IMENICE

SEMINARSKI RADIMENICEwww.maturski.orgSaetakU ovom seminarskom radu ija je tema Imenice analizirae se nain opisa imenica, podela prema gramatikoj kategoriji roda, gramatikoj kategoriji broja,gramatikoj kategoriji padea i gramatickom znaenju.Cilj rada je da pokaemo da su imenice promenljive rei koje oznaavaju (imenuju) predmete, bia, pojave i uopte pojmove.

Kljune rei: imenice, rod, broj, pade, znaenjeSadrajSaetak

2Uvod

4

Analiza

5Zakljuak

9

Literatura

10Uvod

Morfologija se bavi oblicima rei. Prema tome da li i samostalno upotrebljene mogu neto oznaavati, ili svoje znaenje dobivaju tek u vezi s drugim reima ili pojmovima koje druge rei oznaavaju, sve rei delimo na dve velike grupe na samostalne i nesamostalne rei. Imenice su samostalne rei i u ovom seminarskom radu ija je tema Imenice analizirae se nain opisa imenica u razliitim gramatikama i drugim izvorima srpskog jezika. Za analizu su odabrane sledee knige: Dobrila Leti, Jovan Vuksanovi: Srpski jezik i knjievnost, Dr Stevan Konstantinovi: Srpski jezik, aslav orevi, mr Predrag Lui: Knjievnost i srpski jezik i izvori sa neta: wikipedia-imenice.Analiza Imenice u jeziku upotrebljavamo da njima oznaimo neki predmet (ili pojam uopte) kao skup bitnih osobina koje ga ine onim to jeste. Njima imenujemo pojave spoljanjeg sveta i naeg unutranjeg doivljaja.

Imenice u srpskom jeziku se razlikuju po rodu, broju i padeu. Zavisno od broja koji oznaava da li ima jedan objekat ili vie njih, imenice mogu da imaju jedninu i mnoinu.

Neke imenice imaju samo jedninu a neke imenice imaju samo mnoinu.

Postoje imenice koje u jednini imaju jedan oblik a mnoini drugi,npr: ovek - ljudi Jednina (mnoina) imenica :

kuakue

okooi

majkamajke

bratbraa

Mnoina imenica :

usta

vrata

makaze

merdevine

Prema gramatikoj kategoriji roda imenice se dele na imenice: mukog, enskog i srednjeg roda.Rod se odreuje jednostavno( u odnosu npr. na nemaki jezik), imenice koje oznaavaju muko bie su mukog roda, a isto vai i za enski i srednji rod, mada postoje i one koje imaju razliiti gramatiki i prirodni rod.

Imenice kao to su: petao, mladi, drug, brat imaju prirodni muki rod, jer oznaavaju bia mukog pola.

Imenice enskog roda su: devojka, majka, drugarica i one su enskog prirodnog roda jer oznaavaju bia enskog pola.

Srednji rod u prirodi ne postoji, medjutim kod mladunaca nisu uoljivo razvijene spoljne odlike mukog ili enskog pola, pa se zato imenice koje oznaavaju mlada bia svrstavaju u imenice srednjeg roda: dete, pile, lane, pero.

Imenice mukog roda zavravaju se suglasnikom, imenice enskog roda zavravaju na a, a imenice srednjeg roda zavravaju se na o ili e.

Pluralia tantum se pojavljuje u obliku mnoine, a oznaavaju samo jedan predmet.

Semantiki veina takvih predmeta se sastoji od dva dela koji ine jednu celinu. Takve imenice zahtevaju glagole i prideve u mnoini. One propadaju mnoini enskog ili srednjeg roda.

Oblik mnoine enskog roda zavravaju se na e (pantalone, novine, makaze), ili ponekad na i (vesti)Oblik mnoine srednjeg roda zavravaju se na a (lea, plua, vrata, kola, nosila). Sve ove imenice oznaavaju predmete u jednini a u deklinaciji se ponaaju kao: jezero, more...

5 U mnogo sluajeva iva bia mukog i enskog roda oznaavaju se jednom imenicom.

To su obino imenice koje znae vrstu: riba, kornjaa, ptica.

A zatim i imenice koje oznaavaju zanimanje ljudi, dunost ili zvanje:sekretar, pisac, pesnik.

I jednim i drugim, ovim imenicama oznaavaju se bia i mukog i enskog pola, a u jeziku su u jednom sluaju mukog a u drugom enskog roda.

One dakle, nemaju prirodni ve gramatiki rod.

A to znai da se rod kod njih ne odreuje prema prirodi onoga to oznaavaju, ve prema njihovom obliku i nekim drugim gramatikim osobinama.

Prema gramatikom znaenju, imenice se dele na:

- vlastite

- zbirne- zajednike- gradivne

- glagolske- misaoneVLASTITE IMENICE oznaavaju posebna imena i nadimke ljudi: Gordana, Aleksandar, Saa, Goca..

razliita geografska imena: Evropa, Srbija, Barselona, Dunav...imena nebeskih tela: Mesec, Sunce, Zemlja...posebna imena ivotinja:Aska, Reks, Aida....Vlastite imenice nemaju mnoinu jer oznaavaju pojmove koji su jedini. Izuzetak ine samo malobrojni geografski pojmovi sa istim imenima (Amerike juna, severna, srednja).

ZBIRNE IMENICE oznaavaju vie bia ili predmeta koji se nalaze u nekom neodreenom zbiru. Ovakve su: klasje, granje, guad, unuad, braa...Zbirne imenice oblikom jednine oznaavaju mnoinu to se moe videti iz sledeeg primera: selo, lea, perje, usta.

ZAJEDNIKE IMENICE oznaavaju imena bia, predmeta i pojava sa zajednikim osobinama kao npr:prijatelj, njiva, kruka...Zajednike imenice imaju i oblike mnoine za oznaavanje veeg broja tih predmeta kao npr: zub-zubi; pismo-pisma.GRADIVNE IMENICE su imenice koje istim oblikom oznaavaju svaku koliinumaterije, najmanju kao i najveu. Ovakve imenice: vino, mleko, nafta...GLAGOLSKE IMENICE su nastale od glagola i oznaavaju radnju, stanje ili zbivanje, kao na primer: pisanje, leanje, kopanje...

MISAONE IMENICEsu one koje imenuju neto to se ne moe opipati, ustvari ono to se zamilja, kao na primer: bol, ljubav...

6 Brojne imenicesu one imenice gde spadaju brojevi:stotina, hiljada, milion.

Brojnim imenicama se takoe oznaava i broj mukih osoba kao na primer:petorica, desetorica,a i naziv ocena:etvorka, petica, devetka.Imenice se jo dele na:

- konkretne (stvarne) koje oznaavaju sve ono to je opipljivo(bia, predmeti)

- apstraktne (nestvarne) koje oznaavaju osobine, oseaje, stanja fizike i duhovne moi i prirodne i drutvene pojave.

Gramatikom kategorijom padea oznaavaju se razliiti oblici imenice koje zavise od njene slube u reenici. Padeima se, prema tome, oznaavaju razliiti odnosi u koje imenica stupa u reenici. Za obeleavanje tih odnosa u srpskom jeziku ima sedam padea: nominativ

genitiv

dativ

akuzativ

vokativ

instrumental

lokativ

Promena imenica po padeima je raznolika i zavisi od roda imenice i njenog oblika u nominativu.

Menjaju se u zavisnosti od funkcije koju imaju u reenici.Sve imenice se po tipu imenske promene mogu podeliti u tri grupe:

1. Promena imenice prve grupe:

Muki rod

PadeJedninaMnoina

nominativuenikenici

genitivuenikauenika

dativuenikuuenicima

akuzativuenikauenike

vokativuenieuenici

instrumentaluenikomuenicima

lokativuenikuuenicima

Srednji rodPadeJedninaMnoina

nominativpoljepolja

genitivpoljapolja

dativpoljupoljima

akuzativpoljepolja

vokativpoljepolja

instrumentalpoljempoljima

lokativpoljupoljima

72.Promena imenice druge grupe: enski ili muki rod, nastavak-a.

PadeJedninaMnoina

nominativenaene

genitiveneena

dativenienama

akuzativenuene

vokativenoene

instrumentalenomenama

lokativenienama

3. Promena imenicetree grupe: enski rod i nulti nastavakPadeJedninaMnoina

nominativkostkosti

genitivkostikosti, kostiju

dativkostikostima

akuzativkostkosti

vokativkostikosti

instrumentalkosti,koukostima

lokativkostikostima

Ako uporedimo nastavke za oblik (padene nastavke), moemo zakljuiti da sve imenice u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine imaju isti nastavak. Moemo, takoe, zakljuiti da se imenice srednjeg roda tipa polje po nastavcima ne razlikuju mnogo od imenica mukog roda.

8ZakljuakImenice su promenljive rei koje oznaavaju (imenuju) predmete, bia, pojave i uopte pojmove. Imenice su samostalne rei. To znai da se mogu samostalno upotrebiti kao imena onoga to znae (stolica, kua, knjiga ,tuga) i da se druge rei u reenici naslanjaju na imenice, tj. zavise od imenica.9Literatura1. Leti, N.,Vuksanovi, J. (2005): Srpski jezik i knjievnost od V do VIII razreda osnovne kole, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, str. 28-32

2. orevi, .,mr Lui P. (2007): Knjievnost i srpski jezik, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, str. 312-3133. dr Konstantinovi, S. Srpski jezik, Beograd

4. izvori sa interneta, wikipedia, imenice

www.maturski.org10