ihp - international committee of the red cross · 2016. 10. 19. · ihp 1...

�1IHPIstraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKEIHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE

Istraživanje �Uloga pojedinca

Uvod v4:Layout 1 11/11/2008 11:01 AM Page 21

Šta PoSMatrač Može da UčInI da bIZaŠtItIo žIvot I ljUdSko doStojanStvoOvo istraživanje usredsređuje se na priče o običnim ljudima koji su u vreme rata ilisituaciji nasilja nešto učinili da bi zaštitili život i dostojanstvo drugih ljudi. Priče su uzeteiz stvarnog života. One se međusobno razlikuju po vremenu i mestu u prošlosti, vrstinasilja (oružani sukob, rasno nasilje, bande mladih...), nacionalnoj pripadnosti zaštitnika,itd. Zajedničko im je da su pojedinci iz tih priča preuzeli na sebe zaštitu drugih i to suučinili uprkos riziku ili ličnom gubitku, a njihovi postupci imali su značajne posledice zaone koje su zaštitili, za njih same, a ponekad i za zajednicu uopšte.

Ciljevi Uočavanje mogućeg uticaja pojedinca, koji se našao u situaciji posmatrača, na

postupke drugih Naglašavanje značaja učešća „običnog čoveka“ na postupke drugih

Materijali: Citati Priče i njihov istorijski kontekst

aktIvnoStI U nekolIko koraka

Prvi korak: Na samom početku voditelj daje uvodne informacije o tome da će tokomčasa razmatrati istinite događaje, realne primere humanitarnih postupaka. Zatim pre-pričava priču „Posledice bitke“ i govori o Anriju Dinanu koji je zaslužan za osnivanjeorganizacije Crvenog krsta.Koristeći prilog - Istorijski kontekst za „Posledice bitke“, voditelj pomaže učenicima dazamisle bojno polje onako kako su ga videli i doživeli oni koji su u tom trenutku biliprisutni. Naglašava uticaj postupka „jedne jedine osobe“ na tok događaja i ponašanjedrugih.

drugi korak: Voditelj čita priču „Sama na klupi“. Nakon pročitane priče voditelj deliučenike na 4 grupe i svakoj grupi postavlja različit zadatak (deli grupama prethodnopripremljene delove priče „Sama na klupi“), uz instrukciju da se užive u uloge koje dobijui da svoje odgovore na zadata pitanja iz tih uloga zapišu. Zadaci za grupe glase:a) Vi ste biografi Grejs Lorč. Ispričajte nam priču o njoj - gde i kada je rođena, u kakvoj je

porodici odrastala, čime se bavila, da li je u njenom životu postojala neka posebnapriča koju bi mogli povezati sa ovim događajem ili ne…

b) Vi ste novinari poznatog nacionalnog časopisa. Saznali ste za događaj koji se desio iodlučili da napravite intervju sa Grejs Lorč i objavite ga. Tokom razgovora sa njominteresovalo vas je: šta je navelo da to učini, da li se plašila, da li je bila svesna rizikakojem se u tom trenutku izložila, da li bi to ponovo učinila…

c) Vi ste tim naučnika-sociologa i psihologa i dajete stručnu analizu događaja. Kakoobjašnjavate ponašanje gomile, zašto gomila nije reagovala na postupak Grejs Lorč,kakav je mogući efekat imao ovaj humanitarni čin na pojedince i zajednicu u celini, dali se očekuju neke promene…

��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a

IHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE



d) Zamislite da ste Elizabet 20 godina posle onog incidenta. Recite nam nešto o sebisada, čime se bavite, kako živite i kako je to što se desilo pre 20 godina uticalo na vašživot (izveštaj se piše u prvom licu)…

Po završetku rada, predstavnici grupa izveštavaju o rezultatima rada.

treći korak: Voditelj inicira diskusiju u velikom krugu o tome kakve su predstave učenikao ljudima koji čine hrabra i dobra dela. Da li su ti ljudi „izuzetni“ ili „obični“ ljudi i da li sunjihovi postupci uvek „impulsivni“. Da li je moguće vaspitavati za humanost? Šta jepostupak Grejs Lorč značio crnoj devojčici, kako razumemo ponašanje gomile, itd.

četvrti korak: Voditelj deli učenike u manje grupe (4-5 učenika) i svaka grupa dobijapo jedan citat iz priloga „Šta posmatrači mogu da učine“. Zadatak učenika u malimgrupama je da razgovaraju o tim citatima, o tome kako ih razumeju i kakav je njihov ličniodnos prema poruci iz tih citata. Nakon rada u malim grupama sledi izveštavanje idiskusija u velikom krugu.

Peti korak: Voditelj završava aktivnost citatom Nelsona Mandele: „Čak i u najmračnijimtrenucima u zatvoru kada smo moji drugovi i ja bili dovedeni do granica izdržljivosti,primetio bih tračak čovečnosti u nekom od stražara, možda samo na trenutak, ali i to mije bilo dovoljno da me razuveri i da mi snagu da izdržim.“Na kraju časa, voditelj skreće pažnju učenicima da u svojim materijalima mogu pročitatii druge istinite priče koje se razlikuju po vremenu i mestu u istoriji, vrsti nasilja,nacionalnoj pripadnosti zaštitnika itd.

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a

�� IHPIstraživanje humanitarnog prava

PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE



��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a


Izgleda da me svako pitanje neposredno dotiče. Akomi kažete da je nekoliko ljudi u nekom selu zatvo-reno bez suđenja, smatram da sam na neki načinlično odgovoran za to. Ne možete tek tako da seditene preduzimajući ništa. Ne možete da kažete da vasse to ne tiče.

Intervju sa Juniti Dau,(Amnesty Action, zima 1999.)

Čak i u najmračnijim trenucima u zatvoru kada smomoji drugovi i ja bili dovedeni do granice izdržlji-vosti, primetio bih tračak čovečnosti u nekom odstražara, možda samo na trenutak ali i to je bilodovoljno da me razuveri i da mi da snagu da izdržim.

Nelson Mandela, Long Walk to Freedom(„Dug put do slobode“)

Poput zla i dobrota se postepeno javlja. Herojinastaju, oni se ne rađaju. Vrlo često, spasioci nasamom početku preuzimaju vrlo malu obavezu -skrivaju nekoga na dan ili dva. Ali jednom, kada suučinili taj korak, oni sebe drugačije doživljavaju - kaonekoga ko pomaže.

Ervin Štaub, Roots of Evil(„Koreni zla“)

Odsustvo protesta može da učvrsti veru počinilacau ono što čine.

Ervin Štaub, Roots of Evil(„Koreni zla“)

Prethodno iskustvo nam ukazuje da kad god ljudiustanu u odbranu svoje sabraće koja su lošijesreće, njihov protest zaista ima neki efekat (...).Ali čak i kada bi naši napori ostavili mučitelje ravno-dušnim, ti napori bi ipak urodili plodom zato štodonose olakšanje i utehu žrtvama.

Eli Vizel, Newsday

Naša ravnodušnost prema zlu čini nassaučesnicima u zločinu.

Egil Arvik, prilikom dodele Nobelovenagrade za mir, 1986. godine

Kad-tad dođe trenutak kada mora da se napravi mo-ralni izbor. Često smo u stanju da zbog jedne priče,jedne knjige ili jedne osobe napravimo drugačijiizbor, izbor u korist humanosti, u korist života.

Eli Vizel, Courage to Care(„Hrabrost da se brine o drugima“)

Uloga pojedincaPrilog

PrIlog: „Šta PoSMatračI MogU da UčIne“ - CItatI Za analIZU


Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



SaMa na klUPI


Vi ste biografi Grejs Lorč i ispričajte nam priču o njoj- gde je i kada je rođena, u kakvoj je porodici odra-stala, čime se bavi, da li u njenom životu postoji nekaposebna priča koju bi mogli povezati sa ovim doga-đajem ili ne…

Vi ste novinari poznatog nacionalnog časopisa i sa-znali ste za događaj koji se desio. Odlučili ste da na-pravite intervju sa Grejs Lorč i objavite ga. Tokomrazgovora sa njom interesovalo vas je šta ju je naveloda to učini, da li se plašila, da li je bila svesna u tomtrenutku rizika kojem se izložila, da li bi to ponovoučinila…

Vi ste tim naučnika-sociologa i psihologa i dajetestručnu analizu događaja - kako objašnjavateponašanje gomile, zašto gomila nije reagovala napostupak Grejs Lorč, kakav je mogući efekat imaoovaj humanitarni čin na pojedince i zajednicu ucelini i da li se očekuju neke promene…

Zamislite da ste Elizabet 20 godina posle onogincidenta. Recite nam nešto o sebi sada, čime sebavite, kako živite i kako je to što se desilo pre 20godina uticalo na vaš život (izveštaj se piše u prvomlicu)…


IStorIjSkI kontekSt Za „PoSledICe bItke“Italija je država koja se nalazi na Apeninskom poluostrvu. Pored Italije na ovom polu-ostrvu se nalazi i Papska država – Vatikan.Od vremena nestanka Zapadnog rimskog carstva (5. vek, 476. godina) do polovine 19.veka Italijani su bili razjedinjeni i živeli su u različitim državama. Neke države su bilenezavisne, a neke su bile pod vlašću Austrijskog carstva. Među italijanskim državama,polovinom 19. veka, izdvajale su se: Papska država, kraljevina dveju Sicilija ili na-puljska kraljevina (najveća država na Apeninskom poluostrvu) i kraljevina Sardinijapoznata kao Pijemont.Pijemont (Kraljevina Sardinija) se nalazio na severu Italije i imao je veliku ulogu u pro-cesu ujedinjenja italijanskih država. Kao najsevernija italijanska država, država u sused-stvu Francuske, bila je pod uticajem revolucionarnih zbivanja u suseda. Najznačajnijaličnost Pijemonta i pokretač ujedinjenja bio je Kamilo Benco di Kavur. Uspeo je da zasaveznika pridobije francuskog cara Napoleona III.Protivnik ujedinjenja italijanskih država bila je Austrijska carevina i njen car Franjo Josif.Polovinom 19. veka Austrija je stupila u rat sa Pijemontom. Rat je izbio zbog toga što jePijemont odbio austrijski zahtev da razoruža vojsku. U rat je ušla i Francuska, kaosaveznik Pijemonta. Rat je bio kratkotrajan i krvav. Ujedinjene francuske i pijemontsketrupe porazile su austrijsku vojsku kod Mađenta i Solferina 1859. godine. Ove pobedesu bile prvi korak ka ujedinjenju Italije. Ujedinjenje je završeno 1870. godine, kada je naApeninskom poluostrvu stvorena država Italija. U sastav Italije nije ušla Papska država.Ona i danas postoji kao nezavisna država.

bitka kod Solferina odigrala se 24. juna 1859. godine između austrijske vojske iujedinjene vojske Francuske i Pijemonta. Bila je to najveća bitka posle bitke kod Lajpciga1813. godine. Bitka je trajala oko 9 sati i završena je sa velikim gubicima u ljudstvu.Bilans bitke bio je: 5.492 poginulih, 23.319 ranjenih, 11.560 nestalih vojnika.

Ova skupa pobeda predstavlja prvi korak ka ujedinjenju Italije.Svedok ove krvave bitke bio je Švajcarac anri dinan. Strašni prizori bojišta, nebriga oranjenicima, ubijanje i pljačkanje, ljudska surovost podstakli su ga da osnuje međuna-rodnu organizaciju Crveni krst 1863. godine. Godine 1864. potpisana je „Ženevskakonvencija“ kojom se zaraćene strane obavezuju da štite ranjenike i da im pruže po-trebnu pomoć.Na inicijativu dr Vladana Đorđevića, obrazovano je Srpsko društvo Crvenog krsta 1876.godine.

��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a




Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



1 Koncentracioni logor je vrstazatvora za političkezatvorenike ili pripadnikedrugih nacija, vera ili rasa.Najčešće se stvaraju za vremerata a zatvorenici se u njimanalaze bez sudskog procesa,već prema nekom opštemkriterijumu. Prvi koncentra-cioni logor stvoren je krajem19. veka za vreme Trećegkubanskog rata za neza-visnost.

2 Skraćenica za Afričkinacionalni kongres je ANK.


IStorIjSkI kontekSt Za: „PojavljUje Se Svedok“južnoafrička republika je država na krajnjem jugu afričkog kontinenta, na obalamaAtlantskog i Indijskog okeana.Krajem 15. veka Portugalac Bartolomeo Dias bio je prvi Evropljanin koji je stigao do RtaDobre Nade, kod današnjeg Kejptauna. Na krajnjem jugu Afrike, polovinom 17. vekaHolanđani su podigli prvo stalno naselje koje je bilo pristanište za brodove na putu zaIndiju. Tako je Nizozemska, država Holanđana, stvorila koloniju na krajnjem jugu Afrike.Kolonija na Rtu dobre nade rasla je doseljavanjem farmera i stočara iz Holandije isusednih zemalja. Dolaskom Holanđana, domorodačko stanovništvo je potisnuto nasever i istok. Buri, kako su se zvali kolonisti, uskoro su zbog velike udaljenosti od maticeoblikovali zasebnu kulturu i jezik, afrikaans.Tokom Napoleonovih ratova (kraj 18. i početak 19. veka) koloniju na Rtu zauzela je VelikaBritanija. Buri su bili nezadovoljni liberalnom britanskom politikom koja je zahtevalazabranu ropstva. Oko 1835. započela je masovna seoba Bura na severoistok.Poljoprivredni karakter Južne Afrike iz temelja je preoblikovan krajem 1860-ih kada su umnogim područjima unutrašnjosti otkrivena nalazišta dijamanata i zlata. Uspešnoiskorišćavanje nalazišta zahtevalo je velika ulaganja, a potrebni kapital imali su samoBritanci. Britanski kolonijalni apetiti su jačali, i postojanje nezavisnih burskih država sveje više predstavljalo smetnju i konkurenciju. Zbog odbijanja da ne-burski doseljeniciimaju neograničeno biračko pravo izbio je oktobra 1899. godine Burski rat.Petostruko brojnije britanske snage odnele su pobedu u burskom ratu zahvaljujućiinterniranju burskih civila u koncentracione logore. Širom Južne Afrike, Britanci su osno-vali 31 koncentracioni logor1. U vreme Burskog rata (1899 – 1902) u njima je boravilooko 28.000 žena i dece. Zbog loših uslova u logoru skoro svi su umrli.U periodu posle Burskog rata, zahvaljujući većini u beloj populaciji, Buri (od tada zvanii Afrikaneri) su dominirali političkim životom. Crno stanovništvo je isključeno iz poli-tičkog procesa i započela je politika rasne segregacije koja se ogledala u tome da: su neki položaji u rudarskoj industriji bili rezervisani samo za belce, su crnci mogli naseljavati samo određena područja, je crnom stanovništvu bio ograničen pristup u veće gradove.Zbog toga je crno stanovništvo počelo da se organizuje. Njihova prva političkaorganizacija bio je Afrički nacionalni kongres2, osnovan je 1912. godine.

Posle Drugog svetskog rata došlo je do jačanja politike rasne segregacije. Rasno pitanje jestavljeno u prvi plan, naročito posle pobede Nacionalne stranke, na izborima 1948. godine.Politika rasne segregacije dobila je ime aparthejd (na jeziku afrikanera znači odvojenost).Svi stanovnici su podeljeni u četiri rasne grupe: belce, Bantu (crnce), obojene (mešanerase) i Azijate. Zabranjeni su brakovi između pripadnika različitih grupa, ustanovljene suodvojene obrazovne, zdravstvene i druge javne ustanove, zabranjeno je kretanje crnacau područjima belaca bez propusnica, stvorene su enklave za naseljavanje crnaca.Aparthejd je izazvao snažnu reakciju crnog stanovništva. Afrički nacionalni kongres jeznačajno ojačao. Da bi sprečila delovanje ANK, vlada je zatvorila njegove vođe, međukojima je najpoznatiji bio nelson Mandela.Krajem 80-ih godina 20. veka održavanje aparthejda postalo je nemoguće. Godine1991. parlament je opozvao rasne zakone i oslobođena je većina političkih zatvorenika.Pripremljen je nacrt privremenog ustava koji je izjednačio biračko pravo svih stanovnikaJužne Afrike. Prvi višerasni izbori održani su 1994. godine, i na njima je pobedio Afričkinacionalni kongres. Mandela je izabran za predsednika.

Struktura stanovništva 1995

Crnci 76%

Belci 13%

Pripadnici ostalih

obojenihrasa

11%


IStorIjSkI kontekSt Za „SaMa na klUPI“Arkanzas je država u južnom delu Sjedinjenih Američkih Država. Litl Rok je najveći iujedno i glavni grad države. Krajem 50-ih godina 20. veka, 77% stanovništva Arkanzasasu činili belci a 22% američki crnci.Do 1954. godine u većini američkih škola u državama na jugu zemlje postojala je rasnasegregacija. Deci američkih crnaca nije bilo dozvoljeno da pohađaju iste škole kao ideca belaca. Škole za decu američkih crnaca su po pravilu dobijale manje sredstavanego škole za decu belaca. Vrlo često su im bile neophodne popravke, a nedostajale suim i osnovne potrepštine. 1954. godine Vrhovni sud SAD je proglasio nelegalnomsegregaciju škola prema rasi. Sud je naložio da škole koje su „bile isključivo za belce“moraju da otvore vrata za učenike crnce„čim to bude moguće“.

događaji koji su prethodili priči: Da bi ispoštovao naređenje Vrhovnog suda, školskiodbor Litl Roka je objavio da srednja škola u gradu koja je bila isključivo za belce možeda prima i đake crnce. Prvog dana škole septembra meseca 1957, devetoro dece crnacaje planiralo da se upiše u Centralnu srednju školu u Litl Roku. Na sastanku koji je održandan ranije školski nadzornik je rekao roditeljima đaka crnaca da on neće moći da ihzaštiti ukoliko budu pratili svoju decu u školu. Guverner Arkanzasa je poslao nacionalnugardu (vojne snage koje je kontrolisala vlada države) u Litl Rok tvrdeći da postojiopasnost da dođe do nasilja. Nacionalna garda je sprečila decu crnce da uđu u školu.Oko škole se okupila i gomila belaca da bi sprečila decu da u nju uđu.

IStorIjSkI kontekSt Za „korak Po korak“Republika Poljska je evropska država koja se na zapadu graniči sa Nemačkom, na jugusa Češkom i Slovačkom, na istoku sa Ukrajinom i Belorusijom i na severu sa Litvom,Rusijom i Baltičkim morem.Tokom svoje istorije, Poljska je najveći procvat doživela u 16. veku za vreme vladavinedinastije Jagelovića. Od 17. veka moć Poljske opada i kao samostalna država nestaje sakarte Evrope. Od tada, delovi Poljske se nalaze u sastavu Pruske, Ruskog i Austrijskogcarstva. Po završetku I svetskog rata, raspadom moćnih carstava, stvorena je jedinstvenadržava Poljska.Burna istorija Poljske je dovela do toga da pored Poljaka, u Poljskoj žive i drugi narodi,uglavnom narodi susednih država. Među najbrojnijim narodima bili su Jevreji koji su biliproganjani u skoro svim evropskim državama. Do početka II svetskog rata u Poljskoj ježivelo oko 3,5 miliona Jevreja.Drugi svetski rat (1939–1945) je najveći i najrazorniji oružani sukob u istoriji čovečanstva.Počeo je napadom Nemačke na Poljsku, 1. septembra 1939. godine a završio sekapitulacijom Japana, 2. septembra 1945. godine.Po nalogu Adolfa Hitlera, nemačka vojska je iz vazduha i sa kopna napala Poljsku, 1.septembra 1939. godine. Dve nedelje kasnije, sovjetska Crvena armija je napala Poljskusa istoka. Do kraja septembra 1939. godine Poljska je zbrisana sa karte Evrope. Njenezapadne delove okupirala je Nemačka a istočne Sovjetski savez. Delovi Poljske koji subili u sastavu Sovjetskog saveza, 1941. godine, posle napada Nemačke na SSSR našli suse pod nemačkom okupacijom. Tako je do kraja 1941. godine, Nemačka okupirala celuteritoriju Poljske.

��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a


Izvori: http://www.funkandwagnalls.com DanijelBurstin i Bruks Keli sa RutBurstin:“Istorija SAD“, Ginn andCompany, Leksington,Masačusets 1981.http://www.infoplease.comDejzi Bejts: The Long Shadow ofLittle Rock („Duga senka LitlRoka“), David McKay, Njujork1962.



Poljska vlada je napustila zemlju a otpor okupatoru organizovao je Poljski pokret otpora.Nemački okupatori, u skladu sa Hitlerovom politikom antisemitizma krenuli su u otvoreniobračun sa Jevrejima Poljske. Krajem 1939. godine i početkom 1940. u Varšavi su Nemciosnovali tzv. „varšavski geto“. Deo Varšave je izolovan tako što su podignuti visoki zidovi,tako što su zazidani prozori i u taj deo, daleko od očiju drugih, smešteni su Jevreji. Okopola miliona Jevreja živelo je u oskudici, pod veoma teškim uslovima, uslovima koji subili pogodni za razvoj zaraza i bolesti. Teški uslovi života pojačani su strepnjom i strahom1942. godine kada su Nemci otpočeli deportaciju Jevreja u koncentracione logore,poznate pod imenom „logori smrti“. U „logorima smrti“ Nemci su vršili sistematskoistrebljenje Jevreja. Više miliona Jevreja – žena, dece i muškaraca – izgubilo je živote.Milioni Jevreja izgubili su živote u koncentracionim logorima – Mathauzen, Aušvic,Treblinka, Dahau, Buhenvald...Poljski pokret otpora, avgusta 1944. godine je podigao ustanak sa ciljem da se Varšavaoslobodi od okupatora. Posle tri meseca velikih borbi Nemci su ugušili ustanak. Hitler jenaredio da grad nestane. U plamenu je uništeno 85% teritorije Varšave, a mali brojstanovnika koji su preživeli odvedeni su u koncentracione logore.

IStorIjSkI kontekSt Za „HrabrI ProdavaC“Tajland je država u jugoistočnoj Aziji koja se graniči s Mianmarom (raniji naziv Burma) naseveru i zapadu, Laosom na severu i istoku i Malezijom i Tajlandskim zalivom na jugu.Bangkok je najveći i ujedno i glavni grad Tajlanda.Pre Drugog svetskog rata privreda Tajlanda je počivala na poljoprivredi. U skorije vreme,privreda Tajlanda se više oslanja na industriju i grad. Ova promena je uticala napovećanje sveukupnog bogatstva zemlje ali je izazvala i socijalne probleme. Problemivezani za životnu sredinu i nedovoljna količina zemlje nagnali su mnoge Tajlanđane dapređu iz sela u grad. Mada neki od njih pronađu posao, mnogi to ne uspevaju, zbog čegaje došlo do povećanja broja beskućnika po gradovima i porasta kriminala. Tajland se sveviše suočava i sa problemom bandi mladih u Bangkoku i drugim gradskim sredinama.

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



Razorena Varšava u II sv. ratu

Izvori:„Tajland: studija o zemlji“,priredila B.L. LePer: Vašington,Savezno odeljenje zaistraživanja, BibliotekaKongresa, septembar 1987.Izdanje na internetu:http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/thloc.htm/#th0046Infoplease.com (Almanac)http://www.inplease.com/index.htmlFunk and Wagnalls.comhttp://www.funkandwagnalls.com/



�1

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



24.j

una

1859

.god

ine

aust

rijsk

aif

ranc

uska

vojs

kasu

sesu

kobi

leko

dSo

lferin

a,gr

ada

use

vern

ojIta

liji.

16ča

sova

kasn

ije,3

6.00

0lju

dije

leža

lom

rtvo

ilira

njen

o.Ia

koje

1859

.god

ine

moć

oruž

jada

nane

sepo

vred

elju

dsko

mte

lubi

lave

ća,s

poso

bnos

tda

sebr

ine

ora

njen

imvo

jnic

ima

nije

.Te

veče

ripo

sle

bitk

eA

nriD

inan

,mla

diŠv

ajca

rac,

stig

aoje

uSo

lferin

opo

zada

tku

koji

nije

imao

nika

kve

veze

sbi

tkom

.Din

anov

posa

oje

loše

išao

;ver

ovao

jeda

fran

cusk

icar

mož

eda

mu

pom

ogne

i,zn

ajuć

iće

card

oćiu

tuob

last

zbog

rata

,nad

aose

daće

mu

seuk

azat

ipril

ika

dase

susr

etne

snj

im.M

eđut

im,o

nona

šta

jena

išao

bile

supo

sled

ice

bitk

e.Sl

edid

eoon

oga

što

jeza

pam

tio:

Tiši

nuno

ćije

naru

šava

loje

čanj

e,pr

iguš

eniu

zdas

ibo

laip

atnj

e.G

laso

viod

kojih

sesr

ceki

dalo

dozi

vali

suu

pom

oć.

Kada

jesv

anul

o,bo

jno

polje

jebi

lopr

ekriv

eno

ljuds

kim

ikon

jskim

leše

vim

a.Ja

dnir

anje

nici

subi

list

ravi

čno

bled

iiis

crpl

jeni

.Nek

i,či

jezj

apeć

era

nesu

već

poka

ziva

lepr

vezn

ake

infe

kcije

,su

bezm

alo

bili

polu

deli

odbo

la.P

rekl

inja

lisu

daim

neko

prek

rati

muk

e.Sv

ene

milo

srdn

ijese

oseć

ala

nest

ašic

avo

de;

šanč

evis

upo

lako

pres

ušiv

alii

vojn

icis

uug

lavn

omim

alis

amo

zaga

đenu

iust

ajal

uvo

duza

piće

.

Adap

taci

jade

laA

nrija

Din

ana

„Seć

anje

naSo

lferin

o“,

Međ

unar

odni

kom

itet

Crve

nog

krst

a,Že

neva

1986

.

Dok

jeD

inan

išao

odje

dnog

dodr

ugog

vojn

ika

koji

suga

nepr

esta

nodo

ziva

litr

ažeć

ivod

e,sh

vatio

jeko

liko

sem

alo

pažn

jenj

ima

pokl

anja

.Sa

kupi

oje

grup

uže

naiz

kraj

aio

rgan

izov

aoih

utim

ove

dabi

nosi

lehr

anu

ivod

ura

njen

ima;

nalo

žio

imje

daop

eru

krvl

juob

liven

ai

gam

adim

apr

ekriv

ena

tela

dabi

mog

leda

seob

rade

rane

,org

aniz

ovao

jepr

imiti

vnu

poljs

kubo

lnic

uu

crkv

i;sa

kupi

oje

plat

noza

zavo

jei

kupi

ohr

anu

isan

itets

kim

ater

ijalu

obliž

njim

grad

ovim

a;da

oje

inst

rukc

ijem

alim

deča

cim

ada

dono

sevo

duu

kofa

ma;

regr

utov

aoje

turis

te,

jedn

ogno

vina

ra,j

edno

ggr

ofa

ijed

nog

proi

zvođ

ača

čoko

lade

;ius

koro

suov

ilju

dipr

evija

lira

ne,n

osili

vodu

,pis

alio

proš

tajn

api

sma

poro

dica

ma

ljudi

nasa

mrt

i.Sv

iti

pom

agač

i,pr

imeć

uje

Din

an,s

ubi

liza

bora

vili

nana

cion

alno

stlju

dio

kojim

asu

brin

uli;

bili

su„t

utti

frat

elli“

,sad

susv

ibili

brać

aD

inan

jena

išao

nadv

ades

togo

dišn

jeg

kapl

ara

koga

jem

etak

pogo

dio

ule

vust

ranu

ikoj

ije

znao

daće

ubrz

oum

reti

odza

dobi

jeni

hra

na.

Dao

jem

alo

vode

mla

dom

čove

kuko

jim

use

zahv

alio

reka

všis

asu

zam

au

očim

a:„G

ospo

dine

,ka

dbi

ste

sam

om

ogli

dapi

šete

mom

ocu

dabi

ste

uteš

ilim

oju

maj

ku“.

Din

anje

napi

sao

pism

onj

egov

imro

dite

ljim

a.O

vosu

bile

jedi

neve

sti

koje

supr

imili

odsi

na.

Din

anov

posa

oje

nakr

aju

zais

tapr

opao

.Bio

jesp

reče

nda

sesr

etne

saca

rom

toga

dana

.M

eđut

im,n

apis

aoje

mal

ukn

jigu

pod

nazi

vom

„Seć

anje

naSo

lferin

o“op

isuj

ućio

nošt

oje

vide

oin

udeć

ijed

nost

avan

pred

log.

Zarn

ebi

bilo

mog

uće

uvr

eme

mira

osno

vati

druš

tva

zapr

užan

jepo

moć

ikoj

abi

brin

ula

ora

njen

icim

au

vrem

era

taan

gažo

vanj

empo

žrtv

ovan

ihiu

potp

unos

tios

poso

blje

nih

dobr

ovol

jaca

?Kn

jiga

jedo

vela

dost

vara

nja„

kom

iteta

zapo

moć

ranj

enic

ima

uvr

eme

rata

“,ko

jije

prer

asta

ou

Međ

unar

odni

kom

itetC

rven

ogkr

sta.

Nje

gova

vizi

jaje

dove

laid

ona

stan

kadr

ušta

vaCr

veno

gkr

sta

iCrv

enog

polu

mes

eca

širo

msv

eta.

Pita

nje:

Kaka

vje

utic

ajiz

vrši

laD

inan

ova

reak

cija

uto

vrem

e?A

mno

gogo

dina

posl

e?

Posle

dica

bitk

e

Scen

aiz

film

a„Č

ovek

čove

ku"(

"D'h

omm

eà

hom

mes

“)19

48.


Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



Apr

ilam

esec

a19

93.g

odin

ebo

rba

Južn

eA

frik

epr

otiv

apar

thej

dase

bliž

ilasl

avod

obitn

omkr

aju

ito

bez

krvo

prol

ića

odko

gasu

svis

trah

oval

iioč

ekiv

alid

aće

doći

.Nel

son

Man

dela

,pr

edse

dnik

Afr

ičko

gna

cion

alno

gko

ngre

sa(A

NK-

a)ko

jije

bio

izuz

etno

popu

lara

nzb

ogsv

oje

ulog

edu

hovn

ogvo

đeu

toku

borb

e,os

lobo

đen

jepo

što

jepr

oveo

27go

dina

uza

tvor

uis

pred

sedn

ikom

F.V.d

eKl

erko

mje

vodi

opr

egov

ore

opr

oces

upr

elas

kana

vlad

avin

uve

ćine

.10

.apr

ilana

Kris

aH

anija

,jed

nog

odug

ledn

ihlid

era

AN

K-a,

izvr

šen

jeat

enta

t.N

anj

ega

jepu

cano

izne

posr

edne

bliz

ine

ispr

ednj

egov

eku

ćeu

Boks

burg

u,Jo

hane

sbur

g.Po

čini

ocis

upr

izna

lida

suod

abra

liH

anija

kao

met

una

pada

zato

što

jenj

egov

asm

rtim

ala

najv

iše

izgl

eda

dagu

rne

zem

ljuu

haos

iom

oguć

ides

niča

rima

dase

doko

paju

vlas

ti.Sl

edid

eoM

ande

linog

sved

očen

jao

tom

doga

đaju

uzet

ogiz

njeg

ove

auto

biog

rafij

e:Kr

isov

asm

rtje

bila

udar

acza

men

elič

noal

iiza

pokr

et.O

mla

dina

Južn

eA

frik

ega

jesm

atra

lave

likim

hero

jem

,bio

ječo

vek

koji

jego

vorio

jezi

kko

jisu

razu

mel

iiko

gasu

sluš

ali.

Ako

jeik

om

ogao

dam

obili

šebu

ntov

nuom

ladi

nuza

reše

nje

pute

mpr

egov

ora

onda

jeto

bio

Kris

.St

anje

uze

mlji

jebi

loos

etlji

vo.P

osto

jala

jebo

jaza

nda

biKr

isov

asm

rtm

ogla

daiz

azov

e

rasn

irat

ida

bim

ladi

mog

lida

odlu

čeda

njih

ovhe

rojt

reba

dapo

stan

em

učen

ikza

koga

ćeon

ida

tisv

oje

živo

te..

.Ubi

stvo

jebi

loči

nbe

zum

nog

očaj

a,po

kuša

jda

sem

inira

preg

ovar

ački

proc

es.

Međ

utim

,tog

ada

nane

kaže

naje

pozv

ala

polic

ijuot

kriv

šibr

ojre

gist

arsk

ihta

blic

aub

ice.

Taže

naje

bila

belk

inja

.M

ande

laje

zam

olje

nda

sete

noći

obra

tina

ciji

prek

ora

dija

.Usv

ojoj

auto

biog

rafij

i,on

saop

štav

aon

ošt

oje

tada

reka

o:

Reka

osa

mda

sem

irovn

iipr

egov

arač

kipr

oces

nem

ože

zaus

tavi

ti.U

potr

ebiv

šisa

vsv

ojau

torit

etiz

javi

osa

m:

Apel

ujem

nace

ona

šnar

odda

osta

nem

iran

ida

ukaž

epo

štov

anje

seća

nju

naKr

isa

Han

ijata

košt

oće

osta

tidi

scip

linov

ana

snag

aza

mir.

..Ve

čera

sse

obra

ćam

svim

stan

ovni

cim

aJu

žne

Afrik

e,be

lcim

ai

crnc

ima,

izdu

bine

duše

.Bel

ac,i

spun

jen

pred

rasu

dam

aim

ržnj

om,d

ošao

jeu

našu

zem

ljui

poči

nio

tako

gnus

node

loda

sesa

dace

lana

šana

cija

nala

zina

rubu

prop

asti.

Belk

inja

(...)

jest

avila

živo

tna

kock

uda

bism

om

ogli

dasa

znam

oko

jeta

jubi

caid

abi

smo

gaiz

veli

pred

lice

prav

de.

Aten

tatn

ijeus

peo

daiz

azov

eha

osir

asni

rata

miro

vnii

preg

ovar

ački

proc

esse

nast

avio

.

Pita

nje:

Kaka

vri

zik

ježe

napr

euze

laka

dase

javi

la?

Adap

taci

jade

laLo

ngW

alk

toFr

eedo

m:T

heAu

tobi

ogra

-ph

yof

Nel

son

Man

dela

(„D

ugpu

tdo

slob

ode:

auto

bi-

ogra

fija

Nel

sona

Man

dele

“),

Back

Bay

Book

s,Li

ttle

,Bro

wn

and

Com

pany

,Bos

ton

1994

.

Uloga pojedincaPrilogPo

javl

juje

sesv

edok


��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



Sve

do19

54.g

odin

ese

greg

acio

niza

koni

une

kim

drža

vam

aSj

edin

jeni

hA

mer

ički

hD

ržav

asu

zabr

anjiv

aliđ

acim

acr

ncim

ada

poha

đaju

iste

škol

eka

oib

elci

.Kad

aje

Vrho

vnis

udSA

Dza

bran

iose

greg

aciju

uce

lojz

emlji

guve

rner

drža

veA

rkan

zas

seza

kleo

daće

sesu

prot

stav

itito

mna

ređe

nju.

„Ulic

ama

ćepo

teći

krv

ukol

iko

đaci

crnc

ipok

ušaj

uda

uđu

uCe

ntra

lnu

sred

nju

škol

u“,r

ekao

je.

Škol

skio

dbor

grad

aLi

tlRo

ka,A

rkan

zas,

imao

jedr

uge

plan

ove.

Na

poče

tku

škol

ske

godi

ne19

57.

godi

neCe

ntra

lna

sred

nja

škol

ako

jaje

bila

iskl

juči

voza

belc

esl

ožila

seda

prim

idev

etuč

enik

acr

naca

.Eliz

abet

Ekfo

rdje

bila

međ

utih

deve

tuče

nika

.Šk

olsk

iodb

orLi

tlRo

kaje

zam

olio

rodi

telje

deve

tuč

enik

ada

nepr

ate

svoj

ude

cuu

škol

uje

rse

plaš

ioda

ćepr

isus

tvo

rodi

telja

crna

cais

prov

ocira

tigo

milu

.Dog

ovor

eno

jeda

sesv

ihde

vetu

čeni

kana

đuna

jedn

omm

estu

ida

ihdo

prat

iadv

okat

.Međ

utim

,Eliz

abet

nije

ništ

azn

ala

oto

mdo

govo

rute

jeza

tokr

enul

asa

ma.

Kada

jeiz

ašla

izau

tobu

sane

dale

kood

Cent

raln

esr

ednj

ešk

ole

Eliz

abet

jeug

leda

lago

milu

besn

ihbe

laca

ina

stot

ine

naor

užan

ihvo

jnik

ako

jeje

guve

rner

bio

posl

aoda

spre

čeul

azak

deve

tđak

au

škol

u.El

izab

etje

pom

islil

ada

ćem

ožda

biti

bezb

edna

ako

doul

aza

ušk

olu

bude

išla

iza

vojn

ika

izA

rkan

zasa

.Voj

nici

suje

nate

rali

dask

rene

spu

ta.

Gom

ilaje

poče

lada

me

prat

i,na

ziva

jućI

me

pogr

dnim

imen

ima.

Izne

nada

supo

čela

dam

ikl

ecaj

uko

lena

izap

itala

sam

seda

liću

izdr

žati.

Bio

jeto

najd

užib

lok

kuća

kroz

koji

sam

ikad

proš

lau

živo

tu.U

prko

stom

e,ni

sam

sem

nogo

plaš

ilaje

rsa

mm

islil

ada

ćem

ega

rdis

tiza

štiti

ti.Ka

dasa

mst

igla

ispr

edšk

ole

opet

sam

priš

laje

dnom

odga

rdis

taal

ije

onup

orno

gled

aois

pred

sebe

nepo

mer

ivši

seda

bim

epu

stio

dapr

ođem

.N

isam

znal

ašt

ada

radi

m.U

tom

tren

utku

jeje

dan

drug

igar

dist

apu

stio

neko

liko

đaka

bela

cada

prođ

u.Ka

dasa

mpo

kuša

lada

sepr

ogur

ampo

red

njeg

aon

jepo

diga

osv

ojba

jone

t.Ad

apta

cija

dela

Džu

ana

Vilij

amsa

,Eye

son

the

Priz

e:Am

eric

a'sC

ivil

Righ

tsYe

ars1

954-

1965

,(„

Pogl

edup

rtu

nagr

adu:

građ

ansk

apr

ava

uA

mer

icii

zmeđ

u19

54-1

965“

),Pe

ngui

nBo

oks,

Nju

jork

1987

.

Nek

oje

povi

kao:

“Lin

čujm

oje

!Lin

čujm

oje

!“Po

kuša

lasa

mda

pron

ađem

neko

prija

teljs

kolic

e.U

hvat

ilasa

mpo

gled

jedn

est

aric

eal

ime

jeon

apl

junu

la.P

ogle

dala

sam

niz

blok

kuća

iug

leda

lakl

upu

naau

tobu

skoj

stan

ici.

Otr

čala

sam

dokl

upe

isel

ana

nju.

Nek

olik

olju

diiz

gom

ileje

pošl

odo

klup

epr

ateć

iEl

izab

etiv

ičuć

i:„O

dvuc

imo

jedo

drve

ta“,

što

jebi

oje

dan

odna

čina

daka

žuda

ćeje

linčo

vati

(obe

siti)

.D

okje

Eliz

abet

sede

lana

klup

i,či

tavu

večn

ost

kako

jojs

eči

nilo

,kro

zgo

milu

sepr

obila

belk

inja

poim

enu

Gre

jsLo

rčio

brat

ilase

Eliz

abet

.El

izab

etje

pola

kopo

digl

apo

gled

ipog

leda

lau

nepo

znat

uže

nu;z

atim

jeus

tala

.Kor

ačaj

ućit

ikuz

nju,

žena

juje

odve

lado

obliž

nje

auto

busk

est

anic

e.El

izab

etje

ušla

uau

tobu

spo

bega

všio

dgo

mile

.

Pita

nje:

Zašt

ogo

mila

nije

spre

čila

Gre

jsLo

rčda

pom

ogne

Eliz

abet

i?

Sam

ana

klup

i


Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a




Kada

jena

cist

ička

Nem

ačka

osvo

jila

Poljs

kuu

Dru

gom

svet

skom

ratu

okup

acio

nesn

age

suna

met

nule

svoj

upo

litik

upo

robl

java

nja

iub

ijanj

aJe

vrej

a.O

neko

jisu

bili

uhva

ćeni

uPo

ljsko

jda

skriv

aju

Jevr

eje

čeka

laje

smrt

.Nek

esu

čak

osta

vlja

lida

vise

obeš

enin

aja

vnim

trgo

vim

aka

oup

ozor

enje

drug

ima.

Paip

ak,n

eki

ljudi

suod

abra

lida

pom

ognu

dase

spas

uJe

vrej

i.Št

efa,

radn

ica

ufa

bric

ikat

olič

keve

rois

pove

sti,

otiš

laje

neve

rova

tno

dale

koda

bisp

asila

neko

gako

gani

jepo

znav

ala.

1942

.god

ine

Lam

insk

i,po

licaj

acko

jije

bio

član

poljs

kog

pokr

eta

otpo

ra,z

amol

ioje

Štefi

nog

muž

aJi

ržija

dasa

kriju

Irenu

,Jev

rejk

u,na

neko

liko

dana

.Bra

čnip

arje

napr

avio

skro

višt

eza

nju

usv

omje

dnos

obno

mst

anu.

„Nek

olik

oda

na“j

epr

eras

lou

nede

ljuda

naa

zatim

sene

delja

dana

pret

voril

au

mes

ec.P

osle

neko

liko

mes

eci,

Jirž

ije

zatr

ažio

daIre

naod

eal

ije

Štef

ain

sist

irala

data

žena

mor

ada

osta

nesa

kriv

ena

unj

ihov

omdo

mu.

Ispu

njen

beso

mJi

ržij

ena

pust

iost

anza

klin

jući

sepr

edŠt

efom

daće

reći

naci

stim

ada

skriv

aIre

nu.

Šta

jeŠt

efa

učin

ila?

Pozv

ala

sam

Lam

insk

ogio

nje

otiš

aoda

razg

ovar

as

moj

imm

užem

.Rek

aoje

Jirž

iju:„

Vidi

šli

ovaj

moj

pišt

olj?

Ako

odeš

iisp

ričaš

oŠt

efii

Ireni

žive

ćeš

sam

ope

tmin

uta

duže

.Prv

imet

akće

tipr

osvi

rati

glav

u.“P

osle

toga

moj

muž

sevi

šeni

jevr

aćao

.Ovo

jebi

okr

ajm

ogbr

aka

alij

epo

licaj

acLe

min

skin

asta

vio

dana

mpo

maž

e.

Da

lije

Štef

abi

lasv

esna

opas

nost

ikoj

ojse

izla

že?

Nar

avno

daje

sam

.Svi

suzn

ališ

tam

ože

dase

dogo

dion

ima

koji

skriv

aju

Jevr

eje.

Irena

bigo

voril

a:„J

apr

edst

avlja

mve

likit

eret

zate

be,

otić

iću“

.Međ

utim

,ja

bih

jojo

dgov

aral

a:„S

vedo

sada

sibi

laov

deiu

spel

esm

ou

tom

e,m

ožda

ćese

ipak

sve

zavr

šiti

uspe

hom

.Kak

om

ožeš

dase

pred

aš?“

Znal

asa

mda

nem

ogu

daje

pust

imda

ode.

1944

.god

ine

stan

ovni

štvo

Varš

ave

sedi

glo

naus

tana

kpr

otiv

naci

stič

keok

upac

ije.U

znak

osve

tena

cist

isu

poče

lida

evak

uišu

sve

civi

lese

mm

ajki

sm

alom

deco

m.Z

aIre

nu,k

oju

bipr

epoz

nali

kao

Jevr

ejku

iako

jeuv

ekno

sila

pove

zpr

eko

lica,

evak

uaci

jaje

znač

ilago

tovo

sigu

rnu

smrt

.Uoč

ivši

opas

nost

,Šte

faje

done

late

šku

odlu

ku.D

okje

kazi

vala

osta

tak

prič

epl

akal

aje

.Ka

daje

treb

alo

dana

sev

akui

šuka

zala

sam

Ireni

dauz

me

moj

ube

bu.R

ekla

sam

:„Po

kuša

ćuda

osta

nem

uzva

s.Za

sluč

ajda

seiz

gubi

m,b

rinio

njem

uka

oda

jetv

oje

rođe

node

te“.

Kada

jene

mač

kisl

užbe

nik

vide

oda

jesa

dete

tom

reka

ojo

jje

dase

vrat

iust

an.M

enis

uiz

neko

gra

zlog

ado

zvol

ilida

pođe

ms

njom

.

Kako

jeŠt

efa

mog

lada

rizik

uje

daiz

gubi

bebu

?Zn

ala

sam

daće

Irena

brin

utio

njem

u.Se

mto

ga,

niko

nije

znao

šta

bim

enim

oglo

dase

desi

.M

ogla

sam

ija

daum

rem

.

Pita

nje:

Na

koji

nači

nje

svak

aod

ovih

osob

apo

mog

laIr

enid

apr

eživ

i?

evak

uaci

ja:o

dvođ

enje

ljudi

iznj

ihov

ihdo

mov

au

zaro

blje

ničk

elo

gore

po

kret

otpo

ra:l

judi

koji

suta

jno

radi

lipr

otiv

naci

stič

kih

vlas

tina

stoj

ećid

aih

iste

raju

izze

mlje

Adap

taci

jade

laN

.Tek

aW

hen

Ligh

tPie

rced

the

Dar

knes

s(„

Kada

jesv

etlo

stpr

obila

tam

u“),

Oxf

ord

Uni

vers

ity,N

ewYo

rk,1

986.

Kora

kpo

kora

k


��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



UBa

ngko

kuim

aje

dan

ugao

ulic

egd

eje

pone

kad

međ

ugr

upam

ade

čaka

izbi

jala

tuča

.Je

dnog

ada

na,g

rupa

deča

kaiz

maš

insk

ešk

ole

napa

laje

deča

kaiz

drug

ešk

ole

poju

rivši

svoj

užr

tvu

niz

ulic

u.Si

roti

deča

kje

trča

oko

liko

gano

geno

se.D

otrč

aoje

dom

ale

prod

avni

cena

uglu

ulic

e.D

ečac

ikoj

isu

gaju

rilib

ilisu

redo

vne

muš

terij

eu

ovoj

prod

avni

ci.

Prod

avac

jevi

deo

šta

sede

šava

.Deč

akje

poku

cao

nanj

egov

avr

ata.

Prod

avac

jebr

zoot

vorio

stra

žnja

vrat

aip

ustio

deča

kada

seuš

unja

.Doz

volio

jede

čaku

dase

sakr

ijeu

njeg

ovoj

prod

avni

ci.

Hra

brip

roda

vac

nije

dnog

tren

utka

nije

zast

aoda

razm

isli

šta

bim

oglo

dase

desi

ako

bigr

upa

deča

kana

pada

čauš

lau

prod

avni

cuit

amo

pron

ašla

svog

nepr

ijate

lja.N

ijeza

stao

nida

razm

isli

šta

biu

dani

ma

koji

sled

em

oglo

dase

desi

snj

egov

impo

slom

ako

bide

čaci

sazn

alid

aje

spas

ionj

ihov

užr

tvu.

Pita

nje:

Kaka

vje

sve

izbo

rpro

dava

cim

aopr

edso

bom

kada

jeug

leda

ode

čaka

nasv

ojim

vrat

ima?

Kakv

esu

mog

leda

budu

posl

edic

esv

akog

odtih

izbo

ra?

Hra

brip

roda

vac


Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a



Batk

ović

,Bos

naiH

erce

govi

na,2

4.ja

nuar

1993

.To

kom

celo

gle

taau

tobu

siik

amio

nipr

epun

im

uslim

ansk

ihih

rvat

skih

zaro

blje

nika

valja

lisu

seni

zus

kise

oski

putp

ored

povr

tnja

kaIli

jeG

ajić

a.Ka

daje

drža

vne

silo

sepr

etva

rala

ulo

gor,

vojs

kani

jedn

ogtr

enut

kani

jepi

tala

selja

nešt

aon

imis

leo

tom

e.G

ajić

sepr

iboj

avao

dase

pona

vlja

ono

najg

ore

izis

torij

eBa

lkan

a.„N

iko

nika

dane

mož

eda

ima

koris

tiod

konc

entr

acio

nih

logo

ra“,

reka

oje

62-g

odiš

nji

Srbi

nko

jipr

edse

dava

seos

kom

skup

štin

omu

selu

sa4.

000

stan

ovni

ka.„

Ose

ćao

sam

selo

šedo

ksa

msv

eov

opo

smat

rao“

.*

Kad

supo

čele

dapr

istiž

uve

stio

prem

laći

vanj

ui

umira

nju,

onid

ruge

star

ešin

eu

selu

sure

šili

dapr

otes

tuju

zbog

toga

.Nje

gova

jeje

dna

odne

ispr

ičan

ihpr

iča

uov

omra

tuu

kom

eje

suro

vost

stal

nobi

lapr

isut

na-p

riča

oSr

bim

ako

jisu

stav

ilisv

ena

kock

uda

bipo

boljš

aliu

slov

eži

vota

svoj

ihsu

građ

ana.

„Žel

elis

mo

dauč

inim

oge

stdo

bre

volje

.Žel

eli

smo

dasa

njim

apo

stup

aju

onak

oka

kobi

smo

žele

lida

drug

ast

rana

post

upa

sna

šim

zaro

blje

nici

ma“

,isp

ričao

jeon

.Po

četk

omse

ptem

bra,

Gaj

ićje

pove

ode

lega

ciju

doob

ližnj

egvo

jnog

štab

au

Bije

ljini

zaht

evaj

ući

dase

zam

ene

stra

žari

koji

biju

zaro

blje

nike

.„O

nini

subi

liiz

ovih

kraj

eva.

Nek

ou

poro

dici

imje

stra

dao

izbo

gto

gasu

oniž

elel

ida

seos

vete

“,ka

žeG

ajić

.„Za

tosm

otr

ažili

odvl

asti

daub

ace

ljude

izkr

aja.“

Pris

eća

seda

jevo

jna

kom

anda

upo

četk

uod

bila

čak

ida

kaže

koje

nadl

ežan

zalo

gor.

Ton

razg

ovor

ase

zaoš

trio

.Jed

ančl

ande

lega

cije

jere

kao

vojn

imko

man

dant

ima:

„Min

eže

limo

Jase

nova

c“,š

toje

bilo

aluz

ijana

konc

entr

acio

nilo

gork

ojis

uhr

vats

kifa

šist

iosn

oval

iuD

rugo

msv

etsk

omra

tua

uko

me

jeub

ijeno

nade

setin

ehi

ljada

Srba

,Jev

reja

iRom

a.„S

vaki

doba

rčov

ekbi

tore

kao“

,kaz

aoje

Gaj

ić.

„Nis

mo

htel

ida

dozv

olim

oda

kriv

ese

loza

bilo

šta

što

sede

silo

.Žel

elis

mo

dasa

čuva

mo

ugle

dse

la“.

Upr

isus

tvu

stra

žara

zaro

blje

nici

suid

alje

nera

dogo

voril

iosu

rovo

stip

očin

jeno

jran

ije.M

eđut

im,

potv

rdili

supr

iče

oslo

bođe

nih

zaro

blje

nika

opr

emla

ćiva

nju

zvan

om„d

vasa

četir

i“3,r

ašire

noj

dize

nter

ijiko

jojs

upo

godo

vali

užas

nisa

nita

rni

uslo

vika

oip

omno

smiš

ljena

luka

vstv

ači

jije

cilj

bio

dase

dele

gaci

jeko

jedo

laze

upo

setu

obm

anu

dane

bipo

mis

lile

dau

logo

ruim

ane

kom

lađi

od18

ilist

ariji

od60

godi

na.

Prem

aza

robl

jeni

cim

a,do

sept

embr

aje

najm

anje

20lic

aum

rlood

batin

aili

zlos

tavl

janj

aal

isu

seus

lovi

znač

ajno

popr

avili

posl

ein

terv

enci

jese

ljana

.U

slov

isu

idal

jepr

imiti

vnia

line

kolik

ost

otin

aza

robl

jeni

kasa

daše

stda

nau

nede

ljira

diu

obliž

njoj

fabr

icig

dedo

bija

jubo

ljeob

roke

mad

ane

inov

ac.Z

arob

ljeni

cihv

ale

stra

žare

ast

raža

rima

prija

pohv

ala:

„Sm

atra

mo

dane

treb

a

datu

čem

oza

robl

jeni

ke“,

izja

vio

jeD

rago

lić,

jeda

nod

novi

hst

raža

raiz

kraj

a.„M

iraz

gova

ram

os

njim

a“.S

ada

usv

akoj

odba

raka

ima

čak

ite

levi

zora

zaN

ovu

godi

nust

raža

risu

done

liza

robl

jeni

cim

aiš

ljivo

vicu

,rak

ijuod

šljiv

a.„M

islim

daSr

bini

suta

kolo

šika

ošt

osv

ižel

eda

ihpr

ikaž

u“,i

zjav

ioje

Gaj

ić.„

Sigu

rno

daim

ajo

šov

akvi

hpr

imer

ain

esa

mo

uBa

tkov

iću“

.

Pita

nje:

kaka

viz

bors

upo

smat

rači

mog

lida

napr

ave

ikak

vom

druš

tven

ompr

itis

kusu

bili

izlo

ženi

?

Izvo

r:Ro

jGat

man

,AW

itnes

sto

Gen

ocid

e,(„

Sved

okge

noci

da“)

,Mac

mill

an,L

ondo

n19

93.


Selja

niub

laža

vaju

patn

juu

logo

rima

3„d

vasa

četir

i“,de

bela

letv

a


��

Istra

živa

nje

�:U

loga

poje

dinc

a


Ukoliko su učesnici posebno zainteresovani, voditeljimase predlažu sledeće aktivnosti (isti princip važi i za svedodatne aktivnosti koje se nalaze na kraju tematskihcelina)

Istražite i sakupite pričeIstražite priče iz istorije, legendi i religije vaše zemlje dabiste pronašli svedočenja posmatrača koji su delovali dabi zaštitili nekoga za koga se nije očekivalo da će gazaštiti. Šta ih je podstaklo da deluju? Kakav je bio rezultat

toga?

Ilustrujte i sastavite knjigu od sakupljenih priča ili ihizložite.

IzrekeDajte sopstveno tumačenje sledećeg stiha koji je na-pisao Dželaludin Rumi, sufijski pesnik iz 14. veka: „Budisvetiljka, čamac za spasavanje ili lestve.“Tumačenje stiha može biti dato i u obliku crteža, o nje-mu se može pisati ili se na osnovu njega može sastavitipesma.Primenite spontanu razmenu ideja da biste sakupili sti-hove ili izreke koje ste čuli, a koje odražavaju humani-tarno stanovište. Objasnite na koji način svaka od tihizreka može da se dovede u vezu sa humanitarnim sta-novištem. Na primer, kada je jedan od polaznika predlo-žio izreku „što majmun vidi to i radi“ drugi polaznici sukao razlog za njeno prihvatanje naveli to što ljudi sledeprimer drugih i što to važi i za humanitarno ponašanjekao i za svako drugo ponašanje.Sakupite (u porodici ili iz drugih izvora) tradicionalne

izreke koje odražavaju humanitarno stanovište. Sara-đujte u izradi brošure ili kolaža na osnovu izreke

Pratite poslediceAnalizirajte uticaj posmatrača na zaštitu ljudskog životai dostojanstva.Odaberite jednu od niže navedenih mogućnosti i na-pravite dijagram da biste prikazali mrežu lančanihreakcija. Čin koji ste vi kao posmatrač izvršili u ime nekog

drugog Čin koji je neko drugi izvršio kao posmatrač

Zabeležite postupak posmatrača u krugu u sredinimreže. Zatim pokažite uticaj koji je taj postupak imaopovezujući krug sa što više ljudi i događaja kojih možeteda se setite.

Umesto da tražiš osvetu, pruži dobar primer.(učenik iz Džibutija)

Milosrđe održava svet. (učenik iz Tajlanda)

U „Haditu“ Proroka se kaže: ko god od vas primetinepravedan čin treba da interveniše da bi gapromenio delom, ako ne može, onda bar rečju, aako ni tako ne može onda srcem i to je najmanješto može da se učini. (učenik iz Egipta)

Ni lovac nije u stanju da ubije pticu koja kod njegapotraži utočište. (japanska izreka)

Dodatne aktivnosti


��

Istraživanje �Humanitarni postupak

IHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKEIHP Istraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE


HUManItarnI PoStUPakSloženoSt SItUaCIje, dIleMa, SoCIjalnI PrItISakOvim istraživanjem podstiče se razumevanje pojma humanitarnog postupka, krozproučavanje njegove složenosti kao što su: razmera mogućih rizika i prepreka, posebnou svetlu društvenog/socijalnog pritiska4, kao i dilema koje se mogu javiti u pogledunjegovih posledica.

Ciljevi: Razumevanje pojma humanitarnog postupka i sposobnost učenika da prepozna-

ju humanitarne postupke u svakodnevnom životu Razumevanje načina na koje društveni pritisak može da utiče na odluku o tome

šta preduzeti u pojedinim situacijama kada su nečiji život i ljudsko dostojanstvougroženi

Uočavanje posledica do kojih dovode pojedine izbori u situaciji dileme

Materijal: Glasovi iz rata – 1 Priča: „On se samo zabavljao“ Radni list: dilema

aktIvnoStI U nekolIko koraka

Prvi korak: Voditelj razgovora sa učenicima na temu humanitarnog postupka i pozivaučenike da kažu šta podrazumevaju pod pojmom humanitarni postupak. Razmišljanjai odgovore učenika voditelj zapisuje na tabli. Na kraju voditelj upoznaje učenike sadefinicijom koja se u ovom istraživanju koristi za humanitarni postupak.

drugi korak: Nakon toga, voditelj govori o definiciji i karakteristikama humanitarnogpostupka, povezujući ih sa odgovorima koje su učenici izneli. Tri suštinske karakteristike,koje su sadržane u definiciji, zapisuje na tabli: štiti život i ljudsko dostojanstvo štiti nekoga koga u drugim okolnostima ne bi štitila vrlo verovatno podrazumeva lični rizik i gubitak

treći korak: Voditelj ilustruje karakteristike humanitarnog postupka koristeći postupakGrejs Lorč i podsećajući učenike na primere iz prethodne radionice (postupak Grejs Lorč).

četvrti korak: Voditelj čita sledeće iskaze:„Kada su neprijatelji odveli mog muža i stavili ga u zarobljenički logor, jedan čovek kojije pripadao neprijateljskoj strani doneo mu je hranu i odeću a da niko nije znao za to. Onnije mogao da spreči odvođenje mog muža, ali mi je pomogao koliko je mogao. Želelabih da upoznam tog čoveka.“ (iskaz žena čiji je muž nestao u ratu)„U mom selu se nalazila kuća u kojoj su živeli ljudi koji su pripadali neprijateljskoj strani– jedna porodica. Moj otac je štitio tu kuću i ja se ponosim time. Ljudi su želeli da ih ubiju,da ih oteraju, ali moj otac ih je zaštitio.“ (iskaz jedne žene)

�1

Istra

živa

nje

�:H

uman

itarn

ipos

tupa

k



4 Socijalni pritisak je vrstasocijalnog uticaja ispoljenakao otvorena ili prikrivenaprinuda koju vrši socijalnazajednica na pojedinca ilineku užu socijalnu grupuradi prihvatanja nekihuverenja, stavova ili oblikaponašanja. Socijalni pritisakmože biti u oblikueksplicitne naredbe, prisile,pretnje, ili saveta, molbe,prećutnog opšteg slaganja,implicitnog očekivanja igrupne norme. Socijalnipritisak je sredstvoodržavanja grupne kohezije,kao i formiranja i menjanjamišljenja, stavova iponašanja pojedinca.Definicija iz knjige IvanaVidanovića „Rečniksocijalnog rada”

Humanitarnipostupak se odnosina situaciju u kojoj„sasvim obična osobadeluje da bi zaštitilanekoga koga uobičnim okolnostimane bi štitila, a čiji suživot i ljudskodostojanstvougroženi“.


Nakon pročitanih iskaza, voditelj deli učenike u 4 grupe. Svaka grupa dobija po jednopitanje. Zadatak grupa je da razmisle o pitanjima i da svoja razmišljanja predstaveprilikom javnog predstavljanja rezultata rada u malim grupama.

Pitanja:a) Zašto se u ovim situacijama NIJE očekivalo da neko pritekne u pomoć ili pruži zaštituugroženima?b) Kakvim rizicima su bili izloženi ljudi koji su pritekli u pomoć ili pružili zaštitu?c) Kako su se osećali oni kojima je zaštita/pomoć pružena?d) Kako su se osećali oni koji su zaštitu/pomoć pružili i njima bliski ljudi?

Peti korak: Izvestioci predstavljaju rad grupa i svi diskutuju u velikom krugu. Diskusijase može razviti u različitim pravcima, i od voditelja se očekuje da oblikuje diskusiju kaošto sledi u primeru: na pitanje pod „a“ može se razviti diskusija o riziku i gubitku, o različitim aspektima

i oblicima rizika - emotivnom, društvenom, psihološkom, fizičkom… Može se, takođe,pričati i o strahu koji sprečava posmatrača da deluje;

na pitanje pod „b“ može se razviti diskusija o društvenom pritisku koji se najčešćesuprotstavlja humanitarnom činu (kao npr. izraz „gledaj svoja posla“ i sl.);

na pitanje pod „c“ može se razviti priča o ljudskom dostojanstvu; na pitanje pod „d“ mogući pravac diskusije je razmatranje trajnih pozitivnih posledica

humanitarnog postupka.

Šesti korak: Tokom diskusije voditelj uvodi pojam dileme, uz naglašavanje osnovnihkarakteristika dileme: dilema je situacija kada je neophodno izabrati između alternativnih postupaka

(uključujući i mogućnost da se ništa ne izabere tj. ne preduzme) u dilemi sve opcije imaju i prednosti i nedostatkeVoditelj ukazuje i na to da se svi ponekad nađu u situaciji da biraju između više nepo-voljnih alternativa, tj. da od „više zla“ biraju najmanje. Takođe, nemogućnost da sesagledaju posledice pojedinih opcija mogu da otežaju donošenje odluke.

Sedmi korak: Voditelj čita svedočenje„On se samo zabavljao“, a zatim poziva učenike dakažu šta bi sve Vendi mogla da uradi u situaciji iz svedočenja. Reakcije koje učenici navodevoditelj beleži na tabli bez vrednovanja i komentarisanja, i podstiče učenike da navedu štorazličitije reakcije. Kada se zapišu sve moguće reakcije, voditelj deli učenike u nekolikomanjih grupa.

osmi korak: U malim grupama učenici analiziraju posledice koje navedene reakcijemogu imati po Vendi, po zatvorenika, po stražara i po Vendinog prijatelja - crnca. Svakagrupa dobija obrazac za analizu „Radni list - dilema“ i zadatak da analizira nekolikoreakcija zapisanih na tabli. Prilikom izbora reakcija za analizu, voditelj vodi računa dasvaka grupa dobije različite tipove reakcija, s obzirom na posledice koje one mogu daizazovu.

deveti korak: Izvestioci iz malih grupa predstavljaju rezultate do kojih su došli na nivougrupe. Voditelj zapisuje odgovore učenika na tabli, u obrazac koji je identičan obrascu

Istra

živa

nje

�:H

uman

itarn

ipos

tupa

k

��


IHPIstraživanje humanitarnog pravaPRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE


iz radnog lista. Nakon toga, voditelj skreće pažnju učenicima da ne postoji idealnareakcija i da svaki izbor u situaciji dileme ima dobre i loše strane. Voditelj pita učenike štamisle koja bi Vendina reakcija bila najprimerenija u datoj situaciji. Sledi diskusija u kojojse razmatraju razlozi za i protiv svake pojedinačne odluke.

deseti korak: Voditelj sumira diskusiju ističući ključne ideje:

��

Istra

živa

nje

�:H

uman

itarn

ipos

tupa

k



kljUčne Ideje Humanitarni postupci su oni u kojima sasvim obična osoba deluje da bi zaštitila

nekoga koga u običnim okolnostima ne bi štitila, a čiji su život i ljudsko dosto-janstvo ugroženi. Ovakvi postupci vrlo verovatno podrazumevaju i lični rizik. (Ovadefinicija je jedna od mnogih, usvojena je radi ovih istraživanja).

Humanitarni postupak može biti teško izvodljiv u pojedinim društvenimokolnostima, naročito kada je u pitanju zaštita osobe koja se smatra pripadnikom„neprijateljske“ grupe.

Kada su u pitanju humanitarni postupci, u velikom broju slučajeva ljudi susuočeni sa dilemom da li da zaštite nekoga ili ne, zato što, ukoliko to učine mogubiti izloženi riziku i stradati oni sami, kao i oni kojima pokušavaju da pomognu

Oba izbora mogu imati složene i dugoročne posledice po sve koji su umešani.


Istra

živa

nje

�:H

uman

itarn

ipos

tupa

k



Humanitarni postupakPrilog

Gla

sovi

izra

ta–

1Lj

udik

ojis

ubi

liu

rato

vim

ako

jisu

seod

igra

liu

novi

joji

stor

ijiop

isuj

uhu

man

itarn

epo

stup

keko

jesu

doži

veli,

kojim

asu

pris

ustv

oval

iili

zako

jesu

čuli.

1Kad

asu

nepr

ijate

ljiod

veli

mog

muž

ais

tavi

liga

uza

robl

jeni

čkil

ogor

,jed

ančo

vek

koji

jepr

ipad

aone

prija

teljs

kojs

tran

imu

jedo

neo

hran

uio

deću

inik

oni

jezn

aoza

to.O

nni

jem

ogao

dasp

reči

odvo

đenj

em

ogm

uža

alim

uje

pom

ogao

kolik

oje

mog

ao.Ž

elel

abi

hda

upoz

nam

tog

čove

ka.(

žena

čiji

jem

užne

stao

ura

tu) 2U

mom

selu

sena

lazi

laku

ćau

kojo

jsu

žive

lilju

diko

jisu

prip

adal

inep

rijat

eljs

kojs

tran

i-je

dna

poro

dica

.Moj

otac

ješt

itio

tuku

ćuij

ase

pono

sim

time.

Ljud

isu

žele

lida

ihub

iju,d

aih

oter

aju

alim

ojot

acih

jeza

štiti

o.(je

dna

maj

ka)

3Otiš

aosa

mda

pom

ogne

mos

obič

ijaku

ćaje

uniš

tena

ubo

mba

rdov

anju

ata

osob

aje

ubila

jedn

ogčl

ana

moj

epo

rodi

ce.I

tako

sam

mu

japo

mog

aoza

tošt

om

ije

tako

nala

gao

moj

sist

emvr

edno

sti.

Ion

nezn

ada

jazn

amda

jeub

iom

ogro

đaka

.Upr

kos

tom

eja

sam

mu

pom

ogao

.(ve

rski

vođa

)

4Sa

nam

asu

bili

star

ijilju

di-z

arob

ljeni

ciic

ivili

koji

supr

ipad

alid

rugo

jstr

ani.

Mis

mo

snj

ima

post

upal

ina

hum

anna

čin

zato

što

subi

list

ariji

.N

ism

om

ogli

daih

oslo

bodi

mo

alis

mo

dobr

os

njim

apo

stup

ali.

Nije

nana

ma

bilo

daod

luči

mo

šta

ćese

desi

ti.M

eđut

im,s

nam

asu

uvek

bili

sigu

rnii

zašt

ićen

i.(v

ojni

k)

5Zar

obili

smo

mno

gora

njen

ihne

prija

teljs

kih

vojn

ika

koji

subi

lium

ešan

iusm

rtna

ših

najb

ližih

alim

ism

oih

odve

lile

karim

a,br

inul

ism

oo

njim

a.N

aša

vera

nam

nedo

zvol

java

daub

ijam

ora

tne

zaro

blje

nike

ilida

imči

nim

ona

žao.

(drv

odel

jaib

ivši

bora

c)

6Bilo

jevo

zača

hum

anita

rnih

konv

oja

koji

nika

dani

suzn

alid

ali

ćese

vrat

itiili

ne,k

oji

suriz

ikov

alis

voje

živo

teza

one

koje

nepo

znaj

u.(n

ovin

ar)

7Imal

asa

m14

godi

naib

ilasa

mu

patr

olin

aje

dnom

odko

ntro

lnih

punk

tova

.Zau

stav

iose

jeda

nau

to.K

ada

sam

poče

lada

preg

leda

mnj

ihov

elič

neka

rte,

otkr

ilasa

mda

jeje

dan

odpu

tnik

am

uslim

an.B

rzo

sam

vrat

ilanj

egov

ulič

nuka

rtu

ikaz

ala

voza

čuda

prod

uži.

Znal

asa

mda

biak

opr

ijavi

mda

jeov

ajčo

vek

mus

liman

tobi

onj

egov

kraj

.Pos

tupi

lasa

mta

koza

tošt

opo

tičem

izča

sne

poro

dice

izat

ošt

osa

mod

gaja

napr

ema

sist

emu

vred

nost

i.(b

ivši

bora

c)

8Vid

eosa

mka

kope

tnaš

ihvo

jnik

aod

vode

500

civi

laiz

sela

uza

tvor

.Zna

osa

mda

toni

jeni

kona

redi

oip

okuš

aosa

mda

tosp

reči

m,a

lina

šivo

jnic

imin

isu

dozv

olili

.Čak

suim

alii

pušk

ena

goto

vsda

puca

juu

men

e.Ja

sam

otiš

aoda

oto

me

obav

estim

svog

kom

andi

ra.I

onm

ije

dao

pušk

uda

tosp

reči

m.P

ošto

sam

dobi

opu

šku

jasa

mto

iuči

nio.

Tici

vili

suid

anas

živi

.(vo

jnik

)

9Sre

osa

mže

nuko

jaje

beža

lasa

svoj

imde

teto

m.I

mal

aje

sam

opo

sudu

alin

ei

pirin

ač.B

iloje

stra

šno.

Pita

osa

mje

zašt

ose

vrać

au

podr

učje

zahv

aćen

obo

rben

im

dejs

tvim

a.Re

kla

jeda

želi

dase

vrat

iusv

oje

selo

.Re

kao

sam

:„Im

ašsa

mo

posu

dual

ine

ipiri

nač,

uzm

ipol

am

ogsl

edov

anja

izm

oje

torb

ice

zapi

rinač

“.Ta

koda

sam

pola

dao

njoj

.Zah

valil

am

ise

reka

všin

ešto

čega

seuv

ekse

ćam

.Rek

lam

ije

dani

kada

nije

srel

ata

kodo

brog

vojn

ika

kao

što

sam

ja.(

vojn

ik)

10Vo

jnic

ikoj

isu

beža

lipr

edpo

razo

mpr

ošli

sukr

ozna

šgr

ad.I

ako

supr

ipad

ali

nepr

ijate

ljsko

jstr

anil

judi

izna

šeg

grad

asu

impr

užili

svu

pom

oćko

jaim

jebi

lane

opho

dna.

Bili

suna

mis

kren

oza

hval

niim

ism

oih

odve

lido

gran

ice.

Prol

azili

suiT

Vek

ipe

suto

snim

ale,

ido

bili

supo

moć

,med

icin

sku

iost

alu.

(ratn

aud

ovic

a)

11M

ojsi

nje

zatv

orio

neke

ljude

-zar

obio

jese

dmor

oili

osm

oro

njih

koji

suse

bili

izgu

bili.

„Pre

tući

ćuih

“,re

kao

jeza

tošt

oje

izgu

bio

svog

oca.

Međ

utim

,sle

deće

gda

nase

vrat

ioir

ekao

daih

jepu

stio

.(je

dna

maj

ka)

Izvo

r:Vo

ices

from

War

(„G

laso

viiz

rata

“)su

adap

tiran

ina

osno

vuis

traž

ivan

jasp

rove

deno

gu

okvi

ruka

mpa

nje

MKC

K-a

Peop

leon

War

(„Lj

udio

ratu

“)


��

Istra

živa

nje

�:H

uman

itarn

ipos

tupa

k


Zavr

eme

apar

thej

dau

Južn

ojA

fric

iVen

di,

belk

inja

,je

poku

šava

lada

pose

tisv

ogpr

ijate

ljacr

nca

koji

jebi

oza

tvor

enzb

ogsv

oje

polit

ičke

aktiv

nost

i.Be

lcik

ojis

uup

ravl

jali

zatv

orom

sujo

jre

klid

au

njem

upo

sete

bela

cacr

ncim

ani

kad

nisu

dozv

olje

ne.O

naje

otiš

lado

zapo

vedn

ika

zatv

ora

koji

juje

pozv

aou

svoj

uka

ncel

ariju

.M

ožda

zato

što

jenj

enm

užbi

our

edni

klo

kaln

ihno

vina

dozv

olio

jojj

eda

vidi

svog

prija

telja

.Vr

atila

seu

hodn

ikko

dul

aza

dasa

čeka

prija

telja

koga

sena

dala

daće

pose

titi.

Sled

inje

noka

ziva

nje

šta

sepo

tom

dogo

dilo

.D

oksa

mče

kala

,prim

etila

sam

mla

dog

zatv

oren

ika

crnc

au

zatv

orsk

omšo

rcu

kaki

boje

iko

šulji

kako

stoj

imal

oda

ljeu

hodn

iku.

Del

ovao

jeza

brin

uto

ipon

izno

-im

aoje

pogl

edne

koga

koče

kada

udov

olji

rasp

olož

enju

ilihi

rube

lca,

„bas

a“5 .

Staj

aoje

tam

oka

oda

mu

jene

kore

kao

dast

ojii

čeka

.Nai

šao

jest

raža

rbel

aci,

dok

jepr

olaz

iopo

red

zatv

oren

ika,

izne

nada

jepr

eteć

ina

srnu

ona

njeg

aip

očeo

davi

če.O

vajs

traž

ar

uopš

teni

jebi

olju

t-on

seje

dnos

tavn

oza

bavl

jao.

Odj

edno

mru

keza

tvor

enik

akr

enuš

ena

više

dabi

zašt

itile

telo

odud

arac

ako

jeje

oček

ivao

odst

raža

ra.S

aviv

šije

dnu

ruku

prek

ost

omak

aip

odig

avši

drug

upr

ema

glav

i,za

tvor

enik

jem

ucaj

ućio

dgov

arao

napi

tanj

ai

pods

mev

anje

kojim

aje

bio

zasu

t.St

raža

rje

zatim

prod

užio

,idu

ćipr

ema

men

i.Pr

imet

ioje

daga

netr

emic

epo

smat

ram

i,u

tren

utku

kada

me

jepo

gled

ao,s

hvat

ilasa

mda

nesa

mo

dase

onuo

pšte

nije

post

ideo

nego

me

jeu

njeg

ovim

očim

am

oja

bela

koža

auto

mat

ski

čini

lasa

učes

niko

mu

onom

ešt

oje

upra

vouč

inio

.O

dšet

aoje

dalje

,dos

ađuj

ućis

e,ne

stao

nane

kolik

otr

enut

aka

aza

timje

kren

uona

zad

prem

acr

ncu.

Kada

mu

sepr

ibliž

io,c

rnac

jepo

čeo

dauz

mič

ea

njeg

ove

ruke

supo

novo

zauz

ele

zašt

itnič

kipo

loža

j.St

raža

rse

stra

šno

zaba

vlja

o.Pr

isus

tvo

publ

ike

(moj

epr

isus

tvo)

jedo

prin

elo

dam

usv

eov

obu

dejo

šza

bavn

ije.

Humanitarni postupakPrilog

On

sesa

mo

zaba

vlja

o

5„B

as“,

nadl

ežno

lice,

vrem

enom

jedo

bilo

znač

enje

„ugn

jeta

č“u

kont

ekst

uap

arth

ejda

.

Šta

bipo

vam

ave

ndit

reba

loda

učin

i?Št

aje

Vend

itr

ihp - international committee of the red cross · 2016. 10. 19. · ihp 1...

Documents