hotel hyatt regency, 16. april 2014. godine recikla@na ... 708 (1).pdfbiznis conferencesŸdanas. rs...

BIZNISHotel Hyatt Regency, 16. april 2014. godineconferencesŸdanas. rs

RECIKLA@NA INDUSTRIJA I PROCES PRIDRU@IVANJA EU

BIZNIS ponedeljak, 21. april 2014. III

Po~elo je serijom afera vezanihza akciju O~istimo Srbiju, na-stavilo se sa pri~om o zloupo-trebama u Fondu za za{tituìvotne sredine, da bi epilogcele pri~e bilo hap{enje biv-

{eg ministra Olivera Duli}a, ali je ta-da doneta dalekose`no pogre{na od-luka o ga{enju Fonda i upla}ivanjunovca od ekolo{kih taksi direktno ubudèt Srbije. Tako je u razumljivompoku{aju da se zaustavi zloupotrebatro{enja sredstava Fonda, i krene odneke zdrave nule, napravljen fatalnirez kojim je odluka o raspolaganjunovcem od ekolo{kih taksi prakti~noizme{tena iz resornog ministarstva uministarstvo finansija. Tako se do{lodo serije apsurda, koji su potpunoobesmislili ceo set evropskih ekolo-{kih zakona usvojenih 2009.godine,tako da se od onog malog dela privre-de koji se i dalje mazohisti~ki drì za-kona i pla}a ekolo{ke takse, ubirajuveliki prihodi, koji uop{te ne dolazedo onih koji treba da recikliraju sija-lice, elektronsku opremu, automobi-le ili bilo {ta sli~no. Jednostavno teekolo{ke takse se pla}aju u budèt Sr-bije, koji ima deficit od koga se dièkosa na glavi, tako da u dràvnombudètu za 2014. godinu recikleri jed-nostavno nisu predvi|eni, tako damoraju da ~ekaju rebalans budèta dabi bilo {ta od onoga {to im po zakonupripada mogli da dobiju. U me|uvre-menu, dok svi ~ekaju rebalans budè-ta, traje ubrzano odumiranje doma}erecikla`ne industrije, preko deset hi-ljada ljudi koji direktno ili indirektnoìve od reciklaè, nalaze se jako blizugubljenja posla, a kombinacija eko-nomske krize i potpunog sloma pri-mene postoje}ih ekolo{kih zakonakoji reguli{u oblast reciklaè, dovelisu stanje do ta~ke pucanja. Ve}inaprivrede uop{te ne pla}a nikakve eko-lo{ke takse, a oni koji pla}aju, uop{tene pla}aju tro{kove reciklaè opasnihvrsta otpada ili reciklaù svojih proiz-voda kada im istekne rok upotrebe.Novac od ekolo{kih taksi ide na pla-}anje plata u javnom sektoru i penzi-ja, dok sijalice, automobili, elektron-ski ure|aji, ra~unari ili {tampa~i, jed-nostavno zavr{avaju na deponijama iu re~nim tokovima {irom Srbije, kaoi pre dono{enja seta evropskih zako-na koji su propisali kome se i pod ko-jim uslovima, pla}aju tro{kovi izuzet-no skupog i sloènog procesa recikla-è tih specifi~nih vrsta otpada.

Tako se neminovno dolazi do ta~-ke odustajanja u kojoj se nalazi velikibroj doma}ih i stranih kompanija,koje su prilikom dono{enja evropskihzakona koji reguli{u oblast reciklaèuloìle ozbiljan novac u nove recikla-`ne centre {irom Srbije. Nije tu najva-`nije ho}e li strane kompanije otpu-stiti sve radnike, ugasiti recikla`necentre, tuìti dràvu Srbiju na ime ne-ispla}enih sredstava koje im po zako-nu pripadaju i oti}i iz Srbije glavombez obzira. Tu je glavno pitanje kako}e se ovako poraàvaju}e stanje reci-kla`ne industrije u Srbiji odraziti na

proces pridruìvanja EU, i moè li seispostaviti da }e taj ionako skup pro-ces uskla|ivanja sa evropskom regu-lativom, postati toliko veliki da Srbijauop{te i ne}e mo}i da ga plati.

Posebna pri~a je sama recikla`naindustrija u Srbiji, koja po kredibilite-tu ljudi koji investiraju i vode kompa-nije u ovoj oblasti, varira od doktoraDèkila do Mister Hajda, od ljudi ko-ji su bliì sferi sive ekonomije, do ve-likih stranih kompanija ili na{ih ljudi

koji su svoj po{teno zara|eni novac uinostranstvu odlu~ili da uloè u svojuzemlju. Tako je i sama dràva u te{kojsituaciji da te dve grupe nekako raz-dvoji, i adekvatno podrì onaj ne-sporni deo recikla`ne industrije u Sr-biji, koji je upravo posluju}i po zako-nu i do{ao do ta~ke u kojoj im se vi{eisplati da ugase poslovanje. Ipak, uko-liko se taj mehanizam ne na|e, i uko-liko se sa prljavom vodom izbaci i be-ba, posledice mogu biti mnogo {ireod zaga|enja prirode, i mogu se me-riti hiljadama izgubljenih radnih me-sta, ali i znatno skupljim i teìm pro-cesom pridruìvanja Srbije Evropskojuniji. Pa se moè desiti apsurd u ko-me }e Srbija lak{e re{iti pitanje Koso-

va, nego {to }e re{iti pitanje kako dana odrìv na~in finansira i implemen-tira proces uskla|ivanja sa evropskimzakonima o za{titi ivotne sredine.

Upravo zato, formiranje nove Vla-de poslednji je voz koji Srbija ne smeda propusti, tako da bi formiranje za-sebnog ministarstva koje bi se baviloimplementacijom zakona vezanih zaìvotnu sredinu bilo logi~no. Ne sa-mo po sebi, ve} isklju~ivo ukolikobude pra}eno spremno{}u dràve da

tom ministarstvu da finansijsku i ka-drovsku podr{ku adekvatnu veli~iniposla koje to ministarstvo treba daobavi. Fikus ministarstvo, koje ne}eimati ni kadrovski, ni finansijski, niadministrativni kapacitet da izneseprakti~no tre}inu svih pregovora saEU, nikome ne treba. Kao {to danasizgleda nikome ne trebaju besmislenipodzemni kontejneri postavljeni {i-rom Beograda, koji umesto da obez-bede osnovu za mreù razvrstavanjarazli~itih vrsta otpada iz doma}insta-va, sada obezbe|uju novu municijuza medijske afere i osnov za op{ti uti-sak u kome se u oblasti upravljanjaotpadom u Srbiji stalno muti voda iradi mimo zakona. Iz takvih gre{aka

prethodne vlasti treba u~iti, i umestoneselektivnog davljenja cele racikla-`ne industrije zbog nekoliko trulihjabuka, nova Vlada mora na}i na~inda od zdravog dela recikla`ne indu-strije napravi jednu od najmo}nijihprivrednih grana u Srbiji.

I kao {to je od jedne potpuno zapu-{tene fabrike folija u Boru, za svegadevet meseci narastao Eurofoil, koji jesamo tokom decembra 2012. godineprikupio i reciklirao preko hiljadu to-

na PET ambalaè, tako je sasvim real-no i mogu}e da uz adekvatan stav dr-àve, rast u doma}oj recikla`noj indu-striji bude brì od bilo ~ega {to danasmoèmo predvideti. Ipak, sudbinaborskog Eurofoila upozorava na jo{jednu opasnost. Nakon {to je naraslado najve}e recikla`ne kompanije u re-gionu, jedan od manjinskih vlasnikaEurofoila, Zvonko Bede, vlasnik reci-kla`ne imperije iz Osijeka, kompanijeDrava internacional, jednostavno jesru{io Eurofoil iznutra. Ve}inski srp-ski i ameri~ki vlasnici su prevarenikroz fiktivnu vi{emilionsku ponuduza preuzimanje ve}inskog paketa ak-cija Eurofoila, tako da se sada na sudure{avaju odnosi biv{ih vlasnika, dok

sama kompanija ide ka ste~aju. Ultra-moderna vozila za skupljanje otpada,preskupi visokonaponski strujni ka-blovi i prakti~no sva ostala oprema izfabrike u Boru, prodaju se bez ikakvekontrole ili se na ovaj ili onaj na~inprebacuju u Hrvatsku, dok stotineradnika u Boru ostaju bez posla i bez-uspe{no poku{avaju da zaustave sve-sno uni{tavanje Eurofoila. Da apsurdbude ve}i, Zvonko Bede nedavno jeformirao novu kompaniju u Srbiji ko-ja je nedavno od resornog ministar-stva dobila dozvolu za izvoz PET siro-vine u Hrvatsku, tako da se ubrzanorealizuje vizija u kojoj }e Srbija biti si-rovinska baza za fabriku Drava inter-nacional u Osijeku, dok }e onaj naji-splativiji deo posla, prodaja gotovihreciklata najbogatijim evropskim tr-govinskim lancima, ostati sigurno vanSrbije i njenog poreskog sistema. Ho-}e li se ne{to sli~no desiti i u ostalimoblastima recikla`ne industrije u Srbi-ji, i ho}emo li kao dràva biti degradi-rani na nivo sirovinske kolonije koja}e hraniti recikla`ne centre u sused-nim dràvama, to je klju~no pitanjekoje stoji pred dràvom Srbijom kadaje re~ o budu}nosti recikla`ne indu-strije, nevezano za bilo kakve evrop-ske integracije. Ipak, jako je te{ko ote-ti se utisku da zemlje na{eg okruènjamnogo vi{e vrednuju potencijal reci-kla`nog trì{ta Srbije od same dràveSrbije, i da je zaista poslednji trenutakda dràva reaguje i zdravom delu do-ma}e recikla`ne industrije obezbedimakar onaj nivo podr{ke koji Vladesusednih dràva obezbe|uju svojimkompanijama koje posluju u Srbiji.

@ELJKO PANTI]

Nije tu najva`nije ho}e li strane kompanije otpustiti sve radnike, ugasiti recikla`necentre, tuìti dràvu Srbiju na ime neispla}enih sredstava koje im po zakonu

pripadaju i oti}i iz Srbije glavom bez obzira. Tu je glavno pitanje kako }e se ovakoporaàvaju}e stanje recikla`ne industrije u Srbiji odraziti na proces pridruìvanja

EU, i moè li se ispostaviti da }e taj ionako skup proces uskla|ivanja sa evropskomregulativom, postati toliko veliki da Srbija uop{te i ne}e mo}i da ga plati

Skupo i skupljeKada evroskeptici ele da pokaù koliko je skup proces evropskih integracija, oni uglavnom kao

glavni primer pokazuju upravo oblast za{tite ivotne sredine. Tre}ina ukupnog uskla|ivanja Srbijeza regulativom EU upravo je u oblasti ekologije, i taj proces jako puno ko{ta. Jako je te{ko oteti se

utisku da Srbija po~etak pregovora o pridru ivanju EU do~ekuje finansijski, administrativno i kadrovski beznade`no nespremna da udovolji ~ak i minimalnim EU standardima ovoj oblasti

D ràva bi trebalo da po-ve}a procenat naplateekolo{kih taksi na bar40 odsto, kako bi seomogu}io nesmetanirad recikla`ne indu-

strije u Srbiji, poru~ili su u~esni-ci konferencije „Recikla`na in-dustrija i proces pridruìvanjaEU“, koju je organizovao Danaskonferens centar. Neka od neiz-be`nih pitanja koja se name}u uprocesu pridruìvanja SrbijeEvropskoj uniji svakako su iona: da li je recikla`na industrijaSrbije spremna za primenuevropskih standarda i koja jeuloga dràve u tom procesu. Di-lema, koju tako|e treba razrešiti,odnosi se na to da li recikla`naindustrija treba da bude sirovin-ska baza ili proizvo|a~ finalnihproizvoda za trìšte razli~itih vr-sta reciklata u dràvama Evrop-ske unije. Pred panelistima ovogskupa našlo se i pitanje: koje sudràve EU najbolje trìšte za re-ciklate iz Srbije i kako se ta sa-radnja moè proširiti. Veoma jeva`no utvrditi i to da li Srbijaima odrìv sistem prikupljanjaambala`nog otpada iz doma}in-stava i kako na ekonomski odr-ìv na~in rešiti taj problem. Uto-liko pre što je Srbija jedinaevropska dràva koja nema si-stemski rešeno pitanje finansi-ranja recikla`ne industrije, što bimogla da bude jedna od prepre-ka u procesu pridruìvanja EU.

- Pro{le godine naplata ekolo-{ke takse, koja je jedan od glav-nih izvora finansiranja naknada,odnosno podsticajnih sredstava,recikla`noj industriji za prera|e-ni otpad, iznosila je samo 20 od-sto, odnosno izraèno u dinari-ma, napla}eno je pet milijardi.Uprkos tome, nijedna kompani-ja koja nije platila ekolo{ku tak-su nije ka`njena, niti je sprove-den proces prinudne naplate.Ukoliko bi naplata ekolo{ke tak-

se bila 100 odsto, to bi omogu}i-lo da se prepolovi visina iznosate takse koja je ura~unata u cenupojedina~nih proizvoda, bilo daje re~ o keksu ili o automobilima- naglasila je Ana Petrovi} Vuki-}evi}, predsednica Udruènjareciklera Srbije.

Predsednica Udruènja reci-klera Srbije upozorila je da suzbog nemara dràve, koja nijeisplatila naknadu za prikupljenii prera|eni otpad za poslednjatri kvartala, ~lanice tog udruè-nja 2013. sakupile i preradile 25odsto otpada manje nego pret-hodne godine, odnosno oko60,5 miliona kilograma.

- Potrebno je da se shvati darecikla`na industrija ne ko{tadràvu, ve} zaga|iva~e i gra|anekoji to pla}aju kupovinom sva-kog proizvoda, i zato ne vidimnijedan razlog da dràva ne is-pla}uje naknade reciklerima zaprera|eni otpad. Zbog zna~ajaoblasti za{tite ìvotne sredinenova vlada bi trebalo da formiraposebno ministarstvo za ekolo-giju koje bi probleme re{avalobrè i efikasnije. Potrebno jeobezbediti i predvidivost poslo-vanja reciklera, odnosno ne od-stupati od prakse da se svake go-dine 28. februara raspi{e kon-kurs za dodelu podsticajnihsredstava za prikupljen i prera-|en otpad - isti~e Ana Petrovi}Vuki}evi}.

Ona smatra da bi svaka trimeseca trebalo da se kontroli{uprera|ene koli~ine otpada, kao ida recikleri s dràvom potpisujuugovore o naknadi koja bi se is-pla}ivala kvartalno, dok bi onikoji moraju da plate taksu treba-lo da budu kontrolisani u istomintervalu. Ukazala je i na poda-tak Udruènje reciklera Srbijeokuplja 15 kompanija koje za-po{ljavaju 1.000 radnika i pokri-vaju 80 odsto trì{ta, dok njiho-va skuplja~ka mreà broji oko10.000 ljudi.

- U Srbiji od 2009. godine be-leìmo ubrzan trend razvojakompanija koje se bave recikla-

òm. Na to ukazuje i podatak daje izdato oko 2.000 dozvola zaupravljanje otpadom, bilo da jere~ o transportu, skladi{tenju ilitretmanu tog otpada. Recikla`naindustrija u Srbiji ima velikuperspektivu i mogla bi da budemotor za sprovo|enje politike„agresivnog“ zapo{ljavanja kojunajavljuje budu}a vlada - kaèFilip Radovi}, direktor Agencijeza za{titu ìvotne sredine Mini-starstva energetike, razvoja i za-{tite ivotne sredine.

On je podsetio i na to da sepribliàva 2020. godina kadaviše ne}emo mo}i da izvozimoopasni otpad, što trenutno ~ini-mo. Radovi} je dodao da, upr-kos tome što su obezbe|eni pro-vajder i izvori finansiranja, nijeprona|ena adekvatna lokacija,„najviše zbog nerazumevanja lo-kalnog stanovništa“.

Prisutnima na konferencijiobratio se i Jovica Boì}, vlasnikrecikla`nog centra „Boì} i sino-vi“, koji ivi i radi na relaciji Lon-don-Beograd, a 2006. godine je

pokrenuo recikla`ni biznis u Srbi-ji, primenjuju}i ideje i tehnologijekoje se koriste u Evropskoj uniji.

- Podseti}u da se Srbija, jošpre 14 godina, izjasnila da èli uEvropu, i da je 2009. usvojen setzakona i pravila iz Bazelske kon-vencije prema kojima zaga|iva~mora da pla}a ekolo{ku taksu za

proizvode koje plasira na trì{te.Stvoren je sistem, usvojeni zako-ni i pravilnici, osnovan Fond zaza{titu ìvotne sredine iz kojegsu sredstva namenjena isklju~i-vo za razvoj recikla`ne industri-je i finansijsku podr{ku ekolo-{kim projektima. S obzirom nato da se na ekologiju odnosi go-tovo 30 odsto zakona i uslovakoje Srbija treba da ispuni preulaska u EU, jasno je da je ta

oblast jednako va`na kao bilokoje politi~ko pitanje koje jeuslov za pristupanje - upozorioje Boì}.

Prema njegovim re~ima, reci-klaà i recikla`na industrija do-ìvele su najve}i procvat u peri-odu od 2009. do 2012. godine.Problem je, tvrdi on, nastao

2012. kada je ukinut Fond za za-{titu ìvotne sredine koji je biozakonski i finansijski garant zaopstanak recikla`ne industrije.

- Recikla`na industrija nemoè da opstane bez finansij-skih nadoknada za tretirani ot-pad. Takva je praksa u svimevropskim zemljama, što ne ~u-di s obzirom na to da je reciklaàskupa, pa je nemogu}e pokrititro{kove tretmana prodajom si-

rovina. Ukidanjem fonda ceo si-stem se uru{io i recikla`na indu-strija je u{la u probleme i velikedugove. Takav scenario, kojipodrazumeva da se investitori-ma ponude povoljni uslovi i od-govaraju}a zakonska regulativaa onda se, posle dve do tri godi-ne, propisi ili uop{te ne prime-njuju, ili se primenjuju selektiv-no, mnogo puta je vi|ena. Svi-ma bi trebalo da bude jasno dase pravila poslovanja, dogovore-na sa investitorima, ne mogumenjati preko no}i, jer svakiozbiljan privrednik pravi biznisplanove na minimum pet do 10godina - kaè Boì}.

I on se sloìo s konstatacijomda bi recikla`na industrija i za{ti-ta ivotne sredine trebalo da do-biju posebno ministarstvo a neda bude podstanar u ministar-stvu energetike. Prema njegovimre~ima reciklaà je, ve} pet godi-na unazad, najprofitabilniji bi-znis. „Re~ je o grani, koja je jedi-na ostvarila rast i u vreme svet-

ske ekonomske krize. Zato oddràve o~ekujemo da, u saradnjisa privrednicima, defini{e odrì-vi sistem i da u skladu s timusvoji odgovaraju}u zakonskuregulativu ~iju }e primenu kon-trolisati“, zaklju~io je Boì}.

Violeta Belanovi} Kokir, ge-neralna direktorka Sekopaka, is-takla je da je ta kompanija za trigodine sakupila i reciklirala go-tovo 60.000 tona ambala`nogotpada. Ona je dodala da da jesamo u 2013. godini Sekopak sa-

kupio više od 30.000 tona otpa-da za reciklaù, dok u~inakostvaren u prethodne ~etiri go-dine premašuje 90.000 tona.Prema njenom mi{ljenju potre-ban je postepeni rast op{tih ispecifi~nih ciljeva u narednihpet godina do pribliàvanja cilje-vima Evropske unije, koje morada prati rast sakuplja~ke mreè,posebno u delu komunalnog ot-pada. Violeta Belanovi} Kokiro~ekuje od nove vlade da usvojinovu uredbu za period do 2019.

godine kojom bi se, na adekva-tan na~in, regulisala ova oblast.Prema njenom mi{ljenju neop-hodno je pratiti iskustva iz okru-ènja, napraviti reviziju zakon-ske regulative, poja~ati inspek-cijski rad na terenu i kontrolusvih u~esnika.

- Revizija postoje}e zakonskeregulative neophodna je naro~i-to u delu definisanja obavezasvih u~esnika u lancu upravlja-nja ambala`nim otpadom. Po-trebno je usvojiti i uredbu outvr|ivanju plana smanjenjaambala`nog otpada za period od2015. do 2019. godine sa jasnodefinisanim nacionalnim ciljevi-ma. Treba poja~ati inspekcijskinadzor obvezni~ke industrije,operatera sistema, sakuplja~a ireciklera. Va`no je, tako|e, da sepodignu kapaciteti sakupljanjakomunalnog ambala`nog otpa-da, kao i sakuplja~kih sistemasvih vrsta ambala`nog otpadakako bi se postoje}i recikla`nikapaciteti popunili i otvorili no-vi - poru~ila je Violeta Belanovi}Kokir. Ona je napomenula da jepotrebno i pomeranje fokusa sa-kupljanja na sve vrste ambala-`nog otpada a ne samo trì{noprofitabilnih.

Prema re~ima Milana Vuka-sovi}a, izvr{nog direktora kom-panije Verano motors, od pro{legodine, prema Direktivi EU, u27 zemalja ~lanica, proizvo|a~isu u potpunosti odgovorni zakompletni ivotni vek vozila, {touklju~uje rastavljanje i brigu ootpadu.

- Prema Direktivi EU od 2015.godine 95 odsto teìne vozilamora}e da se nadoknadi a 85 od-sto bi}e reciklirano. Rezultati Pe-ò Citroen grupe su u skladu satim ciljevima. U 23 od 27 zemaljaispunjeni su uslovi te Direktive,dok je u Francuskoj postignutadelotvorna recikla`na stopa od88 odsto. Osim toga, Peò je u ci-lju usavr{avanja efikasnosti svo-jih motora u poslednjih nekolikogodina investirao u razli~ite teh-nologije kako bi prona{ao novatehni~ka re{enja, bez uskra}iva-nja uìvanja u vo`nji - rekao jeVukasovi}.

Njegov stav je da bi one kom-panije koje ulaù u reciklaù tre-balo da pla}aju umanjeni iznosza ekološku taksu i da bi deonovca iz ekološke takse trebalouloìti u recikliranje stranih au-tomobila.

Jovica Boì}, vlasnik recikla`nog centra „Boì} i sinovi“

- Recikla`na industrija ne moè da opstane bez finansij-skih nadoknada za tretirani otpad. Takva je praksa u svimevropskim zemljama, što ne ~udi s obzirom na to da je re-ciklaà skupa, pa je nemogu}e pokriti tro{kove tretmanaprodajom sirovina. Ukidanjem fonda ceo sistem se uru{ioi recikla`na industrija je u{la u probleme i velike dugove.Scenario, koji podrazumeva da se investitorima ponudepovoljni uslovi i odgovaraju}a zakonska regulativa a on-da se propisi ili uop{te ne primenjuju, ili se primenjuju se-lektivno, mnogo puta je vi|ena.

Filip Radovi}, direktor Agencije za za{titu ìvotne sredine Ministarstva energetike, razvoja i za{tite ivotne sredine

- Od 2009. godine u Srbiji beleìmo ubrzan trend raz-voja kompanija koje se bave reciklaòm. Na to ukazuje ipodatak da je izdato oko 2.000 dozvola za upravljanje ot-padom, bilo da je re~ o transportu, skladi{tenju ili tretma-nu tog otpada. Recikla`na industrija u Srbiji ima velikuperspektivu i mogla bi da bude motor za sprovo|enjepolitike „agresivnog“ zapo{ljavanja koju najavljuje budu-}a vlada.

Ana Petrovi} Vuki}evi}, predsednica Udruènja reciklera Srbije.

- Pro{le godine naplata ekolo{ke takse, koja je jedan odglavnih izvora finansiranja naknada, odnosno podsticaj-nih sredstava, recikla`noj industriji za prera|eni otpad, iz-nosila je samo 20 odsto, odnosno pet milijardi dinara. Upr-kos tome, ni jedna kompanija koja nije platila ekolo{ku tak-su, nije ka`njena, niti je sproveden proces prinudne napla-te. Ukoliko bi naplata ekolo{ke takse bila 100 odsto, to biomogu}ilo da se prepolovi visina iznosa te takse koja jeura~unata u cenu pojedina~nih proizvoda, bilo da je re~ okeksu ili o automobilima.

Violeta Belanovi} Kokir, generalna direktorka Sekopaka

- Revizija postoje}e zakonske regulative neophodnaje naro~ito u delu definisanja obaveza svih u~esnika ulancu upravljanja ambala`nim otpadom. Potrebno jeusvojiti i uredbu o utvr|ivanju plana smanjenja ambala-`nog otpada za period od 2015. do 2019. godine sa jasnodefinisanim nacionalnim ciljevima. Va`no je, tako|e, dase podignu kapaciteti sakupljanja komunalnog ambala-`nog otpada, kao i sakuplja~kih sistema svih vrsta amba-la`nog otpada.

Milan Vukasovi}, izvr{ni direktor kompanije Verano motors

- Prema Direktivi EU, od 2015. godine, 95 odsto teìnevozila mora}e da se nadoknadi a 85 odsto bi}e reciklirano.Rezultati Peò Citroen grupe su u skladu sa tim ciljevima. U23 od 27 zemalja ispunjeni su uslovi te Direktive, dok je uFrancuskoj postignuta delotvorna recikla`na stopa od 88odsto. Moj stav je da bi one kompanije koje ulaù u reci-klaù trebalo da pla}aju umanjeni iznos za ekološku taksui da bi deo novca iz ekološke takse trebalo usmeriti u reci-kliranje stranih automobila.

BIZNISponedeljak, 21. april 2014. ponedeljak, 21. april 2014.IV V

Belgija kao uzor

Od ukupne koli~ina otpada u Srbiji reciklira se samo 10 do 15 odsto, što jeznatno niè od procenta recikliranog otpada u razvijenim zemljama Evrope. Jedanod najboljih primera u Evropskoj uniji je Belgija, koja reciklira više od 90 odsto ot-pada. U Srbiji se najbolji rezultati postiù u recikliranju ambala`nog otpada - re-ciklira se oko 20 odsto. U recikla`noj industriji u Srbiji, direktno i indirektno, anga-òvano je oko 30.000 ljudi.

RECIKLA@NA INDUSTRIJA I PROCES PRIDRU@IVANJA EU

Pove}anje procenta naplate ekolo{kih taksi uslov za oìvljavanje recikla`ne industrije, upozoravaju u~esnici Danasove konferencije

Profitabilan posao koji otvara nova radna mesta

Gojko Vlaovi}

Pro{le godine naplata ekolo{ke takse iznosila je samo 20 odsto, odnosno, izraèno

u dinarima, napla}eno je pet milijardi

Moè li recikla`na industrija da bude motor za sprovo|enje politike „agresivnog“ zapo{ljavanja

Udruènje reciklera Srbije u brojkama

15 kompanija

1.000 radnika

10.000 ljudi broji skuplja~ka mreà

80 odsto pokrivenost trì{taFo

to: Z

oran

Mr|

a / F

oNet

BIZNISponedeljak, 21. april 2014.VI

Zorana Nikoli}, asistent direktora Set Reciklaè

Dràva gubi milione evra zbog nenapla}enih eko taksiProcenjuje se da samo 20

odsto obveznika pla}anaknadu, tzv. ekolo{kutaksu, za proizvode ko-ji posle upotrebe posta-ju posebni tokovi otpa-

da. Sistem evidencije i kontrolenije unapre|en, tako da samooni koji prate i po{tuju zakon-sku regulativu i dostavljajuAgenciji za za{titu ivotne sredi-ne podatke o proizvodima kojesu uvezli ili proizveli, podleùkontroli naplate ekolo{ke taksei dostavljaju im se re{enja o oba-vezi pla}anja i visini zaduènja.Ukoliko se uvoznik, ili proizvo-|a~ ne evidentira kod Agencije,niko ga ne}e kontrolisati, jer

nadle`ni nemaju podatakkoga da kontroli{u. Svaki ko-mentar je suvi{an, svi kojipo{tuju zakonske obaveze unepovoljnijem su poloàjuod nelojalne konkurecije ko-ja na ovaj na}in ostvarujeekstra profit, dok dràva gu-bi milione evra jer ih ne na-pla}uje - kaè Zorana Niko-li}, asistent direktora Set Re-ciklaè.

Ona isti~e da bi repu-bli~ki inspektori trebalo dana osnovu podataka koji semogu dobiti od carine kon-troli{u sve koje stavljaju natrì{te nove proizvode i dapodatke o tome dostavljaju

Agenciji za za{titu ivotne sre-dine ili nadle`nom minitar-stvu da bi se uradila re{enja oobavezi pla}anja naknada, ane obrnuto, kao {to je kod nasve} godinama praksa. Tvrdi,tako|e, da resorno ministar-stvo ne prepoznaje potencijalnaplate ekolo{ke takse, odno-sno kolika su to sredstva. Pr-venstveno se eko taksa napla-

}uje da bi se finansirali po-sebni tokovi otpada, zna~itretman uglavnom opa-snog otpada i projekti izoblasti upravljanja i za{titeìvotne sredine.

- Kada bi se pove}ala na-plata, novca bi bilo i zamnoga druga davanja, alikako da naplatite ne{to {tone znate ni da postoji. î-njenica je da u razgovorimasa operativcima u Ministar-stvu ivotne sredine, koji bitrebalo da znaju kako si-stem funkcioni{e, nailazi-mo na nerazumevanje. Sti-~e se utisak da ni oni samine znaju ko je obavezan, ipo kom osnovu, da plati

eko taksu, a ko da kontroli{enaplatu. Potrebna je mnogobolja komunikacija, me|u re-sorna saradnja izme|u min-starstva ivotne sredine, Mini-starstva finansija i Uprave ca-rina nagla{ava Zorana Nikoli}.

Ona napominje da su ko-mentari, kada se pomene reci-klaà : „To je posao budu}nosti“.

- U Srbiju je ta budu}nost

odavno stigla, 2009 godine jeusvojen set „zelenih zakona“ a2010. niz podzakonskih akata -uredbi i pravilnika kojima sereguli{u posebni tokovi otpada.Tako|e, {to se ti~e samog tret-mana, u Srbiji ve} godinamapostoje veoma ozbiljne fabrikeza tretman elektronskog otpa-da, sijalica, guma...Ali smo ne-primetni za one koji odlu~uju onama, retko ko prepoznaje ko-liki potencijal ima ova granaprivrede - naglašava naša sago-vornica.

Ona dodaje da kada bi senaplata eko taksi pove}ala, si-gurno je da bi i sama visinaeko taksi i{la na niè. „Ovako,

ko pla}a eko taksu za to ne do-bija ni{ta, a ko ne pla}a -profi-tira, operateri za tretman ot-pada naknade za tretman do-bijaju sa ogromnim zaka{nje-njem A propisi postoje, i nji-ma je regulisano da se pla}a-nje ekolo{ke takse vr{i kvartal-no, kao i da se kvartalno kon-kuri{e kod ministarstva za do-bijanje naknada za tretmanotpada. Ali ministarstvo ivot-ne sredine jo{ nije raspisalo nikonkurs za 2014 godinu, iakoje zakonski rok bio do 28. fe-bruara. Za 2013 godinu kon-kurs je objavljen u avgustu“,zaklju~uje Zorana Nikoli}.

G. V.

Pla}anje naknada zaproizvode, koji nakonupotrebe postaju po-sebni tokovi otpada,regulisano je Zako-nom o upravljanju ot-

padom, kao i Uredbom kojadefiniše obveznike pala}anjanaknade, zatim vrste proizvo-da koji podleù pla}anju te na-knade, kao i visinu naknade.To prakti~no zna~i da su svi uobavezi da pla}aju naknadu zasvoje proizvode koje stavljajuna trì{te. Uprkos tome, proce-nat naplate je izuzetno nizak,odnosno 20 odsto od ukupnogbroja obveznika koji podleùtoj obavezi. Naravno, ako se touporedi sa koli~inama koje sestavljaju na trì{te to se kre}edo 40 odsto. Zbog nepla}anjanaknada dràvni budèt nemoè da prihoduje vi{e od 20miliona evra godišnje - kaèDragan Dilpari}, pomo}nik di-rektora Privrednog dru{tva zaekolo{ku delatnost ORSES idodaje da broj obveznika kojipla}aju naknade opada.

Komentari{u}i ~injenicu dani jedna kompanija, koja je bi-la du`na da plati ekolo{ku tak-su, a to nije uradila, nije sank-

cionisana, niti je sprovedenproces prinudne naplate, na{sagovornik isti~e da razlog zato treba traìti u manjkavosti-ma zakonske regulative.

- Sistem funkcioni{e tako {toobveznici pla}anja naknada iz-ve{tavaju Agenciju za za{titu i-votne sredine o koli~inama ko-je stavljaju na tr i{te i te kompa-nije sistem „detektuje“, a in-spekcijski organi kontroli{u dali je re~ o tim koli~inama i da lisu pla}ene naknade. Oni koji nedostavljaju izve{taje nisu pred-met posmatranja i kontrole.Ono {to je neophodno uraditi, ato je i naš predlog, jeste uvo|e-nje registra kompanija kojepodleù pla}anju naknada iuvezivanjem u sistem: carine ifinansijske inspekcije sa Mini-starstvom nadle`nim za poslo-ve za za{tite ìvotne sredine.Ovakvi uslovi poslovanja pod-sti~u nelojalnu konkurenciju ivelike probleme za odgovornekompanije - navodi Dilpari}.

Prema njegovim re~imaodgovornost za izbegavanjepla}anja naknada je na onimkompanijama kojima je u in-teresu samo profit. Re~ je o to-me da neke kompanije izbe-

gavaju dru{tveno odgovor-nom poslovanje.

- Dru{tveno odgovornoposlovanje podrazumeva iodgovornost prema okruè-nju u kojem poslujete, a sa-mim tim i odgovornost zaìvotnu sredinu. Dru{tvenoodgovorne kompanije vodera~una i o tome koliki jeutro{ak sirovina, energenetakao i o upozorenjima o {tet-nosti za ivotnu sredinu. Šte-ta koju imaju kompanije,koje izvr{avaju svoje zakon-ske obaveze, vi{estruka je.Stvorena je nelojalna konku-rencija na trì{tu. Svi proiz-vo|a~i, koji pla}aju nakna-du, su u cenu proizvodaugradili naknadu - isti~e sago-vornik Danasa.

On ukazuje na ~injenicu dase sada dva proizvoda istih ka-rakteristika, ali razli~itih pro-izvo|a~a, onog koji pla}a ionog koji ne pla}a naknadu,razlikuju u ceni. Upozorava,tako|e, da naknade nisu pri-merene uslovima poslovanja uSrbiji i vi{e su nego u zemlja-ma u okruènju i EU, štopredstavlja udar na kupovnumo} stanovni{tva.

- Ohrabruje ~injenica dasmo uspeli da dobijemo podr-{ku ve}ine dru{tveno odgovor-nih kompanija, kako bi zajed-ni~ki nastupili i re{ili ovaj pro-blem. Na{i osnovni zahtevi suda tro{kovi, koje proizvo|a~i iuvoznici pla}aju kroz naknadu,moraju biti napla}eni svima ida se dozvoli obveznicima dase samoorganizuju, odnosnoda sami brinu o svojim proiz-vodima koji nakon upotrebepostanu otpad. Kako bi poka-

zali na{u dru{tvenu odgo-vornost èlimo da partner-ski sa dràvom uspostavi-mo odrìvi model i u tomcilju smo i izradili konkre-tan predlog koji smo dosta-vili resornim ministarstvi-ma - navodi Dilpari}.

On obja{njava da s jednestrane imamo situaciju danaknadu ne pla}aju svi ob-veznici, dok istovremenorecikla`na industrija ne do-bija podsticaje za ono {to jereciklirala.

- Na{ predlog ide u prav-cu odrìvih i ve} dokazanihmodela koji postoje u EU izemljama u okruènju, kao{to je BiH. To prakti~no

zna~i da se dozvoli da se pro-izvo|a~i i uvoznici organizujukao kolektivni operateri i dasami brinu o svojim proizvo-dima koji nakon upotrebe po-staju otpad. Taj predlog je uskladu sa produènom odgo-vorno{}u proizvo|a~a kao i sapravnim tekovinama EU.Prednosti predloènog mode-la su vi{estruke. Novi sistem}e uspostaviti bolju kontrolupla}anja naknada, a proizvo-|a~i }e mo}i da se me|usobno

kontroli{u udruèni u Kolek-tivnog operatera. Osim toga,ima}emo niè naknade što }edirektno pove}ati broj obve-znika koji pla}aju, zatim pozi-tivan efekat na proizvo|a~e,nià cena proizvoda - ve}a ku-povna mo} - ve}i obim proiz-vodnje {to }e direktno pove}a-ti budètske prihode i nezna-tan uticaj na rast cena na maloi inflaciju - kaè Dilpari}.

On dodaje da je vaàn i mo-menat stabilnog i sigurnog fi-nansiranja i investiranja u ce-lokupan sistem upravljanja ot-padom od sakupljanja do reci-klaè, {to sada nije slu~aj. Nemanje zna~ajno je zapo{ljava-nje - nova radna mesta u pro-cesima upravljanja otpadom.

G. V.

înjenica je da u razgovorima sa opera-tivcima u Ministartsvu ìvotne sredinenailazimo na nerazumevanje. Sti~e se

utisak da ni oni sami ne znaju ko je oba-vezan, i po kom osnovu, da plati eko

taksu, a ko da kontroli{e naplatu

Dragan Dilpari}, pomo}nik direktora Privrednog dru{tva za ekolo{ku delatnost ORSES

Zalaèmo se za provereni model kolektivnih operatera

Takse više nego u EU

- Visina naknade direktno uti-~e na cenu proizvoda. Na{e anali-ze pokazuju da naknada u cenijednog elektri~nog {poreta ide ido sedam odsto, friìdera do 10odsto, a televizora i do 15 odsto.Samim tim na{i gra|ani pla}ajupojedine proizvode ~ak i skupljenego u zemljama u okruènju i uEvropskoj uniji, gde je visina na-knade u ceni proizvoda uklju~e-na u proseku 2,19 odsto. Sa takovisokim naknadama i smanje-njem kupovne mo}i stanovni{tvaopada proizvodnja i samim timopadaju i ostali budètski priho-di. Visoke takse direktno uti~u nainflaciju preko rasta cena na ma-lo i najvi{e poga|aju gra|ane saniskim primanjima - komenta-riše Dilpari}.

Pla}anje naknada izbegavaju kompanije kojima jeu interesu samo profit: Dragan Dilpari}

Svi koji po{tuju zakonske obaveze u nepovoljnijemsu poloàju od nelojalne konkurecije: Zorana Nikoli}

Jednostavan princip

- Princip: zaga|iva~ pla}a! veoma je jednostavan. To prakti~no zna~i da onajko stavlja nov proizvod na trì{te Srbije, a koji posle upotrebe pripada poseb-nim tokovima otpada - pla}a ekolo{ku taksu. Deo novca od taksi odlazi na fina-siranje upravljanja posebnim tokovima otpada, tretman, reciklaà i krajnje zbri-njavanje otpada. Ne bi se sve prevaljivalo na krajnjeg kupca - potro{a~a jer on-aj ko plati ekolo{ku taksu moè sa operaterima za tretman otpada potpisatiugovore o isplati dela naknade za sakupljene koli~ine otpada koje predaje nareciklaù i na taj na~in povratiti deo pla}ene eko takse - isti~e Zorana Nikoli}.

hotel hyatt regency, 16. april 2014. godine recikla@na ... 708 (1).pdfbiznis conferencesŸdanas. rs...

Documents