eljko Markovi

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 76

INTEGRATIVNA NASTAVA

Integrativna nastava je nastava u kojoj su granice izmeu razliitih predmeta ili disciplina izbrisane ili zamagljene. U inte-grativnoj nastavi se ostvaruju smislene veze izmeu slinih aspekata razliitih disciplina. To je pristup u kojem se integriu, meu-sobno proimaju i sintetiu perspektive neko-liko disciplina u novu celinu koja je vea i znaajnija od prostog zbira sastavnih ele-menata, u ovom sluaju pojedinanih dis-ciplina ili predmeta.

Vesna orevi Posdiplomac, Uiteljski fakultet, Beograd

INOVATIVNI MODELI NASTAVE

(Integrativna nastava, Projektna nastava i Interaktivna nastava)

Rezime: Integrativna nastava je inovativni model u kojem ne postoje strogo povuene granice izmeu pojedinih predmeta, ve se nastavne jedinice razliitih oblasti izuavaju

integrativno, u meupredmetnoj povezanosti.

U radu se razmatra teorijska osnova ove nastave i daju praktini primeri or-ganizacije nastavnog asa.

Kljune rei: integrativna nastava, projektna nastava, interaktivna nastava.

Struni rad Obrazovna tehnologija

4/2007. UDK: 371.26

Struni rad Obrazovna tehnologija

4/2007. UDK: 371.3

Inovativni modeli nastave

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 77

Integrativna nastava se zasniva na prirodi same realnosti. Umesto da se svet i znanje vetaki dele na predmete i discipline, inegrativna nastava posmatra svet kao celinu i kao takvog ga i prouava.

Ovo omoguava jedan celoviti kon-tekst za uenje koji vodi ka veoj mogunosti da se naprave i zapamte veze i da se reavaju problemi. Integrativno uenje podrazumeva sagledavanje razliitih dimenzija jednog pro-blema, sagledavanje iz razliitih uglova i sa razliitih strana. Mozak najbolje stie i pamti informacije onda kada se one mogu povezati u smislenu mreu znaenja.

Integrativni pristup podrazumeva aktivnog uenika. On se ne svodi samo pre-noenje injenica, nego mnogo vie na rea-vanje problema, postav-ljanje pitanja i aktivnog traenja odgovora iz svoje okoline i okru-enja.

On oslikava meuzavisnost realnog sveta i i-vota i uk-ljuuje uenike misli, oseanja, intuiciju, interesovanja i is-

kustvo uenja ime se postie bolje razu-mevanje nego kod onog koje se postie ue-njem pojedinanih predmeta.

Integrativnost ne znai odricanje od samih disciplina. Njeni koreni se nalaze up-ravo u njima, ali nudi alternativu dominaciji znanja iz ugla pojedinanih disciplina. Poje-dinane discipline nam nude dubinu i foku-siranost a integrativnost irinu konteksta, promenu perspektive ali i primenu znanja iz jedne oblasti u drugoj tj. funkcionalno znanje.

Nivoi integrativnosti

Prvi nivo: Uenici pohaaju a-sove iz razliitih predmeta (dis-ciplina) bez mogunosti da se znanja ni iz tih predmeta, makar i formalno, poveu. Ovakav vid nastave je uglavnom zastupljen u naim kolama.

Drugi nivo:Uenici imaju mogunost da steknu uvid u znanja (na slinu te-mu) iz razliitih disciplina, ali je pro-ces integracije tog znanja ostavljen ueniku.

Trei nivo: Ovaj nivo poziva uenike i nastavnike da se uk-ljue u proces integracije po uzoruna predavanja koja pre-daje tim strunjaka, ali nas-tavnici dalje zadravaju svoju ulogu kao predstavnika svoje discipline (predmeta).

etvrti nivo:Pravi ili sutinski vid integra-cije u kojem i uenici i nastavnici ulau velike napore i doprinose izgradnji jedne nove celine koja se sastoji od meusobno proetih znanja i vetina iz razliitih dis-ciplina. Toj novoj celini svaka disciplina daje svoj doprinos.

Vesna orevi

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 78

Implementacija integrativne nastave

u kole Najbolji nain jeste postojanje dravne strategije tj. nacionalne koncepcije koja zah-teva ali i podrava implementaciju integra-tivne nastave. Meutim, ukoliko takve nacionalne stratigije nema, kao to je kod nas sluaj, integracija je ostavljena pojedincima, bilo da

su to pojedine kole ili pojedini uitelji i nastavnici, (uglavnom najvei entuzijasti u ko lektivu), ali preputeni sebi i svom en-tuzijazmu bez ozbiljne podrke. U prvom sluaju, integracija se realizuje preko zva-ninog plana i programa, tj. kurikuluma.

Prednost ovakvog naina jeste u tome to on podrazumeva i profesionalnu ali i lo-gistiku podrku (edukacija i obuka nastav-nika, literatura i podrka putem tampanih materijala, didaktiki materijali, organizacija

Jednostavno, ivot je integrativan

Tradicionalna kola, koja ui injenicama i to tako to sva znanja deli u pojedinane predmete koji nemaju dodira jedan sa

drugim (iako je u stvarnom ivotu potpuno suprotno), ne moe da pripremi i osposobi

uenike za savremeni svet koji se transformie velikom brzinom. Kroz

integrativnu nastavu se ne usvajaju samo odreena znanja iz pojedinih predmeta nego

se i neguju i stiu misaone sposobnosti, fizike, emotivne i socijalne kompetencije.

Danas postoji niz alarmantnih problema koji se ne mogu reiti

iz perspektive samo jedne discipline, kao to su

siromatvo, kriminal u kolama, SIDA i rasizam.

Poslodavci ele diplomce koji su u stanju

da se nose sa multidisciplinarnou posla.

Postoje dinamine promene u dananjem znanju, koje briu granice izmeu disciplina, kao to su npr. studije kulture, istonoevropske studije, enske studije, multikulturalizam... Nauna istraivanja i razvoj su uspostavili potpuno nove integrisane discipline kao to su biofizika,neuronauka, biomedicinski inenjering, genetski inenjering,elektrohemija...

Razvoj elektronske tehnologije i internet revolucija menjaju nain na koji organizujemo, strukturiramo i traimo znanje, zamenjujui linearne modele hipertekst linkovima koji ne poznaju granice meu disciplinama

Administracija smatra da e utedeti sredstva ako ih ne bude delila meu pojedinanim disciplinama.

Inovativni modeli nastave

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 79

rasporeda u kolama...). Na ovaj nain se, takoe, izbegava podela na ''integrativce'' i tradicionaliste koji bi koili ovaj proces. Ovde treba naglasiti da su uitelji, tj. Pro-fesori razredne nastave, po prirodi svoga posla, mnogo blii i bliskiji integraciji nego predmetni nastavnici i profesori u viim razredima osnovne i srednje kole, te da bi kao takvi, mogli posluiti kao uzor svojim kolegama predmetnim nastavnicima.

Kako kolska adminstracija moe da podri uvoenje integrativne nastave ukoliko ne postoji dravna strategija?

Veliku, gotovu odluujuu ulogu u

sprovoenju integracije u kolama, bez ob-zira na postojanje dravne strategije ili ne, imaju direktori kola. Oni su ti koji mogu i treba da promoviu integrativnu nastavu na naunim veima ali i na roditeljskim sastancima. Ukoliko bi se jedan ili dva uitelja ili nastavnika zainteresovali da integriu svoje predmete, njima bi bila neophodna pomo i podrka kako u vidu didaktikog materijala, tako i u vidu prilagoavanja rasporeda a-sova. to se vie uitelji na stavnici uklju-uju u ovaj proces, to je sve neophodnija reorganizacija rasporeda asova koji bi trebalo da predvidi i sadri ne samo asove uenika, nego i vreme potrebno za pripremu uitelja i timova uitelja koji su do tada realizovali svoju nastavu u izolaciji. U tom sluaju bi prvo trebalo uraditi raspored asova za one uenike i uitelje koji e raditi po principu integracije, zbog spe-cifinosti njenih potreba, a zatim ostale. Da bi ovakva nastava, kao i veliki napori koji se ulau da bi se ona organizovala i realizovala, bila prihvaena od strane nas-tavnika i uitelja bez velikih otpora, poeljno je dodatno motivisati zaposlene u koli.

Sredstva za dodatnu motivaciju, tre-balo bi da obezbedi direktor animirajui lokalnu ali i iru drutvenu zajednicu.

ARTIKULACIJA ASA

Razred - III Tema - Al se nebo osmehiva Nastavni predmeti : srpski jezik, likovna kultura, muzika kultura, matematika, priroda i drutvo Vreme odravanja : II, III , IV as

Ciljevi : - uoavanje motiva u umetnikoj pesmi; - jezika sredstva kojima je pesma otvo-

rena; - obnavljanje pojmova: pesma, stih, strofa,

pesnik, pesnika slika... - izraavanje doivljenog u pesmi na raz-

liite naine: reima, slikom-crteom, muzikom, pokretom...

- uoavanje razlika u pojedinim reima u odnosu na savremeni jezik

- razlikovanje sna i jave - negovanje ivotnog optimizma - razvijanje mate i motivisanje na korisno

i lepo - bogaenje renika uenika. Priprema za rad: Kroz radioniarski rad podeliti uenike na grupe i upoznati ih sa temom asa i sa ciljevima i zadacima. (Korelacija sa prirodom i drutvom )

Vesna orevi

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007. 80

Splet aktivnosti : 1. - itanje pesme Cic Branka

Radievia; - Krai razgovor o pesmi i prvim utiscima;

- Podela zadataka uenicima i izbor odgovarajuih aktivnosti. 2. Rad u grupama prema afinitetima.

Uenici su podeljeni u etiri grupe.Rade prema trenutnim afinitetima. Jedni e se ba-viti analizom pesme, drugi likovnim oslika-

vanjem doivljaja pesme, trei dramskim prikazom situacije iz pesme sa predlogom reenja, a etvrti reavanjem zadataka iz ma-tematike sa temom iz obraene pesme. Sve grupe prave plakat kao povratnu in-formaciju svog rada. Neke grupe pripremaju prikaz svojih rezultata rada. 3. Samostalni rad uenika po grupama