infrastrukturni prioriteti1

291

IV INFRASTRUKTURNI PRIORITETI

292

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

ENERGETIKA

REZIME

Pouzdano i sigurno snabdevanje energijom jedan je od osnovnih preduslova privrednog

razvoja. Na osnovu analize relevantnih inilaca, moe se zakljuiti da energetski sektor

Republike Srbije karakteriu brojni problemi koji mogu biti ograniavajui inioci daljeg pri-

vrednog razvoja: visok nivo energetske uvozne zavisnosti sa tendencijom daljeg rasta, osnov-

ni energetski indikatori ne samo da prevazilaze standarde EU nego su loiji od veine zemalja

regiona, stanje infrastrukturnih kapaciteta je neadekvatno, nivo poslovne e kasnosti ener-

getskih privrednih subjekata je nezadovoljavajui.

Sagledavanjem trenutnog stanja energetskog sektora, u smislu implikacija koje moe imati

na dalji privredni razvoj Srbije, de nisani su sledei strateki ciljevi:

privlaenje investicija u izgradnju novih i modernizaciju postojeih elektroenergetskih

kapaciteta u vrednosti od oko 9 mlrd. EUR i oko 4 mlrd EUR investicija u gasnom sektoru,

diverzi kacija izvora snabdevanja energijom i unapreenje ire primene obnovljivih

izvora energije i

unapreenje energetske e kasnosti u svim sektorima proizvodnje i potronje energije.

Kako bi se realizovali navedeni prioriteti neophodno je da se preduzme nizmera i aktivnosti,

meu kojima se po znaaju izdvajaju sledee: uklanjanje cenovnih dispariteta meu ener-

gentima i uvoenje komponente zatite socijalno ugroenih potroaa energije, sprovoenje

reorganizacije i korporatizacije energetskih subjekata, usvajanje novog Zakona o energetici

i Zakona o racionalnoj upotrebi energije, uklanjanje administrativnih prepreka i donoenje

podsticaja na sistemskom nivou za stimulisanje investicija u energetske projekte, a posebno

u one koji se baziraju na obnovljivim izvorima energije i drugo.

POSTOJEE STANJE, PROBLEMI I OGRANIENJA DALJEG RAZVOJA ENERGETSKOG SEKTORA

ENERGETSKI BILANS I INDIKATORI

Obim i struktura energetskih resursa Srbije su nepovoljni. Najznaajniji raspoloivi ener-

getski resurs Srbije je ugalj. U raspoloivim rezervama uglja ak 93% ini lignit. Od uku-

pno procenjenih rezervi uglja, 14% se nalazi u Kolubarskom i 3,3% u Kostolakom base-

nu. Najvei deo rezervi nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu.

297

Energetika

Sektor prirodnog gasa obuhvata kapacitete za eksploataciju i primarnu preradu prirodnog

gasa iz leita domaih buotina gasa, kao i gasovodnu mreu za transport gasa do glav-

nog magistralnog gasovoda, koji se prostire od granice Maarske do Nia, sa sistemom

dovodnih i razvodnih gasovoda i gradskih distributivnih mrea srednjeg i niskog pritiska.

Gasovodni sistem povezuje sva gasna polja u Vojvodini sa potroaima, omoguuje uvoz

gasa iz Rusije preko Maarske i tranzit gasa za Bosnu i Hercegovinu. Delatnost transporta

prirodnim gasom obavljaju dva preduzea: JP Srbijagas Novi Sad i Jugorosgaz a.d.

Beograd, dok delatnosti distribucije prirodnim gasom obavlja 36 energetskih subjekata.

Transportni sistem Srbije ini 2.207,5 km cevovoda visokog pritiska, od ega je u posedu

JP Srbijagas 2.140 km, a 67,5 km je u vlasnitvu Jugorosgasa.125 Republika Srbije ima dve

interkonekcije sa drugim gasnim sistemima, odnosno po jednu ulaznu i jednu izlaznu

taku interkonekcije na granici Maarska Srbija i Srbija - BiH. Iskorienost kapaciteta

zbog izrazito neravnomerne potronje stvara probleme u radu transportnog sistema i

pouzdanog snabdevanja potroaa tokom godine. Distributivni gasovodni sistem raspo-

lae sa 11.622 km mree i on je raspodeljen izmeu 36 licenciranih preduzea za distribu-

ciju gasa i na njega je prikljueno oko 242 hiljade potroaa, od ega 3.300 industrijskih

potroaa. Osnovna karakteristika distributivnog sistema je njegova velika usitnjenost,

zastarelost opreme i mernih ureaja, kao i velike oscilacije u potronji gasa zbog aktuel-

nih cena i mogunosti njegove supstitucije drugim energentima.

Sektor nafte obuhvata kapacitete za eksploataciju domaih rezervi nafte, preradu sirove

nafte, transport, distribuciju i prodaju nafte i naftnih derivata. Istraivanje, proizvodnja

i prerada nafte i prirodnog gasa, kao i promet naftnih derivate je u nadlenosti Naftne

industrije Srbije (NIS).126 Za transport nafte je nadleno JP Transnafta koje posluje kao

zasebno pravno lice od 2005. godine. Najvei broj tehnolokih procesa, postrojenja i

opreme je zastareo i ne zadovoljava kriterijume savremene proizvodne, energetske, eko-

loke i upotrebne e# kasnosti. Usled niskog nivoa ulaganja u oblasti domaeg istranog

i eksploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje, dok u oblasti

prerade nafte zbog zastarelih tehnologija ra# nerije nisu u mogunosti da proizvode de-

rivate prema evropskim standardima.

Javne gradske toplane predstavljaju decentralizovane toplotne izvore koje karakterie: sta-

rost distributivne mree, nedostatak i dotrajalost kotlova, opreme i ureaja, nizak stepen

automatizacije i e# kasnosti, itd. Stanje izvora u industrijskoj energetici karakteriu izrazita

tehnoloka zastarelost, niska e# kasnost i neispunjavanje standarda zatite ivotne sredine.

125 Akcionarsko drutvo u vlasnitvu JP Srbijagas sa 25% i Gasprom-a sa 75%.

126 NIS je osnovan 1991. godine u svojstvu javnog preduzea za istraivanje, proizvodnju, preradu i promet naf-

te, naftnih derivata i prirodnog gasa, u iji sastav su ulazili: Naftagas, Gas, Energogas, Jugopetrol, Naftagas promet,

Ininjering, Ra nerija nafte Novi Sad, Ra nerija nafte Panevo, Ra nerija nafte Beograd i fabrike za proizvodnju maziva

Kruevac. U oktobru 2005. godine NIS postaje akcionarsko drutvo ija je delatnost proizvodnja nafte i gasa, prerada

nafte, promet naftnih derivata, a takoe proizvodnja i promet tenog naftnog gasa.

298


ZAKONODAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

Srbija je potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Jugoistone Evrope i u

skladu sa tim je obavezna da izvri harmonizaciju zakonodavnog okvira sa direktivama

EU. Obavljanje energetske delatnosti u Srbiji ureeno je Zakonom o energetici iz 2004.

godine na osnovu koga je osnovana Agencija za energetiku i formirana Agencija za

energetsku e# kasnost. Kako je u meuvremenu na nivou EU usvojen novi, trei ener-

getski paket direktiva, od kojih su najznaajnije Direktiva EU 72/2009. i Direktiva EU

73/2009, kao i paket propisa o klimatskim promenama, u toku je izrada Nacrta novog

Zakona o energetici. Predloene su izmene i dopune Zakona o energetici koje imaju za

cilj da otklone uoene nedostatke postojeeg Zakona, da se usaglase sa zahtevima novih

Direktiva EU, u skladu s tim i proirenje nadlenosti Agencije za energetiku, stvaranje

uslova za funkcionisanje trita energije u Srbiji, uvoenje novih obaveza za subjekte

koji obavljaju energetske delatnosti i utvrivanje novih ovlaenja operatera prenosnog

sistema i operatora trita, itd. U planu je izmena drugih propisa koji su neophodni kako

bi se primenio Akcioni plan za reavanje socijalnih posledica Energetske zajednice, koji

je usvojila Vlada na sednici od 9. oktobra 2009. godine.Osnovni cilj tog Plana jeste da se

predvide mere # nansijske pomoi za kategoriju socijalno ugroenih potroaa energije,

podizanje socijalne odgovornosti i informisanje ugroenih socijalnih grupa.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice Jugoistone Evrope, svi energetski objekti

su obavezni na potpuno potovanje tzv. acquis communautaire do 2017. godine. U Srbiji

je harmonizacija domae sa evropskom regulativom u oblasti zatite ivotne sredine po-

ela 2001. godine, a prva faza okonana je 2004. usvajanjem seta zakona iz oblasti zatite

ivotne sredine. Nedavno je u Srbiji usvojen paket od 16 novih zakona usklaenih sa me-

unarodnim propisima i konvencijama u oblasti zatite ivotne sredine.

REFORMA ENERGETSKOG SEKTORA

U skladu sa Ugovorom o stvaranju jedinstvenog trita energetske zajednice jugoisto-

ne Evrope, sve zemlje regiona obavezale su se na harmonizaciju nacionalnog zakono-

davstva u oblasti energetike sa pravilima komunitarnog prava (acquis communautaire).

Talas deregulacije podrazumevao je formiranje nacionalnih regulatornih tela koja su na

nivou svake zemlje zaduena za stvaranje uslova za sprovoenje procesa liberalizacije

trita i uvoenje trinih pravila poslovanja. U najkraem, reforma energetskog sektora

podrazumeva:

razdvajanje vertikalno integrisanih energetskih delatnosti najmanje na raunovod-

stvenom nivou,

uvoenje konkurencije u segment proizvodnje i snabdevanja elektrinom energi-

jom i prirodnim gasom, kao i

davanje mogunosti slobodnog izbora snabdevaa za odreene kategorije potroaa.

299

Energetika

Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije, trenutno su za trgovinu elek-

trinom energijom registrovana 42 privredna drutva i procenjuje se da je nivo otvore-

nosti trita oko 47%. Trite prirodnog gasa je gotovo 87% otvoreno i prema podacima

Agencije za energetiku za trgovinu prirodnim gasom na slobodnom tritu registrovano

je 13, a za trgovinu prirodnog gasa na malo za potrebe tarifnih kupaca licencu ima 36 pri-

vrednih subjekata. U delu delatnosti elektrine energije stvoreni su svi uslovi za liberaliza-

ciju trita usvajanjem mrenih pravila za prenos i distribuciju elektrine energije kao i za

donoenje metodologije i tarifnih sistema za te delatnosti. Metodologije i tarifni sistemi

doneti su i za ostale delatnosti (prirodni gas i transport nafte). Vlada je dala odobrenje na

cene i ostalo je jo da se donesu mrena pravila za transport i distribuciju prirodnog gasa.

Pored liberalizacije trita, u skladu sa direktivama EU, u okviru energetskog sektora za-

poeta je reorganizacija energetskih subjekata.

Elektroprivreda. Reorganizacija vertikalno integrisane elektroprivrede zapoeta je 2003.

godine izdvajanjem sporednih delatnosti iz JP EPS i formiranjem zasebnih javnih predu-

zea Podzemna eksploatacija uglja (JP PEU) i Elektromrea Srbije (JP EMS).

Rudnici za podzemnu eksploataciju uglja su izdvojeni 2003. godine u zasebno javno pre-

duzee (JP PEU) u potpunom vlasnitvu drave i program njihove strateke konsolidacije

je zapoet u junu 2004. godine. Postupak konsolidacije je jo uvek u toku i teko je pred-

videti njegov rezultat, ne samo zbog tehnikih i ekonomskih faktora, ve i zbog velikog

sociolokog i politikog znaaja koji rudnici sa podzemnom eksploatacijom imaju u svo-

jim lokalnim i regionalnim sredinama.

Prenos i upravljanje prenosnim sistemom, ukljuujui poslove operatora i organizatora

trita elektrine energije, su na osnovu odluke Vlade RS 2005. godine povereni novo-

formiranom javnom preduzeu Elektromrea Srbije (JP EMS) koje posluje u potpunom

dravnom vlasnitvu.

Delatnost proizvodnje, distribucije i trgovine elektrinom energijom, kao i proizvodnja,

prerada i transport uglja je od januara 2006. godine u nadlenosti reorganizovanog jav-

nog preduzea Elektroprivreda Srbije (JP EPS), koje posluje kao matino preduzee sa

11 zavisnih privrednih drutava od kojih est za proizvodnju energije i uglja127 i pet za

distribuciju elektrine energije.128

Javno preduzee EPS ima izraen problem nelikvidnosti to ga ograniava da realizuje

razvojne programe. Dalji razvoj EPS-a zavisie od zavretka procesa restruktuiranja i kor-

127 Hidroelektrane erdap, Drinsko-Limske hidroelektrane, Termoelektrane Nikola Tesla, Rudarski basen Kolibara,

Termoelektrane i kopovi Kostolac i Panonske termoelektrane-toplane.

128 Elektrovojvodina, Elektrodistribucija Beograd, Jugoistok, Centar, Elektrosrbija.

300


poratizacije s jedne strane, i sa druge strane od dostizanja ekonomske cene elektrine

energije. Zapoeti proces restruktuiranja trebalo bi da unapredi e# kasnost poslovanja

i stvori preduslove za trino poslovanje. Koncept korporatizacije vrie se po modelu

zatvorenog akcionarskog drutva ime bi se stvorili pravni uslovi za sklapanje bilo kakvih

aranmana na kapitalnoj osnovi.

Dostignuti nivo cene elektrine energije za eksterne isporuke na konzumnom podruju

Srbije, nakon poveanja cena od marta 2010. godine u proseku za 10% iznosi 5,01 RSD/

kWh, to omoguava pokrie tekuih operativnih trokova i # nansiranje samo dela naj-

neophodnijih investicija za odravanje dostignutog nivoa proizvodnje, a ne obezbeuje

potrebna sredstva za zapoinjanje investicija za rastuu potronju elektrine energije u

narednom periodu. Stoga je neophodno da cena elektrine energije dostigne nivo koji

obezbeuje dugoronu sigurnost snabdevanja i razuman nivo pro# ta, odnosno pokriva-

nje trokova proizvodnje obnovljive energije, a kasnije i pokrivanje trokova emisije CO2

i trokova koji iz toga proizilaze.

Dostizanje ekonomskog nivoa cena je pretpostavka stvaranja raspoloivih sredstava

EPS-a za nove investicije a sa druge strane i kao faktor privlaenja stratekih partnera

koji - ukoliko ne ostvaruju razuman pro# t na angaovana sredstva - nisu motivisani da

investiraju. Potreba za pokretanjem novog investicionog ciklusa javlja se kao neophod-

nost kako bi se stvorile pretpostavke za industrijski rast i razvoj u narednom periodu koji

bi bio ogranien ukoliko ne bi bilo novih investicija u energetsku infrastrukturu. Pored

toga, investicioni ciklus bi imao znaajne i indirektne efekte koji bi se, pre svega, ogledali

u dodatnom angaovanju domae privrede i poveanju opteg nivoa zaposlenosti kao

kljunim ciljevima daljeg privrednog razvoja.

Dosadanji nivo cena ne samo da nije stimulativan za investicije nego dovodi do neraci-

onalne potronje elektrine energije to se dalje odraava na loe indikatore energetske

e# kasnosti. Cena elektrine energije ne treba da predstavlja socijalnu kategoriju i zato

to pitanje socijalne politike valja reavati u institucijama koje su za to nadlene. a ne u

energetskom sektoru. na institucije

U skladu sa direktivama EU i odredbama Ugovora o formiranju jedinstvenog trita elek-

trine energije i prirodnog gasa, zatita energetski ugroenih potroaa treba da poiva

na trino prihvatljivim instrumentima i jasno de# nisanim kriterijumima. Zatita ener-

getski ugroenih potroaa treba da obuhvata # nansijsku pomo u plaanju rauna za

utroenu energiju koja je de# nisana kao minimum egzistencijalnih potreba, posebne

procedure u sluaju kanjenja u plaanju rauna i kod iskljuenja sa mree, kao i pomo

za poboljanje energetske e# kasnosti. Na osnovu preporuka treeg paketa direktiva EU,

svaka zemlja treba da u skladu sa svojim speci# nostima de# nie kriterijume za utvriva-

nje i mere za zatitu energetski ugroenih potroaa.

302


Ugovora o prodaji i kupovini 51% akcija NIS129 a.d. Novi Sad od strane ruske kompanije

OAD Gazprom Njeft u iznosu od 400 miliona evra.

CILJEVI, MERE I AKTIVNOSTI NOVE RAZVOJNE STRATEGIJE I POLITIKE ENERGETSKOG SEKTORA

Strateki ciljevi razvoja energetskog sektora Republike Srbije su de# nisani u okviru

Strategije razvoja energetskog sektora Srbije do 2015. godine koju je usvojila Narodna

skuptina u maju 2005. godine, a uslovi, nain i dinamika njihovog ostvarivanja su odre-

eni Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period

od 2007. do 2012. godine.

Imajui u vidu vremensku distancu od usvajanja pomenute strategije, kao i posledice

svetske ekonomske krize, neophodno je preispitati postojee pravce razvoja i eventualno

ih korigovati u kontekstu ve zapoetih reformskih procesa i zahteva dinaminog okrue-

nja. Ministartsvo rudarstva i energetike je u aprilu 2010. godine iznelo predlog za izradu

nove Strategije razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.

Osnovna zamerka dosadanjim strategijama energetskog sektora je ta to je prioritet

stavljan na tehnike mogunosti zadovoljavanja energetskih potreba izostavljajui pri

tome ekonomsko # nansijske efekte takvih reenja. U novoj Strategiji, s obzirom na znaaj

i dinamiku razvoja energetskog sektora, neophodno je ustanoviti instituciju/e koje bi se

permanentno i struno bavile ovom problematikom i koje bi davale neophodne podlo-

ge Vladi za dalje unapreenje usvojene strategije.

Na osnovu analize stanja energetskog sektora u ovoj studiji mogu se de# nisati sledei

strateki pravci razvoja energetskog sektora:

privlaenje investicija kako bi se obezbedilo sigurno i pouzdano snabdevanje energijom,

diverzi# kacija izvora snabdevanja energijom i unapreenje ire primene obnovljivih

izvora energije i

unapreenje energetske e# kasnosti u svim sektorima proizvodnje i potronje energije.

Postojei strateki ciljevi razvoja analizirae se sa aspekta njihove odrivosti u kontekstu

novog modela privrednog razvoja Srbije, promena koje su se u meuvremenu desile, kao

i dugoronih i srednjoronih planova i godinjih programa poslovanja javnih preduzea.

129 NIS je osnovan 1991. godine u svojstvu javnog preduzea za istraivanje, proizvodnju, preradu i promet nafte, naf-

tnih derivata i prirodnog gasa, u iji sastav ulaze: Naftagas, Gas, Energogas, Jugopetrol, Naftagas promet, Ininjering,

Ra nerija nafte Novi Sad, Ra nerija nafte Panevo, Ra nerija nafte Beograd i fabrike za proizvodnju maziva Kruevac. U

oktobru 2005. godine NIS postaje akcionarsko drutvo ija je delatnost proizvodnja nafte i gasa, prerada nafte, promet

naftnih derivata, a takoe proizvodnja i promet tenog naftnog gasa.

303

Energetika

PRIVLAENJE INVESTICIJA U IZGRADNJU NOVIH I MODERNIZACIJU

POSTOJEIH ENERGETSKIH KAPACITETA

Rastui trend potronje primarne i # nalne energije u Srbiji, a samim tim i rast uvozne

energetske zavisnosti, nameu pitanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja energijom.

Dugorono posmatrano, postizanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja energijom po-

drazumeva investicije u izgradnju novih kapaciteta kao i kontinuirane investicije u proces

modernizacije i revitalizacije rada postojeih kapaciteta. U nastavku je ukratko predstav-

ljen pregled osnovnih kapitalno intenzivnih projekata koji su planirani do 2020. godine

po podsektorima.

Osnovni razlozi za pokretanje intenzivnog investicionog ciklusa u elektroprivredi jesu

rastua potronja elektrine energije, neophodnost zamene starih, nee# kasnih postro-

jenja i potovanje propisa u oblasti zatite ivotne sredine. U Strategiji razvoja EPS-a koja

je usvojena 2008. godine, predvieno je da se u investicione projekte do 2015. godine

investira oko devet milijardi evra od ega:

3,4 mlrd. EUR iz sredstava EPS-a,

3,8 mlrd. EUR iz kreditnih linija i

1,8 mlrd. EUR na osnovu stratekog partnerstva sa stranim investitorima.

Model privlaenja investicija na osnovu stratekog partnerstva ima izvesne prednosti

kao to su:

EPS ne raspolae sopstvenim sredstvima, niti ima kreditnu sposobnost i # nansijski

potencijal koji omoguuje nivo investicija koji je potreban, emu je prvenstveno do-

prinela dugogodinja politika depresiranja cene elektrine energije i

dobro strateko partnerstvo, osim # nansijske podrke, donosi i transfer znanja, novih

tehnologija i podizanje opte poslovne e# kasnosti.

Realizacija ovog modela privlaenja investicija povezana je sa nekoliko ograniava-

juih inilaca:

nerealno niska cena elektrine energije je destimulativna za privlaenje investicija,

# nansijska kriza i visok rizik zemlje pojaavaju oprez investitora s jedne strane, odno-

sno podiu cenu kapitala s druge,

oteavajui inilac jeste neizvesnost u vezi sa novim mehanizmima protiv klimatskih

promena, to moe uticati na povoljnost ponuda na raspisane tendere za nove elek-

trane i uiniti sloenijim i duim proces pregovaranja.

Na osnovu do sada uraenih studija i investicionih analiza, u nastavku teksta dat je pre-

gled potencijalnih investicionih projekata u elektroprivredi Srbije koji mogu biti reali-

zovani u periodu do 2020. godine. Imajui u vidu da je re o kapitalno intenzivnoj de-

latnosti i da je period izgradnje energetskih objekata u proseku pet do sedam godina,

vremenski rok za realizaciju de# nisanih projekata treba uzeti uslovno. Bitno je napome-

304


nuti, da se stvarne potrebe za izgradnjom novih kapaciteta mogu utvrditi tek na osnovu

dugoronih procena trendova potronje, tako da navedene investicione projekte treba

relativizovati i posmatrati u kontekstu optih kretanja.

Tabela 1. Procenjene investicije u nove proizvodne kapacitete u elektroprivredi, u mil. EUR

Projekat Procenjena vrednost investicije

Zavretak izgradnje TE Kolubara B u Lazarevcu 550

Izgradnja novog bloka TENT B3 u Obrenovcu 870

Izgradnja novog kogenerativnog bloka TE-TO Novi Sad 280

Izgradnja HE Gornja Drina 435

Kostolac B projekti 1.100

Projekti na osnovu Sporazuma sa SECI ENERGIA 1.500

UKUPNO 4.735

Za izgradnju svih novih proizvodnih kapaciteta predvien je model stratekog partner-

stva. Za sada je EPS raspisao tender za izbor staratekog partnera za zavretak izgradnje

TE Kolubara B u Lazarevcu (ukupne snage 2X350 MW) i za izgradnju novog bloka TENT

B3 u Obrenovcu (snage 700 MW). U sluaju izgradnje novog kogenerativnog bloka TE-TO

Novi Sad - za sada je formirano zajedniko preduzee grada Novi Sad i EPS-a (Energija

Novi Sad). Za izgradnju HE Gornja Drina (zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske)

uraeno je idejno reenje, terenska istraivanja i studija opravdanosti, tako da je investi-

ciona vrednost ovih projekata izvesna sa velikom sigurnou.

Kostolac B projekti ukupne vrednosti od 1,1 mlrd. EUR obuhvataju nekoliko projekata:

revitalizaciju i uvoenje sistema za odsumporavanje u dva postojea termobloka B1 i B2

od po 350 MW u Kostolcu, poveanje kapaciteta povrinskog kopa Drmno na 12 miliona

tona godinje i izgradnju novog bloka B3 ija e snaga i dinamika izgradnje biti de# ni-

sana studijom opravdanosti tokom 2010. godine. Ceo projekat treba da bude realizovan

do 2015. godine, a u toku su pregovori sa kineskom Exim bankom o kreditnoj liniji putem

koje bi se zatvorilo 85% vrednosti investicije, dok e preostalih 15 % obezbediti EPS iz

sopstvenih sredstava i kineski partner, koji e biti izvoa radova.

Na osnovu Meudravnog sporazuma o saradnji u energetici potpisanog u martu 2009.

godine izmeu Srbije i Italije predvieno je nekoliko projekata: gradnja 10 malih HE na

Ibru snage oko 85 MW, 3 hidroelektrane na srednjoj Drini ukupne snage 365 MW, izgrad-

nja hidroelektrane na Savi kod Kupinova od 140 MW i izgradnja vetroparkova snage 500

MW. Ukupna snaga svih postrojenja je oko 1.089 MW, a vrednost investicije je oko 1,5

mlrd. EUR. Planirano je da se zeleni kilovati izvoze u Italiju po povlaenim cenama te

zemlje.

305

Energetika

Do 2020. godine u planu je jo izgradnja est hidroelektrana na Velikoj Moravi, izgradnja

reverzibilne hidroelektrane erdap III, izgradnja veeg broja hidroelektrana putem izda-

vanja energetske dozvole, ali za realizaciju ovih projekata neophodno je uraditi studije

i analize opravdanosti. Ukoliko ove studije pokau opravdanost navedenih projekata,

zavisno od izabranog modela ulaganja i uesnika u njihovoj realizaciji, donosie se kon-

kretne odluke za realizaciju investicionih projekata. U skladu sa zakonskom regulativom

izgradnja hidroelektrana se moe vriti na osnovu tri modaliteta:

izgradnja od strane JP EPS,

putem izdavanja energetskih dozvola i

putem davanja koncesionih prava dravnim i privatnim, domaim i stranim kompa-

nijama.

Pored izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, investicije su neophodne i za revitaliza-

ciju i modernizaciju postojeih proizvodnih kapaciteta koje podrazumevaju ne samo

poveanje nominalne snage i poveanja stepena e# kasnosti rada, nego i rekonstrukciju

sistema transporta i odlaganja pepela i ljake, ugradnju elektro# ltera i postrojenja za od-

sumporavanje dimnih gasova, postrojenja za preiavanje otpadnih voda i drugo. Na

osnovu raspoloivih podataka, u narednoj Tabeli data je procena neophodnih sredstava.

Tabela 2. Procenjena vrednost investicionih projekata za revitalizaciju i modernizaciju, mil. EUR


Revitalizacija hidroelektrana 408,6

Revitalizacija termoelektrana 1.329,5

Revitalizacija i zamena kopova 1.495,1

Modernizacija ED i zamena brojila 746,2

Ostala ulaganja 132,0

UKUPNO 4.111,4

Kako bi se unapredio sam postupak investicija u modernizaciju i revitalizaciju, neophod-

no je izmeniti zakonsku regulativu koja ureuje nain donoenja odluka i sprovoenja

procedura po modelu zajednikih ulaganja i sistem administrativnih procedura za izda-

vanje potrebnih dozvola i saglasnosti za izvoenje radova modernizacije i revitalizacije.

U okviru gasne privrede u predstojeem periodu predvieno je nekoliko kapitalnih in-

vesticionih projekata: izgradnja transportnog gasovoda Juni tok, zavretak izgradnje

podzemnog skladita Banatski Dvor, izgradnja novog gasnog skladita Itebej, poveziva-

nje gasovodnih sistema sa susednim zemljama (Republika Srpska, Rumunija, Bugarska,

Makedonija, Crna Gora i Hrvatska), izgradnja i rehabilitacija razvodnih i magistralnih ga-

sovoda i drugo. U narednoj Tabeli data je procena neophodnih sredstava za realizaciju

navedenih investicionih projekata.

306


Tabela 3. Procenjena vrednost investicionih projekata u gasnom sektoru, mil. EUR


Juni tok 1.200

Skladite gasa - Banatski Dvor (Faza 2) 50

Skladite gasa - Itebej (Faza 1) 70

Interkonekcija - Republika Srpska 35

Interkonekcija - Rumunija 6

Interkonekcija - Bugarska* 60

Interkonekcija - Hrvatska 32

Interkonekcija - Makedonija 21

Interkonekcija - Crna Gora** 18

Rehabilitacija gasovodnog sistema 5

Razvoj razvodne gasovodne mree*** 440

Razvoj lokalne distributivne mree*** 670

LNG Terminal**** 150

Gasovod u Panevu 32

Termoelektrane**** 1300

UKUPNO 4.089Napomena: *Procena JP Srbijagas na osnovu namere Evropske komisije, **Nain realizacije i vremenski okvir ovog

projekata nisu poznati u ovom trenutku, ***Procena JP Srbijagas - linearno (u zavisnosti od nansiranja), **** Nema

planskih dokumenata.

Energetskim sporazumom potpisanim izmeu Republike Srbije i Ruske Federacije 2008.

godine, predviena je izgradnja magistralnog gasovoda Juni tok i modernizacija

podzemnog skladita gasa Banatski Dvor. Potpisani memorandum predvia izgradnju

transportnog gasovoda Juni tok preko teritorije Republike Srbije u duini od oko 400

km, kapaciteta minimum 30 miliona m3/dan. Pravac koji e magistralni gasovod Juni

tok imati u Srbiji bie de# nisan studijom izvodljivosti koja e biti zavrena tokom 2010.

godine. Poetak izgradnje se oekuje 2012/2013. godine, dok je planirani operativni rad

gasovoda predvien za 2015. godinu. Procenena vrednost gasovoda pre izrade # zibiliti

studije za srpski deo projekta kree se oko 1,2 mlrd. EUR. Tana trasa gasovoda, kapacitet

i dinamika gradnje u ovom trenutku nisu de# nitivno odreeni.

Projekat gasi# kacije domainstava u 82 optine u Srbiji procenjen je na 440 mil. EUR, ali

izvori # nansiranja jo uvek nisu obezbeeni. Razvoj lokalne distributivne mree proce-

njen je na oko 670 mil. EUR, a u # nansiranju bi mogli da uestvuju lokalne samouprave, JP

Srbijagas, ali i potencijalni strani investitori. Vrednost izgradnje LNG terminala u Panevu

procenjena je na 150 mil. EUR, ali planski dokumenti jo uvek nisu zavreni.

U cilju daljeg razvoja energetskog sektora i poveanja e# kasnosti, planirana je izgradnja

tri termoelektrane na gas u Beogradu, Novom Sadu i Niu. Osnovna svrha jeste proi-

zvodnja elektrine energije leti, a toplotne i elektrine energije tokom zimskog perioda.

Procenjena vrednost investicije iznosi 1,3 mlrd. EUR.

307

Energetika

U naftnoj privredi investicioni prioriteti su izgradnja produktovoda, naftovoda, skladinih

sistema i pumpnih stanica. Projekat izgradnje sistema produktovoda kroz Srbiju (Panevo

Smederevo Jagodina Ni; Panevo-Novi Sad; Panevo - Beograd; Novi Sad-Sombor) kon-

cipiran je u cilju podizanja ekonomske e# kasnosti i ekoloke bezbednosti snabdevanja

sa motornim gorivima glavnih centara trine potronje na teritoriji Srbije. Sistem pro-

duktovoda podrazumeva i izgradnju terminala u Panevu, Smederevu, Jagodini, Niu,

Novom Sadu, Somboru i Beogradu. Za ovaj projekat je delimino izraena tehnika do-

kumentacija shodno Odluci Vlade o izradi Prostornog plana podruja posebne namene

sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju (Slubeni glasnik RS broj 15/09).

Jedan od moguih investicionih projekata jeste i izgradnja Panevropskog Naftovoda (PEOP)

za dopremu ruske i nafte iz Kaspijskog basena, od postojei naftnih terminala u crnomorskoj

luci Konstanca u Rumuniji, preko ra# nerija u Srbiji i Hrvatskoj do Trsta u Italiji, ukupne duine

1.230 km. JP Transnafta je imenovana za nosioca ovog projekta u ime Republike Srbije.

Dalje investicije u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora/objekata u

vlasnitvu NIS-a kao i gradnju novih, ukljuujui i uvoenje energetski e# kasnih i ekolo-

ki prihvatljivih tehnologija zavisie od novog vlasnika. U okviru kupoprodajnog Ugovora

predviene su investicije u iznosu od 547 miliona evra za proirenje proizvodnih kapa-

citeta i tehnoloku rekonstrukciju preraivakog kompleksa u cilju poveanja kvaliteta

proizvoda do standarda Evro-5.

UNAPREENJE IRE PRIMENE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Evropska unija je u septembru 2008. godine usvojila novi paket propisa kojim je predvi-

eno da zemlje EU imaju za cilj da do 2020. godine poveaju udeo obnovljive energije

sa 8,5 na 20% u proseku. Srbija tek treba da pregovara ciljni procenat, a realizacija ovog

stratekog cilja imala bi za posledicu niz pozitivnih efekata:

e# kasnije korienje sopstvenih potencijala u proizvodnji energije,

smanjenje uvoza fosilnih goriva,

smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate,

razvoj lokalne industrije i otvaranje novih radnih mesta.

Broj izgraenih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i njihova aktuelna go-

dinja energetska produkcija su zanemarljivi. Kapital koji je uloen u do sada izgraene

objekte je male vrednosti i preteno je domaeg porekla. Veoma su mali, gledano sa

nacionalnog nivoa, i # nansijski rezultati ostvareni radom do sada izgraenih objekata

za korienje OIE. Tehniko-tehnoloke karakteristike opreme koja je locirana u do sada

izgraene objekte za eksploataciju OIE loije su od karakteristika sline opreme koja se

danas koristi u EU, to negativno utie na pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje, ener-

getsku e# kasnost i odravanje ovih objekata.

308


Osnovne prepreke za poveano korienje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji

jesu:

sloene administrativne procedure,

nedostatak znatnog broja standarda opreme i postupaka za eksploataciju obnovlji-

vih izvora energije,

nedovoljan broj propisa za projektovanje, izradu, kontrolu i montau/ugradnju ure-

aja koji koriste obnovljivih izvora energije,

nedovoljan broj akreditovanih atestnih laboratorija za postrojenja koja koriste ob-

novljive izvore energije.

Znaajnu administrativnu prepreku prilikom izgradnje elektrana koje koriste obnovljive

izvore energije predstavljaju odredbe Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delat-

nosti od opteg interesa130 u vezi sa odredbom lana 41 stav 1 Zakona o energetici. Po

ovim zakonskim odredbama, proizvodnja elektrine energije je delatnost od opteg in-

teresa, i u skladu s tim ista je procedura za male kao i za elektrane snage preko 10 MW.

Investitori u svakom pojedinanom sluaju moraju dobiti saglasnost Vlade za obavljanje

delatnosti od opteg interesa. Akt Vlade je neophodan ak i kada se radi o mini hidroe-

lektranama snage ispod 1 MW za koje Agencija za energetiku ne zahteva pribavljanje li-

cence. Investitori imaju obavezu da, pored energetske dozvole za izgradnju malih hidro-

elektrana instalisane snage iznad 1 MW, pribave i odgovarajue tehnike uslove i dozvole

od ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede i umarstva, kao i od ministarstva

nadlenog za poslove prostornog planiranja i optinskih organa nadlenih za urbani-

zam. Nepostojanje de# nisanih naknada i standardnih procedura, kao i standardizovanih

formi ugovora o korienju prirodnih dobara (vode, vodnog zemljita, umskog zemlji-

ta) znatno usporava i oteava proces izgradnje malih hidroelektrana.

Biomasa kao najzastupljeniji domai obnovljivi resurs moe se koristiti kao supsti-

tut prirodnog gasa ili tenih goriva (naroito lo ulja) u proizvodnji toplotne energije.

Najznaajniju prepreku za vee korienje biomase je nedovoljna raspoloivost i iskustvo

u korienju opreme. Pored toga, neophodno je razviti trita biomase jer zbog povea-

ne potranje za peletima i briketima u EU, skoro sva domaa proizvodnja se izvozi. Stoga

bi bilo potrebno de# nisati ukupne raspoloive koliine biomase za proizvodnju briketa i

peleta i intenzivirati korienje ostataka biomase u nepreraenoj formi, to je energetski

i ekonomski racionalnije.

Jedan od najvanijih inilaca koji utie na ekonomsku opravdanost ugradnje solarnih

panela za proizvodnju toplotne energije jeste cena elektrine energije. U uslovima nee-

konomske cene elektrine energije ne postoji motivisanost stanovnitva da ugrauje

ovu vrstu opreme i na taj nain ostvaruje utede. Pored toga, nepostojanje standarda i

130 Slubeni glasnik RS, br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05-ispravka i 123/07dr.

309

Energetika

kontrole kvaliteta solarnih panela koji se mogu nai na tritu mogu negativno uticati na

opredeljenje potencijalnih investitora.

Za razliku od drugih obnovljivih izvora energije, koji imaju relativno stabilnu i predvidivu

proizvodnju, kod elektrana na vetar ona je nestabilna i nepredvidiva. Zbog toga je, radi

bezbednog funkcionisanja elektroenergetskog sistema potrebno obezbediti postojanje

rezervnog kapaciteta. Pored toga, promenljiva snaga elektrana na vetar tokom pogo-

na iziskuje znaajne napore i trokove pri balansiranju elektrosistema, a neophodno je

obezbediti irenje/rekonstrukciju prenosnog sistema to predstavlja najznaajnije teh-

nike prepreke za brzu izgradnju velikih kapaciteta na vetar. Za iru primenu geotermal-

ne energije ograniavajui inilac je nedostatak iskustva.

UNAPREENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SVIM

SEKTORIMA PROIZVODNJE I POTRONJE ENERGIJE

U okviru novog paketa direktiva, EU predvia da 2020. godine povea energetsku e# ka-

snost za 20%. Loi energetski indikatori Srbije, ukazuju na neophodnost preduzimanja

niza aktivnosti i mera kako bi se unapredila energetska e# kasnost u svim segmentima

proizvodnje i potronje energije. Racionalna upotreba energije je u direktnoj funkciji po-

stizanja koncepta odrivog razvoja nacionalne privrede koja ima trend rasta energetske

uvozne zavisnosti. Ovaj prioritet je znaajan i zbog smanjenja uticaja sektora energeti-

ke na ivotnu sredinu, povoljnog uticaja na e# kasnost privrede, standard graana itd.

U cilju unapreenja energetske e# kasnosti neophodno je sprovoenje brojnih mera i

aktivnosti koje se mogu klasi# kovati na tri kategorije: socio-ekonomske, regulatorne i

tehniko-organizacione .

Osnovni preduslov za unapreenje energetske e# kasnosti je uspostavljanje realnog pa-

riteta cena energenata, pre svega, elektrine energije koja se usled dugogodinje po-

litike depresiranih cena neracionalno koristi. Kako se socijalni problemi vie ne mogu

reavati niskim cenama energenata, ve diferenciranom i selektivnom socijalnom po-

litikom, neophodno je uvoenje ekonomske kategorije cene elektrine energije koja bi

ukljuivala i program podrke za kategoriju socijalno ugroenih potroaa. Budui da u

praksi ne postoji jedinstveno prihvaena de# nicija i kriterijumi za utvrivanje kategorije

socijalno ugroenog potroaa, jedan od prioriteta jeste utvrivanje ovog kriterijuma i

na bazi toga traenje moguih oblika zatite te kategorije potroaa. Krajnji cilj jeste us-

postavljanje racionalne potronje energije na osnovu uspostavljanja ekonomski realnih

pariteta cena energenata.

Postojei pravni i institucionalni okvir u Srbiji nije dovoljno obavezujui i stimulativan

za unapreenje energetske e# kasnosti i stoga je neophodno preduzeti sledee mere i

aktivnosti u cilju formiranja adekvatnog regulatornog okvira:

310


doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije i prateu podzakonsku regulativu u

skladu sa propisima EU131 ime bi se stvorili zakonski preduslovi za uvoenje sub-

vencija, # skalnih i drugih olakica i podsticaja132 za realizaciju projekata koji za cilj

imaju poveanje energetske e# kasnosti,

usvojiti Akcioni plan za poveanje energetske e# kasnosti sa de# nisanim ciljem sma-

njenja potronje energije u skladu sa obavezama preuzetim Ugovorom o osnivanju

Energetske zajednice,

formirati Fond za energetsku e# kasnost koji je predvien izmenama i dopunama Za-

kona o energetici.

U okviru tehniko-organizacionih mera neophodno je:

formirati bazu podataka o stanju potronje energije u svim sektorima potronje

(industrija, saobraaj, domainstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda),

kako bi se omoguilo izraunavanje indikatora po meunarodno prihvaenim meto-

dologijama, odnosno komparativna analiza i praenje trendova,

postepeno uvoditi obavezu gazdovanja energijom (energetski menadment),

izraditi energetsku reviziju za velike potroae energije u sektoru industrije,

kontinuirano sprovoditi obuke kadrova na lokalnom nivou i u dravnim institucijama.

131 Od decembra 2009. godine potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice preuzele su obavezu primene

sledeih Uputstava iz oblasti energetske e kasnosti: Uputstvo 2002/91/EZ o energetskoj e kasnosti zgrada, Uputstvo

2006/32/EZ o energetskoj e kasnosti pri krajnjoj potronji energije i energetskim uslugama, i Uputstvo 92/75/EZ o

energetskom oznaavanju kunih ureaja i druga uputstva kojim se sprovodi energetsko oznaavanje kunih ureaja.

132 Uvesti princip energetske e kasnosti u javne nabavke, stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu nansiranja

od tree strane, odnosno za rad ESCO kompanija koje sprovode mere tednje (u rmama ili optinama), a svoje usluge

naplauju iz ostvarenih energetskih uteda, saradnja sa meunarodnim nansijskim institucijama u cilju realizacije

povoljnih kreditnih aranmana; a rmisanje projekata za korienje Mehanizma istog razvoja Kjoto protokola, itd.

311

Saobraaj

SAOBRAAJ

REZIME

Povoljan prirodno-geografski i saobraajni poloaj Srbije je komparativna prednost i dobra

osnova za razvoj svih vidova prevoza i privlaenje robnog tranzita. Slabo razvijena infra-

struktura, zastareli prevozni kapaciteti, neadekvatna organizacija saobraaja, bezbednost i

zatita ivotne sredine predstavljaju veliku prepreku privrednom rastu, poveanju produktiv-

nosti i konkurentnosti. Cilj je da se formira saobraajni sistem koji e svojom novom organiza-

cijom, poboljanom infrastrukturom i prevoznim sredstvima moi da konkurie saobraaju

evropskih zemalja. U razvoju saobraaja Srbije konstantno e se poveavati nivo bezbednosti

i kvalitet usluga, valorizovati komparativne prednosti svakog vida saobraaja i smanjivati

negativan uticaj saobraaja na ivotnu sredinu. Pri unapreenju stanja i modernizaciji put-

ne, eleznike i infrastrukture na unutranjim plovnim putevima, panevropski Koridori VII i

X imae prioritet. Poboljanjem infrastrukture i organizacije prevoza, Reka Dunav, odnosno

Koridor VII e dobiti ulogu pokretaa regionalnog i ekonomskog razvoja. Povoljnim geograf-

skim poloajem, navigacionim i ekploatacionim uslovima, uz igradnju pratee infrastrukture

Aerodrom ,,Nikola Tesla pretenduje da postane regionalni centar vazdunog saobraaja ju-

goistone Evrope. Da bi se Srbija integrisala u trans-evropsku transportnu mreu identi kova-

ni su najznaajniji projekti u svim saobraajnim podsistemima za koje su potrebne investicije

u iznosu od oko 13 milijardi evra. Finansijska sredstva bie obezbeena iz budeta, kredita

meunarodnih nansijskih institucija, pretpristupnih fondova EU, privatnog kapitala i sred-

stava preduzea. Razmotrie se i mogunost primene savremenih modela nansiranja (BOT,

PPP i drugi aranmani). Posebna panja treba da se posveti institucionalnoj i zakonodavnoj

kompatibilnosti sa evropskim standardima.

UVODNE NAPOMENE

Srbija se nalazi na raskru glavnih saobraajnih Koridora izmeu zapada i istoka. Preko

njene teritorije pruaju se prirodne, najkrae i najracionalnije drumske i eleznike veze sa

zemljama zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog istoka. Zahvaljujui plovnim rekama i kanali-

ma ima prirodne uslove za razvoj vodnog saobraaja. Panevropski Koridor VII - reka Dunav

predstavlja znaajnu evropsku vodnu magistralu. U narednom periodu Dunav e dobijati

sve vei znaaj, jer prua ogromne mogunosti jeftinog renog prevoza robe. Srbija je,

takoe, znaajan vazduni i telekomunikacioni regionalni vor u Evropi. Izvanredna ge-

ografska pozicija, prostorni kapaciteti, navigacioni i eksploatacioni uslovi i povezanost sa

ostalim vidovima saobraaja (intermodalnost) obezbeuju Aerodromu ,,Nikola Tesla da

312


postane regionalni centar vazdunog saobraaja jugoistone Evrope. Tranziciono kreta-

nje BDV sektora saobraaja i telekomunikacija karakterie stabilan trend i visoke stope

rasta. U periodu 2001-2009, ovaj sektor je zahvaljujui intenzivnom razvoju telekomunika-

cija ostvario prosenu godinju stopu rasta od 14,9%, i moe se smatrati najpropulzivnijim

sektorom. Visoko uee sektora saobraaja i telekomunikacija u BDP-u ukupne privrede

od 15,6% (u 2009) proizilazi iz njegovog vie nego tri puta breg rasta od rasta ukupne pri-

vrede (4,4% u periodu 2001-2009). Svi saobraajni podsistemi su u 2009. godini, pod utica-

jem svetske ekonomske krize, zbog manje tranje zabeleili pad # zikog obima usluga (e-

lezniki -29,2%, drumski -0,5%, vodni -36,4% i vazduni -22,3%) u odnosu na 2008. godinu.

Nasuprot slabljenja saobraajnih aktivnosti, telekomunikacije su u 2009. godini zabeleile

veoma visoko poveanje obima usluga od 28,9% i na taj nain doprinele poveanju BDV

celokupnog sektora saobraaja i telekomunikacija od 7,2%. U 2009. godini ovaj sektor je

sa jednim procentnim poenom doprineo ublaavanju negativnog kretanja BDP-a (-3,0%).

Naalost, slabo razvijena infrastruktura i neadekvatna organizacija saobraaja predstav-

ljaju veliku prepreku privrednom rastu, poveanju produktivnosti, konkurentnosti i za-

poslenosti, broj i kvalitetnijoj razmeni dobara i usluga Srbije sa okruenjem i svetom.

Reformskim potezima preduzetim u periodu 2001-2009. godine uinjeni su odreeni po-

zitivni pomaci u nekim vidovima saobraaja, ali su i dalje prisutne brojne slabosti, proble-

mi i razvojna ogranienja. Finansiranje reformi predstavlja jedan od vodeih tranzicionih

problema sa kojim su bile suoene sve tranzicione privrede.

1. ELEZNIKI SAOBRAAJ

1.1. STANJE, PROBLEMI I OGRANIENJA

Srbija raspolae mreom pruga duine 3.809 km. Dvokolosenih pruga je 7,4% a elek-

tri# cirano je samo 32,7%. Osnovu mree predstavlja panevropski Koridor X (887,9 km).

Magistralne pruge ine 46,4% ukupne mree. Gustina mree pruga Srbije priblina je

proseku EU-27, ali zaostaje za novoprimljenim zemljama (eka, Maarska, Slovaka,

Poljska i Slovenija).

eleznika mrea je dovoljnog kapaciteta, ali su joj tehniko-eksploatacione performan-

se neadekvatne za pruanje kvalitetne usluge prevoza. Pruge su stare preko 40 godina,

sa visokim stepenom dotrajalosti i niskim dozvoljenim brzinama kretanja. Usled nedo-

statka # nansijskih sredstava, poslednjih petnaest godina u eleznika prevozna sredstva,

infrastrukturu i odravanje malo se investiralo. Rezultat toga je poremeen ciklus glavnih

opravki i ogranieno redovno odravanje infrastrukture. Proseno godinje je remonto-

vano 17,7 km umesto potrebnih 191 km pruga. Kao posledica ovakvog stanja, na oko 76%

brzina kretanja vozova je do 80 km/as, a samo na oko tri odsto mree brzine su 100-120

313

Saobraaj

km/as. Evropske standarde u pogledu najvee doputene nosivosti od 22,5 t/osovina

zadovoljava 44% pruga.

Vozna sredstva karakterie velika tehnoloka zastarelost, nedovoljan broj, neodgovara-

jua struktura i visok stepen imobilizacije koji se kree izemu 26 i 61%. U 2009. godini za

saobraaj je bilo ispravno proseno dnevno 129 vunih vozila (34% manje od potrebnog

broja), 130 putnikih kola (oko 46% manje od potrebnog broja) i 3.636 teretnih kola (oko

27% manje od potrebnog broja). Fiziki obim eleznikog saobraaja je preteno limiti-

ran raspoloivou voznih sredstava.

Svetska ekonomska kriza, zapoeta krajem 2008. godine, u velikoj meri nepovoljno se

odrazila na usluge JP ,,eleznice Srbije. Tokom 2009. godine veina ekonomskih indi-

katora zabeleili su negativna kretanja u odnosu na prethodnu godinu, to je imalo uti-

caj na pad obima prevoza i transportne prihode. Fiziki obim eleznikih usluga u 2009.

godini manji je za 10,6% u putnikom saobraaju, i za 31,7% u teretnom saobraaju u

odnosu na 2008. godinu. U strukturi kopnenog teretnog prevoza eleznica belei pad

poslednjih godina i u 2009. uestvuje sa 23%. U obimu putnikog saobraaja eleznica

uestvuje samo sa 8,4%. Javni prevoz putnika na pojedinim destinacijama nije komerci-

jalno isplativ, ali zato ima drutvenu opravdanost.

Postojeu regulativu u ovoj oblasti ine: Zakon o eleznici, Zakon o bezbednosti u ele-

znikom saobraaju, Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, Zakon o

potvrivanju Protokola o izmenama Konvencije o meunarodnim eleznikim prevozi-

ma (COTIF) i Odlukom o osnivanju JP eleznice Srbije. Zakon o eleznici je delimino

usaglaen sa direktivama EU.

Za upravljanje infrastrukturom i odvijanje eleznikog saobraaja zadueno je JP

eleznice Srbije. Preduzee karakteriu nizak kvalitet prevozne usluge, visoki trokovi

poslovanja, ogromni gubici i neadekvatna organizovanost sistema. Za predlaganje za-

konske regulative i usvajanje podzakonskih akata i drugih propisa u oblasti eleznikog

saobraaja odgovorno je Ministarstvo za infrastrukturu. Direkcija za eleznice je posebna

organizacija u sistemu dravne uprave, koja obavlja strune i regulatorne poslove u ovoj

oblasti.

1.2. CILJEVI

Osnovni ciljevi revitalizacije i razvoja eleznikog saobraaja su: zadovoljavanje prevo-

znih potreba privrede i stanovnitva; poveanje # zikog obima prevoza robe i putnika,

naroito na Koridoru X i u tranzitu; poveanje e# kasnosti, konkurentnosti, pro# tabilnosti

i kvaliteta usluga; integrisanje u evropsku elezniku mreu, poboljanje bezbednosti

saobraaja i usklaivanje propisa sa propisima EU.

314


1.3. MERE I AKTIVNOSTI

Za ostvarenje osnovnog modela privrednog rasta do 2020. potrebno je nastaviti sa

procesom modernizacije infrastrukture JP eleznice Srbije. Aktuelno stanje name-

e potrebu da se, u prvoj fazi, eleznika infrastruktura vrati na projektovano stanje a

potom, u narednoj, da se izvri postepena modernizacija. Rekonstrukcija i moderniza-

cija infrastrukture na Koridoru X dovee do poveanja bezbednosti, skraenja vreme-

na putovanja, manjih trokova prevoza i poveanja prihoda eleznice. Modernizacija

e obuhvatiti elektri# kaciju i izgradnju duplog koloseka na celoj duini pruge s ciljem

da se brzina putnikog saobraaja povea na 160 km/h, a teretnog na 120 km/h. Pored

toga, potrebno je izvriti rehabilitaciju pruga koje povezuju Srbiju sa susednim zemljama

(Beograd-Vrbnica (Bar), Beograd-Vrac, Valjevo-Loznica) i rehabilitaciju i izgradnju pruga

od nacionalne vanosti (Beograd-Aerodrom ,,Nikola Tesla- Batajnica, rehabilitaciju regi-

onalnih pruga).

Slika 1. Infrastrukturni projekti eleznice

Izvor: Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

315

Saobraaj

Modernizacija eleznice zahteva i realizaciju projekata: Digitalizacije telekomunikacio-

ne infrastrukture i uvoenje eleznikih mobilnih radio ureaja, Digitalizaciju sistema

za kontrolu i voenje saobraaja (ETCS) odgovarajueg nivoa na prugama Koridora X;

Projekat smanjenja zadravanja vozova na eleznikim graninim prelazima transevrop-

skih koridora i Projekat nabavke mehanizacije za odravanje infrastrukture.

Neophodno je da se povea ulaganje u saobraajnu infrastrukturu eleznice, kako bi

se dovela na nivo evropskog standarda i osposobila za brz, e# kasan i bezbedan prevoz

putnika i robe. Proirena, poboljana i bezbedna transportna mrea, privuie nove in-

vesticije u siromanije regione, poboljati kvalitet ivota u Srbiji, unaprediti trgovinu, po-

dii konkurentnost privrede i doprineti poboljanju odnosa sa zemljama u okruenju.

eleznica je velika razvojna ansa Srbije. Njenim osavremenjavanjem oivee mainska

i preduzea metalske industrije, to e imati za rezultat otvaranje novih radnih mesta.

Potrebna sredstva za modernizaciju infrastrukture procenjena su na oko 5,2 milijarde

EUR. Bie obezbeena iz budeta, kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, pretpristu-

pnih fondova EU, privatnog kapitala i sredstava preduzea. Razmotrie se i mogunost

primene savremenih modela # nansiranja (BOT, PPP i drugi aranmani).

Paralelno sa prethodno navedenim aktivnostima, potrebno je nastaviti proces restruk-

tuiranja JP eleznice Srbije, a u skladu sa modelima organizacionog restruktuiranja

evropskih eleznica. Cilj je da se formira holding kompanija kao akcionarsko drutvo koja

e moi na kvalitetan i e# kasan nain da zadovolji tranju za uslugama prevoza putni-

ka i robe. U skladu sa tim formirane su Direkcija za infrastrukturu i Direkcija za prevoz.

Zapoet je i proces njihovog raunovodstvenog razgranienja i decentralizacije. Tokom

proteklih godina broj zaposlenih je znaajno smanjen. Meutim, u daljem procesu re-

struktuiranja radne snage neophodno je poboljati kvali# kacionu i kadrovsku strukturu.

Potrebno je usvojiti i zapoeti realizaciju Programa # nansijske konsolidacije JP eleznice

Srbije ime e drava otpisati i preuzeti dugove nagomilane u prolosti, pokriti kumu-

lirane gubitke, itd. Zbog formiranja novih izvora # nansiranja doneta je Uredba o meto-

dologiji za utvrivanje opravdane pune cene kotanja prevoza, kojom e biti regulisana

i primenjena Obaveza javnog prevoza. Na osnovu Uredbe e biti date projekcije prevoza

putnika, a drava e subvenisati eleznicu na realnoj osnovi.

U narednom periodu neophodno je nastaviti sa modernizacijom voznih sredstava,

koja treba da zadovolje zahteve trita, meunarodne standarde i norme za ukljuivanja

u evropski saobraajni sistem. Potrebno je nabaviti vie vrsta voznih sredstava za razliitu

namenu. Za ovu namenu su procenjena potrebna sredstva u iznosi od oko 800 mil. EUR.

Pored klasinih naina # nansiranja, potrebno je razmotriti prednosti i nedostatke lizinga.

316


Harmonizovanje domaeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u obla-

sti eleznikog saobraaja i infrastrukture vrie se kontinuirano. Donee se Zakon o

transportu opasnih tereta, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eleznici i Zakon

o bezbednosti u eleznikom saobraaju. Novim Zakonom o transportu opasnih tere-

ta, de# nisae se obaveze i nadlenosti dravnih organa i prevoznika. Uraen je Nacrt

zakona o izmenama i dopunama Zakona o eleznici, kojim se poboljavaju postojea

zakonska reenja. U narednoj fazi potrebno je izvriti dalja usklaivanja sa Direktivama:

o razvoju eleznice u Zajednici, o licenciranju eleznikih preduzea, o dodeli eleznike

infrastrukture i odreivanju naknada za korienje i sa Direktivom o sticanju serti# kata

o bezbednosti. Izrada Zakona o bezbednosti u eleznikom saobraaju poee nakon

usvajanja izmena i dopuna Zakona o eleznici. Njime se vri usklaivanje sa Direktivom

2004/49/EZ o bezbednosti na eleznicama Zajednice.

2. DRUMSKI SAOBRAAJ


Putnu infrastrukturu Republike Srbije ini mrea puteva duga 40.845 km. Dravnih pu-

teva I reda ima 5.525 km, puteva II reda 11.540 km i optinskih 23.780 km. Pod naplatom

putarine je 634 km puteva najvieg ranga. Panevropski Koridor X je najznaajniji putni

pravac na teritoriji Srbije. Deo je Jugoistone multimodalne ose i Osnovne transpor-

tne mree regiona. Povezuje Austriju, Maarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku,

Makedoniju i Grku. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Maarskom) i X

c

(Ni-granica sa Bugarskom).

Mrea puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine, ali je u pogledu kva-

liteta i performansi ispod evropskog standarda, to umanjuje njenu konkurentnost u po-

gledu poslovanja i investiranja. Generalno, putevi imaju dovoljne kapacitete za sadanje

i procenjeno srednjorono poveanje saobraaja.

Zbog dugogodinjeg nedovoljnog ulaganja u odravanje i rekonstrukciju puteva, stanje

putne mree nije zadovoljavajue. Oko 32% dravnih puteva staro je preko 20 godina, a

svega 14% do 10 godina. Oko 40% celokupne mree ima kolovoz od tucanika ili zemlje.

Vie od polovine mree optinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobraa-

ja. Ovakvo stanje putne mree uticalo je na smanjenu bezbednost saobraaja, nizak nivo

usluga i visoke trokove eksploatacije i transporta.

Od 2001. godine stanje na putevima je poboljano. Intenzivirani su radovi na rehabilita-

ciji mree, a odravanje puteva bila je prioritetna aktivnost. U modernizaciji Koridora X

317

Saobraaj

za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati, izgraeno je svega oko 94 km

autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Meutim, ulaganja su i dalje znatno manja od

potrebnih.

U Srbiji, kao i u evropskim zemljama, drumski saobraaj je osnovni vid prevoza. U 2009.

godini uestvuje sa 70,3% u obimu teretnog prevoza i sa 73,6% u obimu putnikog sao-

braaja, dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno.

Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila, ali je to jo uvek nedovoljno za

promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka. Prema stepenu motorizacije

Srbija (224 putnikih automobila na 1000 stanovnika u 2009. godini) znatno zaostaje

za zemljama EU (466 putnikih automobila na 1000 stanovnika, 2006). Vozni park se ne

odrava adekvatno, to sve negativno utie na ivotnu sredinu, energetsku e# kasnost i

eksploatacione trokove.

Postojeu regulativu u oblasti drumskog saobraaja ine Zakon o meunarodnom pre-

vozu, Zakon o prevozu, Zakon o ugovorima o prevozu, Zakon o javnim putevima i Zakon

o bezbednosti saobraaja na putevima. Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom

saobraaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraaju su u znaajnoj meri meusobno

neusklaeni i delimino usaglaeni sa direktivama EU. U drumskom saobraaju prime-

njuju se odredbe meunarodnih bilateralnih sporazuma izmeu Vlade RS i vlada drugih

drava. Pristup meunarodnom transportnom tritu, veim delom se obavlja u reimu

kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference Europeenn des Ministres

des Transport) dozvola.

Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraa-

ja, osim oblasti bezbednosti saobraaja, gde su nadlenosti podeljene sa Ministarstvom

unutranjih poslova. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drum-

ski saobraaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraaja. Formirana je Agencija za bez-

bednost saobraaja koja je zaduena za donoenje podzakonska akta neophodnih za

primenu Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima

2.2. CILJEVI

Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba

privrede i stanovnitva; poveanje # zikog obima prevoza robe i putnika, posebno na

Koridoru X i tranzitu; poveanje e# kasnosti, konkurentnosti, pro# tabilnosti i kvaliteta

usluga; integrisanje u evropsku putnu mreu; podizanje nivoa bezbednosti saobraaja

na putevima; unapreenje zatite ivotne sredine; usklaivanje propisa kojima je uree-

na oblast drumskog saobraaja sa propisima EU.

318



Infrastruktura ima ekonomski i drutveni znaaj, i predstavlja podsticajni faktor za ubr-

zan razvoj privrede, regiona i drutva. Veim investiranjem smanjie se zaostajanje Srbije

u razvoju infrastrukture za zemljama EU, poveati nivo bezbednosti, smanjiti ljudski i

materijalni gubici. Na taj nain e se poveati tranja za prevozom, privui tranzitni sa-

obraaj, poveati konkurentnost Srbije, to e dati impuls privrednom razvoju, naroito

manje razvijenijih podruja.

Prioritet u izgradnji infrastrukture je zavretak Koridora X do 2012. godine, koji ima

ekonomski, razvojni i strateki znaaj. Poboljae se saobraajni uslovi, privui strane

investicije u Srbiju, otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova

na susedne zemlje i postai razvoj manje razvijenih podruja. Izgradnjom autoputa koji

povezuje Vrac-Panevo-Beograd-aak-Poega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara,

intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari-Bar-BeogradBukuret

i od Beograda ka Budimpeti i Beu. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do

Jadranskog mora i intenzivirali turistiki tokovi. Autoput bi pribliio nerazvijena podru-

ja Peterske visoravni i planine Golija veim privrednim centrima i podstakao privrednu i

turistiku aktivnost u tim podrujima.

Slika 2. Infrastrukturni projekti u drumskom saobraaju


319

Saobraaj

Mrea autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad:

autoputem Pojate-Preljina, koji e povezati dva znaajna tranzitna pravca Koridor X i put

Juni Jadran; autoput Poega-Uice-Kotroman (granica sa BiH); autoput Parain-Zajear-

Bugarska granica koji povezuje istone delove Srbije sa Koridorom X. Radi kompletiranja

nacionalne putne mree potrebo je izgraditi putne pravce Novi Sad-Ruma-abac-Loznica,

Maarska granica-Kikinda-Zrenjanin-Panevo-Kovin, autoput Kragujebac-Batoina koji

je veza sa Koridorom X i poluautoput Poarevac-Kuevo-Majdanpek-Negotin. Gradske

obilaznice, dravni putevi II reda, optinski putevi i ulice e se razvijati u skladu sa potre-

bom homogenizacije cele mree.

Navedeni projekti e se realizovati u zavisnosti od obezbeenih # nansijskih sredstava

Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7,5 milijardi. evra Finasirae se sredstvima me-

unarodnih # nansijskih institucija, pretpristupnih fondova EU, budeta i privatnih ulaga-

nja. Za izgradnju Koridora X obezbeena su sredstva meunarodnih # nansijskih institu-

cija u iznosu od 909,2 miliona evra.

Uvoenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mrei, po-

boljae se naplata putarine i poveati protok sabraaja. Za cenu koju plaa korisnik e

dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking,

brzu pomo, informacije o putu i saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.

Ulaganje u savremeno odravanje i rehabilitaciju mree puteva predstavlja takoe

prioritet. Reformom odravanja puteva, pravovremenim delovanjem, poboljanjem e# -

kasnosti i kvaliteta odravanja postojee infrastrukture spreie se ubrzano propadanje,

pruiti optimalni nivo usluge i ouvati uloeni kapital. Uvodie se konkurencija za ugova-

ranje zimskog i redovnog odravanja, a novi ugovori e se sklapati sa kvalitetnijim i eko-

nomski isplativijim izvoaima. Potrebno uraditi Srednjoroni plan i program izgradnje

i rekonstrukcije, odravanja i zatite dravnih puteva do 2015. godine. Za rehabilitaciju i

odravanje mree dravnih i lokalnih puteva u narednih deset godina bie potrebno oko

2,5 milijarde EUR.

Radi racionalizacije trokova izvrie se nova kategorizacija puteva. Na taj nain smanjie

se duina mree dravnih puteva i jasno podeliti nadlenosti i odgovornosti za sve kate-

gorije puteva. Potrebno je i aurirati katastar javnih puteva i zemljita, kao i svih korisnika

koji su u obavezi da plaaju naknadu za njihovu upotrebu.

Da bi se obezbedio odriv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljati model # nansiranja,

a uz potovanje principa da korisnici puteva snose trokove infrastrukture. Neophodno

je obezbediti dovoljne, stalne i stabilne izvore # nansiranja kroz namenska izdvajanja za

puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. Prema analizi iskustava drugih zemalja,

izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte.

320


Uvoenjem novih tehnologija poboljae se e# kasnost funkcionisanja saobraajnog

sistema i kvalitet usluga, poveati bezbednost, smanjiti zaguenja i negativni uticaji na

ivotnu sredinu. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i infor-

matike i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraajem

i infrastrukturom. ITS u svetu ima mnogo iru primenu, dok se u Srbiji koristi za auto-

matizaciju naplate putarine, automatsko brojanje saobraaja i primenu putnog mete-

orolokog informacionog sistema. Primenom ITS-a postie se e# kasniji i ekonominiji

prevoz, poveava nivoa bezbednosti i smanjuje zagaenje ivotne sredine. Potrebno je

da Ministarstvo za infrastrukturu i JP ,,Putevi Srbije urade reviziju Strategije planiranja

razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. godine, kao osnovni dokument za njego-

vu realizaciju.

Za unapreenje zatite ivotne sredine preduzee se niz mera. Potrebno je uraditi

Studiju izvodljivosti tehnikih mera smanjenja tetnog uticaja buke, na osnovu koje e

se pristupiti izradi stratekih karata buke i akcionih planova zatite od buke na dravnim

putevima. Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i odravanje puteva imaju

meunarodne serti# kate o nekodljivosti, kao to predviaju standardi EU. Uvee se i

princip ,,zagaiva plaa na osnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu pla-

aju vee nadoknade za korienje javnih puteva.

Unapreenje zakonskog i institucionalnog okvira e se realizovati donoenjem odgo-

varajuih zakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o meunarodnom prevozu u

drumskom saobraaju treba da rei u praksi uoene nedostatke i nepravilnosti. Zakon o

prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu,

treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. Zbog poboljanja institucionalnog okvira

formirae se Agencije za drumski transport koja e izdavati licence domaim prevoznici-

ma, serti# kate o strunoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima, usa-

glaavati redove vonje u linijskom unutranjem i meunarodnom prevozu putnika, itd.

3. SAOBRAAJ NA UNUTRANJIM VODNIM PUTEVIMA


Republika Srbija ima razvijenu mreu unutranjih plovnih puteva (UPP), koju ine reka

Dunav, Sava, Tisa i kanali Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Duina plovnih puteva izno-

si oko 1.680 km. Sa gustinom unutranjih plovnih puteva od 21,7 km/1000 km2, Srbija

je iznad proseka EU-27. Dunav povezuje Srbiju uzvodno sa Hrvatskom, Maarskom,

Slovakom, Austrijom i Nemakom a nizvodno sa Rumunijom i Bugarskom. Rekom

Savom ostvarije se veza sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a rekom Tisom sa

Maarskom.

321

Saobraaj

Reka Dunav je vodni panevropski Koridor VII i predstavlja strateku vezu koja treba da

podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Na njoj se obavlja oko 85% ukupnog robnog

prometa na unutranjim plovnim putevima Srbije. Problem za plovidbu predstavljaju

uski popreni pro# li na pojedinim deonicama, potopljeni brodovi iz Drugog svetskog

rata, neadekvatno stanje prevodnica erdapa, ogranien pro# l ispod eeljevog mosta

i loe stanje zimovnika. Ekonomski, energetski, turistiki i ekoloki potencijali na ovoj

reci nisu dovoljno iskorieni. Zbog toga je EU inicirala izradu Dunavske strategije kojom

eli da ubrza ravnomerni regionalni razvoj, ojaa prekograninu saradnju i pobolja in-

frastrukturu dunavskog sliva. Prema evropskoj klasi# kaciji Unutranjih plovnih puteva

(UPP), plovni putevi Srbije imaju sledee klase: Dunav VIc i VII, Sava i Tisa III i IV, Tami II i IV,

Begej II i III i HS DTD ima od II do IV klase.

Okvir 1.

Dunavska komisija je meunarodna organizacija koja je formirana s ciljem da organizuje slobodnu plovidbu, zatiti interese du-navskih zemalja i stvara blie dravne i kulturne veze meu lanicama. lanice ove organizacije su Nemaka, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Maarska, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovaka, Ukrajina, dok status posmatraa imaju eka, Francuska, Holandija i Turska.

Evropska unija je sredinom 2009. donela odluku da se do kraja 2010. pripremi strategija EU za Dunav. Ona treba da omogui vei prosperitet, bezbednost, jaanje prekogranine saradnje, transregionalnu i transnacionalnu saradnju i koordinaciju. Ciljevi strategije su unapreenje infrastrukture, zatita ivotne sredine, unapreenje ekonomske saradnje i odrivog razvoja, jaanje saradnje u sektoru bezbednosti, kao razvoj saradnje u oblastima kulture i turizma. Srbija je od samog poetka bila ukljuena u njenu izradu. Vlada Republike Srbije je formirala Radnu grupu 2009. godine. Strategija e se & nansirati iz strukturnih fondova (Evropski fond za regionalni razvoj - ERDF i Predpristupnih instrumenata - IPA i od instrumenata Evropske susedne politike - ENPI i meunarodnih & nansijskih institucija (kroz kredite EIB i EBRD).

U Srbiji je smeteno devet luka meunarodnog znaaja. Rene luke su adekvatnog ka-

paciteta za sadanje potrebe, a oprema je stara i nee# kasna. Samo Luka Beograd ima

uslove za kontejnerski prevoz, dok RO-RO terminale nema ni jedna. Luki kapaciteti,

zbog nedostatka robe za pretovar, u proseku su iskorieni sa oko 30%.

Preduzea u oblasti vodnog saobraaja Srbije raspolagala su sa 400 plovnih sredstava

krajem 2008. godine, kapaciteta 403.833 tona i ukupne snage oko 60.000 kW. Preko 77%

su plovila za prevoz suvog tereta, a ostalo su plovila za prevoz tenog tereta. Stanje rene

< ote je loe zbog nepovoljne starosne strukture i tehnoloke zastarelosti.

Iako je jedan od stratekih prioriteta saobraajne politike EU poveanje uea unutra-

njeg vodnog saobraaja, kao ekonominijeg i ekoloki prihvatljivijeg vida, u Srbiji nije

dolo do znatnog unapreenja u proteklom periodu. Poslednjih godina konstantno opa-

da uee ovog vida transporta u strukturi teretnog prevoza Srbije, da bi u 2009. godini

bio zabeleen najmanji udeo od 6,7%.

U toku je donoenje novog Zakona o bezbednosti plovidbe i lukama koji treba da re-

gulie bezbednost plovidbe na rekama; plovila i sposobnost za plovidbu; luke i prista-

322


nita; primenu RIS-a, itd. Razvoj renog saobraaja de# nisan je sledeim dokumentima:

Strategijom razvoja transporta u RS (2008-2015) i Generalnim planom i studijom izvodlji-

vosti za unutranji vodni transport u RS (2006), Master planom saobraaja RS 2009-2027

i Master planom za razvoj gornjeg Podunavlja (za Sombor i Apatin) i donjeg Podunavlja

(Velikog Gradita do Kladova). U toku je i izrada Evropske strategije za Dunav koja treba

da obuhvati projekte infrastrukture, saobraaja, logistike i turizma na Koridoru VII. Za

realizaciju navedene Strategije EU e izdvojiti vie od 50 miliona evra.

3.2. CILJEVI

Osnovni ciljevi razvoja saobraaja na unutranjim plovnim putevima su: saobraajna

mrea plovnih puteva RS integrisana u Trans-Ervropsku mreu, poboljanje plovidbenih

uslova na plovnim putevima u RS, poveanje udela ovog vida saobraaja u ukupnom

prevozu robe, modernizacija < ote, modernizacija luke i pristanine infrastrukture i opre-

me, izgradnja specijalizovanih terminala, formiranje renog informacionog sistema, po-

veanje nivoa bezbednosti, pruanje kvalitetne usluge, usklaivanje propisa kojima je

ureena oblast vodnog saobraaja sa propisima EU.


Bezbedna plovidba savremenim plovnim sredstvima, razvoj luke delatnosti, primena

intermodalnosti, uz podrku logistikih sistema dovee do poveanja obima prevoza i

veeg znaaja vodnog saobraaja. Privreda Srbije bi na taj nain dobila racionalniji, eko-

nominiji, ekoloki prihvatljiviji vid saobraaja, konkurentan na tritu. Napredak renog

saobraaja uz promociju atraktivnih turistikih potencijala kojima Srbija na plovnim pu-

tevima raspolae, dovee do privlaenja inostranih putnikih brodova i razvoja turizma.

Poskrizni razvoj vodnog saobraaja se moe ostvariti realizacijom projekata u okviru tri

grupe programa unapreenja:

Prvi program obuhvatie radove na unapeenju stanja unutranjih plovnih puteva, koji

treba da se realizuju u kontinuitetu do 2020. godine. Za uspostavljanje bezbedne i sigur-

ne plovidbe na Dunavu, potrebno je oistiti reno korito, ukloniti neeksplodirana ubojna

sredstva i potopljena plovila i remontovati brodske prevodnice na erdapu. Na reci Savi

potrebno je izvriti regulacione radove i ienje renog korita, dok na reci Tisi treba pro-

duiti prevodnice i proiriti krivine.

Za unapreenje uslova plovidbe na plovnim kanalima Hidrosistema D-T-D treba ukloniti

stare i postaviti nove mostove, remontovati prevodnice, izvriti regulacione radove i i-

enje renog korita.

323

Saobraaj

Reni informacioni servis (RIS) predstavlja integrisane telekomunikacione usluge i infor-

macioni sistem u slubi podrke plovidbi na unutranjim plovnim putevima. Sevis prua

informacije o plovidbi, saobraaju, informacije za upravljanje transportom, statistike

podatke itd. Za realizaciju RIS-a potrebno je formirati RIS centar.

Drugi program obuhvatie aktivnosti na unapreenju usluga pri prevozu plovnim pu-

tevima. Modernizacijom i kompletiranjem informaciono-komunikacionih sistema lukih

kapetanija, opremanjem slube nadzora plovidbe i modernizacijom luka i pristanita po-

stiie se bezbednije i e# kasnije pruanje usluga.

Slika 3. Unutranji plovni putevi Srbije


Trei program obuhvatie aktivnosti na poboljanju infrastrukture na UPP. Izgradnjom

obaloutvrde na kritinim mestima, modernizacijom postojeih i izgradnjom novih brod-

skih zimovnika na Dunavu, formiranjem terminala za upravljanje brodskim otpadom i

modernizacijom sistema za obeleavanja plovnih puteva, postiie e se adekvatniji i

sigurniji uslovi za odvijanje ovog vida saobraaja.

Prema proceni Ministarstva za infrastrukturu, za realizaciju navedenih projekata potreb-

no je izdvojiti 350 miliona EUR. Realizovae se sredstvima budeta, meunarodnih # nan-

sijskih institucija, pretpristupnih fondova i kredita.

324


Novim Zakonom o bezbednosti plovidbe i lukama na unutranjim vodama de# nisana je

uloga drave u obavljanju regulatorne i strateke uloge za razvoj luka. Uspostavljanjem

Luke uprave kao dravnog regulatornog tela, uveo bi se red u oblasti lukog sistema.

Luke i pristanita Srbije su de# nisana kao dobro od opteg interesa. Njihova izgradnja i

odravanje je od dravnog znaaja i vri se u skladu sa Strategijom i planovima koji treba

da budu doneti.

Kako bi se unapredila bezbednost i e# kasnost saobraaja potrebno je uvesti servis za

pruanje usluge - Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS). Ovaj servis omo-

guava identi# kaciju i praenje plovila, strateko planiranje kretanja plovila, pruanje

plovidbenih informacija i pomoi. Svi brodovi koji plove na podruju RS morae da kori-

ste ovu uslugu. Za realizaciju ovog servisa potrebno je odrediti luke kapetanije za VTS

centre.

Za unapreenje zatite ivotne sredine novi Zakon o bezbednosti plovidbe zabranjuje

izbacivanje i izlivanje tetnih materija i predmeta u vodu. Luke otvorene za meunarodni

sobraaj moraju da budu snabdevene plutajuim branama za ograniavanje i sprea-

vanje irenja ulja, kao i prijemnim stanicama za sakupljanje i predaju brodskog otpada.

Zbog de# nisanja pravaca razvoja vodnog saobraaja potrebno je doneti Stretegiju ra-

zvoja vodnog saobraaja. Na osnovu nje nadleni dravni organi donee kratkorone,

srednjorone i dugorone planove razvoja unutranjih plovnih puteva, luka i pristanita.

Planovima e biti precizirana i njihova # nansijska realizacija.

4. VAZDUNI SAOBRAAJ


Osnovni cilj EU u vazdunom saobraaju jeste kreiranje Jedinstvenog neba Evrope, li-

beralizacija trita, unapreenje upravljanja vazdunim saobraajem, uspostavljanje jed-

nakih uslova pristupa na tritu, poboljanje bezbednosti i unapreenje zatite ivotne

sredine.

Republika Srbija ima dva meunarodna aerodroma Nikola Tesla Beograd i Konstantin

Veliki Ni. Pored ova dva glavna aerodroma, postoje jo 22 aerodroma za civilni sao-

braaj i vei broj vojnih aerodroma. JP Aerodrom Nikola Tesla Beograd je u vlasnitvu

Republike Srbje. S obzirom da zadovoljava navigacione i prostorne uslove, pretenduje

da se razvije u regionalni centar. Preko Aerodroma Nikola Tesla odvija se oko 90% uku-

pnog putnikog i teretnog saobraaja. Opremljen je putnikim terminalom (godinjeg

kapaciteta oko 5,6 miliona putnika), robnim terminalom (godinjeg kapaciteta 35.000 t),

325

Saobraaj

poletno sletnom stazom, platformom za prihvat vazduhoplova, prateom infrastruktu-

rom za odvijanje putnikog i teretnog saobraaja. Prema prognozi koja je data Master

planom aerodroma (koga su uradili Scott Wilson i Saobraajni fakultet u Beogradu,

2003), zahtevi za proirenjem kapaciteta javie se tek 2023. godine, kada se predvia

opsluivanje pet miliona putnika godinje. Aerodrom Konstantin Veliki u Niu osposo-

bljen je za odvijanje regionalnog saobraaja (redovnog i arter). Aerodromi u Beogradu

i Niu imaju kapacitete, koji nisu dovoljno iskorieni, ali i nedostatakkargo resursa; nisu

povezani sa eleznikom mreom, nedostaju im # nansijska sredstva, itd.

Poslednjih godina nacionalni avioprevoznik Jat Airways imao je snaan porast meu-

narodnog saobraaja. Meutim, globalna ekonomska kriza negativno se odrazila na nje-

govo poslovanje. U 2009. godini je u redovnom i arter saobraaju prevezao 1,05 miliona

putnika to je za 22% manje nego u prethodnoj godini i 2.487 tona tereta na 18.585 le-

tova. Iskorienost putnike kabine iznosila je 56,6%, a aviona 46,6%. Za pruanje usluga

prevoza putnika i tereta, Jat Airways raspolae < otom od 16 aviona (sopstvenih 12 i 4

unajmljena) prosene starosti preko 20 godina. Velika tehniko-tehnoloka zastarelost

< ote, visok nivo buke i prepreke koje se odnose na zatitu ivotne sredine predstavljaju

konicu postizanju konkurentnosti u odnosu na aviokompanije zemalja EU. U procesu

restruktuiranja Jat Airways odvojene su poslovne aktivnosti koje nisu direktno vezane

za vazduni saobraaj.

Ukidanjem viza za putovanje u zemlje engenskog sporazuma i pojavom low cost kom-

panija, putovanje avionom je postalo pristupano mnogo veem broju putnika. Za low

cost trite, koje trai alternativne aerodrome zbog smanjenja trokova, svakako e biti

zanimljiv vojni aerodrom u Batajnici, koji e biti prilagoen uslovima i stavljen u slubu

civilnog saobraaja.

Kada je re o zakonskoj regulativi samo je Zakon o vazdunom saobraaju delimino usa-

glaen sa acquis communautaire, dok je ostala zakonska regulativa stara i neprimenljiva.

Evropska komisija je zapoela projekat Jedinstvenog neba Evrope (ECAA - multilate-

ralni sporazum o uspostavljanju zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja) iji

je cilj da se omogui aviokompanijama da sleu bez posebnog bilateralnog sporazu-

ma, kako bi se uspostavili jednaki uslovi konkurencije u vazduhoplovstvu, to ukljuuje

ATM (Air Tra= c Management) i ivotnu sredinu. Srbija je 2006. godine potpisala ECAA

sporazum.

Razvoj ovog vida saobraaja de# nisan je Strategijom razvoja eleznikog, drum-

skog, vodnog, vazdunog transporta u RS 2008-2015. Infrastrukturna poboljanja su

data Generalnim Master planom saobraaja Srbije, koji je usvojio Nacionalni savet za

infrasrukturu.

326


4.2. CILJEVI

Osnovni ciljevi: unapreenje aerodromske infrastrukture sa ciljem da se aerodrom

Nikola Tesla razvije u vaan regionalni tranzitni putniki i kargo vor (hub), a aerodrom

Konstantin Veliki za turistike letove i kao alternativni aerodrom, restruktuiranje Jat

Airways, uvoenje savremene informacione tehnologije, poveanje nivoa bezbednosti

saobraaja, unapreenje zatite ivotne sredine, usklaivanje propisa kojima je ureena

oblast vazdunog saobraaja sa propisima Evropske unije.


Aerodromi su pokretai privrednog razvoja. Aerodromsku mreu, prema pozitivnim

iskustvima evropskih drava, treba de# nisati prema kategorijama na: primarni, sekun-

dardni i tercijalni nivo. Pirmarnom nivou bi pripali meunarodni aerodromi Nikola Tesla

Beograd i Konstantin Veliki Ni.

Aerodromi Nikola Tesla i Konstantin Veliki potrebno je da i dalje ostanu u vlasnitvu dr-

ave. Pratei svetska iskustva, potrebno je razviti koncept nezavisnih aerodromskih predu-

zea (komercijalnih), ija e se samostalnost ogledati u # nansiranju, upravljanju i planiranju

budueg razvoja. Za unapreenje aerodromske infrastrukture potrebno je ukljuiti i razlii-

te oblike privatnih ulaganja kroz potpuno i delimino iznajmljivanje aerodromsih objekata

i usluga. Zbog privlaenja robe i putnika neophodno je aerodrome povezati sa adekvatnim

eleznikim i drumskim vezama. Izgradnjom eleznike putnike i kargo stanice omogui

e se proirenje Aerodroma Nikola Tesla sa hotelskim kompleksom, autobuskim termina-

lom i viespratnim parkingom. Potrebno je unaprediti i infrastrukturu za robni saobraaj iz-

gradnjom kargo terminala, platforme i pist za kargo avione. Na ovaj nain e se omoguiti

da Aerodrom Nikola Tesla postane vaan regionalni, tranzitni putniki i kargo vor - Hub.

Aerodrom Konstantin Veliki e se razvijati za prihvat turistikih aviona i kao alternativna

vazduna luka aerodromu Nikola Tesla. Zbog toga je potrebno proiriti poletno sletnu

stazu, izgraditi rulne staze, platformu, poboljati radio- navigacionu opremu i izgraditi ter-

minal. Potrebna sredstva za realizaciju navedenih investicija iznose 150 miliona evra.

U cilju podsticanja regionalnog razvoja, privlaenja stranih investicija i uspostavljanja re-

gionalne povezanosti vazdunim putem - razvijae se mrea regionalnih aerodroma. S

tim u vezi uradie se Studija izvodljivosti za sekundarne aerodrome, koja e, pored osta-

log, de# nisati budue aerodromske kapacitete i transportnu tranju.

S obzirom na to da nacionalni avioprevoznik ve dugi niz godina posluje sa dugovima,

raspolae zastarelom < otom i ne moe da zadovolji standarde EU, potrebno je razmotriti

najpovoljije opcije restruktuiranja Jat Airways i njegove privatizacije, s ciljem da se na

optimalan nain iskoriste sopstvene konkurentske prednosti.

327

Saobraaj

Potrebno je harmonizovanje domaeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u

oblasti vazdunog saobraaja. Nov Zakon o vazdunom saobraaju dae osnovne smer-

nice za regulisanje bezbednosti u vazduhoplovstvu, zatitu vazdunog prostora, vazdu-

nog saobraaja, aerodroma, vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, zatitu od buke

i izduvnih gasova itd.

Potrebno je Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom

saobraaju i pratee pravilnike (Pravilnik o izdavanju operativne dozvole avio-prevozni-

cima, Pravilnik o opsluivanju vazduhoplova na zemlji, Pravilnik o serti# kaciji operatera

koji rade na poslovima bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, itd) uskladiti sa direktiva-

ma EU iz te oblasti.

5. MULTIMODALNI SAOBRAAJ


Razvoj multimodalnog transporta u Republici Srbiji nalazi se na samom poetku. U tran-

sportu Republike Srbije uestvuje sa oko 0,5%, a u zemljama EU 6-9% i konstantno je u

porastu. U intermodalnom saobraaju u spoljnotrgovinskoj razmeni prevoze se uglav-

nom kontejneri. Ukupan obim prevoza intermodalnih transportnih jedinica u uvozno-

izvoznom saobraaju iznosi oko 50.000 TEU. Oko 90% obavlja se drumom, a ostalo unu-

tranjim plovnim putevima.

U Srbiji postoje tri terminala za pretovar kontejnera: terminal eleznikog integralnog

transporta (IT) koji ostvaruje 80% ukupnog pretovara kontejnera u Srbiji, luka Beograd

i luka ,,Panevo moe da zadovolji kapacitete pretovara oko 12.000 TEU godinje, dok je

njena iskorienost veoma mala (10%).

Nepostoje savremene tovarno-manipulativne jedinice, transportna i pretovarna sred-

stva, kao i tovarne jedinice i tehnologija kompatibilna u svim karikama logistikog lanca.

Logistike usluge u preduzeima RS niskog su kvaliteta u pogledu vremena i trokova

isporuke, pouzdanosti isporuke, bez primene savremenih logistikih strategija (just-in-

time, make-or-buy, i dr.), to utie na cenu i konkurentnost proizvoda.

Dravna zajednica Srbija i Crna Gora potpisala je sporazume o kombinovanom tran-

sportu sa Republikom Bugarskom i Republikom Hrvatskom. Republika Srbija je potpi-

sala Sporazume o vanim meunarodnim linijama za kombinovani transport i prateim

postrojenjima (AGTC) i Sporazum o kombinovanom transportu na unutranjim plovnim

putevima uz Evropski sporazum o vanim meunarodnim linijama za kombinovani tran-

328


sport i prateim postrojenjima (AGTC). AGTC sporazumi pruaju kordinisan plan razvoja i

funkcionisanja mree kombinovanog transporta potpisnica ugovora.

Multimodalni saobraaj u Srbiji karakterie: nedovoljno razvijena zakonska regulativa

i izgraenost institucionalnog okvira, nije oformljena mrea multimodalnih terminala,

zastarele su tovarno-manipulativne jedinice, nedovoljno su prilagoeni prevozni kapa-

citeti u drumskom, eleznikom i renom saobraau za inermodalni transport, nepo-

stojanje adekvatne logistike usluge i menadera logistike, nepostojanje stimulativnih i

# nansijskih mehanizama za podsticanje razvoja intermodalnog transporta i privlaenje

ulaganje inostranog kapitala u neophodnu infrastrukturu, itd.

5.2. CILJEVI

Osnovni ciljevi: optimizacija prevoza robe, smanjenje trokova prevoza, poveanje e# ka-

snosti, poboljanje kvaliteta transportne usluge, vii stepen ekoloke zatite.


Potrebno je izraditi studije i projekte kojima bi se identi# kovale potrebe i zahtevi za razvo-

jem intermodalnih transportnih usluga u Republici Srbiji. Zbog de# nisanja lokacije logi-

stikih centara potrebno je uraditi i Studiju izvodljivosti tokova teretnog saobraaja koji

e biti integrisan u tokove EU. Ova studija bi, na osnovu koncentracije tranje transporta,

trebalo da potvrdi opravdanost razvoja najmanje tri logistika centra (terminala) razlii-

tih veliina i karakteristika na podruju: Beograda, Novog Sada i Nia. Izgradnja terminala

bi imala veliki uticaj na razvoj celokupnog saobraajnog sistema i ukupne privrede, po-

gotovo manje razvijenih podruija. Izgradnju novih terminala trebalo bi realizovati na

osnovu saradnje javnog i privatnog sektora.

Pored toga, za uspean razvoj intermodalnog transporta neophodno je razvijati i tehni-

ku bazu: prevozna i pretovarna sredstva, tovarne jedinice i tehnologija kompatibilna u

svim karikama logistikog lanca.

Razvojem integralnog logistiko-informacionog sistema, svi uesnici bi bili povezani u

jedinstven logistiko-transportni sistem zemlje (eleznica, pediterska i transportna

preduzea, i dr), ali i logistiko-transportni sistem Republike Srbije i transportni sistem

Balkana i Evrope.

Potrebno je formirati adekvatan zakonski i institucionalni okvir. Donoenjem novog

Zakona o izmenama i domunama Zakona o eleznici bie de# nisane: oblasti i vrste kom-

binovanog transporta, nain oznaavanja tovarnih jedinica, uslove koje mora da ispuni

329

Saobraaj

eleznika infrastruktura da bi se na njoj organizovao kombinovani transport, odvijanje

kombinovanog transporta, itd.

Za postizanje vee e# kasnosti i konkurentnosti ovog vida saobraaja na tritu potrebno

bi bilo formirati drutva za organizaciju i eksploataciju intermodalnog prevoza, u skladu sa

iskustvom zemalja u okruenju (Slovenija, Maarska

infrastrukturni prioriteti1

Documents