-t s:::: ->U

~ ci

Beograd, 2007.

Naziv originala: BUILDING CONSTRUCTION ILLUSTRATED

Francis D. . Ching.and Cassandra Adams third edition

JOHN WILEY & SONS, INC. New York- Chichester- Weinheim- Brisbane- Singapore- Toronto Copyright za Srblju

GRADEVINSA KNJIGA, a.d. Beograd

lzdavac GRADEVINSA KNJIGA, a.d. Beograd

Direktor glavni urednik Stana Sehalic

Urednik Milica Ceranic

Lektura korektura lvana Pusica

Djzajn korica Aleksandar Pers

Tehnickj urednjk Dimitrije Janicic

Stampa Grafika, Novi Sad

ISBN 978-86-395-0525-7

Predgovor ~ LOACIJA ~ GRADEVINSI

~ SISTEMI FUNDIRANJA @ MEDUSPRATNI SISTEMI

! SISTEMI ZIDOVA KROVNI SISTEMI 1 ZASTIA OD VLAGE 1 TERMICAZASTITA VRATA 1 PROZORI SISTEMI SPECIJALNIH ELEMENATA ~@ ZAVRSNI RADOVI ~~ SISTEMI MASINSIH 1 ELEKTRICNIH INSTALACIJA

~~ PODACI MATERIJALIMA ~ DODATAK

Biiografija lndeks

SADRZAJ

Prevod Vesna Kosoric

PREDGOVOR Prvo izdanje ovog ilustrovanog vodica u gradenju zgrada uvodilo studente gradjtelje arhitekture u osnove principe koji odreduju podizanje gradevinskih objekata. Drugo jzdaje obezbedivalo vrednjje jspitivanje gradenja objekata dodavanjem oasti koji se odose na gradeviskj celik, armirani t sisteme zid zavese. Trece izdanje postoji kao sveobuhvata uvod u principe koji postoje u gradenju zgrada, ono oplemenjuje graficki format orgar1jzacjju prva dva izdanja, ukljucuje sledece izmee.

Poglavlje 2 prosireno izlaganjem konstruktivnim principima, elemetima i sjstemjma. Poglavlje ukljucuje obuhvat sipova i kesoa kao nacia fudjranja. Poglavlja 4, 5 6 su pripremljena tako da ize odgovaraju Masterformat sistemu koji ustaovio The Constructions

Specjficatjos lstitute /lnstitut za specjfikacije gradenja/ (CSI) radi orgaizovaja informacija gradeju. Poglavlje 7 sada ukljucuje oastj koje se odose spoljasje g fasade radove, dok se Poglavlje 1 fokusira uutrasje zavrse obrade. Brojevi u odeljku CSI Masterformat su razmotrej svuda gde se primejuju gradeviski materijal ili aktivnost gradeja. The Americas with Disailities Act Accessjility Guideljnes su obezbedei samo u Dodatku vec su ugradei i kroz razljcjta poglavlja tamo gde to odgovaralo.

Skoro da ilo emoguee obuhvatitj sve gradeviske materijale i tehike gradeja, ali iformacije su predstavljene tome sto ilo primenjivo u vecii situacija pri gradeju rezidecijalih i komercijaljh objekata koji se daas srecu. Tehnike gradeja nastavljaju da se uskladuju sa razvojem ovih gradeviskih materUala, proizvoda standarda. sto se m jesu

fundamentali pricjpj kojj se odnose gradeje objekata. Ovaj ilustrovai recnjk gradevinarstva se fokusira na ove prjncipe koji mogu sluzjti kao smerjce kada se m ovjh informacija sreee IJ planjranju, projektovanju i gradenju objekata.

Svaki element objekta, kompoeta sjstem s u oiku jegove konace upotrebe. Specificna forma, kvalitet, pogodost, i mogucnostjedog elemeta jli komponete varjratj u zavjsosti od projzvodaea mesta prjmee. Dakle, vazo uvek pratjtj preporuku projzvodaca u IJpotrebl materijala ili projzvoda pazljjvo obratiti paznju propise u zgradi koji vaze za upotrebu i lokaciju planiranog objekta. odgovorost korjsjka da utvrdj prikladnost informacija koje su sadZane u ovom prjrucniku i da rasudj pogodnostj l koje pojedinacne prjmene. Treba zatrazitj struci savet profesjoalca ukoliko potreba.

Metricke jedinice lnlernacioalni sistem jedijca jnternacioalno prjhvace sistem usaglaseih fizickih jedinica, koji koristj metar, kilogram, sekundu, amper, kelvin, kandelu kao sv d za duzinu, masu, vreme, jacinu elektricne struje, temperaturu i intezitet osvelljenja. Kako i se citaocj upoznali sa interacionalim sistemom d, metricke jedinice su obezbedee kroz ovu kjigu prema sledecim konvecjjama:

Svi celi brojevi u zgradama se ozaeavaju u mjlimetrima osim ako i drugacije zabelezeno Dimenzjje od i veee su zaokruzee najjzi umnozak broja 5. Nominalne dimezije su direkto pretvoree; primer, mil 24 pretvoreno u 51100 cak i kada stvarne djmezjje 1-1/2" -1/2" treba da budu pretvorene u 890. Zabelezjtj da .487 mm=,847 . U svim ostalim slucajevjma, metricka jedjnica mere se specjficjra. Pogledati u Dodatku za informacije metrickim konverzjonjm faktorima.

~ LOACIJA 1.02 Gradenje u kontekstu 1.03 Analiza lokacije 1.04 Tlo 1.05 Mehanika tla 1.06 Topografija 1.08 Vegetacija 1.09 Drvece 1.10 Suncevo zracenje 1.12 Pasivno koriscenje suncevog zracenja 1.14 Zastita od suncevog zracenja 1.15 Dnevno osvetljenje 1.16 Atmosferske padavine 1.17 Odvodnjavanje 1.18 Vetar 1.19 Zvuk i pogledi 1.20 Faktori regulative 1.21 Uredbe zoniranja 1.22 Pristup lokaciji i kretanje 1.23 Kretanje peiaka 1.24 Kretanje vozila 1.25 Parkiranje vozila 1.26 Zastita kosina 1.27 Potpomi zidovi 1.30 Poplocanje 1.32 Situacioni plan 1.34 Opis \okacije

~ .07 GRADENJE U KONTEKSTU

Gradevinski objekti ne postoje izolovani. Oni su osmisljeni kao staniste i obezbeduju odvjjanje niza ljudskjh aktivnosti koje od-govaraju socio-kulturoloskim, ekonomskjm poljtickjm potrebama, i podignutj su u prjrodnim izgradenim sredinama koje donose odredena ogranicenja, ali i otvaraju izvesne moguc-nostj za razvoj. Dak!e, treba paz!jivo da azmotrimo uticaje

priodnog okuzenja koje lokacija objekta jma u planianju pojekta, kao i u samom pocesu gradenja objekata.

Topogafija, vegetacija, i mikroklima lokacije sveukupno utieu na odluke u projektovanju u veoma anom stupnju u pocesu projektovanja. Kako i se povecao komfo zivljenja, kao i sacuvala enegija i resusi, odgovaajuci projekat postuje postojece kvalitete lokacije, pilagodava fomnu i dispoziciju gadevinskog objekta postojecem pejzazu, uzjma u obzir

ketanje sunca, nalete vetra i oticanje vode na lokaciji.

Uz pjrodne uticaje, postoje i egulatjvnj uticaji uanistickih uedbl. Ovi popisipopisuju prihvatljiva uputstva i aktivnosti koje se odnose na lokaciju objekta kao sto i ogranieavaju dimenzjju i oijk mase gadevinskog objekta i odeduju gde

gadevinski objekat moze iti postavljen na lokaciji.

Bas kada piodni i regulacioni faktoi uticu na to gde i kako se gadevjnski objekat gradi, gradenje i koriseenje gadevinskog objekta neizbezno postavlja zahtev za saobraeajnim sistemima, komunalnim uslugama i dugim potrebama. Fundamentalno pitanje koliko gadenje na lokacijj moze postojati bez probljanja kapaciteta ovih sistema usluga ili bez uzrokovanja stetnih efekata na zivotnu sredinu. Gaditi samo onoliko koliko polrebno neophodan pvi koak u redukovanju koliCine resursa koji su itnj za gadenje.

Razmatranje ovih kontekstualnih uticaja, kao i elemente planira-nja lokacije koji modifiku ju lokaciju radi pristupa upolrebe po-cjnje pazljivom analizom kao sto pikazano na sledecoj stranj.

Analiza lokacije proces proueavanja uticaja okruzenja na postavljanje gradevinskog objekta, osmisljavaje i izgradju prostore objekta, njegovog oiika i definisanje okolnog zemljista, ali i uspostavljaje veze sa okoliom. Svako ispitivanje lokacjje zapoCinje prikupljanjem fizickih podataka lokaciji.

\ U ..

ANALIZA LOACIJE ~ .03

Napraviti acrt povr5je k lokacije kao sto definisano propisanjm grajcama lokacije.

Ozacjti predvidene proieme i postoje6e pogodosti prava gradenja. Procenjtj povr5jnu i zapreminu koja zahtevana za program gradeja, predosti lokacije, i budu6i razvoj, ukoliko se on planira. Analizjratj nagibe zemljista i stanja donjih slojeva tla kako

se locirale povrsine pogodne za gradeje i spolje ak-tjvnosti.

ldetifikovatj strme g epriklade za gradevinu. Locjrati povr5ie zemljista pogodne za koris6eje kao . podruje za odvodenje vode, ukoliko zemljjste za to pogodo. Graficki prikazafi postojee seme odvodeja vode.

Ozacjtj v voda. ldetifikovati povr5ie koje su podloze prekomemom odljvaju povr5inskih voda, plavljeju ili eroziji.

Ozaiti postojee drvee i prirodu vegetaciju koju tre-ba sacuvati. Nacnatj karti postojee karakteristike voda na lokaciji, kao sto su vlazna zemijjsta, potocj, tokovi voda, slivovi vo-de, plavno zemljjste, ili obalskj pravcj koje treba zaStitjti. Prikazati na kar1i klimatske uslove: putanju kretaja sun-ca, pravac preovladujucih vetrova, ocekjvanu koljciu padavina. Razmotriti uticaj k terena i oJjzjih struktura pri-stupacnost suneevog zraeenja, preovlaqujue vetrove, i

mogucost za zaseneenje. Oceiti suneevo zraeenje kao potencijalni izvor energije. Prouciti mogue tacke pristupa za v puteve i stanice javog saobracaja. Prouciti moguce putaje kretanja za pesake vozila sa ovih pristupih taeaka do ulaza u gradevinski objekat.

Ustaovifi dostupnost komualnjh usluga: vodovoda, sa-itamih i kanalizacionjh kolektora, gasovoda, prikljueenja na elektroeergetski sjstem, telefoske i kaovske Jjnjje, poiame hidrate. Odrediti pristupanost ostaijm uslugama gradskih sluZj, kao sto zastita od pozara. ldentifikovati opseg pozeljnih i epozeljnih pogleda. Navestj potencjjane jzvore zaguseja buke. Proceniti usaglasenost granjjh postoje6ih i predlozenjh

korisceja zemljjsta. Razmotritj kako postojeCi opseg karakter susedstva ili povr5ine mogao delovati projekat objekta.

Ozaciti blizinu javih, komercijalnjh, medicinskih, rekreativih kapaciteta.

1] .04 TLO

'Sijuak 'Pesak ~ Glia

lasifikacija tla' Simol Opis

/Sijunak isli ~liunak GW lzrleno s\epenovan sljunak 6.4-76.2mm GP Slao s\epenovan sljunak

1 Sljunak/sitne estice GM MuljeviU sljunak GC GlinoviO ~lunak

Pesak ICisti pesak sw lzrleno stepenovan pesak 0.05-6.4mm SP Slabo stepenovan pesak

Pesak/sitne estice SM MuljeviU pesak sc GlinoviO pesak

Mulj LL>50? ML Neorganski mul 0.002-0.0Smm CL Neorganska glina &Giina OL Organski mulj-glina

Dozvoljei kapacitet osivosti zemljista maksimali jediici pritisak temelja koji se dopusta da deluje

vertikalo ili masu zemljista. U edostatku geotehickog istrazivaja i testiraja, gradeviski propisi mogu dozvoljavati korisceje starih vredosti koje defiisu

osivost za razlicite klasifikacije zemljista. Dok zemljista sa visokim kapacitetom osivosti doose ekoliko

proema, zemljista iskog kapaciteta osivosti mogu zahtevati upotrebu izvese vrste temelja i odredei model za rasprostiraje t, i u krajjem slucaju oik i raspored objekta.

Gustia kritici faktor u odredivaju kapaciteta osivosti zrastog tla. Stadardi test i meri gustiu zrastog tla i sastav ekih vrsta glia du busotie,

belezejem udaraca cekica kako i se postigao stadardi model zemljista. U odredeim slucajevima, sabljaje, pomocu razvlaceja, i, ili tm kako i se postigao optimali sadZaj vlage, moze uvecati

gustiu podloge zemljista.

Krupozra zemljista imaju relativo izak t slobodog prostora i vise su pogoda kao fudacioi materijal u poredeju sa muljem ili gliom. Gliovita tla, delimico, se ispoljavaju kao gd se skupljaju i z izboeavaju sa promeama u sadZaju vlage.

Nestaila tla mogu da uzrokuju mogucost gd lokaciji, izuzev ako se postavlja s osmisljei skupi sistem fudiraja.

Cvrstoca smicaje tla pokazatelj jegove sposobosti da se odupre pomeraju kada se uosi dejstvo spoljasje sile, uglavom izazvae komiovaim efektima kohezije i uutrasjeg treja. Na lokacijama u

agibu, kao i tokom iskopavaja ravoj lokaciji za objekat, slobodo zemljiste ima potecijal da se pomera

. Koheziva zemljista, kao sto glia, zadZavaju svoju cvrstocu kada su sloboda; zmasta zemljista, kao

~to sljuak, pesak, ili odredee vrste mulja, zahtevaju ograieavajucu silu za svoju otpornost smicaje i imaju

relativo plitak ugao polagaja.

Nivo podzeme vode ivo ispod kojeg zemljiste zaiteo podzemom vodom. Neke lokacije objekata podlotu sezoskim promeama kada u pitaju ivo

podzome vode. Bilo kakvo prisustvo podzeme vode mora ti isuseo iz fudacioog sistema kako se ooomogucilo sm kapaciteta osivosti zemljista i lltnnnjlla mogucost prodiraja vode u temelje. Krupnozrna zemljista su propustljiva i bolje se isusuju u

porodoju sa sitozrim zemljistima, i m su osetljiva uticaj mraza.

Ugao polagaja za epokrivee zemljise asipe

MEHANIA TLA ~ .OS

Kompaktna glina Suvi pesak Mesavina gline, mulja, i peska Zasitena giina

IJ .6 TOPOGRAFIJA

~ ---~

----

-------

-

- -- ------ ~-- ~- -------

1

1

Nagib (%) { postignula visina (v) 1 hofizontalna distanca (h)] 100

Nagi zemljista izmedu l koje dve izohjpse u fukcjji od ukupne promene u visij i horizontalne distace izmedu dve jzohipse.

1

-

------r-----

------

Topografua se odnosi konfiguracjju povSinskih karakteristika zemljista, koje uticu to gde kako treba

graditi razvyati lokacjju. Kako ismo proucili zavjsost objekta razvjjeog prema topografiji lokacije, mozemo koristiti njz preseka lokaciji ili topografski l lokaclje sa izohipsama.

lzohjpse su zamisljee liije koje povezuju tacke jednake nadmorske visine d podacima reperima. Putanja svake izohjpse ozacava oiik sklopa zemljjsta tom vjsjnskom nivou. Bito znati da su izohipse uvek kontiuale i njkada

prelaze jedna preko druge; one se preklapaju u plau jedino kada presecaju prolaze kroz verlikalnu povrsinu.

Ekvidistaca se odnosi na razliku u ivoima predstavljeu pomocu dve susede izohipse na topografskoj mapi ili planu lokacije. Koriscena distanca odredea razmerom crteZ, veliiom lokacije i prirodom topografije. Sto veea povrsina strmjji agii, veci razmak jzmedu izohipsa. Za vece strmije lokacije u agibu, mogu da se koriste jzohipse od 20' ili 40' (5 1 m). Za manje lokacije koje imaju relativno lage agibe, izohipse od 1', 2', 5' (0.5 ili 1.0 m) mogu biti odgovarajuce.

_____ " __

--

----i Moze se razlikovatj priroda topografije lokacjje osnovu

citanja horizontalih razmaka i oiika izohipsa. Zn odvojeni razmacj izmedu izohipsa ukazuju

relativo ravan teren ili lago nagnutu povrsiu. Jednako razmakute izohipse oznaavaju kostantan

nagib. Mali razmaci jzmedu izohipsa pokazuju relativno strm

nagib u elevacyi. ' lzohipse predstavljaju greben kada su podesee prema

njzim vjsinama; one predstavljaju uvalu kada su podesene prema visim visjnama.

i sa agibom preko 25% su predmet erozije i jima se tesko gradi.

Terei sa agibom preko 10% su spomi za kolisceje za spoljasje aktivnosti i skuplji su za gradeje.

Tereni sa nagibom od 5% do 10% su pogodni za eformale spoljasje aktivnosti i njima se moze graditi bez mnogo poteskoca.

---- i sa nagibom do 5% su pogodni za veciu spoljasjih aktivosti i jima se relativno lako gradi.

11 cstctskih i ekormskih, kao i ekoloskih razloga, opsta namera li razvoju lokacije bi trebalo da bude minjmjziranje narusavanja postojecih formj zemfjjsla obelezja Ua uz istovremeno koriscenje prednosti prjrodnih nagiba mikrokfjme zemfjjsta. Razvoj lokacije gradenje treba da smanji narusavanje

prirodnih tokova oced'wanja tla i susednjh parcela. Kada se modifikuju i tla, treba ukljucili mere bezbednosti

za isusivanje tla od povSinske i podzemne vode.

Potrebno nastojati da se jzjednaci kolicjna iskopa i nasjpanja kojj su potrebni za jzgradnju temeUa

razvoj lokacije. Treba onemoguciti da gradenje na strmijjm nagiblma

bude izlozeno eroziji ili klizistima. Vlazna zemljista slicna zemljista mogu zahtevati zaslitu i

ogranicenje povSine pogodne za gradenje na lokaciji. Potrebno obratiti odredenu pZnju prema ogranienjima

gradenja na prostorima smestenim u ili u fjzjni plavnog zemljista.

Podjzanje strukture objekta na stubove ili nasjpe smanjuje --~ narusavanje prjrodnog terena postojece vegetacije.

Terasiranjem ili stepenovanjem strukture duz nagiba zahteva iskopavanje i upotrebu potpomih zidova ili privremeno !erasiranje.

Uiiskivanjem strukture u teren koji pod nagibom ili njenim smestanjem delimicno pod zemlju ograniava tomrn.r.ot ekstreme smanjuje izlozenost vetru, toplotne gubltke u-------hladnjm klimatskim uslovima.

Temperatura u atmosferl se smanjuje sa porastom vjsine- aproksimativno 1F (0.56) na svakih 400' (122m) visine. vazduh s~ '

Tezi hladniji vazduh se n~juje u nizim oiastima. 7'

Yollko povrsine vode: Ooluju kao skladiste toplote umanjuju varijacije lokalne

tomporature; Gonoralno su hladnjje u poredenju sa zemljistem tokom dana,

loplljo tokom nol:i, i stvaraju priobalna strujanja vazduha; &n111 su toplije nego tlo zimi, hladnije leli. ' U loplo SVIm kfima\Skim podUCjfm, Cak male pOVSie VOde SU

W

~ . 8 VEGETACIJA

CSI 02900 Uredenje zemljista

Vegetacija obezbeduje estetske kao i funkcionalne pogodnosti u cuvanju energije, uokviravanju ili zastiti pogleda, smanjenju buke, uazavanju efekta erozije, i u vizuelnom povezivanju gradevinskog objekta sa njegovim okruzenjem. Faktori koji se razmatraju pri izboru i koriscenju vegetacije pri uredenju zemljista ukljucuju:

Strukturu i oik drve6a Sezonsku gustinu, teksturu i u lisea Brzinu ili stepen rasta Punu visinu i raspon krosnji Zahteve za stepenom zemljista, vode, suncevog zracenja i temperature

Dublnu i velicinu strukture korena

Tokom zivotnog veka drvece i druga vegetacija prilagodava svoje forme klimatskom podrucju.

Postojece zdravo drvece i prirodna vegetacija treba da budu sacuvani kad god to moguce. Tokom gradenja i preuredivanja gradilista, postojece drvece treba da bude zasticeno u zoni povrsine jednake precniku svojih krosnji. Sistem korenja drveca zasadenog suvise izu objekta moze ugroziti sistem temelja gradevinskog objekta. Struktura korenja moze da remeti podzemnu mrezu instalacija.

Kako se produzio zivotni vek vegetacije, zemljiste treba da bude pogodno da apsorbuje vlagu, da snabdeva odgovarajuce materije, da bude pogodno za aeraciju, i da bude bez zasitenih soli.

Pokrivaci od trave i druge vrste povrsinske vegetacije:

Mogu da redukuju temperaturu vazduha apsorbovanjem suncevog zracenja i poveeanjem hladenja evaporacionim efektom;

Pomazu u stabllizaciji zemljisnih nasipa i u spreeavanju erozije;

Povecavaju propustljivost zemljista prema vazduhu i vodi.

Vinova loza moze da redukuje transmisiju toplotne energije kroz osuncani zid obezbedivanjem zaseneenja i hladenjem neposrednog okruzenja evaporacijom.

Drve6e utiee na neposredno okruzenje objekta na slede6e nacine:

DRVECE ~ .09 Stvaranjem hlada Stepen umanjenja ilj filtriranja suncevog zraeenja koje moze uzrokovati drvo, zavisi od njegove:

Orijentacije prema suncu Blizine prema zgradi ili spoljasnjem prostoru Oika, dimenzija, i visine Gustjne lis6a i strukture granja

Drveee zasenjuje zgadu ili spoljasnji prostor najefektnije sa jugositocne strane tokom jutra, sa jugozapadne strane tokom kasnog popodneva kada sunce niskoj visini stvara dugacke senke.

Juzno orjjentjsane nadstresnice obezbeduju efektnjje zasencenje tokom sredine dana kada sunce visoko i stvara kratke senke.

Listopadno drvece obezbeduje senku zastitu od bljeska tokom leta dozvoljava prodianje suneevog zraenja kroz njegovu strukturu grana tokom zime.

Zimzeleno drve6e obezbeduje senku tokom godine i doprinosi smanjenju efekta bljeska od sneznog pokrivaea tokom zjme.

zastita od vetra Zimzeleno drveee formia efektnu odbranu od vetra

redukuje toplotne gubitke zgrade tokom zimskog perioda. Lisee vegetacije redukuje prasinu koju vetar raznosj. Videtj takode 1.18.

Definisanjem prostora Drvece moze da oijkuje spoljasnje prostore za odredene aktivnostj kretanje.

Upravljanjem ili skrivanjem pogleda Drveee moze da uokviruje zeljene poglede. Drvece moze da skriva nezeljene poglede obezbeduje

privatnost za spoljasnje prostore.

Uaiavanjem jaine zvuka Kombinacija Jjstopadnog i zimzelenog drve6a najefekt-nija u usmeravanju ublazavanju zvuka, narocito kada se kombinuju sa adekvatnim nasipima zemljista.

Poboljsanjem kvaliteta vazduha Drvece zadZava odredene sastojke na svom Jjscu, koji se

zatjm spjraju na zemlju tokom kjse. Ljstovi takode mogu da apsorbuju gasove druge

zagadjvace. Proces fotosinteze moze da pretvara dim i druge mirise gasova.

Stabllizovanjem zemljista

Strukture korena drve6a pomazu u stabilizacjji zemljjsta, povecavajuci propustljivost zemljista vodi i vazduhu, sprecavajuci eroziju.

~ 1 SUNCEVO ZRACENJE

Visina sunca ugaona elevacija sunca iznad horizonta.

Azimutje ugao horizontalnog odstupanja, meren u smeru kazaljke na satu, u osnovi od standardnog juZog pravca.

Lokacija, forma, i orijentacija gradevinskog objekta i njegovi prostori i trebalo da koriste termiCke, higijenske, i psiholoske prednosti sunceve svetlosti. Suneevo zracenje, medutim, ne mora uvek iti povoljno, sto zavisi od geografske sirine klimatskih karakteristika lokacije. U planiranju projekta za objekat, cilj treba da bude da se postigne ravnoteza izmedu perioda sa manje top!otne energije, kada suncevo zraenje pozeljno, i perioda pregrevanja kada treba izbegavati suncevo zraeeje.

Putanja kretanja sunca preko neba varira u odnosu godisnja doba i geografsku sirinu lokacije gradevinskog objekta. Opseg uglova suncevih zrakova za neku specificnu lokaciju treba jasno znati iz vremenskog godisnjaka ili usluznog pre nego sto se proracunaju potencijalni toplotni doblci od sunevog zracenja i zahtevi za zaseneenjem za potrebe projekta gradevinskog objekta.

Horizont

Prolecna ravnodnevnica (21. mart) ~, Jesenja ravnodnevnica (22. septembar)

Dijagram putanje sunca

Karak.teristini uglovi Sunca Sevema Karakteristiean Visina sunca u podne Azimut za izlazak i zalazak geografska grad sunca*

sirina 22. dec. 21. mart/22. sept. 22. dec. 21.jun 48 Sietl 18 4~ 54 124 440 Toronto 22 46 56 122" ~-- 40 Denver 26 50 58 120 36 Tulsa 3 54 118 =--- Finiks 58 62"t:::::1J! 32" 34

Azimut istocno od juga pri izlasku sunca, i zapadno od juga pri zalasku sunca.

1 JHi~.c~I. preporuceih formi i orijetacija za '"'f;r. objekte u razliCitim klimatskim zoama. l'tk.;e ;formacije i trebalo da bude uzete u obzir !.t!J ~>;; ostalim kotekstualim i programskim ;;tlitf!VHHa.

Ol)iastl hladne klime "'''"';llf;;jcrn povrsie omotaca gradeviskog objekta l

~ . 1 2 PASIVNO KORISCENJE SUNCEVOG ZRACENJA

ISO 13600 Sistemi na bazi sunceve energije

Pasivno solamo grejanje se odnosi koriscenje suncevog zracenja za grejanje unutrasnjih prostora gradevinskog objekta bez upotrebe posebnih masinskih uredaja i instalacija koje zahtevaju trosenje dodatne energije. Pasivni solarni sistemi se oslanjaju na procese prirodnog prenosenja toplotne energije koji obuhvataju kondukciju, konvekciju i radijaciju za skupljanje, skladistenje, distribuciju i kontrolu sunceve energije.

Solama konstanta predstavlja energiju ekstrateristicnog zracenja koja u jedinici vremena normalno pada na kvadratni metar povSine, kada se Zemlja nalazi na srednjem rastojanju od Sunca i iznosi 430 Btu jednoj kvadratnoj stopi satu (1 353 W/m2/h), i koristi se u proracunima uticaja suneevog zracenja na objekte.

Postoje dva esencijalna elementa u svakom pasivnom solarnom sistemu:

1. Juzno orijentisano staklo ili transparentna plastika za sakupljanja solame energije.

PovSina pod staklima trebalo da iznosi 30% do 50% ukupne povrsine poda u hladnim klimatskim podrucjima, i 15% do 25% povSine poda u oiastima umerene klime, u zavisnosti od proseene spoljasnje zimske temperature i projektovanih toplotnih gubltaka.

Materijal od koga napravljeno zastakljenje treba da bude otporan na degradaciju izazvanu uticajem UV zraka. Dvostruko zastakljenje i izolacija se zahtevaju kako se umanjili toplotni gublci tokom noci.

2. Termicka masa koja 6 imati ulogu skupljanja, skladistenja i distribucije toplotne energije, orijentisana tako da se postigne njena maksimalna izlozenost suncu. Materijali za termicko skladiste ukljueuju beton, opeku, kamen, , nabljenu zemu, pesak, i vodu ili drugu vrstu tecnosti. Fazno-promenljivi materijali, kao sto su euteticke soli i parafini, su takode podesni za upotrebu.

Beton: 12" do 18" (305 do 455) Opeka: 10" do 14" (255 do 355) llovaca: do 12" (200 do 305) Voda: 6" (150) ili vise Tamno obojene povSine apsorbuju vise suncevog zraeenja

u poredenju sa svetlo obojenim povSinama.

Ventili, prigusivaa, pokretni izolacioni paneli, i uredaji za zasencenje mogu pomo6i u uspostavljanju balansa raspodele toplote.

Zasnovani na meduvezi izmedu sunca, unutrasnjeg prostora, i sistema za sakupljanje toplote, postoje ti nacina u kojima se pasivno suncevo grejanje moze ispoljiti: direktni doblci, indirektni doblci i izolovani toplotni doci.

Uiroklni doblci : ;1:tt1 sa direktnim doblcima sakupljaju toplotu direktno 111\lltar unutrasnjeg prostora. Povrsina skladistene mase, koja ,,. ~r~korporirana u unutrasnjem prostoru, i treba da bude 50% r111 i%, ukupne povrsine prostora. Tokom hladnog .1 a~oskog perioda, prozori i vrata koji mogu da se otvaraju r1slc se za postizanje efekta prirodne ili prinudne ventilacije.

lr11rcklni doblci .1.tt~ri sa indirektnim doblcima kontrolisu toplotne dobltke na '"vr spoljasnjeg omotaca zgrade. Suncevo zraeenje najpre .l lermicku masu, za koju se najcesce koristi betonski ~~, ltdani Tromov zid, zid sa vodom napunjenim cilindrima >lt covima, koji smeten izmedu sunca i prostora za

lravak. Apsorbovana sunceva energija se prenosi kroz zid trocu kondukcije, zatim u unutrasnji prostor zracenjem i kovckcijom.

Slaklenlk Staklona basta ili solarijum drugi nacin za postizanje lf1dtroktnih toplotnih dobltaka. Staklenik, koji ima pod od

ratorijala visoke termicke mase, odvojen od glavnog postora za boravak pomocu zida u funkciji termickog ~kladtsla sa kojeg se toplota odaje potrei. Kada potrobno postici efekat hladenja, staklenik moze iti ventiliran 111oma spoljasnjem prostoru.

Ktovnlbazen Otugi oiik sistema indirektnih dobltaka krovni bazen koji lllu!i kao tecna masa za apsorbovanje i skladistenje sunceve ooorgl1e. Odredeni izolacioni panel se postavlja preko krovnog bazena nocu, dopustajuci da se skladistena toplota IJtCMSe U prostor ispod lokom noci. U letnjem periodu, ptoccs obrnut kako se dopustilo da se unutrasnja

Ap!IOrtvana toplota tokom dana izraci u spoljasnji prostor lolmnoti.

llotovanl doblci &itoml sa izolovanim doblcima sakupljaju i skladiste suncevo

tto2nJO izva prostora koji potreno temperirati. Posto se volduh voda u kolektoru zagrevaju pod uticajem sunceve loplolo, onl se izvlace do prostora koji se greje ili se toplota oillli&ll u termlckoj masi dok ne bude potrebna za kOtlttonje. lstovremeno, hladniji vazduh ili voda se izvlaee sa

dtormlcke mase, slvarajuti prirorodni tok konvekcije.

PASIVNO KORISCENJE SUNCEVOG ZRACENJA U 1

Ventil za hladenje Termicki pod i zidna masa

Jtr-: .~ ... Ventil za hladenje 10'12' (3050 3660) veca povrsina poda

Pokretni izolacioni panel

~~~~5~~~~ ----~Krovni bazen

'Hiadniji medijum se vraca radi ponovnog zagrevanja

Ventil za hladenje Zagrejani medijum se izvlaci

~ .14 ZASTITA OD SUNCEVOG ZRACENJA

Horizontalne nadstresnice su najefektnije kada su okrenute prema jugu.

Zakoseni zastori obezeduju vetu zastitu od zastora koji su paralelni sa zidom.

Ugao varira u skladu sa opsegom uglova sunca.

! sandueasti zastori komblnuju karakteristike horizontalnih vertikalnih zastora i imaju visok koeficijent zasenenja.

! sandueasti zastori, koji se ponekad odnose na elemente kao sto su brisoleji, su veoma efrkasni u toplim klimatskim podrucjima.

CSI10700 Spoljasnji elementi zastite za otvore

Horizontalni zastori paralelni zidu omogueavaju cirkulaciju vazduha lizu zida i smanjuju toplotne dobltke kondukcijom.

Zastori se mogu pomerati rucno, mogu se kontrolisati automa!ski odredeno vreme pomocu fotoelektrinih kontrola da se adaptirali uglu sunca.

Zastori okaeenj cvrstu nadstresnicu stjte od niskih uglova sunca.

Zastori mogu da ometaju pogled.

Senila zavese mogu da obezede do 50% smanjenja sunevog zraenja u zavisnosti od sopstvene reflektivnosti.

Toplotno-apsorujuee staklo moZ da apsoruje do 40% zraenja koje pada na njihovu povSinu.

Elementi zasenenja stite prozore i ostale zastakljene povrsine od direktnog sunevog zraenja u cilju redukovanja ljeska i prekomernih sunevih toplo!nih dobltaka toplom vremenu. Njihova efektivnost zavisi od njihovog oiika i orijentacije koja se odnosi na visinu sunca i azimut za vreme dana i perioda godine. Spoljasnji elementi su efektniji od onih koji su postavljeni u unutrasnjem prostoru oni zaustavljaju

suneve zrake pre nego sto dopru na spoljasnji zid ili prozor.

Dati su ilustrovani osnovni tipovi uredaja za zastitu od sunca. Njihova forma, orijentacija, materijali, i konstrukcija mogu da variraju kako odgovarali specifinim situacijama. Njihovi vizuelni kvaliteti modela, teksture, ritma i senke koje oni bacaju, treba da budu uzeti u razmatranje kada se projektuju fasade gradevinskog objekta.

Vertikalni zastori su najefektniji za istocne i zapadne orijentacije.

Zastori se mogu pomerati rucno ili se mogu kontrolisati automatski vremenom fotoelek!ricnim kontrolama kako se adaptirali uglu upada sunevog zraenja.

Udaljenost od zida smanjuje konduktivni dobltak toplote.

Drveee i okolne strukture mogu da obezede zastitu u zavisnosti od njihove blizine, vjsine, orijentacije.

Sovcrno orijentisani prozori propustaju prijatnu difuznu svatlost.

k [)! so postigla 1\IIJlH avoteienija dnevna svetlost, triJtm dopusi da ulazi u unutrasnji pro:.!or 11 najmanje dva pravca.

DNEVNO OSVE'rLJENJE .15 Suncevo zracenje ne obezbeduje samo toplotnu energiju, vec i svetlos! za unutrasnje prostore objek!a. Ova svetlost ima psiholoske pogodnosti kao prakticne korjsnosti u smanjenju kolicine energije koja potrebna za vestacko osvetljenje. Znacajno, direktna suneeva svetlost varira vremenom tokom dana, od godjsnjeg doba do drugog godisnjeg doba, i od mesta do mesta. Ona moze blti rasuta oiacnom vremenu, magli i atmosferskim padavinama, moze da se reflektuje povrsjnu zemlje druge okolne povrsjne.

Djrek!na sunceva svetlost Svetlost koja reflektovana i rasuta u vazdusnim molekulima Spoljasnja refiektantnost od zemlje susednih struktura Unutrasnja refleklantnost sa unutrasnjih povrsina

Kvantjtet kvalitet dnevnog osvetljenja u nekom prosloru odreden dimenzijom i orijentacijom njegovih prozorskjh otvora, prozracnoscu zastakljenja, reftektivnoscu povrsjna tog prostora spoljasnjjh povSjna, zaklanjanjem nadstresnjcama okolnog drveta.

lstocno i zapadno orijentisani prozori zahtevaju elemente za zasencenje kako odbljali sjajno rano jutarnje i kasnjje popodnevno suncevo zraenje. Juzno orijentisani prozori su idealne povrsine za dnevno osve!ljenje ukoljko horjzontalni elementi za zaseneenje mogu da kontrolisu prekomerno suneevo zraeenje jesak.

Nivo osvetljenostj koji se obezbeduje dnevnom svetloscu se umanjuje ukoliko ona ulazj u unutrasnjj prostor. Uopste, sto veci i vjsj prozor, vise dnevne svetlosti uci u prostoriju.

Svetlo obojene nadstresnjce zasenjuju zastakljenje od direktne sunceve svet!os!i, dok reflektuju dnevnu svetlost na tavanjcu prostorije. Niz paralelnih, neprovjdnih, belih zastora takode moze da obezbedi zaseneenje od sunca reflektuje difuznu svetlost u unutrasnji prostor.

.. Korisno pravilo da dnevna svetlost moze da bude efektivna za iluminaciju do dublne dvostruke visine prozora.

Tavanica i zid u pozadinj u prostoru su manje efektivni od bocnih zidova ili poda u reftektovanju i raspodeli svetlosti; svetlo obojene povrsine reflektuju i raspodeljuju svellost efikasnije, dok velike prostorije sjajnih povSina mogu da izazovu efekat jeska.

-----..:.. Stakleni krov sa prozracnim zastakljenjem moze efektivno da propusla svetlost u prostor, bez stvaranja prekomernih toplotnih dobltaka.

Krovni elementi za kontrolu upada svetlosti predstavljaju drugi nacin reflektovanja dnevne svetlosti u unutrasnji proslor.

Prekomerni koeficijenti osvetljenosti mogu dovesti do pojave ljeska i pogorsanja vizuelnih performansi. Bljesak moze iti kontrolisan koriscenjem posebnih uredaja, merodavnom orijentacijom predmetnih povSina, i dopustanjem dnevne svellosti da ude u unutrasnji prostor iz najmanje dva pravca.

Postaviti prozore odmah uz bocne zidove zbog dodatne reflektivnosti i osvetljaja.

~ .16 ATMOSFERSKE PADAVINE

Cisterne za sakupljanje kisnice mogu da sluze kao primarno j/i rezervno snabdevanje vodom; cisterne na vrhu krova mogu da izazovu dodatna gravitaciona optere6enja na krovnoj strukturi.

Vjdeti Poglavlje 6 za gradenje krovnjh Videti Poglavlje 7 za krovne sisteme l"''"'"n'"

....

:'~ / ;

./ i

r

Kolicina godisnjih i sezonskih atmosferskih padavina ocekivanih za jednu lokaciju objekta treba da utice na projekat i konstrukciju krovne strukture objekta, na izbor gradevinskih materijala, i na izlozenost njegovih elemenata spoljasnjeg zida. Pored toga, odvooonje kjsnice topljenje snega sa izgradenih krovnih povrsina i povffiina trotoara poveeava kolicinu otpadne vode koja mora blti odvedena sa lokacije.

Ravni krovovi zahtevaju ili unutrasnje krovna uduijenjarigole ili bocne otvore za oticanje- oluke duz svog oblma radi odvodenja vode sa krovne povrsine.

U hladnim klimatskjm podrujima, ravni krovovi su izlozeni velikim optere6enjjrna od snega. Sloj snega moze da sluzi kao dodatna izolacija.

Krovovi srednjeg nagiba lako odvode vodu, ali mogu da zadlavaju sneg. Nadstresnice stite spoljasnje zidove objekta od vremenskih uticaja sunca i kise .

Krovovi stnnog nagiba brzo odvode vodu sa svoje povrsine. Ukoliko ugao nagia ve6i od 60, krov moze pogodovatJ obrusavanju snega.

Oluci i rigole se pruzaju do odvodnih kanala ili do prirodnog odvoda sa lokacije.

ODVODNJAVANJE U .17 Svaki razvoj lokacije remeti postojecu semu odvodnjavanja i :;lvara dodatni tok vode od izgradenih krovnih povrsina i troloarskih povrsina. Drenaia lokacije obavezna kako i se :.precila erozija i skupljanje prekomerne povrsinske vode ili podzemne vode koje nastaju usled novog gradenja na !okaciji.

l'ostoje dva osnovna tipa drenaze na lokaciji: podzemni i povrsinski sistem odvodnjavanja. Podzemna drenaza se sastoji od podzemne cevne mreze koja prenosi podzemnu vodu do mesta odstranjivanja, kao sto na primer sistem odvodnog kanala kisne kanalizacije, sistem prirodnog odvodenja na nizoj visini na lokaciji. Prekomerna podzemna voda moze da smanji kapacitet nosivosti fundacionog /(!mljista i da poveca hidrostaticki pritisak na temelje radevinskog objekta. Vodonepropusnost se zahteva za strukture temelja koji su smesteni u blizini ili pored nivoa podzemne vode na lokaciji.

....... ----------.zavrsni nagib treba da bude nagnut tako da odvodi L povSinsku vodu od gradevinskog objekta. >

PovSinsko odvodenje vode se odnosi stepenovanje i povrsinsku raspodelu na lokaciji kako i se odvela kisnica i oslala povrsinska voda u prirodni sistem odvodenja vode ili u $1stem javne kisne kanalizacije. !Jazon za skladistenje moze iti neophodan kada kolicina

)vrsinskog oticanja premasuje kapacitet sistema kisne kanalizacije.

.........

........

.... , .........

................ ...................... ..... .......... .::~; ..................... ....., /

.......

............

". ~ / ' ~/"' .......,~ ".

// ...,/// ",.."- ,

./"/// ...,.,.,..

.,.",.,"'////

....... >.\

/ 1 \

' .... ,

'----,,~,,, ''. Cev za pregradivanje ili zaustavljanje moze . / (.',:~.f,.~;; .. , . .. ;.;:::;:-. lll postavljena izmedu izvora podzemne "(. . ~..:..: >:.::.::.~ . . Jodan tip cevi za pregradivanje Francuska .. .: cov. koja se sastoji od rova ispunjenog do :< ::: > "" ~ ..... , nlvoa zemlje sa sitnim kamenjem ili delovima V '-...,

~~. } "' //

: ~Podzemna voda se sastoji uglavnom od . :: povrsinske vode koja procurila u donje slojeve

kroz porozno zemljiste.

Fundacioni drenazni sistem: videti 3.14.

Pn>~t

] .18 VETAR Visoki ulazni otvori usmeravaju

kretanje vazduha nagore, rezultujuci gublcima u efektu hladenja.

lzlazni otvori treba da budu jednako veliki ili veci u odnosu na veliCinu ulaznih otvora kako se postiglo maksimalo kretanje vazduha.

Njski ulazni otvOf'v ~--usmeravaju kretanje

---~ Pozicjja izlaza jma mali efekat na emu kretanja vazduha, / moze ~ da izazove jzbacjvanje toplog

-vazduha. Zona njskog pritiska. pritiska vazduha u zonj korisnika.

Krovne nadstresnice poveeavaju ulazno kretanje vazduha

Prorezi u nadstresnicama jzjednaeavaju spoljasnji pritisak.

Nadstresnice preko otvora usmeravaju kretanje nagore koje moze itj nepozeljno zog efekta hladenja.

Unutrasnje pregrade namestaj mogu da protivno menjaju seme kretanja vazduha.

Zastori mogu znaeajno da preusmeravaju rasprostiru kretanje vazduha.

Detaljnjje ventilacjjj natkrivenjh prostora videtj 7.45.

~ 2,do5H .f ~1 ___ 1_d_1_5 _______ ~

Zona s~ r Zona zavetrine 1 vetar duva

~ r------- . --!' ~ ~

Ravan krov Nagibl krova do 7:12 Nagibl krova veci od 7:12

Pravac brzina preovladavajucih vetrova su znacajnj parametrj lokacije u svim klimatskim podrucjima. Sezonske dnevne varijacije pitanju vetra treba da budu pazljivo razmotrene ocenjivanju njegove mogucnosti u pogledu ventjlacjje unutrasnjjh prostora objekta i spoljasnjih dvorjsta u toplim vremenskjm uslovima, zatim u stvaranju gubltka toplote u hladnom vremenskom periodu, i izazivaju h optere6enja na strukturu gradevinskog objekta.

Vetrom jzazvaa ventilacga unutrasjih prostora potpomaze u razmeni vazduha, sto neophodno za zdravlje i uklanjanje mjrjsa. toplom vremenskom periodu, narocito u vlaznim kljmatskim podrucjima, ventjfacjja pogodna za kovektivno i evaporativo hladenje. Prirodna ventilacija takode smanjuje

potrebu energiju koja se lrosila rad masjnskih vetilatora opreme.

Kretanje vazduha kroz gradevinski objekat nastaje pod uticajem razlika u pritisku vazduha kao i razlikama izmedu temperatura.

n sema kretaja vazduha vjse zavjsi od geometrjje objekta i oryetacjje nego od brzjne kretanja vazduha.

VetjJacjja potkrovlja i ogradenjh prostora neophodna zbog uklajanja vlage kotrole kondenzacjje. U toplim vremenskjm uslovima, ventilacjja potkrovlja takode moze da umanji krovne toplotne dotke koji nastaju radjjacjjom.

U hladnjm k/jmatskjm uslovjma, gradevjnskj objekat treba da bude zastjcen od hladnih vetrova kako se umanjila infiltracija u uutrasnje prostore smanjiJj toplotnj guci. Zastita od udara vetra moze bltj u oiku formama tla, zidu baste, ili u gustjnj zasada drveta. Zastita od udara vetrova smanjuje brzinu vetra i stvara povSinu relativno tihu na straj zavetrie. Zona ovog uticaja vetra zavisi od visie, du i gustine zastita od vetra,

jegove orijentacjje prema vetru, kao i od brzjne vetra.

Delimico probojne pregrade za vetar stvaraju njzu razliku u pritiscjma, stvarajuci jakom vetru posebnu zonu strani zavetrine u odnosu na pregradu.

Struktura objekta, kompoete, g objekta moraju da budu postavljene tako da su otpomi na obaranje jzazvao dejstvom vetra, odjzanje i kJjzanje. Vetar stvara pozitiva pritisak na povSiama gradevinskog objekta i na krovnim strukturama koje su jzloZe vetru sa nagibom vecim od 30. Vetar izaziva negatjvan pritjsak odosno ima sisuce dejstvo na stranama povSiama u zavetrii i normalno krovnim

povSinama koje su izlozene vetru i imaju nagjb manjj od 30"-Za vise iformacija opterecenjima vetru videti 2.09 .

Lvuk ima svoj izvo putanju. Nepozeljni spoljasnji zvukovi odnosno buka mogu blti izazvani saobacajem, avionima, clrugim masinama. Enegija zvuka koja se tako stvaa krece sc koz vazduh u spolja5njem prostou od izvoa u svim pravcima u talasima koji se kontinualno sie. Ova energija lVUk, medUtim, SJbl U intenzi\e\U js!OVemeO sirenjem preko velikih povSina. k se redukovao uticaj spoljasnje buke, dakle, prvo azmatranje trebalo da bude rastojanje -lociranje objekta na sto moguce daljem rastojanju od izvora

tke. Kada lokacija ili dimenzije lokacije to ne omogucavaju, tada unutrasnji prostori objekta mogu blti zastieeni od uticaja Jlvora buke na nekoliko sledetih nacina.

Koristiti zone objekta gde buka moze U podnosljiva, na prime, masinske, usiU.Zne instalacione povsine kao prigusivace.

Upotebljavati gradevinske mateijale i konstruktivne elemente projektovane da redukuju transmisiju zvuka koji prenet kroz vazduh strukturu objekta.

Orijentisafi otvoe vrata i prozora suprotno od izvora nezeljene buke.

Postaviti fizicku masu, kao sto su bedemi zemljista, izmedu izvora buke gradevjnskog objekta.

Koristiti gustu vegetaciju drveta i zbunja, koji mogu iti elektivni u rasprostiranju ili razastiranju zvuka.

Zasaditi travu iJj drugu vrstu pokrivaea tlu, koji ima vetu apsorpcionu moc u poredenju sa tvrdim, eflektujucim povrsinama asfalta.

Jedan znacajan aspekt u planiranju lokacije orijentisanje unutrasnjih prostorija gradevjnskog objekta prema prijatnim olementima i objektima okruzenja. DoUajuti odgovarajutu or1jentaciju, otvori prozora u ovim prostorima treba da budu postavljeni tako da ne zadovoljavaju samo zahteve za l)(irodnim osvetljenjem ventilacijom, vec i da otkrivaju uokviruju ugodne poglede. U zavisnostj od polozaja lokacUe. ovi pogledi mogu blti izu ili udaljeni od priode. Cak i kada au poieljni pogledi nepostojeci, prijatan vidik cesto moze iti oatvaren u okviu uze lokacije samog objekta koz adekvatno urodenje zemljista.

l moze itj postavJjen U SkiOpU zida brojne i, U tavtsnosti od prirode pogleda nacjna kako uokviren u tklopu konstrukcije zida. Bjtno zapamtiti da dimenzija i loluld)a prozora takode uticu na prostomi kvalitet i dnevno

otwonje prostorije, i na potencijale koji se odnose na ~oC>tno guilke ili dobltke.

r ojentisani pozori mogu blti efektivno zasenjeni dok IJ!ovremeno propustaju dnevno osvetljenje.

!v orijentisani pozori su izloZ:eni zimskim vetrovima u l!ldn~m klimatskim podrucjima.

ltotf\o 1 zapadno orijentisani prozori su izvori pregrevanja i 1 r1Jna se tesko uspostavlja efektivno zasenenje.

Prostrani pogled Ogranien pogled

000 D

ZVUK 1 POGLEDI 1 19

Filtriran pogled

DDD DDD

'0 .20 FAKTORI REGULATIVE Uredbe zoniranja su propjsane unutar opstine ili podrucja koriscenja zemljjsta kako se upravljalo rastom, regulisale seme koriscenja zemljista, kontrolisala gustina izgradnje, usmeravao razvoj povrsina sa adekvatnim uslugama prednostima, stitile oasti sa aspekta zivotne sredine, i cuvao otvoren prostor.

Za lokaciju svakog pojedinacnog gradevinskog objekta, uredba zoniranja regulisati i tipove aktivnosti koji se smeju sprovoditi na njoj, kao i lokaciju i velicinu objekta ili objekata koji se projektuju kako se u njima odvijale takve aktivnosti. Posebna vrsta uredbe zoniranja Planirani jedinicni razvoj /engl. the Planned Unit Development/, koji dopusta da se potpuno veliki prostor zemljista razvije kao jedinstvena celina radi dodatne fleksiinosti u razmestaju, grupisanju, velicini i koriscenju stru ktura.

Vazno razumeti kako uredba zoniranja moze da ogranici Procenat dopustene zauzetosti = ( 0)/( ) dopustenu dimenziju i oiik objekta. VelicJa objekta direktno Procenat dopustne ukupne povrsine poda =[( )+ ( F) + (G )] 1 ( ) regulisana pomocu specifinih razlicitih aspekata njene

Procenat dopustene sirine ili dune = / ili D/B

Zahtevane udaljenosti prednje, ocnih i zadnje strane objekta

Povrsina amenjena gradenju

Linije parcele

.--:::

rr od opstjh zahteva uredbl z moze da posloji u formi jzuzetaka ili dozvola. lzuzecj od oblcnjh :;rlrleva za rastojanjjma se smeju sprovestj za:

lzbocie ahjtektoskjh elemenata kao sto su adstresjce krova, v, prozorj jspupcejm delovjma zgrade,

balkoi Dodate strukture kao sto su platoj na jskom jvou,

ograde, i izdvojea pakjraljsta za automobole jli garaze Prethodo jzgradee strukture koje su postavljee uz

postojece, susede strukture

l;uzecj se eesto prave za lokacjje u agjbu, \ za lokacjje koje :; grajce sa javjm otvorejm prostorjma.

Kosi krovovj, djmjacj, druge jzbocjne krovu mogu itj dopustee da se prosjre jzva grajca ml vjsje.

G vjsje moze itj djrekto u vezj sa nagjbom lokacije.

Sm u zahtevjma kojj se odose rastojaja objekta od jvjca parcele sme itj u slucaju lokacjja u agiu ili u slueaju lokacjja koje su predjom straom okreute prema otvoreom prostoru.

Kako i se obezbedjla adekvata svetlost, vazduh, prostor, i kako i se unapredila sredja uljcama pesackjm zoama, zahtevj mogu da postoje za:

Otvorene prostore prjstupace za javnost Dodata rastojaja objekta ukoljko se struktura objekta

izdiZe jznad jzvese vjsje Uoijcenje fasade gradevjskog objekta kojj prednjom

straom ts prema javom prostoru Pjstup vozjla i parkjg v zone uljce

Uredbe zonjraja mogu takode da sadle zahteve kojj se prjmenjuju samo specjficne kategorije upotrebe kao procedure za zahteve odstupaja od regulatjva.

Ograjeavajuce odredbe su odredbe u aktu koje ograieavaju delovaje ilo kakvog ljca prema , kao ugovor jzmedu jedjstvejh vlasjka kojj specjficja koriscenje koga vlasnik treba da se pridlava. Rasa reljgiozna g su legalo nevaze6a.

Ostali regulacioj istrumetj postoje tako sto utjcu to da pravac pruzaja objekata locjra kostruisan. Ove uredbe - cesto se odose na gradevjske propjse - ustaovljavaju vezu jzmedu:

i namene kuce Stepena protivpozare otporosti njihove strukture

kostrukcjje Dopustee visje vs poda gradevjnskog objekta,

g udaljeja od susedjh struktura

Za vise infonmacjja gradeviskjm propisjma videtj 2.05

UREDBE ZONIRANJA ~ .21 Zahtevano rastojaje jekta

od jvjce parcele

Mogucj jzuzecj

Mogucj ispadj objekta

--

Moguce sm nagjba 1

Rastojanje objekta 2 Rastojaje objekta 1

'BUILDING CODE- GRADEVINSI PROPISI

N

2 2 PRISTUP LOACIJII KRETANJE

CS! 02500 Poplocavanje povr5jnska obrada CSI 02800 Uredenja lokacjje

1.22 PRISTUP LOACIJII KRETANJE

Obezbedenje adekvatnog pristupa cirkulacije pesaka, automoblla, i usluznjh vozila znaeajan aspekt u planiranju lokacjje, koji utjce na locjranje zgrade na njenoj lokacijj na orjjentaciju njenih ulaza. Skica na ovoj strani i na sledecim stranama predstavlja fundamentalni kriterijum za procenu i osmisljavanje prostora koji su potrebni za staze, puteve i

povSine namenjene parkiranju.

1. Obezbediti prostor za bezbedan i lak pesacki prjstup kretanje do ulaza u gradevinski objekat sa parking povrsina ili stanjca javnog saobracajnog prevoza sa minjmalnim prelascima preko puteva.

2. Odreditj broj parking prostora koje su potrebni prema uredama zoniranja za odredenu vrstu korisnika ukupan broj jedinica ili povSinu poda gradevinskog objekta. . Odreditj broj pristupacnih parkjng prostora, kao i ograda i

rampj koji su potrebnj prema lokalnom, dZavnom, ili federalnom zakonu.

4. Obezbedjtj zone za autobuse i druga vozila javnog saobraeaja na pogodnim mestima.

5. Razdvojiti povSine za usluzna i teretna istovaranja od pesackog i automobllskog saobraeaja.

6. Obezbediti pristup za vozila za hitne slueajeve kao sto su vatrogasna kola i ambulantna vozila.

7 . Uspostaviti zahtevanu sirinu i lokaciju ivienjaka i njihovu odgovarajucu distancu u odnosu na presecanja javnih ulica.

8. Obezbedjti jasne linije pristupa vozila za ukljucivanje na javne puteve.

9. Planirati kontrolu pristupa na parking povrsinama tamo gde se to zahteva.

10. Obezbediti prostor za uredenje povSina: zaklanjanje parking prostora moze iti zahtevano uredbama zoniranja.

11. lzgraditi asfaltne staze i parking povSine zbog potreba za odvodnjavanjem.

12. Obezbediti prostor za opremu za uklanjanje snega u hladnim klimatskim uslovima.

llustracija prilagodena za predstavljanje plana lokac[e za kucu Carre House, koju projektovao Alvar Aalto

1' "(2285) minimalna visina iznad nivoa tla Sr;rti ukrstanja puteva sa putevima i parking

povrsiama ObcllJediti prevoz u periodu hladnog vremena

S,l JIOJiJVOm leda !' JG rinimalni nagib neophodan za

ofvodjavanje; 1.5% pozeljan nagi

Pot\acka staze

rln cela stepenistu

' .24 KRETANJE VOZILA

utovarno mesto: 10' do 12' (3050 do 3660) sirine; 35' do 50' (10 do 15m) duzine

20' (6095) radijus; 15' (4570) minimum

jedan prolaz: 13' (3960); 10' (3050) minimum

dva prolaza: 22' (6705); 18' (5485) minimum --

15' (4570); 13' (3960) minimum

20' (6095) radijus; 15' (4570) minimum

11'(3355) \ spojeni prolaz.

3'-0" (915) minimum za zaustavljanje tocka od zida

2'-6" (760) minimum nagib platoa

zbog odvodnjavanja ....,_,.-=---.j.j.-t;;;;.-J

'4' (1220) raqijus 20' (6095) radijus;

15' (4570) minimum

11'3" (3555)

8'-0" (2440) minimum

Spoljasnji radijus krivine Automobll: 22' (6705) Ambulantna kola: 30' (9145) Autobus: 54' (16,460) Vatrogasna kola: 48' (14,630) Polukamion 1 prikolica: 50'

(15,240)

- Unutrasnji radijus krivine Automobll: 12' (3660) Ambulantna kola: 18' (5485) Autobus: 32' (9755) Vatrogasna kola: 34' (10,365) Polukamion 1 prikolica: 28'

(8535)

1:6 maksimalni nagib; 1:10 .II---pozeljni nagib

Nagib prelaza jednak polovini glavnog nagiba

Privatni putevi

. 22'-0" (6705)

- 24'(7315)

7' (2135) -+- -------------------+-----10_'_(3_0"...50_) _ra_diJ_us.J_t--. 11'. (3355) minimum

,,,".....-

' 1 1

Stambeni prilazi i garaze

PARKIRANJE VOZILA '] .2 S --------------------------------------------

[Jironzije vozila 11t rm\jlh drmenzija: 5'-8" 16'-0"

ili5x4875) :.t.lcidi auto: 6'-6" 18'-0" (1980 IIJ

',11\~)) ll Pklng prostori: ;1--, / ',t.l.lrdnr autr 8'-6" do 9'-0" (2-~_....-------/f.1'>) 18'-0" do 20'-0" {5485 do 6095) q

rrto rrrajrh drmenzija: 8'-0" {2440) ; (4875)

'j.rrplr 1% do 5% za odvodnjavanje; 2% !" l''l:, 1 prcporuceni nagib

Porcolo za parking

Gttdno rampe

l.oknlr11. dr,avni, i federalni zakoni regulisu l)l()j Pfltilupnih mesta.

Potrobr locirati pristupacne parking I~()IIOfo Alo lize mogute objektu ili uiAlu oJokla.

1 W lo 11111ksimalni nagib za prostore i jl(}tttoOCI\0 prolaze

AOAPravl!a

4'-0" (1220) radijus

Pesacki prolaz 2'-6" (760) do ivicnjaka

granicnika lvicnjak ili granicnik

Sirina konstruktivnog stuba

96" {2440) minimalna sirina 60" { 1525) minimalni

pomocni prolaz; moze iti podeljen sa dva dodatna parking prostora. Potrebno oznaciti pristuc parking prostore sa znakom koji pokazuje in-ternacionalni simbol pristu-pacnosti.

Pristupacni parking prostori za kombl vozila koja koriste osobe sa invaliditetom trea da imaju cistu visinu od 98" {2490) i pomoi:ni prolaz od najmanje 96" (2440) u sirini.

=

Pomocni prolazi za parking prostore i zone za putnike i trebalo da budu deo pristupacnog pravca kretanja prema objektu ili prema ulazu u objekat.

\

-===6{)'(1525) mlolmalol pomoiol prolaz; 20' {6m) duzina, za susednu zonu za putnike i paralelno u odnosu na prostor za zaustavljanje vozila.

~ .26 ZASTITA KOSINA

CSI 02270 Zastita kosina

Kosine koje su izlozene eroziji od oticanja povrsinske vode, zahtevaju odredene mere staiizacije. Potreba za stabllizacijom moze blti redukovana promenom pravca oticanja na vrhu kosine, ili stvaranjem niza terasa kako i se smanjila brzina oticanja vode.

Osnovni mehanicki nacin zase nasipa protiv erozije obzidivanje nasipa nepravilnim komadima lomljenog kamena kosevima napunjenim kamenjem.

-----. Nepravilni komadi lomljenog kamena predstavljaju sloj nepravilno izlomljenog kamena razlicitih dimenzija postavljenih na kosinu nasipa u cilju spreeavanja erozije.

Deijina sloja treba da bude veea od maksimalne dimenzije kamena. Fabricki filtriran ili razvrstan pesak i sljunak za odvodnjavanje

Skeletni zid zid od okova se takode moze koristiti za zadlavanje i zastitu nagiba nasipa.

Skeletni zid celularni okvir od kockastih celicnih, beton-skih, ili drvenih elemenata, koji su polozeni u slojeve pod pravim uglom, i ispunjeni zemljom ili kamenjem.

Potpomi zid od lokova vrsta gravitacionog potpornog zida koji formiran slaganjem modulamih, prefabrikovanih betonskih elemenata na preklop i sa ispunjenim prazninama sa lomljenim kamenom sljunkom.

Kosevi sa kamenom su kosevi od galvanizirane PVC-om prekrivene zice ispunjene kamenom i naslaganih tako da formiraju potporni oslonac ili potpornu strukturu; ili kao slojevi nepravilnog lomljenog kamena kako i se stabilizovao nasip. Fablicki filtriran ifi razvrstan pesak i sljunak za odvodnja-~---- vanje

Plirodni nain staiizacije ukljucuje vezaee tla zasadni materijal koji spreeava stiti od erozije obezbedivanjem pokrivaca zemlje i formiranjem guste mreze korenja koje vezuje zemlju.

r,.,,J.,/ciJena promena u nivou zemlje prevazilazi ugao ,,!.,:IJ.IIlJa zemljista, potporni zid postaje neophodan da : .rtli ir 1asu zemlje na gornjoj strani promene nagiba.

,"i zrd mora da bude projektovan i izgraden tako da se :ts\avi bocnom pritisku zemlji~ta koje se podupire. Ovaj . >.t;>or pritisak se uveeava proporcionalno od nule vi5em .. tJ~f\Lr nivoa do maksimale vredosti najizoj dublni

:l.r Ukupi prilisak ili sila guraja mora ili simuliraa kroz t.,;, ... tr: troLrgaoe distribucione mreze, na d trecini izad

i> ! ~ 2fl S2 =.833 S(H+H'}/2 !ukup111 pritisak ili potisak

(za potpomi zid sa vertikalnim opterecenjem}

SF1o1.1na poduprte zemlje; 100 pct (1600kg/m3} tipia vrednost

w .. z1da koja deluje kroz teziste IJfOJkiJ

~rul!anta od i w

POTPORNI ZIDOVI U 2 7

Vertikalno optereeenje dodatno opterecenje, kao optereeenje zemlje iznad potpornog zida. Liija potisaka paralelna sa nagiom vertikalnog optereceja .

Potrebo pretpostaviti 33 za agib polagaja vecine zem!jista. Videti 1.05 za nagib polaganja na nasip nezasticenog zemljista.

Potporni zid moze da d pod uticajem preluranja, horizontalnog klizanja, ili prekomeme sedimentacije.

Potisak tezi da k zid oko stope podnozja. Kako i se sprecilo prevrtaje potpornog zida, momeat

pruzanja otpora (} ili tezina sklopa zida i ilo koji nosa zemlje u stopi baze (Wxd} mora da se suprostavi momentu preturanja (0} koji nastaje pod uticajem pritiska zem!je (/3}. Koristeci sigurosni faktor od 2, 2:2 .

Kako i se osigurao potporni zid od klizanja, tezina sklopa zida odreduje koeficijent lrenja za zemlju koja podupire zid (WxC.F) mora da se suprotstavi bocnom optereeenju zida

(}. Koristiti sigurnosni faktor od 1.5, WxC.F.2:1.5.

~~----.... ~-'asiV~I pritisak zemlje koja se granici sa izim nivoom zida pomaze otporu bonog optereeenja (}.

takode povecava otpomost zida prema klizanju. Prosecni koeficijeti trenja: sljunak, 0.6; mulj/suva glina,

0.5; pesak, 0.4; vlazna glina, 0.3.

Kako se sprecio uticaj sedimentacije potporni zid, vertikala sila (W} ne sme da prede nosivosttla (.}, gde W=tezia zida i optereeenja zemlje u osnovi uvecana za vertikalnu komponetu pritiska zemlje na zid bez vertikalnog optereeenja. Koristeti sigurnosni faktor od 1.5, ..

~ .28 POTPORNI ZIDOVI

0.6 .1 (0.9 w/ sirina/

vertikalno opterecenje)

Stope zida treba da budu spustene ispod nivoa smrzavanja tla ili 2' (610) ispod nizeg nivoa, koji ilo daje veei.

0.7 (1.25 sirina 1 vertikalno optereeenje) -0.6 (1.0 sirina 1 vertikalno optereeenje)

Potpomi zid sa nagibom se odnosi na stran u zida nagnutu ka nazad koji se izdize, koji moze 1 da daje iluziju povSine koja nagnuta ka napred.

Dodatna armatura koja se / postvalja da primi prom~ napona od temperatumih ra~lika za zidove deije od 1

dejine. Konstruktivna eelicna armatura

CSI 03300 Beton liven na licu mesta

10" (255) Armirano-betonski potporni zid Postavke dimenzionisanja koje su date ispod su pogodne samo za nivo idejnog projekta. Potrebno konsultovati gradevinskog inzenjera za glavni projekat, narocito kada potporni zid treba da se gradi na nestabllnom tlu ili kada izlozen uticaju vertikalnog optereeenja pokretnog opterecenja.

Gravitacioni zid Gravitacioni potpotporni zid se odupirati prevrtanju i klizanju svojom tezinom i zapreminom svoje mase. Gravitacioni zidovi se mogu koristiti za strukture potpornih zidova koje su manje od 10' (3048) visine.

T-konzolni zidovi Konzolni zidovi od armiranog betona se koriste za potporne zidove do 20' visine. lznad ove visine, upotrebtiavaju se potporni zidovi.

Zidovi sa ojacanjima Potporni zid sa ojaanjem koristi zidove trougaonog poprecnog preseka kako i se ostvarilo ukrueenje vertikalne ploee i dodala tezina na bazu. n se postavljaju na odredenim rastojanjima koja iznose pola visine zida.

L-konzolni zidovi Ova vrsta potpornog zida se koristi kada se zid granici sa linijom parcele ili sa nekom drugom vrstom prepreke.

Sistem odvodnjavanja moze da se zahteva kako i se uiazio pritisak vode iza zida.

Drenazna ispuna od fabricki filtriranog ili poroznog sljunka

2" (51) !21 supljina izu dna potpomog zida, ispunjena sljunkom ili drugim materijalom, koja obezbeduje vodi da ne odlazi na spoljasnju stranu zida i nalazi se na osovinskom razmaku od@ 4' -6' (1220-1830), ili perforirana drenazna cev koja u nagibu tako da odvodi vodu od zida.

_____ ,, 2" (51) minimum " (75) minimum

Obezbediti vertikalne kontrolne tacke na osovinskom razmaku od @ 25' (7620), i vertikalne dilatacione spojnice na svakoj cetvrtoj kontrolnoj tacki.

, , 1 l.:ton, opeka, ili kamen se mogu koristiti : , 11 i;Jtivno niske potporne zidove.

Horizontalna veza

Uronjeni element koji funkcionise kao kotva drvena, kamena ili betonska masa koja ukopana u zemlju kao anker; koristi se za zidove preko ' (915) visine i postavlja se na osovinskom rastojanju od 6'-0" (1830).

Drenaza od sljunka za zidove preko 2' (610) visine

Supljina lizu dna potpomog zida, ispunjena sljunkom ili drugim materijalom. koja obezbeduje da ne odlazi na spoljasnju stranu zida, na osovinskom rastojanju od @ 4' -6' (1220-1830)

Perforirana drenazna cev koja u nagibu

Nivo smrzavanja tla. 8" 24" (205610)

betonska stopa

Obezbediti podlogu sa adekvatnim odvodnjavanjem, od komapktnog podnozje zida ne sme da prede liniju smrzavanja tla.

Dno zidova od kamena zidanog sa spojnicama od maltera treba da se postavi ispod linije smrzavanja tla.

POTPORNI ZIDOVI ] .29

46 ili 66 drveni elementi pod pritiskom sirine/spojevi na preklop koji su prikovani jedan za drugi ili vezani sirina/galvanizovane celicne sipke na osovinskom rastojanju od@ 4'-0" (1220)

Zid od horizontalnih drvenih elemenata

Pokrivka od opeke ili kamena

--~ Galvanizovane veze u zidu g od opeke 4" (100)

8" (205) betonski zidani elementi 12" (305) betonski zidani elementi

Zid sa oogom od opeke

r? Nagib / Zakoseni komadi kamena u nagibu zog postizanja stailnosli ---~ ......... ::'\ -....-:::.:.;;"' -16"(150)

Zid od usuvo polozenog kamena

CSI 04200 Zidanje zidarskim elementima

~ .30 POPLOCAVANJE

1% miimali agib zbog odvodjavaja; l sa z izrazeom strukturom mogu da zahtevaju veci agib.

Poploeavaje od opeke: 4"4", 8", 12", 1"-2" deijie (100100, 205, 305; 25-57 deijie)

Mreza ili lokovi sa travom: 3 2 deijie (90 deijie)

Materijali za poplocavanje

Poploeavaje od betoskih etemeata: 12", 18", 24" u osovi; 1 2 .-3 2. deijie (64-90 deijie}

Graita kaldna: 4" 6" u osovi; 6" debine (305, 455, 610; u osovi; 3875 deijine)

Poploavanje (CSI 02500) obezbeauje haajucu povrsinu za pesaki automobilski saobracaj na lokaciji. kompozitna struktura i deijina i konstrukcija su u direktnoj zavisosti od vrste i iteziteta saobraeaja opterecenja koje t da se prenese, i nosivosti probojnosti posteljice.

Popoloavanje prihvat,a uticaje od kretanja, stiti podlogu, i prenosi opterecenje strukturu podloge. Posloje dve vrste poplocanja: elasticno i kompaktno.

Podloga struktura od agregala adekvatne granulacije koja prenosi opterecenje poplocanja na posteljicu. Ona takoae obezbeduje gornje oslobaaanje kapilame vode. Veoma teska opterecenja mogu zahtevati dodatni sloj podlogu od krupijeg agregata kao sto lomljei kamen.

Posteljica, koja mora konacno da prihvati sva opterecenja koja deluju na plonik, m iti od kompaktne zemlje ili od kompaktne ispune. Posto ona moze da primi vlagu od infif. tracije, trebalo i da bude postavljena u odreaenom nagibu zbog mogucosli odvodnjavaja.

Elastici plocici koji se sastoje od jediinih l od t, opeke, ili kamena koja su postavljea preko s posteUice, su relativo elaslicna i preose optereeeje posteljicu zracom principu. zahtevaju ivicjake od drveta, eelika, kamea, opeke ili t kako se sprecilo horizontalno

pomeraje materijala poploeanja.

Kompaktna poplocanja, kao sto su anirano-betoske ploce ili elementi plocici polozeni u sloj maltera preko betoske ploce, rasprostiru svoja optereceja iterno i preose ih podlogu preko prostrae povrsie. zahtevaju ojaeanje i produzenje osnovog materijala duz svojih ivica.

Poploeavaja preklop: 2 2 .-3 2 deijie (64-90 deijine}

Si kamen: sirina i duzina variraju; 1"-2" debUine (25-51

deijie)

Konsultovati lokalog vl za informacije dostuposti oika, dimezija, , tekstura, apsorpcionih karakteristika, cvrstoee pritisak, i predloga za montazu.

1 1

Saonski spoj

1 -.~-..,_" f .,---'--

1 .32 SITUACIONI PLAN Situacioi l prjkazuje prjrode i izgradee elemete lokaciji opisuje predlozeo gradeje u odosu ove postojece parametre. l zasova izejerskom geodetskom mereju i simaju, sjtuacioi l esecijali deo iza dokumeata koji se odose gradeje objekta.

Konaci situacioi l treba da ukljuci sledece elemete: 1. lme adresu vlasika korisika

2. Adresu vlasika, ukoliko se razlikuje od adrese korisnika prostora . Legali opis vlasnistva 4. lzvor i datum geodetskog snimaja 5. Opis graica lokacije: dimenzije graica parcele, jjhov

poloZj u odosu sever, uglove, radjjuse krivia 6. Ugovoree ili projektovae granice, ukoliko se razljkuju u

odosu granjce parcele 7. Pravac severa razmeru crteza 8. Lokacija i opis referentnih laeaka, koje uspostavljaju

merodavne taCke za lokaciju i nivoe novog gradenja 9. ldentiflkaciju i dimenzije susednih ulica, aleja, i drugjh

javnih puteva 10. Lokaciju dimenzije ilo kakve jmovine u tudem

vlasnistvu ili puteva koji prelaze preko lokacije 11. Dimenzije minimalnih rastojanja od ivice parcele prema

objektu prema uredbama zoniranja 12. Lokacija i dimenzija postojecih struktura i opis l kakvog

rusenja koje zahteva novo gradenje 13. Lokacija, oik, velicina struktura predloZenih za

gradenje, ukljucujuci krovne nadstresice i druge ispade na objektu

14. Lokacija i dimenzije postojecih i predlozenih poploeaih staza, prolaza za vozila parkig povSia

15. Lokacija postojecih instalacija: vodovod, saitama kjsa kanaljzacija, inslalacije za gas, istalacije za napajanje

elektricom eergijom, telefonske i kaovske linije, pozarni hidranti, kao i predlozee tacke s

16. Postojeee izohjpse, v izohipse i zavSni nagi povSina za vozila, hodanje, travjake, druge povrje posle zavSetka gradenja ilj jzvodenja zavffinjh radova u obradi spoljasnjih povrjna

17. Postojeea vegetacija koju potrebno zad!Za6 ona koju potrebno ukloniti

18. Postojeee karakteristike vode na lokacjji, kao sto su uvale u zemljistu za potrebe odvodnjavanja, potoci, plavne ravnice, izvori vode, jli obalne vode

19. Predlozeni elemenfi za uredenje zemljista, kao sto su ograde, potpornj zjdovi i vegetacija; ukoliko postoji

intenzivo uredeje zemljista i drugi elemeti uredenja lokaciji mogu iti prikazai odvojeom sjtuacionom plau.

20. Ukazivanja ostale crteze i detalje

t---------------------;

SITUACIONI PLAN

Razmera

SITUACIONI PLAN U .

' ' ............. __ ..... '

1 \ '

1 1 ' 1

1 '

\ 1 ' '

/ \

'

/ 1 / \ '

/" .r 1

\ '

----

1 ........

' '

\ / " .....

' 1 ~--- "'

' ' ' \ 1 _,/

' ' ' 1

" '-.,. ..... ,

' /

' \ r @ \ ' ' \ \

' ' \ \ \ ' \ \ ' \ \ '\ \ \

\ \ '

\ \ '

\ '

\ \ '

\ \ \ \ ~

' ' 1

' ' ' '

'\ \ \ ' ' \ \ \

' ' 1 ' \ '

\ \ \ '

\ 1 \ \ \

' \ 1 \ \ \

' r \ 1 \ \

' \ ' '-

..... 1 \ 1 \ \ ..... \ \ 1 \ ' \ 1 1 1 '

\ 1 \ 1

' \ '

1 \ 1 '--, '

1 1 \ ' 1

\ 1 1 \

\ '

\ \ 1

' ,,

' ' 1

\ \ \ \ \ ..... , 1 \ 1 \. ' '

\ '

\ 1 1 \

\ \ \ \ \ 1

\ 1 \ \ 1 1 \ 1 1 \ \ \ 1 \ \ 1 \ \ \ \ ,, \ 1 \ 1 \ 1 \ \ 1 \ \ 1 \ \ 1 1 \

' \ 1 1 1

' .... _, 1 1

' 1 1

' l \ 1 ~ \ \ [ 1 1 1 \ 1 \ 1 1 1 !

' 1

\ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 \ . 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 @ 1 1 1 1 1 ! 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 { 1 1 1 1 1 /

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 / 1 1 1 1 1 l 1 1 -.1.

'u .34 OPIS LOACIJE

'-.-------~. Zakonski opis lokacije se sastoji od lokacije granica \ specjficne zemljisne parcele, koji su zasnovani na geodetskim merama-granjcama ilj na pravouglom / '\ geodetskom sistemu, su napravljeni u odnosu na ~--; snimljeni deo zemJjjsta. ~ t._ 1 sa merama-i-granicama se d u odnosu

ijanj predstavljaju referentne linjje osnovu sustinskih

Osnovni merid severno-juzne ustanovljene n oznaka za vel zemljista.

ike povrsine

ilje predstavljaju Meridijani vod severno-juzne su postavljene linija u interva (38.62-km) ist odnosu na os

referentne linije koje izmedu korekcionih

lima od 24 rnjlje ocno i zapadno u novne meridijane. __" 'edjnjca predstavljaju Linije memih

severno-juzne su smestene milja (9.66-km vodilja.

referentne linije koje u intervalima od 6

)izm~,

', na pravac i duzinu svake granine linije parcele ~ zemljista, polazecj od poznate tacke i iducj

~ 1--

', / perifernim stranama zemljista do konanog ~-, / povratka na poetno mesto.

/

~(' Geodetska podloga zakonski dokument koji opisuje lokacjju, granjce, i dimenzije dela zemljjsta ilj zemljisne parcele, ukljucujuci izdate dozvole, pogodnostj ogranjcenja koja se odnose na zoniranje planiranje, i za potrebe podpodele zemljista, podeone linije ufjce, lokova, delova

-...,.

v--~ f---"

zemljista, numerisanje i djmenzjje svakog dela zemljista.

Pravougaoni sistem geodetske podloge zasno-van modifikovanoj mrezi severno-juznjh osnovnih meridjjana i meridijana vodilja

jstono-zapadnih baznjh linija.

Merni opseg jedna u nizu podela numerisanih od istoka ilj zapada od merjdijana vodilje i sastoji se od niza upravnih jedinjca koje su numerisane severno i juzno u odnosu na baznu liniju.

lstocno-zapad bazna linija

--~--v [._./ .... ./ 1 rm Merna jedinica jedinica povSine zemljista, koja aproksimativno iznosi oko Sst kvadratnjh milja

(93.2 km2) i sadZi 36 delova . ije predstavljaju ne referentne linije

Korekcione lin istocno-zapad smestene u jn (38.62-km) se odnosu na ispravjla pode meridijana i iz zapadna rasto

tervalima od 24-milje vemo i juzno u 1 znu liniju kako se la za konvergenciju jednaila istocno-janja.

L- ....

..... ~ .............

rd\ 1\ \

./ ~ ,//

i\

\ i---

\ 1 !

1

-

-

Sekcjja jedan element od 36 numerisanih podpodela meme jedinice, od kojih svaka jznosi aproksimativno jednu kvadratnu milju (2.59 km2 ili 640 jutara zemlje) i dalje podeljena na polovjne, etvrtjne, i etvrtine-cetvrtina.

GRADEVINSKI 2.02 Gradevinski objekat 2.03 Elementi gradevinskog objekta 2.05 Gradevinski propisi 2.06 Tipovi konstrukcija 2.08 Opterecenja na gradevinskom objektu 2.09 Opterecenja od vetra 2.10 Opterecenja od zemljotresa 2.11 Spoljne sile 2.12 Ravnoteza 2.13 Stubovi 2.14 Grede 2.15 Staticki sistemi greda 2.16 Resetke 2.17 Ramovi i zidovi 2.18 Plocaste strukture 2.19 Prostorne strukture 2.20 Konstruktivni rasponi 2.21 Konstruktivni rasteri 2.22 Bocna stabllnost 2.24 Visoki objekti 2.25 Lukovi i svodovi 2.26 Kupole 2.27 1-juske 2.28 Kaiovske strukture 2.29 Membrane 2.30 Spojevi i veze

~ .02 GRADEVINSKI

' ~ ' (/~':

. ., ..... .............. :\:' \.. /': ........................ vt .. ' ..

\\\ \

Arhjtektura i konstrukcija objekta nisu neophodno jedna ista stvar. Razumevanje metoda za sklapanje razljcjtih materijala, elemenata, i komponenli neophodno kako za vreme projektovanja, tako i za vreme izgradnje objekta. Razumevanje omogucava stvaranje arhitek!ure, ali to i ne garantuje. Radno iskustvo u konstrukciji objekata samo jedan od nekoliko kriticnih faktora u ostvarivanju arhitekture. Kada govorimo arhitekturi kao umetnosti gradenja, treba da razmotrimo sledece konceptualne sisteme uredenja uz fizicke konceptualne sisteme konstrukcije:

Definicija, velicina, proporcija, i organizacija unutrasnjih prostora objekta

Odredivanje ljudskih aktivnosti prema njihovoj velicjni i dimenzijama

Funkcionalno zoniranje prostora objekta prema svrsi i upotrebl

Pristup horizontalnim vertikalnim putanjama kretanja kroz unutrasnjost objekta

Senzualni kvaliteli objekta: obiik, prostor, svetlost, , tekstura, i dijagrami

Objekal kao integrisana komponenta u pjrodnom i izgradenom okruzenju

Od primarnog znacaja u ovoj knjizi su nam fizicki sistemi koji definisu, organizuju, ojacavaju perceptualne konceptualne odrednice objekta.

Sistem moze iti definisan kao sklop medusobno povezanih ili zavisnih delova koji formiraju kompleksniju i unificiranu celinu sluze zajednjckoj svrsj. Objekat moze iti shva6en kao sjedjnjenost vjse sistema podsistema koji neophodno moraju biti povezani, usaglaseni, inlegrisani jedni sa drugima kao i sa trodimenzjonalnom formom i prostornom organizacijom objekta kao celine.

Konstruktivni sjstem Kostruktivni sistem grae!evinskog objekta se projektuje i ,:uzi kao potpora i prencsnik nanetog gravitacionog i imcnog opterecenja na povffiinu zemlje bez prekoracenja (lulvoljenih napona na elemente u sklopu sjstema. Nadstruktura vertikalno pruzanje grae!evinskog

obJekta iznad temelja. Siubovi, grede, noseci zidovi nose podne i krovne

s\rukture. Podstruktura potporna struktura koja formira temelj

objekta.

Omotac objekta ( Jmotac oklop ili anvelopa grae!evinskog objekta, koji

~. sastoji od krova, spoljasnjih zidova, prozora, i vrata. Krov i spoljasnji zidovi stite unutrasnje prostore od losih

vrcmenskih prilika i kontrolisu protok vlage, toplote vazduha kroz slojeve elemenata konstrukcije.

Spoljasnji zidovi i krov takoe!e ublaZavaju buku i obozbeduju sigurnost i privatnost korisnika uradevinskog ojekta.

Vrota obezbeduju fiZicki pristup. Prozori omogucavaju pristupanost svetlosli, vazduh i

poglede. Unutrasnji zidovi i pregrade dalje dele unutrasnji

proslor gradevinskog objekta na prostome jedinice.

ltlnkl sjstemi/instalacije a4inski sistemi gradevinskog objekta obezbeduju oonovne komunalne usluge objektu. 811\om vodosnabdevanja obezbeduje pjtku vodu za

ljudlku potrosnju i higijenu. enallzacioni sistem uklanja otpadne tenosti

OfOIIike materije iz objekta. Staloml grejanja, ventilacije, i klimatizacije imaju

f\ndju temperiranja unutrasnjih prostora objekta kako 1 ostvario komfor sredine u kojoj korisnicj prostora Ojokta orave.

Eloktricni sistem kontrolise, meri, stiti sistem tnadevanja objekta elektricnom energijom, i dlatrlbuira elektricnu energiju na bezbedan nain na onorgotske sisteme, osvetljenje, sigumosne i komunikacione sisteme.

Slsleml ver1ikalnog transporta omogucavaju prevoz ljudll dobara sa jednog na drugi nivo- u objektima arodnjih visina i visokim objektima.

Prollvpo~arni sistemi detektuju i doprinose ga5enju potara.

Vlaoke strukture mogu lakode da zahtevaju i sisteme odlaganja otpada i sisteme za recikliranje.

ELEMENTI GRAOEVINSKOG ~ .03 Krovni sistemi Poglavlje 6

astita od vlage i

Podnj sistemi Poglavlje4

:-.--::~~1~--"!--~~-- Sjstemi specijalnih elemenata Poglavlje 9

Vrata i prozori Poglavlje 8

Sjstemj masinskih i elektricnih instalacija Poglavlje 11

Sistemi zidova --~ Poglavlje 5

Zavrsnj radovi ~-+- Poglavlje 10

Lokacija objekta Poglavlje 1

Podacj materijalima Poglavlje 12

2 .04 ELEMENTI GRADEVINSKOG Nacjn na kojj se blraju, sastavljaju jntegrjsu razljCitj gradevinski sjstemi u konstrukcjju objekta, treba da uzme u obzir sledece faktore:

Zahtevi performansi Konstruktivna kompatibllnost, integracija, i sigurnost Protivpozarna otpornost, zastita sigurnost Dopustena ili zeljena debljjna konstruktjvnih elemenata Kontrola toplote i protoka vazduha kroz gradevinske

elemente Kontrola sirenja i kondenzovanja vodene Ugodnost gradevinskih pomeranja prema gradevinskim

deformacijama, ijrenju ili skupljanju sa promenama u temperaturi i vlaznosti

Redukcija buke, zvucna izolovanost, i akustina privatnost Otpornost na korjscenje, korozjju, vremenske utjcaje Zahtevj zavSne obrade, iscenja odZavanja Bezbednost upotrebl

Estetski kvaliteti Zeljena veza gradevjnskog objekta sa njegovom lokacijom,

granicnim strukturama, i okruzenju Specijalni kvaliteti koji se odnose na formu, masu, u,

saru, teksturu, detalje

Ogranicenja regulative Uskladenost sa uredbama zoniranja i gradevjnskim

propisima

Ekonomski parametri lnicjjalni trosak koji obuhvata materijal, transport, opremu, i

troskove radne snage Sveukupni troskovi, koji ukljuuju rte samo inicijalni trosak,

vec i troskove odlavanja, potrosnju energije, vrerne upotrebljivosti, troskove premestanja., i zainteresovanost za investirani novac

Uticaj na zivotnu sredinu Stednja energije resursa kroz projektovanje lokacije i

samog objekta Energetska efikasnost masinskih sistema Koriscenje efikasnih i netoksicnih materijala

Asocijacija za zdravlje 1 bezbednost korisnjka (OSHA)I Parametri gradenja regulise projekte radnih mesta i ..___ __ """ Zahtevi bezbednosli postavlja standarde sjgurnosti Dopustene tolerancije odgovarajuea ugradnja pod kojima gradevinskj objekat Usaglasenost sa industrgskim standardjma i pouzdanost mora ti jzgraden. Podela poslova izmedu onih u radionicj i onih gradilistu

Podela radne snage koordjacija gradevjnskjm poslovima Ogranjcenja budzeta Oprema za gradenje kojaje neophodna Zahtevano vreme podizanja strukture objekta Provizije koje se odnose na lose vremenske prilike

.

;& .06 TIPOVI KONSTRUKCIJA

Gradevinski element i 1

~;~ -4 ~nos~ ~i.dovi 3-4 1 nenosec1

: Unutrasnji noseci zidovi 3-4 Podna kons!rukcija 2-3 Krovna konstrukcija ( IPozami zidovi

~;'"""" 2 1 2

Zahtevi za stepenom pozarne otpomosti (sati)

Gradevinski propisi klasifikuju konstrukciju objekta u odnosu na protivpoiarnu otpornost njegovih osnovnih komponenata : konstruktivni skelet, spoljasnje nosece nenoseee zidove, unutrasnje nosece zidove, pregrade, podne, meduspratne i krovne sisteme, stpenista i elemente omotaea.

Gradevinski objekti tipa 1 su od nesagorive konstrukcije i imaju konstruktivni ram od celika, armiranog betona ili ojacane opeke.

Gradevinski objekat tipa 11 sliean gradevinskim objektima tipa 1 izuzev smanjenja u opsegu zahtevane pozarne otporosti gradevinskih elemenata.

~-'-'""'"''"'ln"""'. objekat tipa 111 ima spoljasnje zidove od nesagorivog materijala i konstruklivni ram od celika, betona,

_ ,J..,vv ili drveta. Gradevinski objekat tipa IV ima spoljasje zidove od

nesagorivih materijala, unutrasnji konstruktivni ram od masivnog ili lepljenog lameliranog drveta odredenih minimalih dimenzija, i podove bez skrivenih prostora.

Gradevinski objekat tipa V ima gradeviske elemente sa stepenom otpornosti poiar koji odreden gradevinskom propisu.

Zastieea konstrukcija se zahteva da bude jedan sat u potpunosti otpoma pozar.

Za nezastieeu konstrukciju ne postoje zahtevi za protivpoZrnu otpornost izuzev u slucaju stuba i izlaza u sklopu omotaca ili tamo gde gradevinski propis zahteva zastitu spoljasnjih zidova prema njihovoj izini granici parcele.

Tabela ispod pokazuje zahtevane stepene protivpozare otpornosti gradevinskih elemenata za razlicite vrste konstrukcije. Potrebno kosultovati gradevinski propis za dalje specificne zahteve.

Videti Dodatak za stepene pozarne otpomosti tipinih elemenata konstnukcije.

Nesagoriva konstrukcija Sagoriva konstrukcija Tip 11 iplll IV TipV

ZSticena 1-sat Nezasticena 1-sat Nezasticena Tesko drvo 1-sat Nezasticena () 2 1 Nema 1 Nema 1ili 1 Nema

12-4 1 Nema i2-4 2-4 2-4 1 Nema

Varira u zavisnosti od rastojanja od linije parcele i susednih struk!ura 2 ,1 Nema 1 Nema 1 1 Nema

2 1 Nema 1 !Nema 1 INem: ... --...

:1 10-1 0-1 Nema 1 Nema 3-4 2 2 2-4 2-4 2-4 l2-4 2

---

2 2 2 2 2 2 2 2 --

2 1-2 !1-2 1-2 1-2 1-2 1 1

! 'orcd toga sto se svaki od gradevinskih kodeksa razlikuje u iiPtaiJnlm zahtevima za svaki tip konstrukcije, svi oni

'Jraoicavaju maksimalnu visinu i povrsinu poda gradevinskog "t 1Jekta prema vrsti konstrukcije i koriscenju ili upotre. Namera 'IVIII odredi da Se gradevinski objekat zastiti od pozara i da 'nlrz, u pozaru dovoljno dugo da omoguci ljudima da bezbedno 11;tpuste objekat. Ogranicenje u velicini moze da bude

pr~:koraceno ukoliko objekat opremljen sa automatskim poiarnim sistemom rasprskivaa, ili ukolikoje podeljen po/arnim zidovima na povrsine koje ne prelaze ogranienu

'/t:ll(:1u

La pozarne zidove se zahteva da imaju stepen pozarne ulpornosli dovoljan da spreci sirenje poZc!ra iz jednog dela obJekla u drugi deo objekta. Oni moraju da se pruzaju kontinualno od temelja do parapeta iznad krova gradevinskog objekta, ili do druge strane nesagorivog krova. Svi otvori u potarnim zidovima su ogranieni do izvesnog procenta

~ .08 OPTERECENJE NA GRADEVINSKOM U

t prouzrokovaa sopstveom tezjom predslavljaju statjcka optereceja koja deluju vertjkalo adole strukturu objekta,

obuhvataju tezju strukture tezju gradevjskjh elemeata, predmeta, opreme koja stalo

postavljea objektu.

t objekta-slegajedeluje strukturu slegajem dela oseceg tla jzazjva razljcjta slegaja temelja gradevjskog objekta.

Pritjsak zemlje horjzotala sjla mase zemljjsta koja deluje

vertjkalu potpornu strukturu. .

Prjtjsak vode hjdrauljcka sjla podzeme vode koja deluje sjstem fudjraja objekta.

Termjcka t predstavljaju pj!jskujuea ili zatezuca z koja

astaju u matejjalu suprostavljajucj se termickom sireju ili skupljaju.

U zatvoreom prostoru mm staovaju, kostruktjvj sjstem gradevjskog objekta mora itj sposoba da prjhvatj dve vrste t6 - statjcka djamjcka optereceja.

Staticka opterecenja Statjcka t se jspoljavaju tako sto se s polako

objekat dok dostizu svoju maksjmalu vredost bez brzog oscilovaja u jtezjtetu ilj mestu delovaja. Pod utjcajem statjckog t, gradevjskj objekat reaguje polako

jegova deformacjja dostjze maksjmalu vredost kada statjcka sjla maksjmala. Pokreta optereceja obuhvataju sva kretaja jli pokreta

t gradevjskom objektu koja astaju pod utjcajem korjsjka, akupljaja sega vode, ilj pomerajem amestaja opreme. Pokreto t t deluje vertjkalo adole, / moze da deluje horjzotalo kao da izrazava diamicku prjodu pokretog t.

Dozvoljeo t astaje pod utjcajem tezje ljudj, amestaja, skladjsteog materjjala, drugjh sljcjh elemeata u gradevjskom objektu . ..,-,:::::---o"-J..;~rrAvn!':kr propjsj propjsuju miimalna di jedako ~~~~~~===::;;~~ podeljea optereceja za razljcjte svrhe korjsceja.

t od sega astaje pod utjcajem tezje sega koji akumulja krovu. Optereceja od sega varjraju sa geografskjm polozajem, polozajem lokacjje, opterecejem od vetra, i geomelrijom krova. . Optereceje od kjse astaje akumulacjjom kjse krovu zbog jegove forme, ugjba, / zacepljenja sjstema odvodjavaja krova.

Udara t su kieticka t kratkog t pod uticajem m vozila, opreme, masja. Gradeviski propjsj tretjaju ovo optereceje kao staticko t, kompezujuci jegovu diamicku prjrodu

povetavajem statickog t.

Dinamicka optereceja Diamicka opterecenja de/uju ve/ikom brziom strukturu objekta, cesto sa brzjm promeama u itezitetu i mestu

s. Pod uticajem diamickog t, u strukturi objekta astaju uutrasje sj/e u sk/adu sa masom objekta

jegova maksjmalna deformacija u zacajnoj vezj sa maksjma/jm jtenzjtetom t sj/e. Dva osnovna lipa djamjckog opterecenja su t od vetra i opterecenja od zemljotresa.

, :. ,,., od vetra su sile koje predstavljaju kineticku ,. ''"PJI' pumcranja mase vazduha, pod pretpostavkom da . ":'~"''

~ .1 OPTERECENJE OD ZEMLJOTRESA

_.,------,1

1 !

- Ubrzanje Zemljine teze

1 1 1 1

1 1 1

1 1 1 1 1

Prirodni period strukture objekta varira prema visini objekta iznad osnove i njegovoj dimenziji paralelno u odnosu na pravac iz kog deluju sile. Relativno krute strukture brzo oscjluju imaju kratke vremenske periode, dok elasticnije strukture osciluju sporije i imaju duze periode oscilacjja.

Zemljotres se sastoji od niza poduznih i poprecnjh vjbracjja koje su izazvane u zemljinoj korj nagljm pomeranjem slojeva duz odreaenih pravaca. Udari zemljotresa se rasprostjru duz povrsine zemlje u oiiku talasa smanjuju se logaritamski sa rastojanjem od svog jzvora. Dok su ovi pokreti zemlje trodjmenzionalnj u prirodi, smatra se da su njjhove horizontalne komponente krjticnije u gradevinarstvu; elementi gradevinskog objekta koji prihvataju vertikalna optereceja oblcno imaju zu rezervu zbog suprostavljanja dodatim vertikalim opterecejima .

....._,."~ masa strukture graaeviskog objekta razvija silu inercije posto tezj da se odZi dok se podozje objekta pomera pod dejstvom zemljotresa. drugom Njutovom zakou, ova sila jednaka proizvodu mase ubrzanja.

Staticki jedaka bocna sjla, moze ti proracuata za pravjle strukture gradevinskjh objekata manje visje od 240' (73m), zatjm za epravile strukture njze od pet spratova, objekte sa niskjm rjzjkom za udar zemljotresa.

smjcanje minimalna projektovaa vrednost za ukupno bocno seizmjcko opterecenje na strukturu objekta, koje se pretpostavlja da deluje u bllo kom horizotalom pravcu. se

proracuava mozejem ukupog optereeeja sopstvene tezine gradevjskog objekta sa brojeanim vrednostjma koeficjjeata kako

i se prjkazao karakter jntenzitet pokreta zemlje u seizmjckoj zoi, tip profila zemlje kojj se nalazi ispod temelja objekta, tjp koriseenja, raspodela optereeenja od objekta ukrueenje strukture

i vremenski period kojj potreba za jedu celu oscilacjju strukturi gradeviskog objekta.

---.--csnovno smicanjese raspodeljuje svaku horjzontalnu pregradu izad osnove objekata pravilne strukture proporcionalno tezinj poda svakom nivou jjhovom rastojanju od osove.

Kompleksna diamjcka analiza potreba za visoke objekte, strukture sa epravjJnjm obJicjma ramovske sisteme, ili za graaevjnske strukture jzgradee mekom ili plastjcnom tlu

podlozom osteeenju ili propadanju pod uticajem seizmjckog opterecenja.

, Bocno optereeenje koje deluje na odredenom rastojaju jznad stvara obrti momenat kojj deluje osovu objekta. Kako se postigla ravnoteZ, obrtnom momentu mora da se suprostavj spoljasnji povratnj momet unutrasnji momeat otpora koji nastaje pod uticajem sila nastale u elementima stubova i zidovima za bocno ukrucenje.

Povratni moment nastaje pod utjcajem optereeenja sopstvene tezine strukture i deluje oko iste tacke rotacije kao obrtnj moment. Gradevinski propisi zahtevaju da povratni moment bude najmanje 50% veci od obrtnog momenta.

Sledi kratak uvod u nacjne na koje konstruktjvni sjstem objekta mora da prihvati sve uticaje sile koje deluju na gradevinski objekat da jh prenesu nivo zemlje. Za vise detaljnjjih informacija konstruktivnom sistemu i analizama zgrada, videti Biiiografiju.

'' 1'' IJilo koji uticaj koji stvara promenu u oiku ili kretanju kor1 tcla. Smatra se da to vektorska velicina koja ima ;torl/llct 1 pravac, koja predstavljena strelicom Clja duzjna ,, proporcionalna u odnosu intenzitet i cija orjjentacija u ' '''''t1 predstavlja pravac delovaja. Pojedinacna sila koja iollljl! il CVSIO telo moze blti posmatrana kaa deiOVanje i\0 J

~. 12 RAVNOTEZA

1 1 t

1 u sklopu gradeviskog projekta, i u aalizama, r se uzima u razmatraje itezitet, pravac, i mesto delovaja sila, i njihova

mogucost stvaraja staja ravoteie. RavoteZ stanje balasa nepomeranja koje nastaje kao rezultat delovanja jednakih suprotnih sila. DrugacUe reeeno, kako svaki

konstruktivi element opterecen, njihov oslonacki element mora da deluje jednakom silom, ali suprotnom u odnosu na sile koje deluju na konstruktivni element. Da cvrsto telo ilo u stanju ravnoteze, neophodno da su ispunjena dva uslova.

Prvo, zirni vektor svih sila koje deluju na kostruktivni element, mora blti jednak uli, obezbedujuci ravnotezu traslatorih kretaja:

IFx O;IFy=O;IFz=O. Drugo, algebarski zblr svih momeata sila koje deluju oko ilo

koje tacke ili linije mora blti jednak uli, obezbedujuci rotaciou ravotezu: IM =.

trecem Njutnovom zakou, zakou akcije i reakcije, na svaku silu koja deluje k telo, telo reaguje silom koja ima jedak itenzitet i suprota smer duz iste linije delovaja kao i originala sila.

~ Kocetrisao optereeeje deluje veoma malu povrsiu ili odredeu tacku noseeeg kostruktivnog elemeta, kao sto primer greda deluje stub stub preosi t svoj temelj.

____ __.. Jedako podeljeo optereceje optereceje jedakog iteziteta koje se prostire duz duzie ili povrsie noseeeg kostruktivog elemeta, kao u slucaju pokretog optereceja koje deluje na plocu poda ili gredu, ili kao sto vetar deluje zid.

,___ __ ..,. Dijagram apsolutnog tela graficko predstavljaje kompletnog sistema aetih i reaktivnih sila koje deluju telo pojedinacni deo strukture gradevinskog objekta. Svaki elementarni deo konstruktivnog sistema ima reakcije koje su eophodne za postizanje ravnoteze tog dela, kao sto veci sistem ima reakcije u osloncima koje sluze kako i se odZala ravnoteza celog sistema.

.~ ,,,, l:vrsti, relativno tanki konstruktivni elementi '"'';">.tov:lt prvenstveno da prihvate aksijalna pritiskujuca

., ~,."., l!riJa koja se nanose na krajeve elemenata. Relativno ., it:IJIJ' stubovi su izlozeni vise opasnosti od rusenja "'i" : .. t

~.14 GREDE Grede su cvrsti konstruktivni elementi projektovani da prihvate i

penesu transverzalno opterecenje preko prostora do svojjh oslonaca. z neuporedih sila deluje gredu tako da na njoj stvara savijanje i ugib, kojima se mora odupreti unutrasja otpornost materijala. '

Ugib predstavlja uv rastojaje odstupaja elemeta koji premoscuje odredei raspo od stvamog polozaja pod uticajem tasverzalnog optereeeja, povecavajuci se sa povecanjem opteecenja i raspoa, i smajejem sa pove6ajem momenta

ii g peseka ili modula elastjcno