužena za upravljanje i sprovođenje programa pomoći na osnovu IPA uredbe (1085/2006, Council Regulation on the establishment of the instrument for pre-accession assistance – IPA Regulation) za svaku IPA komponentu, sa izuzetkom funkcija koje obavljaju NIPAK, NAO i NF. U okvi-ru operativnih struktura neophodno je uspostaviti/imenovati:

Tehnički sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC Technical Se-cretariat – NIPAC TS). U slučaju Srbije ovu ulogu obavlja Sektor za plani-ranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći Kancelarije za evropske integracije;

Tela za sprovođenje programa (Implementing Agencies – IAs) za one IPA komponente koje su dostupne zemlji korisnici. Zemlja korisnica fondova




može imati jedno ili više IA, u zavisnosti od potreba i kapaciteta. U slučaju Srbije, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evrop-ske unije Ministarstva finansija obavlja ulogu Tela za sprovođenje za prve četiri komponente IPA;

Jedinice za upravljanje programima (Programme Management Units – PMUs) u ministarstvima;

Službenika za odobravanje programa43 (Programme Authorizing Officer - PAO), koji je odgovoran za adekvatno finansijsko upravljanje programi-ma koje treba da sprovodi telo za sprovođenje, uključujući nabavke i dode-le bespovratne pomoći, potpisivanje ugovora i isplatu izvođačima i kori-snicima bespovratne pomoći. U Srbiji je PAO pomoćnik ministra zadužen za Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija Arleta Manojlović;

Službenike za programiranje pomoći (Senior Programme Officer – SPO) koji rukovode Jedinicama za upravljanje programima u ministarstvima, a koji su u Srbiji imenovani u 16 ministarstava.

Specifične funkcije i institucije DIS za upravljanje i sprovođenje IPA III i IV čine:

Strateški koordinator (Strategic Coordinator – SCO). Institucija u zemlji korisnici koja je zadužena za koordinaciju procesa programiranja i moni-toringa za IPA komponentu III i IV i kojom neposredno upravlja nacional-ni IPA koordinator;

43 Za IPA komponente I i II.

Operativne strukture (Operating Structures – OS) za komponente III i IV. Tela zadužena za administriranje operativnih programa za komponen-te III i IV.

U trenutku pisanja ove brošure, specifične funkcije i institucije u budućem sistemu decentralizovanog upravljanja za IPA komponente III i IV u Republici Srbiji čine:

SPECIFIČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS-a ZA IPA KOMPONENTE III I IV U REPUBLICI SRBIJI

Strateški�koordinator Zamenik�direktora�Kancelarije�za�evropske�integracije�i�koordinator�za�fondove�EU�u�Kabinetu�potpredsednika�Vlade�za�evropske�inte-gracije�Ognjen�Mirić

Operativna�struktura�za�komponentu�III�(Opera-tivni� program� Ekonom-ski�razvoj)

Telo nadležno za Operativni program�–�Sektor�za�ugovaranje� i�fi-nansiranje�programa�iz�sredstava�EU�Ministarstva�finansija

Rukovodilac Operativne strukture�–�Pomoćnik�ministra�zadužen�za�Sektor�za�ugovaranje�i�finansiranje�programa�iz�sredstava�Evropske�unije�Ministarstva�finansija�Arleta�Manojlović

Tela nadležna za prioritetne ose i tela nadležna za mere�–�Mini-starstvo� infrastrukture� i� energetike,�Ministarstvo� životne� sredine,�rudarstva� i�prostornog�planiranja,�Ministarstvo�ekonomije� i� regio-nalnog� razvoja,� Ministarstvo� poljoprivrede,� trgovine,� šumarstva� i�vodoprivrede�i�Ministarstvo�prosvete�i�nauke

Telo za ugovaranje i sprovođenje�–�Sektor�za�ugovaranje�i�finansira-nje�programa�iz�sredstava�EU�Ministarstva�finansija




SPECIFIČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS-a ZA IPA KOMPONENTE III I IV U REPUBLICI SRBIJI

Operativna�struktura�za�komponentu� IV� (Ope-rativni� program� Razvoj�ljudskih�resursa)

Telo nadležno za Operativni program�–�Sektor�za�zapošljavanje�Mi-nistarstva�ekonomije�i�regionalnog�razvoja

Rukovodilac Operativne strukture�–�Pomoćnik�ministra�zadužen�za�Sektor�za�zapošljavanje�Ministarstva�ekonomije�i�regionalnog�razvo-ja�Ljiljana�Džuver

Tela nadležna za prioritetne ose i tela nadležna za mere�–�Ministar-stvo�ekonomije�i�regionalnog�razvoja,�Ministarstvo�prosvete�i�nauke�i�Ministarstvo�rada�i�socijalne�politike

Telo za ugovaranje i sprovođenje�–�Sektor�za�ugovaranje�i�finansira-nje�programa�iz�sredstava�EU�Ministarstva�finansija

Osim navedenih osnovnih funkcija i institucija, Uredbom o sprovođenju IPA predviđena su dva nivoa Odbora za praćenje sa ciljem obezbeđivanja koheren-tnosti i koordinacije u sprovođenju IPA i uključivanja svih relevantnih aktera:

Odbor za praćenje IPA (IPA Monitoring Committee – IPA MC). Prema Ured-bi o sprovođenju IPA, Odbor za praćenje IPA obezbeđuje delotvornost, kva-litet i koherentnost sprovođenja svih programa i operacija u smislu ostva-rivanja ciljeva postavljenih u finansijskim sporazumima i Višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu. Svoj rad zasniva na izveštajima Sektorskih odbora za praćenje. Odbor uključuje predstavnike EK i NIPAK, kao kopredsedavajuće, NAO, predstavnike operativnih struktura i SCO;

Sektorski odbori za praćenje (Sectoral Monitoring Committees – SMCs). Sektorski odbori za praćenje se uspostavljaju po IPA komponentama i u vezi su sa programima i komponentama. Mogu uključivati predstavnike civilnog društva. Svaki sektorski odbor obezbeđuje delotvornost i kvalitet

sprovođenja programa i operacija u svojoj nadležnosti u smislu ostvariva-nja finansijskih sporazuma. Može davati predloge EK i NIPAK-u, uz kopi-ju NAO, u vezi sa odlukama ili korektivnim merama u cilju ostvarivanja ciljeva programa i jačanja efikasnosti pomoći. Sektorski odbori podnose izveštaje Odboru za praćenje IPA.

Vlada Republike Srbije je za prve četiri komponente IPA pripremila Mape puta za DIS, prema kojima je se nacionalna akreditacija očekuje do kraja 2011. go-dine, a prenos ovlašćenja za upravljanje do kraja 2012. godine.

Kada je u pitanju IPA komponenta V (IPARD), specifične funkcije i institucije DIS čine Upravljačko telo i IPARD agencija:

Upravljačko telo (Managing Authority) zaduženo je za programski deo posla koji se odnosi na pripremu IPARD operativnog programa, i podra-zumeva i izbor mera podržanih u zemlji kandidatu, kao i praćenje i eva-luaciju programa. Vlada Srbije je uspostavila Upravljačko telo u okviru Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede;

IPARD agencija (IPARD Agency) zadužena je za odobravanje i kontrolu obaveza, odobravanje i kontrolu plaćanja, izvršavanje plaćanja i računo-vodstvo. Ulogu ove agencije u Srbiji će vršiti Uprava za agrarna plaćanja.

8.2 Akreditacija za DIS

Prema Akcionom planu Vlade Republike Srbije za pripremu akreditacije za DIS iz aprila 2008. godine, svrha postupka akreditacije za DIS jeste da se utvrdi




da li su institucije i pojedinci, uključeni u upravljanje IPA u Srbiji, uspostavili pravilne sisteme i procedure kako bi ispunili svoje obaveze i da li sistemi koje su uspostavili ispunjavaju sledeće uslove:

kriterijume akreditacije navedene u aneksu Uredbe o sprovođenju IPA;

da su u skladu s članom 56(2) Uredbe (EC, Euratom) br. 1605/2002, odno-sno da EK prihvata da su sistemi revizije, računovodstva i javnih nabavki ekvivalentni važećim u EU;

da su dovoljno stabilni da im nacionalni službenik za akreditaciju (Com-petent Accrediting Officer – CAO) i nacionalni službenik za odobravanje (National Authorizing Officer – NAO) odobre odgovarajuće akreditacije;

da su dovoljno stabilni da im EK odobri prenos ovlašćenja za upravljanje fondovima EU u okviru decentralizovanog sistema.

Pre prenosa odgovornosti za upravljanje IPA fondovima na Srbiju u okviru DIS-a, potrebno je da CAO i NAO pruže EK dokaze o postojanju, adekvatnosti i pravilnom radu svih pravnih lica, tela i struktura koje bi bile uključene u upravljanje IPA u Srbiji, u skladu s pravilima dobrog finansijskog upravljanja.

To znači da NAO i NF moraju da dobiju akreditaciju od CAO, na osnovu pro-cene usklađenosti (Compliance Assessment)44, kako bi im bilo dozvoljeno

44 Procena usklađenosti je revizija koju prema međunarodno priznatim revizorskim standardima obavlja re-vizorsko telo ili nezavisna revizorska kuća kako bi se osiguralo da su Operativne strukture, NAO i NF ispunili uslove i kriterijume za akreditaciju.

da upravljaju svim IPA komponentama. Operativne strukture moraju dobiti akreditaciju od NAO, takođe na osnovu procene usklađenosti, kako bi im bilo dozvoljeno da upravljaju IPA komponentama za koje su određene.

CAO i NAO, na osnovu rezultata procene usklađenosti, dostavljaju EK, po-sebno za svaku IPA komponentu, zahtev za prenos odgovornosti za upravlja-nje fondovima pomoći predviđene u okviru IPA na Srbiju. Uz njihove zahteve mora biti priložen tzv. paket za akreditaciju45 (Accreditation Package). Revi-zori EK će nakon toga pregledati nacionalne akreditacije koje su odobrili CAO i NAO i obaviti revizije svih relevantnih tela na licu mesta. Ove aktivnosti su poznate pod nazivom „verifikaciona revizija“ (Verification Audit). Revizori EK verifikacionu reviziju sprovode kroz analizu pojedinačnih slučajeva (instituci-ja i faza u procesu upravljanja), kako bi se osiguralo da svi uslovi i kriterijumi akreditacije budu ispunjeni.

8.3 Plan aktivnosti Evropske komisije za uvođenje DIS-a u okviru IPA

Koraci koji se moraju slediti, kako bi EK prenela ovlašćenja za upravljanje, de-finisani su u Okvirnom planu aktivnosti koji je opisan u radnom dokumentu „Plan aktivnosti EK za DIS u okviru IPA“ (EC Roadmap to DIS for IPA), koji je pripremila EK, a sastoji se od sledećih faza:

Faza 0: Uspostavljanje sistema upravljanja i kontrole, u okviru nadležnosti

45 Paket za akreditaciju čine dokumenta o akreditaciji relevatnih tela i prateće informacije koje zahteva EK.




nacionalnog službenika za akreditaciju, radi uspostavljanja opšteg okvira u kome će sistemi upravljanja i kontrole funkcionisati u okviru IPA u skladu s ciljevima, načelima i obavezujućim pravilima.

Faza 1: Utvrđivanje nedostataka (Gap Assessment), da bi se utvrdilo u kom obimu uslovi za DIS trenutno postoje i da bi se identifikovale posebne aktiv-nosti, izmene i poboljšanja koja su potrebna na osnovu Izveštaja o utvrđenim nedostacima.

Faza 2: Otklanjanje nedostataka (Gap Plugging), u vidu neophodnih izmena i poboljšanja u ciljnim institucijama i procedurama sprovođenjem preporuka Izveštaja o utvrđivanju nedostataka.

Faza 3: Procena usklađenosti (Compliance assessment), koja se sprovodi da bi se nacionalnim organima koji su odgovorni za finansijsko upravljanje IPA in-strumentom omogućilo da utvrde da li su ispunjeni preduslovi za podnošenje zvaničnog zahteva za uvođenje DIS-a.

Faza 4: Nacionalna akreditacija i podnošenje zahteva za prenos ovlašćenja.

Faza 5: Priprema za odluku Komisije, koja podrazumeva pripremanje svih eleme-nata neophodnih da bi se Komisiji omogućilo da donese odluku da li da odobri DIS prema članu 13 IPA Uredbe (tj. uz ex-ante kontrole od strane Komisije).

Faza 5 ponovljena: Komisija odlučuje da povuče sve ex-ante kontrole, odnosno da prenese odgovornosti za upravljanje bez ex-ante kontrola od strane EK, što je konačni cilj za sve komponente i sve oblasti decentralizacije upravljanja. Ovakav prenos nadležnosti može se odigrati u različito vreme za različite IPA komponente.

Republika Srbija se u vreme pisanja ove brošure (maj, 2011. godine), u pogledu uspostavljanja DIS-a za IPA komponente I, II, III i IV, nalazi u fazi 2 – Otkla-njanje nedostataka.

8.4 Veza između IPA i instrumenata kohezione politike

Sličnost između IPA i Kohezionog i strukturnih fondova ogleda se u:

spremnosti i sposobnosti da se fondovima upravlja nezavisno putem siste-ma decentralizovanog upravljanja;

neophodnosti da se imenuju organi odgovorni za upravljanje fondovima;

sistemu višegodišnjeg programiranja i sprovođenja organizovanom u ne-koliko faza koje obuhvataju identifikaciju prioriteta, finansiranje i sistem upravljanja i kontrole;

dobrom finansijskom upravljanju fondovima i obaveznom sufinansiranju;

sprovođenju programa na odgovarajućem teritorijalnom nivou (NUTS klasifikacija).

U poređenju sa prethodnim pretpristupnim instrumentima, velika promena, koju je uvela IPA Uredba, jeste neophodnost da se za korišćenje pretpristu-pnih fondova uspostavi institucionalni okvir sličan onom koji je potreban za strukturne fondove i Kohezioni fond EU, ali i za sprovođenje zajedničke poljo-privredne politike EU (CAP).




IPA u okviru DIS Strukturni fondovi

-� NIPAK-� Strateški�koordinator�za�

komponentu�regionalnog�razvoja�i�komponentu�razvoja�ljudskih�resursa

-� (NIPAKi�SCO�kao�takvi�neće�postojati)-� Tela/institucije�koje�pregovaraju�s�EK�o�Nacionalnom�

strateškom�referentnom�okviru�i�odgovarajućim�operativnim�programima.

-� CАO-� NАO�-� Nacionalni�fond

-� (Nacionalni�fond,�CAO�i�NAO�kao�takvi�ne�postoje)-� Telo�za�sertifikaciju/�potvrđivanje�troškova�–�sertifikuje�

izveštaje�o�izdacima�i�zahteve�za�isplatu�pre�nego�što�se�pošalju�Komisiji.�

Operativna�struktura�po�IPA�komponenti�ili�programu

Tela�za�upravljanje

Delegirana�tela/resorna�ministarstva

Jedno�ili�više�posredničkih�tela�koja�obavljaju�neke�ili�sve�zadatke�tela�za�upravljanje�ili�tela�za�sertifikaciju.

Revizorsko�telo Revizorsko�telo

Odbori�za�praćenje Odbori�za�praćenje

Uspostavljanje DIS-a predstavlja korak ka članstvu u EU i priprema državnu upravu Srbije za korišćenje Kohezionog i strukturnih fondova, koji su više-struko veći po obimu finansijskih sredstava od pretpristupnih fondova.

9. Literatura

1. COMMISSION DECISION C(2009)4518 of 16 June 2009 establishing a Multi-Beneficiary Multi-annual Indicative Planning Document (MIPD) 2009-2011 http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/mipd_multibenefici-ary_2009_2011_en.pdf

2. COUNCIL REGULATION (EC) No 1084/2006 of 11 July 2006 establis-hing a Cohesion Fund and repealing Regulation (EC) No 1164/94 http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docoffic/official/regulation/pdf/2007/cohesion/ce_1084(2006)_en.pdf

3. Instrument for Pre-Accession Assistance (IPA), Multi-Annual Indi-cative Financial Framework for 2010-2012 http://ec.europa.eu/en-largement/pdf/press_corner/key-documents/reports_nov_2008/miff_2010_2012_en.pdf

150


4. „Instrument pretpristupne pomoći (IPA)”, Središnji državni ured za ra-zvojnu strategiju i koordinaciju fondova Europske unije www.strategija.hr/lgs.axd?t=16&id=487

5. REGULATION (EC) No 1059/2003 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 May 2003 on the establishment of a com-mon classification of territorial units for statistics (NUTS)http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2003:154:0001:0041:EN:PDF

6. REGULATION (EC) No 1080/2006 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 July 2006 on the European Regional Deve-lopment Fund and repealing Regulation (EC) No 1783/1999 http://eur-lex.europa.eu/JOHtml.do?uri=OJ:L:2006:210:SOM:EN:HTML

7. „Upravljanje fondovima EU”, grupa autora, Novi Sad, Privredna akade-mija, 2008.

8. „Vodič kroz Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007-2013”, grupa autora, Beograd, Evropski pokret u Srbiji, 2007 http://www.emins.org/publikacije/knjige/pdf%20files/ipa.pdf

9. Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbi-je i Komisije Evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru spro-vođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći

10. http://www.evropa.gov.rs

9. Literatura

152


Impresum

IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007-2013.

AutoriAndrija PejovićBojan Živadinović Gordana LazarevićIvan KneževićMirjana LazovićOgnjen Mirić

IzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31Beogradwww.emins.org

Za izdavačaMaja Bobić

Lektura i korekturaVesna Pravdić

DizajnIgor Sergej Sandić[email protected]

ISBN: 978-86-82391-63-0

Tiraž 800

Štampa Mladost grup, Loznica

2011.

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji niti

Fondacije Friedrich Ebert.

154

CIP�-�Каталогизација�у�публикацијиНародна�библиотека�Србије,�Београд

341.217.02(4-672EU)"2007/2013"(035)341.176(4-672EU)"2007/2013"(035)339.923:061.1EU"2007/2013"(035)

��IPA�-�Instrument�za�pretpristupnu�pomoć�EU:�2007-2013�/�autori�Andrija�Pejović�...�[et�al.].�-�3.�izmenjeno�i�dopunjeno�izd.�-��Beograd�:�Evropski�pokret�u�Srbiji,�2011��(Loznica�:�Mladost�grup).�-�154�str.�:��tabele,�graf.�prikazi�;�25�cm

Tiraž�800.�-�Predgovor:�str.�9-11.�-�Napomenei�bibliografske�reference�uz�tekst.�-��Bibliografija:�str.�149-150.

ISBN�978-86-82391-63-0

1.�Лазаревић,�Гордана�[аутор]a)�Европска�унија�-�Придруживање�-��2007-2013�-�Приручници�b)�Европске��интеграције�-�2007-2013�-�ПриручнициCOBISS.SR-ID�184437260

instrument za pretpristupnu pomoć eu...

Documents