Hristo Krstevski

CIGANSKO LETO

"The answer, my friend, is blowing in the wind"

Bob Dylan

Tih godina na magistralnom putu Raven - Velika varo{ pojavili su se prvi autostoperi. Naj~e{}e su dolazili sa zapada, ali ponekad bi me|u njima banuo i poneki putnik iz prekomorskih zemalja. Sa svojim te{kim rancima i vre}ama za spavanje na le|ima, podse}ali su na rep zaostalih mrava iz kolone, koji vazdan vuku svoj te{ki teret i plen do ko zna koje daleke rup~age, ko da su se nakitili najve}im trofejom.

Imali su umorna i ispijena lica, zarasla u bradama, pra{njavi i tvrdi, odsutni i sami preko svake mere. Satima i satima su stajali na suncu i pr`ili se ispod usijanog neba, al' su ipak svakodnevno visili pored krajputnih jendeka, sa podignutim pal~evima i sinutim o~ima, ko da su deo nepreg-lednih niza suncokreta.

Mi, de~aci iz Ravena, potajno smo zavideli tim neobi~nim pticama {to su poletale ko zna odakle, pa bila ki{a - sunce - grom il pakao - oni samo jedno teraju: svojim prepariranim krilima i ureknutim kljunovima pilje u drumske hale i alamunje na putu i ni{ta ih briga nije na ovome svetu.

Ve}i deo njih imao je crvenkaste brade i mi smo ih u {ali zvali "barbarose", mada oni nisu imali krstove na vratu i ako su i{ta imali tog trenutka, onda su to bile njihove gitare, da bi valjda prekratili muke kad su ve} uzeli tol'ki put pod noge, |om i bestragija, bogu iza le|a.

^esto nismo mogli da razlikujemo mu{kadiju od `enskadije; se}am se dobro kako smo pravili bezbroj viceva na ra~un toga, jer su svi odreda bili u pantalonama, ponekad ~ak i sa min|u{ama na u{ima, a kose su im padale sve do ramena. Crvene brade su tu jedino mogle ne{to da pripomognu u toj zavrzlami.

Bilo je ~udnovato i neobi~no to pleme {to je krenulo ka Ravenu, kao neko fantasti~no jato {to se selilo na jug. Bili bi mese~ari da nisu pripadali sun~evoj sekti, jer su skoro svi i bez izuzetka imali sunca omotana podno ~ela (na vezanim trakama), nosili su ko{ulje sa cvetnim dezenom (uostalom, tako su ih i zvali - "deca cve}a", ili jednostavno "hipici") i pevali pesme Boba Dilana -Psa, kao da zavijaju kroz vetar, nju{kaju}i za nemu{tom zagonetkom i ~udima ovog sveta.

Od rasko{nog o~aja svog doma, do opijumskog svanu}a Orijenta, oni su razbacivali pregr{t cve}a po svuda, kao kad Cigani iz Ravena najavljuju dodole na \ur|evdanu.

Ponekad, tako, iz obesti ili ~iste radoznalosti, pome{ali bi smo se i mi u nekoj od tih rulji i tada, pamtim, kuci Mono D`uapo odmah bi po~eo da lomata jezik, ko da melje `ivi krompir kroz usta. Gurali smo se oko njega kao Indijanci, a on bi se sav nekako nakostre{io, uzvrpoljio i {epurio okolo, izigravaju}i nekakvog gurua, `reca ili ~ak i onog starog indijanskog komitu, vragolana, Olda [eterhenda.

[ta su bile te godine za nas, tada, kad je po~injao taj neobi~ni Krsta{ki pohod, kada smo u tim barjaktarima svih belosvetskih moda i mutljaga gledali kao na neke otka~ene i neverovatne jaha~e na vetru. Ko su bili ti momci, te bradonje, ti vetropiri {to su hitali ka istoku, grlom u jagode, iz svojih blistavih prestonica ustalih, da bi jurnuli nasumice preko azijskih pustinja, bogaza, tajanstvenih zamki, pretnji i zaseda, pa sve do pe}ina dalekog Katmandua.

[ta smo tada znali mi o kucom Monu D`uapu, kome je ~itavih pet leta pre nas tikva po~ela da cveta, {ta smo znali o onome nevaljalcu ^epu, koga su svi po Ravenu i oko Ravena znali i zvali po nadimku Majstore, koji je jo{ kada smo ga sreli i upoznali, na na{e o~i najpre smandrljao, a zatim silovao onu jadnu i izbezumljenu [vabicu, odranu do gole ko`e pre toga od nekog Arapa, ko da je, sirotica, nabasala na nikog drugog doli odmetnika iz dru`ine Ali Babe, posle plja~ke iza porta Sezama.

[ta smo znali tada o svim ^epovim besnim glistama i ujdurmama kada se ohol vra}ao iz popravnih domova i kao da ni{ta nije bilo, banuo bi me|u nama s onom svojom apa{kom nju{kom, manuo bi se prema Crvenim stenama, koje smo zvali "~iki~an" i zagnjurio u mutnim vodama reke, ko da Kraljevi} Marko prebacuje Veliko kamenje preko Crnog Vrha, da bi kaznio svoju sestru, {to je za Tur~ina pobegla, ko {to su nas u~ili dok smo bili deca, urlaju}i na sav glas ka orlovim gnezdima pokli~om Tarzana, a zatim se ugla~an i zalizan, ko {areno tele, vra}ao me|u nama, u mahali i podsmevao se plavim an|elima u brk po sokacima, govore}i im da ih se nimalo ne boji i da takva ti~ica ko {to je on, ku}i ne umire, a i ako ikada odapne, najpre }e trebati malkice da se pomu~e oko toga, jer on nije vrblje pru}e tek i jer }e ^ep - Majstor svima ~orbu da zapr`i jednog dana, da im njupu za~epi, majku im... hajd ti. Kamen svom kamenitom tlu prijanja, govorio je on, ali ne na mom kantaru. A tako je i njemu stari jarac govorio, pre nego {to je otegnuo papke, ali iza|e ^ep nevaljalac i protuva, jer mu nije ispunio zadnju si- re~, umesto p{enice bele sise da razdaje po grobljima novoseoskim... da bog da mu du{u prosti.

Otvorene i `alostive o~i ostado{e u staroga jarca.

Siroti, mokri brat.

Danas, kada kuci Mono D`uapo, posle toliko godina `u|enja i ku|enja za tim ludim belim svetom, gde se nikad nije obreo da bi ostao, skrasio i korenje pustio, sa }erkom kale{om, oslanutim ~uperkom nad o~ima i {irokim dvorovima {im{irovim, ostade tu da kuka ko pusta kukumjavka sa Crnoga Vrha nad Ravenom, zagledan negde prema mostu Lude Mare i usamljene masline, gde smo tako vetropirasto, obdan i obno} ludovali za Bitlsima i Rolingstounsima, na{e mustre i kandila, da pije i mezeti s nama ko neki pa{a (mastika, taratur), dokone {aljiv|ije i delije, da preme}e kroz usta sve o ^epu i oko ^epa i najzad kroz kudikamo mirnije zvuke (Oldfild, Morikone, Vangelis) da nas podse}a na ta stara i ve} dobrano zaboravljena vremena.

"Meni je svet oduvek davao od svega tek po malo,do pola", govorio je on. "Reci ti {ta o}e{, burazeru, ali to mu nekako do|e ko za zdravlje. A {ta se tu mo`e, kad mi je su|eno da ga gazim jednom nogom. Nekada, recimo, sanjah da }u jednog lepog dana `iveti na nekom ostrvu, i {ta bi? Zaglavih ti ja na pustom poluostrvu. I ono gde? Na Balkanu! Baksuz se rodih, baksuz }u i da crknem. Siromaha }e{ i u pola rake da strpa{. [ta nisam radio! Eh, majku mu! Probao sam da zama`em o~i svakom, ~itavom svetu, da poletim ko orao i da se manem otuda, a postadoh nekakav muzejski pacov. Vrti - su~i, ja sam zeznuo stvar (ili ona mene!), a ^ep nije, jer je ^ep oduvek bio ono {to je bio, a to je i ostao: ~e{it (sojta)."

Takvim, ili sli~nim re~ima zapo~injala bi svaka zavrzlama oko ^epa.

I uvek - ista pri~a.

Razli~ite su bile samo nijanse, a mi }emo upravo njima ovde da se b

Deo prvi

1.

^ep, pegava Amerikanka Su i kuci Mono D`uapo nisu imali sre}e toga dana. Kao da im je sve krenulo naopako. A kada im je samo za dlaku pobegao i ganc novi mustang iz agencije rent - a - car-a u Skopju, ve} su bili na rubu sva|e.

"Jaoj, bre, Mono, majku mu, - `estio se ^ep - izem ti sre}u. Opet smo sjebali stvar, ej."

"Dobro, bre, dobro" - umirivao ga je kuci Mono.

"[ta dobro, bre, dobro, 150 konja, bato! Zna{ li ti {ta je to? Plus ti. I ova {arena kalifornijska mazga povrh svega. Eh, karda{, karda{... da mi je samo znati ko je taj baksuz me|u nama..."

Nije im preostajalo ni{ta drugo osim da se pomire sa starim sivo - maslinastim land - roverom, koji je zadnjih meseci toliko puta zagor~avao `ivot ^epu. Napustili su parking agencije rent - a - car-a, ma{u}i iz neprilike namrgo|enom slu`beniku i okrenuli skoro nekim luda~kim elanom ka centru Skopja. Ali ^ep nije mogao odmah i tek tako da preboli taj gubitak i svejedno je gun|ao i mrmljao neke nerazgovetne psovke kroz nos, sti{~u}i sirenu kao lud i ki}u}i rogovima usplahirene prolaznike, a ovi su celo vreme uzvra}ali zabezeknutim pogledima, kao da im je tog trenutka na brku pala pti~ja veresija.

(Mustang, bato, to nije limuzina. To ti je divlji indijanski pastuv, nego {ta. Ah, majku mu!... O~i mi isteko{e ju~e za njim. Pena na usta mi po|e).

"Eh, Mono, Mono, bio sam blesav {to sam te pustio da zaglavi{ u gradskom klozetu sa ovom otka~enom motkom. Sada se ne bi u njemu ko~operio onaj matori {vapski akrep. A govorio sam ti da po`uri{. Opanke mu ne}emo videti. [to se kezi{, kugo? Ima sada da se trucka{ danima u ovoj staroj krntiji kao sparu{eni krompir i da pita{ ima li ga jo{."

^ep je gledao u mladu ko{~atu Amerikanku, sa osmehom na licu, a u stvari, sav se jedio iznutra, ko da }e ve} slede}eg trenutka po~eti da vri{ti, a ipak je pravio facu ko da mu je sve to sme{no i da se on, kobajagi, divi na~inu na koji Amerikanka Su prote`e svoj duguljasti vrat kroz podotvoreni prozor i zeva na sve ~etiri strane kao `utokljun~e - poletarac, koje prvi put podaje svoj kljun iz gnezda. Opsova, a ona mu uzvrati svojim ljupkim kezuckanjem, kao da su je po~astili slatkim. ^ep je svejedno buljio u njezinu {arenu ~arapu na glavi, {to je izigravala ne{to kao kapu, maramu, ili opet, nekakvu ma{nicu na dugoj ri|oj kosi i krstio se sav u ~udu i pitaju}i se

poluglasno (tek koliko da ga Mono D`uapo razume) - "zar ne}e jo{ neko ~udo da smisli ova kre{tava svraka iz Salinasa?!"

"Izem ti kapu koju su ti skrojili", sme{kao se ^ep, a ona je samo nemo}no crvenela i kao da je gorela od `elje da podbada kucog Mona da mal~ice razbistri ovu milovidnu {aradu iz ^epovih poruka i samo ga je njegova uporna sirena i kikot odvra}ala od toga.

Skrenuli su prema supermarketu na izlasku iz grada. Izgubili su vi{e vremena na kasi nego {to im je trebalo s onom njihovom uporno{}u stenica da se promuvaju kroz duga~ke redove supermarketa i da ispune ~itave tri kotare svakojakim drangulijama. Sredove~na kasirka sa upadljivo namazanim usnama sva se je bila narogu{ila. Troje uljeza, odevena u nekakvom izbledelom jeansu, svojom nestrpljivom vikom i grajom, uznemiravali su joj mu{terije.

^ep je odmah po~eo da nabraja:

Marlboro - dva boksa, tuce {ibica, dve pene za brijanje, banane - 5 kila (cura ih mnogo voli!)(dobro de), kafu - 3 pakovanja, su|uk doma}i, {unka 12,5 dvanajst i po, evo, fino ti pi{e tu, vidi{ i sama (ili ne mo`e{ bez nao~ara?) (kupi ih svojoj majci!) (dobro de, dobro), pi{i i ne zabu{avaj, sira, pola "trapista", pola u`eglog, 5 sokova grejpfruta, tri doktor Etkera (ali ja ovde vidim ~etiri!) (dobro de, ako, jedan ti je poklon od mene) (poklanjaj ti svojoj seji, zna{!), (ma dobro si me podsetila. Vidi mi zeta, jadnika, kost i ko`a. Golja. Mala plata, {ta da radi{. A koliko rinta siroma, Grobar je. Jeli tako Mono?) (a-h-a) (ne lupetaj tu koje{ta momak, nego daj der ovamo. I sama sam pismena. Drveni advokati mi nisu potrebni. Vazdan danguba i nerad, drugo i ne znate.) (Dobro, du{ice) (nisam ja tvoja baba da se tu sprda~i{ sa mnom) (nisam ni ja momak sa tri sudske alimentacije) (idi do|avola!) (hajde pi{i more! Nisam ja kriv {to je gazda zaboravio sino} da ti izbije mu}enicu iz bu}ima...) (ah, drip~e jedan! Ho}e{ li da zovnem miliciju!) (Uh, majku mu! Sav drhtim!) (Mangupe jedan!).

Iza{li su bu~no iz supermarketa na izlasku iz grada, isto kao i {to su u{li, a visoka Amerikanka nije mogla odmah da prokljuvi {ta je to pogre{ila u odnosu na srednove~nu kasirku, te na njezine kre{tave pozdrave ova nadi`e dreku ka njoj, kao da tera leproznu (gubavu), kao da juri vampira iz ku}e: i{! i{! {to izigrava{ tu {enutu svraku, kukumjavko jedna. Klip kukuruza da ti nije pro{ao kroz usta {to se tu vazda be}i{. Znam ja te mustre u uskim hla~ama kao {to si ti. Ovamo izigravaju strance, a jo{ uvek im nju{ka zaudara o balegama. (helow, hay) (tornjaj se odavde kad ti ka`em, bar tebi mogu da istresem va{i, oklagijo.)

Ubrzo, odmah po{to su se otka~ili od glavnog saobra}ajnog ~vora, lako i brzo su se odvojili prema magistralnom putu.

Leto je bilo ve} na izmaku, a saobra}aj vi{e nije bio tako gust. Kolone kilometarskih repova nestalo je ve} odavno. Ipak, sa ovim na{im putevima ~ovek nikad nije na ~isto. Ako ni{ta drugo, ono, vezanim o~ima voziti ipak nije preporu~ljivo. Tu i tamo, na ponekom od raskr{}a u predgra|u jo{ su mogle da se vide bradate grupe i parovi, ili poneki zaostali jadnik sa uga{enim o~ima, neki izgubljeni drumnik, koji se poput kornja~e uputio ka Delfijskim proro~icama, sa obaveznim i nabrzinu na`vrljanim putokazom na le|ima: Athenes.

Kroz nepreglednu ravnicu pored reke, kroz beskrajne srtove i me|e {to su se gubile u dalekim planinskim prevojima, duga krivudava i obla strnji{ta podse}ala su na prelomljene zmijske repove, {to se zadnji put greju na {krtom septembarskom suncu. Ono se ravnodu{no protezalo u kro{njama priobalskih stabala i prelamalo kroz {ofer{ajbnu landrovera u nekoj zlatasto - alevoj i purpurnoj gami.

Stali su kod prve benzinske pumpe. Htela ih je sre}a. Oko njih nije bilo niti `ive du{e, i ona je, skrivena i zaba~ena u nedrima ovog kasnog ciganskog leta, podse}ala na neku usamljenu oazu. Ali umesto da ~ekaju pred sobom nekog grbavog transportnog d`ina, morali su da ~ekaju zauzetog i ravnodu{nog punioca, koji je upravo doru~kovao. ^ep je odjednom prestao da trubi, iza{ao iz landrovera i uputio se ka rezervoaru. Zagledao se u zlovoljno punio~evo lice i odjedan–put shvatio da od sino} ni{ta nije jeo.

(To je, dakle, pomisli on. Ta neo~ekivana o{amu}enost {to ga priti{te jo{ od jutros. To je to. Nisu me uhvatile ~ini, nego stomak. Proklet bio, stomak).

Odlu~io je. Eno tamo, pored one livade. Uz samu reku.

"Mono, jesi gladan?"

"Nimalo."

"A ona?"

"Ne znam."

"Slu{aj Mono, pilence, hajde skini bisage da metnemo ne{to u kljun."

"Pusti sad to."

"Hajde, bre, mrdni malo dupe, kad ti ka`em. Trokiram. Jesil ~uo?"

"Jok."

"Mi~i se, mi~i, karda{, kad ti ka`em."

Kuci Mono D`uapo i Amerikanka Su provukli su noge ka maloj platformi landrovera i s naporom iza{li van. ^ep je prihvatio torbu i krenuo pravo preko magistralnog puta. Sustigao ga je promukli punio~ev glas.

"Gde - e - ej?"

^ep je opisao rukom koja nevolja ga tera prema reci.

"Prvo skloni landrover", re~e ovaj.

"Napuni ga do vrha i skloni ga sam."

"Ne mo`e bato, hajde do|i ovamo."

^ep je opsovao. Utrapio je torbu Monetu i vratio se prema landroveru. Ovaj ju je prihvatio i sustigao visoku Su. "Nagnje~ili smo torbetinu, ko da smo skauti i ko da }emo se pentrati u vra`ju mater, " ljutio se kuci Mono D`uapo. ^ep je blenuo u nesmasnu figuru svoga druga {to se bavno spu{tala ka re~noj obali i skoro sau~esni~ki osmehivaju}i se puniocu ispod brka. "[ta }e{, takav ti je on," kao da je hteo re}i njegov {eretski pogled. Punioc je ovla{ skupio ramena, ravnodu{no prate}i igru brojki.

"Do vrha - ponovi ^ep - I ra~un."

"Na koga?"

"[ta na koga? Na 'Fortunu'. Kao i uvek, zna se."

"U redu."

^ep je platio odmah, ostavio landrover na malom parkingu, vratio se po ra~un i krenuo ka reci, ne osvr~u}i se ni levo, ni desno. Dole, na jednom oborenom panju pored obale, Mono i Su su ve} sisali svoj grejpfrut.

^ep se strovali pored njih.

Mono je nezainteresovano opipavao kroz torbu, {u{ketaju}i me|u celofanom i 'rpom hartije za savijanje i kao sa nekim posebnim u`ivanjem pratio nervozne gr~eve svog drugara, prave}i neve{te grimase i petljaju}i svojim lenjim prstima.

"Gospodin `eli?" - kreveljio se Mono.

"Ma daj ovamo bilo {ta, bre."

"Zna{, momak, sva nevolja s tobom sastoji se u tome {to ne zna{ {ta, a hteo bi odmah", name{taju}i se re~e ovaj, prave}i mrtva~ki ozbiljnu facu i imitiraju}i ~ika Toleta, njihovog starog profesora iz matematike (nekada su obojica bili nere{iv problem dobrodu{nom ~ika Toletu, a glavna caka je bila u tome {to on o~ima nije

mogao da vidi `ilet, dok su ^ep i Mono uvek uspevali da mu ga utrape |uture sa sun|erom). ^ep je razumeo {alu, ali njemu je sada falila njupa, ne zajebancija.

"Ne seri, Mono."

"Pa dobro, bre, gukni ve} jednom. [ta 'o}e{?"

"Svejedno. Ne znam."

"Promeni plo~u."

"... ne zna{, ne zna, ne znamo..."

"^epe, burazeru, nemoj da davi{. Govori, ili evo ti - na - pa uzmi sam. Ovde jo{ samo mleko od magarice fali."

"Mleko od magarice! Al' je |ezme. "

^ep je izvukao jednu od vekni, prelomio napola, iskopao ne{to nasumce iz bezbrojnih hartijenih smotuljaka i ~ak ne obaziraju}i se na to {to je uzeo prvo {to mu je palo u ruke, bacio se halapljivo na pove}i komad u`eglog sira, `utog, {upljeg kao p~elinje sa}e i tvrdog, kao da je od kamena. Gutao je navrat - nanos i posle jedno tri - ~etiri zalogaja, sjebo stvar. Mono je podrugljivo po~eo da ga lupa po le|ima, smeju}i se prema Su. Po~eo je da ga poji velikim {arenim termosom. Namestio je nekakvu starateljsku masku na podsme{ljivoj faci i po~eo lako da mu zvi`du}e, ko stoki na pojilu ("pije{ vodu kao vo, a ne zna{ {ta je ha - dva - o! ^epe, bato, jel' ti se ot~epila pomijara, a?" ("ot~epi}e tebe ^ep ako te mune jednom, ni zmija na vodi se ne dira, jel' zna{").

Iznenada ga je uhvatila {tucavica i, ustaju}i, po~eo da se drmusa, vrti i okre~e oko panja("moj te mota oko plota", zezao se Mono), kao neki "afrikanski tamango" (Monetovo kumstvo). Uskoro je opet klekao na panju i najzad se smirio.

"Pi{am ti se ja u taj tvoj tabijat" re~e Mono, "I kamila bi se napojila," ve} sasvim pomirljivo i ~ak sau~esni~ki. Sav si smotan. Sa va{ara na va{ar. Ko da si neki bazdri|an. Ko da si sojta postao. Zar ti nije dojadilo ovo antanje? Te puste pare...ej..."

^ep je samo odmahnuo rukom.

"Ve} si zaboravio i da jede{."

"Manje jede{ - manje melje{...`itno blato."

"A {ta drugo i da o~ekuje{ od poganog jezikulju..."

"Imamo mi i finiju robu, po{tovani gospodine."

"Svilenu, a?"

"Svilenu, ja{ta. Valjda ne vu~em uzaman ovu pustinju ko magarac iz jedne varo{i u drugu, ve} toliko godina."FORTUNA VEDRI I OBLA^I SVE @ENE U ZEMLJI"...Fortuna...ovo...Fortuna ono...nego {ta."

"Uh, bre, ^epe, majku mu, {ta mi napri~a."

"Za{to? Da mi ne{to ne fali mo`da? [ta mi fali? Lova do krova, svrdao bu{i, njupa do gu{e...{ta mi nedostaje, reci?"

"[ta je 'Fortuna'? - ubaci se odjednom Su.

"Fortuna..." zamislio se Mono. "[ta je 'Fortuna' pita gerla."

"Reci joj 'Fortuna' ti je ono {to vedri i obla..."

"Ne ide."

"Za{to?"

"Ne pa{e. Ne mo`e to."

"[ta je 'Fortuna'?" - ponovi radoznala Su.

"Fabrika. Sinteti~ka svila," re~e Mono.

"I on je ne{to kao agent, trgova~ki putnik?"

"Tako ne{to."

"[ta si joj rekao?" javio se ^ep.

"Rekao sam joj to {ta treba."

"\avola si joj rekao. Reci joj da vedri i..."

"De to mo`e, bre. ]uti tamo."

"Za{to?"

"Pa, hajde, okreni to po na{ki, da te vidim, majstore."

"Vedri...naobla~uva ...a?"

"Eto, vidi{. Sasvim druga pesma, zar ne?"

"Mono"...domun|avao se ^ep, "Zna{ {ta?"

"Znam."

"A {ta?"

"To. Ne svi|a ti se moja nju{ka."

"Sveznalica si ti, Mono, sveznalica. Otkud zna{?"

"^itam ti sa nosa."

"@iti Tole @ilet?"

"Idi do |avola!"

Celo vreme, dok su dvojica drugova poku{avali onako bez veze da pre|u jedan drugoga, visoka Su je bila obuzeta nekom razdragano{}u prema svemu {to je okru`uje tog trenutka i ona se svejedno koprcala oko njih, pevu{e}i neki refren iz nekog starog country - songa. Pri tom je pravila neke ~udnovate pauze posle svake njihove za|evice, bezmalo operetski, kao da ih pu{ta da se izduvaju do kraja, a zatim, bez upinjanja da {togod shvati iz tog njihovog kokodakanja (a ba{ bi mogla i da ih razume sa ono nekoliko na{ih re~i {to je znala), spu{tala se prema blagoj nizbrdici re~ne obale, kao da je htela taj iznenadni optimizam odjedared da raseje posvuda gde dopire lenjo sunce, kao da }e ga baciti i prebaciti zajedno sa belim kamen~i}ima koje je skupljala tamo - amo i bacakala preko ustalasane matice ~ak na drugoj obali, s onu stranu reke. Osvojila ju je odjednom ta palava igrarija. Veselje je bu~no nagrnulo na nju i ma{u}i rukama, ona je letela preko polja i dole kroz ovenulo rastinje doline, kao neko budalasto deta{ce.

Ona se kroz tu svoju pomalo ~udnovatu o{amu}enost, radovala svim zunzarama u vazduhu, mahala je neuhvatljivim surijama prvih jata ptica - selica, obuhvatala grane obema rukama, brala kupine, upinjala se kao ~igra oko beskrajnih niza topola, ~upala i duvala masla~ke, preskakala trstiku, {a{ i vre`iku, gazila re~nu `guru i u letu skupljala i ljubila svaki stru~ak divljeg poljskog cve}a.

Vratila se malo zatim sa tim svojim pijanstvom me|u njima, bacila se na panju sva oznojena, zadihana, rumena i ozarena, razbacala naokolo zajedno sa `ilicama to divlje poljsko cve}e, donela neke ~udnovate mirise, smejala se na sav glas i zabola prste u ba~enu torbu. Nadala se gro`|u, a iskopala bananu. To ju je jo{ vi{e oraspolo`ilo. Usne su joj bile modre od kupina. Ve{tinom koju Mono nazva "atavizmom majmuni–ce", ona samo pomo}u zuba i jedne ruke, za tren oka otvori ne`nu `uto - zelenu koru, podvi je nekako iznad dna ru~ice, podnese je ta~no ispod nosa Monetu i zacereka se kao luda.

"Si|i Moloh, Moloh, ti stari jar~e nezasiti!"... - uze metanije da izvodi prema suncu raspolo`eni Mono.

"O, sranje!" - prekori ga ona i ve} u slede}em trenutku, kao da ni{ta nije bilo, opet nastavi sa svojim zaraznim kikotom.

^ep je isprva blenuo ~as ka njemu, ~as ka njoj i po{to ukop~a u ~emu je {tos, prasne i on u smeh, iako se Mono kroz suze zacenjivao od smeha: "pomijara, bato, p o m i j a r a !" Smejali su se kao ludi. Uhvatio ih je neki zarazan i neodoljiv smeh i, neko ko je i{ao putem odozgo, videv{i ih ovako razdragane i presami}ene preko ~a|avog panja, lako bi mogao da se opkladi da je ovu ~udnovatu i urnebesnu trojku iznenada tre{tio grom iz vedra neba.

Najzad su se primirili. Polako su skupili krpe, uprtili torbe na le|ima i krenuli ka land - roveru. Samo {to su iza{li na putu, dvojica Bugara, parkiranih pored landrovera sa svojim Moskvi~-em, predlo`ili su im da promene neku kintu. ^ep je samo nemo odmahnuo glavom. Su je htela da zna {ta oni tra`e. ^ep je rekao Monetu da joj prevede. Rekla je da nikad u `ivotu nije videla bugarske pare. Njihove pare su male po formatu i nisu bogzna {ta, objasni joj Mono. Potom je ~ak i dodao, iako ga ona nije pitala "Lev ti ko{ta dolar i po u Bugarskoj. Ovde nam ga nude d`aba. Skoro d`aba." "Pa za{to? Za{to, Mono, reci mi?" "Ne znam," re~e Mono. "Ja sam ti tup za te stvari." "Za{to, Mono, za{to? To je trgovina na crno, zar ne? - pitala je Su na svoj tvrdoglavi na~in. "Ne znam, Su. Ne znam. Iz dare`ljivosti, valjda. Ko }e ga znati."

Su ni{ta nije shvatala. Mono je samo odmahnuo rukom i sa naporom se dovukao do prednjeg sedi{ta landrovera. ^ekao ih je duga~ak put. ^ep se vrzmao jo{ neko vreme oko gepeka, poku{avaju}i da malo sredi razbacane topove ve{ta~ke svile. Ipak ga je ute{ila pomisao {to ga je mustang spasao bar hamalskog posla oko prebacivanja tih velikih truba svile.

Po{li su. Dugo ni{ta nisu govorili. Posle jednog sata vo`nje, kao da ih je uhvatio dreme`. Onda je Su iznenada ugledala pove}u grupu hipika koji su se vra}ali sa istoka na zapad i vatreno po~ela da im ma{e, razbacuju}i i ga|aju}i ih svojim buketom od divljeg poljskog cve}a.

2.

Tog leta ^ep se iznenada pojavio u Idiohoriji (nedavno otkriveno anti~ko naselje u blizini Ravena) i po{to se raspitao za Mona D`uapa, sazna da se je ovaj do malopre "muvao tu negde oko bazilike." Odmah mu je pao u o~i crnomanjasti mladi} okrenut le|ima, koji sedi na stepeni{tu pod vrelim julskim suncem. Duga kovr|ava kosa pala do ramena, kao da ga je pokolebala za trenutak. Nisu se videli tri - ~etiri godine. Pri{ao mu je }utke, skrivaju}i ga svojom izdu`enom senkom, spustio mu oznojeni dlan na le|a i odmah po~eo da ga zadirkuje. "Nema ni{ta va`nije za jednog mu{karca od toga da iskopa veliki kamen" , re~e. "Veliki kamen - to ja nazivam pravim poslom za jednog pravog mu{karca." Pritom se isprsi pred njim kao buljina, gledaju}i negde neodre|eno u daljini, `mirkaju}i i ~uvaju}i se dlanom od u`arenog sunca. "Veliki kamen, ka`e{?!" - uzviknu radosno Mono, a usred ove pusto{i ^ep je bio poslednji kome je mogao da se nada. Pru`io mu je ruku i poku{ao da ustane. "Proklet bio ^epe, majstore! [ta }e ti veliki kamen? Da ga na vratu obesi{, pa u reku s njim. Jeli to?" vra}ao mu je Mono istom merom. "Nego {ta, bata Mono. Valjda nisu ovi }erpi}i koje vazda mazi{ i pazi{ na pripeci pravi posao za jednog mu{kar~inu, a? Nalegao si tu ko smuk, ne mo`e ~ovek ni da te prepozna." "Eh ^epe, ~eprkalo! Svako ima neki svoj |avo, {ta }e{," govorio je Mono sasvim pomirljivo i takore}i pomalo filozofski.

"Pra{ina, znoj, muve, komarci, skakavci, obadi, zmije, gu{teri, grnci, }erpi}i, modrice na dupetu, `uljevi, {uljevi...i ovaj vr{nik. To }e, valjda, biti taj tvoj |avo." Mono se samo kreveljio na to. "\avo...|avo," nastavljao je ^ep, kao da }e Tola @ilet novu lekciju da im zadaje. "Ako ve} ho}e{ da zna{, to je `iva, divlja i igriva zver~ica, a ne ovo tvoje bekeljenje." "Zavisi," prihvati Mono. "\avola - zavisi. Eh, Mono, Mono. Padne li neka para usput?" "Zavisi." "Muda ti visi! Pada il ne pada?" "Niko nije toliko lud d`aba da {ljaka". "Naivan si ti, karda{. Naivan. Oduvek si bio. Tebe ~ovek da smandrlja, ~as posla. Bogami. Eh...da imam tvoje ruke..."

Mono je najednom razumeo politiku svog drugara, navikao da ga slu{a gde od dlake pravi kamilu i najzad sasvim u}uta. Uostalom, oni su sve to govorili nekako na brzaka, s' onim starim badava|iskim veseljem i rado{}u ponovnog susreta. Ko ih nije znao, skupo bi ih platio. Vajdu bi sam potom video.

"A ti...uvek onaj isti ^ep," re}i }e Mono.

"Isti."

"Vidim. Bar si se iznaputovao."

"Da mi ne zavidi{, mo`da?"

"Sa~uvaj bo`e."

"I ne treba."

"Ne bih rekao."

"Ne treba. Ne treba, karda{. Vidim, krenulo je."

"Gura se. Gura se nekako."

"Mnogo vas ima?"

"U-h-a! Iz svih koko{injaca."

"A ko ti je ona crvena ma~ka {to se linja na suncu?"

Mono okrenu glavu prema visokoj crvenokosi pored bazilike, odmahnu rukom i ne re~e ni{ta, jer istog trenutka jedan bradati delija podviknu im da sklone land-rover.

^ep se mrzovoljno uspentra do usijanog skaja sedi{ta i prihvataju}i volan (ko da u rukama ima `eravicu) sa neskrivenom ljutnjom razroga~i se u bradatog deliju. Pra{inu {to je najednom podigao kod manevrisanja, prinudi ga da zatvori prozor i tako, stisnut, usred isparenja nafte i do gu{e u pra{ini, skoro besno po~e da merka nasmejano Monetovo lice, prave}i bespomo}ne grimase ka mladom bradatom arheologu. ^esmen na slikama iz gasne komore delovao je miroljubivije.

"Ej, ~ove~e, ima{ li ti jo{ mnogo toga da muti{ ovde?" viknu najednom promuklo svom drugaru, otvaraju}i ponovo prozor i rasteruju}i pra{inu slobodnom rukom. Mono je skupio ramena i produ`io da gleda napred, `mirkaju}i kroz pra{inu, {to je istovremeno moglo da zna~i i "da" i "ne",

"Pa govori bre ve} jednom, ima{ ili ne?"

"Ne znam. Koja je frka?"

"Da trknemo u grad."

Mono je pogledao na sat, kao da se koleba za trenutak, ali odmah potom ravnodu{no odmahnu rukom, po|e pema bazilici, {apnu ne{to na uvo mladom arheologu i uputi se prema landroveru.

Na krivini, kod d`ade, sustignu ih devojka sa dugom crvenkastom kosom i jo{ uvek zatr~ana, zadihana, sva zajapurena, po~e da im ma{e. Stali su da je uzmu.

"Ovo je Su," re~e Mono, po{to se ova udobno smestila na jedno od zadnjih sedi{ta.

"^ep," re~e ovaj, skoro nezainteresovano.

"Haj," re~e crvenokosa, ne mogav{i da do|e do daha.

"[ta? Ne li~im ti valjda na Marlona Branda, a?" prihvati on.

"^epe," {apnu mu Mono. "Ona je Amerikanka, zna{. Sto posto. Original."

"Idi, bre."

"Da, - produ`i Mono poverljivo. "Kalifornija. Salinas."

"Opaa, bato! Vidi ti njega. Ne tra`i on sre}u u vre}i, nego {ta. [ta ona radi, bre?"

"Kopa."

"Ona?! [ta kopa, tako ti boga?"

"Veliki kamen, zna se."

^ep se uzvrpolji u pritvorno lice svog drugara, poku{ava–ju}i da odagna dali mu ovaj sada uzvra}a njegovim "pru}em", ili ovog puta govori istinu. Ali ni{ta od svega toga nije mogao da uhvati na njegovom tamnoputom i zagonetnom licu. Zato okrenu pogled ka retrovizoru i po{to vide da ma~e nije za i{kanje, najednom po~e cic - mic i izdaleka da se zadirkuje.

"Nije ti lo{a taktika," re~e, kao da je blago prekoreva, "Ali ne brini, znam, znam. Ti si ona koja kopa Veliki kamen, ko {to je on Veliki Bik koji sedi na njemu, jel tako?"

Ona samo neve{to zatrepta o~ima.

"Ne trza sestra, a? Mamac mi je slab, {ta li?"

"Pardon!"

^ep se sada sasvim okrenu prema njoj, pogleda je pa`ljivo i malo pocrveni tog trenutka. Baci jedan begli ablend prema Monetu i promrmlja.

"Nisi me 'radio', dakle."

Najednom su svi u}utali. On je otvorio prozore landrovera do kraja i po~eo da pove}ava brzinu. Pritisnuo je kasetu u kasetofonu i po~eo ritmi~ki da dobuje prstima po volanu. Sa muzikom kao da se u{unjala u njima i neka tupa lagodnost. Propuh {to nagrnu kroz prozor, kao da je razveo u njima svu razgovorljivost. Bezbrojne ~voruge na d`adi, koje ^ep uop{te nije poku{avao da izbegne, tupo su odjekivale u landroveru i iako su bile u totalnom raskoraku sa ritmom muzike, ^ep nije prestajao da lupa po volanu. Samo za trenutak izvukao je iz ladice svoje tamne nao~ari i taru}i ih o suvim delovima mornarske majice, skupio se sav kao orao nad volanom,

iako je u po~etku izgledalo da }e prisustvo crvenokose strankinje (za Mona je to ve} bila stara pesma) da opet razdrma i razmili sve crve u njemu.

Eh, ^epe, ~eprkalo! Nisi ti ku~e od ju~e!

Znali su se jo{ od malena.

U Ravenu im je seme ba}eno, u Ravenu su ponikli...proklijali, al' ne procvali...Tu, u Ravenu, gde leti i kamen puca pod uzavrelim suncem, ^ep, kuci Mono D`uapo i pegava Amerikanka Su ceo dan su se vukli od Novoseoske crkve do po{te i restorana u letnjoj ba{ti novoizgra|enog hotela, gase}i `e| i tragaju}i za hladovinom.

Vodili su Su po pijacama, lomatali se po du}anima, divili se ikonama, a sutradan, u nedelju, i na svadbu po{li.

^ep je i barjak vijorio i na bubnjeve skakao i "Te{koto" savijao sa svatovima i ~a{e lomio. Da mu se ~ovek ne nagleda.

"Znamo se jo{ od malena" govorio je kuci Mono. "Odrastao bez majke, otac ispi~utura, jo{ je bio golobradi deran, a ve} siro}e. Ali svrdao, ~igra, lukav, `ivahan, svemu je bio vi~an. Kod ro|aka je odrastao, i {kolu je preko glave okrenuo, a bogme, i do studija stignu. Ti zna{. Meni je Vizantija popila mozak, a on jo{ samo za ajvan - doktora nije probao. I nigde se nije skrasio. \avo. [trafta je bila njegov amfiteatar. Ulice, njegove aule. Suknje i haljine, njegovi indeksi.

A bio je stra{an bubnjar. U-h-a!

Imao je taj petlju za bubnjeve. Za bubnjeve i ribe.

Ganjao je neki kr{ od Lan~ije, koji je ~ak i usred leta palio guranjem, a varo{ke se ribe smenjivale kao plakati i bilbordi na centralnom panou glavnog gradskog bioskopa. Pravi podvi`ni akvarijum. Se}am se, prvi je pro{ao {traftom u izbledelom jeansu, prvi se posva|ao s' bricom, prvi je dovukao odnekud porno - magazine i filmove, prvi je sa~ekivao i ispra}ao jata autostopera, na putu prema Delfima, Kritu, ili ~ak u Katmanduu, iako ni re~ jednu stranu nije umeo da bekne.

Odakle mu sva ta lova, pitao sam se. Kako se je snalazio, gde je nalazio sve te pare sin jednog beznade`nog pijanca savijenog od ciroze...Ne znam. Nisam pametan ni dan -danas.

Na rondou skopskog korzoa svi su poznavali ^epa. Ceo svet je okrenuo bubnjevima. Jednom se vratio nekakvom Vespom. Kakvom brzinom i ludo{}u je {ibao taj tom svojom legendarnom Vespom kroz zabezeknutu gomilu skopskog korzoa, imitiraju}i onog mahera Aleksi}a sa Zida smrti, ili Ludog D`imiku sa njegovim Por{eom. Na jedan njegov mig okom, na jedno njegovo pucketanje malim

prstom, ~itava jedna rulja lokalnih vamp - irica skakala je bez zadr{ke. On okom - mala skokom. Nisu mu bile dorasle ni koliko za jedno la{tenje {imi - cipela, a nekmo li da mu neka stane na `ulj. Pro{i{ao bi taj o~as kao tane kroz bulevar, opasan na le|ima nekim dugim ljupkim plavokosim konjskim ~uperkom i repi}em ili vilinog konjica u lakoj suknjici na cveti}ima, {to lepr{a i vijori kao zastava oko njega...Pa, ~ime ih je oma|ijao taj |avo? - pitali su se kibiceri, {minkeri, voajeri, badava|ije, mutivode na skopskom korzou. Koliko je `eleznih boksera vitlalo oko njega na ko{arka{kom igrali{tu Vardara, gde je palio i gasio neki [trbac. [ta je imao on {to nismo imali mi?!Se}am se Zlate ^udine, mlade skopske balerine, koja je sisala svoj mali prsti}. Se}am se i dana kako je zgnje~ila svoj nosi} u izlogu "Vanile" na jedan ^epov ablend, a zatim bi banula me|u nama, s' onim svojim duga~kim raskre~enim nogarama {to se lepezasto otvaraju prema vani, u onoj njezinoj haljini od cica, sa zlatastim kolanom, kolko da se ne ka`e tek prsten oko struka i stala bi kod stola uzbu|ena, razroga~ena, sva rumena i usplahirena. Hodao je sa njom neko vreme i nikako mu nije polazilo za rukom da je pro{vercuje nekome od nas jedva dve nedelje od te epizode, (poku{ao je ~ak i sa mnom, govedo jedno, uz svu onu moju trapavost...) Bio ju je kreten ~ak i obrlatio, kad su njeni usred leta zbrisali za Ohrid...Jebo te bog...Kakav je |umbus taj na{timao onoj predivnoj Divni Paradi iz Ni{a, devojci sa "najdu`om pletenicom na Balkanu," kako je sam govorio, kad ga je razularena studenstka manguparija |eti}a iz Nik{i}a pojurila od "Palasa", preko tvr|ave i natrag, a zatim oko Banje i ^ele - kule, sve do Robne ku}e. Sreo sam ga te ve}eri na `elezni~koj stanici, vra}aju}i se slu~ajno iz Beograda i u onom }umezu "Atini" celu no} izigravao dobru vilu, dok je on satima vitlao, okretao rukama i glavom i nogama ono najglupavije pismo koje sam ikada u `ivotu video, napisano u krug, pomo}u {estara, da ti stane mozak od tog ljubavnog ruleta od 3600...

A zatim...{vercer...sa kakvim se je samo podvijenim repom vratio sa trase na Demir Kapiji, onog leta, odakle ga je Drakula komandant otkartirao express-preporu~eno. Rekao nam je: "Mora da me je otkucala neka ukva{ena fitiljara iz `enske barake. Zbrisali ti mi, ja i Lidija [umanova iza trase, zna{ kao od majke ro|eni, samo {to nam je nad glavama protutnjao pono~ni simplon iz tunela Demirkapijskog, ko neka aletina, kad iznad nas niko drugi do Drakula - li~no. Li~no i personalno. Kako koji Drakula? Pa, Drakula, bre, zna{ ga, valjda. Drakula, Drakula komandant, onaj...biv{i Lidijin, e taj. Vetri} pirki, trava meka, na obali se ljeskaju talasi, a mi smo ti zarili glave ko nojevi u pesku i odjednom - fras. Dve bele ruke iz voza baci{e pivsku fla{u. Umalo da potrefe Drakulu. Obukli se mi navrat - nanos, a on otfi}ari pivsku fla{u prema Vardaru, kao da }e kapiju da prebaci. Valjda je tako stigla i do mora, {to ga ne pogodi, da mu }upu razbuca, mamicu mu...

Takav ti je bio ovaj tu, ^ep.

[meker. Pravi {meker.

A perje, kakvo je samo perje sijao taj.

Sa Vespom: ko`ni d`aket, {imi ~izme, somot.

Na igrankama: neke besne gliste, neke glazirane krpice od listera. Ili ko`ne pantalone, pripijene uz kuk.

Na svirkama: plavi sako sa zlatastim dugmadima, ko{ulja od lana sa vezom od srme, svilena marama, bele pantalone, ma {ta tu ima, ni \imi Krupa mu nije bio ravan.

Na korzou: polo - majica (imao ih je ~itavo tuce), cipele Al-Kaponke, tamne nao~ari, sa debelim okvirima, eh...{ta da ti pri~am...

I hajde, recimo da su bile u pitanju samo {izike i tamo neke mustre. Ne, bre. To mu je bilo samo zagrevanje. Sitne ribe. Girice. Predjelo. Ordever. Njegov glavni specijalitet su bile jedrije ribe. Udate ma~ke. Azgan - Aj{e, {tono ka`u. Imao je on i takve konje za trku. ^itave ergele.

Kakav urnebes je priredio onoj neverovatnoj glumici, udatoj za nekog velikog bud`u, s' kojom se je valjao po tamnim lo`ama starog pozori{ta pored Vardara, sve dok jednog dana, na reprizi one komedije, na matine - predstavi, ne pu~e tikva.

I bila je to komedija. Jedna neprestana repriza. Et finita la comedia? Ne!

Komedija infinita.

Tako je govorio kuci Mono D`uapo pegavoj Amerikanki Su toga dana. Na svadbi nekog njihovog vr{njaka. A ^ep je sa svatovima i "Te{koto" savijao i boce sa rumenom rakijom. lomio. I razne duzene i marifetluke ~inio. Da mu se ~ovek ne nagleda.

3.

Krajem septembra, ^ep je ponovo navratio u Idiohoriji i prvi na koga je nabasao bio je opet onaj mladi bradati arheolog. I ne pitaju}i bilo {ta, ovaj odmah po~e da re|a ko pojac u crkvi:

"Ovo mesto prvi put se pominje u aktima Halkedonskog sabora iz 451 godine, kao episkopsko sedi{te i u Hieroklovom spisku, a ima svedo~anstava i u jednom natpisu iz 371 godine, To je spomen - plo~a o podizanju gradskih porta. Grad predstavlja tvr|avu sa nepravilnim pravougaonim oblikom. U severozapadnom delu tvr|ave otkrivena je trobrodna rano-hristijanska bazilika sa narteksom i atrijumom helinisti~kog tipa. Sa severa, pored same bazilike, otkriven je baptisterijum sa dve piscine, katihimenion i jedan kompartiment u kome se nalaze ~esma i cisterna sa vodom. U narteksu, do samog ulaza nanosa, otkriven je kapitol sa urezanim natpisom u dva reda. Ostaci arhitektonske dekorativne plastike vra}aju nas na V, ili VI vek. Prema Uspenju ]irilovom, ovde je ]irilo Kapadohijski pokr{tavao Slovene, a ima osnova i u verovanju da su Slovenska bra}a vr{ili svoju prosvetnu i religioznu delatnost upravo ovde. Verovatno se radi o Rav'nu. Eto, tako je stvoren Raven."

"Raven, ka`ete?"

"Da, da. Bez sumnje."

"Dobro, ali ~emu sve to? Za{to vi to meni govorite?"

"Pa zar vi niste onaj novinar?!"

"Novinar?!"

^ep je odmahnuo rukom i okrenuo le|a mladom bradatom arheologu. Kasnije, kad je nai{ao Mono, on mu re~e:

"Ne mo`e ~ovek da se otarasi od te napasti. [ta izigrava taj?"

"Pusti ga, karda{. Sere kvake."

"Kakav maser..."

"Uobra`eni tip, ka`em ti."

"Na{ao je koga da folira. Drnde - mrnde. Dr` - ne daj. On }e mene da 'radi.'"

"^epe, ostavi sada njega. Kako si ti?'

"Ja? [ta ja?"

"Pa, kako si, bre? Gde si lunjao letos? Kao da si u zemlju propao."

"A to. Ostavi, pusti. Ne pitaj. Zaglavio sam u neka velika sranja."

"Ne?"

"Da. Do gu{e."

"A za{to?"

"Za{to de. Ko bi ga znao. Ako zna{ ti - znam i ja."

^ep ve} odavno nije mogao da uhvati korak sa onim {to je on obi~no nazivao "preticanjem" i "puzanjem u koloni". Govorio je: "^ak i poslednji, onaj koji je na repu kolone, na kraju krajeva, opet pristi`e na cilj. Ali jebo ti cilj, kad je ve} i rep tu. Ne, burazeru moj. Onda ti je sve u kurac. U zamenu za izgubljeno vreme, re}i }e{, uteha ti je sigurnost. A ja pitam stojka za sigurnost. To je samo jevtino zavaravanje za onog koji gubi trku. Izem ti tu sigurnost, ako vazda tapka{ u mestu," govorio je on.

^ep je pro{ao dve godine u Nema~koj, poku{avaju}i da uhvati neku kintu kao bubnjar u no}nim lokalima i klubovima Bavarske. Vratio se sa gorkim osmehom na licu, koga nije hteo ~ak i da sakrije i sa jednom polovnom "buba-marom", koju je, dodu{e, pokazivao tu i tamo, ali bez volje i vi{e kao krivac, nego bilo {ta drugo. Nigde razliku izme|u dara i rintanja ne}e{ bolje razumeti nego u Nema~koj, govorio je ^ep. Tamo stvarno devedeset i devet posto ti je rintanje, a ostatak nekakav dar. Dakle - ni{ta od takozvanog dara. Talenat - to je fol za malu decu, burazeru. Po|i tamo jednom i budi siguran da }e{ svojim o~ima videti i svojim u{ima ~uti {ta je to talenat. "Talenat - to je noj sa glavom u 'pesku', to je blef za va{u balkansku lenjost," govorili su mu tamo.

Mono D`uapo sada se odjednom seti tih ^epovih re~i od pre tri - ~etiri godine, kada su im se putevi sasvim mimoi{li, iako su se obojica vratili u Raven. Jedan se ufurao u muzej, po{to je diplomirao na istoriji umetnosti, a drugi nije umeo ni{ta pametnije da smisli od trgovine sa ve{ta~kom svilom.

Sada se na ^epovom licu pojavio isti osmejak krivca, od pre tri - ~etiri godine i Mono D`uapo je znao da je njegov stari drugar opet ne{to zabrljao ili zapao u neku nevolju ~im se dokotrljao ~ak dovde. A mo`da jednostavno nije u~inio ni{ta drugo osim {to su mu se ponovo razmilele bubice u glavi i sada ne mo`e da se skrasi na jednom mestu.

Sunce se jo{ u podne sakrilo iza oblaka, a oni su se motali oko iskopina Idiohorije, nemaju}i vi{e {ta da ka`u jedan drugome.

Mladi bradati arheolog tog trenutka banu na vrata, ukva{en kao poljski {takor i po~e da se domun|ava i vrti oko Su. U Monetovim rukama na|e se jedna mala figurica od mermera i okre}u}i je ne`no svojim prstima, po~e da izaziva ^epa.

"Ej, karda{! [ta misli{, koliko vredi ovo ~udo, a?"

^ep je ravnodu{no skupio ramena.

Mono D`uapo je pobedonosno gledao u ^epa.

"Slu{aj i upamti: ova sitnica vredi te{ke, te{ke milione," re~e on.

"Ovaj...ovaj komadi} kamena?!" {trecnuo se ^ep.

"Da, da. Ta~no ovaj komadi} kamena."

"Bogati! I {ta mu to do|e?"

"To ti je, burazeru, redak, redak grumen. Zove se Trojna Hekata. Hekata Trijada. Kao Sveta Trojica. Ona je bila anti~ka bo`ica plodnosti. Vidi{? Obi~na `enska figurica, postavljena u juksta - poziciji, kao {to to mi ka`emo, i trojno. ^isti helinski na~in obrade plastike u kamenu. Kapira{?"

"E...a jel' ima taj tvoj plasti~ni kamenac neku cenu?"

"Cena? To je druga stvar. Zavisi. Na zapadu, primerice, jednim ovakvim komadom kamena mo`' da ubije{ a`daju."

"Idi do |avola! Takvu robu na zapadu jo{ niko nije utopio, pa makar bio i sveti \or|e."

"Ne veruje{? Dobro. No mo`da }e{ vi{e verovati ovim bronzanim folisima i zlatnim monetama sa likom Justinijana. Uzmi ih, uzmi. Dr`. Eto, na, te{ki su, a? [ta ka`e{ na ovo, karda{?"

"Majku mu! Ovo...od zlata je?"

"Nego {ta."

"E za ovo, peki. Ovo razumem."

"Razume{, a? A vidi ovu prase}u glavu. To ti je ~isti neolit. Tako|e, bescenjeno kamenje. ^itavo bogatstvo. Komotno mo`e{ vre}u moneta da baci{ u vodu za ovu prase}u glavu i opet da nakrivi{ kapu. To mi ne veruje{, jeli?"

"Jok."

"Eh, neverni Tomo," odmahnu Mono.

"D`aba ti je sve, karda{. Ako ho}e{ reci mi da su ovom glavom za sunet sultana Amida pihtiju pravili, opet ti ne verujem."

"^ove~e, ka`em ti. Ovo je prava hazna. Ovo je rudnik cara Solomona."

"Pa kako nalazite sve ovo drago kamenje?"

"Kako? Kopanjem. Kako drug~ije."

"A namiri{ete nosom, razume se."

"Be`i, bre. ^uj: najpre, primerice, seljak zaora plugom i odjedanput po~ne da lomi kojekakve grnce, trakatance, drangulije, }eramide, testije, bardake. Potom, ako ipak zasije `ito, na prole}e, njiva mu ovde do|e kao }ela ~ika Tola @ileta, da izvine{...eto tako. Zrno po zrno - poga~a. Jesi prokljuvio?"

"I te kamen~i}e bacate u muzej?"

"Nego gde. U muzej, dabome."

"I ostavljate ih tu preko celog leta. Ovde. A lopovi?"

"[ta lopovi? Zar ti veruje{ da }e Turci pred ikonom da kle~e?"

"Pa, jel' kle~e?"

"Eh, karda{, karda{."

Tog dana iskopavanja u Idiohoriji bila su zavr{ena. Velika grupa kopa~a, nado{la sa svih strana, jo{ pre nedelju dana, razi{la se. Ostali su samo jo{ Mono D`uapo, pegava Amerikanka Su i mladi bradati arheolog. Sada se je iza njih protezala jedna velika izorana njiva, kraj koje }e uskoro da zafiju}u samo Ravenski vetrovi i promrzla jata vrana.

^ep se pozdravio sa Monetom, mahnuo Su i potr~ao prema land-roveru. Ki{a vi{e nije bila tako jaka, ali jo{ uvek je padala nad Idiohorijom, otvaraju}i bezbroj bara oko iskopina, slivaju}i se u potoke po otvorenim rup~agama. Mono je ostao pod strejom na ulazu u baraku, mahaju}i ^epu. Ovaj mu je samo zatrubio sirenom i nasme{io se u prolazu.

U blizini Idiohorije, u podno`ju planine, bilo je nekoliko napu{tenih turskih sela, u kojima je `ivelo jo{ dve - tri porodice, t.z. Juruka, Pomaka - nomada. Tu, du` padina ove planine prostirala su se ta ra{trkana i rasturena sela, u kojima je sve do pedeseti{este bujao `ivot. Otada su sasvim zamrla i ogluvela. @itelji su se iselili u starom kraju. Turske porodice sada su se mogle na prste izbrojati. ^ep se ve{to probijao kroz blato, prolaze}i bez po muka preko bare {umskog potoka, nado{log od porojne ki{e. Zatim je po~eo da obikalja oko seoskih gumana i upiru}i pogled u

dvori{ta tih naherenih potleu{a od }erpi}a, naprezao se da ugleda neku `ivu du{u u tom pustom selu bez pasjeg lave`a.

^udna su ta turska sela i zaseoci, mislio je ^ep. Gde-god pogleda{, gde-god se okrene{ kroz Makedoniju, pa i navi{e i nani`e kroz nju, Tur~e je posvuda prijanjalo uz neko brda{ce, uz neki bair, ~uvaju}i svoje pa{njake, {ume, ~iflike i saraje od neposlu{ne raje |aurske. Nigde puta, nigde valjanog mosta, nigde prave veze sa susedom, sa svetom. Samo bespu}e i bestragija. Vampiri i domusi. Orlovi nad Balkanom. \amija i polumesec. Petvekovni zanos predve~ernje i}indije.

Negde pred kraj sela, ta~no u podno`ju brda, oglasili su se prvi psi. ^im se primakao tarabama, ^ep je primetio dve zabra|ene `ene, koje su pobegle u ku}u. Neki pegavi de~a~i} je no`i}em deljao vrbovo pru}e i izgubljeno buljio u nezvanog gosta. Zatim se u dvori{tu pojavio sredove~ni mu{karac sa ~almom oko glave, prilaze}i skoro nepoverljivo prema ^epu. Iza njega, jedva primetno, tek samo u deli}ima sekunde, pojavljivale su se i nestajale crne marame iza prozora, izlepljenih ter papirom i starim novinama. ^ep se polako izvukao iz sedi{ta land-rovera i nemo klimnuo ~oveku sa ~almom.

"Merhaba, efendi," otpozdravi mu Tur~in.

^ep je odmah poznao Osmana, iako ga je proletos samo jednom video, a i tada kada je na njivi progovorio s' njim, jedva da su se i pogledali. Bila je sredina maja, kada je me|u dugim nizama sa belim i ljubi~astim cvetovima stao land-roverom pored me|e bujnog maka, rasprostranjenog na jedno tri - ~etiri dekara u polju, i kada je nai{ao ovaj isti }utljivi i podozrivi Osman, tra`e}i od njega da baci iz usta poludogoreni ka~ak, nutkaju}i ga svojim svilastim gradskim duvanom i zapitkivaju}i ga o ovome i o onome.

Osman, jo{ uvek nepoverljivo, gledao je popreko u ~udnovatog do{ljaka i najednom kao da mu je sinulo u glavi. Dao je neki znak ^epu da ga prati i po|o{e zajedno u ku}u, silaze}i odmah u podrumu, nekim rasklimatanim stepeni{tem, dole, u mraku. Osman se ve{to kretao kroz tamu, kao da je na njivi, palidrvcem upali lampu na gas, obe{enu odmah do ulaza. Uze lampu, uputi se prema uglu podruma i uze neku miri{ljivu loptu.

"Bi}e da si zbog ovoga do{ao," re~e.

^ep je prihvatio loptu, okre~u}i je pa`ljivo u rukama i ose}aju}i meki dodir makovog li{}a. Miris sirovog katrana bio je jak i nepodno{ljiv.

"'vogodi{nji, a"

Osman je samo nemo klimnuo glavom.

"Ala miri{e, majku mu!" - mrmljao je ^ep svejednako, okre}u}i meku loptu u rukama. "Ka~ para , karda{?"

Osman se malo zamisli, bulje}i u svoje opanke i za trenutak o{tro uperi pogled u ^epa.

"Bir kilo - ju~ jus bin."

"Mnogo, bre, karda{."

"Mnogo du{manima. Hajde zapni malo, pa da te vidim. Ori, |ubri, sej, kopaj, re`i, beri...eh!"

"I sasvim mekan... I~ olmaz - ekmek."

"Imamo i tvrdog. I tvrdog ima, beri}et versn. Ali, be{ jus."

"De, bre?"

"Jes, more."

Osman prihvati loptu iz ruku ^epa i vrati je na isto mesto.

Izvu}e neki manji komad i poda mu. Izgledao je kao suvi vosak i nije imao tako jak miris.

"E, za ovog, peki."

"Lanjski."

"Da odrubim?"

Osman je sronio malo sa ruba. Imao je lepu bakarno - `utu boju i ^ep je morao da ukopa nosnice u njega da bi osetio miris.

"Trista". re~e ^ep.

"Jok. Da}e{ pet."

"Java{, bre, Osmane, karda{. Da ti dam osam zelenih?"

"Dokuz!"

"E pa, nek je hairlija!"

^ep je pazario dva komada od po jedan kilogram i nabrojio devetsto hiljada dinara Osmanu. Po~eo je da se penje {kripavim stepeni{tem iz podruma i tresnuo glavu o neki direk u mraku. Kad je iza{ao u trem, roj zvezda video je pred sobom.

Ostavio je Osmana i uputio se prema landroveru. Ov~arski pas zar`a pored njega i on se sagnu da ga pomiluje po vratu. Pegavi mom~i}, musavko, sa slinama na ustima, vrzmao se oko taraba. Stao je pored landrovera i za trenutak se razroga~io u ^epa. Imao je plave, razroke o~i i vukao u pra{ini, nabodenoj na {tapu, nekakvu `utu i ve} odavno crknutu ma~ku.

^ep pljunu kroz zube, priti{te jako na gas i po|e kao lud. Istog trena, blato {iknu ka pegavom licu i svog ga umaca.

U retrovizoru, osim taraba, ostado{e samo razroke o~i pegavog de~aka.U~inilo mu se da }e ga pratiti sve do Ravena.

4.

"Ne znam dali sam morao da se bak}em s' ovim ti~icama," mislio je ^ep dok je lenjo mazao d`em od kajsija po sredini bri`ljivo rase~ene kifle. Tog jutra, u restoranu hotela "Internacional" u Zagrebu, on je doru~kovao lagano, bez imalo u`ivanja, gurkaju}i svaki progutani zalogaj obilatim dolivanjem pregrejanog ~aja. On je pritom skri{no bacao po neki begli pogled ka pegavom licu Su i pitao se sa nekom tupom letargijom u mislima, koliko vredi truda da joj ponudi svoj udebljani jezik iz preksino}ne pijanke, umesto te rase~ene kobasice, koje ona tako alavo guta, ~ak i ne sa`vakuju}i ih do kraja. Mono D`uapo je doru~kovao sa nekim uko~enim poluosmehom na licu, ba{ kao da tog trenutka re{ava neki tajni rebus na stolu, znaju}i unapred rezultat. Uostalom, sve se desilo nekako odjednom, kad je jo{ one ve~eri, u Ravenu, Su izjavila da nema nameru da preleti "baru" ni za `ivu glavu, dok se prethodno ne do~epaju Rima. Bilo je ne~eg stvarno dirljivog u njezinoj re{enosti oko svetog grada. Sigurno nije mislila na Papu, nego na svog oca i njegovog ~eka u banci, dabome. Na to se nekako nadovezao i Mono, koji je zatra`io od ^epa, kad ve} ide na zapad, da mu uzgred popuni i zalihu "rembrant-a", koja je ve} bila pri kraju. ^ep se muvao oko muzejskog klozeta na spratu i dok su se oni poslednji put vrzmali oko katalogiziranih depoa, smi{ljao je u glavi raznorazne fore i klopke i spremao se da im {to ve{tije isprede svoju lepljivu pau~inu. Svetla u paviljonu bila su uga{ena, kad je on, sa svojom lampom, pro{ao pored bri`ljivo ure|enog "kamenja" (ne bi ni osetio u rukama te hladne lopte, da se prethodno nije sapeo o njih) i ste`u}i svoju veliku ko`nu torbu na ramenu, spu{tao se polako {kripavim stepeni{tem. Dole su ga ve} nestrpljivo o~ekivali. ("Jesi li se udavio?", javio se odnekud Mono), a on, ve} navikao na te stare Monetove majstorije, iza|e ispred njih sa svojom ludom "torbom" na ramenima, iz koje je mogao da sve ispretura u mraku. Rekao je: "U klozetu dobijam stra{ne ideje. Ja sam klozetski genije," re~e, na {ta se Su, kad je shvatila u ~emu je stvar, zacerekala kao luda. "Godinama ve} nabacujem stra{nu lovu raznoraznim slinavcima kojekakvih persona, o~evih maza i maminih mezimaca, pored ~itavog buljuka bu|ovana, nevinih sisavaca punomasnih sinekura, jedan podriga~ko - hrka~ki odrod svakojakih gubidana, vetropira i jebivetra. Ko se nije omastio na "Fortuni." Pa mo`ete, majku mu, jednu sajamsku gajbu, valjda i vi da izmajstori{ete, a? Sveca sa zida }ete da o`ivite, a nekmo li sajamski {tand. Lova sleduje po tarifi. OK?"

Mono je preveo Su. Pogledali su se za trenutak i odjednom su svi troje po~eli da se grle kao ludi u tami. Te ve~eri, ^ep i Mono naroljali su se ko zemlja.

Brzo su zavr{ili sa doru~kom. Napustili su parking bezli~nog hotela, uputili se Proleterskim brigadama i Savskoj cesti i ubrzo su pre{li preko starog mosta. Pred njima je pukao prizor stotinu i stotinu razvijorenih zastava. Na mastodontskim panoima sijale su brojke: 1.000 doma}ih, 5.000 stranih izlaga~a.

^itav svet sabran u zastra{uju}em razmeru od 1:102.016.600 km2. Babilon za privremeni prestoj. Raj sa ograni~enim rokom trajanja. Priru~ni El Dorado. Karneval boja, farbi i svekolikih ~uda. Na glavnoj kapiji rampa je bila spu{tena, a de`urni slu`benik ih je vratio zaobilaznim putem, u pravcu ogromnog parking - placa. ^ep je odmah obavio sve formalnosti oko slu`benih ulaznica i prijavu za {tand. Stvari su dobijale svoj automatski tok. On je desetak puta u godini radio iste stvari. Sajam u Beogradu, sajam u Zagrebu (prole}e - jesen, jesen - prole}e), Sarajevo, Skopje, Ljubljana, Leskovac...Sve se ponavlja, u dlaku. Sve. Najpre, klju~evi. Pa ~ista~ice. Istovar. Telefon. Doma}ica. Cve}e. Aran`man. Mebel. Bife hladno. Bife toplo. Pi}e. Cigarete. Ponuda slatka, ponuda slana. Joj, majko moja! Sve isto - pa isto. A akreditiv te~e...Sonja ti si?...~ekala si me...halo,da...~ujem...da, da, zakasnio sam malo...ta~no...ne, ne...ove godine ne `elim ni{ta specijalno...znanje stranih jezika i sli~no, ka`em...ne, ne...joj, majko moja...~ak i dva...i tri...ma be`i tamo...arapski ka`e{...ti si luda...da, ka`em, ti si luda...uostalom, za{to ne...najzad {ta fali arapskom...glavno da je `iv, zar ne...ka`em, glavno da je `iv...da, da...to...ne ~uje{...halo...halo...Sonja...joj, isklju~ila se, majku mu...halo, da...agencija Interprom...Sonja, ti si...razumeo sam...sve sam razumeo...OK...maniri...toaleta...stil...da, da...kad je bal - nek je bal...da...to...to...ubedila si me, Sonja...ti si srce...ka`em, ti si srce...~ao...joj, htela je jo{ ne{to...a opet se isklju~ila...do |avola...sada svi vrte...svi vrte...{ta?...vinski podrum?...kakav vinski podrum (da bog d˘ se udavio u njemu!)...{ta sam rekao?...to sam rekao...udavio se u njemu...eh gospode...ludnica...sve `ivo vrti...perpetuum - mobile, moj Mono...hora stakato...bumbarov let...da, da...to je to, bata Mono...ovo ti je moj ritam...ovako ja ve} godinama, jel' vidi{?...ne znam gde mi je glava...kakav ritam, ovo ti je let, moj Mono...salto mortale...halo, da...mala reklama za va{u redakci- ju?..."Fortuna" vedri i obla~i...znam, znam...dali odbijam?...ko ima srca da odbije va{u redakciju?...halo, da...cve}e?...kakvo cve}e...gerberi, asparagus, hortenzije, filadendron, kaktus, karanfili, gardenije, orhideje...~ujem, ~ujem..opio me zvuk va{eg glasi}a...molim?...ne, ne, srce, ve} smo anga`ovali doma}icu, `alim...alergi~an sam na cve}e...da, da, ka{ljem...javite se kasnije...halo, slu{am vas...dali trebam sajamsku ma~ku?...pa upravo takvu imam...va{a pada i na le|a, ka`ete?...da, da, ve} imam takvu...ova moja guta i pacove...halo, da...VINSKI PODRUM?...

- Slu{ajte vi!!!

^ep je tresnuo telefon i izleteo iz hale. Na|e dvojicu "fizikalaca" - studenata sa kolicama i istovari svilene "trube" :Fortune." Zatim je zaklju~ao {tand i dao znak

Monetu i Su da ga prate. "[ta treba da u~inim za vas?" - interesovao se. Mono je samo skupio ramena. "Mo`da jedna jaka heftarica i mnogo najlon - konca. Ni{ta vi{e," re~e ovaj.

Potom su se slili u reku prolaznika koja je nailazila iz ogromnih prostranstava ~etiri sajamskih sektora i hala. Na sve strane su trubili kamioneti, elektrokari, kombii, minibusovi. Sa ogromnih elektri~nih stubova tre{tila je muzika. Odjekivale su reklamne poruke i oglasi. Hostese u prelepim uniformama najrazli~itije pripadnosti, {vrljale su ovamo - onamo (Koka - kola - to je ono pravo!). Raspaljivali su se ro{tilji. Dim, {um, buka, pisak, me{avina svih jezika, ode}a, govora. Ki}enje i {epurenje na sve strane.

U francuskom paviljonu, velika projekcija najnovijih modnih ludosti. Glas spikerice gugu}e:

"Industrijski salon `enskog rublja prikazuje vam naj~udes–niju lepezu modela o kojima su `ene do sada mogle samo da sanjaju. Oni su svedeni na najminimalnije razmere I pored toga, od najfinije izrade i toliko laki, {to od grudnjaka do podsuknje jedan komplet nije te`i od 50 grama. Me|utim, ovo kao pero lako rublje bi}e neobi~no pogodno za no{nju, zahvaljuju}i bri`ljivo prostudiranim tehni~kim detaljima. Steza~i se zakop~avaju sa strane, a bretele na grudnjaku name{taju se po volji. Pojasevi za ~arape zamenjeni su prozirnim trikoima u boji "opaljene ko`e", {to se peru za dva minuta i isto toliko brzo se osu{e..."

"@il Taon lansira haljine - spava~ice, krojene kao haljine, ili ~ak i kra}e od njih. Oni vam omogu}avaju da se {etate u ko{ulji po zvezdanom nebu..."

"...U danima {to nastupaju o~ekuje vas ode}a sva ukra{ena ~ipkom, posebnom ~ipkom iz Kalea, kakvu su nosile najkoketnije me|u na{im pra-pra-bakama..."

"...Za kraj: nekoliko 'bisera' iz kolekcije @ane Lanven i @aka Ejma..."

Na finskom {tandu, @aklina Kenedi - D`eki, na velikom orija{kom panou. Kupujte haljine "Marimeko'! MA-RI-ME-KO-O-O!"

Kod Italijana, Mancinijevi "Verenici" iz pro{log veka (Renco i Lu~ija) "pozajmili" su nam frizure po nacrtima Eme Kalderini: kosa na razdeljak. Podignuta prema potiljku. Blago tapirani pramenovi sa strane. Buket cve}a u pun|i. Zatim, frizure `ena iz naroda. Pletenice na potiljku. Venac lokni kao {nale zabodene u pletenicama - vazdu{asti venac. I opet: kroz razdeljak, blagi pad kroz obraze i pun|a na potiljku. Ukras od zlatne dijademe, dragi kamen i biser. Jedno perce pada na vratu. Prilog:Francuska kozmeti~ka ku}a L'Oreal...i novi tip ve{ta~kih trepavica od prave kose..."

Engleska. Herold Lejvr manjufekturing, Bedford. Antilop ko`ice {to se peru. Glazur ko`ice za rukavice. Antilop otporan na pra{inu. Cipele, ta{nje, kape, pojasi, rukavice...

Kingsvud and comp. iz Londona nastupa sa egzoti~nim ko`ama od reptila, zmije, d`inovske kornja~e, krokodili. Ta{nje. Modni aksesoari. Ko`a od pitona {to podse}a na tkaninu.

"Fali jo{ jedna: od pitekantropusovog praunuka," ka`e Mono D`uapo.

"Ona je samo za ru~ni rad," odgovara Su.

Jedan Japanac, iza kineskog paviljona, demonstrira "Tokonomu". Podskakuju}i, klanjaju}i se. Re|a kao navijen.

"Tokonoma", "tokonoma", "tokonoma." Ko shvati "tokonoma", on shvati Japan. Na zapadu ljudi sede oko vatre, Japan redi "tokonoma". Gosti. Svi re|aju "tokonoma". U Japanu nema biste, nema kip na zidu, nema slika. Japan redi "tokonoma". Ima "ikenobo", ima "riko".

Amerikanci su takore}i opsednuti vasionom. Ali Sovjeti jo{ uvek be`e "za grudi"...

"Juri{ na Mars". "Mariner - 4" na najmanjoj udaljenosti od Marsa. Temperatura na Marsu neobi~no niska. Dr Kaplan smatra da vodorodnih sajedinjenja ima hiljadu puta vi{e na Marsu, nego u zemljinoj atmosferi. Vir|il Grison, Edvard Vajt i Ro|er ^efi, prvi leta~i "Apola." Probno lansiranje "Saturna - 5", d`inovske rakete bez ljudske posade.

Meko spu{tanje satelita "Luna - 9" na povr{ini meseca. "Luna - 10" u orbiti oko meseca. Sovjeti dobijaju trku ka na{em najbli`em susedu u vasioni.

Nil Armstrong i Dejvid Skot u "\eminiju - 8" sreli su se sa satelitom "Ej|in" i prvi u svetu ostvarili spoj dvaju satelita u letu.

"Gvozdena ljubav," ka`e Mono podrugljivo.

"Ali ~vrsta", odgovara Su, ponosno.

Kad su stigli kod Pakistanca, koji je sa ~itavom svojom porodicom pravio najrazli~itije predmete od stakla duvanjem, na jednoj ledini pored puta, bili su ve} posustali od umora. Seli su pored visoke pe}i za topljenje kvarcnog peska, sode, kre~a i pota{e i zagledali se u grupu hipika koji su svojom svirkom podsticali vredne Pakistance.

"Ovi nemaju veze," re~e ^ep. "Ja }u bolje da sviram ~a{ama koje vrti Pakistanac, nego oni sa tim svojim drombuljama. Napravi}u ~itavu filharmoniju od samosviraju}ih ~a{a."

Mono se samo nasmejao na to. Nije pro{lo mnogo kada su hipici otkrili Su i odmah po~eli da joj dobacuju. Ona se odnosila prema njima kao da se znaju godinama. Potom je ^ep s naporom pokrenuo stra`njicu i pru`io ruke Monetu i Su. Kad su stigli na {tandu, tamo ih je ~ekala jedna prili~no elegantna devojka u kunici. "Ko je ^ep?" - pitala je.

^ep joj pri|e.

"Ja sam Greta." re~e ona.

"Poslala te Sonja." re~e on.

"Da."

"U redu."

^ep je ostavio plavokosu da ~eka i odmah se vratio kod Mona. Pro{li su pored svilenih "truba" "Fortune" i po~eli da se dogovaraju. Onda su se Mono i Su latili posla, a ^ep je po{ao do marketa po rekvizite. Kada se vratio, plavokosa je jo{ uvek ~ekala kao ukopana na istom mestu. ^ep je po~eo da odmotava konac, iste`u}i ga i ispituju}i njegovu ja~inu, kao neki alas. Uverio se da je s koncem sve u redu i po~eo je da se mota oko Moneta, meste}i mu om}u oko vrata. Mono je bio navikao na te njegove {tosove. Upravo tog trenutka pristiglo je i cve}e, utovareno u tri kolica i ^ep je po~eo da se nate`e sa slu`benicom da je bilo re~i o dve, a ne o tri kolica. Ona je htela da zaba{uri kako ga nije dobro razumela na telefonu i najzad su se ipak spogodili oko dvoja kolica. Cve}e je bilo od lepog lep{e. On je potpisao ispratnicu i izdao nalog radnicima da ga istovare. Zatim je uzeo pregr{t karanfila i po~eo da obasipa Su. Ona nije prihvatila njegovo zadirkivanje i po~ela ne{to da mu obja{njava.

"Ka`e vam da obo`ava samo poljsko cve}e," objasni mu plavokosa. ^ep se pretvarao kao da je tek tada primetio Gretino prisustvo.

"Ovde zasada nemamo ni sto, ni stolicu. Do|i ve}eras u hotel. Tamo }emo porazgovarati o svemu. Sada i onako za tebe ovde nema posla. OK?"

"Vi ste svakako odseli u Esplenadi," re~e Greta.

"Ne, na`alost."

"Onda, verovatno u 'Palasu', zar ne?'

"Ne, ne."

"A gde?"

"U nedostaku 'Hiltona' ili '[eratona', morao sam da prihvatim 'Internacional'".

Greta se odjednom sva ukiselila. Posle izvesnog dvoumljenja, ona ipak promrmlja.

"Ne `elim da vas uvredim, ali to je ispod mog nivoa. @alim."

^ep je izmamio najljubazniji osmeh na licu, napravio se udarenim i poverljivo po~eo da joj {ap~e na uvo: "Gospo|ice Greta, ne preostaje nam ni{ta drugo osim da zamolimo Sonju da nam po{alje neku vi~niju mladu damu, koja se razume u kuvanju kafe, pranju sudova i sli~nih finesa. OK?"

Greta mu uvre|eno okrenu le|a i napusti {tand.

Do ve~eri, kad je ve} skoro sve bilo gotovo. Su je iznenada nestala. Zbrisala je sa hipicima, koji su se vrzmali okolo ~itavo popodne, pomisli Mono. "Ku~ka! - re~e ^ep. "Znao sam odmah koliko je sati ~im smo naleteli na one pti~ice. Nije prestala da vrti repom sve vreme."

"Ku~ka!" - ponovi ^ep. "Nemoj tako da govori{ o Su, molim te. Ne podnosim da neko tako govori o Su," suprostavi se Mono. "O-h-h h-o-o-o" - zacereka se podrugljivo ^ep. Mono nije reagovao, ^ep se malo zamisli, pa procedi kroz zube, kao za sebe: "Ne dopada mi se ta luda Amerikanka. Jo{ od prvog trenutka."

Kad su napustili sajmi{te, napolju je ve} rominjala ki{a. Sitna, uporna i monotona ki{ica. Ve~e se ve} povla~ilo pred nastupaju}u no}, kad su re{ili da vi{e ne ~ekaju Su. Uputili su se ka parking - placu ne progovoriv{i ni re~i. Seli su u land-rover, sasvim klonuli, i po{to se ^ep uveri da kod Mona sve koze nisu na broju, poku{a s muzikom. Mono je odmah protestovao i bez re~i ugasio radio. "Ide{ mi na `ivce", kaza mu. "Stalno izigrava{ nekakvog makroa. ^im se ufura{ u ovaj svoj kavez, ne ume{ ni{ta drugo, osim da se guzi{ i izigrava{ majmuna. Pravi majmun. Majmun u svom elementu."

Ki{a je ve} ispunila {ofer{ajbnu ~itavim arapskim pismom, a oni su }utali kao okamenjeni u mraku. Najzad je ^ep promrmljao mirno.

"Ka`u, London se poznaje po magli, Raven po vetrovima, a Zagreb po ki{i." "Pa - {ta?" - re~e Mono. "Ni{ta, samo ka`em," re~e ^ep.

^im stigo{e u hotel, ki{a je ve} dobro poterala i ubrzo po~e da lije kao iz kabla. Odmah su se uputili ka snack-baru, pokisli i nervozni i videli da i tamo nema Su. Poku{ali su na recepciji, ali ni tamo nisu imali vi{e sre}e, nisu znali da im i{ta ka`u o Amerikanki. Onda su se setili da pitaju za njen prtljag i njene stvari, a portir je sa nekom uko~enom ozbiljno{}u saop{tio da ona uop{te nije bila u hotelu jo{ od jutros, kada ga je zajedno sa njima napustila i da nemaju nikakvih razloga da sumnjaju da je ona iznenada otkazala prestoj. Tada je ^ep potap{ao Moneta po ramenu. "Ne brini, karda{. Nije igla, pa da nestane u senu. Do}i}e ona," re~e.

Mono nije izgledao mnogo ute{en. "Pa, kako je mogla, majku mu, da nas ovako izvisi?!" - javi se on, ljut i u nedoumici. "Rekao sam ti. Luda, nepredvidljiva, brljiva Amerikanka, HIPIK. {ta drugo mo`e i da se o~ekuje od jednog hipika, kakva je Su."

Mono mu okrenu le|a i po~e da dobuje prstima po pultu, podme{taju}i istovremeno tur na visokoj stolici {anka. ^ep je dao znak barmenu, upiru}i prstom na d`in i tonik i potom podignu oba prsta, kao dobar |ak koji je nau~io svoju lekciju naizust.

Negde oko tre}e runde, ^ep oseti laki dodir na ramenu.

Bila je plavokosa kunica, blago oro{ena ki{om, a neki ~udnovati tamni prelivi klizali su oko nje kao odblesak prigu{e–nog neonskog svetla.

"Predomislila si se," re~e joj ^ep.

"A-h-a," izusti tiho ona.

^ep je podigao i tre}i prst. Nije ~ekao dugo da bi joj izlo`io svoj plan. Re~e joj da iz sujeverja izbegava da muti biznis na "prljavim mestima", ukoliko se na jedno tri-~etiri koraka od njega ne nazire ne{to kao kupatilo. Kada je na to Greta umiljato primetila da verovatno pri tom ima i druge opasne rekvizite u vidu, on nije pomenuo ni{ta drugo, osim {to je skromno priznao da "nije prorok."

Hteo je da joj se pravda i papirima u samsonajtki koje neizbe`no moraju da na`vrljaju, ali po{to shvati da nema neki naro~iti razlog za forsiranjem, samo doda "uostalom, ovo isto pi}e imam i gore, u sobi. Ako izuzmemo led i kristalne ~a{e, to je sav moj arsenal", kaza.

Mono je video koliko je sati.

Pre no {to }e se izgubiti u liftu, ^ep mu doverljivo {apnu:

"Karda{, evo ti pet 'skup{tina'. Uzmi i prolunjaj gradom, Ako ti i to dokur~i, ufuraj se u bioskop. I nemoj da se `dere{ zbog one lude Amerikanke, ako slu~ajno nabasa{ na onu staru filmsku limunadu 'Prohujalo sa vihorom'.

Mono je namestio kiselu facu. Merkao ga je ispod oka. Hladno.

"Slu{aj ^epe, ~eprkalo. Pi{am ti se u tabijat. Zna{?"

"Ako de, ako. Laj ti, samo laj. Ti se se}a{ ^epa, zar ne? Starog zakerala. Zna{ li {ta je uradio taj? Ne? Pre no {to je nagovorio moju kevu, ve~erao je s Gospodom Bogom."

"Vidim, vidim, siromah, kakav je ceh morao da plati."

^ep se grohotom nasmejao na to i lupio dva-tri puta po ramenu Mona.

"Ne, tako mi boga! Nisu tebe d`aba krstili D`uapo, nego {ta," zacenjivao se ^ep od smeha.

Te nedelje Su se vi{e uop{te nije pojavila. Niti je navratila u hotel, niti na {tandu. Nije se javila ~ak ni telefonom. Prvih dva - tri dana ^ep uop{te nije mario zbog "marifetluke brljive Amerikanke" i trudio se da je uop{te ne spominju, ali otkako uvide da se Mono vazdan {unja okolo ko muva bez glave, i sam se malo zabrinuo. ^ovek nije tica pa da jednostavno prhne kad mu se prohte, vajkao se on Monetu iz neprilike, a u sebi je stalno mislio da bi ta luda~a mogla ~ak i miliciju, ne daj bo`e, da im oka~i o vrat. U po~etku se Greta takore}i svake ve~eri zadr`avala kod ^epa do duboko u no}, a Mono se iskradao u sobi Su. Opojne arome koje je ostavljala, kao i rastureni kreveti izgleda bili su dovoljna kamufla`a. Pored toga, u vreme sajamskih dana u ogromnom hotelu vladao je pravi haos, tako da im niko nikad nije pomenuo Su. Tre}eg dana od otvaranja sajma, do{li su i direktori "Fortune" i ^ep je vazda morao da se vrzma oko njih. Otkako su oni oti{li, ^ep i Mono su opet bili upu}eni jedan na drugog, ali najve}i deo vremena, bilo u hotelu, na sajmu, ili u gradu, prolazio im je u }utanju. Dan uo~i zatvaranja sajma, ^ep je rekao Monetu:

"Mono, pile moje, sutra di`emo jedra. A ona - {ta joj bog dã! Valjda nam nije vezana za pupak."

Mono je obesio nos na to i rekao da je saglasan. Dodao je jo{ da }e otputovati i on, ali ne na zapad, nego u suprotnom pravcu. Na jug. U Raven. Vozom.

Popodne su rasturili {tand i ^ep je isplatio Mona. Nisu rekli niti jednu re~. Kad su se vratili u hotel, ve} su bili na rubu sva|e. Na sre}u, tog trenutka, u foajeu hotela pojavila se Greta, a Mono je demonstrativno okrenuo le|a ^epu, koji je zavaljen u dubokoj ko`noj fotelji, gledao mirno kako se gegaju}i udaljava kroz suru jesenju izmaglicu popodnevnog Zagreba.

Toga popodneva, Greta je sukljala `ivu vatru. Nije dala ^epu da do|e do daha. Kao da se trudila da poka`e sav svoj repertoar. Do ve~eri, soba je podse}ala na neku brodsku kabinu, kroz koju je, upravo protutnjao tajfun. Kada je najzad odlu~ila da se smiluje, udaljavaju}i se u kupatilo, ^ep je okrenuo telefon i naru~io duplo osve`enje.

Jedva je video kelnera sa kolicama u tom rusvaju od ~ar{ava, jastuka i dima. On je ostavio pi}e na prljavom stolu, a ^ep je odmah reagovao, po{to mu utrapi bak{i{:

"Idu}i put donesi mi i sun|er, da mogu da se ubijem!"

Kelner se ve} bio uhvatio za ru~icu, kad se zbunjeno {trcnu: "Gospodine, ja se samo trudim da vam {to manje smetam!" On je, razume se, uvek potiljkom uspevao da "vidi" Gretino prisustvo u kupatilu, a ovu poslednju scenu izme|u kelnera i ^epa, ni ona nije mogla da propusti. ^ep se smejao kao lud.

"Pitam se samo," re~e "dali je momak svestan kako me je pre{ao onim 'gospodine, ja se samo trudim da vam {to manje smetam'..."

Greta, sva omotana pe{kirom, pri|e do stola, podi`e ~a{u izme{anog vermuta, d`ina i sode i zavodljivo umiljkavaju}i se, nazdravi ^epu:

"Za{to da se ubije{? Ta ti si jo{ uvek mlad."

"Zbog ne~iste savesti. Jer te nisam sreo u onom raju od "Esplanade", re~e on.

Ona je pru`ila svoje duge, manikirane nokte i ne`no ga grebnula po vratu. Bila je potpuno zadovoljna pona{anjem ^epa. Sita, napita, izmrvljena na sitne komadi}e, podmazana, sastavljena, ispla}ena. Nije imala nikakvih razloga da i{ta zameri ^epu. Kucnuli su se i nazdravili.

Tog trenutka u sobi je banula Su.

Izgledala je kao neko bi}e zalutalo sa neke druge planete. Imala je neki uko~eni sjaj u o~ima i za trenutak je nemo piljila u razba{karene ljubavnike, kao vo{tana lutka.

"Mono", rekla je, "Mono." Ta~no kao da gleda kroz neko neprozirno staklo.

"Pita gde je Mono," re~e Greta.

"Reci joj da je tu negde. Okolo. Reci joj da }e odmah da se vrati." Nije do~ekala ni da joj ka`u, odmahnula je rukama i bu~no iza{la iz sobe, isto kao i {to je u{la. ^ep je odmah zamolio Gretu da ga ostavi. Rekao joj je da ima neke ra~une sa Amerikankom, koje neodlo`no mora da ras~isti. Ona ga je gledala sumnji~avo i kroz poluosmeh. "A u tom cilju, svakako, poslu`i}e{ se rukama, nogama ili jezikom. Zar ne?" "Da, da," re~e on nabrzinu.

"Puca}u i iz topa, ako moram."

Su je bila kao u transu.

Sedela je na krevetu, u svojoj sobi, prekr{tenih nogu i zagledana negde u nekoj ta~ci na prozoru, meditiraju}i. Pored nje, na natkazni, promuklim glasom, ko da pas zavija, sa minijaturnog tranzistora, dopirao je glas Boba Dylan-a. "A odgovor, prijatelju moj, odgovor... "Blowing in the wind"..."blowing in the wind."

Sedela je mirno, kao kip. Pu{e}i. Kao oma|ijana. Kao sumasi{av{a.

Kao ureknuto pile.

^ep je polako po~eo da joj se primi}e.

Ona ga je gledala {iroko otvorenim o~ima.

Okom nije trenula.

On se uhvatio za nov~anik, izdvojio nekoliko banknota i polako ih spustio na natkazni. Ona uop{te nije reagovala. On se okrenu, po|e prema vratima i uhvati se za ru~icu. Ona je opet gledala u istu ta~ku na prozoru. Potom se ^ep vratio, priljubio se tik uz krevet i seo pored nje. Ispru`io je ruku i iz njenih prstiju povukao iz duge cigarete koju je pu{ila. Nikada nije okusio tako ne{to. Po~eo je polako da se igra njezinim te{kim |erdanima oko vrata, prate}i njen bulji~avi pogled uprt negde preko prozora. Srebrni |erdani, te{ki i puni r|e, zvonili su kao klepetu{e neke izgubljene ovce. Zatim je on uzeo njeno lice u svojim dlanovima i po~eo kao lud da izvodi neke besne gliste oko nje:

"Jedna ista ovakva...takva kao {to si ti...u Kanu...video sam je u Kanu...pro{log leta...u luci...na zalasku...sedela je tako...isto kao ti...u jahti...slu`ili su je kao princezu...a ona je pu{ila...jedna ista kao ti...takva ista..."

[iroke zenice zurile su u njega bez treptaja.

Po~eo je polako da je skida.

Deo po deo.

Bila je kao mrtva. Kao le{.

Nije o`ivela ~ak ni kad je u{ao u nju svom svojom snagom.Ustao je, odustao i pribrao se. Onda je ona, iznenada, po~ela sva da drhti. Smejala se. Kao luda. Tresla se od smeha. Srebrne klepetu{e podskakivale su na njenim grudima i smejale se zajedno sa njom. ^ep je gledao kao sulud.I pre ne {to }e izleteti iz sobe, okrenuo se samo za trenutak prema Su, kao oparen, kao izbezumljen i video kako zajedno sa Su, zajedno sa svim klepetu{ama, smeje se i jedna mala, ta~no iznad pupka, savijena, modra i jedva primetna, tetovirana zmija.

5.

Sutradan, jo{ u ranu zoru, tek {to je ^ep valjano zavukao gajde, kada se iznenada sav odjednom {trecnuo, uskipio, raspsovao pod ~ar{avom, bunovan, trljaju}i krmelj s o~iju i nadi`u}i dreku ("jo{te vrana govno nije kljucnula, bre, tokmaku neotesani!"), a Mono D`uapo ve} je svom silom tresao i drmusao njegov krevet, di`u}i uzbunu, kao da }e ga od poplave, ili od po`ara {tititi. ^ep je otvorio malo jedno oko `mirkaju}i, zveraju}i razroko ~as ka prozoru, ~as prema raskokodakanom petlu-uljezu i shvataju}i da samo neki ludak kao {to je Mono D`uapo mo`e sebi da dozvoli takvo ne{to - da ga izgura iz kreveta tik u ranu zoru - samo prdnu, okrenu mu le|a i jednim sna`nim zamahom, reklo bi se koprca se krap na udici, opet srinuo glavu u jastuk. Mono, hteo ne hteo, odgega do kupatila, umo~i jedan ~isti ru~nik i opet se vrati beznade`nom spava~u. Uze ne`no da ga prska vodom prstima izdaleka i malo - pomalo da ga trije ru~nikom po vratu, i kada ^ep iznerviran, najzad razroga~i o~i, gotov i da ga otfi~ari, ovaj mu se sasvim unese i po~e da mu gugu~e na uvo"

"^epe, ~eparak ti zapu{a~. Smrdi{ kao tvor. Hajde, ustaj, vreme je!"

^ep se podmesti u krevetu, me{kolje}i se tamo - amo i ~uvaju}i se njegovih dodira, kao da je vampira snio.

E, de, e de. Hajd' polako, mrdni repom."

"[ta je? [to si se razgoropadio?!"

Mono se isprsio kao pop na oltaru i najednom ogreja nad njim, ko da }e mu vodu svetiti.

"Re{io sam!" - re~e.

"[ta si re{io, bre, drkad`ijo jedan?"

"To. Re{io sam. Re{io i idem s tobom. Idemo ja i Su. Zajedno."

"Idete, ka`e{?"

"Idemo."

"Ti i Su?"

"Ja i Su. Ko bi drugi?"

"A gde idete?"

"Pa s tobom, karda{."

"Zna{ {ta?"

"Znam. Da idemo u materinu. Jel?"

"Pa, dobro, bre, majkovi}u, zna{ li ti koliko je sati?"

"Znam. Oko pet..."

"Pet! Joj, majko moja!..."

^ep je podvukao jastuk iza le|a, mahinalno lupio po prekida~u no}ne lampe i izbuljio se u digitalni sat, polo`en na natkazni. Pet. Jebo te bog! Godine i godine je malo da priteknu ^epu upomo} kako bi ukapirao kada je poslednji put bio budan jo{ u pet sati. Orlovi i vrane da bog da ti glavu kljucali, Mono {ilje`e nedoklano. Skidao je krmelj s o~iju ko da blato s topuka otire i jo{ uvek nije mogao da do|e sebi od iznena|enja i da poveruje da ga je neka budala, zajedno sa pevcima, izgurala iz postelje. @mirkaju}i i trep~u}i kao }ora, on je ispod oka merkao svetlo lice crnoputog cimera. Ispru`i ruku prema cigaretama, a Mono mu o~as i kao navijen podmetnu i cigarete i vatru iz plinskog upalja~a, presi`u}i se za njim po natkazni.

^ep se sakrio iza modrih oblaka od dima. Nije morao dva puta da gleda u Mona D`uapa. Metanisao je pred njim kao mlada nevesta.

"I gde si to lunjao svu no}?" - ote se preko volje ^epu. Glas ko da mu je iz burije iza{ao. Mono se samo sme{kao ispod brka. ^ep okrene o~i i pogleda upitno prema susedstvu. "A-h-a", kimnu Mono. "Bogati! Dakle, to je to. Vidi ti njega! A zato, jaran, sa petlima - u kumove. A{kolsun! A ja, glupak, Mona D`uapa za kuma spremam. Eh, bukvane jedan. Mono D`uapo - kum! Kum, ali crnogorski, a? Ha-ha-ha-ha!"

Mono po~e pleksusima da obasipa {aljiv|iju u krevetu. Onda ^ep, uz velike muke i brojna negodovanja, ipak odgega do kupatila i izguzi se ispod tu{a. Stajao je dugo kao uzet pod jakim mlazevima tu{a i ose}ao kako polako svaki crvi} u njemu mili. Ubrzo je po~eo da zvi`du}e i mumla ariju iz "Rigoleta", kao da su dvotaktnom motoru otkazali klipovi. Novi dan - nova nafaka! Jo{ jedan novi dan treba da se pi{a. Iza{ao je iz kupatila, opasao pe{kir oko pasa, kao pa{a u amamu i video da je Mono ve} uspeo da se spakuje.

^ep se obla~io lagano, kao da u`iva u dodiru svakog dugmeta i u zvuku svakog rajfer{lusa. Bez reda i bez imalo brige on je nabacao sve u velikoj ko`enoj torbi - vre}i i iza{ao iz sobe zajedno sa Monom.

Dole ih je ~ekala Su.

Brzo su zavr{ili sa mrzovoljnim portirom i uputili se ka parking - placu u prizemlju. Negde na izlasku iz Zagreba, stali su kod jedne samoposluge, gde su upravo tog trenutka istovarivali jutarnji hleb. ^ep je po{ao do prodavnice i uzeo tri paketi}a sa sve`e pe~enim poga~icama i jogurtom. Su je le`ala u krilu Mona i on je pa`ljivo prihvatio doru~ak iz ^epovih ruku, kao da je Su staklena vazna i ne sme da je pomeri ni za dlaku. ^ep je ve{tim manevrisanjem nastavio vo`nju, doru~kuju}i u isto vreme. Sunce je ve} namigivalo iznad monotone ravnice Zagorja, ispod kojeg se tromo vukla Sava. Posle izvesnog

vremena, pred njima su po~eli da se naziru `ivopisni i predivni slovena~ki predeli. Najednom, oko njih kao da je sve o`ivelo. Posle ki{nog zagreba~kog neba, ova blaga jutarnja sun~eva pau~ina iza slovena~kih gora kao da je izvirala iz tajanstvenih pe}ina Desetog brata. Zabavni refreni sa citrama, tirolskim rogovima, ehoom i joldovanjima kao da su poja~avali taj ose}aj. Kroz retrovizor, sun~evi luk je sekao lice pegave devojke, ko da je prepolovljeni nar sa onom vezanom, `ar crvenom trakom na vratu.

"Jel zamera sestra ne{to na "Fortuninu dare`ljivost?" - javi se ^ep.

"Idi do |avola!" - skre{e Mono. "Ona je samo noktom malog prsti}a odgurnula sa stola te tvoje bedne crkavice."

"E, pa nisu svi Ameri, burazeru. [ta je o~ekivala ona? Nije valjda mislila da sam Rokfeler?A?"

"Be`i, bre. Sto kamenoloma je malo da razbije njen kamen (lovu). Obojica mo`e da nas kupi |uture, samo nosom da mrdne."

"Ona?!"

"Ne. Ti."

"Nisam znao, karda{."

"Sada zna{. Ba{ je njojzi stalo do tvoje love...eh, ~ep~e moje..."

"More ko je {i{a. Glavno da si ti zadovoljan. Nisam joj se obesio na trepavicama, pa da se tu ko~eperi pred nama. Gde je lunjala ovih dana? Jel ti rekla?"

"Ne znam. Muvala se s nekom studentskom zbir{tinom. Pozori{ne mustre, sojte neke. Avangarda. Hepening."

"Hepening? [ta mu to do|e? Ne{to za "onu" stvar?"

"Kulov si bio, kulov ostaje{. "Ona stvar". Ha-ha-ha-ha!

"Sve {to se de{ava - de{ava se u me|uvremenu." Tako govori Su. "U me|uvremenu?" "Da." "A to zna~i?" "A to zna~i - ni{ta. To je hepening."

^ep se okrenu ka njemu i otkako ga dobro odmeri, priljubi dlan slepoo~niku, izvode}i "magare}e u{i." "Kada se na|u troje ludih", re~e, "od kojih su dvojica sasvim, a jedan manje, najlu|i je onaj najpametniji, zna{?" "Da, da. Naro~ito ako si to ti."

Na putu do Se`ane, vi{e se nisu dirali. Nekoliko puta je ^ep poku{avao da ga potka~i nekom ujdurmom oko njegovih "romeovskih kovr|a", ali Mono D`uapo se nije dao uhvatiti niti za jednu od njih. Vozili su se preko lepih planinskih perivoja, }utljivi i utonuti u svoje misli. Stali su jednom u predgra|u Ljubljane, po gorivo. ^ep je dobacio Monetu da }e ubrzo po~eti sa knjavom ukoliko i dalje budu ovako }utali zgugureni u svojim sedi{tima. Negde ispred Postojne stali su da se "isprazne" i to je bilo sve. Pleli su i jurili neke svoje vijuge u glavi i sa svakim idu}im kilometrom ka Italiji, kao da se me|u njima uvla~ilo neko nejasno predose}anje rastanka. ^ep je tada, iznenada po~eo da melje o prednostima mornarskog `ivota i rekao da ako je uop{te za`alio za ne~im u `ivotu, to je onda svakako nevolja {to pripada odvratnom suvozemnom rodu `abara, ro|enom daleko od morske obale. Na ~itavom svetu nema sre}nijih ljudi od Mediteranaca, govorio je ^ep i rekao jo{ da bi radije bio siroma{ni ribar na nekom usamljenom ostrvu Mediterana, umesto da se do groba bak}e i smuca po zaba}enim balkanskim jarugama i gudurama. Mono D`uapo nije hteo da ga razuverava u to, jer je znao da ^ep tim svojim nagva`danjima oko mornarskog `ivota ne `eli ni{ta drugo osim malo da razmrda vilice, koliko da ne izgubi u formi. Znao je ^epovu }ud. On se uvek najpre tako kao orao raskre{ta, nakostre{i i nao{tri tek koliko da namiri{e strvinu. Zatim se prepravi ko da je mrtav, sakrije se iza stenovitih predela svoje lukavosti i ~e{itsku }ud i onda se baci na plen.

Nije hteo vi{e ni{ta da govori ^epu.

Niti da pretresaju Su.

Dosta su je valjali kroz usta od Ravena dovde.

Jo{ od trenutka kad su po{li, bili su na rubu sva|e, a ona je sada svakog trenutka mogla da plane.

Na grani~nom prelazu nije bilo niti `ive du{e. Stigli su sami na rampi i odmah su predali paso{e. ^ep je pokazao nalog o slu`benom putu i deklaraciju o robi. Potom su ga pozvali da otvori gepek. Me|u trubama svile, carinik je veoma lako iskopao i tro{no kamenje, o kome ^ep nije umeo da dã nikakvo drugo obja{nenje, osim da se radi o "strogo dekorativnim predmetima za sajamski {tand." Doda jo{ da je "Fortuna" fabrika za ve{ta~ku svilu, a ne kamenolom, te stoga i nisu uba}eni u deklaraciji. Carinik mu naredi da se parkira. Pozvali su ga unutra.

"^epardov? Vito ^epardov?"

"Da." re~e on. "Zovu me jo{ i ^ep."

"^ep, ka`e{? Dobro ti pa{e. Samo, zar nismo malo prepunili ba~vu, a ^epe?" re~e carinik, gledaju}i u njega nekom tupom uko~eno{}u.

^ep je samo skupio ramena.

Carinik je metnuo nao~ale i dopisao u deklaraciji neku napomenu. Zatim je podigao pogled prema ^epu i tiho procedio kroz zube: "Potpi{i tu."

^ep {krabnu na brzinu neki hijeroglif pored carinikovog prsta, poda mu hemijsku olovku, pozdravi se i sko~i u landrover. Odmah su mu podigli rampu. Za nekoliko minuta ve} su se spu{tali ka Italiji.

Sunce se probijalo kroz guste ~etinare, rasta~u}i modro - sme|u smolu iglika u bezbroj treperavih iskrica. Ispod tog

alpskog venca, {to je tu negde gubio svoje poslednje vijuge, svako stablo je li~ilo na ogroman kandelabr. Tu i tamo, iza perivoja blistave auto-strade, nazirale su se ru{evine nekih tro{nih vijadukta i pu{karnica iz minulih ratova: "Ovde je najlep{e u oktobru," re~e ^ep, mrmljaju}i ispod brade. Mono i Su ni{ta nisu rekli na to.

Prolazili su pored velikog putokaza Trst - Venecija - Padova - Verona - Bre{a - Milano i sve dok ^ep nije okrenuo kod Me{trea, oni nisu progovorili ni re~ me|u sobom. Prestizali su ih brzi automobili na putu, {to su jurili poput vetra, a Su je te{kom mukom najzad uspela da ubode neku radio-emisiju kantri - muzike. Skoro ceo sat su rokale gitare i ben|a iz Ne{vila, a joldovanjima i zvi`ducima kao da nije bilo kraja.

Pre{li su i dugi `elezni most, parkirali se ispred ulaza u Veneciju i uputili se pe{ke prema Kanalu Grande. Kroz uske uli~ice Tamne lepotice vrilo je ko u ko{nici. ^ula su se dovikivanja na svim jezicima sveta; gondoljieri, sa onim prelepim kapama, sa crvenim trakama ("iste - pljunute kao na ~eizu tvoje babe - Marike!" - dobacio mu je ^ep, otkako je Mono odbio da se uspentra u vaporeto-u) kokodakali su na sav glas, izazivaju}i radoznale turiste; prolazili pored dugih niza uli~ne riblje pijace, a miris ~itavog morskog ulova, ~itave mediteranske gozbe najrazli~itijeg vo}a i povr}a u najfantasti~nijim bojama i prelivima, me{ao se sa onim stogodi{njim zadahom ustajale vodurine.

Su i Mono, iako sve vreme na oprezu, ostado{e bez daha pred prizorom plo{tada Svetog Marka. "Kontrast uskih uli~ica preko ponte Rialta, do plo{tada, puca nenadano, kao grom iz vedra neba," te{io ih je ^ep, otkako vide kako im sinu{e o~i odjednom. Ali Mono upo{te nije obra}ao pa`nju na njega i samo je piljio u Su. Pleli su ruke i ganjali pred sobom imena Ticijana, Tintoreta, Veronezea i Vivaldija, a

veliki i te`ak zvon kambanarije sa Kampanile samo je poja~avao nemir uzbu|enog para. ^ep nije prestao da se {ali sa njima i upore|ivao ih sa golubovima, koji bi se u jatima vinuli nad plo{tadom Svetog Marka, posle svakog zvona okolnih crkava. Njihovu zadivljuju}u trku (Su i Mono odmah su zbrisali) od Prokuratora i zvonika ukra{enih od Sansovina, do Du`deve palate, od mosta uzdisaja do Santa Marija dela Salute i Korera, ^ep nije mogao da prati.

On je bacio - kotvu na terasi priobalnog restorana u luci, u`ivaju}i u pizzi i demi`onu kjantija i zure}i u beskrajnu kosmopolitsku panoramu plo{tada Svetog Marka.

Popodne su se vratili Su i Mono, klonuli od umora. Spustili su zadnja sedi{ta land-rovera i odmah, ~im su se dotakli njih, zaspali kao zaklani.

U predve~erje su napustili Veneciju.

^epu je bilo dosadno i mrzelo ga da vozi, ali sada nije bilo drugog izlaza. Nije vi{e hteo da ostane u tom uzavrelom kotlu, oko koga su prve svetiljke ve} po~ele da `mirkaju. Od predugog sedenja i sveg ispijenog vina, ^epu je sve gorelo u utrobi. Sedeo je kao uko~en na svom sedi{tu i zurio pred sobom ko slepi mi{.

Ustalio se na srednjoj trasi auto-strade, ne gledaju}i ni levo, no desno. Mogao je, tako i da zaspi nad volanom, a da se ipak nakon par sati probudi pred grozni~avom bukom no}nog Milana. Kroz glavu je do besvesti vrteo jedan te isti film. On ~ak nije mogao ni da ga prati u njegovom speed-up-motion-u, ko da su slike be`ale pred njim na auto-stradi, ko da su be`ale ~ak i od njegovog se}anja na njih. Najzad pu}e mu film. Dugotrajna borba sa svetlima iz suprotnog pravca, {to su se kao gusarski no`evi zabijali u njegove umorne o~i, ipak u~ini{e svoje. Negde ispred Verone oseti se grogi i onda re{i da stane kod prvog parkinga. Nedaleko od njega ugleda jedan od

onih super-marketa, koji rade non-stop. Odmah se uputi ka njemu i otkako je prona{ao toalet, gurnuo je glavu ispod hladnog mlaza ~esme i ostade dugo zagledan u ogledalu, kao da tek tog trenutka postaje svestan svoje beskrajno promenljive ru`no}e. Kupi samo dve fla{e Johnny Walker-a i uputi se ka land-roveru.

Pomisli za trenutak da produ`i ka Milanu, ali najednom izgubi volju za sve. Opru`i se pored Su i poku{a da zaspi. Posle dugog naprezanja, utonu u neku nesvesticu {to je mogla da li~i na san, ali ga ipak ne savlada do kraja. Najzad odustanu. Pogleda za trenutak na sat i shvati da je pono} ve} odavno pro{la. Napolju je rominjala neka dosadna letnja ki{ica. Otvori bocu ba~enu pored njegovih nogu i po~e da se doliva. Iznenadni snop svetlosti sa jednog velikog transportnog mercedesa, koji je upravo prolazio pored njih, otkri mu da ni Su ne spava vi{e. U ti{ini tame on joj poda bocu, ali ona odbi. Potom, ipak, kao brzo da se predomislila,

sama uze iz njegovih ruku. Pili su nemo u no}i, ne znaju}i {ta bi rekli jedno drugom, nemaju}i {ta da ka`u, ne mogav{i i{ta da ka`u, ~ak i da su hteli.

Nakon izvesnog vremena, isprva neodlu~no, a zatim sve upornije, ^ep je po~eo da opipava dlanom ispod zatrpanih `eravica Su. Ona je mirno i stalo`eno prihvatila zalutali dlan i vratila mu ga na staro mesto, na grudima. S vremena na vreme, landrover bi zapljusnuli neki izlomljeni otsjaji pono}nih "jaha~a" sa auto-strade i on bi uspeo da uhvati njen zami{ljeni profil, tek ovla{, tek koliko da se uveri da pored njega ne le`i neka tajanstvena mumija. Bila je sva nepomi}na, kao le{. Jednu takvu razbijenu svetlost on zakloni senkom svoga tela i zatra`i joj usne. Bile su vla`ne i hladne i ni{ta nisu mogle da mu ka`u.

"Nemam seruma za tvoju tetoviranu zmiju," promrmlja ^ep.

Ona ga nemo i uko~eno pogleda u mraku.

Bili su dva sveta. Dva pola. Dve terazije.

^ep vi{e nije znao {ta da radi.

Su je samo s vremena na vreme potezala iz boce, uzdi{u}i jedva ~ujno. Onda joj on povu~e rajfer{lus i po~e da je skida deo po deo. Su ~ak ni okom nije trenula.

I taman se ^ep spremao da zada svoj odlu~uju}i udarac, Su se iskobelja iz njegovog nasrtaja i po~e da se smeje kao luda. To je bio onaj isti kikot kojim ga je ve} bila ~a{}avala i pre. Isti kikot. Isti pokreti. Isti zarazni podsmeh.

Niko se ovako nije zezao sa ^epom. Ni u snu, ni na javi.

([ta mi fali? Lova do krova, {ilo bu{i, klopa do gu{e - {ta fali, a?)

Najednom Su izvu~e jednu od onih svilenih truba "Fortune" i po~e da se valja, omataju}i se sva kao motovilo.

^ep je bio van sebe. Bio je jarostan. Bio je kao ranjena zver. Hteo je da vi~e. Da urli~e na sav glas. Nije bilo mere, nije bilo milosti u Suinom kiko}enju. Omotala se sva u satenskoj prozra~nosti "Fortune" i usred tame i no}i skupila se kao ma~ka, vrebaju}i svaki pokret svog plena. Neizvesnost njene golotinje opila je ^epa.

I pre no {to je Mono i{ta shvatio od tog obostranog drmusanja, na{ao se na sredini izme|u dohvata i ujeda ^epovih i po~eo glasno da negoduje, da se brani, is~u|ava usred tog makabri~nog plesa pono}nih vampira. Su je poku{ala da ja{e po ^epu vi~u}i na sav glas, ko da izigrava ve{ticu sa metlom, a Mono je svom snagom upirao da je svrgne sa tog, privremenog rogobatnog trona. "Ima sto rupa! Ima sto i jednu rupu ova ~engija, karda{! Guraj! Bu{i i ne pitaj, bre!" drao se ^ep.

"Ostavi je! Pusti je na miru kad ti ka`em! Prestani! ^epe, prestani. ^ep-e-e-ej!"

Ali ples nije prestao.

Mono nije mogao da izigra kolo do kraja. Izvukao se kroz vrata u ki{nu no}, di`u}i ruke prema nebu, ko da je postao mese~ar odjednom, kao da dervi{u te}e gori.

Kao da je tra`io zvezde nad Ravenom.

Sutradan, ~im se probudio, prvu stvar koju je ^ep primetio, be{e tajanstveni poluosmeh na licu Su. Okru`ena rusvajom svilenih truba "Fortune", ona je nemo i izaziva~ki zurila u ^epa, poku{avaju}i da ga zastra{i prase}om glavom iz neolita, u koju je kao klip uguravala i izguravala loptu od voska.

^ep sav mamuran, najpre je samo odmahnuo rukom i okrenu joj le|a, ali ~im je ponovo srinuo glavu u ko`nu torbu, koja mu je slu`ila kao jastuk, odjednom shvati da je Su otkrila njegovu tajnu (kamenje i lopte katrana).

Okrenu se, pa`ljivo zagledav{i se u pegavo lice, razvu~eno do izazova i podupre se na laktovima, vrebaju}i ko jastreb. Ona je sa velikim u`ivanjem mazila i mirisala lopte od voska i neprestano se kezila ^epu. Tog trenutka sa radija u Land-roveru, jasan, ali monoton bas, razlagao je neku aktuelnu politi~ku panoramu.

"...u Gr~koj je grupa pukovnika izvr{ila dr`avni udar. Izrael, bez objave rata, napao Egipat, Siriju i Jordan. Na boji{tima Vijetnama jednodnevno zati{je! U Glazborou razgovarali Aleksej Kosigin i Lindon D`onson. Ludvig Svoboda, novi predsednik ^ehoslova~ke. U SAD ubijen Martin Luter King. Ispod Karlovog mosta, u Pragu, ubio se samospaljivanjem Jan Palah. John Lenon, jedan od Liverpulskih "buba", izjavio da su Beatles-i popularniji i od Isusa Hrista..."

"Mono? Gde je Mono?" - upita on.

Ona skrenu pogled u stranu i pokaza rukama prema super-marketu. ^ep joj je naglo istrgao bakarno - `utu loptu katrana iz ruku, nagurao natrag razbacane trube svile i pokrio njima Hekatu Trijadu i prase}u glavu. Onda je Su izletela iz

Land - rovera i sa suprotne strane prozora po~ela da mu se krevelji i da izvodi neke mutave grimase i besne gliste. ^ep je izgubio `ivce i ve} sasvim rasanjen, po~eo da se dere i psuje na sav glas. Ona mu je samo mahnula rukama i vrte}i repom, nasmejana i zadovoljna, uputila se prema super-marketu.

^ep ju je pratio jedno vreme, bulazne}i nemo i neodlu~no ispred sebe i tog trenutka, odjednom, kao da mu sinu, po~e goropadno i u velikom neredu da izbacuje njihove stvari iz Land-rovera. "Evo vam ga - na! Evo vam ga va{ bog savaot!" ponavljao je kroz zube i bacao sve na parkingu, kao lud.

Mono D`uapo pojaviv{i se sa pe{kirom oko vrata iz pravca super-marketa, primetio je to navreme i presre}u}i Su ta~no ispred toaleta, povu~e je sa sobom, pokazuju}i

joj prstom prema ^epu. Potr~ali su oboje prema Land-roveru, a Mono, {epaju}i, molio je ^epa izdaleka da prestane sa svojom idiotskom igrom.

Ali, Land-rover najednom zabrekta, iza|e u rikverc iz parkinga i u velikom luku uli se u La strada del sole. Mono D`uapo nije prestao da mu ma{e, kao da }e ga zaustaviti i izmamiti bar mrvicu milosti od svog karda{a. ^ep je samo odmahivao iz Land-rovera, kao da mu otpozdravlja za sre}an put.

Nije mogao da shvati dali mu se sme{ka ili mu se ruga tog trenutka.

Nije shvatio sve dok ga nije izgubio iz vida. Pa ~ak ni tada, kad je is~ezao iz njegovog vidnog polja, kao {to je is~ezavao iza svakog svog nesta{luka iz `ivog sveta, onaj ludi biblijski vetropir Asmodej.

avimo.

Deo drugi

Te jeseni, kada je Mono D`uapo prvi i bi}e poslednji put video Pariz, kao da su i vrapci znali {ta se de{ava i {ta }e se desiti u gradu. ^ak i golubovi iz Latinskog kvarta kao da su pomahnitali odjednom, pa umesto crne, po~eli su da pu{taju crvenu veresiju na zemlji. Ki{a je bila `uta, a psi su jurili ulicama ognjenim i osmu|enim repovima.

On i Su Parker vukli su se kroz plavi~astu maglu dimnih zavesa, {lemova, vatrogasnih creva, blindiranih kola i nevi|enih gu`vi, a suzavac im je pekao obraze i o~i satima i satima.

Promenio se film. Od crno-belog, pre{ao u kolor. Ulicama je poteklo krvi u potocima.

Ma~ke, pre toga glatke i olinjale, koliko jo{ ju~e, ble{tale su kroz Pigal svojim velikim o~ima kao svici u letnjim predve~erjima, a sada kao da su podivljale i razbe`ale se na sve strane. Samo otupeli i izgubljeni klo{ari pod mostovima lenje Sene, nisu se preganjali sa vampirima.

No}u, zaljubljeni parovi vi{e nisu izgledali kao pokretne loma~e, kao buktinje neke beskrajne bakljade i barikade, koja je po{la da se razra~unava sa ravnodu{no{}u sveta.

On i njegova luda ptica iz Salinasa, vi{e gladni nego siti, vi{e `ivi skeleti nego tela bez seni u gradu svetlosti, izgubljeni vazda od Sen - Mi{ela i Monparnasa do visokog Monmartra, kljucali su svoje jadne i tanke provijante, kru`e}i oko legendarnih Flora, Rotonda i Madlena i odbijaju}i od sebe mu{terije me|u najsujetnijim turistima.

Gurali su se me|u hipicima i drogiranim idiotima, boli su se s rogovima svih krda neurastenika, histerika i obojenih plemena sa `ivih vulkana svih kontinenata, pomerali se pred ubila~kim naletima pomahnitalih stampeda, upadali me|u perjem svih koko{injaca, davili se u jednoj {arenoj, {arenoj reci bez vrela i u{}a, u jednoj kru`noj delti, {to se stalno uliva u svoj neprekidni tok i nikad ne prestaje da te~e.

Na{li su im privremenu gajbu neki Sjuini prijatelji i bacili ih tamo navrat-nanos, ko probu{ene vre}e u }o{ku ateljea nekog manitog vajara iz Vest Vird`inije (vazda u potrazi za novim modelima), da se snalaze kako umeju i znaju, sve dok ona ne dobije svoj obe}ani ~ek, direktno iz Kalifornije, preko svog milog i dragog fadera iz Salinasa.

Danima i danima su kru`ili oko Luvra, lunjali kroz onaj uzavreli kotao Latinskog kvarta, pa usred Praznika gu{tera ni po koju cenu nisu hteli da propuste da ih ulovi u svoju mre`u onaj crni pauk - lepotan - Jimmy Morrison, koji je te jeseni oma|ijao i uzeo pod svoje svu mlade` sveta u tom ludom, ogromnom gradu, pre no {to }e mu se uskoro svi poklonuti pred mo{tima na Per La{ezu.

Sunce, sunce, sunce,

Sagori, sagori, sagori,

Mese~ino, mese~ino, mese~ino,

Uhvatit }u te

Skoro!

Skoro!

Skoro!

Ja sam Kralj Gu{tera,

Ja mogu sve.

O deco No}i,

Ko }e od vas u~estvovati u lovu?

No} je ve} stigla sa Svojom purpurnom

legijom.

Uvucite se natrag u svoje {atore i snove.

Sutra ulazimo u grad mog ro|enja.

Ho}u da budem spreman.

Od tada on vi{e nije mogao da prepozna Su. Pojela je tmina aletina, ujeo je crni an|eo, liznula je isto~na otrovnica - takore}i svakoga dana fiksala se i drogirala. Poslednjeg dana imala je jo{ toliko petlji, da mu ostavi 300$ na stolu i zatim je savila rep ko zna gde. Zbrisala je. ^ak posle dve nedelje javila se iz Tangera. Nit je ukapirao, nit je ~uo {to-god. Mrmljala je ne{to bez veze. Ko manita. Ko otka~ena. Vi{e je nikad nije video. Produ`io je da se smuca i potuca Monmartrom i sa blokom u rukama muvao se tu i tamo nekih par meseci u dru{tvu nekog na{eg Janeta, koji je tu ve} odavno majstorio pomo}u no`ica i hamera siluete svojih mu{terija. Ono, na{lo bi se tu ponekad ~ak i desetoro na dan, ali bilo je i ~itavih nedelja da mu se nijednom sre}a ne nasme{i. I zima je ve} bila po~ela da savija svoj beli rep oko praga, a njegov blok iz dana u dan, ostajao beo, prazan, sve belji i prazniji. Ko i stomak, uostalom.

Jedne ve~eri, i onaj otka~eni vajar ispra{i mu tur. Oti{lo je sve do|avola. Pariz mu je postao ko{mar. Agonija.

Bio je u ambasadi. Ispred na{eg kluba presamitio se ko neki prosjak. Najzad, francuske vlasti su ga najurile kao nepo`eljnog, besprizornog skitnicu. Klo{ara.

Oterali su ga sa sprovodom.

Pariz je napustio sa svitom.

Ko kralj gubitnika.

Sve~ano.

Trebalo je da pro|u godine i godine, da bi kona~no shvatio kako on nije stvoren za taj `ivot ~ergara i skitnica. Neko kao ^ep, ta divlja zver, taj vuk samotnjak i lancima da ga ve`e{, ku}i ne mo` da ga privoli{. Ali on...on ti je bio ne{to drugo, doma}e `ivin~e. Pomiluj ga malo ovla{ dlanom po le|ima i odmah savi rep. Dr`i se za `eninu prega~u i prede ko ma~or po vas dan.

Kad je napu{tao Pariz, ne{to ~udno se najednom zbilo sa njim.

^etkicu godinama vi{e nije uzeo u ruke.

I{ao je na posao, s posla se vra}ao pravo ku}i, jedva je do~ekivao da mu do|e petak, kako bi napabir~io svu {tampu, vuku}i je sobom ko hamalin, uzimao je svu {arenu i `utu {tampu, koja izlazi kod nas i hitao ka svom ~ardaku, da se zavije ko krt u te belosvetske head-line top teme, sve dok ga ne savlada dreme`, ne zahrka ko top. Uze ga pod svoje neki njegov |avo.

Jeo je i pio, spavao, muvao se ku}om, dembelisao, ni{ta nije radio i ni{ta ga se nije ticalo, nit je i{ta znao, nit hteo da zna, nikog nije dirao, niko ga nije dirao i tako je krao bogu dane. Ko bi ga tada sreo na ulici od njegovih, ne bi ga poznao.

Svi su mislili, s Monom D`uapom mora da se ne{to ~udnovato zbilo, njemu ko da nisu sve koze na broju, po~ele su ~ini da mu obilaze ku}u, |avoli i vampiri da savijaju kolo oko dvori{ta, vrane mozak da mu piju, {enuo je pame}u, jadan. Nit u kafanu, nit me|u ljude, godinama nije zalazio. Bio je ko uspavani medo u svojoj jazbini, koji je prespavao i leto |uture sa zimom. Nikog nije hteo da vidi, a bogami, nam~or, kakav je bio tih godina, ne verujemo da je i njegova faca ikome mogla da se svidi. Koliko puta, onako izgubljen i zami{ljen, ispod svoje strehe, obdan i obno} bi lutao mislima daleko ka svojoj ludoj tici iz Salinasa i tog sokola ravenskog, ^epa, pa bi odjednom pobrkao sve, i dan, i no}, i navike i }ud; nit je jeo, nit pio, nit snio, nit je gnezdo svio ko {to je to red kod nas od vajkada.

Utva se~anska je bio.

Nevestu svoju ("moja ko{ulja od lana" kako ju je zvao iz milo{te, kad je bio pri }eifu, al bi odmah pridodao i ono "koju godinama nisam skinuo s vrata", ako ga slu~ajno ne bi }eflejisala),poznavao je jo{ od detinjstva, a i ona je njega znala jo{ od malena,

ali sada, jadna, nije mogla da razume koji mu je |avo u{ao i seo na le|a, zaja{io ga, pa mu ne dã mira ni danju, ni no}u.

@enidba i veselje ko da su neke druge sre}nike potrefile, ne njih. Ko da su zalutali na ne~ijoj tu|oj svadbi, na svadbi nekoj svojoj daljoj rodbini, ne svojoj.

^udila se i krstila ona, nevesta njegova, danima i no}ima. Nedeljama, mesecima. "Ti li be{e onaj Mono D`uapo, onaj otresiti {aljiv|ija koga sam poznavala jo{ od malena, jo{ iz mahale, ponavljala je vazdan. A roda, vrag je odneo, godinama ve} prele}e preko na{ih }eramida."

Pet godina sunce nam ku}u ne ogreja.

Nit ~eljade vrisnu, nit pesmu zaori{e u glas, nit binluk' sa praga razbi{e.

I{la je vazda od doktora do doktora, od banje do manastira, od gatare do bajalice, od vidara do proro~ice, gde ne ode, jadna.

Ali ne. Uzaman sve.

"Na{a sre}a je u vre}i, nevesto. Malo kasni," govorio je on. "^eka}emo. ^eka}emo i do~eka}emo."

"Znam." govorila je ona. "Na kukovo leto,"

I tako su prolazili dani.

A godine su projurile. Proletele.

I pegavo lice i crvena pantljika njegove prijatelice iz Salinasa po~e{e da blede i da se gube u jedno jedino si}u{no petno, u jednu jedinu maju{nu ta~kicu. I sokolski kljun njegovog ravenskog pajda{a i njegov pariski brodolom, sve ode, sve se slupa u parampar~ad kroz se}anje na njih.

Ponekad, ipak, preko novina kao da mu se ukazivao i javljao ^epov lik. Sa onim njegovim vra`jim osmehom na licu, kad ih je izbacio ko vre}e na auto - putu, kod Verone, njega i Su, i sa onom, nikad do kraja otkrivenom i nerasvetljenom tajnom - dali je tu no}, no} pre no {to }e napustiti Pariz, u metrou, u policijskom sprovodu, video njega ili nekog drugog sa suprotne strane, na prozoru jednog vagona, koji je velikom brzinom i u magnovenju nestao iz njegovog zamu}enog pogleda.

Nije znao. I nikad nije saznao.

^epa je poznavao bolje i od svog vlastitog d`epa. Nije mogao tek-tako da se prevari i prepozna sa nekim drugim. Ne. To je uistinu bio ^ep. ^ep i niko drugi. Tako, nije mu preostajalo ni{ta drugo, osim da se nada ^epu samo preko novina i jedino kroz novine. U crnim hronikama, il u ~ituljama, u najgorem slu~aju. Ako je to uop{te i bilo

mogu}e, to jest da ga neko pomene i seti ga se. Tog belosvetskog sirotana. Tog vetropira, badava|ije, sva{tara i anonimusa, mislio je Mono D`uapo.

On nije znao za{to, ali je sebi utuvio u glavi da sve ono {to se de{avalo i {to se de{ava u tom ludom belom svetu, kao da je bilo skrojeno po meri i po `elji ^epovoj. Behu to neke divlje i razuzdane godine, koje su gazile preko le{eva. Svet je bio pun ~a|i, vatre i vrenja, a ^ep se u tome snalazio kao riba u vodi. Bilo je ne~eg od tog ~udnovatog ognja i u o~ima ^epovim, oganj kog je samo on znao i naslu}ivao, jedna svetla `eravica, koja tinja i gori i samo on mo`e da je dodr`i u rukama a da ga ne izgori, da ga ne oslepi, da ga ne pretvori u gar i pepeo.

Bila su neka otka~ena vremena, u kojima su mogli da opstanu samo jaki, tvrdi i ve{ti. Tada, kakav je mulac bio Mono tada, nije znao, a mo`da nit je mogao da zna da je, u stvari, tako oduvek i bilo, od kad je ljudi i veka, od deda Adama do Sudnjeg dana, ali on je tada hteo i sneo samo jednu stvar - da legne i izgubi se u nekom svom }o{ku, da se pokrije i }uti, jer nije mogao da shvati {ta to on treba da tra`i u jednoj takvoj gu`vi i kome{anju, u ludoj jagmi oko sebe, u kojoj se ne zna ni ko pije, ni ko pla}a. U barci deda Nojeta sva su mesta bila zauzeta. ^ep i ^epovci su mogli da se batrgaju i ~epe u njoj sa svom svojom surovo{}u i nadmo}i i besomu}no guraju i tuku svojim veslima sve uljeze, sve nesre}ne utopljenike ~im bi se samo jednom primakli do samog ruba, u svom pretsmrtnom koprcanju i gr~u.

[krabotine i mutljage koje je sa vremena na vreme bacao u svoj blok za skice, sad su mu izgledale kao neki jadan poku{aj kakvog suludog o~ajnika, koji dave}i se, hvatao se za slamku. Sve {to je ~inio ranije, sada mu je izgledalo glupo. Glupo, tu|e, nedostojno.

(Kome trebaju moje sme{ne mazarije, moja molovanja i `vrljanje? - pitao se on).

(Ta zar nisu ve} dokazali i oni najdobronamerniji me|u svim {eretima da samo s jednom najobi~nijom kantom punom boje i vezanom o rep magarcu mogu da nam zama`u o~i po belome svetu, svakojaki kulovi. Op art - pop - art, op -trop:art! E, nema bato. Ja{ite sami. Ja silazim sa tog magarca. Adio. Zbogom. Dixi.

Tako je govorio Mono D`uapo.

Sve je uzalud, mislio je on. Uzalud i uzaman. Smejao se i negodovao, negodovao i smejao se, ali vi{e nije ose}ao ni gor~inu, ni prezir. Samo nedoumicu i apatiju. To, da.

Tih dana po}eo je da menja i svoje navike. Hteo je da oslobodi sebe skoro svih li~nih potreba i zavisnosti. Najpre je postao vegetarijanac. Onda je pustio i bradu. Potom je prestao da pu{i. Li~io je na nekog Svjatogorskog isposnika. Vukla ga je pomalo i ona isto~nja~ka misterija. Joga. Sansara. Nirvana. Senbudizam. Karma. Reinkarnacija.

Ode voz u kukuruz.

Nije vi{e bilo niti jedne sigurnije odstupnice, niti jedne ~vr{}e potpore.

Umetnost, mislio je i pitao se on, ponekad.

Ali, {ta. Ionako je ona njemu izgledala oduvek kao neka zadnja stanica i uto~i{te, pa ~ak i takva, jadna, verovao je on, ne bi bila toliko gostoprimljivo pristani{te, kao {to, u izvesnom smislu i pod odre|enim okolnostima i cenom i "najmra~nija javna ku}a mo`e da nam se u~ini" (izvinjavam se preosetljivim du{ama, budu}i da se sa ovakvim Monetovim jereti~kim re~ima i mislima ovaj svedok nikad nije slagao, a i ako se ponekad i dogodilo tako {to, bar nije dizao veliku pra{inu oko toga i svoje mi{ljenje je ~uvao i tajio duboko u sebi). Ona, eto, nije i nikada nije bila siroti{te u kome bi se obreli kojekakvi besku}nici, skitnice i mutivode, koji vazda lupaju, lupaju i lupaju o njezinim te{kim portama.

Lavirint. Ponor. Sterna' nedostupna, govorio je on.

Shvatiti je tek kao bekstvo. Shvatiti je kao egzil. Odlu~no je odbijao ~ak i pomisao na tako {to. Neretko, se}ao se svoga strogog u~itelja muzike, staroga ^eha, koji ih je u~io nejednom o potpunom predavanju, bez ostataka, o bitkama, stradanjima i `rtvama, o trkama do poslednjeg daha, bez popusta, po svaku cenu, po ceni padova i gordih posrtanja, pravo, smelo i uporno i pritom znaju}i da je to samo tek jedan mali korak ka njoj.

Ona je hram, govorio je ^eh. Hram za odabrane. Za one, kojima je Gospod Bog, u ~udesnom trenu milosti i provi|enja, spustio prst na ~elo. I za one malobrojne, koji su najpre uspeli da izvoje pobedu nad samim sobom.

On nije bio od tih sre}nika, na`alost. Nije mo`da bio ni od onih drugih, brojnijih, nesre}nika. Uostalom, sve zavisi od toga iz kojeg se ugla gleda na stvar. Sre}nici, nesre}nici. Ko zna {ta je bio on.

To mu~no i delikatno pitanje i dan-danas, ponekad, ne dã mu mira.

No, dobro. Pre|imo preko toga.

Najzad, govorili su Monu D`uapu, ko {i{a umetnost. Gledaj od ~ega `ivi{, burazeru, a za ostalo nemoj da brine{. Ima ko da se bak}e s njom. Ima ih mo`da ~ak i previ{e.

Svuda ga je pratio taj ravenski eho.

Bio je udaljen od njih milion svetlosnih godina. A ipak, na njegove o~i i u{i skrnavili su, blatili tu tajanstvenu lepoticu, koju niti su sreli, a kamo li dotakli, jadnici.

On je svejedno }utao i ~ak ni prstom nije mogao da mrdne.

Umesto toga, kao pravi pustinjak, kome se, ubijenom od `e|i, pri~injavaju zelene oaze u Sahari, mislio je na svoje prijatelje ^epa i Su, koji su mu se s vremena na vreme javljali u snu kao prava fata morgana.

Naro~ito ^ep.

^ep, taj tvrdi i uporni ravenski magarac, koji sada mo`da bezbri`no baca svoja ~ifta - kopita po belosvetskim hanovima, a on mora tu da }ami, me|u tim bludnim i bezdu{nim zajebantima, koji vazda vitlaju oko njega svoj otrovni korba~ od la`i, pretnji i sprda~ina.

Bio je sam. U dubokom i tamnom dnu svoje jadne provincije. Plutao je po sredini svoje ravenske matice i nije znao za{to veruje u to da su upravo ^ep i Su oni sre}ni izabranici sudbine, koji }e bez sumnje, uspeti da preplivaju, da se domognu preko, uz onu stranu reke, na drugu obalu.

Grabio je, grebao, grizao sebe i u sebi, reklo bi se besna harpija, koja le~i svoju glad i lakomost jedu}i samu sebe, svoju sopstvenu ranu i otvaraju}i nove, riljao ko krtica po knjigama i novinama, tra`e}i vazda svoju odstupnicu, neku mirnu luku, neku sen, putokaz, ogrta~ za svoje gole iluzije.

Jo{ uvek je bio tvrdi orah, ali je ose}ao da mu plod truli. Iz dana u dan.

Sve vi{e i vi{e.

Smucao se i batrgao sivilom svoje svakida{njice i pitao se vazda, jedno te isto: - Za{to crv sumnje ne prestaje da rije?

Tra`io je svoju izgubljenu sliku.

I godinima nije mogao da je na|e.

Kao da je bila skrivena od njega. U nekom drugom i druga~ijem, u nekom lep{em svetu, gde se, ka`u, `ivot sklonio i neprestano be`i od njega. A tamo niko nije hteo da ga vodi. U tom svetu niko nije mogao da ga povede.

Nit crnim ~ezama.

Nit zlatnim fijakerima.

Nit nebeskim ko~ijama.

^im je pao pukovni~ki re`im u Gr~koj, Mono D`uapo je odmah re{io da se spusti do Soluna sa svojim crvenim spa~ekom.

Pre toga nikada nije bio u tom gradu.

Nikakve uspomene ga nisu vezivale za njega, nije bilo niti jednog dubljeg razloga koji bi ga poticao za jednim takvim korakom. Jednostavno, svi su mu govorili da u toj staroj i od vajkada ~uvenoj trgova~koj luci ~ovek mo`e da na|e svega i sva~ega - od igle do lokomotive, od pileta - mleko. Jeftino}a jedna. Ali ipak, nisu stari d`aba govorili: "U Soluna gro{ somuna - do Soluna sto somuna."

A povrh toga, kada je upao u onu nevi|enu gu`vu ispred gr~kog konzulata u Skopju, gde su od ranog jutra do pozne ve~eri navaljivale one ogromne mase i gomile u neredu i nevi|enim gu`vama, on je najednom odustao od namere da po|e na jug. Njegova `elja je splasnula. Preselo mu je sve. Osim toga, bila je neka paklena julska vru}ina tih dana i on nije mogao onako }opav, da satima |onja na jari i pr`i se ispod uzavrelog sunca. Tako, popuna slikarskog pribora (jedini pravi razlog zbog ~ega mu je Solun pao na pamet), odlo`io je za neka bolja vremena.

Gr~ke vlasti neumorno negiraju makedonsku manjinu u svojoj zemlji i vr{e}i svoju `estoku asimilaciju, uvode stroge mere predostro`nosti prema makedonskim turistima.

Jedna takva tragikomi~na predstava ispred gr~kog konzulata u Skopju, kod Mona D`uapa je mogla da izazove samo bezumlje i gnev. Njegov gest buntovnika (s razlogom), posle incidenta sa debelim milicionarom, koji ga je u op{toj gu`vi, nesre}om, zaka~io palicom, dala mu je priliku da se na|e kod islednika u obli`njoj stanici milicije.Nije mogao da do|e sebi satima i da dã neko razumno obja{nenje o svom "neura~unljivom postupku", naime, "kako on, jugoslovenski gra|anin, mo`e da baci u lice j a v n o svoj paso{ jednom nedu`nom, sredove~nom ("~ovek je pred penzijom, razume{") i pitomom milicionaru."

Mono D`uapo nije oklevao.

Nadneo se nad islednikom i odbrusio mu pravo u lice:

"Taj va{ rashodovani i polovni milicionar nije nikakvo nedu`no i pitomo janje, dru`e isledni~e, ve} jedan neotesani prostak, kome je mesto na livadi sa ovcama, a ne pored jednog diplomatskog predstavni{tva. Moj narod nije stoka, pa da ga lema ko stigne i ja vi{e ne}u i ne mogu da trpim ovo grozno poni`enje."

Za samo nekoliko minuta posle te epizode, paso{ Mona D`uapa bio je uredno viziran, li~nim zauzimanjem strogog i }utljivog islednika iz stanice milicije. Na odlasku, on je stegao Monetovu ruku i rekao mu u poverenju. "Prijatelju, ja sam iz dramskog okruga, a jo{ nisam stigao da vidim svoje rodno mesto. Razume{?"

I tako, jednog septembarskog dana, te godine, sredinom sedamdesetih, Mono D`uapo, iako se pre toga zakleo da njegova noga ne}e kro~iti na gr~ko tle, ipak po|e u Solun.

Odseo je u velikom novoizgra|enom hotelu "Elektra", blizu pristani{ta. Ostao je tu tri dana i dve no}i, vazda lutaju}i od Via Egnatije i pristani{ta, do Beaz - kule i natrag.

Poslednjeg dana, pre no {to }e napustiti Solun, seo je na terasi ispred zaliva, sustao od dugog hodanja i zagledao se u pu~inu pred sobom, negde daleko, u brodove koje dolaze i odlaze, slu{aju}i krikove galebova i brodskih sirena.

Letnje vru}ine su ve} pomalo po~ele da jenjavaju, ali ne i ritam vatrenih buzukija, a palme i oleandri su tiho {umorili. Pirkao je blagi jutarnji lahor.

Ro{tilj, sergije, jeka prodavaca sa obli`njeg pristani{nog bazara, neki neverovatan i te`ak zadah {to izbija iz zinutih ~eljusti mora, u valovima ispu{ta svoj ogromni dah iz morskih plu}a i on ~ak do sr`i oseti neku jezu u sebi zbog neverstva svojih sopstvenih misli - Ko sam to ja?! - pitao se on.

"Gnothy seauthon...guothy seauthon..."

Kristalni odsjaj kamena, sunca sa morskog `ala.

Pe{}ana dna jednog odavno potonulog sveta.

Ko sam to ja?

.... do tridesete juri{ za samim sobom.

.... do pedesete juri{ i sre|uje{ svoj `ivot.

.... {ta ostaje za slikarstvo?!

Godinama za redom, Mono D`uapo je poku{avao da uhvati i naslika svoj san o slici, a ne svoju sliku sna.

Njegove slike, ako se te mazarije i "molero - farbarski marifetluci" (kako su ih nazivali najcini~niji me|u me{tanima Ravena) uop{te mogli nazvati tako, bile su nekakve beslovesne, smetene i haoti~ne predstave sveta, nekakva apstraktna {ema raspada i propasti, sudar galaksija sa vanvremenskim prostorima.

Jo{ uvek je bio u modi nefigurativni manir u slikarstvu (enformel), a Mono D`uapo se pokazao kao najverniji monah tog apstraktnog i nadrealisti~kog `reca u umetnosti, gotov da sakrije svoju stvarala~ku nemo} kojekakvim "izmima", "pizmima", "{izmima", koja su mu u izobilju nudili likovni sve{tenici, kao najsigurniju odstupnicu, kao najudobniju skrivnicu, kao najsvetiji oltar.

On je sve vreme, svoje teme, motive i {eme nalazio na {irokom polju svojih sopstvenih prosnevanih, budnih i prenesenih snovi|enja - utvara, sakupio je ~itavu gomilu literature o snovima i oko snova, pa ipak njegove slike nisu odmakle od toga da uhvate, ili da se bar pribli`e snu - one, jadne, nisu mogle da se pomere sa one

smrznute ta~ke diletantskog bladanja. Nisu tu pomogli ~ak ni bu~ni i ve} pomalo olinjali naslovi njegovih slika, ina~e preuzetih iz ogromnih opusa Velikih Sanjara, kao recimo "Momak koji sanja veliku zmiju, gde ~uva zlatni pehar", "Gatara ispunjava neostvarene `elje", "Drevni ostaci civilizacije prema kojima se ne prepoznajemo", "Tragika posledica zbog sveukupne anarhije du{a u kojoj je sve mogu}e" i sve u tom stilu.

U njima, u tim slikama, naravno, nije bilo niti blage veze sa onim {to bi navelo ~oveka da nasluti makar bilo kakav trag nekog momka, pehara, zmiju, gitaru i tome sli~no, a one bi, svejedno, i dalje ostale tako "gole" i "neme" ~ak i da ih je ozna~io rednim brojevima, a ne i toliko bu~nim naslovima, kojima ih je do tada kitio.

Jednom re~ju, one su bile u punom raskoraku sa naslovima koji su ih predstavljali. Bile su nekako otka~ene, ali otka~ene u pravom smislu te re~i, kao {to uostalom, ponekad mogu da budu otka~eni samo oni preterano ambiciozni i vatreni poku{aji jednog mladog ~oveka, koji jo{ uvek nije na{ao samog sebe.

Jadni Mono D`uapo!

Bio je on na velikoj muci da "objasni' i "opravda" svoje {arene mazarije malobrojnoj publici radoznalih raven~ana. Samo je skupljao ramena i ponavljao jedno te isto:

"Stvar nije u tome da se umetnost razume i shvati. Ona, najpre, treba da se oseti. Te slike su samo jedan "neodgonetnuti san koji mi kao zape~a}eno pismo {alje moja podsvest," citirao je Mono D`uapo najve}eg me|u svim sanjarima. Ko zna dali je uspeo da ubedi nekog od mnogobrojnih nevernih Toma u to. Ne verujem.

Ali jedno znam i sam. Od tada, od dana kada je prvi i poslednji put poku{ao da otvori izlo`bu u Ravenu, ovda{nji podrugljivci jedva su do~ekali da mu ko`u oka}e na {iljak. Nazvahu te slike jednom i zauvek magare}e sprda~ine i puva~ine i od tog imena vi{e nikad nisu spali.

U {irokoj i dubokoj matici Ravena, Mono D`uapo ima|a{e jo{ dugo da se koprca, pre no {to }e propasti u taj `ivi pesak ravenske malogra|an{tine.

I upravo na tom putu, od Soluna do Ravena, Mono D`uapo najzad oseti kako mu kamen spada s grudi. On je ve} znao da je to poslednji put kojim hoda a da se za njim vi{e ne vucara i ^epova senka.

Uostalom, jednom davno reko{e i na{i stari "Putevi nisu samo zato da ~ovek njima negde stigne, nego i da pobegne, ako treba."

Takav je bio ovaj put, kojim je sada be`ao i Mono D`uapo.

I nekako odmah oseti kako su po~ele da se razmrdavaju u njemu sve bubice u glavi. Leteo je on nad Vardarskom dolinom, ko da je njegov crveni spa~ek

najednom dobio krila. Gledao je napred, ko da je sumasi{ao, sti{~u}i pedalju za gas do daske i pevao na sav glas.

Otka~io se skroz.

Dole, pored njega, sa blagim zracima jutarnjeg sunca, re|ale su se nepregledne nize vinograda, potkrenuta na {paliru i na betonskim stubovima, zeleni vrbljaci pored Vardara, narovi i smokve preko srtova i brda, vite topole i podse~ene kro{nje dudova pored puta, duvanske skele oko praznih seoskih gumana, o`njevena `itna polja, koja su spremali za duboko jesenje oranje, prva jata ptica-selica, koja su se vinula u pravcu juga, ogromni lete}i venci drozdova oko prebogatog roda gro`|a i raskre{tale, prejedene svrake u svojoj bu~noj gozbi (ko da se rugaju dronjcima bostanskih stra{ila), neki ludo poterani konji koji jure s onu stranu reke, ona pijana, vesela i manita ~erga, koju je jo{ kod odlaska sreo na putu od Udova i Valandova, dolaze}i sa istoka od Strumice i ostavljaju}i za sobom veliku modru sen Belasice.

Mono D`uapo je jo{ na putu ka Solunu na{ao neku ~udnovatu i uzbudljivu zanimaciju u tome da preti}e i sa~ekuje tu veselu dru`inu iza svake krivine te pitome ravnice, kroz zelene pojaseve na putu ka Vardaru.

Oni su se drali i nadvikivali sa Monetom, mahaju}i mu i nazdravljaju}i s punom bocom rakije, kao sa svojim najro|enijim, jer je i on bio sav nekako crnpurast i mrk, ko {to behu i oni, ko da je i on bio potomak tog ~udesnog plemena bez potomstva i ota|bine, koje ~ak i daleko bo`anstvo Pengu ne zna i nikada o njemu ~ulo nije, kome je i psovka i hleb i krst i sve najsvetije na svetu i i{ao je ispred njih sa svojim crvenim spa~ekom, ko da ih vodi na putu, kao neki novi i otka~eni mesija, on, hromi Mono D`uapo, kao barjaktar.

Sada, rumena jabuka sutona ve} je bila dobrano prepolovljena, kad je on stigao negde ispred ulaska u Demir Kapiju. Ali veselje koje ga je malopre tako lepo opijalo i razdragalo, radosni `agor ~erge, {to je jo{ uvek odjekivao u njemu i nadimljao mu grudi (jo{ od jutros), tog trenutka grubo i iznenada presta.

Tek {to je bio mimoi{ao cigansku ~ergu, kad na slede}oj krivini ravnomerni ritam dvotaktnog motora spa~eka odjednom po~e da ubacuje i neke ~udnovate sinkope, zainatio se, zaneo se na putu, po~eo da krklja, stenje, da ka{lje i trokira - ~as }e podsko~iti, ~as }e se spotaknuti odjednom - op-trop-dr`-ne daj i najzad ispusti samo jedno krk i stade kao ukopan u mestu.

Pas ti mater! opsova Mono D`uapo. - Jo{ mi je to falilo. [ta ti bi kanto, olupino stara?! - viknu on.

Iza{ao je nervozno iz kola, tresnu jako vratima, obi|e spa~ek dva-tri puta uzdu` i popreko, uveri se da je s gumama sve u redu i nemo}no di`e ruke ka nebu. O motorima i mehanici pojma nije imao. Stade nemo}no na putu i po~e da di`e

pal~eve retkim vozilima, koja su nezainteresovano prolazila pored njega. Nije imao niti sajlu, niti crveni fosforescentni trougao, slede}i parking se nije ni nazirao - bio je sav propao. Odlu~io se da ipak malo pogura pretrpani spa~ek, ali iza|e sve naopako - bio je upravo na onom delu puta gde po~inje blaga uzbrdica. Trtljao se tu jedno vreme, kada, sre}om, nai|e ciganska ~erga.

Dili`ansa se sastojala od dvoja kola i ~etiri konja. Najstariji Rom je odmah prepoznao Mona D`uapa. Pritekli su u pomo}, tom, pre toga, veselom svatu. Ali, tog trenutka, kao za inat, oko spa~eka se okupilo vi{e mali{ana i radoznale de~urlije, nego mu{kih i jakih mi{i}a. Najstariji Rom se osorno obrati jednom sna`nom momku, koji je bio obu~en u nekoj {arenoj majici, na ~ijem je prednjem delu bila fotka Mateta Parlova.

"Siga, be, avaj akariga!" izdra se on tom momku, koji se dotle skrivao u kolima, prave}i se pomalo lud. Ustade nekako nevoljno, dovu~e se do spa~eka, udari{e slo`no da guraju, sa nekom ~udnovatom lako}om, ko da je spa~ek kartonska kutija i ubrzo Mono D`uapo iza|e na nekoj prostranoj ledini pored reke, ispod koje su se protezali veliki pe{~ani sprudovi i zeleno vrblje Vardara.

Posle nekog vremena, i Cigani su savili svoje gnezdo pored reke, u Monetovoj blizini, rasprostiru}i svoju ~ergu na pe{~anoj adi, okru`enoj grmljem, vresom i {a{om i di`u}i svoju {atru pre no {to }e no} osvojiti reku.

Mono je dugo blenuo u vozila koja su jurila ka severu, ali niti jedno sa ravenskom registracijom ne ugleda me|u njima.

Kad je no} pala nad Vardarom, on je ve} bio izgubio svaku nadu da }e nai}i neko koji }e ga izvu}i iz neprilike {to ga je zadesila na putu, ispred Demir Kapije. On je ostao da visi i da se vrpolji okolo satima i satima, a pored njega, osim ~erge, nije bilo niti `ive du{e.

Ogromni farovi u no}i {to su s vremena na vreme nailazili iz pravca tunela, privi|ali su mu se kao neka avetinjska sablast i on se naje`io od studeni i pomisli da }e tu morati da provede no}, u zebnji, strahu i neizvesnosti.

Skupio se sav, ukrutio se, uzeo neko }ebe sa zadnjeg sedi{ta i poku{ao da spava.

Uzalud.

Taman bi po~eo da polako uranja u san, odjednom bi nai{la kolona vozila i kao da ceo konvoj prolazi pored njega, a kada bi se mamuran izvukao iz spa~eka, kao za inat, satima se ne bi pojavio niko.

Krepa}u tu ko pseto, pomisli on.

I opsova.

Dole, pored njega, tik uz pe{~anu adu, ~erga je palila svoje vatre, a kroz neke ~a|ave zmijolike rukavce, nazirale su se u`arene okice crnpurastih i kovr|avih de~aka, {to su se vrzmali oko obe{enog kotla.

So isi hamnaske?

- So isi hamnaske?

So isi hamnaske? - ~ulo se sa svih strana, a u ti{ini no}i njihov `agor je odjekivao ~ak do visokih kamenitih sprudova Demir Kapije.

- Isi kula, odvra}ao je neki odbojan i nervozan `enski glas.

U te daf bule to kar!

U te daf...

U-u-u te-e...seko je ko o{tra kama, koja probija kroz no}, bas najstarijeg Roma.

Tar o jak, dae!

Tar o jak!

But si {ilalo drala se na sav glas bosonoga de~urlija, kroz vrisak i pla~.

@agor i graja ciganske ~erge odjednom su odvukle Mona D`uapa od njegovih zbrkanih misli i potpune o{amu}enosti.

Kao da su se vratile slike iz detinjstva.

Gornja mahala, gde je odrastao on i Cigansko naselje na rubu grada, koje se protezalo sve do Radanjskog puta, behu prvi susedi.

On je jo{ od malena lomio jezik ciganskim re~ima, a i pesme njihove nisu mu bile strane. [to se ti~e daira, tu ni ^ep nije mogao sa njim da se meri. Znao je da opsuje po ciganskom, da se posva|a i pobije, ako treba, a nejednom bi i zano}io kod njih, do kasnih sati, bilo svadba, sunet il {to - god drugo da je u pitanju. Vuklo ga je ne{to k njima, ono {arenilo boja, jeleka i dimija ciganskih, zurli, go~evi i ora toga ~udesnog plemena, {to su se vila do kasno u no}i i odjekivala sve do centra Ravena, sve do Crnog Vrha.

Ubrzo, po{to nahrani{e decu, najuri{e ih od ognji{ta i polega{e pod {atrom, u kolima, a oko najstarijeg Roma ostado{e samo oni najstariji. Govorili su tiho i Mono nije mogao da pove`e nit njihovih nejasnih i ispokidanih re~i, {to su se valjali uz reku, a ponekad bi ih presekao i o{tri zvuk retkih vozila, koja bi projurila kroz no}. Samo s vremena na vreme, najstariji Rom bi podigao glas i to bi uvek bila samo neka dobro zabiberena i so~na psovka. Kao da su polagali ra~une {ta su sve uspele tokom dana da natrpaju `ene u bo{~ama na putu od Strumice dovde, {ta su drpili i

{itnuli momci na va{aru u Radovi{tu i sve neke takve sitne esape su krojili u pameti, sva|aju}i se ni oko ~ega, rekao bi, taman se poravnali ra~uni, kad najednom, vraga, opet pukla tikva i sve tako naopako - udri - sva|aj se uz sve brojnije psovke i |urultije.

Najzad, kao da su malo - pomalo utihnuli svi. Glas neke mlade Ciganke po~e usamljeno da izvija u no}i"

"Bri{im dela

bri{im dela

amen e roma naaj so tekeras

bri{im dela

bri{im dela

e ~avore nanaj so te han

bri{im dela

bri{im dela

me romansar ~ingara keraf."

Pesma je bila predivna, a mlada Ciganka sama se pratila na dairama.

U slobodnom prevodu, re~i su bile sasvim obi~ne.

"Pada ki{a, pada ki{a, mi Cigani nema {ta da radimo. Pada ki{a, pada ki{a, deca na{a nema {ta da jedu. Pada ki{a, pada ki{a, sa `enom }u da se sva|am."

Mono D`uapo je izbe~io o~i u ~ergu kao oma|ijan.

Bio je kao opsednut vatrom.

On je polako po~eo da sluti ono {to je godinama ganjao i tra`io u sebi, ono nejasno i daleko provi|enje {to se ukazuje

samo jednom, onu senku sna {to se objavljuje nenajavljeno i be`i iz vidokruga zauvek, ko ptica u letu.

Si{ao je dole prema reci, mrmljaju}i ne{to nerazumljivo u sebi, nesvesno, mahinalno, ne znaju}i da je te ve~eri, idu}i pored reke, sa svakim korakom bio sve bli`i najdubljim korenima i izvorima te tajne za kojom je zadnji put jurio ispred solunskog pristani{ta.

Kada je do{ao do ~erge, vatra je buknula kao da je podivljala.

Suknula je tik do ramena njegovijeh i obasjala svu reku.

"Sar si jan, be, amaleja?" - re~e Mono D`uapo najsta-rijem Romu.

"O, kom{ija, jesi li ti to? Sedi malo s nama. Sedi. Ogrej se!"

Mono je }utao neko vreme pored ognja, seo skrstiv{i noge na nekom panju na kom je sedeo i stari Rom, potap{ao ga po ramenu, pa }e re}i:

"Kaj |as, be, Romalen?"

"O, kom{ija, ti zna{ ciganski, a?" - re~e stari Rom, sav u neverici i kao {ale}i se pomalo na svoj ra~un.

"Eh!" ote se iz nehaja Monetu.

Stari Rom je prihvatio lepu kutiju ameri~kih cigareta (Mono je bio kupio ~itava dva boksa za svoje prijatelje u Ravenu) i odmah zahvalio, poku{avaju}i da mu je vrati natrag, ali mu Mono namignu {eretski u znak dobre volje i zahvalnosti za uslugu {to su ga pogurali na putu, na {ta je stari Rom opet zahvalio, pa mu opet okrenu na ciganskom:

"Kaj |as? Amen |as dule dromeste. Amaro ker but si dur."

Tog trenutka, mlada ciganka je opet po~ela da peva:

"Bri{im dela, bri{im dela..."

Mono D`uapo je tra`io re~i u sebi, koje su odavno nestale iz njegovg se}anja, ali sada, kad ih je opet i nakon toliko dugog vremena ponovo prona{ao, zatrpane negde u vihoru godina, sada usred pe{~anih sprudova Vardara, ispred Demir Kapije, gde se pre jednog trenutka osetio tako izgubljenim, shvati sa kakvom je lako}om i bez naprezanja razmrsio opet onaj stari Romski ~vor (o romano ~ib) ~im je otvorio usta. Bio je iznena|en samim sobom, jer pojma nije imao o toj dugove~nosti zaboravljenog govora u sebi.

"O gives si {ukar, O milaj si baro. Romano milaj," re~e on, ve} sasvim ohrabren.

Rom je samo vrteo glavom i odobravao.

"\al si. Romano milaj. Tara kakirdol bri{im taj jiv, e ~avore si a nange."

"Daf dui ivenda jeke milaeske," re~e Mono, hote}i da ga vrati na staru cigansku izreku.

"\al si. \al si," re~e stari Rom. "Amen sina Roma."

Onda je Mono okrenuo glavu ka mladoj Ciganki, koja je jo{ uvek pevala.

"[ukar ~aj. [ukar gili," re~e.

Stari Rom je odmahnuo rukom i kao za sebe, najpre pljunu u vatri, a zatim promrmlja:

"O, devla! [ukar ~aj! Parni grasni drom dikela. Terni bori - kamlo mangela! Momak joj je daleko," doda. "Pobe`e u Nema~ku, \enem ode, a ka`u, tamo se span|ao sa nekom drugom. Ali, zna{ kako je. Amen sina Roma. E Roma ni roven pala pire mule. Razume{?"

Mono D`uapo je svu no} zurio u lica ~ergara kao o~aran, a u odsjaju vatre ta su mu lica izgledala kao jato nekih ~udnih ptica - grabljivica, {to su se {~u}urile na poslednjoj grani pre svog dalekog puta na jug.

Ostao je sam, sa starim Romom do kasno u no}i da se greje i slu{a o nekim ~udnovatim i neverovatnim doga|ajima i zbivanjima, o mukama, patnjama i stradanjima, ali i o nekim starim i boljim vremenima kada je jo{ uvek Gospod Bog {etao zemljom i u svom milosrdnom zanosu zaboravio na Cigane, pa prihvati ~ak i ponu|enu fla{u rakije, iako odavno ve} nit je pio nit dimio, a sada je eto povukao i iz pru`ene mu kutije ameri~kih cigareta, koju su kasnije iz nu`de zamenili ka~akom, iako dugo pre toga nije kadio i trovao du{u, godinama ve}.

Jednom se `ivi, majku mu.

Da. Jednom se `ivi, saglasi se on sa starim Romom. Jer ima, ka`e on, i ono drugo - kad odapne{ papke.

Tako su dugo pazili na vatru, iako nije bila bogzna kakva hladno}a, zurili u njen dr~ni ispla`eni jezik koji guta tminu i dre`dali tako sve do zore, vuku}i suvarke i pru}e sa okolnih vrbljaka, tonu}i sve dublje u svoj neobavezni i isprekidani razgovor i prazne}i fla{u sve do dna.

Nije znao kako se je dovukao natrag, kako je uspeo da se ufura u svoj crknuti spa~ek, ozebao sav, ali nekako topao i `iv iznutra, sa mislima koje su letele kao koplja kroz glavu i pronizale njegov ogromni i prazan blok za skice, reklo bi se neki arhajski zmaj kri{om vu~e svoja krila kroz veliki tunel ispred Demir Kapije.

Bele`io je sve {to bi mu palo na pamet i `urio kao sumanut. Plave trepavice jutra vla`ile su njegov nemirni i jedva ~itljivi rukopis.

Pisao je vatru i izborano lice staroga Roma.

Kao da je pro{la ~itava ve~nost, kada se je ponovo okrenuo reci.

Video je staroga Roma kako se izvla}i ispod to~kova, ljut, mamuran i sav nekako tre{ten zbog probdevene no}i. Obazirao se levo - desno oko sebe, trljaju}i krmelj s o~iju, metnuo dlan na nosu, sklanjaju}i se od slaba{nog sunca koje je `mirkalo sa istoka, podvio rukave i zagledao se u reku koja se lenjo vukla ka jugu.

Ho}e li prihvatiti novi dan?

Da. Prihvata ga.

Ustade, prodra se raskre{tanim i golu`dravim ~av~i}ima oko ognji{ta, obreo se i `entura~ama koje su se jo{ od jutros raskokodakale oko kotla, napravi }ul i dar - mar oko sebe i ode tamo iza prvog grma da olak{a sebi i izbaci jutarnju veresiju.

Mono je si{ao tik do {ljunkovite obale i po~eo da nabacuje u bloku sve do ~ega pogled se`e, reklo bi se, sliku koju juri sli~i onoj nemirnoj ptici {to se krije iza trstike, {evara i {a{a i ne sme da je upla{i, da mu ne bi pobegla.

Razdragana de~urlija je skakutala i vri{tala oko njega, ne daju}i mu mira niti jednog trenutka.

Ali zbog pijanstva vatrene groznice u sebi, koja ga je tako iznenada spopala, obuzela i zgrabila, Mono D`uapo kao da je sasvim obnevideo.

Jurio je svoju sliku.

Gasio je svoju vatrenu `e|.

Nemirna i luda ptica ~erge, kao da mu je do{apnula tajnu nemu{tog jezika Romske Sage.

Po~ela je Ognjena faza u `ivotu Mona D`uapa. Njegova zadnja trka.

Na `ivot i smrt.

Do Ravena ga je dovukao neki kamijon|ija, koji nije hteo ~ak ni da mu naplati. U~ini mu se malo }aknutim.

Od tog dana, takvim su ga smatrali i njegovi raven~ani.

On je zaseo u Ciganskoj mahali, skrasiv{i se na Radanjskom putu i odatle svoj rep vi{e nije pomerio. On se tu vazda muvao sa svojim te{kim {tafelajom i ni sa kim vi{e nije ni re~ progovorio.

U njegovim slikama o Romima moglo je da se na|e svega i sva~ega, ali jedno nije smelo da fali: v a t r a.

Vatre je bilo i kod "Kova~a koji duva svoj meh" i kod "D`ambaza koji podpaljuje svoju nevestu i trampa je za konja" i kod "Konja koji leti preko Crnog Vrha, gore}i na zalasku sunca" i kod "Lepe plesa~ice sa dairama i ostalim duzenima" i kod "Bakarnim kazanima" i kod "Kolskih to~kova" i kod "Pogreba kontrabasiste" i kod "Cigana koji peku rakiju u oktobru" i kod "^ergara koji razvla~e komade mesa od je`a" i kod "Stare Ciganke koja gata sudbinu sa dlana" i kod jedno ~udo ostalih slika Mona D`uapa.

Vatra je bila azbuka njegove Romske Sage.

Njegov lajt - motiv. Sve je moglo da nema, ali vatre - nikad!

Vatra je razigrala njegovu ma{tu. Iz njegovih slika, vatra je izbijala kao neki fosforescentni odblesak.

Nije vi{e ostalo ni traga od nekada{njih maglovitih i apstraktnih lutanja, od nedosti`nih kubisti~kih apokalipsi.

U njegovim slikama carevala je vatra i `ivot Roma.

Neki su to nazvali "Otka~eni monizam", "Neki novi nadrealizam," {ta li.

Dali to magarac ume da leti?

Leti! E, pa {ta? Hajde, idite s bogom! Takav je eto, Mono D`uapo. [ta vi ho}ete? On i sam ne zna {ta je i ko je, pa kako onda mo`ete da o~ekujete od njegovih slika ne{to drugo, ne{to {to nije ni on sam?

Hajd' |anum!

Desilo se jednom, tako, neka bratija bradatih do{ljaka (ko zna odakle je stigla) da pokupuje ~itavu gomilu slika Mona D`uapa. Prosto da ne poveruje ~ovek! - krstili su se raven~ani. Zar za te `vrljotine i mazarije Mono D`uapo uzo ~itav d`ak para?!

Gospode Bo`e, {ta to bÍ ovom svetu?!

Ali svako ~udo za tri dana. To ne zna~i ni{ta i raven~ani ne bi bili toliko ljuti da se Mono nije opario od stranaca. Za dolare.

I taman se malo slegla pra{ina, kad jednog jutra osvanu i njegova slika u najtira`nijim novinama koje izlaze u glavnom gradu i kad tamo, njihov kuci Mono D`uapo progla{en za Romskog cara Naive.

Em jare, em pare.

Em hvala, em slava.

[ta je, brate, mnogo, mnogo je.

Mono D`uapo - car! Oh, majku mu. Car, jo{ i nekako, hajde to mu nekako do|e kao {ala, jeli tako? Ali naivan...?

[ta li jo{ iz ovog prokletog Ravena ne}e proizi}i?!

Behu neke lude baba Marte, kad je k}i Mona D`uapa pala u postelju.

Celu ku}u digla je na noge. Trljali su je ma{}u i rakijom, kuvali su ~ajeve od svih lekovitih biljaka iz doma}e apoteke koja se ~uvala na suvom u musandri, ~itav d`ak limuna su dovukli odnekud Monetovi prijatelji, re|ali su je sinapom i vinduzama na le|ima, koja se odjednom upalila i sva porumenila, ali vatra ne pregore u krhkoj i neotpornoj snazi devetogodi{nje devoj~ice.

Mati Monetova, stara Aspazija, nigde nije mogla da se skrasi, i{la je okolo ko avet, sve molitve i svece je izre|ala, al od toga vajde nije bilo.

"Sagori nam na{e malo Neven~e, joj, kuku - lele," krstila se, molila i kumila, pale}i sve}u ispred ikone Sveta Petke, stara Aspazija.

(Jo{ kad se rodila Venka njojzi pokvari{e hatar {to kum joj ne dã njeno kr{teno ime Aspazija, ko {to je to obi~aj kod nas od vajkada. Nejednom je ona prekorela Moneta zbog toga. A ovaj se samo mr{tio. "Be`i, bre, stara, gde se jo{ ~ulo i videlo ve{tica an|eo da budne. Tvoje starinsko ime ne prianja uz ovo cve}e.)

Kao fitilj, kao `ar ugljena ble{tale su o~i male Nevenke. Koliko je samo `ena, starica, gatara i vidarica provrvelo kroz trem velike ~ardaklije u Gornjoj mahali.

Najzad je Monetu D`uapu preselo to svakida{nje obletanje i {unjanje oko kreveta njegovog jedin~eta - miljenice - ljubimice i najzad re{i da u ku}u pozove staru Ruskinju, ~uvenu doktoricu iz Ravena.

Staricu do tada niko nije video tako ljutu i ukiseljenu kao toga dana kad se prvi put sagnula nad posteljom Nevene.

Grom i pakao.

"Aj da je neko drugi, pa da shvatim. Ali ti, u~evan ~ovek! Umetnik! [ta si ~ekao do sada?! Dete ti ima pneumoniju!"

Odvuko{e Nevenu u bolnicu i nakon dve tri nedelje ode |avo u pustu goru. Ko da ni{ta nije bilo. Protutnji munja preko an|eoskog lica malog devoj~eta Mona D`uapa.

Tog leta udari{e i temelje nove bolnice, koja je trebala da ogreje nasuprot ve~itoj seni Crnog Vrha, sva u belom mermeru i staklu.

Mono se odmah lati posla.

^ak je i obe}anje dao da }e ulaz i jedan ceo mural, on li~no, besplatno i d`aba da uradi i ulep{a. Gradski oci su trljali ruke od ~eifa. Njegova zahvalnost nije se mogla ni~im meriti. Ni o materijalu, niti o bojama, ni zbog znoja lica svog, on ni dinara ne zai{te ni od koga. Sve je to bio njegov dar njemu! njegovom gradu. Za uspomenu. Hommage. Zbog male Nevene.

Danima i no}ima Mono D`uapo pentrao se skelama, onako kuc, esapio, majstorio, mu~io se ko gre{ni |avo da potera i uzdigne svoj oganj kroz ogromna i tamna prostranstva novog zdanja. Nikada se on toliko nije namu~io, sa nijednom svojom slikom. Nije bilo toga boga za kog bi on to u~inio, osim njegove Nevenke. Hiljadu puta je on prokleo majkino mleko. Hote}i da dobrim za dobro vrati, on je sebi belaja oka~io o vrat. Seir|ije ovda{nje, ti sumnji~avci, mutivode i bilmezi, samo su odmahivali i vrteli glavama, skupljaju}i se oko bolni~kog ulaza i njegovih masnih {arolikih mazarija, reklo bi se, ko roj muva na baljezi.

Iza le|a i podmuklo, opet su mu pleli svoj glogov venac. ^inilo im se da }e od ovih Monetovih mustri i duzena na kraju neki {antikler posao proizi}i.

Ravenski mu}karo{i i {aljiv~ine su samo dolivali ulje na vatru.

A Mono, sav obuzet poslom, reklo bi se vaskrsao novi zograf Eutihije, sa zida o~i ne skida. U svojoj pijanoj ognjenoj groznici, on je spleo pregr{t ruku mali{ana ~itavog sveta: belih, `utih, crnih, ko da su mu ognopis poru~ili direktno iz UNICEF-a, a ne ravenski zajebanti.

Oni drugo ni{ta i nisu znali, osim da se zadirkuju, i{~u|avaju i domun|avaju. Na}ulili bi u{i, iskola~ili o~i - ~udo!

^udo nevi|eno!

([ta mi je sve to trebalo!? - otreznio se najzad Mono D`uapo).

Pred svinjama bisere bacati.

Pred bivolima blato isturati, a ne sveti oganj paliti.

Praviti, prepravljati, podnositi, okapavati, magarca osed-lavati.

^emu.

Eh, Mono, Mono, budalo jedna.

Dunster si bio, dunster ostaje{.

Nekako u to vreme, nevesta njegova, krotka i pitoma Marija, Bog je opet darovao, hairlisao, {tono ka`u, stomak do zuba joj sko~i.

Nije bilo dana bez za|evica na njen ra~un.

A ona mirna, tiha, kakvu je bog stvorio, samo }uti, trpi, pati, osmehne se ovla{ tu i tamo i ni re~i vi{e. Jedna re~ - jedna lira, {tono ka`u.

"Mu{ko }e da budne, mu{ko. Prava dika. Naslednik," vazda su joj dobacivali. A ona samo di`e ruke, brani se, od urokljivih o~iju ga ~uva.

Jednog dana, a Neven~e je ve} dobrano i`|ikala, porasla, iza|e ispred kapije Aspazija, sa de~jih `murki i {kolica mahalskih da je sa~eka iz mahale da se ku}i pribere, kad `ene na ~esmi, kod "Gornjomahalske Radio - Mileve", ko {to su je zvali, raskokodakale se netom ko kvo~ke, na sav glas, ko da }e Ludu Maru nadja~iti. Stara se {~u}urila istog ~asa iza kapije, na}uliv{i u{i, a top ne bi ~ula, sirota, ko da ju je Bog tre{tio, i samo vreba, ~eka, oslu{kuje, gleda na {ta }e i na koji kamen vodu da okrenu alamunje mahalske.

Jedna sna{a, od onih okretnijih, prva kom{inica njihova, sva al-|uvezlija i otresita, navalila na sirotu Mariju, vrti-su~i, jezikulja, ba{ ko zmija {arka.

"Eh, moje `ene, nema tu {ta da se pri~a. Videste li koliki joj stomak? Ko da je bostansko pla{ilo. Baklavu }u da razvijem ako na Uskrs trojka ne vrisne kod D`uapovih."

A `ene se samo smeju, nadme}u se i pridodaju, prevr}u se od smeha. Re~ na re~, lukav{tina za lukav{tinom, smeh za smehom pr{ti, ori se i utrkuje, vrte se, savijaju i preganjaju kroz uzani gornjomahalski sokak - to su one iste ~esmarske `enske sitne podvale.

Pomenu{e najzad i Mona D`uapa, onako izdaleka, kobajagi slu~ajno, kad je pro{log leta taj vrtirep belosvetski i crne i `ute i jo{ kakve ne surle doveo u ku}u, ~itava jedna gomila ljudi pro{la je kroz ku}u Mona D`uapa, a on, budala, salapatija, bogaljast, digo nos, krenuo glavu, uzoholio se, po vazdan ni{ta drugo ne radi, osim {to {eta gore - dole s tim jatom izdaleka, od Gornje mahale do Radanjskog puta, od ciganskog vilajeta sve dovde, uprtio na ramenima sve te slikarske skalamerije, ko pupavac svoje perje.

Toga leta on pro|e zajedno s njima u nekoj slikarskoj koloniji i slikari iz dalekih zemalja (Koreja, Nigerija) htedo{e li~no i izbliza da doku~e tu fantasti~nu magiju koju Mono D`uapo kao vulkan svoju vatru baca povrh platna svoga. ^itavog leta oni su bili gosti Mona D`uapa.

Kin|ure}i se; ~e{e}i se iznad potiljka, sva rumena u obrazima, ona na{a sna{a }e re}i:

"Blago na{oj Mariji. I crno, i belo, i `uto - sve odjednom. Sve saradan i barabar. S jednim metkom - tri zeca. Majstor Mone zna {ta radi. Lepo joj na{ara meh."

Re~ na re~, glas na glas, kr~ag na kr~agu i pu~e tikva. Jednog dana glasina sti`e i do Marijinih u{iju.

Sru{ila se jadna. [tuknula pame}u. Po ceo dan iz sobe ne izlazi. Tek tmaj i o~aj u du{i. Krsti se, peka i pla~e, jadna. Mono izbija iz ku}e sa svojim ~etkama i mazarijama, od bolnice se ne odvaja. I sa starom Aspazijom nisu ~ista posla. Ni skim ne govori. Svaka re~ tri puta treba da joj se ponovi, pre no {to razume i shvati.

Kome da se istu`i i poveri, jadna.

Presta da jede, presta da pije, presta da spije.

Propade sirotica.

I tako, jednog dana iznenada, kletva sti`e, nevidom, tek, ona pobaci.

Njeno ~edo nero|eno, kome su svi kapu krojili, najzad skroji{e.

Ne iza|e trojka, ko {to su govorili `ene na ~esmi.

Nije bilo nit crno, nit `uto, nit belo.

Iza|e nekako crveno, bestraga mu glava, {to du{u uze Mariji.

Mariji krotkoj.

Drugom jednom prilikom, uze ga na zub klan N-oovih. Svi, pa ~ak i vrapci u Ravenu, znali su da borbu za vlast, sve zame{ancije i ljute bitke oko tog nadmetanja petlova u Ravenu vode dve familije: klan N-oovih i klan H-oovih.

Klanu H-oovom zameri se on {to je kobajagi povodom maturske proslave u jatu N-oovom poklonio njihovom piletu sliku (gratis), po{to su mu ovi navodno obe}ali direktorsku fotelju u muzeju, dok je prilikom odlaska u vojsku nekog sokola iz plemena H-oovih, ovima naplatio duplu cenu.

Kud }es s njima iza}i na kraj!

A evo u ~emu je bila stvar. U novim palatama N-oovih i H-oovih (jedna iz naselja "levaka", to jest, "gradske" partije i ova druga "de{njaka", odnosno, "seoske") trebalo je da se ku}e osve{te, a za takvu priliku oganj Mona D`uapa bio je kao naru~en. On je bio u modi. I ne samo u Ravenu. Zna~i, po svaku cenu, Mono D`uapo je morao da visi. To je bilo pitanje `ivota i smrti. Mono D`uapo je bio osu|en da visi.

("Obesila me ravenska malogra|an{tina i snobov{tina," ne jednom se jadao Mono D`uapo).

("Lako je vama piscima," govorio je on svojim malobrojnim prijateljima iz Skopja. "Vas samo izdaju i gotova stvar. Dobro, kompozitore ponekad izigraju, ali nas, nas slikare, nas obese, pa to ti je. U vra`iju mater. Tako je bilo pisano.")

Lepo, ali ta nesmasna {ala skupo je ko{tala Mona D`uapa. Valjda zbog nje, nisu ga izabrali za muzejskog direktora.

Desilo se jednom, tako, pomenuli su mu tu {alu i gradski oci. "Ima{ apoliti~an odnos", rekli su mu. Rezilili ga. ]ul od njega u~inili.

A on, drama - ~ovek, kakav je bio, ni pet, ni {est, onako s neba pa u rebra, odbrusi:

"A dali vi znate koliko mene zanima politika?"

"Ne", rekli su mu oni, o~ekuju}i sva{ta od D`uapa.

"Isto onoliko, koliko i lanjski sneg," otse~e im on, ne uvijaju}i nimalo.

Oni kao da su oklagiju progutali zbog tih Monetovih lakrdija. Promisli{e malo, u neprilici, pa }e mu re}i:

"E, pa ne mo`e to tako, dru`e Mono. Gledaj, ne mo`e da se bude direktor muzeja, a da te politika nimalo ne zanima."

"Pa {ta da radim drugovi, kad me ona zaista ne zanima?"

"Ni{ta. Tebe ne zanima politika, a nas samo politika zanima i zato ne mo`emo da te postavimo za muzejskog direktora."

"Pa ko vam je rekao da me postavite za muzejskog direktora?!"

"Oni."

"Koji - oni?"

"Narod. Bira~i, Bog te molovao."

"Ostavite, d`anum, narod na miru. Nisam se ja rodio u Gali~niku , pa direktor da budem. Lepo je meni i ovako, muzejski pacov. Nit luk jeo, nit luk mirisao."

E, al ne pro|e dugo, ne ostade ~ak ni muzejski pacov. Sve neke podmeta~ine su mu mestili. Sve neke zamke, klopke spremali. Najzad ode u slobodne umetnike. Slobodan strelac.

Kao ptica jastreb.

Sa Ravenom, osim stare Aspazije, Marije krotke, male Venke i stare ~ardaklije, ni{ta ga vi{e nije vezivalo. Mo`da samo jo{ Ciganska mahala. To, da.

Mono D`uapo vi{e nije izlo`io nijednu sliku u Ravenu.

Nikad se vi{e nije vratio nazad kao slikar.

Nevesta njegova ga je pazila i mazila kao nijedna druga u varo{i svoga doma}ina. ^inila je sve {to mo`e da u~ini jedna `ena za svog mu`a.

@iveo je tu, u Ravenu, ali za ovda{nje ljude on nikada nije bio ono {to je bio za strance i tu|ince - slikar, nego prosto Mono D`uapo, kuci Mono D`uapo.

To je i ostao.

Stvarno, ponekad bi novine donele i neku njegovu sliku na sasvim vidnom mestu, tako vidnom da ga hteo-ne hteo ~ovek ne mo`e zaobi}i, ili da se prepravi da ga nije video.

Tada bi se stu{tili oko njega samo oni najradoznaliji mu}karo{i, ali Mono bi se sav narogu{io, obesio bi nos i skupio bi se sav u sebi poput je`a i tako sve bi opet do{lo ponovo na svom.

Nije hteo vi{e ravenskim sejir|ijama i ~amatarima da priredi jo{ po neki magare}i smrde`.

Sa glave{inama i ~au{ima gradskim, opet nisu duvali u istom rogu. Nisu ga imali za svog. "Nisam vam ja za plakate, za naru|bine, {ta da radim", obra}ao im se on, kad bi ga ne~im podbucnuli. Malogra|an{tina i glupost ne jednom za srce su ga ujele, ali on bi se odmah odljutio i nije hteo da gubi vreme sa tim. "Glupost najlak{e probija put kroz prazne glave", govorio im je on, "a nju mo`ete svuda na}i. Sa tom stoglavom a`dajom niko do sada nije iza{ao na kraj, pa ne}u ni ja."

I tako su prolazile godine.

Njegov pre|a{nji `ivot, njegova mlada leta jo{ iz vremena ^epovih i ostalih skitnica, kao da su pripadale nekom drugom. Nekom njegovom starom, no ve} zaboravljenom i slepom saputniku, kome vi{e ne poznaje ni lik, ni ime, ni glas. Kome ~ak i njegovo se}anje na njega postaje i biva tu|e.

Ta leta izgledala su sada Monetu D`uapu kao neka ispijena lica bez imena od svih, pa i najzaba}enijih kafana mladala~kih danono}nih skitanja, lomatanja i lutanja.

Bile su kao tajna, odavno otkrivena, ali zaboravljena tajna, koju je magija seni na se}anje, koju je neumoljiva mo} zaborava, ponovo pretvorila u tajnu.

"Ja `ivim svoju ognjenu fazu," rekao bi on, "a ko zna, mo`da sutra, mo`da }e moja ve} budu}a faza osvanuti pod vodenim znakom. Na Vodice. Ispred Vodo~a, Ako se do tada ne udavim u nju."

Tad je to bilo tako, takva su bila Monetova tamna predose}anja sa gorkim ukusom {ale i ni{ta drugo nije moglo da se o~ekuje od njega.

A ~im bi mu ponekad pomenuli ^epa, on bi samo ovla{ odmahnuo rukom i uperio pogled negde u daljinu, ispred sebe, ka Crnome Vrhu. Kao da je merkao ispod oka veliki kamen Kraljevi}a Marka, ispituju}i svoju sopstvenu snagu.

"Ah, ^ep! Zar ga se jo{ uvek se}ate? Pamtite tog veselog svata? Ja sam ve} zaboravio ^epa. Ne znam {ta se sa njim zbilo. Nikada ga vi{e nisam sreo. Znam samo {ta je sa mnom bilo. Evo me tu, u Ravenu. Tu se rodih. Ovde }u i da vu~em. Kamen kamenu te`i. Zar ne.

A on, {ta ja znam, laka mu zemlja, {irok mu drum, mo`da sada negde trune, ta ku}a stara, |avo }e ga znati u kojoj crnoj rupi podzemlja je savio svoj rep, ili je opet, ne daj bo`e, proboden usred srca, u krvavoj tu~i, i le`i nemo}an, usled jedne od onih surovih no}i obra~una me|u onim {ljamom otpadnika i strvinara, kao svedok u nekoj krvavoj drami bez raspleta, na tamnoj strani ulice, `iv nedoklan.

\avo }e ga znati.

Mo`da, taj besni pas, sad kao riblji mehur pluta kroz kanalizaciju, usred blata i smrada, kao hrana pregladnelih pacova, ba}en od crnih i okrvavljenih ruku podzemnih gusara."

Tako je govorio Mono D`uapo.

Ali u retkim trenucima, kad bi ga uzela mastika pod svoje, tarator i raspolo`enje, odjednom bi stao, promislio i osmehnuo bi se kraji~kom usana, kao da se sebi podsmeva, kao da se upravo tada setio ne~eg njemu vrlo dragog, samo njemu poznatog i bliskog, kao tajnu koju ljubomorno ~uva samo za sebe i ne `eli da je poveri bilo kome.

[tucnuo bi o~as onim svojim {eretskim jabu~astim cugom, povukao bi iz ~a{e do dna i po~eo neku od svojih mnogobrojnih meraklijskih pesama, po kojima je Raven na daleko znan.

"A {ta, boga mu, znate vi o ^epu? [ta vi imate da brinete o ^epu, kopilad jedna? mislio je on u sebi. "Ni kljun, ni rep te ti~ice jo{ niko nije potrefio sve do dana dana{njeg. Taj soko ravenski {to leti visoko i ni{ani duboko...eh!"

A zatim, odjednom, zapevao bi jednu od onih toliko znanih dalmatinskih, mediteranskih balada i nakostre{io bi se ko sova - "ta je bila omiljena ^epu!"

Kao da se opra{tao od ^epa.

Plovi ^epe! Plovi velikim i tajnim vodama, {vercuj svoj opijum, poka`i ovim vrtirepi}ima sa min|u{ama na u{ima, pijanim od coca-cole, {ta mi besmo i ko mi

besmo, krij svoj otrov u bubnjevima ako ho}e{, pod drve}em i kamenjem ako treba, i na nebu ako ho}e{, samo ~uvaj ne{to i od vatrenog plesa i ritma generacije koja be{e i vi{e nikada ne}e plesati sa onim istim `arom.

Epilog

Mono D`uapo je ipak ponovo video Pariz.

Njegove slike, ta mala vatrena ~uda, doprla su do mnogih o~iju i ogrejala mnoga srca. Neki od najprivr`enijih poklonika toga ognometa, govorili su da se, u stvari, te slike mo`da i nisu pojavile tek onako, da se ~ak i nisu dogodile tek onako, ve} odjednom eksplodirale iz nekog dugo potiskivanog gneva, iz nekog skrivenog, nepriznatog i od samosvesti neopravdano odba~enog poriva, kao iz nekog zatrpanog vulkana.

One su nenadano odjeknule naokolo i zapalile ~itav sivi i bezli~ni prostor u trenutku kada su se pojavile, tamo gde su se pojavile.

Kriti~ari, barem deo njih, prona{li su ne{to od vatrenosti generacije, a obi~nom gledaocu, kome su ve} odavno dojadila jednoli~na i besmislena eksperimentisanja, ona beskrajna i neprohodna "geometrijska" pustinja od pravolinijskih tema i {ema, u~ini mu se da je upravo otkrio jednu pravu oazu i da, eto, najzad i on mo`e da odahne. Do tada su sve linije, oblici boje, koje su se gomilale bez nekog reda i veze, kao vo|ene nekom nevidljivom rukom pijanca, {to se pomalja iz nekih crnih kosmi~kih rupa u prostoru, usred op{tog ru{enja i haosa, podse}ale na nekog o~ajnog krika nemo}i.

Mono D`uapo kao da je dolazio iz nekog drugog sveta.

Ono {to je `ivot njemu oduzeo, to jeste, ono {to je on zami{ljao da je `ivot (to je ne{to {to }e se desiti sutra - ne danas, to je ne{to {to se de{ava drugima - ne meni), a u svom jeziku, pa ~ak i u govoru svom je izra`avao i tuma~io kao pepeo; "ta stoglava a`daja {to mu je jednom pobegla sa vidika i nikada nije uspeo da je uhvati niti za rep" (citati iz jednog veoma ambicioznog i pesni~ki obojenog uvoda za katalog), sad mu se, eto, obilato vratilo u slikama.

On je i{ao ~ak i dotle da veruje da je u svemu tome (o, taj nepresu{ni fanatizam slikara!) bio ume{an i prst sudbine, ne{to neobja{njivo mo`da, ali u svakom slu~aju, u vezi sa nepravdama sveta.

"Njegovo slikarstvo ima daha, ima svoj jezik i izraz. Ima svoj originalni pe~at i potpis. Svoj rukopis. Njegove slike govore", tako su glasile naj~e{}e upotrebljavane fraze u vezi sa pojavom Mona D`uapa.

Ipak, moglo je o njima da se govori ovako ili onako i to se, pored ~estog i skoro jedinstvenog odu{evljenja koje je pratilo njihov bu~an i munjevit put, ponekad i de{avalo - naime, neki od esteta cepidlaka, ne li{avaju}i se od utvr|enog reda stvari, u skladu sa li~nim principima, ukusima i td. - da govore i ovako i onako o Monetovom slikarstvu, ali ono {to je pri tom bilo najva`nije u svemu tome - da t e s l i k e n i k o g n i s u o s t a v lj a l e r a v n o d u { n i m - to su takore~i bez izuzetaka, priznavali svi.

I tako, Mono D`uapo, odjednom postade, kako se to danas ka`e, hit, pravi hit, bum, tema dana, li~nost o kojoj se govori. Po~eli su da ga slikaju za novine, pojavljivao se ~esto i na malom ekranu, na brzinu su ga oven~ali nekakvim nagradama, po~eli su da ga vuku na sve strane, da ga tra`e svi i posvuda, postao je op{te dobro, javna li~nost sa ~ijom se re~i ra~una i pa`ljivo prati svaki njegov korak; danas }e{ ga videti u nekoj {koli, sutra u nekoj fabrici; stizale su i velike naru|bine, pare i honorari ga vi{e nisu mogle odbegnuti; svi (istina retki, ali ne i zanemarljivi iz finansijske ta~ke gledi{ta) kolekcionari (naj~e{}e politi~ari, funkcioneri) su hteli da poseduju neku njegovu sliku, bio je u modi, zvali su ga da se~e trake, ponekad bi zalutao na nekim ~udnim mestima, de{avalo mu se ~ak i da sam kiti trakama razgoli}ene lepotice (naj~e{}e na mnogobrojnim festivalima lepote) i da dr`i zdravice na, do gu{ama zakop~anim, lokalno - zabiberenim ru~kovima (jednom se desio i incident kada je izjavio, kobajagi u {ali, "mnogo bi vas zabolelo dupe za mene, da me najpre nije Beograd priznao"), ali u drugim prilikama, slu{ao je kritizerska i uvek ista cmizdranja ljubomornih kolega, ~ude}i se otkud im samo pada na pamet da niko ne zarezuje umetnost, u ~emu pod tim "niko" treba da se podrazumeva dru{tvo, dabome ("Dru{tvo je du`no! Dru{tvo treba! Dru{tvo mora!") i td i td. On je zaboravljao u tim trenucima da je do ju~e i sam guslao tu istu, ofucanu naricaljku i nastavljao da se seli s izlo`be na izlo`bu, iz grada u grad.

@ivot mu se odjednom pretvorio u jedan dugi, dugi praznik, u kome nije imao vremena ~ak ni ode}u da promeni. Leteo je kao leptir sa cveta na cvet i sejao posvuda polenov prah svoje neo~ekivane slave. Kao lakomisleni cvr~ak, ve`bao je svoju veliku letnju etidu i ne pomi{ljaju}i da }e uskoro opet nai}i ona duga i hladna zima zaborava, ona klopka u mre`i pauka-nesporazuma, tog pravog imena slave. Kao da je zaboravljao prostu pouku mrava. Kao da je smetnuo s uma gde mu je mesto. Atelje koje mu je poklonilo dru{tvo, zijalo je prazno ve} du`e vremena. Ipak, zastupali su ga u raznim nacionalnim selekcijama, pome{tali u retrospektivama, izborima i pregledima, na{ao je mesto u svim republi~kim katalozima, bibliografijama i godi{njacima, almanasima i galerijama, na njega se jo{ ra~unalo, predstavljao je nekog sa budu}no{}u i perspektivom. "Nacionalna slava! Fuj!" - zgra`avali su se zavidljive kolege. "To je nulta ta~ka. To je igleni vrh. Izvoli brajko, doka`i se u svetu. To!"

Tako se je na{ao i u velikoj savremenoj republi~koj panorami, sa tri eksponata, koju su te jeseni otvorili u izlo`benom salonu Kulturnog centra u Parizu.

@iveo je za tu izlo`bu. Nedeljama i mesecima. Grad koji ga je nekad tako surovo kaznio, grad iz kojeg je bio najuren kao zadnja skitnica, kao besna psina na koju su pucali ravnodu{ni {interi, grad hram, makar i preko jednog malog, najmanjeg prozor~eta, eto, daje mu {ansu da ovla{ ponovo promoli nos. Grad koji mu je nekad tako hladno i bezobzirno okrenuo le|a.

Ali sad je Mono doku~io jedan druga~iji grb - heraldi~ku zvezdu Pariza.

Do{ao je samo na tri dana, kad su izlo`bu ve} zatvarali. Ista retrospektiva uskoro je trebala da se seli u Beograd.

Govorilo se o njenom lepom prijemu.

Razume se, daleko vi{e kod nas, ku}i, nego tamo, u strogoj, sitoj i probirljivoj Evropi.

Mono D`uapo vi{e nikada nije video ^epa, ali dogodilo se ~udo, ne{to {to opet i po ko zna koji put potvr|uje da ni{ta nije fantasti~nije od samog `ivota: sreo je Su.

Sreo je Su Parker.

Posle ~itavih petnajest godina. Tu tipi~nu ameri~ku devojku, njegovu prijateljicu iz {ezdesetih. Svet je mali za one koji hodaju koracima od sedam milja. U ostalom, samo planine se ne susre}u, zar ne.

Sada, nekada{nju ludu pticu iz Salinasa, on je na{ao u jednom sasvim novom izdanju. U novom ruhu. Sijala je drugo perje. To {to je ona tada mo`da mrzila iz dna svoga srca u licu i duhu svoje majke Amerike ('ma~ehu" ju je zvala ranije - preduzimljivost, energiju, pare - sad joj se vra}alo sa jednakom snagom, kao bumerang. Niko nije pobegao od svoje sopstvene seni. Su Parker je bila pretvorena u jednu tipi~nu sredove~nu Amerikanku, iz ~ije su se glave, kao iz nekog jako osvetljenog i dobro naflitanog izloga, razbe`ale sve bubice. Sav njen mladala~ki zanos, sve tada{nje ludorije i {a{avosti, sad su izgledale nepovratno i zauvek izgubljene. Bila je uva`ena supruga nekog slu`benika iz diplomatije u Beogradu i Mono D`uapo je trebao da ulo`i veliki napor volje da bi joj pri{ao. Izmenili su nekoliko ofucanih fraza u prisustvu njenog supruga, bore}i se sve vreme sa optimizmom se}anja i nemo}i realnosti sada{njeg trenutka. Sme{kali su se nemo, prite{njeno i neve{to, savla|uju}i me|u sobom provaliju godina i, najzad, promenili i svoje telefone.

Uve~e, kad mu je portir uru~io poruku na recepciji, Mono D`uapo se je dugo kolebao, dali da joj se javi, ili ne.

Ipak, podi`e slu{alicu.

S druge strane `ice, ~uo je onaj dobro poznati glas, u kome vi{e nije bilo ni traga od nekada{nje zbrkanosti. Ruku na srce, Su Parker je opet bila srda~na, kao i tog prepodneva, ali sad je bila sasvim odmerena i decentna.

"Slu{aj Mono, iskrslo je ne{to nepredvi|eno. Glupo, glupo, do zla boga. Kad sam ti obe}ala za ve~eras, nisam imala ni pojma da je ovaj moj ludi Peter ve} zakazao neki party od koga ne mogu da se otka~im ni slu~ajno. Navodno, on je meni rekao na

vreme, jo{ od ranije, ali ja sam zaboravila, eto. U ostalom, u ovoj ludnici u kojoj `ivimo, sve je mogu}e, zar ne?"

"Da, da."

(pauza)

"Koliko ostaje{ u Beogradu?"

"Sutra odlazim."

"O gospode! Kakva {teta, Mono! Prosto ne znam {ta da radim."

(duga pauza i }utanje) (~uje se samo njihovo isprekidano disanje).

"Ima{ li ti neku ideju, Mono?"

"Ne. Ili, mo`da ipak, da. Ubij Petera!"

"Idi do|avola!"

"Onda ne znam. Ostajem bez teksta. Usput, u ve~era{njem scenariju bilo je predvi|eno i sve~ano vra}anje onih 300$ koje si mi pozajmila u Parizu."

"Koja posrana 300$, Mono?"

"Zelenih. Ostavio mi ih je u nasle|u Kralj gu{tera."

"Ej, polako, polako, boj. Ako si odlu~io da me dobro nasmeje{, onda na|i neki bolji vic."

"Zar nije najbolji vic taj {to smo se opet sreli, a?"

"Mono-o-o-o-o! Nemoj, mili. Ne `alosti me! Ti zna{...ti dobro zna{...onog leta...one jeseni...u Veneciji...u Parizu...nije mogu}e...nije mogu}e da si zaboravio...zar si zaboravio, Mono

...Ej, Mono!"

(duga pauza, u kojoj Mono blene u lice sredove~nog portira, s onim izrazom izve{ta~ene pritvornosti i jedva prikrijenog podsmeha nadmo}nog iskustva).

"^uje{ li ti mene, Mono?!"

(}utanje.)

"Pa dobro, zar ne vidi{ da se lomim, ~ove~e? Pomozi mi. Reci ne{to. Javi se. Progovori. Molim te. [ta da radim, Mono? [ t a d a r a d i m?!"

I pre no {to }e shvatiti {ta }e u~initi slede}eg trenutka, Mono D`uapo je pogledao u pravcu velikog sata iznad pulta recepcije, koji je pokazivao da je ve} pro{lo vi{e od pola sata od zakazanog susreta, pa pre no {to }e spustiti slu{alicu, najednom je osetio kako mu jedva primetno drhte ruke, su{e mu se usne, a iz ~ela izbivaju studene kapi znoja. I prvi put otkad zna za sebe, oseti kost u grlu, oseti kako ga ne{to ste`e i ne da mu da izgovori ni re~. Vrati telefon na njegovom mestu.

Po|e nasumice kroz hol, mrmljaju}i sumanuto kroz zube, kao za sebe.

"Jebi se."

oktobar '86

Beleska:

-binluk-kr~ag (turc.)

-sterna-bunar (mak. provinc.)

PROZA

NA

ZAOKRETU

(Odlomak iz podu`eg eseja o romanu "Cigansko leto" Hrista Krstevskog)

"...Krstesvki svoje teme i heroje nalazi u svom mitskom Ravenu. ^ini se da je to izvori{te stvarno neiscrpno, a Krstevski

je jedan od onih pisaca koji ima dara i ume}a da pripoveda svojim osebujnim jezikom na jedan izuzetan na~in (miks uli~nog slenga, kolokvijalnog, provincijalnog i arhai~nog-nap. red.), nepoznat u makedonskoj prozi..."

"...Neki kriti~ari njegovu dosada{nju stvarala~ku aktivu razmatraju u kontekstu jednog poeti~ki nedefinisanog post-mo-dernizma. Reklo bi se da shodno ovom elasticiziranom kriteriju-mu, proza Krstevskog delimi~no pripada tom zaokretu, ili tom raskr{}u moderne knji`evnosti, mada ima i neke svoje origi-nalne specifike...re~ju, sasvim u duhu nove proze, one koju neki teoreti~ari nazivaju "prozom u trapericama" (A. Flaker), a od nekih drugih je prihva}ena kao obrazac post-moder-nisti~kog izraza ~ovekove sveukupne ugro`enosti, one "antro-polo{ke provalije" iznad koje visi njegovo dekomponovano, derealizirano `ivotarenje, onaj "lavirint" kroz koji prolazi kao sena, stalno u nekom gr~u i bunilu, obuzet zagonetkama egzi-stencije..."

"...pri ~emu, naj~e{}e u jednom, takore}i, apsolutnom smislu, poni{tava se egzistencijalna razlika izme|u dna i vrha jednog `ivotnog letopisa, jednog trajanja i ~amotinje, `ivljenja bez perspektive i potvr|ivanja u vidu materijalne kompenzacije i duhovne pobede..."

Proza Hriste Krstevskog predstavlja nesumnjivi dopri-nos daljoj evoluciji makedonskog proznog izraza. Njene vrednosti su nepobitne, a junak ovog romana Mono D`uapo je lik na ~ijem ~elu sveti jedna sjajna zvezda, koja ostaje da zra~i svojom sna`nom upe~atljivo{}u..."

prof. d-r Miodrag Drugovac