ii predispitna obaveza

8/3/2019 II predispitna obaveza

1/17

UNIVERZITET EDUCONSFAKULTET ZA USLUNI BIZNISSREMSKA KAMENICA

II PREDISPITNA OBAVEZA IZ PREDMETA MEUNARODNA FINANSIJSKAREVIZIJA (DOMAI RAD)

SREMSKA KAMENICA, 15.03.2010. MARIJA SORAK 1595/07


2/17

SADRAJ

PITANJA:

1. Definiite internu reviziju prema Prosvetnom odboru instituta internih revizora u SAD u(Educational Committee of the Institute of Internal Auditors), a, zatim, elaborirajte znaenjepojedinih delova navedene definicije.

2. Komparirajte internu reviziju i eksternu reviziju.3. Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trougla pojmova: dozvolio

preporuio zahtevao-4. Zakoni saveznih drava (na osnovu kojih se, generalno, formiraju korporacije), u SAD u,

ne zahtevaju reviziju. Odakle, meutim, u SAD u potiu zahtevi za revizijom.5. Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski strunom i potpuno

nezavisnom revizijom njihovih godinjih finansijskih izvetaja.

6. U kontinentalnoj Evropi (konkretnije u Nemakoj), bio je drugaiji pristup reviziji u odnosuna SAD i Veliku Britaniju. Objasnite.7. Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba najire javnosti.8. Specifian zahtev u reviziji javnog sektora (u veini Zapadnih zemalja), jeste razmatranje

zakonitosti i ispravnosti budetskih transakcija. Objasnite.9. Objasnite ulogu revizije u prihvatanju koncepta novog preduzea.10. Objasnite ulogu revizije u otklanjanju postojeeg konflikta ciljeva izmeu Bilansne teorije i

Politike bilansa.11. Objasnite ulogu revizije inspirisanu zahtevom zatite poverilaca.12. Navedite, kada i zato se javlja pojam Korporativnog upravljanja, a, zatim, navedite

definiciju Korporativnog upravljanja, prema OECD u, iz 1992. godine.13. Navedite definiciju Korporativnog upravljanja prema Svetskoj banci i Financial Times u,

a, zatim, navedite ciljeve Korporativnog upravljanja.14. Strategijsko upravljanje razvilo se kao posledica...15. Navedite kakva moe biti strategija preduzea, a, zatim, objasnite korporativne, poslovne i

funkcionalne strategije.16. Objasnite strategijski plan, kontrolu i analizu.17. U savremenim uslovima poslovanja interna revizija se smatra produenom rukom (tj.

servisom) menadmenta. Objasnite.18. Navedite, ta predstavlja objekat eksterne revizije i interne revizije (i objasnite).19. Objanite razliku izmeu izvetaja interne revizije i izvetaja eksterne revizije, a, zatim,

obrazloite ta podrazumeva izvetaj interne revizije.20. Objasnite ulogu raunovodstvene profesije u kontekstu Principa Korporativnog upravljanja.21. Definiite: prevaru, nepravilnost i proneveru.22. Jednim od glavnih uzroka uestalih pojava prevara i pronevera (u svetu i kod nas), mogu se

oznaiti nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti finansijski izvetaji. Objasnite.23. Uestalim pojavama prevara doprinose sledei faktori:24. Objasnite, na ta se odnosilo donoenje uputstva za primenu SAS 82, a, zatim, definiite

investicione i pomorske prevare.25. Definiite kompjuterske prevare, a, zatim, i direktorske i kompanijske prevare.


3/17

26. Definiite bankarske i finansijske prevare, a, zatim, navedite u koja se tri pravca usmeravajuaktivnosti na otkrivanju i preventivnoj zatiti od prevara.

27. Navedite pitanja koja treba da sadre upitnici kao jedna od relativno novijih metodakontrole planova.

28. Objasnite, ta je to Jenkinsov komitet i obrazloite njegovo delovanje.

29. Objasnite poetke sistematskog i naunog prouavanja privrednog kriminala u SAD u,krajem 19 tog i poetkom 20 tog veka.30. Raunovoe i njihovi saradnici mogu, takoe, biti poinitelji kanjivih dela s podruja

privrednog kriminala. Objasnite.31. Definiite poslovnu higijenu i poslovnu kulturu.32. Objasnite produkt kreativnog, tj. manipulativnog raunovodstva (Creative Accounting,

Manipulation Accounting).33. Navedite, ta je najvea pretnja kvalitetnom Due Diligence u, a, zatim, objasnite na koje

dve osnovne strategije manipulisanja raunovodstvom treba obratiti posebnu panju upostupku Finansijskog Due Diligence a.

34. Navedite i objasnite sedam osnovnih oblika manipulisanja raunovodstvom.

35. U postupku Due Diligence a, prema A. Reed Layoux i Charles Elson u, treba obratitipanju na sledee oblike manipulisanja raunovodstvom:36. Objasnite SAS 81.37. Objasnite SAS 82.38. Objasnite SAS 99.39. Objasnite zahtevani kvalitet revizora i navedite 10 zapovesti, prema Milendorf u.40. Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavravanja, licenciranja i nadzora

revizora.


4/17

ODGOVORI:

1 Prosvetni odbor instituta internih revizora u SAD-u je definisao internu reviziju kao

kontrolu koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola (tekuih). Ona pazi da je imovinapreuzea zatiena i obraunata, da je tekue poslovanje istovremeno i potpuno evidenirano, dase pogrene, neuspene i prevarantske poslovne transakcije otkriju, da je poslovanje adekvatnozatieno od rasipnitva, prevara i gubitaka, a sve to radi poboljanja poslovanja i ostvarnjamaksimalnog uspeha. Iz ove definicije moemo zakljuiti da je interna revizija postala elementinterne kontrole sa zadatkom da ispituje i ocenjuje i rad kontrolnih organa u preduzeu,internarevizija trasira pravac menamenta na najvanije injenice do kojih je dola kontroliui radinterne kontrole, i ona po prirodi stvari otkriva manji broj greaka od interne kontrole. Samtermin interna indicira da se revizija obavlja unutar organizacije (preduzea, banke, i sl.).

2 Sutinska razlika izmeu interne i eksterne revizije jeste prema organima koji je vre.Eksternu reviziju vre nezavisni ovlaeni revizori, imenovani od strane odgovarajuih organapreduzea koje je objekt revizije ili od ovlaene dravne agencije. Polazei od injenice dapolazi od opteg stanovita najee ishodite eksterne revizije jeste bilans, odnosno zavrniraun preduzea.

Nasuprot navedenom, interna revizija je specifina, odnosno vodi u veoj meri rauna oadekvatnom funkcionisanju orgazacije preduzea i s tim u vezi i dobroj organizaciji internekontrole. Organe revizije preduzea ovlauje vrhovna uprava preduzea, za razliku od eksternerevizije ije organe kao to je ve spomenuto ovlauju na reviziju nalogom izvan predzea.

Interna revizija ima glavni zadatak da konstantno ispituje poslovanje preduzea putemposebnog revizorskog sektora ili slube u smislu aktuelnih propisa, uputstava internih direktiva i pravilnika. Eksterni revizori imaju veu kompetenciju, veu nezavisnost, ali su redovnovremenski limitirani i zbog toga pretpostavljaju dobru, tj. adekvatnu organizaciju internekontrole i revizije da bi svoje aktivnosti zavrili u to kraem vrmenskom periodu.

Pored navedenog, smatramo da, takoe, ne bi bilo uputno eksternom revizoru osporitipravo ispitivanje i procenjivanje prikladnosti postojee organizacije preduzea, iako je, u stvari,to specifian zadatak interne revizije. Jo je jedan razlog zato to ne bi bilo uputno. Naime,eksterni revizor, ispitujui mnoga i raznovrsna preduzea, ima i vee iskustvo i iri horizontposmatranja, a i u stanju je objektivnije izrei svoj sud o postojeoj organizaciji.

3 Ekspanzija uloge finansijske revizije moe se na vrlo plastian nain pratiti u trouglu:dozvolio-preporuio-zahtevao. Naime, od 1844. godine, za vreme Gledstonove vlade, eksternureviziju je dozvolio Zakon o preduzeu Ujedinjenog Kraljevstva.

Naime, javne korporacije su formirale tada u Velikoj Britaniji na osnovu nacionalnogzakona poznatog pod nazivom Companies Act (Zakon o preduzeima). Sva javna preduzeamorala su potovati taj zakon, od koga se od naimenovanog revizora trailo da podnese izvetaj otome, da li godinji bilans stanja daje potpunu i objektivnu finansijsku sliku preduzea.

Ve sledeim Zakonom o preduzeu, iz 1860. godine, revizija se preporuuje, dok seZakonom o preduzeu iz 1900. godine ona zahteva za preduzea sa ogranienom odgovornou.


5/17

4 U SAD-u zahtevi za revizijom potiu od zahteva berze, regulative Komisije za trgovinuhartijama od vrednosti, i generalnog prihvatanja korisnosti miljenja nezavisnog revizora upogledu finansijskog predstavljanja. Odsustvo zakonskih zahteva za revizijom (koja se trebadostaviti akcionarima) rezultirala je revizijama u 19. veku koje su bile razliite, od revizije

rauna bilansa do potpunog detaljnog ispitivanja svih rauna korporacije.Poslovodstvo ili odbor direktora korporacije je, po obiaju angaovalo revizore, tako da jeizvetaj bio adresiran i usmeren prema njima, a ne prema akcionarima. Do 1900. godineindustrijska revolucija je bila na sceni ve 50 godina, tako da je bilo sve vie akcionara koji supoeli da primaju revizorske izvetaje. Premda se brzo nakon Prvog svetskog rata amerikaraunovodstvena profesija razvila, Odbor federalnih rezervi je 1917. godine, objavio uputstvo onainu vrenja bilansa, u svom asopisu Federal Reserve Bulletin. Ovlaene javne raunovoe,tokom 20-tog veka su svoje izvetaje sastavljale uz malo formalnog voenja. Revizorska profesija je ipak tokom poslednjih 50 godina brzo razvila zajedniki jezik za izvetaje krozAICPA, koji je danas tako dobro razvijen da revizorsko izvetavanje nije vie veba iz pisanja,ve je to proces odluivanja.

5 Na inicijativu samih firmi za vrhunski strunom i potpuno nezavisnom revizijom njihovihgodinjih finansijskih iskaza uticalo je nekoliko okolnosti. U prvom redu, u UjedinjenimKraljevstvu, ekonomskoj velesili 19-tog i poetkom 20 veka, u vlasnitvu pojedinaca, kao iprivatno-pravnih lica, nalazilo se obilje kapitala, to je indiciralo razvitak razliitih oblikaakcionarskih drutava, kao i druge oblike drutva sa ogranienom odgovornou.

Zatim porast veliine preduzea, kao i potiskivanje preduzea sa neogranienomodgovornou, preduzeima sa ogranienom odgovornou, vodilo je sve eem odvajanjuvlanitva od operativne kontrole nad poslovanjem.

Pomenutu inicijativu firmi snano je podrala i berza efekata, s ciljem obezbeivanjaadekvatnog kvaliteta hartija od vrednosti, kojima doputaju kotiranje. Cilj je bio obezbeditivrhunski strunu i potpuno nezavisnu verifikaciju raunovodstvenih iskaza, odnosno datiodgovor na pitanje, da li i u kojoj meri godinji rauni udovoljavaju zahteve istinitog i potenograunovodstvenog informisanja svih potencijalnih interesenata.

6 U kontinentalnoj Evropi (konkretnije u Nemakoj), bio je drugaiji pristup reviziji, koji jepoticao, uglavnom, iz razliitog nacina finansiranja dugoronih imobilizacija preduzea, a s timu vezi i ulozi banaka. Naime, mobilisanje neophodnih novanih sredstava, namenjenihfinansiranju ogromnih dugoronih imobilizacija (,,izazvanih brzim razvojem nauke, tehnike itehnologie), odvijao se, u pomenutim zemljama, uglavnom posredstvom banaka i uz podrkudrave.To je imalo za posledicu neophodnost zatite interesa raznih kategorija deponenatabanaka, a potom, i samih banaka, a ostali inteesi mogli su doi do izraaja tek nakon toga.

7 Izazovi sa kojima se suoava revizija danas nikada nisu bili vei i neophodno je obratitiposebnu panju podruju javnih oekivanja koje e u budunosti primarno biti naglaene.Ulogarevizora u izvetavanju tela i organa iz javnog sektora irom sveta (sa ciljem sve veeg poverenjanajire javnosti i u rad tih organa i tela) je veoma znaajna.


6/17

Korisnici koji itaju finansijske izvetaje oekuju, primarno, da te informacije budu tacne, anajira javnost ocekuje od finansijskih i drugih informacija (koje su objavljene u finansijskimizvetajima), jeste da ne budu obmanjive, odnosno da prioritetna dunost revizora bude uobavetavanju korisnika finansijskih izvetaja da li je to zaista tako ili nije. Polazei od znaenjarei ,,istinito i fer, proizilazi da je primarni zadatak revizora da prosudi da li su objavljene

informacije prezentirane na korektan nain ili su tako rei ,,frizirane, tako da ekonomskeentitete prikazuju u vedrijem svetlu nego to su u stvarnosti.Dakle od revizora se zahteva jedan novi trend odnosno da svoje obaveze treba da proiri i

na raunovodstvene principe, a to e znaiti novu proveru za budue revizore, sa dalekosenimposledicam u okruenju (koje je sklono utuivanju revizora).

8 Specifian zahtev u reviziji javnog sektora (u vecini Zapadnih zemalja), jeste razmatranjezakonitosti i ispravnosti (u pogledu ispravnosti obavljenih transakcija koje su tesno povezane saetikom) budetskih transakcija. Od revizora, naime najira javnost oekuje da bude uveren da sutransakcije sastavljaa finansijskih izvetaja obavljene u zakonskim okvirima, a to bi mogle biti

vrlo komplikovan zadatak za revizora, u prvom redu, zato to to zahteva suavanje pragamaterijalnosti u odnosu na istorijski pristup.Da bi udovoljio navedenom zahtevu revizor e morati da ispituje ne samo visinu ve i

prirodu izdataka, kao i da ispita da li su izdaci uinjeni u zakonskim i drugim okvirima(propisanim od strane Parlamenta).

9 Tek nakon naputanja postojee poslovne filozofije stvorie se ,,atraktivan investicioniambijent za potencijalne inostrane ulagae. Evidentno je, dakle, da je u prvom redu, neophodnoredefinisati koncept preduzea, a potom, jednom takvom, novom, savremenom konceptu trinogpreduzea, nametnuti kvalitativnu promenu funkcije revizije, koja e biti dovoljna garancija zazatitu interesa svih zainteresovanih stejkholdera.

Drugim reima, neophodne su findamentalne promene, drutveno-ekonomskog sistemakoje se uglavnom odnose na sledee:

Izgradnja novog privrednog sistema kompatibilnog sa privrednim sistemimarazvijenih zemalja zapadne hemisfere;

Afirmacija trinog koncepta privreivanja; Ravnopravna egzistencija i meusobna konkurencija razliitih svojinskih oblika; Institucionalizovanje razliitih pravnih formi preduzea; Razvoj integralnog trita(roba,usluga,rada, novca i kapitala).

Sve ovo navedeno nas navodi na zakljuak, da kljunu i nezamenjivu ulogu, u tom pravcu(i da se preduzee postavi kao dobitno orijentisana teevinska organizacija) ima institucija

revizije. Naime, u bilansima naih preduzea i banaka iskazuje se nerealno knjigovodstvenostanje imovine. Pomenuta situacija nuno zahteva preispitivanje stvarne vrednosti aktive i pasive bilansa stanja preduzea, putem ponovnog procenjivanja ukupnog kapitala, a samim tim ivrednosti drutvenog odnosno dravnog kapitala, kao i vrednosti kapitala drugih vlasnika upreduzeima sa meovitim oblicima vlasnitva.


7/17

10 Politika bilansa je usmerena na svesno uobliavanje sadrine bilansa za ostvarivanjeodreenih ciljeva poslovne politike preduzea, u podruju finansija, upravljanja i publiciteta.Oblikovanje sadrine bilansa, ima za posledicu udaljavanje bilansne sadrine od bilansnoteorijskih principa. S obzirom da je interes menadmenta da privue to vie tueg kapitala onnastoji da oblikovanjem sopstvene slike finansiranja, tj. voenjem politike bilansa, zadovolji

potrebe poverilaca (ili nekog od eksternih interesenata bilansa), u skladu sa njihovim shvatanjemo primarnoj sigurnosti. Da bi ostario navedeni cilj, menadment preduzea e primeniti itav nizfinansijsko-politikih ciljeva, vezanih preciznije za politiku raspodele dobitka.

Polazei od injenice da je, u prvom redu, u pitanju egoizam i pristrasnost od strane onihkoji pripremaju, i prezentiraju raunovodstvene izvetaje, motivisan realizacijom razliitih poslovno-politikih ciljeva, kao i da, s druge strane, pomenuti eksterni korisnici nemajumogunosti, a vrlo esto ni neophodno znanje za provrtu tanosti prezenitranih raunovodstvenihiskaza, nameese, po logici stvari, potreba ua finansijskom revizijom. Upravo ona treba daobezbedi sigurnost i veredostojnost raunovodstvenih iskaza njihovim korisnicima, te na tajnain, istovremeno, i kolidirajue odnosno izmeu teorije bilansa i politike bilansa svede narazumnu meru, odnosno potpuno ih otkloni.

11 Utvrivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo je inspirisano, prvenstveno zahtevomprincipa zatite poverioca, ija se osnovna intencija sastoji u utvrivanju imovinskog bilansa.Vladajue pravilo klasinog shvatanja finansijskog poloaja preduzea je princip zatitepoverilaca od fizika gubitka sredstava. Meutim, u uslovima dinamike privrede, sa relativnobrzim strukturalnim promenama, menja se klasino shvatanje kreditne sposobnosti i finansijskogpoloaja preduzea, koje je sigurnost od rizika gubitka sredstava bazirala iskljuivo u visinugarantne supstance (sopstveni kapital), kreditiranog preduzea.

Za razliku od tradicionalnog shvatanja kreditora i kreditiranog, u oceni kreditnesposobnosti, zasnivanje primarne sigurnosti na rezultatu, a sekundarne na stanju, dovodi dopribliavanja interesa kreditora i kreditiranog, a samim tim i do menjanja klasinog konceptafinansijske situacije preuea.

Za zatitu od rizika gubitka sredstava, u dananjim uslovima, poverioci trae i dodatnusigurnost, i to u vidu kompletne nezavisne revizije raunovodstvenih izvetaja. Naime, bilansipreduzea i banaka neretko nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine, tako da je zaadekvatnu zatitu potraivanja neophodno primarnu sigurnost traiti (pored ostvarenog uspehakreditiranog preduzea), i u predhodnoj verifikaciji raunovodstvenih iskaza.

12 Pojam korporativnog upravljanja (radi se o jednom generikom pojmu koji govori onainu podele prava i odgovornosti korporativnih uesnika, a posebno akcionara i menadera) javlja se poetkom osamdesetih godina prolog veka u SAD-u, kao reakcija na akvizicije odsrane drugih kompanija. Korporativno upravljanje svaka drava specificira na osnovu pravneregulative (iji je predmet konflikt interesa izmeu akcionara i menadmenta koji je proiziao izrazdvajanja vlasnitva od operativne kontrole) privrednog drutva te poreskog sistema.

Prvu celevitu definiciju OECD usvaje tek 1992. godine, prema kojoj korporativnoupravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontrole akcionarskoh drutava kojim se, u prvomredu, utvruju i rasporeuju prava i odgovornosti izmeu razliitih lanova akcionarskog drutvakao to su uprava, akcionari i ostali poverioci( drava, finansijske institucije, dobavljai,


8/17

zaposleni i sl.); sastavljaju pravila i postupci za donoenje odluka o dogaajima u drutvima,i,napokon, utvruje struktura kroz koju se postiu ciljevi akcionarskog drutva, sredstva zaispunjenje tih ciljeva i kontrolu izvrenja.

13 Svetska banka, jedna od etabiliranih svetskih finansijskih institucija, definiekorporativno upravljanje kao unapreenje korporativnog potenja, transparentnosti iodgovornosti. Prema uglednom asopisu Financial Times (iz 1999. godine), korporativnoupravljanje se definie u uem smislu (kao odnos kompanije prema sopstvenim akcionarima) i uirem smislu (kao odnos kompanije prema drutvu u celini).

Na osnovu navedenih definicija moglo bi se zakljuiti da korporativno upravljanje imasledee ciljeve, i to:

Zatita investitora(u prvom redu akcionara); Stabilizacija i razvoj finansijskih trita i trita kapitala; Stabilan razvoj ekonomije i drutva u celini.

* Upravo revizorska profesija ima vanu ulogu u ispunjenju navedenih ciljeva!

14 Kao posledica sve vee nestabilnosti i sloenosti poslovnog okruenja u kome preduzee deluje, internacionalizacije trita, skraivanja ivotnog ciklusa proizvode, i to uprvom redu, kao pomo i podrka najviem nivou menadmenta pri donoenju stratekih odluka(najznaajnijih odluka za preduzee), razvilo se uporedno s rastom i razvojem preduzeastrategijsko upravljanje. U okvirima savremene poslovne ekonomije vodeu ulogu i znaaj imajukoncepti strategijskog upravljanja, kao skupa razliitih upravljakih odluka i akcija kojeodreuju dugorono finkcionisanje preduzea i njegovo stabilno uklapanje u poslovno okruenje(u poslednjih nekoliko godina se pokazalo da preduzea koja primenjuju instrumentestrategijskog upravljanja kao najvanijeg dela upravljanja u celini, obezbeuju sebi dugoronu

uspenost.

15 Strategija preduzea moe biti: strategija rasta, stabilnosti, defanzivna strategija,kombinovana strategija itd. U veim i sloenim preduzeima s velikim brojem hijerarhijskihnivoa, zahteva se formulisanje strategije na nekoliko nivoa.

Tako imami korporativne strategije (koje se odnose na preduzee u celini i koje pruajuodgovor na pitanje ta je na posao i kako ga razvijati), zatim poslovne strategije (odnose se napojedine strategijske poslovne jedinice ili grupe proizvoda i zapravo odgovaraju na pitanje kakokonkurisati), potom funcionalnim strategijama (koje podravaju poslovnu i korporativnustrategiju i utvruju ta se mora preduzimati unutar svake kljune poslovne funkcije uz efektivno

korienje resursa).

16 Strateko planiranje je ,,proces odreivanje organizacione misije, dugoronih ciljeva ipravaca razvoje, izbor i planiranje aktivnosti te alokacija resursa za njihovo ostvarenje.

Strateka kontrola je ,,proces provere progresa u primeni strategije i efekata preduzetihstrategijskih akcija u poreenju sa strategijskim planom koji se obavlja u periodinim ili


9/17

kritinim intervalima da bi se utvrdilo da li se i kako brzo organizacija kree prema strategijskimciljevima...

Strateka analiza ,,usmerena je razumevanju stratekog poloaja u kome se preduzeenalazi. Zadatak joj je da oblikuje pogled na kljune uticaje na sadanje i budue stanje i efekteposlovanja preduzea, a tima i na strateki izbor. Strateka analiza ukljuuje uticaje iz razliitih

izvora koji su relevantni za odreenje stratekog poloaja, a osobito: 1 iz okruenja, 2 internihresursa preduzea, 3 vrednosti oekivanja i ciljeva razliitih grupa ukljuenih u procese analize,izbora, usvajanja implementacije i kontrole poslovnih odluka...

17 U savremenim uslovima interna revizija predstavlja znaajan faktor bez kog se ne moezamisliti efikasno upravljanje preduzeem, zbog ega se ona i smatra produenom rukommenadmenta. Interna revizija nastaje i razvija se, najee, kao potreba preduzea u kontekstuboljeg procesa upravljanja i izvrenja planiranih ciljeva, za razliku od eksterne revizije iji jenastanak i razvoj, po pravilu, iniciran zakonskim ili strukovnim propisima i pravilima (upravozato se i naglaava da je interna revizija servis menadmenta koji je i utemeljen da bi se nadzirao

raunovodstveni sistem i sistem internih kontrola zbog pruanja pomoi u ostvarenu planiranihciljeva.

18 Objekat eksterne revizije (ukoliko su finansijski izvetaji usklaeni saraunovodstvenim naelima i standardima, zakonskim propisima, te usvojenimraunovodstvenim politikama, tada revizor u svom izvetaju moe da istakne da su finansijskiizvetaji realni i objektivni. Meutim, kvalitet obavljene revizije zavisi i od definisanog postupkaocene usklaenosti tih finansijskih izvetaja sa revizorskim standardima, kodeksom profesionalne etike i nacionalnim zakonskom propisima) su najee finansijski izvetajipreduzea.

Objekat interne revizije (akcenat je na informacijama o sigurnosti i uspenosti celokupnogposlovnog sistema kao i na pojedinim segmentima te celine, zbog ega se i istie znaaj nadzoranad raunovodstvenim sistemom i sistemom internih kontrola koje menadment provodi puteminterne revizije. Preduzee mora poslovati u skladu sa ciljevima i politikom preduzea,zakonskim propisima i ostalim pravilima na nivou posmatranog preduzea kao to su standardikvaliteta, standardni trokovi, planirana produktivnost, te razni interni pravilnici i normativniakti. Vana je i usklaenost sa standardima interne revizije, kodeksom etike internih revizora,pravilima odbora internih revizora i sl.) po pravilu,celokupno poslovanje preduzea.

19 Izvetaj internog revizora se bitno razlikuje od izvetaja eksternog revizora, uglavnomzato to se obaveznost provoenja eksterne revizije finansijskih izvetaja reava, uobiajno,zakonskim propisima, a interna revizija poslovanja se razvija zbog zahteva za to uspenijimposlovanjem.

Naime, u izvetaju internog revizora podrazumeva se isticanje uoenih nedostataka uposlovanju te predlog mera za otklanjanje tih nedostataka. Osim toga, podrazumeva se da internirevizor prati da li je menadment usvojio predloene korektivne mere te da prati promene dokojih dolazi u poslovanju zbog realizacije usvojenih korektivnih mera. Kao to je ve naglaeno,rad internog revizora, iako je prvenstveno usmeren na poboljanje kvaliteta poslovanja i na


10/17

pomo menadmentu, moe biti vrlo koristan i sa aspekta eksternog revizora i to posebno priupoznavanju poslovanja klijenata i oceni sistema internih kontrola.

20 U kontekstu Principa, aktivnosti raunovodstvene profesije su detaljno definisane,

odnosno ona se tretira kao jedan deo menadmenta, sa specifinim pravima i odgovornostima.Zadaci raunovodstvene profesije distribuirani su po Principuma na sledei nain, i to: U Principu ,,Obezbediti osnovu za uinkoviti okvir korporativnog upravljanja,

korporativno upravljanje zahteva osnivanje i rad nadzornih, regulatornih i izvrnihtela koji e delovati na profesionalan i objektivan nain.

U Principu ,,Prava akcionara i kljune vlasnike funkcija, na osnovu pravaakcionara, koje bi trebalo obezbediti zakonodavstvo svih zemalja ukazuje navedeniprincip.

U Principu ,,Pravedan tretman akcionara, uloga raunovodstvene profesije je daraunovodstvenim informacijama zatiti jednakost izmeu domaih i stranihakconara, a posebno izmeu veinskih i manjinskih akcionara.

U Principu ,,Uloga poverilaca u korporativnom upravljanju, posebna je ulogaraunovodstva u zatiti interesa poverilaca, a naroito onih koji eventualno sudelujuu upravljanju kompanijom.

U Principu ,,Objavljivanja i transparentnosti, kao najvanijem principu koji seodnosi na ulogu i konkretne zadatke raunovodstvene profesije. Okvir zakorporativno upravljanje prema navedenom Principu mora obezbediti blagovremene, tane i znaajne informacije koje ukljuuju finansijsku situaciju,uspeh i vlasniku stukturu kompanije.

U Principu ,,Odgovornost uprave, raunovodstvena profesija moe obezbeditiinformacije za obavljanje osnovnih funkcija uprave.

21 Prevara predstavlja namerno injenje ili propust koji se odnosi na lano, netano ilinepotpuno ikazivanje injenica te na zloupotrebu, to za posledicu ima negativan uinak naprihode i rashode, odnosno nacionalna budetska sredstva, sredstva Evropske unije i sredstva izdrugih izvora.

Nepravilnost je nepridravanje ili pogrena primena zakona i drugih propisa koji proizilazeiz injenja ili propusta korisnika budeta, a koja ima ili bi mogla imati tetan uticaj na budetskasredstva i sredstva iz drugih izvora, bilo da se radi o prihodima/primicima, rashodima/izdacima,povratima, imovini ili obavezama.

Pronevere imamo u sluaju kada neko ne ispuni svoje obaveze i svesno oteti interese iimovinu drugoga.

22 Nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti finansijski izvetaji, koje podnose menaderi preduzea, banaka, osiguravajuih drutava, javnih fondova i ostalih finansijskih institucijavlasnicima kapitala i ostalim relevantnim korisnicima, mogu se oznaiti jednim od glavnihuzroka uestalih pojava prevara i pronevera, i u svetu i u naoj zemlji.

Pomenuto, svesno ine raunovoe i finansijski menaderi po nalogu svog generalnogmenadera, esto naruenom od spoljnih raktora, inei na taj nain neporcenjivu tetu samim


11/17

preduzeima. Uz navedeno, ovlaeni revizori, koji vre statutarnu reviziju takvih godinjihbilansa, znaajno doprinose da se uinjene prevare ili pronevere ne primeuju, odnosno neoseaju se obaveznim da ih otkriju i obelodane, pa ih na taj nain ,,zvanino pokrivaju.

23 Uestalim pojavam prevara, prema praksi razvijenih zemalja, doprinose sledei faktori, ito: Ekonomski ciklusi-u uslovim recesionih kriza, kada se dolazi do smanjenja trgovine

i prihoda, javljaju se velike ,,manipulacije sa profitima banaka i korporacija; Neadekvatni kontrolni sistemi- kontrole u bankama i preduzeima, koje ne

obuhvataju redovan pregled poslovanja, mogu dovesti do toga da se te slabostieksploatiu za organizovanje;

Korporativne reorganizacije- esto nisu efikasne i slabe kontolu, a proces redukcijei zakanjenja izaziva ozbiljne posledice u organizacionoj strukturi i podstie klimuza prevare, naroito od menadmenta srednjeg nivoa, iz bojaznosti da ne bi izgubilisvoje pozicije;

Trend zaposlenosti- ukoliko u korporaciji postoji oseaj nesigurnosti radnog mestagubi se korporativna lojalnost i zaposleni e manje-vie podnositi lane izvetaje; Korporativni pritisci-kompanije sa strogim isticanjem performansi su vie osetljive i

podloene prevarama; Tehnoloki napredak- kada doe do toga da se vri transfer fondova u

meunarodnim okvirima, tee je otkriti prevare; Industrijske relacije-prevare odgovaraju industrija (na primer, industrijske grane sa

visokim nivoom pouzdanosti postaju snani faktori, koji imaju jedinstven pristupinformacijama).

24 Donoenje uputstva za primenu SAS-82 (,,Posebne aktivnosti u otkrivanju prevara prireviziji finansijskih izvetaja), krajem 90-tig, godina proplog stolea, urgentno se reagovalo naspecifine forme prevara zapaene na finansijskom tritu, posebno na berzama, koje su seogledale u kupoprodaji akcija i drugih hatrija od vrednosti, koje se tretiraju kao posrednikeprevare ili brokerske prevare.

Investicione prevare su prevare u vezi sa akontacijama provizija, prevare pri avansnim plaanjima, robne prevare, prevare pri prodaji inostranog zemljita, berzanske prevare,blagajnie prevare, neosnovano dobijanje franiza i slino. Pomorske prevare su smanjenjezapremine, prevare u obraunu pomorskih tarifa i sline pojave.

25 Direktorske i kompanijske prevare su steajne prevare, prevare dugog opstajanja firme,posrednie prevare, prevare u prodajnim transakcijama, prevare obrauna plata, prevare sanovcem, prevare sa zalihama i slino.

Kompjuterske prevare su kompanijske prevare uz pomo kompjutera, prevare saneautorizovanim softvreom, prevare sa kompjuterskim prekidima i slino. Nove probleme sapoveanjem kompjuterskih prevara izazvao je brzi razvoj kompjuterskih tehnologija.


12/17

26 Bankarske i finansijske prevare su otkrivanje i dokazivanje prevare u osiguranju,hipotekarne prevare, prevare sa ekovima i kreditnim karticama, prevare zadravanja transferaitd.

Aktivnosti na otkrivanju i preventivnoj zatiti od prevara usmeravaju se sledea tri pravca, ito:

1. dopunom i usavravanjem zakonodavne regulative protiv prevara;2. donoenjem novih meunarodnih revizijskih procedura i standarda koji nezavisnerevizore obavezuju da, kada u toku revizije finsnsijskih izvetaja primete da postojiindikacije prevara, pristupe intenzivnim ispitivanjim i otkriju prevare, koje eobelodaniti korisnicima revizijskih izvetaja; zaotravanjem revizijske odgovornostiza otkrivanje prevara doprinee smanjenju ovih pojava u praksi;

3. organizovanjem samozatite protiv prevara na berzama ,u predzeima, bankama idrugim znaajnim institucija, to je i najvaniji pravac aktivnosti protiv prevara uprivredi.

27 Organizovaje periodinih anketa i izrada upitnika na koje direktori nizih nivoa izaposleni obavezno odgovaraju jeste jedna od relativno novijih metoda kontrole planova.Pomenuti upitnici obino sadre sledea pitanja, i to:

1. kakav je stav i dranje menadmenta prema prevarama;2. da li organizaciona struktura podrava procedure protiv prevare;3. da li zaposleni uzimaju po dva odvojena godinja odmora;4. da li je podela odgovornosti adekvatna;5. da li je manadment u stanju da ostvaruje kontrolu;6. da li se redovno dostavljaju pripremljeni izvetaji;7. da li se redovno vre pregled i analiza dostavljenih izvetaja;8. dakva su bitna zapaanja iz izvetaja itd.

28 Ameriki institut javnih ovlaenih raunovoa (AICPA) je uoavajui problem koji jevezan za bri izlazak iz krize i podsticaj intenzivnijeg razvoja finansijskog trita formiraospecijalni komitet za unapreenje,sistema finansijskog i poslovnog izvetavanja, poznato kaoJenkinsov komitet.

Jenkinsov komitet je predloio novi model finansijskog i poslovnog izvetavanja, koji serazlikuje od sadanjih. Novi modes se zasniva na znatno veem obimu informacija o budunosti iu tom smislu: vie fokusira faktore koji treba da utiu na kreiranje dugoronih vrednosti,ukljuujui i nefinansijske mere za ostvarivanje finansijskih ciljeva i bolje usklaenostiinformacije za eksterne korisnike sa informacijama koje su neophodne menadmentu firme,banke, itd.

U toku rasprave o predlozima Jenkinsovog komiteta ukazano je na opasnosti koje mogudoneti krupne inovativne pomene tradicionalnih finansijskih izvetaja, vezano za obezbeivanjenovih sadraja, koji mogu biti predmet ozbiljne odgovornosti.

29 Poeci sistematskog i naunog prouavanja privrenog kriminala posebno su uoljivi uSAD-u. Veliki broj privredih nepravilnosti kriminalnog karaktera, pojavo se ve krajem 19.


13/17

veka, u uslovima pune ekspanzije industrijske proizvodnje, velike akumulacije novca i imovine,nastojanja velikih kapitalistikih drutava, irenje svetske trgovine i naglog porasta brojastanovnika.

Meu zaetnike naunog prouavanja privrednog kriminala ubraja se, u prvom redu, EdwinShutherland (najvie se bavio privrednim kriminalitetom koji su prouzrokovali vrhovni

menaderi, a osetili akcionari i javnost). Shutherland je, ujedno, prvi koji je 1939. godineprogovorio o privrenom kriminalu, ili kako ga u SAD-u nazivaju kriminalu belih kragni.Po istraivanjima privrednog krimainala koji prouzrokuju vrhunski menaderi isticao se i

Donald R. Creesey, poznat po svom trouglu prevara, istiui da je prevara rezultat prilika, pritisaka i racionalizacije. Joseph T. Wells, poslednjih godina redovno na spisku 100najuticajnijih osoba na finansijskom i raunovodstvenom podruju u SAD-u. W.Steve Albrecht,isto tako pionir na podruju istraivanja privrednog kriminalitera u SAD-u, istie da privrednirevizori, poreski savetnici i knjigovoe nemaju dovoljno znanja da bi se sa uspehom mogli bavitiotkrivanjem i spreavanjem savremenog privrednog kriminala.

30 Raunovoe i njihovi saradnici mogu, takoe biti poinitelji kanjivih dela s podrujaprivrednog kriminala, i to: kada svoj radni poloaj i raunovodstvenu delatnost iskoriste za delasa nepotenim namerama (prevare), i kada se nosici raunovodstvene delatnosti zbog slabih ilinedostajuih raunovodstvenih pravila nau u kripcu kriminalnih dela drugih (misli se naneadekvatnu organizovanost, odnosno na organizacioni nered sa manjkavim sistemon internihkontrola, niskom poslovnom kulturom i niskim moralom menadera i vlasnika preduzea).

Upravo zato su najei inicijator za vrlo savesnu procenu postojeih, kao i za opredelenjenovih raunovodstvenih i ostali strukovnih pravila, privredni delikti,koji su i nazasluniji za itavniz poboljavanja u raunovodstvenom izvetavanju, kao i za usavravanje internihraunovodstvenih kontrola.

31 Poslovna higijena se moe definisati kao eljeni nivo ureenjog i pouzdanog poslovno-organizacionog reda i poslovne kulture, a sve to stvara uslove za poteno, efektivno, tedljivo iuspeno poslovanje preduzea.

Poslovna kultura predstavlja poslovnu klimu, koju stvara menadent, a to se posebnoodnosi na vrhovni menadment, uz pomo nadzornih organa. Radi se, dakle, o pretpostavkama iuverenjima, odnosno novim vrednostima u svesti zaposlenih, tj. o novoj radnoj etici, koja sezasniva na poistoveivanju pojedinca s preduzeem. Sve navedeno, ostvaruje se grupnimreavanjem zadataka i prilagoavanjem novim okolnostima. U sve veoj meri, takoe, preduzeaje socijalno odgovorno za zaposlene.

32 Produkt kreativnog, odnosno manipulativnog raunovodstva predstavljajuneverodostojni, tj. neistiniti raunovodstveni izvetaji. Naime, radi se o strunim i/ili moralnospornim ponaanjima nosilaca raunovodstvene delatnosti, koji raunovodstvenim znanjem ivetinama prepravljaju raunovodstvene podatke i izvetaje, prikrivajui, na taj nain, stvarnedogaaje, procese ili stanja, najee i sam poslovni rezultat. Dakle, imamo posla saprevarantskim podacima, ija je svrha lano predstavljanje ekonomskih okolnosti i uspeha


14/17

privrednog dutva, a rezultat su zloupotrebe pravnih i/ili drugih strukovnih, te profesionalno-etikih normi.

33 Najvea pretnja kvalitetnom due diligence-u su upravo finansijske prevare i obmane

koje se, u strunoj literaturi, definiu kao namerno nerealno (iskrivljeno) prikazivanje osnovnihelemenata finansijskih izvetaja privrednih drutava. Kreu se obino, od bezazlenih, tj.umerenih promena raunovodstvenih procena do vrlo opasnih preterivanja u iskazivanju lanedobiti.

U postupku finansijskog due-diligence-a posebnu panju treba obratiti na sledee dveosnovne strategije manipulisanja raunovodstvom, i to: strategija hipertrofirane dobiti u tekuemperiodu (precenjivanjem prihoda i/ili podcenjivanjem trokova), s ciljem da se uini dopadljivainvestitorima i kreditorima; strategija iskazivanja nieg iznosa dobiti u tekuem periodu(podcenjivanjem prhoda i/ili precenjivanjem trokova), s ciljem da se tekua dobit odlae zanaredni period i finansijski rezultat tekueg perioda prezentuje loijim od realnih.

34 Howard Schilit istie sedam osnovnih oblika manipulisanja raunovodstvom, koji seoznaavaju kao ,,sedam smrtnih grehova u raunovodstvu, i to su:

1. Ranije knjigovodstveno obuhvatanje prihoda ili knjigovodstveno obuhvatanjeprihoda sumnjivog karaktera a ine ga:

Prihod proknjien, a usluga jo nije izvrena; Prihod proknjien, a kupac nije potvrdio prijem robe; Prihod proknjien mada kupac nema obavezu plaanja; Prodaja i fakturisanje robe podrunici; Kompenziranje neke vrednosti sa kupcem i knjienje kompenzacije kao

prihoda.

2. Knjienje lanog prihoda, a ine ga: Gotovina primljena iz kredita proknjiena kao prihod; Prinos na investicije proknjien kao prihod; Rabat dobavljau vezan za budue kupovine proknjien kao prihod.

3. Poveanje prinosa jednokratnim zaradama, a ine ga: Poveanje profita prodajom podcenjene imovine; Ukljuivanja prinosa ili zarade od investicije kao dela prihoda; Prikazivanje prinosa ili zarade od investicije smanjenjem sopstvenih

trokova; Stvaranje prinosa reaniranjem (preureenjem) pozicija u bilansu stanja.

4. Prikazivanje tekuih trokova u narednim ili u predhodnom poslovnom periodu : Razgranienje normalnih operativnih trokova; Promena raunovodstvenih politika i iskazivanje tekuih trokova u

predhodnom poslovnom periodu; Veoma sporo amortizovanje trokova; Izbegavanje da se smanji vrednost ili da se otpie opteena imovina ili

imovina van upotrebe.5. Izbegavanje da se proknjie obaveze ili njihovo adekvatno smanjenje, a ine ga:


15/17

Proputanje da se proknjie trokovi i obaveze koji se moraju pokritiodnosno izmiriti;

Smanjenje obaveza promenom raunovodstvenih pretpostavki; Prikazivanje sumnjivih rezervi kao prinosa odnosno prihoda; Kreiranje lanih rabata; Prihod proknjien kada je primljena gotovina iako budue obaveze ostaju.

6. Prikazivanje tekueg prihoda u narednom poslovnom periodu: Stvaranje rezervi i njihovo prikazivanje kao prinosa u narednom poslovnom

periodu; Nepravilno dranje prihoda pred zakljuivanjem akvizicije (preuzimanja).

7. Prikazivanje buduih trokova u tekuem poslovnom periodu kao posebnihtrokava, a ine ga:

Naduvavanje iznosa posebnih trokova; Neodgovarajue prikazivanje trokova istraivanja u vezi sa struktutitanje,

privrednog drutva; Neodgovarajue prikazivanje diskrecionih trokova u tekuem poslovnom

periodu.

35 U postupku due diligence-a, posebnu panju treba obratiti prema A. Reed Layoux iCharles M. Elson-e, treba obratiti na sledee mogunosti za manipulisanje raunovodstvom:

- namerno komplikovanje procedura i mera;- velike transakcije se obavljaju u poslednji as;- promena revizora zbog nesuglasica sa vrhom preduzea;- preoptimistine prognoze vrha o perspektivi kompanije;- fin.rez se prikazuju boljim od konkurencije a to je malo verovatno;- veoma disperzivne poslovne jedinice sa decentralizovanim upravljanjem i nedovoljnim

sistemom internog izvetavanja;- insistiranje generalno menadera da prisustvuje svim sastancima Odbora za reviziju sa

internom kontrolom ili eksternim revizorom;- dosledna podudarnost planiranih i ostvarenih finansijskih rezultata;- ogranienja u direktnoj komunikaciji izmeu interne kontrole i Odbora ua reviziju;- raunovodstvene metode preferiraju formu u odnosu na sadraj poslovne transakcije;- insajderska trgovina akcijama kompanije i sl.

36 U novembru 1996. godine, Meunarodni komitet za revizorske standarde (ASB),utvrdio je dva uputstva za primenu SAS-81. ,,Revizija investiranja kojom je utvrena

revizorska procedura provera raunovodstvenih podataka o nedefiisanim investicijama uobavezama i hartijama od vrednosti kod preduzea i banaka, kao i nedefinisanih investicijaneprofitnih organizacija.

Ova procedura, pored ostalog, proiruje obaveze nezavisnog revizora, ukljuujui irevizorsku odgovornost za detaljnije provere kod berzanskih posrednika (brokera) u pouzdanostevidencija o poverenim hartijama od vrednsti i objektivnom potvrivanju njihove berzanskevrednosti, kako bi se onemoguile eventualne finansijske prevare i zatitili budui kupci akcija.


16/17

37 Drugo uputstvo SAS-82 odnosi se na otkvanje prevara u finansijskim izvetajima. Novauputstva se primenjuju na reviziju raunovodstvenih izvetaja poev od 1997. godine i definiuproirenu obavezu revizora da detektuje materijalno netano prikazivanje informacija kojim se prikrivaju finansijske prevare. Da bi se obezbedila vea zatita javnih interesa i zaotrila

odgovornost revizora u otkrivanju prevara, novo uputstvo SAS-82 preciznije definie revizoruodgovornost kako sledi:,,Revizor je obavean da planira i izvede reviziju i da dobije razumna uverenja o tome da

finansijske informacie ne sadre materijalno pogrene prikaze, uzrokovane bilo grekom ili prevarom. Novo uputstvo SAS-82 mnog precizije obavezuje revizora da bolje procenirevizorski rizik u vezi sa matrijalnom grekom ili nezakonitim radnjama.

38 Novi standard SAS-99 uvodi novu eru zahteva koji se postavljaju pred revizore u veziotkrivanja prevara. Izjava o revizorskom standardu br. 99, Razmatranje prevare u revizijifinansijskih izvetaja, je kamen temeljac opirnog programa AICPA, usmeren prema prevarama i

veoj korporativnoj odgovornosti. Cilj programa je da se ponovo izgradi poverenje ulagaa utrite kapitala i ponovo uspostave revidirani finansijski izvetaji.SAS-99 podsea revizore da treba da prevaziu neke prirodne tendencije kao to su

pristrasnost, predhodna poznanstva i treba da usvoji vie kritiki i skeptiki pristup kod svojihanganmana. SAS-99 zahteva od revizora da procene rizike od prevare, i opisuje ta treba dapreduzmete kada utvrdite da pogreno iskazivanje jeste rezultat prevare.

SAS-99 daje smernice u vezi sa akcijom, ima potencijal da znaajno unapredi profesiju. Toje standard koji dosee do svih podruja procesa revizije i pokree revizore u drugaijem smeru,dalje od ,,mentaliteta spiska za proveru , a blue reviziji osobe koja misli svojom glavom. Onprofesionalni skepticizam stavlja napred i u sredite-tano tamo gde i treba da bude.

39 Vano je da revizor raspolae sa solidnim i velikim iskustvom i praksom, kao ipoznavanjem praktine strane trgovakih operacija koje se ubrajaju u domen revizija. Revizormora i u etikom i socijalnom pogledu da predstavlja linost na apsolutnoj visini, tako da svojimugledom uliva puno poverenje okoline sa kojom dolazi u dodir.

Revizor treba potpuno objektivno i nepristrasno,a u isto vreme struno i kritiki, da iznesesvoje prigovore, na osnovu injenica utvrenih prilikom ekspertize. Pozvan je da titi interesesamo i jedino stvari, tj. iznalaenje prave istine. Delikatna misija revizorskog posla, pri izborulinosti insistia na zrelijim osobama(ne pre tridesete godine). Veoma vana stvar pri izboru je itaktinost u ophoenju sa ljudima.

Dr E. Milendorf je izneo ,,deset zapovesti, kojih bi svaki revizor morao da se pridrava:

Da slui samoj stvari; Da stoji iznad zainteresovanih; Da ne dozvoli da ga uticaj bilo koje vrste isteraju iz granica stroge stvarnosti; Da se nesmatra nepogreivim; Da ne daje odgovore na pitanja koja nisu u domenu njegove struke; Da prigovore uinjene strunim miljenjima iskoristi za utvrivanje stvarne istne, i

da se ne uputa da ih bez proveravanja pobije; Da izvesti o svakoj greci, pa iako je sam uinio;


17/17

Da bude istinit i jasan; Da prvo shvati pisanje pa onda da odgovor, jer se odgovor inae nee moi

razumeti; Da uva staleku ast.

40 U programu kontinuiranog profesionalnog usavravanja revizora (CPE) se istie, da profesionalni raunovoa treba da obavi strune usluge sa opreznou, sposobnou imarljivou, te da je njegova kontinuirana obaveza da svoje struno znanje i vetine dri nazahtevanom nivou, kako bi se obezbedilo da klijent ili poslodavac ima koristi od profesionlnihusuga koje se baziraju na auriranim dostignuima delatnosti, zakonodavstva i tehnike.

Od revizora se nakon sticanja zvanja ovlaenog revizora, zbog izuzetnog razvoja nauke,tehnike i tehnologije, trai kontinuirano profesionalno usavravanje, kako bi struno znanje ivetine drali na visokom naunom i strunom nivou. Otuda zapravo potreba za stalnimprofesionalnim usavravanje, licenciranjem (u kontekstu revizorske profesije, pod pojmomlicenca, podrazumeva se dozvola za rad koju revizoru za vrenje revzije izdaje ovlaeno

revizorsko telo, te obnavljanje dobijene dozvole za rad) i nadzorom revizora.U interesu javnosti i profesije je da se donese i prati primena kodeksa profesionalne etikerevizora. Najpoznatiji je ameriki Kodeks o profesionalnom ponaanju.

Problematiku kontinuiranog profesionalnog usavravanja revizora pojedine drave razliitoreguliu, ona se podstie i predstavlja jedan od uslova za licenciranje revizora odnosno izdavanjedozvole za rad, a time i nadzor.

ii predispitna obaveza

Documents