indikatori kvalitetaunsff.ff.uns.ac.rs/fakultet/sistem_obezbedjenja_kvaliteta/priprema... ·...

1

INDIKATORI KVALITETA

1. Uvod Indikatori su neophodan instrument za praćenje i ocenu stanja na univerzitetima, kao i za

formulisanje pravaca razvoja obrazovnog sistema na svim nivoima. Sa razvojem društva, upotreba indikatora za praćenje i ocenu stanja u raznim oblastima postaje sve značajnija. Osnovni cilj indikatora jeste da se na objektivan način donose zaključci o kvalitetu i na osnovu njih priprema plan rada za naredni period. Kada su dobro odabrani, indikatori omogućuju da se izbegne subjektivnost u donošenju bitnih odluka za razvoj institucije. Iz tih razloga je važno da indikatori budu odabrani i definisani na dobar način kako se pomenuta subjektivnost ne bi reflektovala kroz njih. Kvalitetne indikatore može da obezbedi jedino timski rad nastavnog osoblja, studenata, administrativnog osoblja, predstavnika ministarstava kao i drugih relevatnih činilaca.

Srbija je prošla prvu fazu primene novog sistema visokog obrazovanja zasnovanog na Bolonjskom procesu. Međutim, napuštanje starog sistema i prihvatanje novog sistema nisu u celosti završeni. Može se reći da je sada pravo vreme za definisanje indikatora. Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. definisao je obavezu visokoobrazovnih institucija da razvijaju sistem kvaliteta. Standardi za akreditaciju delom su razradili neke postupke i pokazatelje kvaliteta, dok su visokoobrazovne institucije, najčešće potpuno samostalno, razrađivale procedure i indikatore za proveru kvaliteta. Svakako najčešće korišćeni indikator jesu rezultati studentskih anketa. Da li, i u kojoj meri, studentske ankete predstavljaju odgovarajući instrument, pitanje je o kojem je potrebno otvoriti širu raspravu.

Iako je većina institucija razvila sopstveni sistem kvaliteta, najveći nedostatak predstavlja nemogućnost adekvatnog poređenja između institucija, kao i donošenje zaključaka o celokupnom stanju visokog obrazovanja. Zbog toga je uvođenje i razvijanje indikatora veoma važno. Očekuje se da dobro definisani indikatori budu efikasno sredstvo za analizu stanja, kako na nivou pojedinačnog studijskog programa, tako i na nivou institucija u celini.

Određivanje indikatora koji bi bili podjednako prihvatljivi za sve, predstavlja veoma težak zadatak. Iz tih razloga je možda bolje ostaviti slobodu svim fakultetima ili studijskim programima da definišu dopunske ili proširene indikatore.

1.1. Definicija indikatora Pojam indikatora ili pokazatelja je intuitivno jasan. Međutim formalna definicija nije toliko

jednostavna. Poslednjih dvadeset godina intenzivno se razvijaju pokazatelji za mnoge oblasti ljudske delatnosti za razne namene i različitim povodima. To je svakako razlog što ne postoji jedinstveni način da se definiše pojam indikatora. U obrazovanju, a pre svega u visokom obrazovanju, postoji značajan broj radova, priručnika, konferencija, okruglih stolova itd. koji su posvećeni problematici definisanja i primene indikatora.

2

Indikatori su empirijski podaci kvalitativne i kvantitativne prirode. Ovi podaci postaju pokazatelji performansi ukoliko izražavaju zamišljene ciljeve učesnika u nekom procesu. To im daje kontekstualni i vremenski značaj (Dochy,1990).

Definisanjem indikatora odrađen je samo početni deo praćenja kvaliteta na univerzitetima. Svaka visokoškolska jedinica treba da na odgovarajući način odredi skup indikatora i definiše postupke prikupljanja neophodnih podataka. Pored toga, potrebno je odrediti referentne vrednosti (,,benchmarks") u cilju primene dobijenih rezultata na planiranje aktivnosti u narednom periodu. Referentne vrednosti treba da budu dobro odmerene kako bi dobijeni rezultati bili korisni za donošenje odluka koje se mogu odnositi na dopune, izmene, zatvaranje ili otvaranje studijskih programa, pravce naučnoistraživačkog rada, pronalaženje partnera u privredi, donošenje kratkoročnih i dugoročnih planova rada, itd.

Primer [izvor: Indikatori za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju, Nacionalni prosvetni savet, 2011]: Evropska unija godinama radi na razvoju odgovarajućih indikatora, svesna da je obrazovanje temelj ekonomskog razvoja i podizanja standarda. Do sada je kroz izvestan broj publikacija definisan skup od 20 standardizovanih ključnih indikatora. Među njima je i indikator Diplomirani u visokom obrazovanju. Zemlje EU definisale su referentne vrednosti za 5 standardnih indikatora, a kao primer novodimo po jednu referentnu vrednost za obe godine:

Referentna vrednost za 2010: povećenje od najmanje 15% u broju onih koji završavaju visoko obrazovanje u tri domena (matematika, prirodne nauke i tehnologija) uz istovremeno smanjivanje rodnih razlika u pogledu ostvarivanja ovog indikatora.

Referentna vrednost za 2020: udeo odraslih, starosti 30‐34 godina, koji su završili visoko obrazovanje treba da iznosi najmanje 40%

Prilikom definisanja indikatora treba u što većoj meri koristiti iskustvo zemalja Evropske unije i regiona kao putokaz za određivanje optimalnog skupa indikatora. Naravno, nijednog trenutka ne treba izgubiti iz vida da jedan deo indikatora mora biti specifičan za našu zemlju, radi stvaranja što preciznije slike o stanju studijskog programa, ustanove ili celokupnog visokoškolskog obrazovanja.

1.2. Značaj indikatora Bez definisanih indikatora i pouzdanih podataka svaka ocena o stanju visokog obrazovanja, u

celini ili nekom svom delu, predstavljala bi samo utisak ili uverenje zasnovano na subjektivnim stavovima pojedinaca i ne bi mogla služiti za planiranje i razvoj visokog obrazovanja, odnosno visokoobrazovne institucije, studijskih programa, istraživanja i drugih bitnih aktivnosti koji se realizuju na katedrama, departmanima , laboratorijama, fakultetima, odnosno, univerzitetima.

Indikatori se odabiraju za različite svrhe. Oni upravljačkim strukturama moraju pružiti relevantne informacije u vezi sa različitim aspektima strateškog planiranja, kako bi se mere prilagodile internim ciljevima, kao i zahtevima koje društvo stavlja pred instituciju visokog obrazovanja. Realnost će najpre krenuti u željenom pravcu ukoliko se reprodukcija strateških ciljeva i njihovih pokazatelja realizuje na različitim nivoima institucije. Najviše upravljačke strukture bi zato trebalo da teže ka uspostavljanju istih ili sličnih pokazatelja na makro i mikro nivoima. Univerzitetski

3

nivo, nivo fakulteta, departmana (odseka) i katedri moraju delovati objedinjeno u ostvarivanju ovih ciljeva.

U studiji Tavenasa (Tavenas, 2003) razmatran je značaj indikatora na svim nivoima. U nastavku prenosimo neke od navedenih zaključaka.

Definisanje i primena pokazatelja performansi u visokom obrazovanju susreću se s brojnim teškoćama, bez obzira na nivo istraživanja ‐ institucionalni, regionalni, nacionalni ili međunarodni – ili bez obzira na njihovu krajnju namenu.

• Statistički pokazatelji bilo koje univerzitetske aktivnosti moraju se posmatrati pre kao elementi koji pružaju podršku određenom sudu, nego kao objektivna činjenica.

• Pokazatelji se moraju koristiti u komplementarnim klasterima kako bi dali vrlo preciznu i celovitu sliku o posmatranoj aktivnosti.

• Bilo bi poželjno da se pokazatelji bave uočljivim karakteristikama određene institucije ili sektorom univerziteta, te da istima omoguće da prate i nadziru svoje strateške orijentacije.

Indikatori moraju da ispune opšte uslove za empirijska istraživanja i zbog toga treba da pokažu visok stepen validnosti, pouzdanosti i uporedivosti

1.3. Primena indikatora Praćenje stanje u visokom obrazovanju, kao i njegov razvoj na državnom nivou, treba, da se

zasnivaju, između ostalog, na vrednostima skupa indikatora koje će definisati Nacionalni savet za visoko obrazovanju u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke, Republičkim zavodom za statistiku, Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta, KONUS‐om i drugim relevantnim telima. Skup ovih indikatora treba da je dovoljno opšti i usklađen sa standardnim indikatorima koji se koriste u Evropskoj uniji.

Sa druge strane, svaka viskoškolska ustanova treba da ima skup indikatora za koji je na osnovu sveobuhvatne analize ustanovljeno da će biti najkorisiniji za praćenje i planiranje rada institucije. Ovako definisani indikatori treba da budu osnova za pisanje izveštaja o samovrednovanju ustanove. Visokoškolske ustanove mogu u skup indikatora da uključe i indikatore neophodne za rangiranje institucije ili studijskog programa, a koji definišu odgovarajuće institucije i na taj način procenjuju svoj kvalitet u odnosu na međunarodne standarde. Naravno, postoji značajan broj indikatora koji se mogu koristiti i za postupak samovrednovanja i za postupak rangiranja. U ovom tekstu akcenat je stavljen na indikatore koji, pre svega, treba da budu uključeni u postupak samovrednovanja i donošenja kratkoročnog i dugoročnog plana rada ustanove.

U [7] i [8] prikazan je deo rezultata projekta U-Multirank: a multi-dimensional global university ranking: the feasibility study koji je realizova u periodu od juna 2009. do juna 2011. Cilj projekata je definisanje indikatora relevantnih za rangiranje univerziteta podeljenih u 6 grupa. Pilot rangiranje je obuhvatilo preko 130 univerziteta.

Primena indikatora u postupku samovrednovanja neophodna je za svaku visokoškolsku ustanovu u Srbiji. Prvi ciklus akreditacije je završen. Predviđeno je da se naredni postupak akreditacije zasniva pre svega na izveštajima o samovrednovanju koje su ustanove u obavezi da realizuju najmanje jednom u tri godine. Dobar i na realnim podacima formiran izveštaj o

4

samovrednovanju je na taj način postaje suštinski važan za svaku ustanovu. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta usvojila je Opšta uputsva za pripremu izveštaja o samovrednovanju visokoškolske ustanove, [5] u kojima se navodi 14 standarda koji treba da budu obuhvaćeni izveštajem o samovrednovanju. Ispunjenost 9 definisanih standarda može se na objektivni način proceniti primenom indikatora. Ti standardi su:

Standard 4: Kvalitet studijskog programa

Standard 5: Kvalitet nastavnog procesa

Standard 6: Kvalitet naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada

Standard 7: Kvalitet nastavnika i saradnika

Standard 8: Kvalitet studenata

Standard 9: Kvalitet udžbenika, literature, bibliotečkih i informatičkih resursa

Standard 10: Kvalitet upravljanja visokoškolskom ustanovom i kvalitet nenastavne

podrške

Standard 11: Kvalitet prostora i opreme

Standard 12: Finansiranje

Visokoškolske ustanove u svojim aktima definišu oblasti obezebeđivanja kvaliteta. Kao primer navodimo skup oblasti kvaliteta koji su definsani na Univerzitetu u Novom Sadu, 2011:

• studijski programi

• nastava

• istraživanja

• saradnja

• udžbenici i literatura

• vrednovanje studenata

• resursi

• nenastavna podrška

• uslovi studiranja

• proces upravljanja

• kultura kvaliteta.

Ovaj skup je nešto širi od onog koji je definisan pre tri godine. Osnovna razlika se ogleda u uvođenju saradnje kao jedne od oblasti kvaliteta. Naime,

svedoci smo da saradnja sa domaćim i inostranim institucijama, kao i sa neakademskim ustanovama, predstavlja jedan od glavnih ciljeva svakog fakulteta, odnosno univerziteta. Ova saradnja je neophodna ne samo za kvalitetan nastavni proces, već i za naučna istraživanja i transfer znanja.

Druga razlika jeste definisanje oblasti uslovi studiranja koja obuhvata uslove za život studenata izvan nastavnih aktivnosti. Polazeći od želje da svaki student doživi svoj fakultet, odnosno univerzitet, kao drugu kuću, te imajući u vidu da je to značajan faktor za povećanje uspešnosti studiranja, smatramo da bi bilo poželjno izdvojiti navedenu oblast.

Svaka od navedenih oblasti je široka i zahteva definisanje odgovarajućih podoblasti. Sa druge strane, neke podoblasti mogu biti zajedničke za više oblasti. Kao primer navodimo kvalitet nastavnog kadra koju možemo razmatrati u oblasti nastave, istraživanja ili saradnje.

5

Za svaku od navedenih oblasti kvaliteta potrebno je definisati odgovarajući skup indikatora koji će na objektivan način meriti stanje kvaliteta i koji će poslužiti za donošenje plana rada.

1.4. Kako odabrati odgovarajuće indikatore Ne postoji jedinstveni postupak koji bi definisao kako, koliko i na koji način odabrati skup

indikatora. S obzirom na potrebu da svaki pokazatelj bude u vezi sa ciljem ili namerom, te s obzirom na šarolikost učesnika i perspektiva koje srećemo u institucionalnim okvirima, ne iznenađuje to što pojedini podaci za neke učesnike u procesu predstavljaju samo puku statistiku.

Da li indikatori zaista mere ono što treba da mere? Ovo vodi do drugih važnih aspekata u vezi sa pokazateljima:

1. U koju svrhu (svrhe) i iz koje perspective su odabrani pokazatelji?

2. Kako i putem kog procesa se odabiraju pokazatelji?

3. Kako oceniti reprezentativnost i validnost pokazatelja?

4. Jesu li pokazatelji pouzdani u smislu da ista vrednost ukazuje na isto stanje stvari?

5. Šta su uzroci povećavanja i smanjivanja izlaznih vrednosti pokazatelja? U kojoj meri je to rezultat prethodno primenjenih mera?

Ključna pitanja jesu reprezentativnost i validnost. U kojoj meri pokazatelj meri ono što treba da meri? Za primenu indikatora potrebne su sve vrste statistike, ali je teško donositi zaključke o kvalitetu na osnovu kvantiteta. Zato se mora uložiti napor da se uoče operativni signali koji sadrže različite kvalitativne aspekte posmatranog problema.

Primer (Falk, 2010): Švedska nacionalna agencija za više obrazovanje planira da uključi reviziju završnih radova za sticanje zvanja. Ovo svakako predstavlja novi korak u cilju neposrednijeg merenja kvaliteta ishoda učenja, a svi se slažu sa činjenicom da završni radovi, koji kombinuju kvalitativne i kvantitativne ishode, predstavljaju moćne pokazatelje performansi i kvaliteta.

U Tavenasovoj studiji (Tavenas, 2003) zaključeno je da analiza indikatora na bilo kom nivou (institucionalnom, regionalnom ili nacionalnom) mora zato u potpunosti uzeti u obzir informacije u vezi sa različitošću akademskih disciplina u smislu njihove prirode i relativne zastupljenosti.

• sve što se može meriti ne mora nužno da predstavlja dobar ,,pokazatelj performansi”;

• sve ono što treba meriti nije uvek lako izmeriti;

• kvalitet univerzitetskih aktivnosti bolje je meriti dugoročno, u smislu praćenja karijera onih koji su diplomirali ili posledica koje istraživanje ostavlja na razvoj društva; za razliku od toga, raspoloživi pokazatelji se generalno uzimaju iz kratkoročne perspektive;

• kada se jedna kompleksna aktivnost sumira na osnovu nekoliko jednostavnih statističkih pokazatelja, dolazi do gubitka određene količine informacija; to može dovesti do iskrivljene slike o toj aktivnosti;

• postoji ljudska težnja da se podleže značaju podataka, kao i slici koju oni prenose; iskustvo pokazuje da jednom objavljeni, ,,pokazatelji performansi” nastavljaju da žive svoj vlastiti život.

6

• konačno, kao što je 1986. naglašeno od strane Saveta za finansiranje britanskih univerziteta: ,,Korišćenje pokazatelja performansi jeste pomoćno sredstvo za donošenje valjanih sudova, a ne zamena za njih. Brojevi neće i nikada nisu govorili sami za sebe. Nije dovoljno samo nadzirati; uvek je neophodno i tumačenje.”

Pri primeni indikatora posebno treba obratiti pažnju na neodgovarajući, pristrasan, subjektivan način upotrebe. Definicija indikatora, izvori podataka, prikupljanje i obrada podataka treba da budu ustrojeni na takav način da maksimalno spreče bilo koju vrstu manipulacija zaintersovanih strana.

1.5. Stanje indikatora za praćenje obrazovanja u Srbiji Naša zemlja do sada nije pristupila sistemskom definisanju indikatora u oblasti visokog

obrazovanja. Prvi pravi iskorak u definisanju indikatora za praćenje stanja u obrazovanju učinio je Nacionalni prosvetni savet Republike Srbije koji je 2011. godine doneo Indikatore za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju, [3], kako bi ispunio svoju zakonsku obavezu vezanu za praćenje i analiziranja stanja obrazovanja i njegovu usaglašenost sa evropskim principima, kao i za utvrđivanje pravaca razvoja i učestvovanja u izradi strategije razvoja obrazovanja i drugo. Ovaj dokument sistematično uvodi, odnosno definiše, najvažnije indikatore.

Indikatori za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju su neophodni, jer omogućavaju da se sagledaju dobre i loše strane različitih segmenata obrazovnog sistema, kao i da se stanje obrazovanja i vaspitanja u Srbiji uporedi sa stanjem u drugim zemljama.

Dokument [3] daje sveobuhvatni prilaz u definisanju skupa indikatora, polazeći od činjenice da obrazovni sistem treba posmatrati kao celinu koja obuhvata i formalno i neformalno obrazovanje u ekonomskom i društvenom kontekstu. Predložen je skup od 86 indikatora raspoređenih u pet širih kategorija: društveno‐ekonomski kontekst (4 indikatora); obuhvat, napredovanje i završavanje (42 indikatora); kvalitet obrazovnih postignuća (12 indikatora); obrazovni proces (16 indikatora); obrazovni resursi (12 indikatora). U cilju sveobuhvatnog pristupa dokument definiše i deo indikatora vezanih za visoko obrazovanje. Nazive indikatora koji se odnose na visoko obrazovanje navodimo u originalu (za dodatne inormacije o indikatorima ‐ definiciju, razlaganje, svrhu i izvor, upućujemo čitaoce na [3]):

indikatori iz kategorije društveno‐ekonomski kontekst:

stopa zaposlenosti mladih; prosečna dužina traženja posla mladih; prosečna zarada zaposlenih mladih;

indikatori iz kategorije obuhvat, napredovanje i završavanje:

stopa nastavljanja obrazovanja nakon srednjeg obrazovanja ‐ opšteobrazovni program;

stopa nastavljanja obrazovanja nakon srednjeg obrazovanja ‐ četvorogodišnji stručni srednjoškolski program;

obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ trogodišnji strukovni programi; obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ trogodišnji akademski programi; obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ četvorogodišnji programi;

7

obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ master programi (jednogodišnji ili dvogodišnji);

obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ specijalistički programi (jednogodišnji ili dvogodišnji);

obuhvat mladih visokim obrazovanjem ‐ doktorske studije; procenat studenata u područjima ,,prirodne nauke, matematika i informatika" i ,,tehnika, proizvodnja i građevinarstvo";

procenat studenata koji je ostvario 60 ESPB tokom prethodne akademske godine; procenat osoba starosti 30‐34 godine koji su završili najmanje ISCED 5 nivo obrazovanja;

procenat osoba starosti 30‐34 godine koji su završili najmanje ISCED 5 nivo obrazovanja u područjima ,,prirodne nauke, matematika i informatika" i ,,tehnika, proizvodnja i građevinarstvo";

učešće osoba 25‐64 godina starosti u celoživotnom obrazovanju;

indikatori iz kategorije obrazovni proces:

mobilnost studenata; razmena studenata sa drugim univerzitetima; mobilnost nastavnika; razmena nastavnika sa drugim univerzitetima;

indikatori iz kategorije obrazovni resursi:

procenat BDP koji se investira u obrazovanje; proporcija potrošnje na obrazovanje iz javnih i privatnih izvora; broj nastavnika zaposlenih sa punim radnim vremenom (FTE); broj učenika (studenata) prema broju nastavnika (FTE); prosečna plata nastavnika (izražena u PPS) u odnosu na prosečnu platu u javnom sektoru;

Ne postoje prikupljeni (objedinjeni) podaci o korišćenju indikatora na univerzitetima. U Srbiji su najveći državni univerziteti neintegrisani. Oblast kvaliteta bi svakako trebalo da bude jedna od prvih integrišućih funkcija na univerzitetima. Na većini univerziteta fakulteti su samostalno razvili svoje postupke za samovrednovanje, definisali deo indikatora, razradili procedure, itd. Objedinjavanje na nivou univerziteta i donošenje celovitog sistema kvaliteta koji bi bio primenjen na svim fakultetima koji su u sastavu univerziteta veoma sporo napreduje. Iz tih razloga potrebno je uložiti dodatni napor i primenom iskustava iz regiona i Evrope, uz uvažavanje specifičnosti našeg visokog obrazovanja, razviti sistem kvaliteta na svakom univerzitetu. Polazeći od toga da je Srbija mala zemlja, u interesu razvoja visokog obrazovanja jeste da indikatori na svim univerzitetima budu većim delom usklađeni.

Postepeno uvođenje indikatora i stalno preispitivanje i razvoj njihove primene treba da bude jedan od osnovnih zadataka univerziteta. Samo na osnovu relevantnih pokazatelja univerziteti mogu doneti realan kratkoročni i dugoročni plan rada i razvoja. Finansijko stanje na državnim univerzitetima je jedan od ograničavajućih faktora u kvalitetnom radu u oblasti obrazovanja. Nepostojanje osoblja koje se, pre svega, bavi pitanjima kvaliteta, onemogućuje konstanan razvoj u oblasti kvaliteta. Bez obzira što neki univerziteti i fakulteti imaju usvojene dokumente i indikatore kvaliteta, pitanje je koliko se primenjuju u praksi, jer pored vremena zahtevaju i znatna finasijska ulaganja. Sa druge strane, postavlja se pitanje kako se koriste prikupljeni podaci i na koji način

8

ustanove koriste rezultate analiza u donošenju kratkoročnih i dugoročnih odluka. Da li izveštaji iz oblasti kvaliteta postoje zato što su zakonska obaveza ili se koriste na pravi način u cilju podizanja kvaliteta ustanove, kako u nastavnom procesu, tako u istraživanju i saradnji sa privredom? Pored toga što visokoškolske ustanove najčešće nemaju osoblje koje se svakodnevno bavi kvalitetom, veliki problem u definisanju i koriščenju indikatora predstavlja nedostatak informacione podrške. Većina ustanova nema adekvatan informacioni sistem, pa je prikupljanje potrebnih podataka veoma otežano.

9

2. Predlog indikatora U postupku određivanja skupa korisnih i prihvatljivih indikatora u prvi plan je izbilo nekoliko

ključnih pitanja:

1. Koje indikatore uključiti?

2. Kako odrediti značaj pojedinačnog indikatora?

3. Koji je minimalan (neophodan) broj indikatora, a koji je poželjan (optimalan) broj indikatora?

4. Koliko indikatori koji se koriste u visokom obrazovanju treba da budu pogodni za

međunarodno poređenje?

Jedan od osnovnih zadataka koji treba da bude realizovan na svakom univerzitetu jeste i definisanje indikatora i davanje odgovora na prethodna pitanja.

Na prethodna četiri pitanja ne postoji jedinstven odgovor. Svaka visokoškolska ustanova izbor indikatora treba da prilagodi svojim strateškim ciljevima, kao i mogućnostima da zaista primeni rezultate dobijene na osnovu indikatora. Svakako bi bilo poželjno voditi računa da se indikatori

razvijaju i u saradnji sa drugim institucijama. Jedan od mogućih modela je formiranje skupa indikatora koji će biti zajednički za sve univerzitete i koje bi Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i druga tela koja se bave politikom visokog obrazovanja mogla da koriste za procenu stanja u visokom obrazovanju u zemlji. Svaki univerzitet bi nadogradio tako definisan skup indikatora, definišući

indikatore koje smatraju merodavnim za rad univerziteta. Jedan od mogućih pravaca za dopunu indikatora jesu međunarodna saradnja, naučno‐istraživački projekti, saradnja sa privredom, itd. Fakulteti kao sastavni delovi univerziteta trebalo bi da prošire skup indikatora onim indikatorima koji bi bili specifični za pojedini fakultet. Na fakultetskom nivou trebalo bi definisati indikatore koji su specifični za svako nastavno‐naučno polje ili oblast. Najniži nivo definisanja indikatora bio bi studijski program. Studijski program je svakako najvažniji segment u visokom obrazovanju. To proizilazi iz činjenice da postupak akreditacije mora da prođe svaki studijski program, zatim fakultet, pa univerzitet. U okviru studijskog programa indikatori moraju biti vezani za specifičnosti programa. Ne može se unapred odrediti koliko indikatora treba definisati na svakom nivou (ministarstvo‐univerzitet‐fakultet‐studijski program). Možda je jedno od mogućih rešenja (20%‐30%‐20%‐30%), na slici. Kako treba razumeti ove brojeve? Ukoliko bi Nacionalni savet definisao skup indikatora potrebnih za praćenje visokog obrazovanja koji sadrži npr. 20 indikatora, univerzitet bi trebalo da definiše dodatnih 30 indikatora, fakulteti svojih 20 indikatora, a studijski programi još 30 indikatora.

10

Prilikom definisanja indikatora na bilo kom nivou treba pored precizne definicije i opisa indikatora, obavezno navesti svrhu i cilj indikatora, izvore podataka ili instrument koji će se koristiti, kao i način primene indikatora. Primena indikatora veoma zavisi od širenja kulture kvaliteta među svim učesnicima u visokom obrazovanju, počevši od osoblja na visokoškolskim institucijama, preko studenata, do svih partnera koji učestvuju u realizaciji pojedinih aktivnosti na instituciji.

Pre postupka definisanja indikatora bilo bi poželjno realno sagledati mogućnost njegove primene koja pre svega zavisi od dostupnosti podataka ili mogućnosti prikupljanja činjenica. Vrlo često dostupnost podataka zavisi od razvijenosti informacionog sistema na ustanovama, ali i od motivisanosti zaposlenih i studenata da se uključe u postupke vrednovanja.

U dosadašnjem radu ustanove su najčešće koristile ankete ili upitnike, zatim podatke studentske službe (statistika ispitnih rokova), podatke o naučno‐istraživačkoj produkciji, a u manjoj meri statistiku Zavoda za tržište rada, statistiku biblioteka, itd.

2.1. Skup indikatora kvaliteta Student u centru učenja predstavlja temelj uspešne reforme visokog obrazovanja i potreban

uslov za stvaranje kvalitetnih stručnjaka. Iz tih razloga je neophodno praćenje kvaliteta studenata, njihove motivisanosti i mogućnosti za učenje, kao i nastavnog procesa koji treba da doprinese kvalitetnom obrazovanju studenata. Prilikom vrednovanja studenata, razlikuju se četiri kategorije studenata: student koji ulazi u sistem visokobrazovnog sistema (novi student), student koji se nalazi u nastavnom procesu (student), student koji je završio studije (svršeni student) i student koji je iz nekih razlog privremeno ili trajno napustio studije na studijskom programu (bivši student). Na ovaj način možemo definisati uspešnog i neuspešnog studenta (slika 2.1)

dinamika uspešnog studenta

dinamika neuspešnog studenta

Slika 2.1

Već smo napomenuli da neki indikatori moraju biti definisani lokalno, tj. ne mogu biti međunarodno uporedivi. Kao primer navodimo indikatore koji se odnose na ocenu kvaliteta kandidata koji konkurišu za upis na studijski program. Srbija je zemlja u kojoj još uvek ne postoji zajednička matura za sve četvrogodišnje škole. U planu je reforma srednjoškolskog obrazovanja. Univerziteti su svakako najviše zainteresovani za reformu gimnazija iz kojih pretežno dolaze budući studenti. Sigurno je da će i u narednih par godina fakulteti sami procenjivati kvalitet kandidata prilikom upisa. Većina studijskih programa osnovnih studija uzima uspeh iz prethodnog školovanja i uspeh na prijemnom ispitu kao pokazatelj (indikator) kvaliteta kandidata. Da li i u kojoj meri su ovi

novi student student svršeni student

novi student student bivši student

11

indikatori dobar pokazatelj kvaliteta budućih studenata? Sa druge strane, relativno mali broj master studijskih programa koristi prijemni ispit kao merilo kvaliteta potencijalnih studenata nego se, pre svega u rangiranju kandidata, oslanja na prosek postignut u toku osnovnih studija, kao i na vreme trajanja osnovnih studija. Isti zaključak važi i za doktorske studije gde je zakonski uveden i potreban uslov koji zahteva najmanje prosečnu ocenu 8. U srednjoj školi i na svim nivoima studija prosečna ocena je naizgled jednostavan pokazatelj, ali prilikom implementacije se otvaraju dodatna pitanja i problemi. Prosečna ocena može biti prosta tj. da predstavlja aritmetički sredinu svih ocena u toku školovanja ili studija, ali može biti i težinska, u smislu da se pojedinim predmetima ili oblastima daje veći značaj. Šta znači prosečna ocena studenta koji upisuje doktorske studije? Da li se osnovne i master studije tretiraju ravnopravno? Da li je dovoljno posmatrati samo prosečnu ocenu sa master studija?

Pored rezultata prijemnog ispita mogu se definisati i dodatni indikatori bitni za ocenu studenata koji započinju školovanje. Neke od njih navodimo u nastavku. Za svaki predloženi indikator dato je:

• opis indikatora;

• svrha indikatora;

• izvor podataka (podaci): kako ili od koga se dobijaju potrebni podaci ili gde je izvor podataka;

• primenjivost indikatora: koliko je za visokoškolske ustanove u Srbiji složeno pribavljanje i obrada podataka, te da visokoškolske ustanove u Srbiji obezbede i obrade relevatne podatke, te primena indikatora; indikatore smo po ovom obeležju podelili u četiri kategorije: jednostavna, relativno jednostavna, relativno složena, složena primena;

• nivo primene: određuje na kom nivou bi indikator mogao biti uključen (na nivou studijskog programa, nivou fakulteta, nivou univerziteta ili nivou ministarstva).

Slede mogući indikatora koji se odnose na nove studente.

indikator 1: uspeh studenta iz prethodnog školovanja

opis: prosečna ocena u toku prethodnog školovanja i/ili vrsta prethodno završenog obrazovanja

svrha: meri kvalitet kandidata koji konkurišu za upis na studijski program podaci: dostupni u bazama studentskih službi na fakuletetima ili univerzitetima

primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program

indikator 2: prijemni ispit za upis studijskog programa

opis: broj osvojenih poena na prijemnom ispitu

svrha: meri kvalitet kandidata koji konkurišu za upis na studijski program podaci: dostupni u bazama studentskih službi na fakuletetima ili univerzitetima

primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program

12

indikator 3: studenti iz oblasti (regiona) unutar Srbije

opis: procenat novoupisanih studenata na studijski program iz oblasti (regiona) unutar Srbije kojem pripada univerzitet

svrha: pokazuje nivo koliko je fakultet/univerzitet oslonjen samo na region kojem pripada

podaci: mesto u kojem student ima stalno mesto prebivališta primenjivost: relativno jednostavnanivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta/univerziteta

indikator 4: studenti iz Srbije

opis: procenat novoupisanih studenata iz Srbije na studijski program svrha: pokazuje nivo koliko je fakultet/univerzitet prepoznat u celoj zemlji podaci: zemlja u kojoj student ima stalno mesto prebivališta

primenjivost: relativno jednostavna; nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta/univerziteta

indikator 5: studenti iz regiona

opis: procenat novoupisanih studenata iz regiona (bivših republika) svrha: meri međunarodnu prepoznatljivost univerziteta (studijskog programa) podaci: zemlja u kojoj student ima stalno mesto prebivališta

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta /univerziteta

indikator 6: studenti iz inostranstva

opis: procenat novoupisanih studenata iz stranih zemalja svrha: meri međunarodnu prepoznatljivost univerziteta (studijskog programa) podaci: zemlja u kojoj student ima stalno mesto prebivališta

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: studijski program; zbirno na nivou fakulteta/univerziteta/ministarstva

indikator 7: motivisanost studenata za izbor programa

opis: procena motivisanosti studenata za studije

svrha: unapređivanje nastavnog procesa i prilagođavanje očekivanjima studenata podaci: prikupljaju se putem anketa (primer na slici 2.2)

primenjivost: relativno složena nivo primene: studijski program

indikator 8: starosna dob novoupisanih studenata

opis: procenat studenata u odnosu na ukupan broj upisanih studenata na osnovnim studijama/master studijama/doktorskim studijama u različitim starosnim dobima (ispod 20; 20‐23; 24‐30; preko 30)

13

svrha: prećenje uključivanja različitih starosnih populacija u visoko obrazovanje podaci: starost novoupisanih studenata (studentska služba)

primenjivost: jednostavna nivo primene: fakultet/univerzitet/ministarstvo

Šta vam je bila ideja‐vodilja, odnosno razlog za izbor studijskog programa?

a. Lako se završava. b. Mogućnost prelaska sa studijskog programa na drugi studijski program. c. Slaba konkurencija pri upisu. d. Upisao‐la sam u drugom izbornom krugu, kao poslednji izbor. e. Veće su šanse za posao. f. Velike su šanse da budem na budžetu, tj. da ne snosim troškove studiranja. g. Želja roditelja ili porodična tradicija. h. Velika ljubav prema oblasti koju sam izabrao‐la. i. Mogućnosti za međunarodnu razmenu (boravak u inostranstvu u toku studija). j. Mogućnost naučno‐istraživačkog rada. k. Prijatelji koji upisuju isti studijski program. l. Prepoznatljivost fakulteta i nastavnika na studijskom programu m. Nijedan od ponuđenih odgovora.

Molimo vas da izdvojite dva odgovora po značaju:

prvi razlog: drugi razlog:

Slika 2.2

U nastavku navodimo skup mogućih indikatora koji pokrivaju kvalitet studenata, svršenih studenata, istraživača, akademskog osoblja, uslova za studiranje i istraživanje itd., ali ovog puta bez dodatnog objašnjenja kao što je urađeno za predložene indikatore koji se odnose na novoupisane studente.

indikator 9: uspešnost nakon prve godine studiranja

opis: procenat studenata koji su osvojili 60 ESPB u odnosu na broj upisanih studenata

svrha: praćenje rada studenata koji ulaze u visokoobrazovni sistem podaci: evidencija studentske službe

primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet/ministarstvo

14

indikator 10: redovnost studiranja

opis: procenat studenata koji su u prethodnoj školskoj godini osvojili 60 ESPB i procenat studenata koji su kumulativno svake školske godine osvajali 60 ESPB

svrha: određivanje studentske populacije koja redovno ispunjava svoje obaveze podaci: evidencija studentske službe

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet/ministarstvo

indikator 11: broj diplomiranih studenata

opis: ukupan broj diplomiranih studenta u toku školske godine (po oblastima)

svrha: praćenje uspešnosti studiranja i kvalitat nastavepodaci: evidencija studentske službe

primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet/ministarstvo

indikator 12: procenat diplomiranih studenta 1

opis: procenat studenata koji su diplomirali u periodu do n godina, gde je n predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih (po oblastima)

svrha: praćenje uspešnosti studiranja (najbolji studenti) i kvaliteta nastave podaci: evidencija studentske službe

primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

indikator 13 : procenat diplomiranih studenta 2

opis: procenat studenata koji su diplomirali u periodu do n+1 godina, gde je n predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih (po oblastima)

svrha: praćenje uspešnosti studiranja (dobri studenti) i kvaliteta nastave podaci: evidencija studentske službe


indikator 14: procenat diplomiranih studenta 3

opis: procenat studentana koji su diplomirali u periodu do 2n godina, gde je n predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih

svrha: praćenje uspešnosti studiranja (prosečni studenti) i kvaliteta nastave

15

podaci: evidencija studentske službe primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

indikator 15 : procenat diplomiranih studenta

opis: procenat studenata koji su diplomirali u periodu dužem od 2n godina, gde je n predviđena dužina studija u odnosu na ukupan broj diplomiranih

svrha: praćenje uspešnosti studiranja (ispodprosečni studenti) i kvaliteta nastave podaci: evidencija studentske službe


indikator 16: prosečno trajanje studija

opis: prosečna dužina trajanja studija do sticanja diplome (po oblastima)

svrha: praćenje uspešnosti studiranja i kvaliteta nastavepodaci: evidencija studentske službe


indikator 17: studenti koji su boravili na drugoj instituciji u zemlji najmanje 1 semestar

opis: broj i procenat studenta u odnosu na broj studenata na studijskom programu koji su boravili na drugoj instituciji u zemlji najmanje 1 semestar u toku školske godine

svrha: praćenje otvorenosti prema domaćim institucijama podaci: studentaska služba/rukovodilac studijskog programa/prodekan za nastavu

primenjivost: složena nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

indikator 18: studenti koji su boravili na drugoj instituciji u inostranstvu najmanje 1 semestar

opis: broj i procenat studenata u odnosu na broj studenata na studijskom programu koji su boravili na drugoj instituciji u inostranstvu najmanje 1 semestar u toku školske godine

svrha: praćenje međunarodnog rejtinga studijskog programa podaci: kancelarija za međunarodnu saradnju/rukovodilac studijskog

programa/prodekan za nastavu ili međunarodnu saradnju primenjivost: složena nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

16

indikator 19 : studenti sa drugih institucija koji su boravili na domaćoj instituciji najmanje 1 semestar

opis: broj i procenat studenata u odnosu na broj studenata na studijskom programu sa drugih visokoškolskih institucija koji su boravili na domaćoj instituciji najmanje 1 semestar u toku školske godine

svrha: praćenje međunarodnog rejtinga studijskog programa podaci: kancelarija za međunarodnu saradnju/rukovodilac studijskog

programa/prodekan za nastavu ili međunarodnu saradnju primenjivost: složena nivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

indikator 20: studenti koji su napustili studijski program nakon prve godine

opis: broj i procenat od ukupno upisanih studenata na studijski program koji su napustili studijski program nakon prve školske godine

svrha: praćenje osipanja studenata podaci: studentska služba


indikator 21: studenti koji su napustili studijski program nakon druge i viših godina

opis: broj studenata koji su napustili studijski program nakon druge i viših godina

svrha: praćenje osipanja studenatapodaci: studentska služba


indikator 22: studenti povratnici

opis: broj studenata koji se nakon pauze od najmanje jedne školske godine vratio na studijski program

svrha: praćenje osipanja studenata podaci: studentska služba

primenjivost: relativno jednostavnanivo primene: studijski program

indikator 23: zaposleni diplomirani studenti u prvoj godini nakon diplomiranja

opis: procenat studenta u odnosu na broj diplomiranih studenata koji su se zaposlili u toku prve godine nakon diplomiranja

svrha: meri usklađenosti sa potrebama tržišta rada podaci: nacionalna služba za zapošljavanje/diplomirani studenti

primenjivost: složena

17

nivo primene: studijski program/univerzitet

indikator 24: interdisciplinarni programi

opis: broj studijskih programa koji obuhvataju najmanje dve naučne oblasti i procenat u odnosu na ukupan broj studijskih programa na istom nivou studija

svrha: praćenje interdisciplinarnosti podaci: Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta/ univerzitet

primenjivost: jednostavna nivo primene: univerzitet

indikator 25: naučna produkcija opis: broj naučnih publikacija po naučno‐obrazovnim poljima/oblastima u toku

poslednje godine (deset poslednjih godina) svrha: praćenje naučno‐istraživačkog rada na ustanovipodaci: Kobson/istraživači

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: fakultet/univerzitet/ministarstvo

PRIMER publikacija koje se vrednuju po poljima

indikator 26 : odnos broja publikacija i akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu

opis: odnos ukupnog broja publikacija i broja stalno zaposlenih istraživača po oblastima

svrha: meri produktivnost naučno‐istraživačkog rada po oblastima podaci: Kobson/istraživači/fakulteti

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: fakultet/univerzitet

18

indikator 27 : publikacije sa koautorom iz Srbije

opis: broj i procenat publikacija u odnosu na sve publikacije na kojima je bar jedan autor sa druge ustanove u Srbiji (po oblastima)

svrha: praćenje saradnje sa domaćim institucijama u naučno‐istraživačkom radu podaci: Kobson/istraživači

primenjivost: relativno jednostavnanivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 28: publikacije sa koautorom iz inostranstva

opis: broj i procenat publikacija u odnosu na sve publikacije na kojima je bar jedan autor sa institucije iz inostranstva (po oblastima)

svrha: praćenje međunarodne saradnje u naučno‐istraživačkom radupodaci: Kobson/istraživači


indikator 29: citiranost istraživača i publikacija

opis: citiranost istraživača, odnosno publikacija po oblastima

svrha: praćenje kvaliteta naučno‐istraživačkog rada podaci: baze podataka

primenjivost: složena nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 30: interdisciplinarne publikacije

opis: broj i procenat interdisciplinarnih publikacija u odnosu na ukupan broj publikacija

svrha: praćenje povezivanja istraživača iz različitih oblasti i praćenje savremenih tokova u istraživanjima

podaci: Kobson/istraživači primenjivost: složena nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 31: međunarodne nagrade i stipendije

opis: broj međunarodnih nagrada i stipendija koje je osvojilo stalno zaposleno akademsko osoblje na instituciji ; procenat u odnosu na ukupan broj stalno zaposlenog akademskog osoblja

svrha: relativno veliki broj nagrada / stipendija može ukazati na kvalitet istraživačke aktivnosti

podaci: akademsko osoblje primenjivost: složena

19

nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 32: kancelarija za međunarodnu saradnju

opis: broj osoba koji radi u kancelariji

svrha: dobro razvijena kancelarija može ukazati na međunarodnu orijentaciju ustanove

podaci: fakultat/ustanova primenjivost: jednostavna nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 33: studenti koji su tražili priznavanje diplome

opis: broj studenata koji su tražili priznavanje inostranih diploma radi nastavka školovanja na ustanovi po studijskim programima i oblastima

svrha: međunarodna prepoznatljivost studija podaci: univerzitetske službe

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: studijski program/univerzitet

indikator 34: studijski programi na stranom (engleskom) jeziku

opis: broj studijskih programa koji se realizuju na ustanovi na stranom jeziku i procenat u odnosu na broj studijskih programa po nivoima studija i naučno‐obrazovnim poljima

svrha: pokazuje posvećenost ustanove stranim studentima i pripremi studenata za buduće međunarodne aktivnosti

podaci: službe fakulteta/univerziteta, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta primenjivost: jednostavna nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 35: zajednički studijski programi

opis: broj zajedničkih studijskih programa koji se realizuju na ustanovi i procenat u odnosu na broj studijskih programa po nivoima studija i naučno‐obrazovnim poljima

svrha: uključivanje zajedničkih iskustava u nastavni proces i podizanje kvaliteta studija

podaci: službe fakulteta/univerziteta, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta primenjivost: jednostavna nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 36: akademsko osoblje u stalnom radnom odnosu

opis: procenat akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu u odnosu na

20

ukupan broj akdemskog osoblja na studijskom programu/fakultetu

svrha: indikator može pokazati otvorenost studijskih programa, ali i neodrživost studijskog programa

podaci: službe fakulteta primenjivost: relativno jednostavnanivo primene: studijski program/fakultet

indikator 37: odnos neakademsko/akademsko osoblje u stalnom radnom odnosu

opis: odnos broja neakademskog i akademskog osoblja po oblastima ili po ustanovama

svrha: meri značaj neakademskog osoblja u cilju postizanja kvalitetnih uslova za naučni i nastavni rad

podaci: službe fakulteta primenjivost: jednostavna nivo primene: fakultet

indikator 38 : odnos broj studenata/broj nastavnika

opis: odnos broja studenata i nastavnika po studijskom programu ili oblastima ili ustanovama

svrha: veliki odnos može ukazivati na problem u relizaciji nastavnog procesa podaci: fakulteti

primenjivost: relativno složena nivo primene: studijski program/fakultet

indikator 39: akademsko osoblje sa iskustvom u neakademskim institucijama u trajanju od najmanje 5 godina

opis: broj i procenat akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu koji imaju radno iskustvo u trajanju od najmanje 5 godina u neakademskim ustanovama

svrha: meri posvećenost ustanove saradnji sa privredom podaci: akademsko osoblje

primenjivost: relativno jednostavnanivo primene: studijski program/fakultet/univerzitet

indikator 40 : akademsko osoblje u stalnom radnom odnosu sa doktoratom

opis: broj i procenat akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu sa doktoratom

svrha: kvalitet akdemskog osoblja meren kroz stečeno obrazovanje podaci: službe fakulteta/akademsko osoblje

primenjivost: jednostavna nivo primene: studijski program/fakultet

21

indikator 41: akademsko osoblje sa doktoratom na drugoj domaćoj ili inostranoj ustanovi

opis: broj i procenat akademskog osoblja koji su doktorsku disertaciju odbranili na drugoj instituciji (inostranstvo/Srbija) u odnosu na ukupan broj akademskog osoblja sa doktoratom

svrha: veći procenat treba da ukaže na kvalitetniji nastavnički i naučni kadar podaci: akademsko osoblje


indikator 42: akademsko osoblje koje je bilo anagažovano u nastavnom ili naučnom radu u inostrantvu (u poslednjih 10 godina) u trajanju od najmanje 3 meseca

opis: broj i procenat akademskog osoblja sa iskustvom na drugim ustanovama (po oblastima)

svrha: meri mobilnost nastavnog osoblja u stalnom radnom odnosu podaci: akademsko osoblje


indikator 43 : predavanja za javnost

opis: broj (popularnih) predavanja namenjenih široj (stučnoj) javnosti

svrha: meri zainteresovanost ustanove za saradnju sa neakademskim ustanovama podaci: akademsko osoblje

primenjivost: relativno složena nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 44: kvalitet i kvalifikacije akademskog osoblja u stalnom radnom odnosu

opis: na osnovu minimalnih kriterijuma za izbor u zvanje i rezultata akademskog osoblja u poslednjih 5 godina distribucija nastavničkih zvanja na ustanovi

svrha: sagledavanje kvaliteta akademskog osoblja u poslednjih pet godina po oblastima

podaci: akademsko osoblje primenjivost: složena nivo primene: fakultet/univerzitetnapomena: specifičan indikator za univerzitete u Srbiji

indikator 45: satisfakcija studenata: konačna procena studijskog programa

opis: diplomirani studenti daju procenu studijskog programa odmah nakon diplomiranja i 5 godina nakon diplomiranja

22

svrha: meri zadovoljstvo svršenih studenata i kvalitet studijskog programa podaci: svršeni studenti (ankete)


indikator 46: satisfakcija studenata: ocena nastavnog procesa

opis: procena studenata o kvalitetu nastave i nastavnog osoblja

svrha: meri kvalitet nastavnog procesapodaci: studenti (ankete)

primenjivost: složena nivo primene: studijski program

indikator 47: satisfakcija studenata: uslovi

opis: procena studenata o kvalitetu prostora i opreme (biblioteke, laboratorije, učionice, informaciona podrška) za izvođenje nastave

svrha: meri kvalitet prostora i opremepodaci: studenti (ankete)


indikator 48 : biblioteke i čitaonice

opis: broj bibliotečkih jedinica za potrebe studijskog programa i istraživanja

svrha: meri kvalitet nastavne i naučne literature podaci: biblioteke na ustanovi

primenjivost: relativno složena nivo primene: studijski program/fakultet

indikator 49: računarski centar

opis: broj računara za studente i za istraživače; broj i vrste softvera;

svrha: meri dostupnost informacionih tehnologija studentima i istraživačima podaci: računski centri na ustanovama

primenjivost: relativno jednostavna nivo primene: fakultet

indikator 50: naučno‐istraživački projekti

opis: broj projekata i broj istraživača uključenih u nacionalne i međunarodne naučno‐istraživačke projekte

svrha: meri kvalitet angažovanosti akademskog osoblja u istraživanjima podaci: prodekani za nauku/ istraživači

23


indikator 51: univerzitetsko‐industrijska istraživanja

opis: broj i vrsta istraživanja u saradnji sa privredom po oblastima

svrha: meri orjentaciju ustanove na transfer znanja podaci: prodekani za saradnju/istraživači

primenjivost: složena nivo primene: fakultet/univerzitet

indikator 52: završni radovi u saradnji sa privredom

opis: broj završnih radova na svim nivoima studija čija je tema inicirana od strane privrede ili neke druge delatnosti izvan visokog obrazovanja

svrha: meri usklađenost studijskog programa sa potrebama društva podaci: mentori/rukovodioci studijskog programa

primenjivost: složena nivo primene: studijski programi

indikator 53: studentska praksa

opis: procenat studenata na studijskom programu koji su realizovali praksu u ustanovi u trajanju od najmanje jednog meseca

svrha: meri orjentaciju studijskog programa ka stručnim i praktičnim znanjima podaci: rukovodilac studijskog programa/studentske organizacije


24

3. Preporuke U prethodnom delu naveden je samo deo indikatora koji može biti korišćen u različite svrhe,

počevši od praćenja kvaliteta, donošenja planova, pisanja izveštaja za samovrednovanje, do rangiranja visokoškolskih ustanova.

Svakako, predloženi indikatori ne pokrivaju sve važne oblasti u radu visokoškolskih ustanova. Nedostaju indikatori vezani za celoživotno učenje koje bi trebalo da postane jedna od bitnih aktivnosti fakulteta, odnosno univerziteta. Doktorske studije, takođe, bi trebalo pokriti novim indikatorima koji bi na objektivan način prikazali kvalitet na ovom nivou studija. Indikatori koji mere kvalitet finansiranja nisu uvršćeni u spisak ponuđenih indikatora. Jedan od razloga je i neintegrisanost najvećih univerziteta. Međutim, svaka visokoškolska ustanove morala bi u skup pokazatelja kvaliteta da uključi i pokazatelje vezane za finasiranje kao što su: procenat ukupnih prihoda ostvaren kroz nastavni proces; procenat ukupnih prihoda ostvaren kroz naučno‐istraživački rad; procenat ukupnih prihoda ostvaren kroz saradnju sa privredom; inverstiranje u opremu itd.

Visokoškolske ustanove treba da definišu skup indikatora za različite svrhe vodeći računa o dostupnosti podataka, raspoloživom vremenu, i, svakako, raspoloživim materijalnim i finansijskim sredstvima. Cena sprovođenja sveobuhvatne analize može biti veoma visoka jer obuhvata prikupljanje i obradu podataka. Iz tih razloga izbor reprezentativnog uzorka za pojedina istraživanja predstavlja prihvatljivo rešenje. Takođe bi bilo poželjno uključiti stručnjake za obradu podataka, kako bi se iz istraživanja izvuklo što više korisnih informacija.

Ustanove mogu definisati klastere indikatora prema nameni, pa tako mogu definisati klaster indikatora koji meri kvalitet istraživanja i transfer znanja, klaster indikatora za uslove studiranja i rada, klaster indikatora za ocenu kvaliteta nastavnog osoblja, klaster za meru kvaliteta nastave i učenje, ili klaster indikatora za ocenu međunarodnog angažovanja, itd. Naravno, postoje indikatori koji mogu biti korišćeni za različite namene i u različitim oblastima kvaliteta.

Skup i klastere indikatora treba podvrgnuti čestom preispitivanju i na taj način uvoditi nove, te eleminisati one indikatore koji nisu poslužili svrsi.

25

4. Primer 1: biblioteke U ovom delu navodimo primer procene kvaliteta rada biblioteka na Prirodno‐matematičkom

fakultetu u Novom Sadu. Analiza je rađena u februaru 2008. godine. U analizi su korišćeni podaci prikupljeni putem ankete za studente i zaposlene istraživače i podaci dobijeni iz baze podataka koje poseduju biblioteke. Prirodno‐matematički fakultet u Novom Sadu čini pet departmana (Departman za biologiju i ekologiju, Departman za fiziku, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Departaman za hemiju i Departman za matematiku i informatiku). Svaki departman ima svoju biblioteku. Važno je napomenuti da je informacioni sistem vezan za rad biblioteka veoma razvijen na ovom fakultetu što je omogućilo relativno lako prikupljanje podataka.

U anketi je učestvovalo 1575 studenata svih studijskih programa i svih godina studija što je približno trećina svih studenata koji studiraju na fakultetu.

Slika 4.1: deo ankete koji se odnosi na evaluaciju rada biblioteka

Svako pitanje je detaljno obrađeno u izveštaju. Rezultati su dati zbirno za fakultet, kao i pojedinačno za svaki departman. Iz izveštaja je izdvojen deo koji se odnosi na 2. pitanje iz upitnika. Rezultati su dati u na slici 4.2 (zbirno za ceo fakultet) i na slici 4.3 (po departmanima).

26

Bibliotečki fond je dovoljno bogat, savremen i primeren potrebama studenata

slažem se u potpunosti 152 10,00%delimično se slažem 638 41,97%ne slažem se 207 13,62%ne mogu da procenim 523 34,41%

Slika 4.2: distribucija odgovora na 2. pitanje iz upitnika (zbirno za ceo fakultet)

Bibliotečki fond je dovoljno bogat, savremen i primeren potrebama studenata

DMI DF DBE DH DGTH slažem se u potpunosti 7,72% 9,57% 8,62% 20,65% 4,38% delimično se slažem 36,58% 48,70% 34,14% 47,46% 57,37% ne slažem se 10,07% 19,13% 15,34% 11,96% 13,15% ne mogu da procenim 45,64% 22,61% 41,90% 19,93% 25,10%

Slika 4.3: distribucija odgovora na 2. pitanje iz upitnika (po departmanima)

27

ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih rezultata uočava se da izuzetno velik broj studenata, čak 34,41%, ne može da proceni kvalitet bibliotečkog fonda, dok se samo 10% studenata u potpunosti složilo da je fond dobar i savremen. Posebno često su studenti Departmana za matematiku i informatiku izabrali odgovor da ne mogu da procene kvalitet fonda (čak 45,6%), dok su najzadovoljniji studenti na Departmanu za hemiju gde se 68,1% studenata izjasnilo da su veoma ili delimično zadovoljni kvalitetom bibliotečkog fonda. Na osnovu prethodne analize Departman za matematiku i informatiku trebalo bi da uradi dodatnu analizu ili da u većoj meri uputi studenta na korišćenje biblioteke.

Drugi indikator koji je korišćen u proceni kvaliteta biblioteka je statistika o nabavljenoj literaturi u poslednjih pet godina, tj. u periodu od 2002. do 2006. Rezultati su prikazani na slici 4.4.

BIBLIOTEKE godina DBE DF DH DGTH DMI ukupno

2002 252 99 91 223 292 957 2003 80 168 66 211 372 897 2004 133 176 113 171 605 1198 2005 149 196 186 164 409 1104 2006 268 136 258 279 1714 2655

Slika 4.4: nabavka bibliotečkih jedinica (bez završnih radova i stručnih i naučnih radova) u periodu 2002‐2006.

ZAKLJUČAK: Prelaskom na novi način studiranja uslovljen Zakonom o visokom obrazovanju PMF je obezbedio nabavku većeg broja knjiga za potrebe studijskih programa što se može zaključiti na osnovu značajno veće nabavke literature 2006. godine.

Prirodno‐matematički fakultet izuzetnu važnost daje naučno‐istraživačkom radu. Iz tih razloga je kao posebno važna kategorija izabrana nabavka stručnih i naučnih časopisa. Posmatrana su četiri pokazatelja:

28

• nabavka časopisa u papirnoj formi koja se relizuje kroz biblioteke (rezultati su dati na slici 4.5)

• korišćenje elektronskih baza časopisa dostupnih preko Kobsona (podaci su dobijeni putem ankete u kojoj je učestvovalo 197 istraživača; rezultati su dati na slici 4.6)

• zadovoljstvo istraživača fondom biblioteke (podaci su dobijeni putem ankete u kojoj je učestvovalo 197 istraživača; rezultati su dati na slici 4.7)

• zadovoljstvo istraživača dostupnim časopisima u elektronskim bazama (podaci su dobijeni putem ankete u kojoj je učestvovalo 197 istraživača; rezultati su dati na slici 4.8)

Slika 4.5: Nabavka stručnih i naučnih časopisa u periodu 2002‐2006.

ZAKLJUČAK: Nabavka časopisa u štampanoj verziji u periodu 2004‐2006. doživela je blagi pad najverovatnije jer je omogućen pristup velikom broju časopisa kroz elektronske baze svim nastavnicima, saradnicima i studentima.

Koristi elektronsku bazu časopisa DF DBE DMI DGTH DH

da 100,00% 95,12% 96,36% 86,36% 100,00% ne 0,00% 4,88% 3,64% 13,64% 0,00%

Slika 4.6: Korišćenje elektronskih baza časopisa

29

ZAKLJUČAK: Elektronske baze časopisa koriste gotovo svi istraživači na fakultetu. Može se reći da su istraživači veoma motivisani za ovakav pristup naučnim rezultatima.

Opremljenost biblioteke za vasu oblast istrazivanja DF DBE DMI DGTH DH

odlična 0,00% 0,00% 3,57% 2,56% 2,44% zadovoljavajuća 22,73% 30,95% 42,86% 46,15% 39,02% nedovoljna 59,09% 42,86% 42,86% 41,03% 51,22% loša 18,18% 26,19% 10,71% 10,26% 7,32%

Slika 4.7: procena istraživača o opremljenosti biblioteke za pojedinačne oblasti istraživanja

ZAKLJUČAK: Dobijeni rezultati su neočekivano loši jer je samo 2,44% istraživača opremljenost ocenilo kao odličnu, a čak 51,22% kao nedovoljnu. S obzirom na relativno velik broj nabavljenih naslova u poslednjih nekoliko godina trebalo bi uraditi dodatnu analizu kako bi nabavka išla u pravcu potreba istraživača.

Broj dostupnih časopisa za vašu oblast istraživanja DF DBE DMI DGTH DH

odličan 8,70% 4,76% 20,00% 5,13% 12,20% zadovljavajući 78,26% 54,76% 67,27% 53,85% 58,54% nedovoljan 13,04% 38,10% 12,73% 33,33% 29,27% loš 0,00% 2,38% 0,00% 7,69% 0,00%

30

Slika 4.8: procena istraživača o dostupnosti časopisa putem elektronskih baza

ZAKLJUČAK: Za razliku od opremljenosti biblioteka, istraživači su znatno pozitivnije ocenili dostupnost naučnih časopisa. Na nivou fakulteta je preko 70% istraživača ocenilo dostupnost kao odličnu ili zadovoljavajuću.

Kao poslednji primer iz izveštaja o oceni biblioteke navodimo statistiku o broju izdavanja koja su realizovana u bibliotekama departmana. Rezultati su dati na slici 4.9.

BIBLIOTEKE godina DBE DF DH DGTH DMI ukupno

2002 1638 2912 2280 5525 2912 15267 2003 1993 3125 1971 5385 3125 15599 2004 2726 3376 2235 5133 3376 16846 2005 3057 3871 2563 4360 3871 17722 2006 3187 3782 3217 4417 3782 18385

Slika 4.9: Broj pozajmnica iz biblioteka

31

ZAKLJUČAK: U periodu 2002‐2006. primetan je blagi pozitivan trend u korišćenju bibliotetičkog fonda. Dobijeni trend pokazuje opravdanost ulaganja u bibliotetički fond bez obzira na dostupnost velike količine materijala na internetu.

32

5. Primer 2: kvalitet nastave U ovom delu biće predstavljen deo rezultata iz rada [4] u kojem je razmatran jedan aspekt

kvaliteta univerzitetske nastave u oblasti studija matematike, primenjene matematike i informatike, a kojji, u određenoj meri, zavisi od kvaliteta nastave u srednjoj školi. Osnovno obeležje koje je razmatrano jeste predznanje studenata za slušanje predmeta na studijskim programima, koje u značajnoj meri utiče na kvalitet nastave. Sprovedeno istraživanje je pokazalo da postoji značajan prostor za podizanje kvaliteta predznanja, pre svega na početnoj godini studija.

Poznato je da, za razliku od osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, visoko obrazovanje funkcioniše po znatno drugačijim pravilima. Svakako jedna od najvažnijih razlika jeste potpuna autonomija univerziteta, odnosno fakulteta, u formiranju studijskih programa. Sa jedne strane to omogućuje stvaranje pozitivne konkurencije među fakultetima, ali sa druge strane može dovesti i do nekih poteškoća u realizaciji ukoliko se studijski program formira bez adekvatnih konsultacija. Da li su sadržaji na prvoj godini studija usklađeni sa znanjem koje studenti donose iz srednjih škola, da li su na višim godinama sadržaji predmeta u dovoljnoj meri oslonjeni na znanja koja su studenti stekli iz već odslušanih predmeta ili položenih ispita, da li studenti ,,osete” primenjivost znanja koje treba da steknu, itd. Preduslov za uspešno sticanje znanja svakako čini i dobra motivacija, koja se može postići na različite načine. Jedna od mogućnosti je zanimljivost sadržaja iz ugla studenata, a ne nastavnika koji izvode nastavu.

Sa druge strane, studenti dolaze sa već formiranim stavovima vezanim za način učenja, provere znanja i ocenjivanja. Iz tih razloga je visoko obrazovanje gotovo nemoguće posmatrati odvojeno od osnovnog i srednjeg obrazovanja. U pogledu reformi, visoko obrazovanje trenutno prednjači zahvaljujući prihvatanju Bolonjske deklaracije.

U cilju prikupljanja podataka, izvršeno je anketiranje iz 96 realizovanih predmeta na Departmanu za matematiku i informatiku, Prirodno‐matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, u toku školske 2007‐2008. godine i prikupljeno je ukupno 1254 anketa o oceni premeta, nastavnika i saradnika. U nastavku ćemo dati kratku analizu rezultata dobijenih iz dela Upitnika za evaluaciju nastavnog procesa (po predmetima) koji su popunjavali studenti, a koji je sastavni deo u postupku samovrednovanja na osnovu Pravilnika o samovrednovanju studija, pedagoškog rada nastavnika i uslova rada. Upitnik se sastoji od 9 pitanja, a to su:

1. Opšta ocena kursa (ocena od 5 do 10) 2. Predzanje koje sam imao/la je bilo dovoljno za praćenje nastave (slažem se u potpunosti;

delimično se slažem; ne slažem se; ne mogu da procenim) 3. Materija je dobro struktuirana i izložena na razumljiv način (slažem se u potpunosti;

delimično se slažem; ne slažem se; ne mogu da procenim) 4. Nastavni sadržaji su zanimljivi (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne slažem se; ne

mogu da procenim) 5. Nastavni sadržaji su savremeni (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne slažem se;

ne mogu da procenim) 6. Nastavni sadržaji su primenjivi u praksi (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne

slažem se; ne mogu da procenim) 7. Literatura je dostupna u formi (udžbenika; zbirke; skripte; stranih izdanja; elektronskog

materijala dostupnog na Web sajtu)

33

8. Dostupna literatura je adekvatna za savlađivanje gradiva (slažem se u potpunosti; delimično se slažem; ne slažem se; ne mogu da procenim)

9. Očekujem da ću dobiti ocenu (ocena od 5 do 10)

Studenti su, nakon 11‐12 radnih nedelja, popunjavali upitnike na času predavanja iz predmeta koji ocenjuju. Iz tih razloga isključena je subjektivnost studenta koja bi mogla biti rezultat prethodnog polaganja ispita.

Pitanje od izuzetne važnosti za kvalitet studijskog programa jeste procena studenata o predznanju za praćenje predmeta. Rezultati prikazani u tabeli 5.1 i na slici 5.1, ukazuju na činjenicu da postoji veliki prostor za podizanje kvaliteta nastave, budući da je manje od pola ispitanika (41,15%) odgovorilo da smatra da je predzanje koje su imali u potpunosti dovoljno za praćenje nastave iz predmeta. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da postoji značajna heterogenost između grupa studenata koje slušaju pojedinačni predmet, što od nastavnika u pripremi i izvođenju nastave iziskuje značajne napore.

mišljenje broj studen. procenat

bez 104 3,98%

ne slaže se 400 15,30%

delimično 1035 39,58%

potpuno 1076 41,15%

Tabela 5.1. Slika 5.1.

Veoma je važno uočiti odgovore studenata na različitim godinama studija. Rezultati su prikazani u tabeli 5.2 i na slici 5.2. Procenat studenata koji svoje znanje procenjuju kao nedovoljno rapidno opada sa porastom godine studija. Na prvoj godini je blizu četvrtine odgovora (22,96%) glasilo da predznanje nije dovoljno, a samo 32,71% se složilo da predznanje u potpunosti zadovoljava. Sa druge strane, na završnoj, 4. godini studija, broj odgovora da je znanje nedovoljno opalo je na 5,41%, dok je procenat odgovora da je predznanje u potpunosti dovoljno, premašio polovinu i iznosi 54,46%. Ovakva distribucija odgovora omogućava sledeće zaključke:

• svršeni srednjoškolci nemaju dovoljno predznanja za kvalitetno praćenje nastave na studijama ili, pak, sadržaji premeta na 1. godini studija nisu usklađeni sa predznanjem koje studenti donose iz srednje škole; takođe, jedan od bitnih faktora je izuzetna heterogenost srednjih škola koje su studenti prve godine završili.

• kurikulumi studijskih programa dobro su koncipirani po sadržaju, jer procenat studenata koji su svoje predzanje procenili kao potpuno ili delimično dovoljno, raste kroz godine studija, i na završnoj godini dostiže 89,09%.

1.godina 2.godina 3.godina 4.godina

34

potpuno 32,71% 41,36% 50,00% 54,65%

delimično 41,58% 40,10% 36,78% 35,44%

ne slažem se 22,96% 13,62% 8,68% 5,41%

bez 2,76% 4,92% 4,55% 4,50%

Tabela 5.2: Procentualni prikaz odgovora studenata po godinama studija

Slika 5.2: Da li je predznanje za slušanje predmeta dovoljno?

Prosečna ocena svih 96 predmeta je 8,5 sa standardnim odstupanjem 1,2. Raspodela ocena prikazana je u tabeli 5.3 i na slici 3. Ovako visoka ocena, kao i činjenica da je svega 1,36% studenata dalo najslabiju ocenu, a čak 54,32% ocenu 9 ili 10, može nametnuti zaključak da su predmeti dobro koncipirani i da su njihovi sadržaji zadovoljavajući. Međutim, u zaključivanju treba biti veoma oprezan. Važno je imati u vidu da opšta ocena kursa uključuje sve karakteristike nastave i da studenti ne raspolažu niti iskustvom niti znanjem o tome koje sve segmente treba da posmatraju i na koji način da formiraju ocenu kursa. Zbog toga bi se ova ocena mogla dovesti u pitanje, tj. mogla bi se smatrati samo subjektivnim stavom studenata, jer je prilikom određivanja ocene svako koristio sopstvene kriterijume. Drugi razlog za ovako visoku ocenu može se naći u visokoj korelaciji sa ocenom koju student očekuju.

ocena broj studen. procenat

5 33 1,36%

6 131 5,38%

7 301 12,37%

8 647 26,58%

9 764 31,39%

10 558 22,93%

35


Raspodela ocena koju studenti očekuju iz predmeta (tabela 5.4, slika 5.4) ukazuje na još jednu specifičnost vezanu za studente na našim univerzitetima. Prosečna ocena koju studenti očekuju iznosi 8,4, sa standardnim odstupanjem 1,27. Svakako treba uočiti da čak 48,51% očekivanih ocena jesu 9 ili 10. Ovo se svakako ne može uklopiti u preporuke da raspodele ocena treba da se povinuju normalnoj raspodeli, što znači da podjednak broj studenata očekuje ocenu 6 ili 10. Međutim, u razmatranom istraživanju taj odnos iznosi 25,36% prema 8,78%, u korist ocene 10. Činjenica da više od četvrtine studenata očekuje ocenu 10 ukazuje na to da je potrebno preispitati postupke ocenjivanja i u osnovnim i srednjim školama, kao i na univerzitetima.

ocena broj

studen. procenat

5 13 0,52%

6 218 8,78%

7 349 14,05%

8 699 28,14%

9 575 23,15%

10 630 25,36%


36

6. literatura [1] Dochy, F., Segers, M., Wijen, W., 1990: Selecting Performance Indicators. A proposal as a

result of research, in Goedegebuure, L., Maassen, P. & Westerheijden, D. (Eds.) Peer Review and Performance Indicators (Utrecht: Lemma. B.V., pp. 135‐153)

[2] Falk, J., 2009: Indicators we live by? On the quantity‐quality dilemma, (in Creativity and diversity: Challenges for quality assurance beyond 2010, 4th European Quality Assurance Forum, Denmark)

[3] Indikatori za praćenje stanja u obrazovanju i vaspitanju, Nacionalni prosvetni savet, Beograd, 2011. (http://www.nps.gov.rs/dokumenta/)

[4] Lužanin, Z. (2009): Jedan pogled na kvalitet univerzitetske nastave, Pedagoška stvarnost, vol. 55, br. 9‐10, str. 944‐954

[5] Opšta uputsva za pripremu izveštaja o samovrednovanju visokoškolske ustanove, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, decembar, 2010 http://www.kapk.org/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=53

[6] Tavenas, F., 2003: Quality assurance: A reference system for indicators and evaluation procedures, EUA

[7] U‐Multirank, Interim Progress Report, Design Phase of the Project 'Design and Testing the Feasibility of a Multi‐dimensional Global University Ranking', CHEPA‐ Network, January, 2010, (www.u‐multirank.eu/UMR_IR_0110.pdf)

[8] U‐Multirank, Interim Progress Report : Preparation of the pilot phase, CHEPA‐ Network, November, 2010, http://www.u‐multirank.eu/project/U‐Multirank%20Interim%20Report%202.pdf

indikatori kvalitetaunsff.ff.uns.ac.rs/fakultet/sistem_obezbedjenja_kvaliteta/priprema... ·...

Documents