PRVO PREDAVANJE 07.12.2012

HRONOLOGIJA

Hronologija je nauka koja proučava načine računanja vremena u prošlosti. Tehnička hronologija odnosi se na načine računanja vremena, i ti načini zasnivaju se na društvenim konvencijama, a zasnovani su na astronomskoj hronologiji. Prirodni ciklusi su ti koji uticu na naš život, a oni zavise od kretanja nebeskih tela.

Ima dvostruku namenu:1.za pretvaranje hronoloških odrednica iz izvora u naš hronološki sistem.2.za kritiku izvora (po principu poređenja).

ČINIOCI DATIRANJA:

DAN: dnevno-noćni ciklus koji traje 86 400 sekundi. MESEC: ima 29.53059 dana. GODINA: sunčeva solarna koja ima 365.24221 dana, i mesečeva lunarna koja ima

354.36708 dana.

U prošlosti dosta kultura je polazilo od lunarne godine, množili su lunarni mesec od 29.53 dana sa 12.

JULIJANSKI KALENDAR

Sistem merenja vremena naziva se kalendar. Ovaj kalendar uveo je Julije Cezar korenitom reformom republikanskog rimskog kalendara. Tu reformu za Cezara izvršio je Sozigen aleksandrijski astronom. Na snagu je stupio 45.g.pne ili 709 auc.

Kalendar je zasnovan na solarnoj godini od 365.25 dana. Ima svake prestupne tj. četvrte godine dan više zbog ¼ dana koja preostane u svakoj godini.

U 11.v. primećeno je da kalendar odstupa od astronomskih pojava.

To odstupanje ima svoje posledice: verske npr. Uskrs koji treba da spada u prvu nedelju nakon punog meseca posle prolećne ravnodnevnice, i praktične npr. Ljudi su naspram kalendara usklađivali vreme za sejanje, žetvu.

U 13.v. započinje inicijativa za promenu kalendara, a 3.v.se vodila rasprava o tome.

GREGORIJANSKI KALENDAR

Papa Grgur XIII uvodi 1582.g. Gregorijanski kalendar. Stupio je na snagu 5.10. koji je proglasen za 15.10. U to vreme razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara iznosila je 10 dana ali se vremenom razlika povrećava.

Modifikovan je sistem prestupnih godina. Od stoletnih godina, prestupne su samo one čije su stotine deljive sa 4, npr. 1600, 2000.

Katoličke zemlje do kraja 16.v. su prihvatile ovaj kalendar, a od protestantskih država Danska. Ostale zemlje prihvataju ga krajem 17. i početkom 18.v. a pravoslavne posle I sv.rata.

ODREĐIVANJE MESECA, DANA I GODINE

1.MESECIme ili redni broj u godini. Naša imena koja danas koristimo su iz rimskog kalendara i vezani su za božanstva ili rimske brojeve. Rimska godina je počinjala 1.marta.

2.DAN U MESECUMesec kao hronološki činilac vodi poreklo iz Mesopotamije, a odatle je prodro u Grčku i Rim, gde dobija nazive koje danas koristimo kao i broj dana.

Način brojanja dana:a. Rimski sistem: postojačli su specifični nazivi za tri dana u mesecu, to su kalende (1), none

(5) i ide (13). Izuzetci su u martu, maju, julu i oktobru kada se oni odnose na 1. 7. i 15. dan.Brojali su s dani pre u odnosu na neki od ovih datuma. 12.10.= 4 dana pre oktobarskih ida

b. Bolonjski način: intrante/ulazeći i exeunte/izlazeći. Dani se broje redom od 1. do 15. unapred kad je ulazeci i unazad kad je izlazeći. Npr. 7.09.= 7.dan septembra ulazećeg, 25.12.= 7. dan septembra izlazećeg.

c. Brojanje redom: počelo da dominira od 12.v.

U SEDMICIPojam sedmice izmislli su Vavilonjani, a od njih su je preuzeli Jevreji , kod kojih je ona ugrađenja i u priču o Postanju. U Rimu nedelja je imala 8 dana, oni to preuzimaju od Etruraca,a u Anglosaksoniji 9 dana.

U Rimu se od 3.v. ukorenjuje sedmodnevnica. Nazivi dana u nedelji bili su paganski ( die Solis, Lunae, Martis, Mercuri, Iovis, Veneris, Saturni), ili hrišćanski ( dies Dominica, feria secunda, tertia, quarta, quinta, sextia, septima). Paganski nazivi su i danas u upotrebi u nekim romanskim zemljama npr. Francuska. Hrišćanski su donekle očuvani kod nas, a najbolje u Grčkoj.

DANI PRAZNICIOvaj način označavanja dana nametnuo se sa hrišćanstvom. Praznici su dani sećanja na hrišćanske stradalnike, ili dani koji su vezani za život Hrista. Ti dani su bili veoma gusto raspoređeni tako da skoro nije postojao ni jedan dan koji se nije odnosio na neki praznik.

Oni mogu biti: nepokretni koji padaju na isti dan kao što je Božić ili svetački spomeni, ili pokretni koji padaju na različit dan kao što je Uskrs i praznici tog ciklusa, kao i nazivi liturgijskih nedelja.

3.GODINE

PO LIČNOSTIMATo je običaj vezan za Grčku i Rim.a. Rimski konzuli: Konzuli su se smenjivali svakih godinu dana, pa je godina nosila ime po

konzulu koji je tada bio na vlasti. Posle pada carstava i podele, postoje dva konzula, jedan na I a drugi na Z. Na istoku se konzulat ukida 541.g., a na Z nešto ranije i tada počinje postkonzulska era. ( 10.g. po Vasilijevom konzulatu).

b. Po vladarima: Nove države koje nastaju traže nove sisteme. Varvarske države imenuju godine po svojim kraljevima. 537.g. Justinijan uvodi brojanje od godina careve vladavine, a godina konzula se postepeno zaboravlja.

c. Po pontifikatu: Papa Hadrijan I uvodi datovanje po godini pontifikata.

PO ERAMAZaključeno je da je lakše izabrati jedan datum od kojeg bi se počelo brojati.

a. Grčka: Računanje od 1. Olimpijade 776.g. Brojeno je po olimpijskim ciklusima, npr. 3.g. 24. Olimpijade.

b. Rim: Od osinvanja grada 753.g.godine se broje u kontinuitetu, označavaju se AUC.c. Jevreji: Od stvaranja sveta 3760.g.pne. AM ano mundi. Jevrejska godina je lnisolarna.

Ima 12 lunarnih meseci, ali hoće da se usaglasi sa solarnom zbog pashe, i kada razlika naraste u 2, 3 godine dodaje se jedan mesec i tada godina ukupno ima 13 lunarnih meseci.

d. Vizantija (Srbija): Od stvaranja sveta 5508.g.pne. AM e. Islam: Od hidzre, prelaska Muhameda iz Meke u Medinu 622.g.ne. Islamska godina ima 12

lunarnih meseci.f. Hrišćani: Zapadni hrišćani računaju godine od Hristovog rođenja AC, AD. To je

zasnovano na računici Dionisija Malog iz 6.v. Danas se smatra da je Hrist rođen 3, 4.v.pne. U 7. i 8.v. je to sve šire prihvaćeno, a od 965.g. prihavata i papstvo.

g. Revolucionarna Francuska: Era slobode, godine se broje od 1789/1792.g. Napoleon vraća Hristovu eru 1805.g.

PO CIKLUSIMAa. Indikt/ Indikcija: Indikt je mesto godine u ciklusu, a indikcija je ceo ciklus.

Ovaj način računanja koristio se u srednjem veku. Odnosi se na ciklus vršenja poreskih revizija u Rimskom carstvu. Jedan ciklus obuhvata 15 godina. Ostala je u upotrebi kao pomoćno sredstvao za izračunavanje godina. Npr. Ako kažemo indikt 8. to podrazumeva 8. godinu u ciklusu od 15 godina. Brojevi indikcije nisu saopstavani, pa se ovaj način koristio za srednjeročno računanje vremena. Često je korišćen zajedno sa godinom ere.

Izračunava se na 2 načina:(AD+3*): 15= X**** (2012+3):15= 134,3333 ostatak je 5AM:15= X 6859:15= 456,6667 ostatak je 10

* Dodaje se jer je 3.g.pne bila poreska revizija.**** Indikt je ostatak, ako ostatka nema onda je 15.

b. MESEČEV KRUGGodina iznosi 354.33 dana. Podrazumeva da mesečeve mene padaju na istie datume tokom nekog vremena. Svakih 19 godina krug se ponavlja.Izračunava se:(AD+1*):19=X

c. SUNČEV KRUGIsti raspored nedeljnih dana i datuma u godini. Izračunava se:(AD+9):28=X

Mesečev i sunčev krug su pomoćna sredstva u izračunavanju datuma Uskrsa.

POČETAK GODINENije u svim zajednicama padao na isti dan.1. Stil obrezanja: stilus circumcisionis, 1.januar, to je ujedno i početak Julijanske godine.2. Mletački stil: venetus, 1.mart , početak rimske godine.3. Blagoveštenski stil: annunciationis/incarnationis, 25.mart , Blagovsti.4. Božićni stil: nativitatis, 25.decembar, Kotor.5. Vizantijski stil: byzantinus, 1.septembar, rimska fiskalna godina.6. Uskršnji/Francuski stil: gallicus, početak godine padao na Uskrs, Veliku Subotu ili drugi

dan Uskrsa.

PRERAČUNAVANJE DATUMAMletački 1.1-29/29.2. +1Firentinski 1.1-24.3 +1Pizanski 25.3-31.12 -1Božićni 25.12-31.12 -1Vizantijski 1.9-31.12 -5509

RAČUNANJE DATUMA USKRSA

** Zabeleženo je da je mesečev ciklus počeo 1.g.pne.

Uskrs pada u prvu Nedelju posle prolećne ravnodnevnice, posle punog meseca. Prolećna ravnodnevnica je 21.marta. Znači da Uskrs može biti od 22.marta.Za izračunavanje treba znati: 1.Raspored nedeljnih dana posle 21.03. dotične godine. 2.Smene mesečevih mena posle 21.03.

Primeri:

1. 1346.godina(1346+9)/28= 1355/28 ostatak je 11 U tabeli SK 11=A= Petak24.mart je petak, znači da je 22.mart sreda.(1346+1)/19= 1347/19 ostatak je 17 U tabeli MK 17=26 i to se odnosi na 22.mart.

P U S Č P S N22 23 24 25 26

27 28 29 30 31 1 23 4 5 6 7 8 910pun mesec 11 12 13 14 15 16 Uskrs17 18 19 20 21 22 2324 25

Uskrs je 16.aprila.