hlađenje

7/23/2019 hlađenje

http://slidepdf.com/reader/full/hladenje 1/56

Mašinski fakultet Sarajevo

Katedra za energetiku

TEHNIKA HLAĐENJA I Projektni zadatak

Ime i prezime: Eldar Višnjić

Broj indeksa: 1!"

####################################

$re%ledao: V& ass& mr& Halima Had'ia(me)o*ić + dipl&in%&

,araje*o- 11&./&0.1"&

Zadatak - I dio:

7/23/2019 hlađenje


ašinski 2ak3l)e) ,araje*o

4a o5jeka) 6(ladnja738 7ija je %ra9e*inska osno*a da)a na slii ispod+ mjereneizolo*ani( i neomal)erisani( zido*a s3 sljedeće:

a ; <m+ 5 ;<+ d ; /m+ ( ; =m 67is)a *isina izolo*ane komore8

$odai o %ra9e*inskoj i izolaionoj kons)r3kiji:

• zido*i od opeke+š3plji( 5loko*a+ de5ljine: *anjski "! m+ 3n3)rašnji 0= m+• %ra9e*inska kons)r3kija )a*anie 6ispod ra*no% kro*a8 je od lako armirano%

5e)ona de5ljine 1= m+

• osno*na kons)r3kija poda 6na nas3)om )l38 je od na5ijeno% 5e)ona de5ljine0. m+

• izolaioni ma)erijal zido*a+ podo*a i )a*anie komore je s)iropor+poli3re)an&

$odai o namirniama i re'im3 rada komore

>ed&5r komor

e

Tempera)3ra *azd3(a 3 komori ?@

Vrs)a namirnia i re'im rada

Tempera)3ranamirnia pri 3laz3

3 komor3 ?@

1& .?@ rni l3k 0.?@

0& "?@ 5rašno 00?@

"& 0.?@ 'i*ina 1=?@

& Ne(la9eni (odnik

=& ašinska sala

Napomena: komora " )3nel kapai)e)a <=&... k%Cdan

,poljnji projek)ni 3slo*i:• spoljnja projek)na )empera)3ra *azd3(a: ) sp ; "=?@+

1

7/23/2019 hlađenje



• spoljnja projek)na *la'nos) *azd3(a: ∅=55 &

4ada)ak )re5a da sadr'i:

• na7in skladiš)enja proiz*oda za komor3 5r& " za koj3 je da) kapai)e)+

%ra9e*inske dimenzije da)e komore i prilo'eni r)e' komore sa opisom

)e(nolo%ije skladiš)enja+• za komor3 5r& " iz*rši)i prora73n de5ljine izolaije+ prora73n popra)i)i

od%o*araj3ćim skiama& Nakon )o%a da)i )lor) (ladnjae 3 razmjeri sa

3nije)im podaima o de5ljinama izolaije i re'im3 rada komora& Do5ijene

rez3l)a)e prikaza)i )a5elarno+• za komor3 5r& " iz*rši)i pro*jer3 ods3s)*a kondenzaije *la%e 3 spoljnjem zid3

i izolaiji komore+ sa %ra2i7kim prikazom pripadaj3ći( polja )empera)3re i *la%e+ rez3l)a)e prikaza)i )a5elarno+

• iz*rši)i prora73n po)re5e (la9enja 6napomena: za komore kod koji( s3

de2inisane dimenzije+ kapai)e) se odre93je na osno*3 nji( i *rs)e proiz*oda8+

rez3l)a)e prikaza)i )a5elarno&

0

7/23/2019 hlađenje



Zadatak – II dio:

Na osno*3 poda)aka iz I dijela zada)ka i *eli7ina do5ijeni( prora73nom po)re5e(la9enja+ kao i zada)i( *eli7ina+ po)re5no je iz*rši)i prora73n ras(ladno% pos)rojenja&

4adane *eli7ine i podai:

• >as(ladni 2l3id: >00+• Tip ins)alaije: s3(i+• ,poljnji projek)ni 3slo*i:

o koli7ina *ode za (la9enje kondenza)ora: do*oljno+o )empera)3ra raspolo'i*e *ode: 1!?@&

4ada)ak )re5a da sadr'i:

• )ermodinami7ki prora73n ikl3sa jelok3pne ras(ladne ins)alaije 63z prilo'ene

)ermodinami7ke šeme i dija%rame8+• prora73n po*ršine s*i( ispari*a7a+ kapai)e)a i sna%e *en)ila)ora+• prora73n po)re5ne 7aso*ne zapremine i e2ek)i*ne sna%e kompresora 6preko

pti , ρ , ηm 8+ kao i odre9i*anje po)re5ne sna%e elek)romo)ora+• prora73n po*ršine kondenza)ora+• prora73n po*ršine s*i( razmjenji*a7a )oplo)e+• prora73n zapremine s*i( sak3plja7a+ od*aja7a i me93(ladnjaka+• prora73n dimenzija s*i( 3sisni( i po)isni( *odo*a+ kompresora+ kao i *oda od

resi*era do pr*o% pri%3šno% *en)ila+• šem3 jelok3pne ras(ladne ins)alaije 6koja o53(*a)a s*e komore8+ sa s*im

elemen)ima i a3)oma)ikom+• iz5or i opis re%3laije sis)ema+• predmjer opreme&

,*e izra73na)e poda)ke prikaza)i )a5elarno i dija%ramski i prilo'i)i r)e'e 3 sklad3 sa predo7enim 3p3)s)*ima+ šem3 ins)alaije i a3)oma)ike&

"

7/23/2019 hlađenje



TEHNIKA HLAĐENJA

$rojek)ni zada)ak

I DI

7/23/2019 hlađenje



1. Način skladištenja i građevinske dimenzije

1.1. Način skladištenja

U skladištu treba da se stvore takvi uslovi u kojima se tokom dužeg perioda možeodržavati zadovoljavajući kvalitet namirnica. Faktori koji utiču na postizanje dobrihrezultata pri skladištenju su:

• održavanje konstantnog načina skladištenja,

• održavanje higijenskotehničkih uslova,

• održavanje mogućnosti djelovanja okoline,

• dobar kvalitet proizvoda

!a skladištenje živine koriste se kartonske kutije standardnih dimenzija koje seslažu u palete. "alete slažemo u skladišne stalaže koje su postavljene na kotače radi

lakšeg rukovanja i slaganja paleta na njih. #ransport paleta se vrši viljškarom za čijiprolaz je predvi$en prostor u komori.

"alete koje će se koristiti su standardizovane %U&' palete dimenzija ())mm *+))mm i prikazana na slici +.+. -orištena %U&' paleta izra$ena je po kodeksu/0, nosivost palete do 0)) kg pravilno raspor$enog tereta.+

,lika 1&1& Iz%led i dimenzije EF> pale)e

'snovni podaci o ambalaži i karakteristikama palete su dati u tabeli +.+. "rikazmogućeg načina slaganja robe na paletu dat je na slici +..

+ ())p:CCGGG&e3ropale)e&omCpa%e#id;=.

=

7/23/2019 hlađenje



Ta5ela 1&1& sno*ni podai o am5ala'i i pale)izaiji

Namirnia

Am5la'a $ale)izaija

Vrs)aDimenzije

mm Dimenzije

m Broj k3)ija po sloj3

Broj slo'eni(sloje*a

Te'ina pale)e

k%

Broj slo'eni( pale)a

Visinam

i*ina Kar)onsk e k3)ije

/....0. .

.&!1&0 / ". " &."=

,lika 1&0& Na7in sla%anja k3)ija za 'i*in3 3 3s*ojenoj pale)i

1.2. Građevinske dimenzije

-apacitet komore broj /, 123 40.)))kg

dan je broj koji pokazuje koliko proizvoda se

može termički obraditi za jedan dan u datoj komori i vrijedi relacija:

M ' = M

24

τ ¿+ τ M [ kg

dan ]gdje je:

• τ ¿ 5 vrijeme potrebno za termičku obradu

o vrijeme potrebno za rashla$enje do )67

τ ¿=(12÷24 ) h⇒ τ ¿=20h

o vrijeme potrebno za smrzavanje do 18 ° 7

τ ¿=(2,5÷4,5 ) h⇒τ ¿=4,5h

• τ M 5 vrijeme potrebno za unošenje, razmiještanje i iznošenje proizvoda iz

komore 8ovdje je uključeno i vrijeme potrebno za otapanje i čišćenje

isparivača9/

τ M =8h

Fs*ojeno prema )a5eli "&"&+ s)r&// M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&/ Fs*ojeno prema )a5eli "&&+ s)r&// M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

/

7/23/2019 hlađenje



z početne relacije dobijamo vrijednost skladišnog kapaciteta komore 1, na osnovuodabranih i zadanih vrijednosti.

M =101563 kg

dan

; obzirom da ćemo proizvod 8živinu9 skladištiti po visini, izraz za skladišni kapacitetkomore možemo napisati u obliku:

M =V K ∗mVk [ kg ]

gdje je:

V K 5 korisna zapremina komore [ m3 ]mVk 5 zapreminska gustina skladištenja po + m

3 korisne zapremine komore

[ kg

m3

] mVk =350

kg

m3

z prethodne relacije možemo odrediti korisnu zapreminu komore i ona iznosi:

V K =290,18m3

-orisna zapremina komore se može odrediti i na osnovu korisne površine poda ikorisne visine komore do koje se mogu slagati proizvodi prilikom uskladištenja.

V K = A K

h K

[m3 ]

<a osnovu tabele +.+. proračuna, usvajamo da je korisna visina h K =4,035m ,

odakle dalje odre$ujemo korisnu površinu poda, i ona iznosi:

A K =71,92m2

Ukupna gra$evinska površina komore dobija se kada se korisnoj površini dodajupovršine potrebne za prolaze i rastojanja od zidova i rashladnih tijela: 0

A g= A K +∑ A P

A g=10∗19,4=194 m2

Fs*ojeno prema )a5eli "&0&+ s)r&/ M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&0 Fs*ojeno prema prepor3kama s)r& =O/1 M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad1O!&

<

7/23/2019 hlađenje



,lika 1&"& >aspored pale)a 3 komori

1.3. Tehnologija skladištenja

#emperatura je =aktor koji najviše utiče na stanje namirnica koje se hlade, ali jekarakteristično da razni organizmi podnose veliki opseg djelovanja temperatura.

;matra se da je hla$enje, koje se najčešće koristi za čuvanje lako kvarljivihnamirnica, najbolje i nezamjenjivo pošto se njime ni kvalitet ni kvantitet nemijenjaju. "ri hla$enju treba uzeti u obzir osobine rashladnog medija, pošto od njihzavise načini obrade i čuvanja. 'bično se koriste mediji koji mogu doći u neposrednidodir s proizvodom. !a hla$enje, smrzavanje i čuvanje najviše se koristi gasovitasredina.

"rijem robe na skladištenje se vrši na sljedeći način:

• svaka namirnica treba da ima atest u kome je naznačen dozvoljeni rok

čuvanja,• kvantitativni prijem namirnica se vrši mjerenjem,

• kvalitativni prijem se vrši labaratorijskom analizom,

• pri prijemu se mjeri temperatura proizvoda.

>eoma je važno da se pri prijemu omogući:

• brz prijem i transport proizvoda u odgovarajuće prostorije,

• pravilan razmještaj u prostorijama,

• da se pazi na redoslijed unošenja i iznošenja proizvoda.

!

7/23/2019 hlađenje



!a proizvodne prostorije se tako$er postavljaju zahtjevi i to:

• treba uvijek da su u redu i da su čiste,

• podovi treba da su glatki, bez pukotina i udubljenja,

• zidovi treba da su okrečeni ili obloženi limom,

• komore treba da se svaki put kad se isprazne,a prije nego što se ponovo

napune, dezin=ikuju.

!araženost komore treba da se svede na minimum, u tom cilju se primjenjuju:

• =iltriranje vazduha,

• dezins=ekcija inventara, ure$aja za hla$enje i prostorija,

• deratizacija.

"oželjno je da izolacioni materijal ima sljedeće karakteristike:

• da ima malu toplotnu i malu temperaturnu provodljivost,• da je nepropustan za vodenu paru,

• da mu je higroskopnost mala i da slabo upija kapilarnu vodu,

• da je mehanički otporan, da se lako obra$uje i transportuje,

• da je hemijski inertan, nezapaljiv i da nije podložan starenju,

• da ne zahtijeva posebno održavanje i da bude relativno je=tin.

O

7/23/2019 hlađenje



2. Proračun debljine izolaije za komoru br. 3

?ebljinu izolacije ćemo odrediti na osnovu =ormule:

q=k ∆ T

[ W

m2

]gdje je koe=icijent prolaza toplote:

k = 1

1

α s+∑ δ

λ+ 1

α u

[ W

m2 K ]

z =ormule za koe=icijent prolaza toplote izrazimo član δ i , koji nakon sredjivanja

prethodnih =ormula dobija oblik:

δ i= λi

[t s−t u

q −

( 1

α s+

∑

δ i

λi

+ 1

α u

)]"otrebno je posmatrati sve zidove tj. prostorije kod kojih postoji razlika temperatura.

Usvojeni speci=ični toplotni =luks iznosi q=11 W

m2 @, a pri proračunu debljine

izolacionog sloja treba uzeti u obzir sljedeće:

• direktno zračenje sunca za spoljnje zidove i ravan krov,

• uticaj toplotnih mostova,

• eventualne promjene temperatura u okolnim prostorijama.

;vi ovi uticaji se mogu egzaktno izračunati, ali zbog jednostavnijeg računa uzimaju

se iduće pretpostvke: 4

• za spoljnje zidove okrenute prema istoku i sjeveru: t s ,i−s=t sp=35 ° ! ,

• za spoljnje zidove okrenute prema jugu i zapadu: t s , "− =t sp+6 ° ! =41° ! ,

• ako nehla$ena prostorija ima spoljnih vrata i prozora: t s,np−#=0,9 t sp=31,5° !

,

• pri proračunu izolacije prema mašinskoj sali: t s,mh= t sp=35° ! • za podove na tlu se uzima: t s , p= (10÷15 ) ° ! =15 ° ! ,

• za tavanicu ispod ravnog krova je zbog zračenja sunca:

t s ,t =t sp+15° ! =50 ° ! .

@ $rema prepor3i na s)r& =/ M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&4 $rema prepor3kama na s)r& "<"O M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

1.

7/23/2019 hlađenje



2.1. To!lotna izolaija s!oljnjih zidova"

+ , / . 0 @4

,lika 0&1& $resjek spoljnje% zida

+.krečni malter δ+ 3 cm λ+ 3 ).(4 ABm-

. zid od opeke δ 3 /( cm λ 3 ).(4 ABm-

/. cementni malter δ/ 3 cm λ/ 3 +.( ABm-

. bitumenska parna

barijera8hidroizolacija9

δ 3 ).0 cm λ 3 ).(4 ABm-

0. izolacioni sloj 8stiropor9 δ0 naknadno odrediti λ0 3 ).)+ ABm-

@. rabic mreža δ@ ≅ ) cm λ@ 3 +.) ABm-

4. cementni malter δ4 3 cm λ4 3 +.( ABm-

unutašnji zidovi prinudne cirkulacije vazduhaαu 3 )

W

m2 K

vanjski zidovi prirodne cirkulacije vazduhaαs 3 (

W

m2 K

2.1.1. #stočna strana

δ i,i= λi

[ t s ,i−s−t u

q −( 1α s

+∑ δ i λi

+ 1α u )]

=0.177m $18 %m

2.1.2. $u%na i za!adna strana

δ i, "− = λ i [ t s , "− −t uq

−( 1α s+∑

δ i λi

+ 1

α u )]=0.199m$20%m

( $rema prepor3kama na s)r& "O+ )ako9er koriš)ene )a5ela 0&0 s)r&"O+ )a5ela 0&"& s)r&1 M>as(ladni3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

11

7/23/2019 hlađenje


7/23/2019 hlađenje



2.3. To!lotna izolaija !rema mašinskoj sali1)

+ , / . 0 @4

,lika 0&"& $resjek zida izme93 (la9eno% pros)ora i mašinske sale

+.krečni malter δ+ 3 cm λ+ 3 ).(4 ABm-

. zid od opeke δ 3 0 cm λ 3 ).(4 ABm-

/. cementni malter δ/ 3 cm λ/ 3 +.( ABm-

. bitumenska parna barijera δ 3 ).0 cm λ 3 ).(4 ABm-

0. izolacioni sloj 8stiropor9 δ0 naknadno odrediti λ0 3 ).)+ ABm-

@. rabic mreža δ@ ≅ ) cm λ@ 3 +.) ABm-

4. cementni malter δ4 3 cm λ4 3 +.( ABm-


W

m2 K

unutašnji zidovi prirodne cirkulacije vazduhaαs 3 (

W

m2 K

δ i,mh= λ i [ t s , mh−t uq

−(∑ δ i λi

+ 2

α u )]=0.18465m$18%m

+) $rema prepor3kama na s)r&"O+ )ako9er koriš)ene )a5ela 0&0 s)r&"O+ )a5ela 0&"& s)r&1 M>as(ladni3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

1"

7/23/2019 hlađenje



2.*. To!lotna izolaija !oda na tlu11

+

,/

.0

@

4

,lika 0&& $resjek poda (la9eno% pros)ora

+. sloj as=alta: δ+ 3 / cm λ+3).4@ ABm-

. armirani beton: δ 3 @ cm λ3+./C ABm-

/. bitumenska hidroizolacija: δ/ 3 ).0 cm λ/3).(4 ABm-

. izolacioni sloj 8stiropor9: δ naknadno odrediti λ 3 ).)+ ABm-

0. parna barijera: δ0 3 ).0 cm λ0 3 ).(4 ABm-

@. nabijeni beton: δ@ 3 ) cm λ@ 3 +.) ABm-


W

m2 K

pod prirodna cirkulacije vazduha 8toplotni =luks

naviše9αs 3 4

W

m2 K

δ i, p= λ i [ t s , p−t uq −( 1α s

+∑δ i λi

+ 1

α u )]=0.1185m $12%m

++ "rema preporukama na str.), tako$er korištene tabela . str./C, tabela ./. str.+ D&ashladniure$ajiE, ;. >ujić, 1ašinski =akultet eograd +C(.

1

7/23/2019 hlađenje



2.+. To!lotna izolaija tavanie is!od ravnog krova12

+

,

/

.

0@

,lika 0&& $resjek )a*anie (la9eno% pros)ora

+. as=altna hidroizolacija: δ+ 3 + cm λ+3).(4 ABm-

. armirani beton: δ 3 +0 cm λ3+./C ABm-

/. parna barijera: δ/ 3 ).0 cm λ/3).(4 ABm-

. izolacioni sloj 8stiropor9: δ naknadno odrediti λ 3 ).)+ ABm-

0. rabic mreža: δ0≅ ) cm λ0 3 +.) ABm-

@. cementni malter: δ@ 3 cm λ@ 3 +.( ABm-


W

m2 K

;poljne površine krova nezaštićene od vjetraαs 3 /)

W

m2 K

δ i,t = λi [ t s , t −t uq

−( 1α s+∑

δ i λi

+ 1

α u )]=0.2572m$26%m

+ "rema preporukama na str. ), tako$er korištene tabela . str./C, tabela ./. str.+ D&ashladniure$ajiE, ;. >ujić, 1ašinski =akultet eograd +C(.

1=

7/23/2019 hlađenje



Ta5ela 0&1& $odai o s*im zido*ima+ pod3 i )a*anii (la9ene komore "+ sa do5ijenim

*rijednos)ima op)imalne de5ljine izolaiono% sloja

! i d

' r i j e n t a c i j a t s

[ °t u[ °

;astav zidaδ i[ m ]

λi

[ W

m

αs

[ &

m2

αu

[ &

m2

?ebljinaizolacije

δ i [ m ]

; p o l j n j i

% / )

+.krečni malter .zid od opeke/. cementni malter. bitumenska parna

barijera0.izolacija8stiropor9@. rabic mreža4. cementni malter

).))./().)

).))0

)).)

).(4).(4+.(

).(4).)++.)+.(

( ) ),+(

; p o l j n j i

; A + )



).))./().)

).))0

)).)

).(4).(4+.(

).(4).)++.)+.(

( ) ),)

G o d n i k

</+.0 )



).)).0).)

).))0

)).)

).(4).(4+.(

).(4).)++.)+.(

( ) ),+4

1 a š i n s k a s a l a

< /0 )



).)).0).)

).))0

)).)

).(4).(4+.(

).(4).)++.)+.(

( ) ),+C

" o d n

a t l u

+0 )

+. sloj as=alta. armirani beton/. bitumenska hidroizolacija

. izolacioni sloj 8stiropor90. parna barijera@. nabijeni beton

),)/),)@),))0

),))0),

),4@+,/C),(4),)+),(4+,)

4 ) ),+

# a v a n i c a i s p o d

k r o v a

0) )

+. as=altna hidroizolacija

. armirani beton/. parna barijera. izolacioni sloj 8stiropor9:0. rabic mreža@. cementni malter

),)+),+0),))0

)),)

),(4+,/C),(4),)++,)+,(

/) ) ),@

3. Proračun i !rovjera odsustva kondenzaije vlage

1/

7/23/2019 hlađenje



<amjena termičke izolacije je da toplotni =luks svede u dopuštene granice iistovremeno spriječi rošenje 8kondenzaciju vlage9 sa toplije strane izolacionepregrade. #ako$er, ne smije se dozvoliti da u bilo kojem presjeku izolacione iligra$evinske konstrukcije stvarni parcijalni pritisak vodene pare bude veći ili jednakod parcijalnog pritiska zasićenja vodene pare za temperaturu koja vlada u tom

presjeku. Ukoliko proračun pokaže prisustvo vlage u gra$evinskoj konstrukciji,potrebno je povećati debljinu izolacije ili smanjiti debljinu parne barijere. +/

U nastavku će se izvršiti provjera odsustva kondenzacije za južni i zapadni zid, zakoji su:

spoljna temperatura i vlažnost t s=41℃ , s=55

unutrašnja temperatura i vlažnost t u=−20℃ , u=90

U prvom dijelu ovog proračuna će se odrediti temperature na svakom mjestukonstrukcije. #o možemo uraditi koristeći =ormulu za speci=ični toplotni =luks:

q=k ∆ T [ W

m2 ]

gdje jek =

1

1

α s+∑ δ

λ + 1

α u

[ W

m2 K ] , a ∆ T =t s−t ( [℃ ]

z prethodne =ormule izražavamo:

t (=t s−q( 1α s+∑ δ

λ+ 1

α u )-oristeći ovu =ormulu i podatke o debljini pojedinih komponenti spoljnjeg zida,

dobijamo temperature u pojedinim slojevima gra$evinske konstrukcije. ;loj opeke i

izolacije je razložen na više dijelova radi provjere odsustva vlage kroz čitave

segmente.

t s=41℃

t (1

=39,37℃

t (' 2=38,12℃

t (' ' 2=36,84℃

t (' ' '

2=35,58℃

t (2=34,57℃

t (3

=34,39℃

t (4=34,33℃

t ('

5=20,92 ℃t (

' ' 5=7,51 ℃

t (' ' '

5=−5,91 ℃

t (5=−19,33℃

t (6=t (5

t (7

=−19,50℃

t u=−20℃

+/ $rema prepor3kama na s)r&< M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

1<

7/23/2019 hlađenje



;ada je potrebno odrediti parcijalne pritiske zasićenja vodene pare. !a temperatureiznad ) ℃ korišten je programa D;team tabE, dok su parcijalni pritisci zasićenja zatemperature ispod ) ℃ dobijene korištenjem =ormule:

p as=6.122 )( 17.62 t

243.12+t ) [ h Pa ] +

koja vrijedi u opsegu od −45℃÷60℃ .

"rema tome, parcijalni pritisci zasićenja vodene pare za date temperature su:

t s=41℃ ⇒ ps'' =7787,84 Pa

t (1

=39,37℃ ⇒ p ('' 1=7140,46 Pa

t (' 2=38,12℃ ⇒ p (

'' 2=6671,33 Pa

t (' ' 2=36,84℃ ⇒ p (

'' 2=6227,72 Pa

t (' ' '

2=35,58℃ ⇒ p (

''

2=5811,79 Pa

t (2

=34,57℃ ⇒ p ('' 2=5495,61 Pa

t (3=34,39℃ ⇒ p (

'' 3=5443,56 Pa

t (4

=34,33℃ ⇒ p ('' 4=5424,48 Pa

t (' 5=20,92 ℃ ⇒ p (

'' 5=2475,67 Pa

t (' ' 5=7,51 ℃ ⇒ p (

'' 5=1037,24 Pa

t (' ' '

5=−5,91 ℃ ⇒ p ('' 5=394,51 Pa

t ( 5

=−19,33 ℃ ⇒

p (

''

5=133,64

Pat (7

=−19,50℃ ⇒ p ('' 7=131,68 Pa

t u=−20℃ ⇒ pu'' =125,58 Pa

dući korak jeste odrediti stvarne parcijalne pritiske vodene pare za pojedinekomponente gra$evinske konstrukcije. #e pritiske ćemo odrediti na osnovu =ormule:

p (= ps−( ps− pu )

∑ ps

pk

* di+ * ds

*du+ *ds+∑ ps

pu

* di

[ Pa ]

gdje je:

ps= ps''

s=7787,84∗0.55=4283,31 Pa

pu= pu' '

u=125,58∗0,9=113,02 Pa

'tpori konvektivnom prelasku vodene pare:

+ MP3ide )o me)eorolo%ial ins)r3men)s and me)(ods o2 o5ser*a)ion+Qorld e)eorolo%ialr%anisa)ion+ se*en)( edi)ion 0..!&+ po%la*lje + s)r& 0O

1!

7/23/2019 hlađenje



*ds=5∗107[ m

2sPa

kg ] , *du=10∗107[ m2

sPa

kg ]

-oe=icijenti di=uzije vodene pare+0 :

krečni malter: δ+3),) m12

137.5 10 µ

−= ×

zid od opeke: δ3),/( m12

2 29.2 10 µ

−= ×

cementni malter: δ/3),) m12

3 25 10 µ

−= ×

bitumenska parna barijera : δ3),))0m12

4 0.0071 10 µ

−= ×

izolacioni materijal 8stiropor9 : δ03),) m12

54.43 10 µ

−= ×

cementni malter: δ43),) m12

6 25 10 µ

−= ×

'tpor di=uziji vodene strane se dalje računa kao:

∑ *

di=∑

δ i

+i=0,78

∗10

12

[m

2sPa

kg

];ada možemo odrediti stvarne pritiske:

p ( 1=4280,46 Pa

p ( 2 ' =4262,15 Pa

p ( 2 '' =4243,84 Pa

p ( 2 '' ' =4225,54 Pa

p ( 2=4210,89 Pa

p ( 3=4206,61 Pa

p ( 4=441,94 Pa

p ( 5 ' =352,84 Pa

p ( 5 ' ' =263,74 Pa

p ( 5 ' ' ' =174,65 Pa

p ( 5=85,55 Pa

p ( 7=81,27 Pa

!aključak :

<ema opasnosti od kondenzacije vlage jer je ispunjen uslov :

( ) x x x t p p ′′<, odnosno : ( )*** ptt ′′>

+0 $rema )a5eli 0&/& s)r =& M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

1O

7/23/2019 hlađenje



,lika "&1& $romjena )empera)3re pri prolaz3 )oplo)no% 2l3ksa kroz spoljni zid

,lika "&0& $romjena s)*arno% pri)iska i pri)iska zasićenja pri prolaz3 )oplo)no% 2l3ksakroz spoljni zid

0.

7/23/2019 hlađenje



*. Proračun !otrebe hlađenja

<a osnovu proračuna potrebe hla$enja, odre$uje se rashladni kapacitet rashladneinstalacije i proračunavaju njene sastavne komponente 8isparivači, kondenzatori,kompresori, pomoćni aparati i cjevovodi9. "roračunom treba obuhvatiti sve količine

toplote koje iz bilo kojeg razloga opterećuju rashladnu instalaciju ili, drugačije rečeno,predstavljaju toplotno opterećenje rashladne instalacije. "otrebe hla$enja seračunaju za period od h. Hko je hla$eni objekat složen iz više elemanata koji sesvaki za sebe na izvjestan poseban način hlade, za svaki se element posebnoračuna potreba hladjenja.+@

*.1. To!lotna o!tere,enja rashladnih komora

*.1.1. To!lotno o!tere,enje uslijed !rodiranja to!lotne struje

&ačuna se po =ormuli:

,1=∑

i=1

n

0,024 k i A i -T [ kW h

dan ]pri čemu je:

k i - T =q=11 W

m2

5 usvojeni speci=ični toplotni =luks

A i [ m2 ]−¿ površine odgovarajućih pregrada koje se odre$uju na osnovu

unutrašnjih dimenzija neizolovane prostorije odnosno komore.

!adane i usvojene dimenzije hladnjače su:

a 3 4 m, b 3 4 m, c 3 +C, m, d 3@ m, = 3 (,0 m, h 3 0 m.

-omora 1

1=0,024 .11.(2 . a . d+2 . a . h+2 . d . h)

1=0,024 .11. (2 .7 .6+2.7 .5+2.6 .5 )=56,50

kW h

dan

-omora 2

1=0,024 .11.(2 . / . d+2 . / . h+2 . d . h)

1=0,024 .11. (2 .7 .6+2.7 .5+2.6 .5 )=56,50

kW h

dan

-omora 3

1=0,024 .11.(2 . % . 0 +2 . % . h+2. 0 . h)

1=0,024 .11. (2 .19,4 .10+2 .19,4 .5+2.10.5 )=180,05

kW h

dan

+@ $rema prepor3kama na s)r& =/ M>as(ladni 3re9aji+ ,& V3jić+ ašinski 2ak3l)e) Beo%rad 1O!&

01

7/23/2019 hlađenje



*.1.2. To!lotno o!tere,enje uslijed rashlađivanja i smrzavanja !roizvoda

#oplota hla$enja pri rashla$ivanju proizvoda se može izračunati iz izraza:

2= 1

3600∑i ( M upi ! pi+ M uai ! ai)(t 1i−t 2)[ kW h

dan ]gdje je:

M upi[ kg

dan ] 5 količina unesenih proizvoda iste vrste i istog početnog stanja,

! pi[ k1

kgK ]−¿ speci=ični toplotni kapacitet date vrste nesmrznutih proizvoda,

M uai[ kg

dan ] 5 masa ambalaže koja odgovara količini unesenih proizvoda M upi ,

! ai[ k1

kgK ] 5 speci=ični toplotni kapacitet date vrste ambalaže,

t 1i

[℃ ] temperatura proizvoda prilikom unosa u komoru,

t 2 [℃ ] temperatura proizvoda prilikom iznošenja iz komore.

#oplota hla$enja prilikom smrzavanja proizvoda se može izračunati iz izraza:

M upi ! pi+ M uai ! ai

2= 1

3600∑i

[ ¿(t 1i−t

2 ) ] [kW hdan ]

gdje je:

i1i[ k1

kg ] 5 speci=ična entalpija datih vrsta proizvoda na temperaturi t 1i,

i2i[ k1

kg ] 5 speci=ična entalpija datih vrsta proizvoda na temperaturi t 2 .

-omora 1

namirnica: crni luk,

temperatura vazduha u komori: ) ℃ ,

temperatura namirnice pri ulazu u komoru: 20℃ .

"roizvodni kapacitet komore se računa po izrazu: M upi= M 24

τ ¿+τ M [ kg

dan ] ,

τ M =8h vrijeme za punjenje, pražnjenje i čišćenje šaržnih tunela,

τ ¿=7h vrijeme potrebno za rashladjivanje do ) ℃ ,

;kladišni kapacitet komore, s obzirom da proizvode slažemo po visini, je:

00

7/23/2019 hlađenje



M = 2V V g m3k [ kg ] ,

2V =(0,75÷0,9)=0,8 za komore visine od / 5 @ metara,

mVk 5 zapreminska gustina skladistenja po + m3

korisne zapremine komore

[ kg

m3 ] ,

za crni luk je mVk =230 kg

m3

⇒ M =7728 kg ,

"rema tome je proizvodni kapacitet komore: M upi=12365 kg

dan.

'stale veličine su:

! pi=3,81 k1

kgK

M uai=0,2∗ M upi=2473 kg

dan

! ai=1,5 k1

kgK

⇒2=282,33

kW hhhhhhhh

dan

-omora 2

namirnica: brašno,

temperatura vazduha u komori: 3℃ ,


τ M =8h vrijeme za punjenje, pražnjenje i čišćenje šaržnih tunela,

τ ¿=7h vrijeme potrebno za rashla$ivanje do 0℃ ,

2V =(0,75÷0,9 )=0,8

mVk =230 kgm

3 ,

M =51520 kg ,

M upi=82432 kg

dan ,

! pi=1,34 k1

kgK ,

M uai=0,1∗ M upi=8243,2 kg

dan ,

! ai=2,72 k1

kgK ,

0"

7/23/2019 hlađenje



⇒2=701,31 kWh

dan

-omora 3

namirnica: živina,

temperatura vazduha u komori: −20℃ ,


M upi=75000 kg

dan ,

M uai=0,2∗ M upi=15000 kg

dan,

! ai=1,5 k1

kgK ,

! pi=3,35 k1 kgK

,

⇒2=2661,46

kWh

dan

*.1.3. To!lotno o!tere,enje uslijed !rovjetravanja i in/iltraije s!oljašnjegvazduha

!amjena vazduha u komorama može bit namjerna ili nenamjerna. <amjerna zamjenavazduha se naziva ventilacija, dok je nenamjerna in=iltracija. !amjenom vazduhasmanjujemo koncentraciju pojedinih gasova i uklanjamo mirise koje osloba$ajuuskladišteni proizvodi. ?a bi se utvrdilo koja je količina vazduha mjerodavna zaproračun toplotnog opterećenja, potrebno je odrediti i količnu vazduha za ventilaciju iin=iltraciju, pa onda na osnovu idućih izraza računamo:

3= 1

3600V 3 ρu (is−iu )=

1

3600 n3 V g ρu (i s−iu )[ kWh

dan ]3=

1

3600 V i ρu ( is−iu )= 1

3600 n iV g ρu (is−iu ) [kWh

dan ]gdje je:

V 3 [ m3

dan ] 5 količina vazduha potrebna za ventilaciju,

V i[ m3

dan ] 5 količina vazduha potrebna za in=iltraciju,

n3 5 broj izmjena vazduha potreban za ventilaciju,

ni 5 broj izmjena vazduha potreban za in=iltraciju,

0

7/23/2019 hlađenje



V g [m3 ] 5 gra$evinska zapremina izolovane komore,

ρu[ kg

m3 ] 5 gustina vazduha na temperaturi komore,

is

[ k1 kg ]

speci=ična entalpija spoljašnjeg vazduha,

iu[ k1

kg ] speci=ična entalpija vazduha u komori.

0=

7/23/2019 hlađenje



-omora 1

is=123,7 k1

kg , iu=9,56

k1

kg , ρu=1,27

kg

m3 , V g=210m

3 , ni=5,2

⇒3=

43,97 kWh

dan

-omora 2

is=123,7 k1

kg , iu=14,91

k1

kg , ρu=1,24

kg

m3 , V g=210m

3 , ni=5,2

⇒3=40,91kWh

dan

-omora 3

is=123,7 k1

kg , iu=−18,53

k1

kg , ρu=1,4

kg

m3 , V g=970m

3 , ni=2,5

⇒3=134,13 kWh

dan

*.1.*. To!lotno o!tere,enje uslijed odvijanja bioloških !roesa uskladištenim !roizvodima

'vo toplotno opterećenje, značajno je uglavnom kod skladištenja ohla$enihproizvoda biljnog porijekla, kod kojih se biološki procesi nastavljaju i poslije branja idjelimične obrade. 'vo toplotno opterećenje se računa po izrazu:

4= 1

3600 [ M ρ d ( t u) τ ][ kW h

dan ]gdje je:

M [ t ]−¿ masa proizvoda koja odaje toplotu disanja,

ρd (t u )[ k1

t h ] toplota disanja po toni proizvoda i satu,

τ [ h

dan ] 5 vrijeme trajanja uskladištenja.

-omora 1

M =7728 kg ρd (t u )=56 k1

th

τ =24 h

dan

⇒4=2,885kW h

dan

0/

7/23/2019 hlađenje



*.1.+. To!lotno o!tere,enje uslijed stvaranja inja na is!arivačima

'vo toplotno opterećenje se može predstaviti izrazom:

5= 1

3600[ & (i−i# )+n V g ρu ( (s− (u ) (−i0) ][ kWh

dan ]gdje je:

& [ kg

dan ] količina vlage izdvojena na površini isparivača uslijed kaliranja,

i , i#[ k1

kg ] 5 speci=ična entalpija izdvojene vlage na t 2 i t 0 ,

(s , (u

[ kgkg ]

5 apsolutna vlažnost spoljnjeg i vazduha u komori.

-omora 1

I 3 4,/ kg

dan , i=13,08

k1

kg, n .V g=5,2∗210=1092

m3

dan ,

i#=9,56 k1

kg , ρu=1,27

kg

m3 , (s=0,03494

kg

kg , (u=0,000641

kg

kg ,

⇒5=0,23 kWh

dan

-omora 3

I 340)kg

dan , i=0 , i#=−18,53

k1

kg , ρu=1,4

kg

m3 ,

(s=0,03494 kg

kg , (u=0,00441

kg

kg

⇒5=4,39kW h

dan

*.1.0. To!lotno o!tere,enje uslijed rada ljudi

'vo opterećenje zavisi od broja ljudi, perioda njihovog zadržavanja u komorama,intenziteta rada i temperature u komori. &ačuna se na osnovu izraza:

6=n q4 τ [ kWh

dan ]gdje je:

0<

7/23/2019 hlađenje



n 5 broj radnika u komori,

q4[kW ] 5 odavanje toplote jednog radnika u zavisnosti od temperature u komori,

τ [h] 5 broj sati provedenih u komori.

-omora 1

n=2 , τ =1h , q4=0,254 kW

( ).3.14.tab SavoVujić−

⇒6=0,51kWh

dan

-omora 2

n=8 , τ =1,5h , q4=0,26 kW

⇒6=3,12 kWh

dan

-omora 3

n=15 , τ =1,5h , q4=0,393 kW

⇒6=8,84 kW h

dan

*.1.. To!lotno o!tere,enje uslijed osvjetljenja

'vo opterećenje zavisi od intenziteta osvjetljenja u komorama i trajanju uključenostiu h. ?obija se na osnovu izraza:

7=24 5 #s3 A gn#s3[ kWh

dan ]gdje je:

5 #s3 5 stepen uključenosti osvjetljenja,

n#s3 [ kW

m2 ] 5 speci=ična instalisana snaga osvjetljenja po + m

2 gra$evinske

površine komore.

<ajčešće je 5 #s3=0,3 , a n#s3=0,01 kW

m2 , pa izraz za toplotno opterećenje uslijed

osvjetljenja postaje: 7=0,072 A g

kWh

dan.

-omora 1

0!

7/23/2019 hlađenje



7=3,02

kWh

dan

-omora 2

7

=3,02 kWh

dan

-omora 3

7=13,97 kWh

dan

*.1.". To!lotno o!tereenje uslijed rada ventilatora

&ačuna se na osnovu izraza:

8=a∑i=1

7

i

[kWh

dan

]gdje je koe=icijent a 3 8),+0J),9 za komore za brzo rashladjivanje,usvaja se a3),+(.

-omora 1

8=70.1 kWh

dan

-omora 2

8=144.87 kWh

dan

-omora 3

8=540,6

kWh

dan

*.2. Potrebni rashladni ka!aitet is!arivača

,=∑i=1

8

,i[ kW h

dan ] rashladni kapacitet isparivača

¿=

τ )0

[ kW ] rashladni kapacitet ure$aja za hla$enje, gdje je za industrijske

rashladne ure$aje τ )0 =18 h

dan .

-omora 1

=459,55kW h

dan

¿=25.53kW -omora 2

0O

7/23/2019 hlađenje



=949,73 kW h

dan

¿=52,76 kW

-omora 3

=3543,34 kW h

dan

,¿=196,85 kW

*.3. ashladni ka!aitet kom!resora

#k =5 ∑ "

# 4 "

gdje je 5 =0,8 =aktor jednovremenosti nastanka svih toplotnih opterećenja.

⇒#k =0.8 .(25,53+52,76+196,85)=220,11 kW

*.*. To!lotno o!tere,enje kondenzatora

(¿,#k + P 6M )

,kd=∑ ¿

P 6M instalisana snaga motora kompresora

".

7/23/2019 hlađenje



Ta5ela &1& Do5ijeni podai o )oplo)nim op)erećenjima za s*e )ri ras(ladne komore

komora

+ /

>rsta proizvoda 7rni luk rasno !ivina

-apacitet KkgL 44( 0+0) 40)))

#emperatura na ulazu u komoru [℃ ] ) +0

#emperatura u komori [℃ ] ) / )

1[ kW dan ] 0@,0 0@,0 +(),)0

2[ kW

dan ] (,// 4)+,/+ @@+,@

3[ kW

dan ] /,C4 ),C+ +/,+/

4

[

kW

dan

],((0

5[ kW

dan ] ),/ ,/C

6[ kW

dan ] ),0+ /,+ (,(

,7[ kW

dan ] /,) /,) +/,C4

,8[ kW

dan ] 4),+ +,(4 0),0

¿ 0,0/ 0,4@ +C@,(0

#k ),++

"1

7/23/2019 hlađenje



TEHNIKA HLAĐENJA

$rojek)ni zada)ak

II DI

"0

7/23/2019 hlađenje



+. Termodinamički !roračun iklusa rashladne mašine

!adane veličine i podaci:

•&ashladni =luid: &,

• tip instalacije: suhi,

• spoljnji projektni uslovi:

o količina vode za hla$enje kondenzatora: dovoljno,

o temperatura raspoložive vode: +(67,

• tunelBkomore projektovati sa &4+4.

+.1. Termodinamički !arametri iklusa

#emperatura i pritisak isparavanja: t i=t u−(9÷11 ) [℃ ]

-omora 1 &22'

t u=0℃

t i=−11℃⇒ p i=3,42 ¿̄

-omora 2 &22'

t u=3℃

t i=−8℃⇒ p i=3,81 ¿̄ +4

-omora 3 &1'

t u=−20℃

t i=−31℃⇒ pi=1,14 ¿̄ +(

#emperatura i pritisak kondenzacije: t k =t &+ (9÷11 ) [℃ ]

-omore 1 i 2 &22'

t &=18℃

t k =28℃⇒ pk =11,31 ¿̄

-omora 3 &1'

t &=18℃

t k =28℃⇒ pk =11 ¿̄

'dnos pritisaka kondenzacije i isparavanja:

+4 $odai za ras(ladno sreds)*o >00 s3 do5ijeni koris)enjem so2)Garea M,olkane kao i

od%o*araj3i( p( i Ts dija%rama+( $odai za ras(ladno sreds)*o ><1< s3 do5ijeni koris)enjem so2)Garea M@oolsele)or kao iod%o*araj3i( p( i Ts dija%rama

""

7/23/2019 hlađenje



-omora 1

pk

pi

=3,3<8us3a"am# ")dn#st)p)nu k#mp4)si"u

-omora 2

pk

pi

=2,96<8us3a"am# ")dn#st)p)nu k#mp4)si"u

-omora 3

pk

pi

=9,46>8us3a"am# ")dn#st)p)nuk#mp4)si"u +C

+.2. Termodinamičke šeme i dijagrami

-omore 1 i 2

; obzirom da komore + i rade u bliskom intervalu temperatura i pritisaka i sa istimradnim =luidom 8&9, jedno od mogućih rješenje jeste da se isparivači iz ovihkomora postave u jedan sistem sa dva prigušna ventila i dvije temperatureisparavanja, kao što je prikazano na slici ispod.

,lika =&1& Rema ins)alaije za komore 1 i 0

+C MTrans2orma)ori )oplo)e+ Veljko Dj3riko*i+ Beo%rad Banja L3ka 0...&+ s)r& !0&

"

7/23/2019 hlađenje



,lika =&0& d%o*araj3ći Ts i lo%p( dija%rami za predlo'eno rješenje za komore 1 i 0

"ojedina stanja rashladnog =luida očitavamo sa dijagrama i tabela za dato rashladnosredstvo.

t 1=−10,1℃ p1=3,42 ¿̄ h1=401,9 k1 /kg 31=0,06770m

3

kg

t 2=42℃ p2=11,31 ¿̄ h2=426 k1 /kg

t 3=28℃ p3=11,31 ¿̄ h3=234,2k1 /kg

t 4=−8℃ p4=3,81 ¿̄ h4=234,2 k1 /kg

t 5=−8℃ p5=3,81 ¿̄ h5=403k1 /kg

t 6=−9℃ p6=3,42 ¿̄ h6=403k1 /kg

t 7=−11℃ p7=3,42 ¿̄ h7=234,2k1 /kg

t 8=−11℃ p8=3,42 ¿̄ h8=400k1 /kg

speci=ična rashladna toplota

q02=h5−h4=168,8k1 /kg

q01=h8−h7=165,8 k1 /k g

masa rashladnog =luida koji cirkuliše kroz isparivač komore +

0 *1=m01q01⇒m01=0 *1/q01

m01=0,1539 kg /s

masa rashladnog =luida koji cirkuliše kroz isparivač komore

m02=0,3125 kg /s

masa rashladnog =luida koja teče kroz kondenzator

"=

7/23/2019 hlađenje



mkd=m01+m02=0,46653 kg /s

entalpijski bilans

m01h8+m02 h6=mkd h1⇒ h1=401,898 k1 /kg

toplotno opterećenje kondenzatora K7=mkd (h2−h3 )=89,5 kW

teorijska sekundna zapremina

V st =mkd 31=0,032m

3

s

teorijska snaga kompresora

Pk =mkd (h2−h1 )=11,2kW

stepen hladjenja:

8h=0 *1+¿2

Pk

=6,99

-omora 3-omora / radi sa većim intervalom temperatura, a samim tim i većim odnosom

pritisaka, kao i sa drugim =reonom 8&+4+9, pa će rashladno postrojenje za ovu

komoru biti odvojeno, sa dvostepenom kompresijom i jednom temperaturom

isparavanja, kao što je prikazano na donjoj slici.

s

1

*

Ti

3

Tk

*

T log !

3

3

-d

h

!i 1

!k

2

-!v!

7" &>

0

+

*

">+

2

+

2

+

1

">, -!n!

h

0

Tm 0

!m

"/

7/23/2019 hlađenje



,lika =&"& Rema i od%o*araj3ći dija%rami za komor3 "

"ojedina stanja rashladnog =luida očitavamo sa dijagrama i tabela za dato rashladnosredstvo 8&4+49.)

pk

pm

= pm

pi

⇒ pm=3,54 ¿̄

t 1=−31℃ p1=1,14 ¿̄ h

1=1421k1 /kg 31=1,00235

m3

kg

t 2=41℃ p2=3,54/a h2=1567k1 /kg 32=0,42069m

3

kg

t 3=−5,1℃ p3=3,54 ¿̄ h3=1455 k1 /kg 33=0,34613m

3

kg

t 4=74℃ p4=11¿̄ h4=1641k1 /kg 3 4=0,14361m

3

kg

t 5=28℃ p5=11 ¿̄ h5=331k1 /kg

t 6=−5,1℃ p6=3,54 ¿̄ h6=331k1 /kg

t 7=−31℃ p7=1,14 ¿̄ h7=331k1 /kg

speci=ična rashladna toplota

q0=h1−h6=1090k1 /kg

masa rashladnog =luida koji cirkuliše kroz isparivač komore /

0 *=m

0q0⇒m

0=

0 */q0

m0=0,181kg /s

entalpijski bilans

m

(¿¿0+mm h)h3⇒mm h=0,0180 k1 /kg

m0 h2+mmh h6=¿

masa rashladnog =luida koja teče kroz kondenzator

mkd=m0+mmh=0,199 kg /s

toplotno opterećenje kondenzatora

K7=mkd (h4−h5 )=260,69 kW

teorijska sekundna zapremina

) $odai do5ijeni koris)enjem so2)Garea M@oolpak

"<

7/23/2019 hlađenje



V st9 =m0 31=0,181m

3

s

V stV =mkd 33=0,07 m

3

s

teorijska snaga kompresora

Pk9 =m0 ( h2−h1)=26,43kW

PkV =mkd ( h4−h

3 )=37,01 kW

stepen hla$enja:

8h= 0 *

P k9 + PkV

=3,1

"!

7/23/2019 hlađenje



0. Proračun !ovršine svih is!arivača4 ka!aiteta i snageventilatora

0.1. Površine is!arivača

∆ t i=t 1−t 2=(2÷ 4 ) [℃ ] + 8 ∆ t i=3℃ se usvaja9

A= ¿

k ∆ t m[ m2 ]

∆ t m=∆ t 1−∆ t 2

ln ∆ t 1

∆ t 2

k 3 0W

m2 K

5 koe=icijent prolaza toplote za suhi isparivac sa prinudnom

cirkulacijom

-omora 1

∆ t 1=0−(−11 )=11℃

∆ t 2=−3−(−11)=8℃

∆ t m=9,42℃

A=108,4 m2

-omora 2

∆ t 1=3− (−8 )=11℃

∆ t 2=0−(−8)=8℃

∆ t m=9,42℃

A=224,03m2

-omora 3

∆ t 1=−20−(−31 )=11℃

∆ t 2=−23−(−31 )=8℃

∆ t m=9,42℃

A=835,88m2

0.2. -a!aiteti i snage ventilatora

¿=V́ ρ % p ∆ t ⇒ V́ = ¿

ρ % p ∆ t [ m3

s ]

+ M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ s)r 0OO M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ )a5ela 1.&1

"O

7/23/2019 hlađenje



P= V́ ∆ p

5 [ W ]

∆ p=100 Pa 5 usvojeni pad pritiska

5 =0,5 5 stepen korisnosti ventilatora

-omora 1

ρ=0.994 kg

m3 , % p=1,005

k1

kgK

V́ =8,518 m

3

s

P=1703,75W

-omora 2

ρ=1,247 kg

m3 , % p=1,005

k1

kgK

V́ =14,033 m

3

s

P=2806,60W

-omora 3

ρ=1,424 kg

m3

, % p=1,009 k1

kgK

V́ =45,668m

3

s

P=9133,621W

.

7/23/2019 hlađenje



. Proračun !otrebne satne za!remine4 e/ektivne snagekom!resora i !otrebne snage elektromotora

.1. Proračun za komore 1 i 2

-oe=icijent isporuke to je odnos količine pare rashladnog medija koju kompresorstvarno istiskuje prema količini pare rashladnog medija koju bi istiskivao idealnikompresor koji bi imao istu satnu zapreminu./

• λ= λ% λ p4 λ λn=0,696

• λ% 5 volumetrijski koe=icijent uslijed stetnog prostora

λ%=1−%

[( p

p0 )

1

m−1

]=0,809

c 3 ),+ 8usvojeno9

m 3 +,+/ 8za &90

p0 5 pritisak isparavanja

p 5 pritisak kondenzacije

• λ p4 5 koe=icijent isporuke uslijed prigušenja pri usisavanju

λ p4=1−1+%

λ%( - p

0

p0

)=0,932

∆ p0

p0

=(0,02÷0,05 )

∆ p0 5 depresija pri usisavanju

• λ 5 koe=icijent isporuke uslijed zagrijavanja

λ =1−0,025( p

p0

−1)=0,942

• λn 5 koe=icijent isporuke uslijed proticanja

λn=(0,95÷0,98 )=0,98

;tvarna satna zapremina kompresora

V :=V st

λ =0,0459

m3

s

/ M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ s)r 1O/

M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ s)r 0.. 0 M>e2ri%era)ion and air ondi)ionin%ano(ar $rasad+ NeG a%e in)erna)ional p35lis(ers 0.."+s)r&"00

1

7/23/2019 hlađenje



%=ektivna snaga kompresora

P)= Pi+ Pt4 [kW ]

• ndikatorska snaga

Pi=V : pi [ kW ] ¿̄

pi= ρ pit ¿ srednji indikatorski pritisak stvarnog kompresora

ρ= pi

pit

= Pi

PTK

5 koe=icijent indikatorskih pritisaka

PTK =V : pit [ kW ] 5 teorijska indikatorska snaga

pit = m

m−1 p0[( p

p0 )

m−1

m −1]=4,37 ¿̄ 5 srednji teoretski indikatorski pritisak

PTK =20,06 kW

ρ=1,015 @

pi=4,435 ¿̄

Pi=20,35 kW

• ;naga potrebna za savladavanje trenja

Pt4=V : pt4 [ kW ]

pt4=(0,3÷0,5)=0,5 ¿̄ 5 =iktivno povećanje srednjeg indikatorskog pritiska

uslijed trenja

Pt4=2,295kW

⇒ P)=22,645 kW

1ehanički koe=icijent korisnog dejstva

5 m= Pi

P )

=0,898

ndikatorski koe=icijent korisnog dejstva

5 i= λ

ρ=0,685

#eorijska snaga kompresora

PT =5 i P i=13,94kW

;naga elektromotora za pogon kompresora

@ M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ sl !&=

0

7/23/2019 hlađenje



P 6M = (1,15÷1,2) P)

P 6M =26,04÷27,17=26,61kW

.2. Proračun za komoru 3

.2.1. Proračun za kom!resor niskog !ritiska

-oe=icijent isporuke λ= λ% λ p4 λ λn=0,743

λ%=1−% [( p

p0 )

1

m−1]=0,857

c 3 ),+ 8usvojeno94

m 3 +,( 8za &4+49(

λ p4=1−1+%

λ%( - p

0

p0

)=0,935

λ =1−0,025( p

p0

−1)=0,947

λn=(0,95÷0,98 )=0,98


V :=V st

λ =0,243

m3

s


P)= Pi+ Pt4 [kW ]


pit = m

m−1 p0[( p

p0 )

m−1

m −1]=1,46 ¿̄

PTK =35,478 kW

ρ=1,041 C

pi=1,52 ¿̄

4 M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ s)r 0..

( M>e2ri%era)ion and air ondi)ionin%ano(ar $rasad+ NeG a%e in)erna)ional p35lis(ers 0.."+s)r&"00 C M>as(ladni 3redjaji ,a*a V3ji+ asinski 2ak3l)e) Beo%rad 1OO<&+ sl !&=

"

7/23/2019 hlađenje



Pi=36,936 kW


pt4=0,6 ¿̄ 5 =iktivno povećanje srednjeg indikatorskog pritiska uslijed

trenja

Pt4=14,58 kW

⇒ P)=51,52kW


5 m= Pi

P )

=0,716


5 i= λ ρ=0,823


PT =5 i P i=30,398 kW


P 6M = (1,15÷1,2) P)

P 6M =35,098÷36,624=60,54kW

.2.2. Proračun za kom!resor visokog !ritiska

-oe=icijent isporuke λ= λ% λ p4 λ λn=0,743

λ%=1−% [( p

p0 )

1

m−1]=0,857

c 3 ),+ 8usvojeno9

m 3 +,( 8za &4+49

λ p4=1−1+%

λ%( - p

0

p0

)=0,935

λ =1−0,025( p

p0

−1)=0,947

λn=(0,95÷0,98 )=0,98


7/23/2019 hlađenje



V :=V st

λ =0,0942

m3

s


P)= Pi+ Pt4 [kW ]


pit = m

m−1 p

0[( p

p0 )

m−1

m −1]=4,55 ¿̄

PTK =42,867 kW

ρ=1,041

pi=4,74 ¿̄

Pi=44,65 kW


pt4=0,6 ¿̄ 5 =iktivno povećanje srednjeg indikatorskog pritiska uslijed

trenja

Pt4=5,652kW

⇒ P)=50,302 kW


5 m= Pi

P )

=0,887


5 i= λ

ρ=0,713


PT =5 i P i=31,835 kW


P 6M = (1,15÷1,2) P)

P 6M =33,014÷34,45=59,11kW

=

7/23/2019 hlađenje



/

7/23/2019 hlađenje



". Proračun !ovršine kondenzatora

U slučaju ovog rashladnog postrojenja izabran je evaporativni kondenzator saglatkim cijevima, koji se može primjeniti i za rashladno sredstvo & i &4+4.

• #oplota koja se odaje u kondenzatoru

-omore 1 i 2

¿+¿∑ Pi

kd=∑ ¿

kd=98,64 kW

-omora 3

kd=278,436 kW

• "otrebna površina kondenzatora

kd=k A ∆ t m⇒ A= kd

k ∆ t m[ m2 ]

k =500W /m2 K

-omore 1 i 2

t k =28℃

t u;=18℃

t i=22℃

∆ t m= t i−t u;

ln t k −t u;

t k −t i

=7,83℃

A=25,195m2

-omora 3

A=71,12m2

(. Proračun za!remine resivera

5a komore 1 i 2

V 4=1800mkd 3kd [ m3 ] M 3kd=0,00185 8&9

V 4=1,55m

3

<

7/23/2019 hlađenje


7/23/2019 hlađenje



A=(m01)34

& =0,00384 m

2

du=√4 A

< =0,0445m=69,99mm

I 3 ),0 mBs

-omora 3

• Usisni vod do kompresora niskog pritiska

A=(m01)31

& =0,012095 m

2

du=

√

4 A

<

=124,13mm

I 3 +0 mBs

• "otisni vod kompresor niskog pritiska 5 kompresor visokog pritiska

A=(m01)32

& =0,00381m

2

du=√4 A

< =69,64mm

I 3 ) mBs

• Usisni vod do kompresora visokog pritiska

A=(mkd)33

& =0,00459m

2

du=√4 A

< =76,48mm

I 3 +0 mBs

• "otisni vod kompresor visokog pritiska 5 kondenzator

A=(mkd)34

& =0,00285m

2

du=√4 A

< =60,33mm

I 3 +) mBs

• >od kondenzator 5 resiver

O

7/23/2019 hlađenje



A=(mkd)35

& =0,0005837 m

2

du=√4 A

< =27,27mm

I 3 ),@ mBs

• >od resiver 5 prigušni ventil +

A=(mmh)35

& =0,000063 m

2

du=√4 A

< =8,94mm

I 3 ),0 mBs

• >od resiver 5 prigušni ventil

A=(m0)35

& =0,0006335 m

2

du=√4 A

< =28,41mm

I 3 ),0 mBs

=.

7/23/2019 hlađenje



11. egulaija sistema

Usljed vanjskih promjena temperature, ali i unutrašnjih toplotnih opterećenja kojasu uzrokovana prolaskom radnika kroz hla$eni prostor, unosom robe koju trebaohladiti, promjenom količine osvjetljenja itd. dolazi do značajnih varijacija unutar

samog sistema hla$enja, koji u svakom trenutku mora imati kapacitet hla$enja jednak toplotnom opterećenju hla$enog prostora. &adi toga se rashladni ure$aji iprojektuju tako da mogu odgovoriti i maksimalnom rashladnom opterećenju, pa injihovo projektovanje nije previše jednostavno, jer je velika i odgovornost zbogspeci=ičnosti robe koja se hladi, odnosno kvarljivosti hrane, koja je najčešći proizvodkoji se treba hladiti. &ashladni sistemi moraju biti projektovani tako da moguzadovoljiti unutar sata jer se prirodni procesi ciklično ponavljaju svaki dan, ali i naduži vremenski period zbog promjena opterećenja uzrokovanih promjenamagodišnjih doba,a samim tim i vanjskih temperatura.

;vi elementi trans=ormatora toplote 8isparivač,kondenzator,kompresor,prigušniventil9 su me$usobno povezani pa rad svakog od njih utiče na rad ostalih,ali i zavisiod rada ostalih.

;manjenje kapaciteta isparivača moguće je ostvariti smanjenjem dovoda tečnogradnog sredstva ili smanjenjem protoka zraka preko cijevi isparivača,dok jepovećanje kapaciteta praktično neizvodivo. ;lično važi i za spregu kompresorkondenzator, a smanjenje se izvodi smanjenjem volumske dobave kompresora.

!bog svih navedenih razloga, rashladna naprava mora biti sposobna da u svakomtrenutku savlada toplotno opterećenje, pa se zato i projektuje tako da njen kapacitetbude veći od maksimalnog toplotnog opterećenja.Hli rad naprave pri maksimalnomkapacitetu kada isti nije potreban tj. kada je opterećenje manje od maksimalnog, nijeekonomičan, pa se zato vrši regulacija, odnosno smanjenje kapaciteta isparivača,kompresora ili kondenzatora. #ako česte varijacije nisu pogodne za stalnu regulacijumanuelnim putem, pa se regulacija sistema vrši pomoću automatskih organa kojiimaju =unkciju kontrole, signalizacije, rgulacije i zaštite.

'rgani regulacije vrše mjerenja sljedećih parametara sistema:

temperatura hla$enog prostora

vlažnost hla$enog prostora

protok rashladne vode

protok rashladnog =luida i hla$enog =luida

pritisci isparivanje i kondenzacije itd.

-ada toplotno opterećenje opada mora se smanjiti kapacitet kompresora, a protokrashladnog =luida mora se smanjiti promjenom otvora ventili ili njegovim povremenimzatvaranjem.&ad kompresora se reguliše pomoću termostata koji se nalazi urashladnoj komori i vrši mjerenje temperature.<akon zaustavljanja kompresorapritisak u isparivaču raste dok ne dostigne maksimalnu vrijednost 8mjerenje vršipresostat9, a protok rashladnog =luida se smanjuje dok temperatura ne dostigneodre$enu vrijednost, a onda se ventil otvara, kompresor počinje sa radom i cijeli seproces ponavljaM a sve s ciljem da se proizvod koji se skladišti u komori očuva naduži vremenski period,ali bez velikih kolebanja temperature, da ne bi došlo do

kvarenja, stoga je ovaj segment projektovanja izuzetno bitan.

=1

7/23/2019 hlađenje



12. #zbor o!reme

U izbor opreme spadaju cjevovodi i pomoćna sredstva. 7jevovodi i pomoćna opremakod rashladnih ure$aja i postrojenja moraju obezbijediti :

• transport rashladnog =luida bez curenja

• povrat ulja u kompresor

• strujanje rashladnog =luida uz umjeren pad pritiska

• zaštitu kompresora od priliva tečnosti

• kompenzaciju dilatacija i vibracija

6jevovodi

Hko se po$e od materijala cijevi i cjevovoda onda on mora biti takav da ne reaguje sarashladnim =luidom, da je lagan za izgradnju i obradu, da je je=tin, te da pomehaničkoj čvrstoći odgovara odre$enim zahtjevima i standardima.

-od =reonskih instalacija , kakav je slučaj kod nas, jer se radi o =reonu & , koristese cijevi od bakra, dijelovi cjevovoda od aluminija, a a elementi u sklopu cjevovodakao na primjer risiver su od čelika. !a amonijacne cjevovode primjenjuju se besavnecelicne cijevi.

Nedan od glavnih zadataka kod dimenzionisanja cjevovoda je omogućavanje povrataulja iz sistema natrag u karter kompresora. Hko je riječ o tečnom rashladnom =luiduulje se sa tom tečnošću miješa i protiče kroz cijevi bez zastoja, separacije i sličnihproblema.

;pajanje bakarnih cijevi vrši se lemljenjem, a materijal za lemljenje legiran je=os=orom i ima temperaturu topljenja iznad 0) ° 7.

#zolaija jevovoda

zolacija svih cjevovoda se vrši da se spriječe neželjeni oblici topline da se spriječistvaranje inja i leda na cijevima, a zatim topljenje toga, pa opet stvaranje i opet ukrug.

Polaganje jevovoda

"olaganje cjevovoda u prostoru treba vršiti tako da se omogući samokompenzacija ispriječi prenošenje vibracija."reporučuje se u vo$enje cjevovoda u tri ravni kako bimu =leksibilnost u svim pravcima bila moguća.

7gradnja si/ona

Ugradnja si=ona je jako bitna jer oni zadržavaju cije$enje količine ulja koja se skupljana izlazu iz kompresora koja tako$er može ući u njegove cilindre. ;i=oni ujedno služei kao kompenzatori dilatacije i vibracija.

7gradnja odvajača ulja

-od rashladnih =luida kao što je & pogodno je u cjevovod na izlazu iz kompresora,kondenzatora ili isparivača ugraditi odvajač ulja sa automatskim vraćanjem ulja ukarter kompresora. zvodi se u vidu vertikalnog čelničnog suda sa dancima ipriključcima za dovod i odvod pare rashladnog rashladnog =luida i za odvod i dovod

ulja.

=0

7/23/2019 hlađenje



7gradnja ventila

Freonski zaustavni ventili ugra$uju se u cjevode radi zaustavljanja protoka pare ilitečnosti =reona. -učišta se izra$uju od čelika kovanjem. !a zaptivanje vretena koristese pamučna ili azbestna gra=itirananabojna zaptivača. <a kraju vretena nemaju=iksiran točak za otvaranje i zatvaranje već se kraj vretena pokriva kapom koja senavrne na poklopac ventila u kome je vo$ica vretena. -ad je potrebno otvarati ilizatvarati ventil kapa se skine pa se vreteno okreće posebnim ključem, jer =reoni ističuveoma lahko i kroz najmanje zazore i pore.

Naziv Komora Oznaka Komada irma

,)ropni ispari*a7

1 ,AIP "= 1 Hla9enje 4a%re5

0 ,AIP "" 1 Hla9enje 4a%re5

" ,HS" 1 Hla9enje 4a%re5

d*aja7 )e7nos)i

1 i 0 TH$1 1 Hla9enje 4a%re5

" TH$1 0 Hla9enje 4a%re5

Kompresorski a%re%a) 1 i 0 P".&0 1 BIT4E>

" //S1..&0 0 BIT4E>

E*apora)i*ni

kondenza)or 1+0 i " 1.0 @C= 0 PNTE>

$3mpa za *od3kondenza)ora

1+0 i " @B/=" 0 Hla9enje 4a%re5

,ak3plja7 )e7nos)i 6>esi*er8

1+0 i " ,TA=. 0 Hla9enje 4a%re5

$ri%3šni *en)il

1 H>A1. 1

Hla9enje 4a%re50 H>A1= 1

"H>A/ 1

H>A1= 1

Nepo*ra)ni *en)il " HNA1= 1 Hla9enje 4a%re5

Ni*okaz 1+0 i " "1O.... 0 Sri%os)roj Beo%rad

d*aja7 3lja

1 i 0 FA&..&.. 1

Sri%os)roj Beo%rad

" FA&..&.. 0

$ra*i za3s)a*ni *en)il 1+0 i " $V U ++ 0. Sri%os)roj Beo%rad

Ven)il si%3rnos)i 1+0 i " V, ++ 1 Sri%os)roj Beo%rad

="

7/23/2019 hlađenje



8iteratura

+. D&ashladni ure$ajiE , ;ava >ujić. D#oplotna tehnika u gradjevinarstvu, #ehnicki uslovi za projektovanje i

gradjenje zgradaE NU; U.N.0.@))/. DOuide to meteorological instruments and methods o= observationE,Aorld

1eteorological 'rganisationE. D#rans=ormatori toploteE >eljko Puričković0. D&e=rigeration and air conditioningE 5 1anohar "rasad@. http:BBIII.europalete.comBQpageRid30) 5 zadnji put posjecena 5 (.)0.)+/.

=

http://www.europalete.com/?page_id=50

http://www.europalete.com/?page_id=50

7/23/2019 hlađenje



9adr%aj

4ada)ak I dio:14ada)ak II dio:&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&"

1& Na7in skladiš)enja i %ra9e*inske dimenzije&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&=

1&1& Na7in skladiš)enja&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&=

1&"& Te(nolo%ija skladiš)enja&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&!

&1&1& Toplo)no op)erećenje 3slijed prodiranja )oplo)ne s)r3je&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&01

&1&0& Toplo)no op)erećenje 3slijed ras(la9i*anja i smrza*anja proiz*oda&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&00

&1&"& Toplo)no op)erećenje 3slijed pro*je)ra*anja i in2il)raije spoljašnje% *azd3(a&&&&&&&&&&&&&&&0

&1&& Toplo)no op)erećenje 3slijed od*ijanja 5iološki( proesa 3 skladiš)enim proiz*odima&&0=

&1&=& Toplo)no op)erećenje 3slijed s)*aranja inja na ispari*a7ima&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0/ &1&/& Toplo)no op)erećenje 3slijed rada lj3di&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0/

&1&<& Toplo)no op)erećenje 3slijed os*je)ljenja&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0<

&1&!& Toplo)no op)ereenje 3slijed rada *en)ila)ora&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0!

&0& $o)re5ni ras(ladni kapai)e) ispari*a7a&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0!

&"& >as(ladni kapai)e) kompresora&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0O

&& Toplo)no op)erećenje kondenza)ora&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0O

=& Termodinami7ki prora73n ikl3sa ras(ladne mašine&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&"0

=&0& Termodinami7ke šeme i dija%rami&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&""

/& $rora73n po*ršine s*i( ispari*a7a+ kapai)e)a i sna%e *en)ila)ora&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&"! /&1& $o*ršine ispari*a7a&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&"!

/&0& Kapai)e)i i sna%e *en)ila)ora&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&"!

<& $rora73n po)re5ne sa)ne zapremine+ e2ek)i*ne sna%e kompresora i po)re5ne sna%eelek)romo)ora&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&& .

O& $rora73n zapremine resi*era&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&=

1.& $rora73n dimenzija s*i( 3sisni( i po)isni( *odo*a kompresora+ kao i *odo*a od resi*era do pri%3šni( *en)ila&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&& /

11& >e%3laija sis)ema&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&O

10& Iz5or opreme&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&=.

Li)era)3ra&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&& =0

hlađenje

Documents