I N S T I T U T Z A K I N E Z I O L O G I J U ODJEL ZA KINEZIOLOSKU PSIHOLOGIJU I SOCIOLOGIJU

FAKULTETA ZA F I Z I c KU KULTURU S V E U ~ I L I STA U ZAGREBU

INSTPUPENTI I POSTUPCI ZA ISPIT IVANJE OSOBINA LICNOST I I KONTROLU PSIHICKE PRIPREMLJENOST I SPORTASA

ZAGREB 1983

AUTORI : Prof. dr KONSTANTIN MOMIROVI~?

KSENIJA BOSNAR, asistent

FRANJO PROT, asistent

SURADKICI I KONZULTANTI: Prof. dr SMILJKA HORGA

Prof, dr ANKICA H O ~ E K

Ouqj j e rad finanoiran od strane RepubZiEke Samoupravne

interesne xajednioe fiaiEke kuZture SR Hrvatske na temeZju ugovo-

pa broj 1940 od 22.22.1983 godine, skZopZjenog iamedju RSIZ-a f i -

ziEke kulture Zagreb, i Fakulteta &a fiziEku kul tum SveuEiZi3ta

u Zagrebu.

1. TEORIJSKI OSNOV ZA KONSTRUKCIJU KONATIVNIH TESTOVA*

Izmedju onih teorija o strukturi konativnih fak-

tora koje se temelje na ernpirijskim podacima, i koje se mogu

formulirati u obliku funkcionalnih ili strukturalnih modela

koji dopustaju objektivnu provjeru adekvatnosti tih teorija**

opeenito su poznate, ponajviSe zato &to su na osnovu tih teo- rija konstruirani mjerni instrumenti koji su upotrebljeni u

znatnom broju faktorskih studija, teorije Guilforda i Zimmer-

mana (Guilford i Zimmerman, 19561 Guilford, 1959; 1974; 19751,

Cattella (Cattell, 1950; 1956; 1965; 1970; 1973; Cattell i

Dreger, 1970; Cattell i Gibbons, 1968; Tsuijoka i Cattell,

1965) i Eysencka (1947; 1952; 19591 1960; 1970; Eysenck i

Eysenck, 1969; 1970; 1976).

Guilfordov model "temperamentaw obuhvaea dimenzi-

je od kojih su razliEite postupke objektivne provjere dobro podnijeli ovi faktori

1. aktivitet

dominacija

maskulinost - femininost samopouzdanje - osjeeaj manje vrijednosti sigurnost - nesigurnost meditativnost

potigtenost

emocionalnos t

uzdrHl jivost

objektivnost

prijatnost

suradnja - tolerancija

* Ovaj tekst t e m e l j e n j e na i s t r a Z i v a n j u K . Momirovida, S. H0rg8 i K . Bosnar f 1 982)

** "Teor i j e " k o j e n i s u u t eme l j ene na r e z u l t a t i m a f a k t o r s k i h a n a l i z a , n i t i se t i m metodama mogu na sus tavan naiCin p r o v j e r i t i , k a o S t o s u , na p r i m j e r , t e o r i j e Freuda, Junga, Adlera , A l l p o r t a i slicke, n i s u uopde raZmatrane, j e r j e na osnovu t ih t e o r i j a t e S k o ili nemogude n a E i n i t i prak t iEan prijed- l o g za t e s t i r a n j e osobina l i e n o s t i .

Medjutim, komparativne analize Cattella (Cattell

i Gibbons, 1968) i Eysencka (Eysenck i Eysenck, 1969) pokaza-

le su da se ove, a i druge dimenzije Guilforda i Zimermana

mogu svesti na dimenzije koje pripadaju Cattellovom i/ili

Eysenckovom modelu.

Cattellova teorija, osnovana na uistinu vrlo

velikom broju eksperimentalnih i faktorskih studija, obuhva-

&a ove primarne faktore*:

1. afektotimija (A)

2. integriranost ega (C)

3. smirenost - razdraZljivost (Dl

4. dominacija - submisivnost (E) 5. bezbrisnost - uzdr2ljivost (F)

6. snaga superega (G)

7. parmia - threctia (H) 8. premsia - harria (I) 9. autia - praxernia (MI

10. sumnjiEavost - povjerenje (L) 11. spokojstvo - osje6aj krivnje ( 0 )

12. radikalizam - konzervativizam (Q1)

13. samodovol jnost - zavisnost (Q2) 14. samokontrola (03)

15. napetost - opugtenost (Q4)

U pxostoru drugog reda pouzdano su utvrdjena dva

faktora, interpretirana kao anksioznost i exvia - invia. Dimenzije vrlo sliEne faktorima drugog reda u mo-

delu R.B. Cattella Eine osnov Eysenckove teorije. Ova teorija,

takodj'er osnovana na znatnom broju u pravilu dobro provedenih

eksperimentalnih i faktorskih studija, smatra da se konativne

* fak tor B , k o j i odgovara k r i s t a l i z i r a n o j i n t e l i g e n c i j i C a t t e l l a i Horna, e l iminiran j e i z popisa primarnih kona t i v n i h faktora

karakteristike mogu svesti na svega tri dimenzije sa prepo-

znatljivom fizioloSkom osnovicom:

1. neurotizam (N)

2. ekstraverzi ja (El

3. psihotizam (PI . Nekoliko komparativnih analiza pokazalo je da se,

u nekom prostoru vigeg reda, sve informacije sadrHane u dimen-

zijama R.B. Cattella (i zbog toga i sve informacije sadrHane

u Guilfordovom modelu) mogu svesti na Eysenckove konativne fak-

tore (Eysenck i Eysenck, 1969) . Jednu teoriju konativnog funkcioniranja, ograniEe-

nu, u prvoj fazi razvoja, na patoloske dimenzije liEnoati, po-

stavio je i Momirovie (Momirovid, 1963; Momirovie i suradnici,

1971). Ova teorija pretpostavlja da, u prostoru prvog reda*,

postoje ove konativne dimenzije:

anksioznost (A 1) fobiEnost (F 2)

opsesivnost (0 3)

kompulzivnost (C 4)

hipersenzitivnost (S 5)

depresivnost (D 6 )

inhibitorna konverzija (I 7 )

senzorna konverzija (E 8 )

motorna konverzija ( Z 9)

kardiovaskularna konverzija (K 10)

gastrointestinalna konverzija (G 11)

respiratorna konverzija (R 12)

hipohondriEnost (H 13

impulzivnost (N 14)

* u stvari , u prostoru koj i je definiran glavnim komponentama homogenih skugina simptoma

*

15. agresivnost (T 15)

16; hipomaniEnost (M 16)

17. shizoidnost (L 17)

18. paranoidnost (P 18).

Ova teorija dalje pretpostavlja, da u prostoru

drugog reda postoje ovi faktori Sireg opsega:

1. asteniEni sindrom (a)

2. konverzivni sindrom (XI 3. steniEni sindrom (a)

4. disoci jativni sindrom ( 6 ) . Nekoliko komparativnih analiza (vidi, npr. Horga,

1974) pokazalo je da postoje sistematske relacije izmedju

Cattellovih faktora drugog reda i prva dva Eysenckova faktora

(N i El sa latentnim dimenzijama koje pripadaju Momirovidevom

modelu. Zbog toga je ovaj model i tvorio osnovicu za fomira-

nje jedne kibernetiEke teorije konativnog funkcioniranja (Momi-

rovid i Ignjatovib, 1977 3 Horga, Ignjatovic?, ~omir&ld i Ore-

delj, 1982)*.

Ovaj model integrira teorije Guilforda, Cattella,

Eysencka i Momiroviba, i pod tim vidom, a i pod vidom ekspli-

citne psihokizioloHke odredjenosti osnovnih konativnih dimen-

zija, kojoj su pridruZene i hipoteze o utjecaju socijalnog po-

lja na moduliranje konativnih funkcija, od neposrednog je teo-

rijskog znaEaja, i ne manjeg znaEaja za programiranje kinezio-

loSkih aktivnosti, ukljuEivSi ovdje i postupke usmjeravanja i

izbora.

* OpSiran prikaz ove teor i je v id i u Horga, Ignjatovid, MomiroviC i Gredel j ( 1982) .

2. KIBERNETI~KI MODEL KONATIVNOG FUNKCIONIRANJA -.

Kiberneti8ki model konativnih funkci ja koj i je pro-

izagao iz istragivanja Momirovida i Ignjatovida (1977) i S.

Horge, Ignjatovida, Momiroviea i Gredelja (1982) reduciran je

ovdje na funkcionalne strukture sa visokim stupnjem generali-

zabilnosti, posebno pod vidom inertnosti na moduliraju6e efek-

te razliEitih kulturalnih sredina.

Zbog toga su iz izvornog modela eliminirane dimen-

.zije R i s (fleksibilnost sistema za regulaciju i kontrolu i efikasnost sistema za integraciju u socijalno polje) , pa je mo- del sveden na ovih gest osnovnih konativnih regulacionih siste-

ma :

1. sistern za regulaciju i kontrolu organskih funkcija ( x )

2. sistem za regulaciju i kontrolu obrambenih reakcija ( a )

3. sistem za regulaciju i kontrolu reakcija napada (a) 4. sistem za homeostatiEku regulaciju (6)

5. sistem za integraciju regulativnih funkcija (n) 6. sistem za regulaciju ekscitacije i inhibicije ( e )

Efikasnost sistemg za regulaciju organskih funkcija

definirana je efikasno3eu sprege izmedju subkortikalnih regula-

cionih funkcija organskih sistema, preteHno lociranih u hipota-

lamiEkoj regiji, i njima nadredjenih kortikalnih sistema za re-

gulaciju i kontrolu. Poremeeaji ovog sistema manifestiraju se

u funkcionalnim poremedajfma osnovnih organskih sistema, kao

gto su kardiovaskularni, respiratorni i gastrointestinalni si-

stern, u funkcionalnim poremeeajima osnovnih sistema za ulazne

i izlazne operacije, dakle senzornog i motornog sistema, u po-

remedajima sistema za kontrolu, posebno za koeenje, elementar-

nih biotiEkih procesa, i, sekundarno, u formiranju hipohondriE-

kog reakcionog sustava prema osnovnim organskim funkcijama.

Ef ikasnost sistema za regulaci ju obrambenih reakci ja

definirana je adekvatnom modulacijom toniEkog uzbudjenja, vje-

rojatno na osnovu adekvatnosti programa, genetiEkog porijekla

ili formiranih, u pravilu pod djelovanjem uvjetovanja, u toku razvoja, i lociranih u (hipotetskom) centru za regulaciju ob-

rambenih reakcija. Model pretpostavlja dvosmjernu vezu izmedju centra za regulaciju obrmbenih reakcija i sistema za regulaci-

ju organskih funkcija, jednosmjernu vezu izmedju ovog centra i

sistema za regulaciju reakcija napada i dvosmjernu vezu izme-

dju centra za regulaciju obrambenih reakcija i sistema za home-

ostatiEku regulaciju i integraciju regulativnih funkcija; pri

ovome su oba ova sistema funkcionalno nadredjena, zajedno sa

centralnim kognitivnim procesorom, centru za regulaciju obram-

benih reakci ja. Poremeeaj i sistema za regulaci ju obrambenih re-

akcija manifestiraju se, pri je svega, u razliEitim simptomima

anksioznosti, i tvore osnov za posebno modulirane patologke re-

akcije, kao 8to su fobiEnost, opsesivnost i kompulzivnost. Sen-

zorna i emocionalna preosjetljivost je, istovremeno, i uzrok i

posljedica poremedaja sistema za regulaciju obrambenih reakci-

ja, Eije disfunkcije, ako su u sprezi sa poremeeajima sistema za regulac,iju ekscitacije i inhibicije, generiraju depresivne

modele ponaHanja, a ako se ovoj sprezi pridrugi i poremeeaj si-

stema za homeostatiEku regulaciju, generiraju te3e depresivne,

opsesivne i kompulzivne reakcije; poremedaji osnovnih biotiekih

funkcija javljaju se ako se ovome pridruZi i poremedaj sistema . za regulaciju organskih funkcija.

Efikasnost sistema za regulaciju reakcija napada ta-

kodjer je definirana adekvatnom modulacijom toniEkog uzbudjenja,

ovoga puta, vjerojatno, na osnovu adekvatnosti programa, prene-

senih genetiEkim kodom ili formiranih pod djelovanjem uvjetova-

nja i lociranih u (hipotetskom) centru za regulaciju reakcija

napada. Model dopuSta neposredno aktiviranje ovih programa, ili

sekundarno aktiviranje na temelju signala iz centra za regulaci-

ju obrambenih reakcija. Zbog energetskih potencijala nugnih za

realizaciju agresije model pretpostavlja znaEajnu vezu izmedju

centra za regulaciju reakcija napada i centra za regulaciju

ekscitacije i inhibicije. Model dalje pretpostavlja da su

funkcije centra za regulaciju reakcija napada subordinirane

funkcijama centra za homeostatiEku regulaciju i funkcijama

centralnog kognitivnog procesora; zbog svega ovoga centar

za regulaciju reakcija napada pad znaEajnom je kontrolam sistema za integraciju regulativnih funkcija. Poremeeaji ci-

jelog sistema za regulaciju reakcija napada manifestiraju se

u razliEito moduliranim agresivnim reakcijama, od kojih ne-

ke mogu biti neposredna posljedica fiksacije na prve dvije

faze libidinoznog razvoja; slaba kontrola neposrednih impul-

sa, koji ne moraju nuZno voditi do destruktivnih reakcija ta-

kodjer je posljedica poremeeaja shsterra za regulaciju reak-

cija napada.

Funkcija sistema za homeostatiEku regulaciju je ko-

ordinacija aktivnosti funkcionalno i hijerarhijski razliEitih

subsistema, ukljuEiv9i, naroEito, koordinaciju funkcija kona-

tivnih rsgulacijskih sistema i kognitivnih procesora. Zbog to-

ga je sistem za homeostatiEku regulaciju funkcionalno nadre-

djen sistemima za regulaciju organskih funkcija, obrambenih

reakcija i reakcija napada, a kontrolira i procese koji se od-

vijaju u sistemu za regulaciju ekscitacije i inhibicije, bar

u ekstremnim podruEjima raspona regulacije ovog sistema. Pore-

medaji sistema za homeostatiEku regulaciju izazivaju disocija-

ciju i dezorganizaciju kognitivnih i konativnih procesa, uklju-

Eivgi i motoriEke funkcije koje zavise od sistema za strukturi-

ranje kretanja. Shizoidni, paranoidni i maniEni simptomi nepo-

sredni su proizvod poremedaja ovog sistema; medjutim, te9ki po-

remedaji sistema za homeostatiEku regulaciju proizvode ispade

i u funkcijama svih sistema koji su mu funkcionalno podredjeni.

Pri ovome su u pravilu najprije pogodjeni slozeniji procesi,

osobito ulazno-izlazne operacije; zbog toga su te3e fonne sen-

zorne i motorne konverzije, neki oblici inhibitorne konverzije,

i fiksirane fobije, opsesije i kompulsije neposredna posljedi-

ca poremeeaja sistema za homeostatiEku regulaciju.

Hi jerarhi j ski poloHa j sistema za integraci ju regu-

lativnih funkcija identiEan je, a moHda i vigi od hijerarhij-

skog poloHaja sistema za homeostatiEku regulaciju. Osnovna je

funkcija ovog sistema da integrira konativne regulacione pro-

cese pod vidom strukture socijalnog polja i promjene u tom po-

lju. Zbog toga je, vjerojatno, skup programa koji odredjuju

njegovo funkcioniranje preteHno formiran u toku odgojnog pro-

cesa, i to ne samo uvjetovanjem, vet? i pojaEavanjem, a rno2da

i internalizacijom. Socijalna dezadaptacija neposredna je po-

sljedica poremec5aja funkcioniranja ovog sistema; ako je ovaj

dio modela toEan, od ovog sistema neposredno ovisi razina so-

cijalizacije, a socijalizacijski procesi neposredno utiEu na

formiranje programa implementiranih u ovaj sistem. No kako so-

cijalna adaptacija ovisi i od funkcija sistema za regulaciju

obrambenih reakcija, reakcija napada, pa i od efikasnosti si-

stema za regulaciju organskih funkcija, ovi su sistemi subor-

dinirani sistemu za integraciju regulativnih funkcija.

Sistem za regulaciju ekscitacije i inhibicije j e jedan od elementarnih i najni2e lociranih sistema u hijerar-

hiji. Njegova je funkcija regulacija i modulacija aktiviraju-

t?e funkci je retikularne .formaci je, pa je stoga neposredno od-

govoran za aktivitet i energetsku ra zinu na ko jo j funkcionira-

ju ostali subsistemi, ukljuEivHi ovdje i kognitivne proceaore.

Ekstrovertni i introvertni modeli ponaganja ovise od funkcija

sistema za regulaciju ekscitacije i inhibicije, i, preteHno

koEeeih, funkcija kortikalnih procesora. Poremeeaji ovog sis-

tema mogu proizvesti energetsku osnovu za hipomanihe ili de-

presivne reakcije, a moraju imati neki utjecaj i na brzinu

protoka informacija u centralnom nervnom sistemu.

Zbog toga gto ovaj model pretpostavlja hijerarhij-

sku organizaciju regulacionih sistema sa kolateralnim vezama

.sistema istog hijerarhij skog nivoa, efikasnost svakog od njih

zavisi od efikasnosti svih drugih ili velike veeine ostalih

sistema. Efikasnost svih konativnih regulacijskih sistema ovi-

si, dijelom, od fiziologkih Einilaca koji odredjuju opseg i

stabilnost regulacije, a dijelom, koji je kod nekih subsiste-

ma dominantan, od programa formiranih pod utjecajem egzogenih

Einilaca, i u interakciji egzogenih, pretezno socijalnih Eini-

laca, i fiziologke osnove regulacionih mehanizama.

3. KONSTRUKCIJA SKALA ZA PROCJENU KONATIVNIH FAKTORA

Osnovni podaci na temelju kojih je izvrgena kon-

strukcija skala prikupljeni su u istragivanju Momirovida, Hor-

ge i Bosnar (1982).

Istrazivanje je provedeno na uzorku 210 studenata

druge i trede godine Fakulteta za fiziEku kulturu u Zagrebu,

mugkog spola, starih od 20 do 25 godina. Uzorak je viSestruko

pozitivno selekcioniran prema efikasnosti konativnog funkcio-

niranja, u prvom redu direktno, na klasifikacijskom ispitu ko-

ji prethodi prijemu na studij, putem 1ijeEniEkog pregleda i

testiranja patoldkih konativnih dimenzija. Tom prilikom, uzo-

rak je i indirektno selekcioniran testovima motoriEkih i kog-

nitivnih sposobnosti, za koje je poznato da su znaEajno nega-

tivno korelirani s vedinom patologkih konativnih faktora. U

uzorak su uvrsteni samo studenti koji su s uspjehom pohadjali

i polozili najrnanje jednu godinu studija, gto je vjerojatno ta-

kodjer jedan od izvora pozitivne selekcije.

Rezultati prikupljeni na ovako definiranom uzorku

omogu6uju konstrukciju mjernih instrumenata prikladnih za pro- cjenu strukture konativnih osobina ne samo takmiEara u raznim

sportskim disciplinama, ved i pripadnika drugih populacija ka-

rakteriziranih iznadprosjeEnom efikasnog6u konativnih funkcija.

Ispitanici su izmjereni kolekcijom od 1407 Eestica

sadr2ani.h u 31 mjernom instrumentu za procjenu konativnih oso-

bina, odabranih tako da omoguee procjenu Sest osnovnih regula-

cionih sistema pod kibernetiekim modelom konativnog funkcioni-

ranja i da pri tom saEinjavaju velik i reprezentativni uzorak

zadataka kojima se mjere konativne osobine pomodu upitnika.

Izabrani su slijededi mjerni instrumenti:

- za procjenu konativnog regulativnog mehanizma a: 1. A 1, anksioznost iz baterije 18 PF K. ~omirovida

2. 0 3, opsesivnost iz baterije 18 PF K. Momirovida

3. S 5, hipersenzitivnost iz baterije 18 PF K. Mornirovida

4. F 2, fobiEnost iz baterije 18 PF K. Momirovida

5. CO, osjeeaj krivnje iz baterije 16 PF R.B. Cattel'la;

- za proc j enu konativnog regulativnog mehanizma x : 6. G 11, gastrointestinalna konverzija

7. K 10, kardiovaskularna konverzija

8, H 13, hipohondrija

9. E 8, senzorna konverzija

10. Z 9, motorna konverzija, svi iz baterije 18 PF K. Mornirovida;

- za procjenu konativnog regulativnog mehanizma a:

11. N 14, impulzivnost iz baterije 18 PF K. Momirovida

12. T 15, agresivnost iz baterije 18 PF K. ~omirovida

13. SIG 3, oralna agresivnost iz baterije SIG Momirovida, Ignjatoviea, Radovanoviea, Horge, Mejovgeka, Hrnjice, Dsamonje, Wolfa i VuEinida

14. CE, dominacija iz baterije 16 PF R.B. Cattella

15. SP 3, nepovjerenje iz kolekcije SP Mornirovi6a, Hrnjice i Petrovida;

- za procjenu konativnog regulativnog mehanizma 6: 16. L 17, shizoidnost iz baterije 18 PF K. Momirovida

17. P 18, paranoidnost iz baterije 18 PF K. ~omirovida

18. DEL 2, hipomaniEna disocijacija iz kolekci je DEL Mo- miroviea, Radovanovic?a, Horge, Wolfa, ~ejovgeka, Ignja- tovida i DZamonje

19. D 6, depresivnost iz baterije 18 PF K. Momirovida

20. I 7, inhibitorna konverzija iz baterije 18 PF K. Momi- rovida .

21. SIG 2, analna agresivnost iz kolekcije SIG ~omirovida, Ignjatoviea, Radovanovi&a, ~ejovseka, Horge, Hrnjice, Dsamonje, Wolfa i VuEiniea

#

- za procjenu konativnog regulativnog mehanizma n: 22. DEL 1, psihasteniEna disocijacija iz kolekcije DEL Mo-

miroviea, Horge, Wolfa, MejovHeka, Ignjatoviea i DZa- mon j e

23. DEL 3 , regresivna disocijacija iz kolekcije DEL Momi- rovida, ~gnjatoviba, ~adovanoviC?a, Horge, Mejovleka, D%amonje i Wolfa

24. SP 5, nekooperativnost iz kolekcije SP Momiroviba, Hrnjice i Petroviea

25. CC, ego snaga iz baterije 16 PI? R.B. Cattella

26. CQ4, ergiEka tenzija iz baterije 16 PF R.B. Cattella;

- za procjenu konativnog regulativnog mehanizma E:

27. M 16, hipomaniEnost iz baterije 18 PI? K. Momiroviba

28. EKS 1, ekstraverzija iz Eysenckovog upitnika MPI

29. EKS 2, socijalna ekstraverzija autora ~omiroviea, Rado- vanoviea, Horge, Mejovgeka, Dgamonje i Wolfa

30. CF, surgencija iz baterije 16 PF R.B. Cattella

31. CH, parmia iz baterije 16 PF R.B. Cattella.

Obrada podataka izvrgena je u tri faze:

(1) utvrdjene su metrijske karakteristike rezultata obraEuna-

tih kao ukupni rezultat u testu (objavljeno u Momirovie,

Horga i Bosnar, 1982);

( 2 ) utvrdjena je struktura konativnih dimenzija eksplorativ-

nom i konfirmativnom faktorskom analizom testova (objav-

ljeno u Momirovie, Horga i Bosnar, 1982);

(3) utvrdjene su korelacije i koordinate pojedine od 1407 Ee-

stica na svakom od gest konativnih faktora utvrdjenih kon-

firmativnom faktorskom analizom i identificiranih kao efi-

kasnost sistema za regulaciju i kontrolu obrambenih reak-

cija (a), efikasnost sistema za regulaciju i kontrolu or-

ganskih funkcija ( x ) , ef ikasnost sistema za regulaci ju i kontrolu reakcija napada (a ) , efikasnost sistema za homeo-

statiEku regulaciju (6) , efikasnost sistema za integraciju regulativnih'funkcija (TI) i efikasnost sistema za regulaci-

ju ekscitatorno inhibitornih procesa ( c ) .

Siri izbor Eestica u pojedinu skalu uEinjen je na-

kon inspekcije korelacija i koordinata na pojedinom faktoru,

uz uva2avanje zahtjeva da Eestica ima Sto ve6e projekcije na

faktoru koji je predmet mjerenja skale, a 5to manje vrijedno- sti na preostalim faktorima. OdluEeno je da novofonnirane ska- le budu Likertovog tipa, sa brojem Eestica koji daje zadovo-

1 java ju6u proc jenu pouzdanosti i val janosti mjerenja skalom.

Definitivni izbor Eestica uEinjen je nakon razma-

tranja svih prikupl jenih podataka, a takod jer i razmatranja

manifestnih sadrZaja Eestica. Utvrdjeno je da je 30 zadataka

dovoljan broj da procjene pouzdanosti i valjanosti mjerenja

bud.u visoke za sve skale.

Dio Eestica je u ve6oj ili manjoj mjeri modifici-

ran, zbog naEina registracije odgovora, ili zbog potrebe za

jeziEnom korekcijom.

U tabela 1 - 6 izlozen je definitivni izbor Eesti- ca za pojedinu skalu sa pripadajuc5im koselacijama (S) 1 koor-

dinatama (P) na pojedinom faktoru, uz procjenu pouzdanosti i

valjanosti mjerenja tako formirane skale.

Novokonstruirane skale u konaEnom obliku izlo2ene su u poglavlju 5.

Tabela 1

SKALA ALPHA - 1

VALJANOST POUZDANOST

.9472 .9611

ALPHA - 1

- - - - - - - -- - - - - - - - - - - - - - -

1. E m t o se zbunim i smetem kad mo- P .79 -.I5 .03 -.27 .02 .O1 ram b rzo rad i t i S .54 . l l .32 .22 .29 -.06

2. t e s t o sam gub io u nek im s t v a r i m a J, -. 14 , -6 -.12 .02 j e r se nisam mogao dos ta b r z o od- .57 .16 ,36 .30 .28 -.03 l u i 5 i t i

3. V15e g r i j e J i r n u radu kad me p r o - matra p r e t p o s t a v l J e n 1 1 1 1 s t a r -

P ,71 -.06 -.I1 -.I7 .05 .05

j e j i n a S .52 .20 .24 .28 .32 .03

4 . Ees to b r inem nisam l i neEim S t o Sam rekao, u E i n i o n e J t o q l u p o P .70 -.I2 -.05 -.03 -.20 .05

I l l n e p r i l i E n o S .44 . I 1 .21 .23 . 15 .03

5. V r l o mi j e n e p r i j a t n o aka se ne- g d j e nadjem sam bez i j e d n o g p r i - P .68 .17 -.21 -.32 ,01 - . a 5 j a t e l j a s .41 .20 .13 .17 .24 -.00

6. B r i i l j i v o zak l j u ravam v r a t a od s tana i l i sobe p r l j e nego odem P .67 .20 -.I4 -.09 -.26 .02 spavat i S .45 .29 .20 .29 .19 .1 1

7. Moram r a d i t l v r l o po lako da b l h P .66 -.09 -.01 -.I9 -.05 b i o s i g u r a n da rad im p r a v i l n o S .44 .07 .24 .18 .22

8. N i . p o k o j u c i j e n u ne b i h n o i u u- P .65 .03 .03 -.08 -.I5 5ao u osarnl j enu i 1 i napus t enu k u i u S .53 .28 .33 .33 -27

9. Eesto s i predbacujem S t o neke s t v a r i n isam u E i n i o , a mogao sam P .65 -.07 -.I5 -.05 -.04 i h u E i n l t i S .45 .19 .17 .27 .24

P .62 .24 .19 0.38 -.lo 10. F o j e o s j e i a j e j e l a k o p o v r i j e d i t i s -53 .36 .44 .28 .30

11. B i l o j e pe r i oda kad sam Tzgubio P .62 .20 -.I5 -.26 .01 san zbog b r i g a S .46 .32 .20 .27 .29

12. P laJ im se n e k i h s t v a r l k o j i h se P .62 .03 -.04 -.I1 -.Oh d r u g i l j u d i o b i z n o ne p l a j e S .50 .22 .28 .30 .30

13. t e s t o m i j e dos ta t esko da i z r a - p -61 -.06 -05 -.26 -05 z i m ono < t o m i s l i m S .46 . 1 1 .30 .2O .28

14 . Cesto se duZe v r i jeme os je tan i P .61 .30 -.05 -.24 -.23 v r l o usaml j e n S .42 .26 .24 .22 .19

15. Moram p r i z n a t i da sam se ponekad p -61 - 0 1 -.32 .02 -.02 z a b r i n j a v a o p reko m je re zbog ne- s -42 -26 -06 -30 .24 teqa S to n i j e t a k o vaZno

ALPHA - 1

16. Eesto pomi j l jam na nesreie ko je P .59 .ll -.09 -.20 .01 .05 mogu zadesi t i one ko j i su m i S .45 .27 .23 .26 .29 .08 b l i s k i

17. Stalno u sebi ponavljam neke r i - P .59 0.16 -.32 .29 -.I1 .05 j e t 1 lako b l h i e l i o da t o ne Einim S .43 .I5 .07 .36 .22 .04

18. Stalno razmi3ljam o tome kakvo P .59 ,OO .ll -.05 -.I3 .04 znaEenje imajuneke r i j e z i , ko je .53 ,27 ,38 .35 ,29 .05 sam Euo i 1 i proe l tao

19. Eesto se kajem 5to Sam se na ne- Sto prekasno o d l u t i o

20. Stalno se bo j im da ne poEinim kakvu glupost

21. Eesto osjedam, iako m i sve dobro ide, da rri n i do Eega n i j e s t a l o

22. Isuvi3e Sam suzdrzl j l v pa m1 j e ponekad tegko da bran i m svoja prava

2 3 . Ja sigurno nemam dovol jno s a w - pouzdanja

24. V o l i o b i h da duqo s jedlm na oba- l i i promatram r i j e k u kako teEe

25. TeXko m i j e zapoSeti nek i posao

26. Kad sam na v isokim mjestima os je - tam se kao da skaEem d o l j e

27. Stalno mis l im na zapoEete, a ne- dovrJene poslove

25. Ponekad se sav ukoEim kad se na- djem u nekoj opasnoj s i t u a c i j l

29. Strah me j e da budem Sam u mraku

30. Kad Sam uzbudjen najednom m l po- stane hladno

T a b e l a 2

SKALA SIGMA - 1

VALJANOST POUZDANOST

,9495 .9618

1. Kad su n j i h o v i i n t e r e s i u p i t a n j u , l j u d i ne vode mnogo raEuna o tome P -.05 .72 .08 -.03 -.I9 -.I9

S t o j e p ravo a S t o n i j e S .23 .52 .27 .32 .24 .06

2. Eesto psujem

3. Mnogi l j u d l m i s l e samo o tome P -.09 .63 .O1 .16 -.I0 -.I3 kako b l se o k o r i s t l l i na t u d j i S .30 .59 .29 .45 .34 .I0 raZun

4 . Za mene se ne b i m a l o r e i i da san! mi ran i s t a l o i e n Tov jek

5 . VeCina l j u d i j e sebiEna

6. Mogi l j u d i su p o d m i t l j i v i

7. Ne v o l im da mi z a p o v l j e d a j u

8, lmao Sam lu3e o c j e n e i z v l a - dan j a

9. Mnogi l j u d i rado p redbacu ju odgovornost na t u d j a l e d j a

10. t e s t 0 se Zestoko razb jesn im '

1 1 . Z i v o t b i b i o m n o g o l j e p J i kada razn i g l upan i ne b i p r l s i l j a v a - 1 I Eovjeka da r a d l ono t o n e b

1 2 . Mnogi l j u d i su u v i j e k spremnl da nad i u neku "rupu" u zakonu

1 3 . ~ a k o se razb jesn im i t o me b r z o p r o d j e

1 4 . Eesto m i dod je da nekoga udar im

15. V e i i n a 1 j u d i sk l apa p r i j a t e l j - s t v a z a t o j e r im p r i j a t e l j i mo- gu b i t i k o r i s n i

SIGMA - 1

16. Vol i m se po tud i

17. Mnogim l j ud ima se pok lan ja v i 5 e p a f n j e nego Z to zasluEuju

18. Eesto sam kao djeEak od Zkole p r a v l o I g r a r i J u

19. 1 kad drugima pomaZu, l j u d i t o rade i z l i Z n e k o r i s t i

20. Ja po svaku c i j e n u moram d o b i t i ono 3 t o hoc'u

21. Kad m i se netko ne s v i d j a nisam u s t a n j u t o s a k r i t i , ved se o b i € - no odam nekom primjedbom il i po- na ban j em

22. Ne podnosim p o l i c a j c e

23, Eovjek koJ l ne zna u f t v a t l u I i v o t u ne t reba n i da f i v i

24. Ve l i na l j u d i d o b i j a od drugtva v i z e nego I t o zas luzu je

25. Cesto n i sam ne mogu p r e d v l d j e t 1 kako i u na ne3to r e a g i r a t i

26. Ja mogu ima t i skoro svaku fenu k o j a m i se s v l d i

27. Smatram da b1h b i o sposoban za vo- d j u qangsterske bande

25. Ivao saw n e p r i l l k e J e r nisam kad t reba mosao d r f a t i j e z i k za zu- bima

29 - L j u d i ponekad smatra ju da Sam P -.O2 .44 -.I6 .09 .06 .06 suvi5e ponosan i uobrafen s .22 .47 . I 1 .34 .29 .22

30. Ja s t a v l j a m o s t r e , z a j e d l j i v e pr imjedbe 1 judirna ako smatram P -.I9 ,44 .08 .05 -.04 .21

da su i h z a s l u Z i l i S .lo .45 .16 .24 .16 .36

Tabela 3

SKALA H I - 1

VALJANOST

.9524

POUZDANOST

,9630

1. Srce m l ponekad tako lupa da mi P -.43 -.05 .70 .17 .02 -.02 se Z i n i kao da i e p u i i S . I 1 .17 .51 .21 .I8 -.07

P -.29 -.OO .70 -.28 .26 .l l 2. U s v a d j i sam sa mnogim l judi rna s ~2 .17 .07 -23 .03

3. N e 3 t o n l j e u r e d u s m j i m s p o l - P -.29 -,00 .70 -.28 .26 .I1 nfm organima S -12 .17 .50 .07 ,23 .03

4. Za vr i jeme nek ih srEanih napada P -.29 -.00 .70 -.28 .26 .11 E f n l m l se kao da i u u m r I j e t 1 S .I2 .I7 .50 .07 .23 .03

5. Nekol i ko puta t jedno o s j eeam se -. 29 , oo .70 - .28 , 26 , kao da t e se neEto st raLno dogo- ,12 .17 ,50 .07 .23 ,03 d l t i

6. P o s l l j e t e f i h napora osjetarn P 0.22 0.08 .69 .01 .09 -.03 v r t o a l a v i c u 1 muEninu S .23 .I7 .57 -22 .26 -.lo

7. Boj im se da i u u dru3tvu pocr - P -.45 veni t i S .16

8. Ponekad me obuzima o z b i l j n a za- P 0.10 b r i n u t o s t za moje zd rav l j e S .39

9. S vremena na v r i j e m e os je tam kao P -.34 da me ne3to p e t s u f e l u c u S . I 7

10. Eesto m i j e v r l o teJko da pove- P .24 2em mIs l1 S e 3 9

1 1 . Pada jumi naumneugodne r i j e E l P -,00 i ne moqu I h se o s l o b o d i t l S ,40

12. t e s t o sam se prep laZ Io usred P .10 noC i S *37

13. Osjeiam smetnje ako spavam okre- nu t na l i j e v u st ranu, i l l ako Is- P -.27 pod g lave nemam dovo l j no Jastuka S ,22

14. Osjedam j a k i s t r a h kad opazim P .09 kako m i s rce s labo r a d i s -33

15. NeSto n i j e u redu s m j i m o s j e - P -.03 t i l i m a S .21

16. P l a s l j i v i j i s a m o d v e t i n e l j u d i p -.03 k o j e poznajem S .21

17. L jud i smatraju da Sam nespre tan

18. Siquran Sam da Sam upropast t o P -003 -.I4 .55 .18 0.25 -.06 srce zbog toga g to Sam se u fi- S ,21 .06 .44 .19 .07 -.I1 V O t u mnogo uz r u j avao

19. Kad sam u d ru r t vu tegko m i j e P 9.24 -024 .53 .44 -.lo -.09 da srnlsllm o €emu b f h govor io S ,22 .I0 .46 .31 .19 0.16

20 . NaveZer ne m g u mnogo j e s t ! , j e r inare te3ko spavam

21. Rek l i su m i da se dogadja da ho- dam dok spavam

22. Moje oZi su jako o s j e t l j i v e na s v j e t l o

23 , Kad sam uzbudjen moj l pokret i po- s t a j u p r i l i E n o nespretni

24. Da nisam tako b o l e f l j l v tmao b l h v i5e uspjeha u Z ivo tu

25. Ponekad m i dodje da b i h razblJao s t v a r i

26 . Ponekad imam siguran o s j e i a j da Sam beskori stan

27. Srce m i ponekad jako lupa bez nee kog osobitoo razloga

28. Eesto osjeiam da m i j c fe ludac P 0.04 -.I5 .39 .I1 -.06 .Ol napuhan S .I6 .05 .32 .I4 .10 -.06

29. Desi m i se da zaboravim ime neko- P .04 -.I4 .37 -.09 .23 .10 qa koga inaze dobro poznajem S .30 .17 .41 .22 .31 .O1

30. Ualavnom sanjam ruTne snove P .04 -.07 .37 .15 -.09 -.01 S .29 ,17 .40 .27 .20 -.04

Tabela 4

SKALA DELTA - 1

VALJANOST POUZDANOST

DELTA - 1

1. I zgub io Sam v j e r u u l j u d e

2. Osjetam da Sam umoran od svega

3. We vo l i n l da inam l j u d e oko sebe

4. Netko k o n t r o l i r a moje m i s l i

5. L j u d i me mrze, j e r Sam pa- m e t n i j i od n j i h

6. L j u d i medju koj ima f i v i m me t e s t o oqova r a j u

7. N iZ ta ne mogu u t i n i t i kako P ,08 -.22 -.I2 .76 -,07 .OO t reba S .39' .25 $19 .55 .31 -.OO

8. Sve m i i d e naopako P .08 0.22 -.I2 .76 -.07 .OO S .39 .25 .19 .55 .31 -.OO

9. Vjeru jem da se sprema zav je ra P .08 -.22 -.I2 .76 -.07 .OO p r o t i v mene S .39 .25 .I9 .55 .31 -.OO

10. Uvjeren sam da me p r a t e P 0.03 0.22 .03 .75 -.I4 -.06 S .32 .19 ,24 .49 .25 -.07

11. @no 3 t o m i se dogadja kazna j e P 0.03 -.22 .03 .75 0.14 -.06 za moje g r i j e h e S ,32 ,I9 .24 .49 .25 -.07

12. N e p r i j a t e l j i m i rade o g l a v l P .07 -.24 -.I8 .74 .OO -.04 S .36 .21 .15 .53 .33 -.05

1 3 . Netko pokugava da u t i E e na P .05 -.I9 -.I1 .74 -.I1 -,O5 moje m i s l i S .34 .22 .17 .51 .27 -.Oh

14. Kad ne b: 1 j u d i b i 1 i p r o t i v mene, imao b i h mnoqo v i s e u s ~ j e h a

15. Cesto Sam o s j e t i o da me l j u d i g l e d a j u sa p o t c j e n j ivanjem

16. Ponekad danima ne mogu n i 3 t a j e s t i

17. Neki su m i l j u d i n a n i j e l i t o l i k o z l a , da Sam p o m i s l i o da i h ub i j e m

DELTA - 1

18. lzbjegavam da budem u g o m i l i P .I5 .OO -.05 .56 -.28 -.I8 kad god j e t o mogude S .33 .21 .20 .43 .19 -.I2

19. N i J t a na s v l j e t u n l j e vazno za P ,35 -.I4 -.33 .54 -.09 .08 mene S .40 .24 ,06 .47 ,26 .1'0

20. Eesto m i padaJu na urn neke neu- P .33 -.29 .14 .54 -.20 ,05 godne s t v a r i , iako ne f e l i m da S .51 .22 .39 .51 .29 .OO na t o mis t i m

21. Ne rnoau tako dobro razumje t i ono 5 to Ei tam kao g t o sam r a n i j e P -.01 -.I0 .10 .53 -.09 0.07 mogao S .31 $22 .28 .43 .26 -.06

22. Kad k r i v a c ne ie da p r i z n a svo ju k r i v i c u , t r e b a l o b i ga na t o P p r i s i l i t 1 S

23. I zgub lo sam sve 3 t o j e za mene P .31 -.I4 -.22 .52 -.I9 -02 nezto znaEi lo S .35 .I8 .09 .41 .I9 .04

24. t i v o t m i j e proxao uzalud

25. Znam da v iSe n ikada neCu b l t i s r e tan

26. Moj j e I i v o t b i o t o l i k o pun ne- s r e i e da f a l l m Eto sam se rod10

2 7 . Nikakn nisam b l o to1 l k o nesre- tak k o l l k o sada

28. Nemam v o l j e n i %a kakav posao P .31 -.I4 -.22 .52 -.I9 .02 S -35 .18 .09 .41 .19 .04

29. l a mene j e odavno 5lvot Tzgubio sva'ki sml sao P .31 -.I4 -.22 .52 -.I9 .02

S .35 .18 .09 .41 .lg .04

3 0 . U v i j e k m i s l i m da su s t v a r i p r l jave

Tabela 5

SKALA ETA - 2

VALJANOST POUZDANOST

ETA - 2

1. Eesto sanjam o dogadja j ima i z P -.04 -.06 -.08 - . I S .89 .09 svog d j e t i n j s t v a S '37 .34 .24 .36 $67 .Ol

2. Eesto m i na pamet padnu v r l o z l e m i s l i i r i j e E i t e i h se v r l o P .01 -.I9 -.03 -.05 .80 .15 teJko mogu r i j e r i t i S .40 .30 .27 .37 .63 .04

3. Kada se uzrujam t l i r a z l j u t l m P -.06 -.07 .OO -.01 .79 .06 v i Ze ne znam za sobe S .44 .39 .34 .45 .70-.02

4. Degava m i se da se ukoElm od P -,09 -.I7 -.03 -.02 .79 .08 s t raha S .33 .26 .23 . 3 4 .59 -.03

5. Ponekad osjetam da m f Je t jeme P 9.09 0.32 -.I8 .17 .79 .09 meko S .28 .17 . I 1 -34 . 55 -.04

6. Eesto se bez raz loga upla3im P 0.06 -,I3 .15 -.lo .76 .01 S .41 .30 .40 .38 .65 -.I0

7. T o l i k o sam nespretan I r a s l j a n P -.07 .09 -,02 -.22 ,75 .08 da pravlm 3 t e t e po k u i i S .33 .38 .25 .32 .60 .05

8. L j u d i m l kaZu da se pona3am P - ,16 .03 -.07 0.07 -75 .I4 d j e t i n j a s t o S .27 .36 ,19 .33 .57 . I 1

9. P o s l i j e v e l i k t h uzbudjenfa po- P -,I7 -.I3 .13 .OO .75 .03 k v a r i m i se fe ludac S .35 .30 .35 .37 .62 0.07

10. Kada me netko p r e k i n s u mIs11ma ne m g u se v l g e s J e t I t i o Eemu P -,I0 -.07 .I1 0.08 .72 -.I1 sam r a z m i < l j a o S -36 .27 .35 ,35 '.62 -.I9

1 1 . Ne moou j e s t i kad se uzbudim ill P -.I5 -.I6 .02 .13 .72 -.01 na l j u t i m S .35 .28 .28 .41 .61 -.lo

12. Neko l iko puta m i se dogod l lo de Sam u j e l o s t a v i o s e t t r umjesto P 9.08 -.30 .05 .02 .71 .12 sol i i.1 i sol umjesto se te ra S .29 .I6 .23 .28 .51 -.02

13. Dogadja m i se da u govoru pobrkam P ,08 .O1 0.01 -.I9 .70 -.08 r e d o s l i j e d r i j e z i S .43 .32 .32 .36 .64 -.I3

14. ObiEno se te3ko snalaz im kada se P -.22 -.I9 -.I1 .32 .70 -.04 u zajednizkom p o s l u p o j a v i nek i S .31 .27 .20 .45 .60 -.I2 problem

15. Vise puta m i se dogod i l o da sam P -.OO -.I7 .1O -.I6 .7O .14 usao u poqresni v l a k , autobus S .33 .23 .29 .27 .53 .02 i l i tramvaj

ETA - 2

16. 1 danas Zuvam s i t n i c e l z d j e - P -.08 -,04 -.03 -.06 .69 .08 t i n j s t v a S .31 .31 .23 .33 .55 .02

17. 1 u obiEnom razgovoru tegko m i j e P -a23 -.I1 -.04 .22 .68 -.I0 da kaZem ono J t o sam namjeravao S .32 .29 ,25 .43 .60 -.I6

18. Eesto imam o s j e i a j kao da me sarn P -.05 .19 -.I1 -.25 .68 ,09 d javo t j e r a da nebto uradim S .27 . 3 8 .16 .26 .53 .10

19. Kad se netko ne slaFe samnom u d i - -.31 .20 .I4 -.04 .67 0.00 s k u s i j i , Eesto r a z d r a z l j i v o rea- g l ram S .31 .47 .36 .41 .62 .Ol

2C. Ponekad fzbjegavam kontak te sa dru- govima Iz s t raha da Cu re61 ili P 0.15 -.20 0.13 .34 .67 .03 u F i n i t i ncku r d j a v u s t v a r S .36 .31 .21 .48 ,61 -.05

21. Kad m i j e te3ko Zesto m l s l i m na P -.03 - .09 -.I6 .15 .66 ,02 l~la j ku S .38 .32 .2O .44 .60 -.03

22. Kad Sam l j u t , n ikoga ne pozna j em

23. Kad se zbunim imam o s j e i a j da su P ,23 -.I5 -.02 -.I9 .66 .04 m i m i s l i s t a l e S .45 .24 .29 -32 ,58 -.06

24. Ponekad se to1 lko zamis l im da ne P ,06 -.I2 .04 -.08 $65 .I0 v i d i m 5 t o se oko mene dogadja S ,41 .30 .32 .36 .58 .01

25. N a j s r e t n i j i sarn kad re prepust tm san jaren ju

26. Eesto Sam utuEen

77. L j u d i m i karu da sam r a s l j e n

28. Ne vo l im E i t a t i uEene k n j l g e

29. Zbunju ju me s u s r e t l s nepozna- t i m l jud ima

30. Doqadja m i se da izadjem i z k u t e a da sane zaboravio da obuEem n e k i d i o o d j e i e

SKALA EPSILON - 1

VALJANOST POUZDANOST

.9585 .967 1

EPSILON - 1 a (T X 6 rl E

1 . Smatram sebe v r l o drugtvenom oso- P .03 -,I 1 .10 -.08 .OO .73 born ko ja v c l i i z l a s k e S -.Ol .I5 -.Ol -.03 -.09 .68

2. Druqi l j u d i smatra ju da sam j a P .14 -.I1 -.05 -.I9 .OO .69 i i v a h n a osoba S -.09 .05 -.I6 -.I4 -.I7 .65

Jako vo l i m buEna i veoela d r u j t v a

U v i j e k rado u iestvujern na ve l ikom P skupu, na p r i m j e r zabavi i li p l e s u S

V r l o brzo se ukl juEujem u novo P d rux tvo S

Smatram da sam q o v o r l j i v a osoba

Votim d o l a z i t i u d o d i r sa mnogo P r a z n i h l j u d i S

U d ru5tvu sam v i g e spreman govo- P r i t i nepo mirno o s t a t i u pozad in i S

Ja sam dobar za d ru4 tvo P S

10. Vol im p r i E a t i ~ s n e vIceve P S

1 1 . Vol im mnogo o d l a z i t l u v i g e raz- P l i z i t i h drustava S

12. Gotovo svim mojim rodjacima sam P s impat i ran S

1 3 . Mo j i su postupci ob1Eno b r z l 1 P s i o u r n i S

1 4 . Vol im z b i j a t i Sale

15. Ja se ne b i h zbunio kad b i u g r u p i l j u d i b i o pozvan da poEnem d isku - P s i j u i 1 i da iznesem svo je mi31 j e - S n j e o neEemu 3 t o dobro znam

16. Vol im u v e s e l j a v a t i i zasmi java t i P 1 jude S

EPSILON - 1

17. Mogu g o v o r i t i sat ima o svemu I P .17 svaremu S .16

18. ObiEno sam ja ona j k o j l E i n i p r v l p - , 0 0 korak p r i sk lapan ju p r i j a t e l j s t v a s -.06

19. Vol i m b i t i tam0 g d j e se s t a l n o P .08 n e I t o dogadja S .16

20. L j u d i se u v i j e k smt ju m f i m P . I 2 Ja lama S .13

21. Sklon sam tome da u i s t o v r i j eme P .05 radim n e k o l i k o r a z l i E l t l h poslova s .22

22. Vol i o b i h zanin~anje, u kojem b l h P - . I 4 s t a l n o imao posla s l j ud ima S - , l o

23. Moj svakodnevni f I v o t j e pun s tva - p - 1 3 r i k o j e me i n t e r e s i r a j u S .08

24. S v i d j a j u m i se b r z l r i t m o v i P S

25. Brz sam u pos lu P S

26. ObiEno Sam p r l l i z n o bezbrfEan , p S

27. Volirn lukave i d o s j c t l j l v e P l j ude S

23 . Uvi j e k sam dobro raspo lo Ien P

29. J a u v i j e k spremno prlonern uz dobru i d e j u

P . I 3 .04 .07 . O O - . I 8 .38 S .07 .17 .05 .O6 -.06 -41

30. Cotovo u v i j e k imam spreman od- P .07 .24 -.02 .04 -.25 .37 govor na pr imjedbe k o j e m i S .05 .26 . O O .10 -.07 .47 upuc'u j u

4. NAEIN PRIMJENE MJERNIH INSTRUMENATA

Konstruirane skale pripremljene su na hrvatsko-

srpskom jeziku u obliku potrognih testova tipa papir-olov- ka i pogodne su za grupnu, kao I individualnu primjenu.

Predvidjeno je da uputu i eventualna dodatna ob-

jagnjenja daje ispitivaE. Uputa i primjer za vjeHbu odgtam-

pani su i na prednjoj strani svake skale.

Konstruixane skale mogu se primjenjivati pojedi-

naEno, sa 30 Eestica, ili kao baterija sa 180 Eestica.

Vrijeme za rjegavanje nije ogranibeno, no pretpo- stavlja se da de vebina ispitanika popuniti pojedinu skalu

za 5 - 7 minuta, tj. da 6e primjena baterije trajati 30-40 minuta .

U oba sluEaja primjene, ukupni rezultat u pojedi- noj skali moHe se' obraEunat1 kao rezultat na prvoj glavnoj

komponenti normaliziranih Eestica skale transfomiranih u

Harrisov oblik, &to maksimizira pouzdanost rezultata. Ova

procedura obraeunavanja ukupnog rezultata ukljuEuje manji

broj jednostavnih operacija i zbrajanja, za Sto je dovoljan dHepni kalkulator*.

Dijagnoza konativnog statusa vrSiti c?e se uspored-

bom s normama koje be se utvrditi za standardnu populaciju,

za svaku pojedinu skalu.

U sluEaju primjene baterije sa 180 Eestica, pred-

la%e se odredjivanje rezultata na primarnim latentnim

* U i z u z e t n i m s luea j ev ima , kada s u dovolf n i manje v a l j a n i i s l a b i j e pouzda- n i podaci o f unkc ion iran j u po j edinog kona ti vnog mehanizma i kada n i j e do- s tupno n i k a k v o pomagalo za obra6un r e z u l t a t a , ukupni r e z u l t a t u t e s t u mo- Be se o d r e d i t i i jednostavnom sumacijom r e z u l t a t a u zadacima, pa &e se u da l jem i s t r a f i v a n j u o d r e d i t i t a k o d j e r i nonne za s tandardnu popu lac i j u za ukupni r e z u l t a t u skalama odred j en na t a j naCin.

dimenzijama, uz uvaHavanje relacija medju dimenzijama. Po-

stupak ukljuEuje ve6i broj raEunskih operacija, za Sto je

nuZna upotreba komp j utera . Rezultati su pogodni za izradu profila lienosti,

pa 6e se dijagnoza konativnog statusa vrsiti kvantitativnom

i kvalitativnom usporedbom s odgovaraju6im referenienim pro-

filom koji 6e se utvrditi u slijedeeoj etapi istra2ivanja.

PredloHene skale su formirane tako da se uotovo

bez izmjena i uz minimalna sredstva mogu implementirati na

kompjuteru. Zbog efikasnosti prikupljanja i obrade rezulta-

ta, kao i moau6nosti registriranja nekih drugih relevantnih

podataka (npr. vremena latencije za pojedinu Eesticu), vri-

jedno je razmotriti primjenu skala na kompjuteru gdje za to

postoje materijalni uvjeti.

Procjenu konativnih osobina putem verbalnih testo-

va nesumnjivo je najbolje vrgiti na materinjem jeziku ispi-

tanika. Da bi novokonstruirane skale hale giru primjenu,

predlage se prevodjenje baterije i na druge jezike naroda i

narodnosti SFRJ.

5. MJERNI INSTRUMENT1

ODJEL ZA KINEZIOLOSKU PSIHOLOGIJU I SOCIOLOGIJU INSTITUT ZA KINEZIOLOGIJU FAKULTETA ZA FlZlEKU KULTURU SVEUE I L 15TA U ZAGREBU

SKALA ALPHA - 1

P R E Z I M E I IME *

UPUTSNO ZA RAD

Ako se sa tvrdnjom potpuno r 1 afete, zaokruf 1 t e znak (x) u kolon t "potpuno tdno" ,

Ako se samo dJelom1Eno slasete, zaokruf 1 t e znak (x) u kolonl "ugl avnom toEno".

Ako n l s t e slgurnf da 11 re slazete 111 ne s la fete, zaokru f l te znak (x) u kolonl "nlsam slgurant'.

Ako se sa tvrdnjom dJelomltno ne slagete, zaokruf t t e znak (x) u ko 1 on I "ug 1 avnom ne toEno".

Ako se sa tvrdnJom uopee ne s la Iete, zaokrurt te znak (x) u kolonl "potpuno netoEno".

PP I MJER:

Tvrdnj a potpuno uglavnom nisam uglavnom potpuno tozno toEno slguran netoEno netotno -

1. Smatram da svatko treba b t l - % X X X X nu t i svoju b r igu

Ako se, na pr lm jer sa ovom tvrdnjom potpuno slaTete, zaokruzi te znak (x) u kolonl "potpuno toZno1'

- Tvrdn j a yotpuno uolavnom nisam ualavnom potpuno

toEno torno s isuran netorno netoEno - 1. Eesto se zbunim i smetem kad mo-

X X X X X ram brzo rad I t i

2. Eesto Sam gubio u nekim stvarima j e r se ntsam mogao dosta brzo od- x x x x x lu i5 f t l

3 , Vl9e g r l j e 3 i m u radu kad me pro- matra p re tpos tav l jen l Ill s t a r - x x jcSlna

4 . Eesto brinem nisam 1 1 neElm Sto sam rekao, uE ln fo negto glupo x x i l 1 n e p r i l lEno

5. V r l o m i j e nep r i j a t no ako se ne- gdje nadjem Sam bez i jednog p r i - x x x j a t e l j a

6. B r l 2 l j i vo zakljui?avam v ra ta od s tana i 1 i sobe p r l j e nego odem x x x spava t i

7, Moram r a d i t l v r l o polako da b i h X X X b i o slguran da radim p r a v i l n o

8, N i po kofu c1Jenu ne b i h no& u- X X X 5ao u osamljanu I l t nrpugtenu kuCu

9. Eesto st predbacujam Sto neke s t v a r f nlsam uZTnlo, a mogao sem x x x i h u E i n i t i

10. Moje osjeCaje j e l r k o p o v r l j e d i t t x . x x

11. B l l o j e perioda kad Sam Tzgub~o san zbog b r iga x x x

12. Pla3im se nekfh s t v a r I k o j l h se X X X drugi I j u d i obiEno ne p l a r e

13. Eesto m i j e dosta teJko da i z ra - X X X

zim ono J to m is l im

14. Eesto se dute vr i jeme osJe&am v r l o usaml jen x x x

15. Moram p r i z n a t i da Sam se ponekad zabr in javao preko mjere zbog ne- x x x Eega 5 t o n l j e tako vaZno

Tvrdn j a potpuno ualavnom nisam ualavnom potpuno

tolCno toEno s iguran netoEno netoEno

16. Eesto pomi5ljam na nesreCe ko je mogu zades i t i one k o j 1 su m l x x x x x b l i s k i

17. Stalno u sebl ponavljam neke r i - jeEi iako b l h Z e l i o da t o ne Einlm X x X X

18. Stalno razml5ljam o t o m kakvo znaEenje lmaju neke r i j e E l , k o j e x x Sam Euo ill proEi tao

19, Eesto se kalem Zto ram se na ne- 5 to prekasno odluElo x x

20, Stalno so boJIm de ne poEInim kakvu glupost x x

21. Eesto osjeiam, l a b mf sve dobro ide, da m i n! do Eega n f j e s t a l o x x

22. IsuviSe sam s u z d r 2 l j l v pa m l j e ponekad tegko da branlm svoja x x prava

23 . Ja s lgurno nemam dovol Jno satno- pouzdan j a x x

24, Vo l I o b th da dugo s jedlm nr oba- x x I f I promatram r I Jcku kako teEe

25. Te3ko m l j e zepoEet1 nokt posao x x

26. Kad sam na v lsoklm mjestfma os je- Cam se kao da s katem do 1 j e X X

27. Stalno mfsl1m na zapotete, a new dov r.5ene pos 1 ove X X

28. Ponekad se sav ukoElm kad se na- djem u nekoj opasnoj s f t u a c i J l x x

29. Strah me j e da budem sam u mraku

30. Kad sam uzbudjen najednom m1 po- stane hladno X X

INSTITUT ZA KINEZIOLOSKU PSIHOLOGIJU I SOCIOLOGIJU INSTITUT ZA KlNEZlOLOGlJU FAKULTETA ZA FlZlEKU KULTURU SVEUEILISTA U ZAGREBU

SKALA H I - 1

PREZ IHE I IN€

UPUTSNO ZA RAD

Ako se sa tvrdnfom potpuno rlrtet., z s o k r u i l t e znak ( x ) u kolont "potpuno totno",

Ako se samo djelomlEno s l r t e t c , t a o k r u ~ l t s znak (x) u ko lon l "ug l avnom toEno".

Ako n ts te r lgurn! dr I 1 r e s l a f e t e f l t ne sla2ete, zaokruSfte znak ( x ) u kolonl "nfsam slguran".

Ako se sa tvrdnjom djelom1Eno ne s la re te , zaok ru i t t c znak ( 8 ) u ko l on I "ug 1 avnom ne toZSnoH.

Ako se sa tvrdnJom uopte no s la fe te , zaokruir t e znak (x) u ko lon l "pot pun0 net~Eno '~ ,

PR IHJER:

Tvrdn J a ootpuno uglavnom nisam uglavnom ootpuno totno to€no siauran netorno netotno

1 . Smatram da svatko treba b r i - x X X x X n u t i svoju b r iqu

Ako re, na pr lm jer sa ovom tvrdnjom potpuno slazete, zaokruzi te znak ( x ) u koloni "potpuno totno"

Tvrdnja potpuno uglavnom n-isarn uolavnom potpuno to25no toEno s iguran netolino netorno

1. Srce m i ponekad tako lupa da m i se E i n i kao da Ce puCi X X X X X

2. U svad j l Sam sa rnnogim l judima x x X X X

3. NeSto n l j e u redu s m j l m spol- nlm organima X X X X ' X

4. Za vr i jeme nek ih srEanlh napada r i n i m i se kao da i u u rn r l j e t i X X X X X

5. Nekol lko puta t jedno osjedam se kao da t e se nezto stragno dogo- X X X X X

d l t i

6. P o s l i j e t e f l h napora osje6arn v r t oa lav i cu 1 muEnlnu X X X

7. Boj i m se da Cu u drugtvu pocr- veni t i

8. Ponekad me obuzlma orb1 1 j na za- b r i nu tos t za moje zdravl j e X X X

9, S vremena na v r l jeme os Jedam kao da me neEto peEe u Zelucu X X X

10. Eesto m i j e v r l o teJko da pove- 5ern rnisl f X

11. PadeJu rnt na urn neugodne t f JeEt i ne mogu i h se o s l o b o d l t l X X X

12. Eesto sam se p r e p l a f l o usred no6 i

13. Osjetam smetnje ako spavam okre- nut n'a l i j e v u stranu, 111 ako Is- pod glave nernam dovol jno jas tuka X X x

14 . Osjeiam j a k i s t r a h kad opazlm kako m i srce s labo red l X X X

1 5 . NeSto n i j e u redu s moj i m os je - t i l i m a X

16. P laZ l j i v i j i Sam od ve t i ne l j u d l X X X ko j e pozna j em

Tvrdnja potpuno uqlavnom nisam ualavnom potpuno

torno torno s iouran netoEno neto tno -- 17. L jud i smatraju da Sam

nespre tan

18. SIguran sam da ram upropar t to srce zbog toga 3 to sam r e u T I - x x x x x votu mnogo uzrujavao

19. Kad Sam u druztvu te5ko m i j e da smisl lm o temu b l h govor io X X X X X

20. NaveEer ne m g u mnogo j e s t i , j e r X X X X X inaZe te5ko spavam

21. Rekl t su m i da se dogadJa da ho- X X X X X dam dok spavam

22. Moje oZi su jako o s j e t l J l ve na X X s v j e t l o

23. Kad sanuzbud jenmoj l pok re t l po- s t a j u p r i l i t n o nespretni X

24. Da nisam tako b o l e f l J l v imao b l h v i r e uspjeha u Z l vo tu

X

25. Ponekad m i dodje da b l h razb l j ao s tvar I x

26. Ponekad imam slguran o r j e t a J da X x

Sam beskor I stan

27. Srce m l ponekad jako lupa bet ne- kog osobl tog raz1 oga x x

28. Eesto osjeiam da m1 Je fe ludac X X

na pu han

29. Desi m i se da zaboravlm !me n e b - ga koga tnaEe dobro poznajem X

3 0 . Uqlavnom sanJam ruZne snove x x

INSTITUT ZA KINEZIOLOSKU PSIHOLOGIJU I SOCIOLOGIJU INSTITUT ZA KlNEZlOLOGIJU FAKULTETA ZA F l Z l t K U KULTURU SVEUEILISTA U ZAGREBU

SKALA S I GHA- I

UPUTSNO ZA RAD

Ako so sa tvrdnjom potpuno slafete, zaokruf 1 t e znak (x) u kolon 1 "potpuno toZnol'.

Ako se sarno dJelom1Eno s la fe te , raokruPt t e znak (x) u ko lon l "ugl avnom toESnol',

Ako n ts te slgurnt da 1 ) se s la te ta 111 ne s la fe te , r a o k r u ~ I t e znak (x ) u kolonl "nlsam stguran",

Ako se sa tvrdnJom dJelom1Zno ne s la fe te , zaokru f l te znak (x) u kolont "uqlavnom netotno".

I I pot puno Ako se sa tvrdnJom uopte ne s la fe te , raokru3t t e znak (x) u ko lon l

ne tornot I. .

Tvrdn j a wtpuno ugl avnom n1 sam ugl avnom ijotpuno toeno t o o siguran netotno netotno - 1 . Smatram da svatko treba b r l -

x X X X X nut i svoju b r i g u

Ako se, na p r im je t sa ovom tvrdnjom potpuno s la ie te , zaok ru i i t e znak ( x ) u koloni'"potpuno toEno"

Tvrdnja potpuno uglavnom nisam uglavnom potpuno toEno toEno s iguran neto tno netoEno

1. Kad su n j i hov i i n t e r e s i u p l t a n j u , 1 j ud i ne vode mnogo raEuna o tome g to j e pravo a g to n i j e

2. t e s t a psujem x

3. Mnog? l j u d i m ls le samo o tome kako b i se o k o r i s t i l l na t udJ I x k x x x raEun

4. Za mene se ne b l rnoalo r e t i da sam miran 1 s ta l o fen Eovjek x x x x x

5 . VedIna 1jud1 j e sebIEna x x x x x

6. MogI l j u d f su p o d m I t l j i v 1 x x x x x

7. Ne vo l i m da mf zapovl j eda ju x x x x x

8. lmao sam loge ocfene !z v la - x x x x x dan j a .

9 . Mnogt l j u d i rado predbacuju odgovornost na tudJa ledJa x x x x x

10. Eesto se fes toko r a z b j ~ s n i m * x x

1 1 , 2 Ivo t b1 b l o mnogo l f e p i t kada razni glupent ne bt p r f s t l j a v a - 1 t Eovjeka da rad f ono J t o ne& x x

12. Mnogi l j u d 1 su u v t j e k spremn! da nad.Ju neku "rupu" u zakonu x x

13. Lako se razbjesnim 1 t o me brzo prod j e x x

14. Eesto m i dodje da nekoga x x x x x udarirn

IS. Vetina l j u d i sklapa p r t j a t e l j - stva zato j e r I m p r i j a t e l j l mo- x x x x x gu b i t i k o r i s n i

potpuno uglavnom nisam uglavnom potpuno Tvrdnja toEno toEno s iguran netolSno netolSno

16. Volim se p o t u t i x x x x x

17. MnogTm l judima se poklanja v i l e pa fn je nego 3 t o zasluTuju x x x x

18. Eesto Sam kao djeEak od I k o l e p rav io I g r a r l j u x x x x

19. I kad drugima pomafu, l j u d 1 t o rade i z l i t n e k o r i s t i x x x X

20. Ja po svaku c i j e n u moram dob f t t ono Zto hoeu x X X X

21. Kad mf se netko ne svIdJa nlsam u s tan ju t o s a k r i t i , v e i se o b i t - no odam nekom p r imjedbom 1 1 l po- x x X

na3anjew

22. Ne podnoslm po l IcaJce x x

23. Eovjek k o j i ne zna u f l v a t ! u i i v o t u ne t reba n i da f l v l x x

24. Vei ina l j u d i dob l j a od d r u i t v a v i se nego s t o zas lu i u j e x x

25. Eesto n! sam ne mogu predG1djet l kako eu na ne4to reag l ra t1 x x

26. Ja mogu lmat l skoro svaku fenu ko ja m i se s v I d l X X

27. Smatram da b1h b l o sposobrn za vo- d j u gangsterske bande x x

25. lmao Sam n e p r l l t k e Je r nlsam kad treba mogao d r z a t i j e z i k za zu- x x b i ma

29. L j ud i ponekad smatraju da Sam suvi3e ponosan i uobraren X X

3 G . Ja s tav l jam ost re , zaJedl J lve primjedbe 1 judima ako smatram da su i h z a s l u f i l l X X

INSTITUT ZA KINEZTnLOSKU PSIHOLOGI JU I SOCIOLOGI JU INSTITUT ZA KlNEZlOLOGlJU FAKULTETA ZA F I Z I ~ K U KULTURU SVEUEILI~TA U ZAGREBU

SKALA DELTA- 1

P R E Z I H E I I M E

UPUTSTVO ZA RAD

Ako se sa tvrdnjom potpuno s l r f e t e , zaokruf f t e znak (x) u k o l o n l 'Ipotpuno toEno".

Ako r e s a w dje1omtEno slaZete, z rokruf t t e znak ( x ) u ko lon f "ug 1 avnom toEno",

Ako n l s t e s l g u r n l da I t r e s l a f e t e 111 ne s l a f e t e , zaok ruz l t e znak ( x ) u ko lon l "nlsam stguran".

Ako se sa tvrdnJom dje1omtEno ne s la2ste , zaokruzt t c znrk ( 8 ) u ko l on i 'lug l avnom ne totno".

Ako se sa tvrdnJom uop€e ne s l a f e t e , taok ru f 1 t e znak (x) u k o l o n l "potpuno neto€nol'.

Tvrdnj a potpuno uglavnom nlsaw uglavnom 50tpun0 toEno tozno s iguran netoEno netozno -_-

1 . Smatram da svatko t reba b r l - X

n u t i svoju b r i q u

Ako se, na p r l m j e r sa ovom tvrdnjom potpuno s l a f e t e , z a o k r u l i t c rnsk ( x ) u ko lon i "potpuno toZnol'

Tvrdnja potpuno uqlavnom nisam ualavnom potpuno

tol:no torno s iquran netolSno neto tno

1. lzgubio sam v j e r u u 1 jude x x x x x

2. Osjedam da Sam umoran od svega

3. Pe vo l im da imam l j u d e oko sebe

4 . Netko k o n t r o l i r a moje m l s l i x x

5. L j ud l me rnrze, j a r Sam pa- x x m e t n i j i od n j l h

6. L jud i medju koj ima I t v i m me X X Zesto ogovaraju

7. NiZta ne mogu u E i n l t l kako X X

treba

8. Sve m i l de naopako x x

9. Vjerujem da se sprema zrvJera X X p r o t l v mene

10. Uvjeren sam da me p r a t e x x

11. Ono Zto m i se dogadfa kazna Je X X X x x

za moje g r l j e h e

1 3 . Netko pokuiava da u t l e e na X X X X X moje m is l f

14. Kad ne b i l j u d i b i l l p r o t l v mene, irnao b i h mnogo v i s e uspjeha

15. Eesto sarn o s j e t l o da me l j u d i X X X X X

gledaju sa potc jen j lvan jem

16. Ponekad danima ne mogu n13ta X X X X X j e s t i

17. Neki su m i l j u d i n a n l j e l i t o l l k o z l a , da sam pomis l lo da i h x x x x x ubi jem

Tvrdnja potpuno ualavnom nisam ualavnom potpuno t o r n o toEno s iguran n r to rno netoEno

IS. lzbjegavam da budem u g o m l l i X X X X X

kad god j e t o moguie

19. N l3 ta na s v I J e t u n l j e vafno za mene

20. t e s t o m i padaju na um neke neu- godne s t v a r i , fako ne f e l l m da x x x x x na t o m is l im

2 1 . Ne moau tako dobro razumje t l ono :to Eitam kao 5 t o sam r a n i j e

X X mogao

22. Kad k r i v a c neCe da p r i z n a svo ju k r i v i c u , t r e b a l o b l ' g a na t o - p r i s l l i t i

23. l zgub io Sam sve 5 t o j e za mene X X X nezto z n a r i l o

24. 2 i v o t m i j e pro9ao uza lud x x x

25. Znam da v i s e n lkada ne&u b l t l X X X s re tan

26. Moj j e f f v o t b l o t o l l k o pun ne- X X X sreCe da f a l i m 5 t o ram se r o d l o

27. Nikakn nisam b t o to1 lko nesre- tak k o l i k o sada x x x

25 . Nemam vo lJe n l za kakav porao , x x x

29. l a mene j e odavno f l v o t I zgub lo svaki smisao x x

30. U v i j e k rn is l fm da su s t v a r f X X p r l j ave

INSTITUT ZA KINEZIOLOSKU PSIHOLOGIJU I SOCIOLOGIJU INSTITUT ZA K INEZIOLOGIJU FAKULTETA ZA FIZ ICKU KULTURU SVEUEIL15TA U ZAGREBU

SKALA ETA-2

P R F Z I M E I IME

UPUTSNO ZA RAD

Ako se sa tvrdnjom potpuno s l a f e t e , zeokru21te znak (x) u k o l o n i l l p ~ t p ~ n o toZnol',

Ako se samo d j e l o m l ~ n o s l a fe ta , zaokruZt t c znak (x) u ko lon t "uglavnom to€nol'.

Ako n i s t e s lgu rn t da I f se s l aze t c 111 ne s l a f e t e , zaokruf1 te znak ( x ) u ko lon i "nisam slguran".

Ako se sa tvrdnjom dJelom1Eno ne s l a fe te , zaok ru r t t e znak (x) u ko lon l " uq l i ~v r l ~m neto€no1'.

Ako se sa tvrdnJom uop&e ne s l a f e t e , z a o k r u i t t e znak (x) u k o l o n l "pot pun0 netotno".

Tvrdn J a ootpuno uglavnom nlsaw uglavnom ootpuno toEno toEno s iguran netoEno ne to tno .---

1 . Smatram da svatko t reba b r i - X X x X X

nuti svoju b r i q u

Ako se, na p r i m j e r sa ovom tvrdnjom potpuno s l a f e t e , zaokruz i te znak ( x ) u ko lon i "potpuno toZnol'

Tvrdn j a potpuno uglavnom nisam u~ lavnom potpuno

torno toEno s iauran netorno netozno

1. Eesto sanjam o dogadjajima i z X x X X X

svog d j e t i n j s t v a

2. Eesto m l na pamet padnu v r l o z l e m i s l t i r i j e E i t e i h se v r l o

X X X X X te rko mogu r i je3 i t i

3, Kada se uzru.jam ili r a z l j u t l m x x x x x v l3e ne znam za sebe

4 . DeEava m i se da se ukoZ1m od straha x x x x x

5. Ponekad osjeeam da m l Je tjeme x x x x x me ko

6. Eesto se bez razloga uplaJIm x x x x x

7. To l i ko sam nespretan 1 r a s l j a n x X X X X da pravim 5 te te po k u t i

8, L jud f m1 kaEu da se ponaJam x x x x x d j e t i n j a s t o

9. Posl 1 j e ve l 1 k1 h uzbudjenja po- x x x x x kva r i rnl se fe ludac

10. Ksda me netko prek lne u rn1slIma ne mogu s t vIJe sjetltl o 25emu x x x x x sam razmi 3 l j ao

11. Ne moqu j e s t 1 kad r e uzbudlm 111 x x x x x nal j u t l m

12. Nekol iko puta m i se dogodl lo da sam u j e l o s tav i o se&er umferto x x sol i ' i 1 i sol umjesto se ie ra

13. Dogadja m i se da u govoru pobrkam x r edos l i j ed r i j e E i

14. ObiEno se te3ko snalazlm kada se u zajedniEkorn poslu po jav i nekl x x problem

15. Vise puta m i se dogod110 da sam uSab u poqre3ni v lak, autobus x x i l i tramvaj

potpuno uglavnorn nisarn uglavnorn potpuno Tvrdnja toEno toEno s fauran netoEno netoEno

16. 1 danas Euvam s i t n i c e i z d j e - t i n j s t v a

17. 1 u obli?nom razgovoru t e r k o m i j e X X X X

da kaZem ono 5 t o Sam narnjeravao

18. Eesto imam o s j e i a j kao da we Sam X X X X X

d javo t j e r a da n e r t o uradim

19. Kad se netko ne s laze samnom u d l - s k u s i j i , Cesto r a x d r a 2 l j i v o rea-

X X X g i ram

20. Pcnekad izbjegavam kon tak te sa dru- govima i z s t raha da 6u r e e l Ill X X X X X u i i n i t i neku r d j a v u s t v a r

2 1 . Kad m i j e tegko Eesto m t s l l m na X X X X X ma j ku .

22. Kad sam l j u t , nikoga ne X X

pozna j em

23. Kad se zbuntm imam osjeCaj da su X X m i m i s l l s t a l e

24. Ponekad se t o l t k o zamls l tm da ne X X v l d i m 3 t o se oko men8 dogadja

25. N a j s r e t n l j l ram kad re prepustrm x x sanjarenJu

26. Eesto sam u t u t e n x x

77. L j u d I m1 k a f u da sam r r s l j a n x x

28. Ne vo l i m ETtat1 uEene k n j Tge x x

29. Zbunju ju me s u s r e t l s nepozna- x x t i m l jud ima

30. Dogadja m i se da izadjem Iz kuee a da sam zaboravio da obuEem nek l x x d i o odjec'e

INSTITUT ZA KINEZTOLOSKU PSIHOLOGIJU I SOCIOLOGIJU INSTITUT ZA K lNEZlOLOGlJU FAKULTETA ZA F l Z l t K U KULTURU SVEUEILISTA U ZAGREBU

SKALA EPS I LON- 1

PRFZIHE 1 IME

UPUTSTVO ZA RAD

Ako se s a tvrdnjom potpuno s la fe te , zaokru i i t e znak (x) u ko lon l "potpuno totno".

Ako se samo d j e l o m t ~ n o s l i r fe te, zaokru t l te znak (x) u ko lon l "ug 1 avnom t o r no" .

Aka n l s t e s lguhl da l t S. ~ la f . te 111 ne r l a l c t e , raokruilte znak (%) u kolonl "n tssm s tgurantt,

Ako se sa tvrdnjom dJelomItno ne s la fe te , zaokru5l tc znak ( 8 ) u kolonf "uqlavnorn nctoi.?nott,

Ako se sa tvrdnjom uopCe ne s la fe te , zaokru21 t e znak (x) u ko lon l "patpuno netoEnot' .

Tvrdnj a ootpuno uglavnom nisam uglavnom ootpuno torno -- torno siguran netorno netotno -- 1 . S m a t r a m da svatko t r e b a b r i -

X X X X X n u t i svoju b r i g u

A k r se, na pr im jer sa ovom tvrdnjom potpuno s la fe te , zaokruf i te r r~ak (s) u koloni "potpuno toEno"

potpuno uglavnom nisam uglavnom potpuno Tvrdnj a to tno torno s iquran netoeno netorno

1. Smatram sebe v r l o druStvenom oso- bom koja v o l i i z laske

2. Drugi l j u d i smatraju da sam ]a X Z i vahna osoba

3. Jako vo l im buEna I vesela drugtva x x x x x

4. Uv i jek rado uzestvujem na vel lkom s k u n u , na pr in i je r zabavi ill plesu x x x x x

5. V r l o brzo se uk l ju tu jem u novo drustvo x x x x x

6. Smatram da saw govor l j i va osoba x x x x x

7. Vollm d o l a z l t f u dod l r sa mnogo razn ih l j u d i x x

8. U dru5tvu sarn v l J e spreman govo- r l t i nego mirno o s t a t t u pozrd in l K x

3. Ja sam dobar ze d r u i t v o x x

10. Vol lm p r l t a t i masne v lceve x x

1 1 . Volim mnogo o d l a t i t t u v13e r a t - x x l i t i t i h drustava

12. Gotovo svlm m J l m rodfactma Sam simpatl?an x x

13. Moj i su postupcl obtEno brz1 I s l o u ~ n i x x

1 4 . Volim z b l j a t l sa l e

15. Ja se ne b i h zbunlo kad b l u grup i l j u d i b i o pozvan da poEnern dlsku- s i j u i li da iznesem svoje m i r l j e - x n j e o neEemu Sto dobro znam

16. Volim uvese l java t l I rasrn l javat l x 1 j ude

- T..-J- ? - potpuno ualavnom nlsam uglavnom potpuno I v r o n j a to rno toiSno s iguran netoEno neto tno

17. Hogu g o v o r i t i satima o svemu i svaEemu x x x x x

18, ObiEno sam j a onaj k o j i E in t p r v i korak p r i sk lapanju p r l j a t e l j stve x x x x x

19. Vol i m b i t i t a m gd je se s ta l no ne3to dogadja x x x x x

20. L j ud i se u v l j e k smf ju mojim Ja 1 ama x x x x x

Sklon Sam tome da u i s t o vr i jeme radim nekol i ko raz l i E i t i h poslova x x

Vo l i o b i h ranlmanje, u koJem b I h s ta lno lmao posla s IJudima x x

Moj svakodnevni Z i vo t j e pun stva- r i ko je me i n t e r e s i r a j u x x

Sv id j a j u m l se b r z l r l t m v l x x

Brz sam u pos 1 u x x

Vollm lukave f d o s j s t l j l v e X X l jude

Uv i j e k S a m dobro raspoloren x x

Ja u v i j e k spremno prtonem uz dobru i de ju

X X

30. Gotovo u v i j e k Imam spreman od- govor na primjedbe koJe m i x x x x x upueuj u

6. REZIME

Na osnovu do sada iznesenih rezultata konstru-

irane su skale za procjenu efikasnosti sistema za regu-

laciju i kontrolu obrambenih reakcija, efikasnosti siste-

ma za kontrolu organskih funkcija, za procjenu efikasno-

sti sistema za regulaciju i kontrolu reakcija napada, efi-

kasnost sistema za homeostatiEku regulaciju, efikasnost

za integraciju regulativnih funkcija i efikasnost sistema za regulaciju ekscitatorno-inhibitornih procesa.

Konstrukcija posebnih skala za procjenu vrijed-

nosti na latentnim dimenzijaqa a, X, a, 6 , n i E bila je poZeljna iz vige razloga. Bitan je da je dosadagnjim istra-

Zivanjima prikupljeno dovoljno informacija za objektivno valoriziranje postojeeih rezultata i razumno planiranje

budueih postupaka. Oni potvrdjuju postavku da je donoge-

nje zakljuEaka o individuumu ili grupi na temelju manifest- nih varijabli postupak optereeen prevelikom koliEinom guma,

bilo u obliku pogregke mjerenja ili u obliku irelevantnih

infonnaci ja.

Stoga je, na temelju rezultata ovih istraZiva- nja, konstruirano 3est skala Likertovog tipa, sa po 30 Ee-

stica u skali, za procjenu latentnih dimenzija X, a, Q , 6,

n i E , prilagodjenih karakteristikama uzorka kome su namije-

njene.

Novo konstruirane skale treba primijeniti na kom-

parabilnom uzorku ispitanika, provjeriti njihove metrijske

karakteristike i odrediti naEin za formiranje ukupnog re-

zultata za pojedinu dimenziju. U pravilu, ukupan se rezul-

tat moZe definirati kao prva glavna komponenta normalizira-

nih Eestica, ili kao prva komponenta normaliziranih Eesti-

ca transformiranih u Harrisov oblik. Formiranje rezultata

na razini primarnih faktora dobijenih nekom kosom trans-

formaci jom interpretabilnih komponenata omogueilo bi, u

nekim sluEajevima, podrobniji uvid u konativnu strukturu

ispitanika.

Ovakav bi instrumentarij bio efikasno i ekono-

miEno sredstvo za procjenu konativnih karakteristika i u postupcima usmjeravanja 1 izbora, i u kontroli efekata ki-

neziologijskih transformacijskih operatora.

7. LITERATURA

1. Cattell, R . B . t Personality - A systematic theoretical and actual study. McGraw-Hill, New York, 1950.

2. Cattell, R.B.: Validation and interpretation of the 16 PF questio- naire. Journal of Clinical Psychology, 12, 205-214, (1956).

3. Cattell, R.B.: The nature and measurement of anxiety. In G. Lindzey and C.S. Hall: Theories of personality. John Wiley, New York, 1965.

4. Cattell, R.B. and B.D. Gibbons: Factor structure of the combined Guilford and Cattell questionaires. Hournal of Personality and Social Psy- chology, 9, 107-120 (1968) .

5. Cattell, R.B.: The scientific analysis of personality. Penguin Books, Harmondsworth, 1970.

6. Cattell, R.B., R.M. Dreger (eds.): Handbook of modern personality theory. Rand McNally, Chicago, 1970.

7. Cattell, R.B.: Personality and mood by questionnaire. Bass, San Fran- cisco, 1973.

8. Eysenck, H . J . : Dimensions of personality. Routledge and Keqan, London, 1 9 4 7 .

9. Eysenck, H.J.: The scientific study of personality. Routledge and Kegan, London, 1952.

10. Eysenck, H.J.: Structure of human personality. Routledge and Keqan, London, 1959.

11. Eysenck, H.J.: Handbook of abnormal psychology (10 ed,). Pitman Me- dical, London, 1960.

12. Eysenck, H.J. and S.B.G. Eysenck: Personality structure and measurement. Routledge and Kegan, London, 1969.

13. Eysenck, H.J.: Handbook of abnormal psychology, Pitman Medical, Lon- don, 1970.

14. Eysenck, H.J. and S.B.G. Eysenck: Psychoticism as a dimension of personality. Holder and Sto~xghton, London, 1976.

15. Eysenck, S.B.G. and H.J. Eysenck: On the dual nature of extraversion. The British Jour- nal of Social and Clinical Psycholoqy, 2, 46-55 (1963).

16. Guilford, J.P. and W.S. Zimmerman: Fourteen dimensional temperament factors. Psychologi- cal Monographs, 70, 1-26 (1956).

17. Guilford, J.P.: Personality. McGraw-Hill, New York, 1959.

18. Guilford, J.P.: A psychology with art, content, and form. Journal of General PsychologyI 90, 87-100 (1974).

19. Guilford, J.P.: Factors and factors of personality. Psychological Bulletin, 82, 5, 802-814 (1975).

20. Horga, S.: Relacije konativnih karakteristika i motoriEkih sposob- nosti. Kinezfologija, 9, 1-2, 91-105 (1979).

21. Momirovib, K.: Faktorska struktura nekih neurotskih simptoma. Diser- tacija, Filozofski fakultet SveuEiligta u Zagrebu, Zagreb, 1963.

22. Momirovid, K.: Struktura i mjerenje patologkih konativnih faktora. RepubliEki zavod za zapoi$ljavanje, Zagreb, 1971.

23. Momirovid, K., Z.D2amonjaI S.Horga, S.Hrnjica, I. Ignjatovic?, ~.Mejovi$ek, R.Radovanov3.6, B.VuEini6 i R.Wolf: Struktura indikatora oralne agresivnosti. Psihologija, 8, 3-4, 95-117 (1975).

24. Momirovi6, K., I.Ignjatovi6, D.Radovanovi6, M.MejovSek, S.Horga, S.Hrnjica, Z.DHamonja i B.Wolf: Struktura indikatora analne agresivnosti. Psihologija, 9, 1-2, 61-80 (1976).

25. Momirovie, K. i I. Ignjatovie: Struktura konativnih faktora. Psihologija, 10, 3-4, 25-32 (1977).

26. Momirovie, K., S. Horga i K. Bosnar: Prilog formiranju jednog kibernetizkog modela strukture konativnih faktora. Kineziologija, 14, izv. hr. 5, 83-108 (1982).

27. Tsujioka, B. and R.B, Cattell: A crosscultural comparison of second-stratum question- naire personality factor structure-anxiety and extra- version - in America and Japan. Journal of Social Psy- chology, 65, 205-219 (1965).