Nakon neke stresne situacije često čujemo “skočio mi adrenalin”;

Ako se neko uznemiri ili je agresivan, kažemo “smiri hormone” ...

Naziv hormoni potiče od grčke reči hormeo što znači potičem, nagonim, izazivam.

Šta su hormoni, kako deluju? Šta deluje na hormone i kako ćemo prepoznati da je došlo do poremećaja hormona?   Svakodnevno koristimo izraz “hormoni”. U kakvoj su vezi duševni život i hormoni ?

Hormoni su prirodna, biološki aktivna, organska jedinjenja koja se stvaraju u žlezdama sa

unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde), i imaju osobinu da regulišu rad drugih organa i

tkiva

Hormoni su hemijske supstance koje proizvode žlezde s unutrašnjim lučenjem.

Unutrašnje lučenje znači da se hormoni luče direktno

u krv, a krv ih raznosi do tkiva ili organa u kojima kontrolišu hemijske procese.

Žlezde s unutrašnjim lučenjem i njihovi hormoni su:1. hipofiza (hormoni koji podstiču lučenje u ostalim žlezdama),2. štitasta žlezda (tiroksin),3. nadbubrežna žlezda (adrenalin, kortikosteroidi),4. gušterača (insulin),5. polne žlezde - polni hormoni: ženski (estrogen i progesteron) i muški (testosteron).

SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM ČINE: • 1-epifiza• 2-hipofiza• 3-štitna žlezda • 4-grudna žlezda• 5-nadbubrežna žlezda• 6-pankreas (gušterača)• 7-jajnici• 8-testisi

EPIFIZA ili pinealna žlezda• Međumozak je pokriven ostalim delovima mozga

tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Epifiza ili pinealna žlezda (lat.Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda  u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti.

Melatonin proizvodi epifiza za vreme sna i on reguliše “biološki

časovnik”

Održavanje normalnog nivoa melatonina u organizmu može biti veoma korisno za odlaganje nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i ishemije mozga, odnosno moždanog udara. Testiranja su pokazala da se može smanjiti i stepen neurodegenerativnih promena u organizmu. Utvrđeno je, takođe, da dovoljna količina ovog hormona pozitivno utiče na raspoloženje, dok njegov nedostatak dovodi do uznemirenosti, zamora i lošeg raspoloženja. Smatra se i da melatonin sprečava srčani udar uzrokovan stresom, tako što smanjuje proizvodnju kortikosteroida koji mogu da oštete srčani mišić.

melatonin

Serotonin

• Серотонин је хормон задовољства a,учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола.

• Серотонина има и у чоколади, али и у многим другим намирницама: млеко, сир, воће, вино... Медикаменти који повећавају количину серотонина се користе у лечењу депресије

Dopamin• Делује и као хормон кога лучи 

хипоталамус, а који инхибира лучење пролактина из хипофизе. Из допамина се синтетише адреналин и норадреналин.

Hipotalamus Hipotalamus koordinira rad žlezda endokrinog sistema, reguliše emocije, i reguliše određene visceralne aktivnosti (rad određenih unutrašnjih organa)

• Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa.

Hipofiza je kraljica među žlezdama s unutrašnjim lučenjem.

Hipofiza luči hormone pod dejstvom hormona hipotalamusa, autonomnog nervnog sistema i povratne sprege endokrinih žlezda na koje deluje.

Luči hormone za rast i reprodukciju

Položaj hipofize kod bebe

hipofiza

Hipofiza se nalazi s donje strane mozga. Prema svom položaju najzaštićeniji je deo tela. Velika je oko 1 cm i teška oko 0,5 grama. Smeštena je na bazi velikog mozga , kao moždani privezak...

Hipofiza je najznačajnija endokrina žlezda. Proizvodi mnoge hormone i upravlja radom svih drugih žlezda.Razlikuju se dva dela: prednji i zadnji režanj koji imaju različitu funkciju

Prednji režanj hipofize

Zadnji režanj hipofize

HORMONI HIPOFIZE

HORMONI PREDNJEG REŽNJA HIPOFIZE

.

HORMONHORMON FUNKCIJAFUNKCIJA

FOLIKULO-STIMULIRAJUĆI HORMONFOLIKULO-STIMULIRAJUĆI HORMON FSHFSH RAST I SAZREVANJE JAJNE ĆELIJERAST I SAZREVANJE JAJNE ĆELIJE

RAZVOJ SEMENIH KANALIĆA IRAZVOJ SEMENIH KANALIĆA I

SPERMATOGENEZASPERMATOGENEZA

LUTEINIZIRAJUĆI HORMONLUTEINIZIRAJUĆI HORMON LHLH ZAJEDNO SA FSH IZAZIVA OVULACIJUZAJEDNO SA FSH IZAZIVA OVULACIJU

RAZVOJ ŽUTOG TELARAZVOJ ŽUTOG TELA

LUČENJE MUŠKIH POLNIH HORMONALUČENJE MUŠKIH POLNIH HORMONA

TIREO-STIMULIRAJUĆI HORMON TIREO-STIMULIRAJUĆI HORMON TSHTSH RAZVOJ ŠTITNE ŽLEZDE I LUČENJERAZVOJ ŠTITNE ŽLEZDE I LUČENJE

NJENIH HORMONANJENIH HORMONA

ADRENO-KORTIKOTROPNI HORMON ADRENO-KORTIKOTROPNI HORMON ACTHACTH RAZVOJ NADBUBREŽNIH ŽLEZDA IRAZVOJ NADBUBREŽNIH ŽLEZDA I

LUČENJE NJENIH HORMONALUČENJE NJENIH HORMONA

LAKTOSTIMULIRAJUĆI HORMONLAKTOSTIMULIRAJUĆI HORMON

LSHLSH PROLAKTINPROLAKTINRATVOJ MLEČNE ŽLEZDE, STVARANJERATVOJ MLEČNE ŽLEZDE, STVARANJE

MLEKA, MAJČINSKI INSTINKTMLEKA, MAJČINSKI INSTINKT

SOMATOTROPNI HORMONSOMATOTROPNI HORMON STHSTH HORMON RASTAHORMON RASTA

HORMONI ZADNJEG I SREDNJEG REŽNJA

HORMONHORMON FUNKCIJAFUNKCIJA

ANTIDIURETIČKI HORMONANTIDIURETIČKI HORMON

ADHADH - - VAZOPRESINVAZOPRESINMETABOLIZAM VODE, ODRŽAVANJEMETABOLIZAM VODE, ODRŽAVANJE

OSMOTSKOG I KRVNOG PRITISKAOSMOTSKOG I KRVNOG PRITISKA

OKSITOCINOKSITOCIN KONTRAKCIJE GLATKE MUSKULATUREKONTRAKCIJE GLATKE MUSKULATURE

POROĐAJ, PRAŽNJENJE VIMENAPOROĐAJ, PRAŽNJENJE VIMENA

Ako hipofiza u djetinjstvu neke osobe luči previše hormona rasta, ta osoba će imati giganski (divovski) rast. U suprotnom slučaju, ako ne luči dovoljno hormona, tada se ta osoba neće dovoljno razviti, tj. imaće patuljasti rast.

Poremećaji hormona hipofize

Pored tumora, poremećaji hipofize vide se kod žena nakon porođaja koje su izgubile dosta krvi. Zbog gubitka krvi padne pritisak, ćelije hipofize propadaju pa ona slabo luči. Pošto rad štitaste i nadbubrežne žlezde zavisi od rada hipofize, dolazi do pada nivoa hormona tih žlezda. Simptomi su duševne smetnje tipične za poremećaj rada tih žlezda.

Хормон раста или соматотропин је пептидни хормон  (садржи 180 а.к) кога лучи предњи режањ хипофизе (аденохипофиза), а има улогу и у рагулацији разних метаболичких процеса.

Соматотропин

Štitasta, a ne “štitna” žlijezda

TIREOIDNA ŽLEZDA

Žlezda sa unutrašnjim lučenjem nalazi se na donjoj prednjoj strani vrata ima oblik štita, sa dva krila i udubljenjem u sredini.

Zato se u svim jezicima ova žlezda zove štitolika ili štitasta žlezda.

Latinski se zove glandula thyreoidea. Kod nas se pogrešno odomaċio izraz štitna žlezda, što donosi asocijaciju kako ova žlezda štiti od nečega. (Ako je veċ reč o odbrani organizma od stranih napada, onda bi ovaj naziv više odgovarao za susednu žlezdu thymus (dušica), koja igra ulogu u stvaranju T limfocita, a oni su važni za imunitet.)

Štitolika žlezda luči hormon tiroksin, koji reguliše i podstiče metabolizam organizma.

Pojačan rad štitaste žlezde (hipertireoza) dovodi do preteranog lučenja tiroksina što uzrokuje ubrzan rad svih organa i ubrzan metabolizam i rad srca, creva, poveċanje krvnog pritiska, mršavljenje i promene na očima od kojih je najvažnija izbuljenost očiju (egzoftalmus). (Bazedovljeva bolest) Smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde dovodi do nedostatka tiroksina (hipotireoza), što se ispoljava u sporijem radu niza organa:usporeno je mišljenje, depresija, paranoja i halucinacije. Uz psihičke simptome, ide i porast telesne težine, dubok glas, podbulost lica, nepodnošenje hladnoće itd.

Tiroksin

Nedostatak hormona štitaste žlezde izaziva pojačnu stimulaciju hipofize na lučenje tireotropnog hormona (TSH), koji onda inicira bujanje tkiva žlezde što se odražava u pojavi  gušavosti (strume). Osnovni simptom oslabljenog rada tireoidee je malaksalost i oseċaj hroničnog umora.

HORMONI ŠTITNE ŽLEZDE

.HORMONHORMON FUNKCIJAFUNKCIJA SMANJENO SMANJENO

LUČENJELUČENJEPOVEĆANOPOVEĆANO

LUČENJELUČENJE

TIROKSINTIROKSIN OKSIDACIONOKSIDACIONOO

REDUKCIONI REDUKCIONI PROCESIPROCESI

BAZALNI BAZALNI METABOLIZAMETABOLIZAMM

USPOREN USPOREN METABOLIZAMMETABOLIZAM

GUŠAVOSTGUŠAVOST

TROMOST,TROMOST,

POSPANOST,POSPANOST,

SNIŽENA SNIŽENA TEMPERATURATEMPERATURA

UBRZANUBRZAN

METABOLIZAMETABOLIZAM,M,

MRŠAVOST, MRŠAVOST,

POVIŠENA POVIŠENA TEMPERATURTEMPERATURAA

UBRZAN UBRZAN PULS,PULS,

NERVOZANERVOZA

TIREOKALCITONINTIREOKALCITONIN REGULIŠEREGULIŠE

KONCENTRACKONCENTRAC..

Ca i P U KRVICa i P U KRVI

POVEĆANAPOVEĆANA

KONCENTRACIJKONCENTRACIJAA

Ca i P U KRVICa i P U KRVI

SMANJENASMANJENA

KONCENTRACIKONCENTRACIJAJA

Ca i P U KRVICa i P U KRVI

DEPONOVANJDEPONOVANJE E

U KOSTIMAU KOSTIMA

GRUDNA ŽLEZDA

• Timus ili grudna žlezda je organ smešten u prednjem, gornjem delu grudnog koša.Timus je centralni organ limfatičnog sistema. Kod novorođenčeta i dece je dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u mesno telo.

•

Timus – grudna žlezda

Timus igra važnu ulogu u sazrevanju T limfocita i razvoju imunološke tolerancije.

T limfociti (T ćelije) su odbrambene ćelije koje mogu da prepoznaju i eleminišu razne strane faktore. Imunološke (odbrambene) ćelije prepoznaju ćelije organizma kao ”svoje” i ne reaguju protiv njih, postoji imunološka tolerancija. U protivnom ako dođe do rakcije odbrambenih ćelija protiv sopstvenog organizma dolazi do nastanka autoimunih bolesti.

Timozin je hormon koji podstiče proizvodnju limfocita (limfocit je oblik belog krvnog zrnca).

Limfoidni organi: organi imunog sistema koji se bave rastom, razvojem i distribucijom limfocita.

Tимозин

Humani limfocit viđen elektronskim mikroskopom

GRAĐA I FUNKCIJA NABUBREŽNE ŽLEZDE:

Nadbubrežna žlezda ima dva dela:KORU i SRŽ

KORA nadbubrežne žlezde luči tri tipa hormona:Hormone koji regulišu promet minerala u organizmu (mineralkortikoidi ), koji regulišu promet šećera (glikokortikoidi) i hormone slične polnim hormonima.(muške i ženske polne hormone)Kod normalnih i zdravih ljudi oni se ne luče. U slučajevima oboljenja, npr. tumora, dolazi do lučenja.

ADRENALNA ili NADBUBREŽNA ŽLEZDA

NADBUBREZNE ZLEZDE

KORTIKOSTEROIDI

●● HORMONI KORE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, NASTAJU BIOSINTEZOM IZ

HOLESTEROLA

●● IZOLOVANO JE I IDENTIFIKOVANO OKO 50 RAZLIČITIH HORMONA

●● MINERALOKORTIKOIDI

ALDOSTERON KORTIKOSTERON

(obezbeđuju ravnotežu jona Na+, K+ , Cl- i H2O )

● ● GLUKOKORTIKOIDI - kortizol (deluju na metabolizam ugljenih hidrata i belančevina; utiču na povećanje lučenja HCl i pepsina u želucu, kao i na sekreciju pakreasnih enzima; pojačavaju apetit)

GLUKOKORTIKOIDI

KORTIZON

11

C

CH3

CH3

H H

H

CH2OH

O

O

OHHO

C

CH3

CH3

H H

H

CH2OH

O

O

OHO

11-dehidrogenaza

(11β)-11,17,21-trihidroksipregn-4-en-3,20-dion

KORTIZOL (HIDROKORTIZON)

SRŽ nadbubrežne žlezde luči dva tipa hormona: Epinefrin (adrenalin) i

Norepinefrin (noradrenalin)

Adrenalin povećava nivo šećera u krvi. Adrenalin kontrahuje krvne sudove u svim organima osim u mišićima;naročito u koži i trbušnim organima, istiskuje krv iz slezine i sva krv prelazi u mišiće. Važan je za održavanje telesne temperature i opstanak životinja i čoveka na hladnoći. (šećer u krvi povećava telesnu temperaturu).

Noradrenalin kontrahuje sve krvne sudove u telu. Oba hormona povećavaju krvni pritisak.

Epinefrin (adrenalin) , tip hormona - kateholamin

Norepinefrin (noradrenalin) , tip hormona - kateholamin

HORMONI NADBUBREŽNIH ŽLEZDA

KORA

MINERALOKORTIKOSTEROIDI REGULIŠU PROMET Na i K

GLUKOKORTIKOSTEROIDI METABOLIZAM ŠEĆERA, MASTI,PROTEINAANTIFLOGISTIČKO I ANTIALERGIJKODEJSTVO, SMANJUJU SINTEZU ANTITELA I BROJLIMFOCITA

ANDROGENIISTO DEJSTVO KAO MUŠKI POLNI HORMONI

SRŽ

ADRENALIN i NORADRENALINDELUJE SLIČNO DRAŽENJU SIMPATIKUSA

Poremećaji hormona nadbubrežne žlijezdeNajčešće nastaje poremećaj nivoa kortikosteroida, i to može biti zbog bolesti same žlezde, ili zbog uzimanja hormona u svrhu lečenja nekih bolesti (npr. reumatske bolesti, zloćudne bolesti, sprečavanje odbacivanja organa nakon transplantacije i sl.), ili pak zbog prestanka uzimanja hormona. Sniženi nivo kortikosteroida prate blage duševne smetnje, kao apatija, brzo umaranje, razdražljivost i depresija, a mogu se razviti konfuzija i nerealne ideje ili halucinacije.Povišen nivo kortikosteroida najčešće vodi u depresiju, praćenu nemirom, uz sklonost samoubistvu. Čest je poremećaj pamćenja i koncentracije, kao i simptomi slični shizofreniji (nerealne ideje, osećaj proganjanja, halucinacije).

Pankreas• Gušterača, poznata i pod nazivom pankreas, je veoma važna žlezda u sistemu organa za varenje. Dugačka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata.

Гуштерача обавља двоструку улогу:• излучује сокове потребне за прераду хране у цревима, који се мешају са жучи из јетре. То је егзокрина функција гуштераче;• у крв лучи хормоне, који делују у другим деловима тела, што представља ендокрину функцију гуштераче.• Ендокрина функција панкреаса огледа се у раду ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца. Ова острвца се сатоје из три типа ћелија: алфа, бета и делта. β ћелије излучују хормон 

инсулин (лат. insula - острво), док α излучују глукагон. δ ћелије луче хормон соматостатин који ихибира секрецију осталих хормона.

Излучивање инсулина подстиче гликоза, а инсулин смањује садржај гликозе у крви (крвни шећер), уколико је то потребно. Када је шећер у крви низак (за време оброка, а нарочито при гладовању), инсулин се готово не излучује. Како висок шећер у крви подстиче излучивање инсулина, у крви га има више након сваког оброка мешовите хране са угљеним хидратима. Инсулин делује не само на гликозу, већ и на друге хранљиве материје (беланчевине, масти) које храна садржи. Шећер у крви прецизно указује на потребу организма за енергијом. Када хране има довољно, довољно има и гликозе у крви и излучивање инсулина је непрестано повећано. Уз његову помоћ, вишак енергије, који стиже са храном, таложи се у ткивима (гликоза у скробу, у јетри и мишићима, беланчевине у мишићном и масном ткиву). Ако хране нема довољно, шећер у крви опадне.

Инсулин је полипептидни хормон који регулише метаболизам угљених хидрата, па се користи за лечење шећерне болести (хормон тзв. Лангерхансових ћелија у гуштерачи). Настаје у нарочитим ћелијама (ћелије бета), у острвцима хормонски активних ћелија (Лангерхансова острвца), којих у гуштерачи има 1,5 милион. Све бета ћелије тешке су само 2 грама, што је у односу на више од 75.000 грама просечне човекове тежине, заиста незнатна количина.

Insulin

Глукагон је полипептидни хормон izgrađen iz 29 a.k. кога луче α ћелије ендокриног дела панкреаса. Основно дејство овог хормона је повећање концентрације глукозе у крви (хипергликемисјско дејство). Глукагон је по томе хормон супротног дејства (антагониста) инсулину. Он изизазива још и разградњу масти (липолтички ефекат) и повећање концентрације слободних масних киселина у крви.

Претерани пад шећера може да поремети рад мозга (тада гликоза мора стално да стиже из енергетских залиха), зато је одржавање минималног нивоа шећера у крви од животног значаја. Између оброка, гликоза се обнавља из јетреног скроба, а у току гладовања прерађује се из мишићних беланчевина и масти из масног ткива. Низак шећер у крви не подстиче излучивање инсулина, а мала количина инсулина, затим, омогућава разграђивање залиха. Међутим, никада не наступа претерано разграђивање, чији би метаболити могли да шкоде организму. При гладовању се телесна тежина због трошења залиха смањује, човек, дакле, мршави.Одржавање равнотеже између инсулина и гликозе је веома прецизно. Само несметано функционисање те повратне везе обезбеђује одржавање енергетске равнотеже и правилну исхрањеност организма.

Glukagon

Hormoni jajnika su: estrogen i progesteron,

Hormoni testisa su: testosteron i androgen

STEROIDNI POLNI HORMONISTEROIDNI POLNI HORMONI

Polni (seksualni) hormoni-androgeni, estrogeni i gestogeni androgeni, estrogeni i gestogeni su odgovorni za održavanje i razvoj muških i ženskih polnih karakteristika. Najvažniji muški polni hormoni su androsteron

i testosteron

TestosteronTestosteron je fiziološki mnogo aktivniji od androsterona.

MUŠKI POLNI HORMONI

HORMONHORMON FUNKCIJAFUNKCIJA

TESTOSTERONTESTOSTERON

ANDROSTERONANDROSTERON

IZAZIVAJU SEKUNDARNE MUŠKEIZAZIVAJU SEKUNDARNE MUŠKE

POLNE OZNAKEPOLNE OZNAKE

UTIČU NA LIBIDOUTIČU NA LIBIDO

Testisi

• Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje spermatozoida, koja je usko povezana sa funkcijama testisa kao dela endokrinog sistema. Testisi od puberteta predstavljaju osnovno mesto sinteze muškog polnog hormona — testosterona — koji je odgovoran za nastanak sekundarnih polnih karakteristika, i čije su visoke koncentracije neophodne za odvijanje spermatogeneze.

Jajnici• Jajnici su parni ženski organi čija je osnovna uloga

proizvodnja jajnih ćelija i lučenje hormona. Jajnici su homologi organi testisima. Ovalnog su oblika, sličan bademu. Najčešće su dugi 3 - 5 i široki 1,5 - 3 cm

• Najvažniji estrogeni hormoni koji su odgovorni za kontrolu menstrualnog ciklusa i estrusnog ciklusa ( polnog žara ) su:

estradiol, estron i estriol

Estradiol je po fiziološkom dejstvu najjaši estrogen.

Gestogeni hormoni su ženski seksualni hormoni od kojih je najvažniji progesteron čija je prevashodna uloga u održanju ploda odn. trudnoće.

ŽENSKI POLNI HORMONI

HORMONHORMON FUNKCIJAFUNKCIJA

ESTROGENIESTROGENI

(FOLIKULINI)(FOLIKULINI)

IZAZIVAJU ESTRUS, (POLNI ŽAR)IZAZIVAJU ESTRUS, (POLNI ŽAR)

STIMULIŠU RAZVOJ SLUZOKOŽE MATERICE,STIMULIŠU RAZVOJ SLUZOKOŽE MATERICE,

RAZVOJ VIMENA I MLEČNIH KANALIĆARAZVOJ VIMENA I MLEČNIH KANALIĆA

PROGESTERONPROGESTERON LUČI GA ŽUTO TELOLUČI GA ŽUTO TELO

SPREČAVA LUČENJE FSH, STIMULIŠE RAZVOJ SPREČAVA LUČENJE FSH, STIMULIŠE RAZVOJ MATERICE, VIMENA,MATERICE, VIMENA,

ZAŠTITNIK BREMENITOSTIZAŠTITNIK BREMENITOSTI

RELAKSINRELAKSIN

OPUŠTA KARLICU RADI LAKŠEG POROĐAJAOPUŠTA KARLICU RADI LAKŠEG POROĐAJA

SŽKSŽK SERUM ŽDREBNIH KOBILA, LUČI GA SERUM ŽDREBNIH KOBILA, LUČI GA PLACANTAPLACANTA

SMEŠA FSH i LHSMEŠA FSH i LH