BIZNISHotel Hyatt Regency, 13. novembar 2013. godineconferencesŸdanas. rs

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I OBRAZOVNI SISTEM SRBIJE

BIZNIS ponedeljak, 18. novembar 2013. III

T ako ustrojen obrazovni si-stem odavno je u realnom`ivotu prega`en uzdu` i po-preko, tako da se po inerci-ji proizvode kadrovi za ko-je se ve} na po~etku studija

zna da na tr`i{tu rada za taj profilposla jednostavno nema, niti }e gabiti. Svake godine na tr`i{te radaobrazovni sistem Srbije izbacujestotine novih diplomiranih novina-ra, iako ni ovi {to danas rade jedva`ive. Hiljade novih pravnika, socio-loga, politikologa, astronoma, filo-zofa, izlaze iz obrazovnog sistemaSrbije sa diplomama i akademskimzvanjima, koja ne stvaraju ni{ta os-im pogubne svesti tih diplomaca daih njihova diploma ~ini akadam-skim gra|anima za koje je „obi~an“posao poput posla elektri~ara ili mo-lera, ne{to potpuno ispod ~asti. Ta-ko se Srbija danas nalazi u potpu-nom apsurdu da dr`ava sa jednestrane u strategiji razvoja obrazov-nog sistema projektuje rast brojaljudi sa faklutetskom diplomom donivoa od ~ak 40 posto populacije,dok u isto vreme poslodavci upozo-ravaju da im najvi{e nedostajestru~ni kadar sa srednjom stru~nomspremom, koji obavlja poslove kojisu armiji nezaposlenih akademskihgra|ana uglavnom ispod ~asti. Takose obrazovne strategije i realni ̀ ivot~eono sudaraju poput dva kamionana Ibarskoj magistrali, ali to izgledanikoga ne brine, pa izgleda da je nasnazi maksima u kojoj ako ~injenicegovore druga~ije, tim gore po ~inje-nice.

Jo{ jedan set nepo`eljnih ~injeni-ca, veoma elegantno se ignori{e, i tudolazimo do koncepta obrazovnogFAP-a, do modela u kome hiljadeljudi silom brani svoje pravo da bezrada dobija dr`avni novac. U zakon-skim re{enjima pi{e da je po pravi-lima koja name}e evropski standardstudiranja, prag za upis 60 nekakvihbodova, a kada je neko ove godineprobao da stidljivo, po va`e}em za-konu, taj prag podigne sa 48 na 50,odmah se pojavila prava mala armi-ja studenata bomba{a samoubica,{trajka~a gla|u koji su zapretili da }edo smrti braniti svoje pravo na dr-`avno finansiranje uzaludnih studi-ja. I naravno, kako druga~ije, iza{loim se u susret. Pravo na studiranje odr`avnom tro{ku postalo je cilj sa-mo po sebi, makar i trajalo po osamgodina, makar i dr`ava bankrotira-la, ali o~igledno uvek }e se na}i nekipoliti~ar poput ̂ edomira Jovanovi-}a ili Dragana \ilasa, koji }e, kao {tose to desilo 2011. godine, zbog svog„mekog srca“ i vesele studentskemladosti, pohrliti pred Vladu Srbijeda podr`e studente koji nemaju do-voljno bodova za studije, ali imajuvolju da se za to pravo izbore silomucenjivanja dr`ave sopstvenomsmr}u. Tako je Srbija danas, najma-nje za petinu ispod standarda koji jepo zakonu neophodan za upis na fa-kultet, tako ustrojen sistem upisa

dovodi do toga da studenti studirajudu`e, da su nakon tih studija potpu-no neupotrebljivi na tr`i{tu rada, ida od celog procesa ostaje samo ~istgubitak i za dr`avu i za privredu.Menjanje tog stanja zahteva posedo-vanje ki~menog stuba, spremnostida se ka`e ne ucenama, ali se o~i-gledno to u dr`avnom aparatu Srbi-je jednostavno ne de{ava, i odr`ava-nje na polo`ajima se postavlja kaovrhunski prioritet, makar na krajusve oti{lo u propast. Tako Srbija da-

nas na silu juri kvotu od 40 postoljudi sa fakultetskom diplomom,nepotrebno odr`ava ogroman brojstudenata ~ije se decenijsko studira-nje finansira iz bud`eta, a cena togkompromisa mogla bi biti ogromna.

Sve manji broj u~enika u {kol-skom sistemu, izazvan pravim de-mografskim kolapsom Srbije kaodr`ave, ostavio je za sobom stotinepraznih {kola i hiljade nastavnikabez posla. U obrazovnom sistemuSrbije danas ima preko 225 hiljadau~enika i studenata manje nego {to

ih je bilo 1991.godine. Tako se u sr-cu Beograda na nekoliko stotinametara udaljenosti nalaze osnovne{kole koje su projektovane za 2.000u~enika, ali sada imaju 200 i 500u~enika, ali se od dve {kole ne pravijedna, po{to tu na scenu stupa rodi-teljski FAP model, tako da onda ro-ditelji izlaze na ulice, blokiraju sao-bra}aj, i silom brane svoje pravo danjihova deca ne putuju dvesta meta-ra du`e u {kolu. I tako se pla}ajuogromni tro{kovi za dve poluprazne

{kolske zgrade, i odr`ava mir zasno-van na trulim kompromisima, napopu{tanju prakti~no svakome ko jedovoljno drzak da svoje nezaslu`nopravo brani silom ucene. Tako ume-sto da se u prosvetni bud`et slijustotine miliona evra, koje bi se gene-risale prodajom ili iznajmljivanjempraznog {kolskog prostora, stalno se~uje lament prosvetnih sindikata otome kako nema para, kako su platemale, oprema zastarela, a obrazovnisistem prevazi|en i nepo{tovan.Dok se ujedno, ispod `ita, po malo

{tipa i i uzima od dr`ave na svemu:od biznisa sa rekreativnim nastava-ma u kome se godi{nje vrte stotinemiliona evra i koji je do ove godinebio potpuno van sistema javnih na-bavki, do potpuno maglovitog sta-nja kada je re~ o iznajmljivanju {kol-skih sala za fizi~ko, u kome se taj no-vac protivzakonito ubira na raznena~ine, pa se te uplate tretiraju kaodonacije {koli ili neretko kao dona-cije direktorima {kola, o kojima senaravno odlu~uje u ~etiri oka.

Upravo zato, tu`na je zemlja ukojoj je samo zbog smanjenja brojadece, nastalo preko miliona kvadra-ta praznog {kolskog prostora, ali jebeznade`na zemlja koja makar nepoku{ava da taj vi{ak prostora isko-risti za modernizaciju onog delaobrazovnog sistema koji jo{ uvekima neku {ansu da bude osnovazdravog razvoja ekonomije i dru{tvau celini. Ovako, u sistemskoj prime-ni FAP modela ucene dr`ave, u ko-joj predstavnici ministarstva pro-svete pre ili kasnije, tiho popu{taju

pred ucenama svih vrsta, ceo obra-zovni sistem Srbije tone kao Titanik,i umesto da bude jedan od ve}ih iz-vora prihoda za bud`et, postaje d`i-novsko javno preduze}e u komepreko milion ljudi po raznim osno-vama prima novac od dr`ave. Hilja-de stranih studenata ne mogu dadobiju boravi{nu vizu, privatni uni-verziteti se tretiraju kao strano telo,a dr`avni univerziteti postaju auto-nomni od zemljine te`e, sa slobo-dom da svoj rad mogu da realizujupotpuno neoptere}eni takvim trivi-jalnostima kao {to su ekonomskakriza, nezaposlenost ili bud`etskideficit. Dr`avni obrazovni sistempostaje sam sebi svrha, samo jo{ je-dan na~in da se na dr`avnu platu,potpuno bez osnova, prikop~aju no-ve desetine hiljada ljudi, od kojihneki kao predaju, neki kao u~e, dokneki kao popravljaju poluprazne{kolske zgrade. Zato i ne ~udi pot-puna nezainteresovanost da seogromna imovina, stotine praznih{kola i univerziteta, na nekih na~instave u funkciju razvoja obrazovnogsistema. Ipak, posebno u svetlu ~i-njenice da je pravljenje bud`eta za2014. godinu o~igledno prijatno po-put va|enja umnjaka, raznovrsniprosvetni FAP udarnici, mogli bi seiznenaditi brzinom kojom }e se vra-titi u zemljinu orbitu, pod vlastomra`ene Zemljine te`e. Makar izbog toga {to niko sa strane ne}emo}i da shvati, za{to bi davao kredi-te dr`avi koja ima milijarde evra ne-kori{}ene imovine, koju niko ni nepoku{ava da stavi u bilo kakav smi-saoni plan kori{}enja.

@ELJKO PANTI]

Tu`na je zemlja u kojoj je samo zbog smanjenja broja dece, nastalo preko milionakvadrata praznog {kolskog prostora, ali je beznade`na zemlja koja makar ne

poku{ava da taj vi{ak prostora iskoristi za modernizaciju onog dela obrazovnogsistema koji jo{ uvek ima neku {ansu da bude osnova zdravog razvoja ekonomije i

dru{tva u celini. Ovako, u sistemskoj primeni FAP modela ucene dr`ave, u kojojpredstavnici ministarstva prosvete pre ili kasnije, tiho popu{taju pred ucenama

svih vrsta, ceo obrazovni sistem Srbije tone kao Titanik, i umesto da bude jedan odve}ih izvora prihoda za bud`et, postaje d`inovsko javno preduze}e u kome preko

milion ljudi po raznim osnovama prima novac od dr`ave.

Obrazovni FAPPoput radnika pribojskog FAP-a, koji su iza{li na prugu ne bi li odbranili svoje pravo da i dalje primaju platu i ni{ta ne rade, u obrazovnom sistemu Srbije ovaj model pritiska je uhodan do savr{enstva, i primenjuju ga svi: od profesora i nastavnika do u~enika, studenata i roditelja. Rezultat politike popu{tanja pritiscima jeste suludi sistem finansiranja obrazovnog sistema

u kome postoje stotine miliona evra u praznim {kolskim zgradama, i sirotinjski prosvetni bud`et koji tro{i preko 95 posto na plate, a tek nekoliko procenata na modernizaciju nastave.

O brazovne ustanove uSrbiji raspola`u veli-kim prostorom kojinije iskoriš}en. Izda-vanjem, prodajom iliprenamenom tog pro-

stora mogli bi da se ostvare zna-~ajni prihodi, koje bi trebalousmeriti u modernizaciju siste-ma obrazovanja, ocenjeno je nakonferenciji Javno-privatnopartnerstvo i obrazovni sistemSrbije, odr`anoj u Danas konfe-rens centru. U~esnici skupa suse slo`ili da bi inicijativa za us-postavljanje takvog partnerstvatrebalo da potekne od dr`ave, apredstavnici ministarstava pri-vrede i prosvete potvrdili su dasu spremni da je podr`e.

Zoran Ma{i}, dr`avni sekre-tar u Ministarstvu prosvete, na-uke i tehnolo{kog razvoja, nespori da u obrazovnom sistemuima prostora koji je nenamenskiiskori{}en ili se uop{te ne kori-sti, ali podse}a da se ta konstata-cija odnosi uglavnom na manjegradove i ruralne sredine.

- Pitanje je ko je zaintereso-van da u tim prostorima u|e ujavno-privatno partnerstvo, alisvakako treba razmotriti na~inekori{}enja ovakvih objekata.Mnoge obrazovne ustanove iz-daju {kolski prostor, ali zbogneodgovaraju}ih zakonskih re-{enja suo~avamo se sa proble-mom pra}enja tokova tih priho-da. De{ava se da se ta sredstva

ne koriste za unapre|enje obra-zovnog procesa, ve} idu na po-gre{nu stranu - naveo je Ma{i}.

On je ukazao i na to da mno-ge {kole i fakulteti izdaju prostorbez saglasnosti osniva~a, odno-sno Ministarstva prosvete, kojenema podatke ne samo o brojukvadrata ve} i o tome kolikoustanove na ovaj na~in zara|u-ju. Ma{i} ka`e da se ta sredstvavode kao sopstveni prihodi usta-nova, ali da ona ne bi smela biti„apriori na raspolaganju direk-torima {kola i dekanima fakulte-ta, jer je re~ o bud`etskim usta-novama“. Dodaje da treba na}i„korektno zakonsko re{enje“koje }e omogu}iti da se taj novackontroli{e i spre~e malverzacijekoje su proteklih godina eviden-tirane u nekim {kolama i viso-ko{kolskim ustanovama u Srbi-ji.

Jovica Jakovac, izvr{ni part-ner Solidity Real Estate, ukazaoje na ~injenicu da je u prethod-nih desetak godina registrovano15.000 u~enika manje, ali i da se,uprkos tome, pove}ava brojodeljenja i {kola. On je rekao daje dr`ava vlasnik ogromnih po-vršina neiskori{}enog {kolskogzemlji{ta, s obzirom na to da ni-je vlasnik samo zgrada ve} i dvo-ri{ta, sportskih terena, a u ne-kim slu~ajevima i lokacija od trido ~etiri hektara. On je naveo dase vrednost zemlji{ta na kojimase nalaze neke {kole u centru Be-ograda meri milionima evra.

- Broj u~enika se smanjuje itaj trend }e se, po svemu sude}i,nastaviti, {to zna~i da }e neisko-

ri{}enog prostora biti sve vi{e.Zato moramo da na|emo na~i-na da prihodujemo, ali je pitanje{ta raditi sa takvim objektima:da li ih sru{iti, iznajmiti ili sklo-piti partnerstva sa privatnim{kolama. ^injenica je da je ve}i-na stranih {kola otvorena u ku-}ama na Dedinju i Senjaku, alirazloge za to ne treba tra`iti uekskluzivnosti lokacije, ve} i to-me {to nismo bili dovoljno ak-tivni da prona|emo na~in kakoda sara|ujemo sa tim privatnimsubjektima - ocenio je Jakovac idodao da pitanje iskori{}enostipraznog {kolskog prostora naatraktivnim lokacijama nije jed-nostavno re{iti jer se deca nemogu usmeriti u {kole kilome-trima daleko od mesta stanova-nja, da bi se investitorima daloto zemlji{te za gradnju.

Mladen [ar~evi}, generalnimenad`er Obrazovnog sistema„Ru|er Bo{kovi}“, podse}a dasu privatne obrazovne ustanovepre desetak godina bile prinu|e-ne da na te`i na~in re{avaju pro-blem obezbe|ivanja prostora zarad u skladu sa propisanim stan-dardima, te da je za javno-pri-vatno partnerstvo u tom dome-nu kasno. On se sla`e da neisko-ri{}eni {kolski prostor predsta-vlja ogroman resurs kojim se,kako ka`e, ne bavi ni urbanizamni prosvetna vlast. [ar~evi} ka`eda ima {kola koje su vazdu{nomlinijom udaljene 300 metara ikoje su gra|ene za 1.500 do2.000 u~enika, ali danas jednupoha|a 200, a drugu 600 |aka.Prema njegovoj oceni, da bi se

izbegli eventualni protesti rodi-telja zbog spajanja {kola, ovakveslu~ajeve ne bi trebalo re{avatipojedina~no, ve} sistemski.

- Podatak da ~ak 50 odsto odoko 70 srednjih {kola u Beogra-du nema fiskulturne sale koje bise, ina~e, mogle izgraditi u {kol-skim dvori{tima, govori u priloguspostavljanju javno-privatnogpartnerstva od koga bi obe stra-ne imale koristi. Utoliko pre štozbog takve situacije Grad Beo-grad, ve} decenijama unazad, iz-dvaja ogromna sredstva za izmi-rivanje obaveza prema sport-skim centrima u kojima u~eniciimaju nastavu fizi~kog - upozo-rava [ar~evi}.

Mogu}nost za racionalnijekori{}enje resursa on vidi i u for-miranju ekipa majstora na ni-vou lokalnih samouprava koji bibili zadu`eni za sve popravke u{kolama. Oni bi zamenili sada-{nju „armiju domara“, kojiuglavnom servisiraju samo sitnekvarove, dok se ostale popravkedodatno pla}aju. U{tede se mo-gu ostvariti i u organizaciji eks-kurzija, tako {to bi umesto agen-cija tim poslom mogli da se ba-ve istori~ari, geografi i drugi na-stavnici koji su tehnolo{ki vi{aki koji bi na taj na~in zaradili pla-tu dok ~ekaju radno mesto.

Milovan Stani{i}, rektor Uni-verziteta Singidunum, ukazujeda je i u visokom obrazovanjuneophodna racionalizacija.

- Ako se ima u vidu da je dr-`ava univerzitetima koje jeosnovala dala zgrade, opremu,novac za materijalne tro{kove,da za jednog redovnog studentaizdvaja 1.870 evra godi{nje i akoti univerziteti mogu da upi{u isamofinansiraju}e studente, po-stavlja se pitanje kako posluju sagubitkom, a privatni univerzite-ti sa dobitkom, ula`u i grade -ka`e Stani{i}.

Prema njegovom mi{ljenju,za uspostavljanje javno-privat-nog partnerstva neophodno jepodizanje nivoa kvaliteta, raci-onalnije kori{}enje materijal-nih i nematerijalnih resursa,privla~enje novih klijenata ipobolj{anje rezultata poslova-nja. Stani{i} se zala`e i za pro-menu sistema finansiranja jav-nog visokog obrazovanja, jer sesada doga|a da su neki studen-ti na bud`etu po {est-sedamgodina, imaju obezbe|en sme-{taj i ishranu u studentskimdomovima i druge beneficije,

dok drugi pla}aju svoje {kolo-vanje.

- Umesto finansiranja usta-nova, trebalo bi pre}i na finansi-ranje studenata. Jer ako ustano-va dobija novac samo zato {topostoji, onda ne vodi ra~una ousagla{enosti studijskih progra-ma sa potrebama privrede, po-slodavaca i dru{tva u celini, nitije zainteresovana za podizanjekvaliteta. Privreda i poslodavci

su ti koji treba da ka`u koji im jeprofil stru~njaka potreban -smatra Stani{i}.

On se zalo`io za racionalnijekori{}enje infrastrukture i mate-rijalnih resursa kroz integracijuuniverziteta, izdavanje ili proda-ju vi{ka prostora na dr`avnimvisoko{kolskim ustanovama,kao i kreiranje zajedni~kih stu-dijskih programa sa privatnimsektorom. Kada je re~ o racio-nalnijem kori{}enju nemateri-jalnih resursa, ono se ogleda uracionalizaciji kadrova integra-cijom univerziteta, osavremenji-

vanju studijskih programa, jermnogi ne odgovaraju potreba-ma privrede i novim obrazov-nim, istra`iva~kim i konsaltinguslugama univerziteta, koji poStani{i}evim re~ima, treba dabudu konstalting centri za pri-vredu.

- Dr`avni univerziteti moglibi da budu izvor profita, ali jepotrebna integracija, mena-d`erski pristup, modernizacija,racionalizacija i zajedni~ki na-stup. Dr`ava mora da pove`ejavni i privatni sektor i da budekontrolor, a samo tako se moguostvariti pravi rezultati. Ukolikoto bude pojedina~na inicijativaustanova, privatnici }e se bojatida im neko ne ka`e da su uzelivi{e, a dr`avni univerziteti da ihje neko iskoristio - poru~io jeStani{i}.

Da je ve}e u~e{}e privrede nesamo u visokom ve} i u sred-njem obrazovanju nu`no uka-zao je i Du{an Pavlovi}, savetnikministra privrede. On je naveoda poslodavci najvi{e tra`e obra-zovne profile prvog, tre}eg i ~e-tvrtog stepena stru~nosti, ali daje takvih kadrova nedovoljno natr`i{tu rada.

- Veliki broj u~enika motivi-san je da studira i ne `eli da po-ha|a srednje stru~ne {kole, ve}se upisuju u gimnazije kako biimali bolju prohodnost ka viso-kom obrazovanju. To se jasno vi-

delo na poslednjoj maloj maturi,kad nije bilo filtera da razdvoji komo`e da ide u gimnazije, a ko ustrukovne {kole. Ogromna ve}i-na dece opredelila se za gimnazi-je, dok su stru~ne {kole ostaleprazne - ka`e Pavlovi}.

On navodi da veliki broj svr-{enih srednjo{kolaca nastavljastudije zahvaljuju}i zna~ajnojdr`avnoj intervenciji u oblastivisokog obrazovanja, koja s jed-ne strane ne dozvoljava fakulte-tima da podi`u {kolarine, a sdruge odre|uje minimalan brojstudenata koji se mogu upisati.

- Problem se mo`e lako re{iti.Ako podignete lestvicu za ulazakna studije i omogu}ite fakulteti-ma da sami odre|uju broj stude-nata i cene {kolarine, u tom tre-nutku }e se broj upisanih smanji-ti, a zna~ajan broj mladih }e biti

usmeren ka zanimanjima kojeprivreda tra`i - tvrdi Pavlovi}.

Dr`avni sekretar u Ministar-stvu prosvete Zoran Ma{i}, me-|utim, podse}a da Strategijaobrazovanja Srbije predvi|a po-ve}anje broja u~enika u gimna-zijama, kao i pove}anje broja vi-sokoobrazovanih. On isti~e da jegimnazijsko obrazovanje jeftini-je, te da se u stru~nim {kolamamoraju transformisati nastavniprogrami jer u~enici nemaju do-voljno prakse i nisu na pravi na-~in edukovani i profesionalnousmereni. Ma{i} dodaje da po-slodavci moraju u ve}oj meri dabudu uklju~eni u kreiranje obra-zovnog procesa u srednjemstru~nom i visokom obrazova-nju, ali da privreda dosad nijepokazala interesovanje za aktiv-nije u~e{}e u tome.

Zoran Ma{i}, dr`avni sekretar u Ministarstvu prosvete

Mnoge {kole i fakulteti izdaju prostor bezsaglasnosti Ministarstva prosvete, koje nemapodatke ne samo o broju kvadrata ve} i o to-me koliko ustanove na taj na~in zara|uju. Tasredstva se vode kao sopstveni prihodi usta-nova, iako ne bi smela da budu apriori na ras-polaganju direktorima {kola i dekanima fakul-teta, s obzirom na to da je re~ o bud`etskimustanovama.

Jovica Jakovac, izvr{ni partner Solidity Real Estate

U prethodnih desetak godina registrova-no je 15.000 u~enika manje, ali se, uprkostome, pove}ava broj odeljenja i {kola. ^inje-nica je, tako|e, da je dr`ava vlasnik ogrom-nih površina neiskori{}enog {kolskog ze-mlji{ta, s obzirom na to da nije vlasnik samozgrada ve} i dvori{ta, sportskih terena, a unekim slu~ajevima i lokacija od tri do ~etirihektara. Vrednost zemlji{ta na kojima se na-laze neke {kole u centru Beograda meri semilionima evra.

Mladen [ar~evi}, generalni menad`er O[ „Ru|er Bo{kovi}“

Podatak da ~ak 50 odsto, od oko 70 srednjih{kola u Beogradu, nema fiskulturne sale govo-ri u prilog uspostavljanju javno-privatnog part-nerstva od koga bi obe strane imale koristi.Utoliko pre što zbog takve situacije Grad Beo-grad, ve} decenijama unazad, izdvaja ogrom-na sredstva za izmirivanje obaveza premasportskim centrima u kojima u~enici imaju na-stavu fizi~kog.

Milovan Stani{i}, rektor Univerziteta Singidunum

Umesto finansiranja ustanova, trebalo bipre}i na finansiranje studenata. Jer ako usta-nova dobija novac samo zato {to postoji, on-da ne vodi ra~una o usagla{enosti studijskihprograma sa potrebama privrede, poslodava-ca i dru{tva u celini, niti je zainteresovana zapodizanje kvaliteta. Privreda i poslodavci su tikoji treba da ka`u koji im je profil stru~njakapotreban.

Du{an Pavlovi}, savetnik ministra privrede

Poslodavci najvi{e tra`e obrazovne profileprvog, tre}eg i ~etvrtog stepena stru~nosti,ali je takvih kadrova nedovoljno na tr`i{tu ra-da. Veliki broj u~enika motivisan je da studi-ra i ne `eli da poha|a srednje stru~ne {kole,ve} se upisuju u gimnazije kako bi imali bo-lju prohodnost ka visokom obrazovanju. Tose jasno videlo na poslednjoj maloj maturi,kad nije bilo filtera da razdvoji ko mo`e daide u gimnazije, a ko u strukovne {kole kojesu ostale prazne.

BIZNISponedeljak, 18. novembar 2013. ponedeljak, 18. novembar 2013.IV V

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I OBRAZOVNI SISTEM SRBIJE

Uspostavljanje javno-privatnog partnerstva - potreba ili daleka budu}nost

Gde se odliva novac od iznajmljivanja školskog prostora

Vesna Andri}

Slika obrazovnih ustanova

U obrazovnom sistemu Srbije ima 1,2 miliona u~enika i studenata sa kojimaradi 125.000 zaposlenih. Mre`u obrazovnih ustanova ~ini 159 pred{kolskih usta-nova, 1.246 osnovnih {kola sa 2.543 izdvojena odeljenja, 518 srednjih {kola (383srednjih stru~nih i 129 gimnazija) i 47 umetni~kih srednjih {kola. Kada je re~ o vi-sokom obrazovanju, u Srbiji ima sedam dr`avnih i devet privatnih univerziteta i67 visokih strukovnih {kola.

Sportski centri profitiraju od iznajmljivanja hala za izvo|enje nastave fizi~kog

Boravišne dozvole ko~edolazak stranih studenata

U raspravi, nakon glavne panel-diskusije, otvoreno je pita-nje dolaska ve}eg broja stranih studenata koji ̀ ele da stu-diraju na univerzitetima u Beogradu. Rektor Univerziteta

Singidunum Milovan Stani{i} ka`e da ve} godinu dana 2.000 stra-nih studenata, koji su zainteresovani za upis na taj univerzitet, ~e-kaju dobijanje viza, a da bi se od novca koje bi platili za {kolovanje,sme{taj i ishranu moglo zaraditi ~ak deset miliona evra.

- Nekome je u interesu da ti studenti ne do|u u Srbiju. Mi }emobiti prinu|eni da tra`imo partnere u regionu i tamo {aljemo svojeprofesore. Ne mo`emo svakoga smatrati potencijalnim teroristom,to su ljudi koji imaju svoje karijere, koji nisu osu|ivani, mnogi suspremni da daju bankarske garancije za ~etiri godine studija. Nevidim razloga da se ova pri~a ko~i jer }e ti studenti izgubiti strplje-nje i odustati od dolaska u Srbiju - ka`e Stani{i}, napominju}i dana Univerzitetu Singidunum trenutno studira oko 300 stranih aka-demaca.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu, prosvete, nauke i tehnolo{kograzvoja Zoran Ma{i} isti~e da postoje objektivni problemi u privla-~enju ve}eg broja stranih studenata koji se pre svega odnose naizdavanje boravi{nih dozvola.

- To bi trebalo br`e i efikasnije da se re{ava na nivou Ministar-stva unutra{njih poslova. Drugi problem je {to nijedan privatni uni-verzitet nema kampus, niti studentske domove u kojima bi stranistudenti bili sme{teni, a to je jedan od zna~ajnih preduslova kojetreba ispuniti - ka`e Ma{i}.

On je kazao da problema ima i sa studijama na daljinu, jer pova`e}im zakonskim propisima studenti koji na ovaj na~in studira-ju ispite moraju da pola`u u sedi{tu visoko{kolske ustanove. Ma-{i} ka`e da se zakon mora promeniti i prona}i adekvatno re{enje zapolaganje ispita. On je naveo primer jednog privatnog univerzite-ta za ~ije su studije na daljinu zainteresovani mladi iz Nigerije. Onibi po va`e}em Zakonu bili prinu|eni da nekoliko puta godi{njedolaze u Beograd i pola`u ispite, {to bi im stvorilo velike tro{kove,~ak ve}e od {kolarine. V. A.

RASPRAVA

Foto

: fAn

toni

o Ah

el /

FoNe

t

MARKETponedeljak, 18. novembar 2013.VI