Vetenata zaobikolnicago zaobikoli Prilep, }e mora da se po~ekaatnovi vetuvawa

Ignoriraweto na makedonskata arheologija i folklor e edna od najkrupnite gre{ki

Zarem dr`avata }e ostavi lozarstvotovo Tikve{ijata poleka da zgasne?

MILIONI EVRA SE SLEVAA VO OP[TINSKITE KASI

Gradona~alnicite da ne begaat od odgovorot - kako i za {to gi tro{eaparite na gra|anite

^itajte nä i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mkKLIKNI!

br. 7 30.09.2021

Nastavata vo u~ili{tata be{ene ka ko vodena od novi reformi iidei od nadle`noto ministerstvo.Ministerkata za obrazovanie MilaCa rov s ka soop{ti deka vo obukata nanas tavnicite i direktorite na u~i -li{ tata za noviot obrazoven koncept}e pomognele finski profesionalci.

- Blagodarna sum {to Finska ni

pomaga, a toa smetam deka e rezultatna nivnoto sogleduvawe deka kakovlada i kako dr`ava vo razvoj, nav-istina se trudime da gi sledime glob-alnite obrazovni trendovi i sakameda napreduvame, sakame da sozdademepodobri uslovi i obrazovni mo`nostiza mladite, istakna Carovska.

I dobro e {to }e dojdat stranskieksperti, no faktite velat deka }evidat razli~no od ona {to misli min-isterkata.

Nedostigaat tableti za decata vou~ili{tata kade {to vo ~etvrto odd-elenie se sproveduva digitalizaci-jata. Nema u~ebnici za decata odpogornite oddelenija iako Carovskauporno tvrdi deka ima. Ako nekoj ima,toga{ toa se iskinati i stari. Imau~ili{ta vo koi greewe e slabo i za`al se u{te postojat polski toaleti.

Fincite voedno i }e mo`e da ~ujatdeka golem del od makedonskite nas-tavnici smetaat deka e pogre{en no -viot obrazoven koncept, ama mol~atod strav za rabotnite mesta…

Kolku po seto toa videno i slu{ -na to strancite }e pomognat - ostanuvada vidime.

2 RETROVIZOR

[to }e vidat i slu{nat Fincitevo makedonskite u~ili{ta?

Imame najmalku turisti vo regionov,kako ponatamu?

Krizata prodol`uva da udirapo ekonomijata. Vlasta uveruvadeka ja spasuva, no sto pan st ve ni -ci te poso~uvaat primeri kako neim odi biznisot.

- Zagri`uva~ko namaluvawe nabrojot doma{ni i stranski turisti,kako i no}evawa, poka`uvaat ofi-cijalnite statisti~ki podatoci zaperiodot januari – juli 2021 voodnos na istiot period vo 2019 go-dina, pred korona pande mi jata.Ova namaluvawe e najgo le mo spo -red beno so site zemji od re gionot,{to upatuva na za klu ~o kot deka me -r kite se najslabi od si te dr`avivo regionot, a zagubata na brojotturisti i no}evawa e procentualnonajvisoka, ocenuva Zdru`enieto zaugostitelstvo i turizam.

Dali se podgotvuvaat merki odstrana na vlastite? Ova e klu~ no -to pra{awe, no sepak mora i sa -mi te ugostiteli da napravatmn o gu pove}e za da go privle~atdo ma{ niot turist vo svoite kapa -ci teti.

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

3GRA\ANSKA DIOPTRIJA

30 septemvri 2021

Dali za mnogumina lozari od tik -ve{ ko ova }e bide posledna god-

ina vo koja }e gi obrabotuvaat lozjata?Dali najgolemiot lozarski region voMakedonija, no i po{iroko e pred se-riozna kriza? Pri~ina godinava zaovie pra{awa se istite kako i vo iz -mi native godini: niska otkupna cenana grozjeto, neisplatlivosta da seobrabotuvaat lozjata... No sega se~ini im zdosadi na lozarite. Igodinava vinariite im nudatniski – neisplatlivi ceni.Prezema li ne{to vlastaza da gi za{titi lozarite,no i da go so~uva i vinar st -voto i lozarstvoto vo Ma ke -do ni ja?

Lozarite neodamna prote-stiraa, imaa sredba so minis-terot za zemjodelie, zboruvaa zapro blemite, za potrebite, no malku{to se re{i vo nivna polza. Otkupotna grozjeto sega te~e, no naj~esta cenase u{te ne e dovolna za lozarite idogodina da rabotat zemjodelie.

- Cenite se sosema neprifatlivii nerealni za nas. Realen tro{ok kojnie lozarite go imame po eden kilo-gram grozje e 13 denari, {to zna~i de -

ka otkupnite ceni treba da bidat od16 do 18 denari. Sega ispa|a deka ̀ i -ve eme samo od subveniciite koi{togi dodeluva dr`avata, deka ̀ iveemeod tie 60.000 denari {to gi dobi-vame za eden hektar lozje koe {to senavodnuva. So tie pari edno ~etiri -~le no semejstvo treba da pre`iveevo period od fevruari do oktomvri

koga se obrabotuva lozjeto.Toa e ne pri fatlivo i ne -

voz mo` no, veli lozarotDane Jo{ev, pretsedatelna Regionalnoto zd r u -

`enie „Tik ve { ki lozaro - ovo{tari”od Ka va darci.

Lozarite se prinudeni da godavaat grozjeto za da ne im propadnemakata {to ja imale. No, so ogled natoa {to se docni poradi nategawataokolu otkupnata cena mnogu od grozjetoe ovenato pa so toa i negovata te`inae namalena i do 50 procenti. A pri ~i -na za ovenuvaweto e toa {to ne-malo dobro navodnuvawe odkanalite so koi upravuvaladr`avata. Kako {to objasnu-vaat samite lozari del odpumpite ne rabotele i ba -ra at promeni vo upravuva -we to so vodnite kanali: soglavnite kanali da upravuvadr`avata, a so sporednite op -{ tinite.

- Potrebni se i drugi promeni.Prvenstveno da se obezbeduva plas-man na grozjeto vo stranstvo, a za {to

dr`avata treba da se pogri`i navreme. Vaka, ostaveni sme na milosti nemilost na vinariite koi vo ovojperiod sekoga{ velat deka ne mo`atda platat pove}e oti tolku im se mo` -nos tite. Treba i odnapred da se sklu -~u vaat dogovorite koi }e va`at i zavinarite i za vinariite so {to sekoj}e znae na {to e, potencira Jo{ev.

Za `al nekoi velat deka ve}e segapo~nalo otka`uvaweto od odgledu-vaweto na lozjata.

- Lu|eto ve}e se otka`uvaat, ne-maat interes da rabotat za vakvi ce -ni. Ve}e se iskopa~uvaat pove}e lozja.Ve}e nema ni rabotna sila koja birabotela. Osnovno e odnapred da seutvrdi definirana cena na otkupotna grozjeto za da lu|eto znaat na {tose, veli Traj~e Kulev od Zdru`enieto„Napredni lozari” od Kavadarci.

O~igledno, nadle`nite vo dr`a -va ta treba da go dadat odgovorot na

pra {a weto: dali }e se stavito~ka na lozar st vo to vo

tikve {i ja ta, lo zar s tvokoe e na da le ku poznatoi priznato?

GOLEMA TRADICIJA I KVALITET, NO...

Zarem dr`avata }e ostavilozarstvoto vo Tikve{ijatapoleka da zgasne?Potrebni se promeni. Prvenstveno da se obezbeduva plasman na grozjeto vo stranstvo, a za {to dr`avata treba dase pogri`i na vreme. Vaka, ostaveni sme na milost i nemilost na vinariite, veli lozarot Dane Jo{ev

Nema mladi vinariOd zdru`enijata na lozarite predu -

pre duvaat deka se zakanuva i opasnostda nema novi generacii lozari.

- Sega, prose~na starost na lozaritekoi gi obrzbotuvaat lozjata e me|u 55 i70 godini. Tie lu|e naskoro nema da mo -`at da rabotat i sekoja godina se se po-malku. A nema novi naslednici, nemamla di lozari. Zo{to nekoj bi se na fa -til da raboti na lozje koga e toa neis -pla tlivo, veli Jo{ev.

TRAJ^E KULEV: Lu|eto ve}e se

otka`uvaat, nemaat interes da rabotat za

vakvi ceni. Ve}e nema nirabotna sila koja bi rabotela

DANE JO[EV: Treba i odnapred da sesklu~uvaat dogovorite

koi }e va`at i za vinarite i za vinariite so

{to sekoj }e znae na {to e

4 VO FOKUSOT

30 septemvri 2021

Pri kraj e mandatot na sega{nivegradona~alnici. Vreme e da pod-

nesat ot~et za srabotenoto vo mi-natite ~etiri godini i pred se kade iza {to gi to{ea narodnite pari. [tonapravile, kolku pari potro{ile zatoa, zo{to nekoi proekti koi bileveteni ne se napraveni... pra{awa se~ii odgovori e redno da im se dadatna gra|anite. A dali toa vo ovojposleden mesec od mandatot go pra-vat op{tinski gradona~alnici voMakedonija, podnesuvaat li nekakovot~et za (ne)srabotenoto?

Uvidot na op{tinskite „kanali” nainformirawe poka`uva kako tie dazaboravile na ovaa svoja obvrska.Ret ko nekoj od gradona~alnicite dapodnel ~etirigodi{en ot~et, a i tie{to gi podnele gi napravile nece -los no ili pak se ostavile na nekakvigodi{ni i kvartalni finansiski iz -ve{ tai od koi malku koj od gra|anitemo`e da razbere ne{to... Seto ova gozabele`uvaat i samite gra|ani koi

smetaat deka voop{to ne se informi-rani za toa kako i za {to bile tro {e -ni nivnite pari preku op{tinskitebuxeti.

- Za `al, duri i koga gra |a -nin bi pobaral informa-cii za potro{enite paridirektno vo op{tina }ebi de “{utkan” od vrata

vo vrata od denes za utre. Duri i nov-inarite da pobaraat informaciite{ko deka }e dojdat do niv. Infor -mi raweto funkcionira na na~in - za-lepi liv~e na bandera za toa deka natoj i toj datum }e se odr`i sostanok vomesnata zaednica. Sega, kolkav delod gra|anite odi i ~ita {to e zale pe -no na bandera ? Kolkav }e bide brojotna gra|ani {to }e dojdat do taa infor-macija ? Eve i da ka`eme deka }e govidat i }e otidat na taa sredba nakoja sekako nema da prisustvuvaGra do na~alnikot, ne koj }e impro ~i ta in for macii, a is-tite polovina od prisutnitene ma ni da gi ra z berat, nive li bi tol ~a ne cot Il~oMe ~ karovski.

ZBUNUVA^KI IZVE[TAI

A gra|anite bi trebalo dazna at {to se pravelo vo izminative~etiri godini od strana na grado na -

~al nicite. Parite koi za toj periodse potro{ile ne se mali. Prose~engodi{en buxet na Gradot Skopje eokolu 100 milioni evra {to zna~i de -

ka za ~etiri godini se potro{eniokolu 400 milioni evra. Vo

op{tina Ohrid godi{no setro{at 19 milioni evra odBuxetot, vo Bitola – 35milioni evra, vo Prilep –22 milioni, Veles – 15milioni, vo Aerodrom – 13

milioni evra, Karpo{ – 18milioni, Butel – 9 milioni

evra i {to pomno`eno so ~etirigodini dava ogromna suma na pari.

Kade se tie potro{eni, kolku oti{leza plati i nadomestoci na vraboten-ite, kolku za komunalni tro{oci, kol -ku za odredeni proekti koi gi pravelaop{tinata te{ko mo`e da se razbere.Najgolemiot del od op{tinskitegra do na~alnici voop{to ne se po -gri ̀ i le za toa da gi informiraatgra |anite. I pokraj brojni slu`bi zainformirawe i portparoli koi gianga`iraat vedna{ po pobedata naizborite, takvi informacii ne sesraboteni kako {to treba. Na inter-net-stranicite na op{tinite takvi

izve{tai nema da se najdat.Nema vo Skopje, Bitola, Oh -

rid, Strumica... Se na|aatsamo „zavr{ni smetki” nabuxetite ili kvartalni

MILIONI EVRA SE SLEVAA VO OP[TINSKITE KASI

LAZO GLIGOROVSKI: Tie izve{tai mora

da se pravat na poednostaven na~in, sekoj

da mo`e da razbere

IL^O ME^KAROVSKI:Duri i koga gra|aninbi pobaral informaciiza potro{enite pari direktno vo op{tina }ebide „{utkan“ od vrata do vrata

Gradona~alnicite da ne begaat od odgovorot - Gradskite tatkovci isto kako{to pravea kampawi pred~etiri godini, na sredbi sogra|ani, sega neka im objasnatna `itelite koi gi polneaop{tinskite kasi – kade i za{to se potro{ija milioniteevra vo vreme na nivniotmandat. Neka napravat icelosna specifikacija, no i da objasnat za neispolnetite vetuvawa

Nema ni ot~et za nenapravenite, a veteni proekti

Nikoj od gradona~alnicite ne gi in-formira gra|anite za toa zo{to vo izmi-native ~etiri godini ne gi napravilpro ektite koi gi vetil. Na primer voPri lep nema objasnuvawe zo{to se u{tese ~eka na vetenata celosna gasifi ka ci -ja, izgradba na zdravstven sportsko-re -kre ativern centar so pokrien bazen...Bi tol~ani, pak, se u{te ~ekaat na nov zi -m ski centar, ekolo{ki vozila vo grads -ki ot prevoz... Se ~ekaat novi sredniu~i li{ta vo op{tinite Tetovo, Kuma no -vo, Aerodrom i Novo Selo, univerzi tet -s ki kliniki vo Tetovo i Bitola... Ane ispolnetite vetuvawa vo Skopje sedol ga, dolga prikazna...

5VO FOKUSOT

30 septemvri 2021

izve{tai za realizacija na buxet-skite sredstva polni so frazi odtipot „tekovni pro{ewa”, „dogovoreniobvrski”, „transferi”, „socijalni na -do mestoci”... Ednostavno, za {to sepotro{eni parite malku koj gra|aninmo`e da razbere.

- Takvite izve{tai se celosno ne -raz birlivi. Gra|aninot treba da eekspert za da razbere ne{to, no itoga{ od niv ne mo`e da se zaklu~ina {to se potro{eni op{tin -s ki te pari. Tie izve{taimora da se pravat na po -ed nostaven na~in, sekojda mo ̀ e da razbere. Da

se ka ̀ e, za plati oti{le tolku pari,za proekti tolku..., smeta skopjanecotLazo Gligorovski.

Op{tina Karpo{ e me|u edin-stvenite lokalni samouprava so javnoobjaven Gra|anski buxet. Takov buxet,od koj gra|anite lesno mo`at da vidatza koi proekti se tro{at nivnitepari za prvpat e napraven za 2020 go-dina, a praksata ja povtori i godi-nava. Op{tina Aerodrom e me|uret kite koja go objavila izve{taj {toe sraboteno vo periodot od 2017 do2021 godina. No, vo izve{tajot ob-javen na veb-stranicata samo se nave-deni proekti, no ne i cenite kolku tie~inele. Kako se tro{ele buxetskitepari e navedeno vo finansiskite iz -ve{ tai koi malku koj }e gi razbere. Nasajtot na op{tina Prilep ima iz ve{ -taj za proekti napraveni vo 2019 god-ina pri {to se navedeni i sumiteplateni za niv. No, nema izve{tai zasiot ~etirigodi{en period. U{te po-

malku ima izve{tai za toa {to ne ena praveno.

- Nie ne sme informirani i neznaeme kade se tro{at i za {to setro {at parite od Buxetot vo na{ataop{tina Butel. A za realizirawe naproekti e i na{ata ulica vo Radi {a -ni na Bel Kamen ul. „Radisanska”, le -vo. za koja ni be{e veteno pred 3go dini li~no od gradona~alnikot. No,ni{to od toa. Ostana samo na vetu-

vawe, ni veli Vasko Trifunov odskopskata naselba Radi{ani.

KONTROLA VRZ TRO[EWETO

O~igledno nekoi rabotikoi se odnesuvaat do in-formiraweto na gra|anite

mora da se smenat vo op{ti-nite. Pretstojnite lokalni iz-

bori i novi rakovodstva sepri lika za toa. Se poka`uva deka za

vistinska javnost vo rabotata ne e do-volno samo da se objavat „kvartalni”i „godi{ni” finansiski izve{tai koigi pravat finansiskite odelenija ase nameneti za UJP, za dr`avnite re-vizori koi doa|at vo kontroli. In-formiraweto mora da bide redovnoi ednostavno.

- Na hartija site op{tini se tra n -s parentni, a hartija trpi se. Buxetottreba da e otvoren i razbirliv zagra|anite koi go polnat. Ne mo`e sekojda bide ekonomist pa da razbere. A sotie pari da se pla}aat priori tet -ni proekti. Pra{awe e dali se{to e veteno vo kampawatadali 10 procenti e real-izirano, ni veli bitol ~a -ne cot \or|i Jo{evski.

Gra|anite smetaat dekanivnoto informirawe odstrana na op{tinite morazna~itelno da se podobri, apredlagaat i da se vr{i kontro -la na toa kako se tro{at op{tins ki -te buxeti.

- Mora da ima edno koordinativnoposebno telo na nivo na dr`avata koe}e vr{i nadzor kako se to{at op{tin-skite pari. Odnosno, tie da se tro{atsamo za striktna namena i prioritetiveteni na gra|anite, a ne za luksuzniavtomobili i sli~no. Parite samo dase tro{at za prioritetite koi im seveteni na gra|anite, bara Laze Glig-orovski.

Dali idnite gradona~lanici pla -ni raat da vovedat i vakvi promeni }e

se vidi ve}e vo izbornata kam-pawa i vetuvawata koi {to

}e gi dadat. Ili, i sega }egi zaobikolat za da seprodol`i po staro.

\OR\I JO[EVSKI: Na hartija site

op{tini se transparentni,

a hartija trpi se

kako i za {to gi tro{ea parite na gra|anite

VASKO TRIFUNOV: Nie ne sme informirani i neznaeme kade se tro{at iza {to se tro{at parite odna{ata op{tina

Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija

Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062e­mail: info@agronova.com.mk

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI

JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA

Za `al, duri i koga gra|anin bi pobaral informacii zapotro{enite pari direktno vo op{tina }e bide „{utkan“ od vrata vo vrata od denes za utre. Duri i novinarite da pobaraat informacii te{ko deka }e dojdat do niv, smetagra|aninot Il~o Me~karovski

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

7VIZIJA

30 septemvri 2021

Bi sprovel i pro~istuvawe na pravniot sistem od nepravedni zakoni koi sedoka`ale vo praksa kako nepravedni

Za Tihomir Kostadinov, po profesija diplomiranhemi~ar, prioritet bi bilo vra}awe na verbata na

gra|anite vo pravosudniot sistem vo Makedonija.

1. Pravdata da se vrati vo sudoviteOna {to vedna{ bi go napravil e inicijativa za

~istka vo sudovite, a posebno vo Apelacionite sudovikoi se glaven dvigatel na nepravdata vo Makedonija.Tie se korumpirani i delat nepravda. Takvoto sudstvoe i glavna pri~ina za begawe na mladite od dr`avata.Osven ova, bi sprovel i pro~istuvawe na pravniot sis-tem od nepravedni zakoni koi se doka`ale vo praksakako nepravedni.

2. Kraj za partiski vrabotuvawa]e im se posvetam i na problemite na mladite koi se

idnina na dr`avata. Vrabotuvawe na mladite po obu kai diplomi. Partiskite vrabotuvawa site }e se pro ve ratso cel da se vidi dali gi ispolnuvaat uslovite i vopogled na stepenot na obrazovanieto i kraj na takvi ne-realni vrabotuvawa vo Dr`aven sektor. Realni pra ved -ni konkursi i specijalno telo na Vladata za sle de we i`albi. Zatvorski kazni za pravno lice za do l`itelno od3 do 6 meseci.

3. Ramnomeren razvojEdnakov razvoj na me|uop{tinsko povrzuvawe so sig-

urni pati{ta. Ne mo`e tri grada da imaat zaobikolnicai se pravi nova, a eden grad da nema zaobikonica. Obra-zovanieto vo policijata e neophodno. I mnogu drugiraboti.

NIKOLA DIMOVSKI

]e go is~istam Tetovo od zasmrdenoto |ubre i }e obezbedam voda za siteBi organiziral manifestacija posvetena naTetovsko grav~e - tav~e vo stilot kako {to segolemite sobiri nasekade vo svetot

Za tetov~anecot Nikola Dimovski, muzi~ar, kompozi-tor i producent, prioritet bi bilo sreduvaweto na

ele mentarnit epotrebi na negovite sogra|ani

1. Higiena i voda za site domoviVo gradot Tetovo ima komunalno pretprijatie vo koe

vrabotenite ne zemaat plata. Pri~inite iskreno ne mise jasni, no toa mora pod itno da se sredi, lu|eto da ze-maat plata za da mo`at da se gri`at za osnovnoto ne{to:higiena vo gradot. Ima golem broj mesta vo Tetovo {toizgledaat kako buni{ta i smrdi od |ubre sobirano sonedeli. Toa e mnogu lo{o po zdravjeto na gra|anite. Os -ven ova, ona {to vedna{ mora da se re{i e i toa da vodaima nasekade vo Tetovo. Ovie dve ne{ta, nemawe komu -nal na higiena i nemawe voda vo gradot mora da se sre-dat pod itno i jas toa bi go napravil!

2. Popravka na ulicite vo stariot del od gradotDva bresta, Tumba, Koltuk, Potok, Jaj~aro maa lo...

imaat mnogu uli~ki koi se vo mo{ne lo{a sostojba. Odgolema va`nost e tie da se popravat, prvenstveno za dase olesni proodnosta za `itelite od tie maala koi se -koj dnevno minuvaat po tie ulici. A potoa da se zadr`iav tenti~nosta na stariot del od gradot i da ima slu ~u -vawa i manifestacii.

3. Manifestacija Tetovsko grav~e - tav~eBi organiziral manifestacija posvetena na Tetov s -

ko grav~e - tav~e vo stilot kako {to se golemite sobirinasekade vo svetot. Toa bi bilo vo stariot del na gradotod kraj na krajot na veke popravenite ulici. Seto toa }epredizvika golem odziv so postavuvawe na mnogu {tan-dovi na koi tetov~ani }e imaat mo`nost da se iska`atso svoite recepti za podgotovkata na Tav~e-grav~e. Toaja dewe e del od na{ata tradicija izrazena preku nosi-ite i folklorot na site zaednici koi `iveat vo gradoti okolnata!

„MAKEDONSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO VIE STE FUNKCIONER?

TIHOMIR KOSTADINOV

Da sum premier }e gi proverami provetram site partiskivrabotuvawa

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

9FOTO DOKAZ

30 septemvri 2021

Detskoto odmorali{te vo Berovo u{te odmara odzamorot {to rabotelo pred 20 godini. Do koga }e propa|a. Vesna

Spomenikot na Krste Petkov Misirkov kaj MANU, i ne samo toj, zaslu`uva uredena okolina ineskr{eni klupi. Marko

Po~ituvani ~itateli,Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete daispratite poraki do makedonskite centralni ilokalni vlasti za se ona {to mislite deka trebada go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ilipak da gi pofalite za ne{to dobro sraboteno. Siteva{i fotografii i kratok komentar mo`e da ni giispratite na e­mail: skopskoeho@yahoo.com

Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta naporakite Redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

GRA\ANITE DO FUNKCIONERITE

sledete ne na

Skopsko Eho

Ovaa ulica vo Aerodrom kaj OU „Quben Lape“ ostana rasadnik na dupki. Emil

Del od rekvizitite gi popravija, no ima i eden delkoj ~eka u{te reakcija. Ole

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

11INTERVJU

30 septemvri 2021

Na{iot poznat muzi~ki umetnikDra gan Dautovski smeta deka vo

makedonskata arheologija i make -don skiot folklor se vtemeleniod go vorite za seto ona {to e od su - { tinsko zna~ewe za dr`avata…

Koga }e ka`ete Makedonija, koimisli i sliki prvo Vi se pojavu-vaat?

- Makedonija e zemjata na moitebezgri`ni detski godini, na mla de{ -ki te ludorii i ~ove~ka zrelost, namoite soni{ta. Zemja vo koja go soz-dadov i vozdignav moeto semejstvo,zemja vo koja se nao|a mojot dom. Zemjavo koja gi ostavam neiz bri{ li vi tetragi na moeto postoewe kako umetnik,pedagog, nau~nik. Na Makedons ka tapo~ va se iznarodile mnogu g ene racii(za dene{nive ne sum ba{ ubeden) naistaknati kulturni dejci, pisateli,poeti, slikari, muzi~ari, narodniumetnici. Site niv gi krasi bezuslov-nata qubov kon Makedonija i silnointelektualno i slobodarski iska ̀ a -na ta opredelba za slavewe na se {toe vrzano za zemjata vo koja `iveat itvorat. Koga }e ka`ete Makedonijapred o~i vi izleguvaat sliki na isk -lu~itelna harmonija od boi koi{tonarodniot genij so golem uset }e givtake vo nosiite kako kulturen beleg

na sopstveniot nacionalen identi -tet. Koga }e gi ~uete zvucite na ka va -lot, gajdata, tapanot vo istiot mig steizlo`eni na arhai~ni zvuci koi{toniz vremiwata koi{to izminale ne -iz be`no go pratat kulturnio-emotiv -ni ot razvoj na Makedonecot.

Koi se najkrupnite 2-3 gre{kikoi se napravija vo Makedonija voposlednite 30 godini?

- Makedonija poseduva prebogatariznica od transgeneraciski nasle-deni iskustva i vrednosti od edna, noza `al i neobjasniva duhovna i kul-turolo{ka siroma{tija, od drugastrana. Edna od najkrupnite gre{kikoja postojano se provlekuva (po~ nu -vam da veruvam namerno, ili podpoliti~ki pritisok seedno) e ignori-raweto na makedonskata arheologijai makedonskiot folklor na primer, atie se nositelite, ili ako sakate, ~u -va rite na edinstvenata vistina. Voniv prakti~no se vtemeleni odgov-orite na site postaveni i ne pos ta ve -ni pra{awa, a po osnov na seto ona{to e od su{tinsko zna~ewe za dr`a -va ta.

Dali Vie dovolno i dadovtena Makedonija?

- Navistina e te{ko da govorite zasebe, no }e re~am DA! Rezultatite odmoeto pove}edecenisko obrazovno,kulturno i nau~no dejstvuvawe voMakedonija i nadvor od nea, se lesnoproverlivi. Na obrazoven plan govo-rat generaciite studenti izlezeni odFakultetot za Muzi~ka umetnost voSkopje. Na tvore~ki plan pove}e od600 kompozicii i obrabotki na make-donski tradicionalni napevi, muzikaza teatar. Listata od koncertite namakedonskata i svetskata scena so DDSintezis i Dragan Dautovski kvartete navistina golema i smetam deka ne -po trebno }e go opteretam ovoj dadenprostor.

So {to najmnogu se gordeetevo na{ata zemja?

- So makedonskata tradicionalnamuzika, no i so sovremenata muzi~kascena koja se nadevam }e smogne silipovtorno da pokrene kulturna revolu-cija, kako {to se slu~i kon krajot na90-te godini od minatiot vek. So us-

pesite na moite studenti, no i na mo -i te deca (Ratko i Dragana) koi {to is -to taka se vklu~eni vo kulturniot imuzi~ko-obrazovniot `ivot vo Make-donija. Se razbira tuka e i mojata so-pruga Moni, koja mi e najgolematapo ddr{ka.

[to Vi nedostasuva a, {to biodzele od dr`avata?

- Mi nedostasuva po~ituvawe naindividualniot integritet, koj za ̀ alne e vo sostojba ni{to da i odze me nadr`avata, mislam na po ve }e par tis ki -ot sistem i demokratski pa r la men ta -ri zam, koi{to skoro celosno goot frlaat indivdualnoto razmislu-vawe, a so toa i vlijanie vrz ona {tose narekuva politi~ka zaednica, ilipartija seedno, koja se deklarira dekagi zastapuva interesite na svoiteglasa~i. Eden poznanik koj miluvapostojano da gi tolkuva terminite ikovanicite, za demokratijata kakoforma na dr`avno ureduvawe veli:Demokratija? Toa ti e DemokraTIJA.TI i JA tret nema. Nie kako }e se do-govorime. Interesno!

Vo kakva Makedonija sakate da`iveete?

- Jas si `iveam spokojno i so dig-nitet vo mojata dr`ava Makedonija,kolku toa da izgleda ~udno vo ovie ne-mirni i nesigurni vremiwa.

Ne im veruvam napoliti~arite Gra|anite davaat i pla}aat da -

no ci, no dali vlastite dovolno i da -va at na dr`avata?

- Po osnov na prviot del od pra {a -we to prili~no sum zapoznaen so moiteprava i dol`nosti kako dano~en ob-vrznik, no {to se odnesuva pak do vto-riot del, za voqa na vistinata ne sumba{ dobar sogovornik. Pri~inata e {topra{aweto ne dopira do sferata namojot interes. Ako me pra{ate dalivla stite vlo`uvaat vo kulturata, obra-zovanieto ili naukata, mojot odgovor }ebide negativen. Jasno e deka instituci-ite na vlasta gi tro{at sredstvata, akonkretno na {to, odgovor mo`at dadadat samo analiti~ari i eksperti odoblasta na ekonomijata i politi~arite.Iako na poslednite ne im veruvam.

DRAGAN DAUTOVSKI

Ignoriraweto na makedonskata arheologijai folklor e edna od najkrupnite gre{kiMakedonija poseduva prebogata riznica od transgeneraciskinasledeni iskustva i vrednosti od edna, no za `al i neobjasniva duhovna i kulturolo{ka siroma{tija od druga strana, smeta Dautovski

VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO...

Zemete primerok na „Makedonsko Eho“ na preku 300 lokacii niz MakedonijaPo~ituvani, vesnikot „MAKEDONSKO EHO“ besplatno }e ve ~eka vo ~etvrtok vo site naseleni mesta niz Makedonija. Eden del od tira`ot }e se deli na plo{tadi i drugi prometni mesta, a }e se ostava i vo po{tenski sanda~iwa. Site zainteresirani ~itateli koi nema na takov na~in da go dobijat besplatniot nedelnik, }e mo`at da dojdat do negona preku 300 lokacii niz dr`avata.

I NA DRUGI 200 LOKACII NIZ

MAKEDONIJA

VESNIKOT POBARAJTE GO NA SLEDNITE LOKACII:

Ispe~ateno

vo

75.000 tira`

12 ZA NAS

13@IVOT

30 septemvri 2021

Vo svetot deneska se determinirani33 podvidovi od vidot Zapadna

medonosna p~ela (Apis mellifera)pri {to niv 13 poteknuvaat od Evropa,a ostanatite se nao|aat vo Afrika iAzija. A tokmu vo na{ata zemja – Make-donija - kako avtohton egzistira tokmueden od evropski podvidovi: Makedon-skata p~ela (Apis mellifera mace-donica) koja ja ima na podra~jeto nace lata na{a zemja. Ja ima i na severotna Grcija, kako i vo delovi od Bugarija,Srbija, Romanija, Moldavija i Ukraina.Ova na{a pri~ina za gordost e deter -mi nirana vo 1988 godina od germans ki -ot nau~nik Fridrih Rutner, koj utvrdildeka ovaa p~ela se razlikuva od p~e li -te koi gi ima vo zemjite od op kru ̀ u va -weto. Negovata teza e potvrdena odstrana na prof. d-r AleksandarUzu nov i sorabotnicite od skop-skot Fakultet za zemjodelskinauki i hrana vo 2007, 2009 i2014 godina so upotreba namorfometriski i molekul -ar ni metodi. Sega, za{tita -ta i unapreduvaweto naMa kedonska p~ela kako svojaglavna obvrska ja ima Make-donsko zdru`enie za za{tita naavtohtonata makedonska medonosnap~e la – „Makedonska p~ela”.

- Formirani sme profesorot Uzu -

nov i sme grupa na profesionalni ihobi p~elari vqubenici vo medonos-nite p~eli i p~elarstvoto i golemi en-tuzijasti za za{tita na `ivotnatasre dina i biodiverzitetot. Registri-rani sme vo 2011 godina. Avtohtonatamakedonska medonosna p~ela be{e „vi-novnikot” poradi kogo go osnovavmezdru`enieto, so cel nejzina za{tita,nejzino podobruvawe i promocija, niveli pretsedatelot Goran Aleksovski.

Ova p~ela e celosno prilagodenana makedonskoto podnebje, na lokal ni -te uslovi i izvori na hrana. Tokmu toaja pravi ovaa p~ela nezamenliva za od -gle duvawe vo Makedonija. A Zdru`eni-eto sekoja godina gi sledi sostojbite soovoj vid na p~eli vo na{a zemja.

- Vr{ime dvogodi{ni ciklusi namerewa na pove}e osobini i

karakteristiki na pove}e ge -no tipovi na makedonskatap~ela. Podatocite odovie merewa se vnesu-

vaat vo zaedni~ka baza na podatoci kojani poka`uva koi genotipovi gi posedu-vaat onie osobini koi nie p~elarite giposakuvame (visoka medoproduktiv -nost, otpornost na bolesti i dr.). Odtie matici proizveduvame }erki koi givklu~uvame vo nov ciklus na merewa itestirawa i procesot na selekcijaprodol`uva, objasnuva Alkesovski.

Po zavr{uvaweto na sekoj ciklus,primeroci na p~eli od testnite p~el -ni semejstva se ispra}aat vo institutivo Danska i Germanija. Ova se vr{i poprotokol izraboten od Institutot zap~elarstvo vo Kirhajn, Germanija, a vokoordinacija so Fakultetot za zem jo -del ski nauki i hrana vo Skopje. Dosegase realizirani 5 dvogodi{ni ciklusi.

- Denovive ja startuvavme kampa -wa ta za krevawe na javnata svest zazna ~e weto od odgleduvaweto na av -to htonata p~ela „Odgleduvam make-donika-odgleduvam na{e!”, najavuvaGoran Aleksovski.

ZDRU@ENIE „MAKEDONSKA P^ELA“

MAKEDONSKO EHOul. Dimo Haxi Dimov br. 38, Skopje

tel: 078/418-692

Redakcija:glaven i odgovoren urednik:

Antonio Spasevskopskoeho@yahoo.com

Izdava~: EHO MEDIA GRUPA

ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje`iro smetka: 290-1000000918-08

Direktor: Vladimir Pandovski

Marketing: marketing@emg.mk

tel.078/444-021Tira`: 75.000 primeroci

Ispe~ateno na: 29.9.2021 g.Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani

ul. Kri`evska br.22

Popisot ne treba da branuva

Popisot vo Makedonija e vo za vr -{ na faza. Za nadle`nite popisniteaktivnosti te~ea spored planot.Sepak vredno e da se napomene predda po~ne sumiraweto od rezultatitena popi{uvaweto deka celo vremedode te~e{e popisot, mnogu gra|anina socijalnite mre`i iska`uvaa za -gri`enost i somne` deka nema ga ran -cii okolu to~nosta na popisot

- Partii na etni~ki Albanci,Tur ci, Romi… samite si ka`uvaakolku mora da se nivnite sonarod-nici zastapeni vo procenti vo Make-donija ili popisot nemalo da bideprifa ten. Poradi toa stravuvam de -ka broj ki te }e se {teluvaat, e ed nood mno gute reagirawa od gra |a ni naFej s buk.

Ima i gra|ani koi ne se popi {u va -at prifakaj}i go apelot na liderotna „Levica” bidej}i se ra zo ~a rani ka -ko i po koi metodi toj se spro veduva.

Da spomenuvame li deka po~naada spomenuvaat prodol`uvawe napopisot?

Dali ovie somne`i }e ostanat ivo idnina vo mnogu zavisi od nad le` -ni te institucii. ]e ima politika iline vo krajniot rezultat od popisot, }ezavisi od nivnata profesionalnosti nepristrasnost. Va`no e Makedo ni -ja da dobie relevanten popis koj ne -ma da ja branuva javnosta i idninatana zemjata.

Se gri`ime za za{tita na avtohtonatamakedonska medonosna p~ela

Opasnost od neavtohtoni vidovi

Aleksovski naveduva deka mno -gu p~elari poradi neinformira-nost ili poradi `elba za brzaza rabotka, na razli~ni na~inivnesuvaat p~elni matici od raznineavtohtoni podvidovi i komerci -jal ni hibridi.

- Ovie p~eli ne se prilagodenina lokalnite uslovi, podlo`ni sena bolesti, tro{at pove}e hrana,imaat pokus `ivoten vek i ne ovo -z mo`uvaat rentabilno p~elarewena podolg rok. Na ovoj na~in, osven{to si nanesuvaat {teta samitesebe si, pravat {teta i na mnogup~elari koi ja odgleduvaat make-donskata p~ela, potencira toj.

Vr{ime dvogodi{ni ciklusina merewa na pove}e osobinii karakteristiki na pove}egenotipovi na makedonskatap~ela, ni veli pretsedatelotGoran Aleksovski

GORAN ALEKSOVSKI: ]e prodol`ime so

site aktivnosti zaza{tita i unapreduvawe

na Makedonska p~ela.

ТАБЛО Медиа

ЕХО МЕДИА ГРУПА

Скопје

тел: 078/444-021

marketing@emg.mk

www.tablomedia.mk

Концепт на рекламирање сокој најлесно може да се дојдедо саканата таргет група

Рекламирањето е во рамка вокоја се поставува постерот сорекламната порака

Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради,исклучиво во приземјето, предлифтот или во самиот лифт

Истакнете ја вашата реклама преку

Забележлив и кога не очекуваш Флексибилен во промена на постерите Прецизно одредување на таргет група Сугестивен Идеален за пренесување на детални

информации Внимателно избрани 500 локации во градот 50.000 лица дневна фреквенција

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

15

30 septemvri 2021

IN BOKS

I M A M E

K V O R U M

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

Od kade da zapo~nam? Koga ja dobivpokanata da napi{am zbor-dva,

da izrazam mislewa i stavovi natema po sopstven iz bor bev iskrenoka`ano po~estena, za do volna i mo-tivirana... ima {to da ka`eme i niekoi obi~no ne sme pra{ani od insti-tuciite za mislewe, predlozi,iskustva... E da, no ve}e vo sledniotmoment se najdov pred go lemadilema... [to? Za {to ko n kretno dapi{uvam? I re{iv – da poso~amli~en primer deka ni treba decen-tralizacija i ni trebaat lu|e koinema da delat znaewe koe samite gonemaat.

Izvesen period prakti~no ̀ i veamvo Berovo, na vrv planina {to birekle. Ne znam dali sum edi nstvena,no sigurno sum edna od retkite koja odSkopje oti{la vo edno od najmalite iinfrastrukturno najodale~enigrad~i wa da razviva biznis... Ete!Tuka mi e silata! Iljadnici se oniekoi migriraat od malo vo po golemomesto, no obratno?! Pritoa ne gizemam predvid vo z rasnite koi seiselile za da go oslobodat stanot nanekoe od decata ili onie koi sevratile zo{to `ivotot e poef tin?!Is kre no, ne znaev deka pra k ti~ no i }e`iveam vo Berovo, no pri likite iokolnostite go nap ra vi ja svoeto.

Vo site ovie godini imav prilikavo realnosta da ja po ~uv st vu vam raz-likata od ̀ iveeweto vo mal grad i vopozitiven i vo nega ti ven smisol.Kolku se toa raz li~ ni svetovi, men-

taliteti, in te resi. Da, od ovaa pozi-cija temite za koi se pi{uva, debati -ra, se za pla {u va~ ka realnost –iseluvaweto na mladite, general-noto iseluvawe na celi semej stva,problemite vo ze mjo deli- eto, ovo{ -tarst vo to, sto ~ar st vo to, biznis kli-mata vo ru ralnite sredini,transgrani~nata sora bot ka,lokalnata vlast... itn, itn...

I doa|ame do konkretnoto - voovie godini koj li se ne dojde da nesovetuva, kolku li nevladini pra veaistra`uvawa ovde. I generalnopovr{no i provizorno... Nema da zab-oravam nastan na koj bev pokaneta, nakoja predava~ot govore{e za {to gov-ore{e i vo eden moment naide napotsmev na publikata – ne u~e{e dekatreba da se pravat su{ari i dekamo`ebi }e dojde nekoj od Skopje danapravi i se toa pred mene `iva,zdrava – dojdena od Skopje, prviotsopstvenik na prerabotuva~ki ka-pacitet na sliva, dob ro poznata napublikata. Jas se {okirav, toj se pos-ramoti... `a lam, no ova e li~enprimer od toa kako se doa|a napro{etka do Male{evijata i pritoado toj stepen se potcenuva zaednicata{to duri doa|aat i nespremni... Gospo me nuvam ova samo kako ilus-tracija i moe viduvawe, za `al...

Duri pi{uvam i praznam del odsebe, se posilno mi zui vo u{ite – odgore treba da re{at, od gore takarekoa (pritoa ne e blefirawe ne~ietuku fakt), nemame nad le` nost za toa

– a bi go re{ile ved -na{, ne se odobrijapari za... , ne mamepedijatar – nikoj nesaka da ostane, pretse-datelot na sudot e rotira~ka fi gura- nema koj da ostane, nema koj da gibere ovo{kite, nema ve}e stada – seprodadoa... ni koj ne ostana,nema...nema..., ne ostana... Vaka e sos-tojbata vo malite mes ta. Re{enie?Spas?

DECENTRALIZACIJA! Decen-tralizacija mu e majkata! Edinst ve nodecentralizacijata e sp a sot i{ansata da ne umiraat regionite... Averuvam i }e pre`iveat i }e se razvi-vaat. Tuka ima mnogu umni i spo sobnlu|e ama se zapostaveni – zaboraveniili pot ceneti. Da, toa e mojata tema.I ve}e dovolno dol go e i eve prilikada ja artikuliram glasno! Pomisletena Ma riovo, Mija~i jata – poznatita`ni pri kaz ni... Ostanati sese}avawata i kop ne ̀ ite, is-praznetite ku}i i ras- padnatiteu~ili{ta, zadru gi... e sega iMale{evsko - Pijane~kiot region ga-lopira da gi stigne, a veruvam i drugiregioni. Kako da se spasi situaci-jata?! So silna de cen traliza- cija!

I taka... 1001 no} [eherezada ras -ka`uvala prikazna bez kraj, a jas zadecentralizacija bi bese delanadolgo i na {iroko kolku {to epotrebno... Od kade da zapo~nam?Pove}e od jasno, zarem ne? TOЧNOOD TUKA! I ETE BA[ VAKA!

Decentralizacija e spasot za da ne umiraat regionite

Gabriela ARSOVA

Pamtam sredba vo Kabinet na porane{enpretsedatel na Republika Ma ke donija. Tolkuporane{en, {to sram e da ka`am. Mnooguodam na. Za toga{niot premier jas velam: Ne

e mnogu sposoben. A pretsedatelot odgovara: So celadol`na po~it kon vas, ne znaete dovolno, preopasen e.Taka i bi.

Jasna Koteska, 19 septemvri, Tviter

[to mi ka`a porane{en pretsedatel...

16 IMAME KVORUM

30 septemvri 2021

IN BOKS

Uff… Po~etok na kampawa e.Vlasta po~na zasileno da se fali

(iako i dosega si se fale{e) dekasrabotila mnogu, ama po ra ne{ ni tepretsedateli na Makedonija, Cr-venkovski i Ivanov iska`aa te{ kipredviduvawa za makedonskata id-nina. I dvajcata velat deka treba dase izodi seriozen pat za Makedonijada stane postabilna i prosperitetna.

E taka e, navistina e vreme dazbo ruvame i deluvame za patot konpodobra idnina. Neodlo`no trebasite ~initeli da sednat i da done-sat stav okolu trasata, a kako vo dil -ka treba da bidat interesite naMa kedonija. I toa treba transpar-entno pred javnosta, koja mora daznae {to pat i se trasira.

Dotoga{ mene muabetot mi e zadrugite pati{ta koi vlasta vo vetu-vawe gi trasira{e, no vo realnostaslabo gi realizira!

Zo{to polovi~no se realiziraatkapitalnite ivesticii, zo{to proek-tite od izbornite vetuvawa i odcentralnata i od lokalnata vlast sezatvoreni vo nekoja fioka ili pak sezapo~nati, ama zaboraveni? A ve te -no e mnogu avtopati{ta, brzi pa ti{ -ta i `eleznici.

Ste se vozele li vo posledniotperiod nadvor od svoeto mesto na`i veewe? Vidovte li nekoe po do b -ru vawe na pati{tata niz Make-

donija? Spored vetenoto, dosega, se -ka de treba{e da ima fenomenalnisoobra}ajnici. Ama gradewe novi,pro{iruvawe i rekonstrukcija nasta rite pati{tata poslednive godi -ni ima{e epten skromno, osven predTV kameri.

Dodeka trepneme }e zamine i ovaagodina, a se u{te ne znaeme ko garaskopaniot pat kon Ohrid }e po-rasne vo avtopat. Veteno ni be{e ta -mu da „letame” od po~etokot na 2019.pa se „digna letvi~kata” na 2023 god-ina. A znaej}i gi kako rabotat neiz -ves no e dali }e go bide i to ga{.

Aj nekako im se usre}i, pa so mno -gu maki go pu{tija ekspresniot pat konRadovi{, ama zatoa pak ja ras ko paa izatvorija obikolnicata okolu [tip.Sega pove}e vreme se gubi so probi-vaweto niz {tipskite uli~ki, otkolkuporano koga se vo ze {e po stariotpat.Isto kako i patot kon Bugarija,poto~no delnicata Kumanovo – KrivaPalanka. Kolku vre me im treba da gosredat? Praven, nedopraven, nekadeima nov sloj na asfalt, nekade star-iot e izgreban i stoi…~eka rabot-nici. A patnicite ner vozni.

A patot Ohrid – Resen?[to e i soveteniot avtopat od Skopje do Pri -lep, a onoj kon Kosovo?

Makedonskite vla s ti se reko-rderi po „brzinata” na gradewepati{ta, ama se rekorderi i kolku

brzo se ras pa |aatve}e na pra ve ni te. Voposledni te 20 godinipatnata mr e ̀ a sose -ma zastari i se uni{ -ti. Koga vo zi te kajDe mir Kapija koja brz-ina ra z vivate? Avto -pat e neli, ama aj dave vidam „dignete”nad 80 km/~ }e imate ~u vstvo kako daste vo avion so tur bo lencii. A av-topat e i toa ne tolku star.

Problem se i `eleznicite. Sitevladi ja najavuvaat prugata konBugarija, ama taa dreme ne~epnata.Da potsetam deka, osven {to predbezmalku trieset godini na nea za -po~ naa nekakvi (i toga{ predizbo r -ni) aktivnosti, site ostanati prugini se od „vremeto na Tito”.

Sosedite investiraat i vo av-topati{ta i vo brzi `eleznici. AMakedonija, zaradi neposvetenostana vlastite }e ostane slepa ulica naBalkanot.

Sekoja godina vo buxetot pari zaavtopati{ta se predviduvaat, amane se tro{at na toa. Zatoa pak so av-topatskite pari se pokrivaat raznidrugi dupki. Nekoi velat deka se zat-nuvaat duri i dupki od xebovite. Nokako i da e vlastite treba da gofatat patot, a koj, vo mnogu }e zavisiod izborite.

Koj pat da go fati vlasta?

Nikola TASEV

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

skopskoeho.mk~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

KLIKNI!

Pred da bidete prinudeni...

IZBOROT E VA[. „Pred dabideme prinudeni prinudno da vevakcinirame so poznatata vakci-

nada, vi ja ostavame mo`nosta samite da izberetedali }e se soglasite na prinudno vakcinirawe iline. Ako ne se soglasite prinudno da bidete vakcini-rani, toga{ }e bideme prinudeni prinudno da vevakcinirame. Vo sekoj slu~aj, izborot e va{.

Od Republi~koto biro za Zagubeni i drugi pron-ajdeni raboti.”

Qubomir Cuculovski, 20 septemvri, Fejsbuk

Svetot e golem iraznolik

Otvorawe kon svetot ili svetotkakov {to go ra z bira{e Goce:

Pred nekolku dena sta nav ~lenna ureduva~ki odbor na akademsko

spisanie od Rusija i dobiv ponuda mojata kniga zaNATO da se prevede i objavi i na ruski.

Doma se {eguvaa so mene deka sega e na redKina…

Denes mi stasa pokana za u~estvo vo kinesko-make-donski nau~en proekt

Svetot e golem, raznolik, ubav…

Biljana Vankovska, 14 septemvri, Fejsbuk

17IMAME KVORUM

30 septemvri 2021

IN BOKS

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

Vo na{ata Makedonija soglasnoZakon sekoja godina se dodeluvaat

dr`avni nagradi so koi se oddavaop{testveno priznanie za osobenozna~ajni ostvaruvawa od interes nadr`avata vo oblasta na stopanstvoto,naukata, umetnosta, vospitanieto iobrazovanieto, kulturata, tehni~katakultura, sportot, zdravstvenata, so- cijalnata i humanitarnata dejnost,za{titata na ~ovekovata okolina,publicistikata i novinarstvoto. Na -grada “11 Oktomvri”, pa “23 Oktomvri”,za dr`avnosta “8 Septemvri” i takanatamu...

So nagradata „8 Septemvri” se od-dava priznanie na sportisti, trenerii sportski rabotnici za ostvaruvawavo oblasta na sportot. Vo edna godinamo`at da se dodelat najmnogu do petnagradi, od koi edna nagrada e za`ivotno delo za isklu~itelen pri-dones vo razvojot na , afirmacijatai promocijata na na{ata zemja name|unaroden plan. Dobitnici na na -grada „8 Septemvri” mo`at da bidatsportisti, treneri i sportski rabot-nici, dodeka dobitnici na nagradata„ 8 Septemvri” za ̀ ivotno delo, mo`eda bidat samo treneri i sportskirabotnici. Nagradata prvpat e dode-lena vo 2012 godia i do denes ja dobi -le 50 treneri i sportski rabotnici.Dr`avata napravila se dostoinst ve -no da se oddol`i na svoite najvrednigra|ani vo oblasta na sportot.

A za ovaa godina dobitnicite nanagrada „8 Septemvri” ostanaa nepoz-nati! Da, nepoznati. Bidej}i, ne be{eobjaven Konkurs, kako {to e utvrdenovo zakonot, najkasno do 15 april, vogodinata vo koja se dodeluvaat. Nerabotele komisii, ne rabotel Od bo -rot za dodeluvawe na nagradata. Soeden zbor, nekoj si poigral so spo r -tis tite, trenerite, sportskite rabot-

nici. Si poigruva so narodot i dr -`a va ta, si poigruva so ne{to {to evre d no za lu|eto koi `ivotot go pos -vetuvaat na sportot.

Na 8 septemvri 2021 godina ne sedodeli Nagradata. Nekoj zaboravil,neznael, nemo`el da gi re{i pre ~ ki -te koi se javuvaat pri realizacija navakvi serizni proekti ili ednosta v -no ne bil zrel i nemo`el da ja raz be -re vrednosta na dodeluvawe nanagradi i priznanie koi go nosatpredznakot DR@AVNI NAGRADI. So-glasno zakonot, stru~nite, finansis -kite i administrativnite raboti vovrska so dodeluvawe na nagradata „8Septemvri” gi vr{i, organot na dr -`av nata uprava naddle`en za spo r -tot. Se pra{uvame kade zastanalarabotata, kade „funkcionerot i ne-govite eksperti” od povisok i ponizokrang, lu|e od doverba, no bezstru~nost i kompetenost, imale pre~ -ki, dilemi, nejasnotii, i najlesno imbilo da ne dodeluvaat nagrada.

Mo`ebi, ekspertskot tim na fun-cionerot i samiot toj – funcionerot,imale poseriozni raboti, imalepova`ni i povredni obvrski. Seri-ozni kreacii vo kreirawe na poli-tikata za distribucija na dr`avnisredstva; pravele i dopravuvalepra vilnici; opredeluvale koi fed-eracii se podobni, a koi ne; naprav-ile seriozni analizi za objektitekomu da gi dadat; kogo da nagradat; koiturniri se me|unarodni; podeliletoa {to e za delewe, vamu tamu, odeden za drug, od drug za tret, se vo in -te res na razvojot za razvivawe narazvieni sportsko-distributivni ce-n tri, za se da bide jasno mora da se~itaat zakonite, odlukite, re{eni-jata......

I sega, {to? Septemvri zamina,so nego zamina i 8-ot den od mesecot,

Denot koj go slavime kako Den nanezavisnota, so nego zamina ipravoto da se dodeli ovaa nagrada.

Vo 2011 godina, sportskite ra -bot nici se izborija za svoja, dr ̀ av -na nagrada, so koja }e se na graduvaattrenerite, sportskite rabotnici,selektori i site onie koi ne beaopfateni so zakonot. Go dobija „8Septemvri” za den na dodeluvawena nagradata. Promenata na zakonot,vo Sobranieto be{e poddr`ana odsite pratenici, od pozicijata i opo -zi cijata i be{e navistina gole mapridobivka za sportot.

Po~ituvani, fincioneri, „eks -per ti” od povisok i ponizok rang,imenuvani, izbrani, site lu|e oddoverba, zapo~nete gi aktivnostitevedna{, oti mnogu brgu }e dojde 8septemvri 2022 godina. Ne trebamnogu, treba samo da se konstituiraOdbor za dodeluvawe na Nagradata,da se imenuvaat stru~ni ko mi sii,da se objavi Konkurs, da se pri javatkandidati, da se valori zi ra at niv -nite sportski ostvaruva wa, da seobjavat dobitnicite na j docna do 3septemvri i na 8 septemvri, na De -not na nezavisnosta na Makedonija,da se vra~at nagradite.

A dali treba i ima li nekoj od -govornost? Sekako ne! Bidej}i,Fun kcionerot e funkcionalen samo12 meseci, da o~ekuvame deka }eprofuncionira vo slednive 12 me -seci.

Koj ja izgubi sportskata nagrada„8 Septemvri“ ovaa godina!?

Mi e sram {to di{am ist vozduhso va k vi kopuci.

Edna takva nevidena tragedija japre t vorija vo pazar za dnevnopo-liti~ki po e ni, ja zavija vo tra ~ar -

s ki prepukuvawa za da se zaboravi. Da n* umorat, kogave}e ne mo`at da n* umrat vedna{. Ne zaboravajte.

Vakvite bezobzirni i bezobrazni kopuci pepel n*

napravija, pepel ja napravija Makedonija. Za niv s*doa|a so price tag, a ~ove~kite `ivoti, namesto bes -ceneti, se neva`ni.

Site nie, obi~ni smrtnici, sme neva`ni. Sitegeneracii uni{teni.

Kopuci. Gnasi. Gnidi.Ne zaboravajte. Ne prostuvajte. Ne nim.

Darija Andovska, 15 septemvri, Fejsbuk

Ne zaboravajte, ne prostuvajte

Tomislav ANDONOVSKI

STEVO PENDAROVSKI,pretsedatel na Makedonija: Vo Wujork se sretnav so porane{niot amerikanski ambasador vo na{ata dr`ava,Xes Bejli. Razgovaravme zasostojbite vo zemjata i regionot.

BRANKO CRVENKOVSKI, porane{en pretsedatel na RM:Vaka ponatamu ne mo`e. Ovojbalon eden den, porano ilipodocna, }e pukne, so sitekatastrofalni posledici {tood toa }e proizlezat. Na Make-donija i e urgentno potrebnaedna nacionalna platforma...

[teta {to duri sega toj gleda deka balonot kojpo~na da se duva vo negovo vreme eden den }e pukne. Noi sega da se vidi e uspeh, oti nekoi i sega ne gledaat

Site lideri odat vo sedi{teto na ON za daka`at ne{to i da se sretnat so svetski lideri, pa i Pendarovski se sretna so eden lider

\ORGE IVANOV, porane{enpretsedatel na RM: Denes ne se~ita Misirkov i negovata kniga„Za makedonckite raboti“, os-obeno ne od strana na aktuel-nata vlast i nejzinitesovetnici. Stravot da seotvori ovaa kniga e od sopstve-nata gri`a na sovesta zatoa {toe napakosteno i ispoganeto sè{tobilo i }e bide sveto za Makedoncite …

I toj treba{e da ~ita pove}e. A, mo`ebi vlastitene ~itaat poradi nemawe vreme oti mnogu rabotat

18 IMAME KVORUM

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „MAKEDONSKO EHO“

S K I N AT I Z E L E N I MILA CAROVSKA,minister za obrazovanie.So reformata nastavnicitedobija pravo da go kreiraat~asot. Ako toj ~uvstvuvadeka denes treba da ima dva~asa matematika, a utre dva~asa likovno, toa mo`esamostojno da go napravi.

Ubavo, ama so istata reforma i nekoi {kolski predmeti gi snema ili se fuzira vo eden zaedni~ki iako pove}eto nastavnicitebea protiv

Kako da se nao|ame vo ~un sodup ki na dnoto, bespomo{ni,

a ne znaeme kade }e ne odnesematicata. Do koga detskiot crte`}e ostane ~ist i svet? Ne za dol -go, tie rano stanuvaat star mali,neza{ ti teni i ispla{eni, ko-rona maskite gi zadu{uvaat, pod-voeni me|u „nastava so fizi~koprisustvo” i virtuelnite on-lajn~asovi. Nikoj ne znae da im gi or-ganizira ~asovite na posiguren ipopriroden na~in. „Odgovornite”se isto taka na „dale~insko” odlu|eto, ne sa ka at da si gi iz-valkaat svoite par tis ki „voz vi -{e ni” personaliteti. Obra zova-nieto ne e besplatno.

Do koga }e slu{ame barawataza t.n. rodova ednakvost?! Odgov-orot e mnogu prost: znae{ ili neznae{ da raboti{! Si gi za -pra{al rodo vo ednakvite minis-terki, direktorki, sudijki i dr u gidali imaat deca odnosno vnuci?I vo obrazovanieto i digital-izacijata barame pomo{ od drugiporazvieni sredini: postojanone posetuvaat po sre dnici, oles -nuva~i i sli~ni li kovi od nekoimo}ni centri! Me |u toa, doma ni -

{ to ne ni e sredeno.Nema den bez da se slu~i ne -

koja nesre}a, da ne bombardiraatso po nekoj slu~aj – znak na pro -pa|awe i destrukcija, {to e me|udrugoto i siguren znak na od maz -da. Zo{to edna{, odredeni li -kovi ne po glednat prvo vo sebe,a potoa da plu ka at po drugite?Mnogu buka okolu ne kakov ne pot -pi{an non – pejper (u{te edenstranski zbor), no zo{ to, nemameli druga rabota?! Ne se izmorijani od seewe omraza i grdi zbo -rovi, vulgarnosti... Os ven sli kiod ko{marnata realnost, mo ̀ ev -me da vidime i foto gra fija (mo -`ebi od se~eni, lepeni...) napo setiteli (velat partiski liko -vi) vo te{ko opo ̀ a re nata modu-larna bolnica vo koja `iviizgorea ~etirinaeset pacienti.Morbidno.

Menaxiraweto na zdravstvotobilo slo`ena rabota, no zatoa evo kriza. Duri potoa germanskistru~ wa ci za uvid (kako da nienemame sposobni krim-tehni~arii fo ren zi ~ari!). Seto ova vlevasomne`. Lu|eto se pla{at da oti-dat vo „na {a” bolnica. Ne e ~ud -

no. Povtorno vo Te -tovo: po ̀ ar vo po-drumot na stan be- na ta zgrada vo kojane bi trebalo da`iveat lu|e. Sepak,gi slu{avme kusite iska`uvawana obi~nite lu|e, bespomo{ nos -ta na `itelite. Takvi zgradi (noretko i skromni lu|e) ima i vodrugi gradovi. Sceni dostojni zaperoto na eden Selin, avtor naevropskite „lirski gadosti” vo30-tite godini na 20-tiot vek.

Zo{to za gradona~alnici sekandidiraat lekari, akteri, ad -vo ka ti, muzi~ari i drugi, a ne iar hi tekti?

Mestoto im e vo pro fesijata,ne sekoga{ slabo pla te na. Tie„istr~uvaat” da gi bra nat boitena partijata, a ne `ivotot nagradot. Zgasna `elba ta i pot re -bata na lu|eto za razgovor i dru -`ewe, no zatoa se polni sonedoverba i bes. Tie se sretnu-vaat, no retko se pozdravuvaat,se gle da at eden kon drug, no ipreku dru gi komuniciraat, na-jmnogu preku ru{evini koi gi soz-dale.

Zo{to za gradona~alnici ne se kandidiraat i arhitekti?

VladimirVELI^KOVSKI

Ku}ite se tresat, staklata na pro-zorcite zve~at, na yidovite se

pojavuvaat puknatini, opasno e i zaav tomobilite na ulicite, za pe {a -ci te... Seto ova e realnost vo koja sogodini `ivee golem del od pri lep -~a ni vo samoto centralno gradskopodra~je. Pri~ina e pominuvawetona te{kite tovarni kamioni so no-sivost od 30-40 toni, a koi sekojd-nevno po centralnite gradski uliciprevezuvaat blokovi mermer od bli -s kiot rudnik. Kamionite si vr{atsvoja funkcija za da gi ispora~atdogovorenite te{ki blokovi i po mi -nu vaat niz centralnite gradski uli -ci za da se upatat kon regionalniotpat za Pletvar i na drugi strani.Nemaat od kade drugo da pominat ise koj dnevno sozdavaat opasnost ipro blemi.

- Toa se golemi kamioni, pominu-vaat i no}e. Nekoi vozat i vo 4 – 5~asot izutrina, ne razbuduvaat odson. Ova ve}e ne se trpi, reagiraatprilep~ani.

@itelite od ovoj del odgradot nekolku pati do segaimale protesti so barawakamionite da odat po ne ko -ja druga trasa, no zaludno.Edinstvenoto re{enie zaproblemot e vo izgradbatana obikolnicata od Rud-nikot za mermer „Sivec” doregionalniot pat kaj Pletvar,dolga samo okolu {est kilometri.Me|utoa, i pokraj toa {to se raboti

za mala delnica, taa nikako da seizgradi. Namesto toa, samo se redatvetuvawata deka „}e bide izgradena”.Takvo vetuvawe se dade u{te vo2018 godina od strana na aktuelniot

gradona~alnik i odtoga{niot minister za

transport i vrski VladoSugarevski, koj pak segae kandidat za prilepski

gra do na~alnik. No ottoga{ do segani{to ne e storeno.

- Obikolnicata }e se gradi odrudnikot Sivec do regionalniotpat kaj Pletvar, vo dol`ina odokolu 6 km. Se raboti nadokumentacijata, a izgrad-bata se o~ekuva slednatagodina, izjavuvaa vo 2018godina i od centralnata iod lokalnata vlast.

- Vo ovoj grad se is kra -de mnogu pari, se otpo~naapro ekti so milionski su mi,a toa se proekti koj i ne beataka potrebni ni na gra dot ni na

gra|anite nas pro ti proekti koj tre -ba{e da se realiziraat. A tie se odgo lemo zna~ewe za podobro funk -cio ni rawe na samite `iteli voovaj grad kako i ovaj pat {to e spom-nat. Da, patot }e bide napraven odnekoj si 6 kilometri ama ne sega,mo`ebi za desetina godini koganekoj }e nema {to da pravi pa kakoprioritet }e go otpo~ne so gradba.A za da zavr {i e toa malku }e po-trae, ni potencira prilep~anecotSa{o Cvet koski.

I negoviot sogra|anin Blagoj An -~eski ne veruva deka Obikolnicata}e bide napravena.

- [to da ka`am, Prilep e mrtvazona ovie 4 godini. Ne veruvam dekavo idnina }e se napravi taa soo-bra}ajnica koja ni e potrebna, po-tencira toj.

Dali izgradbata na ovoj pat koj}e gi iseli kamionite od centarot

na gradot }e bide del odizbornite vetuvawa i na

pretstojnite lokalni iz-bori, ostanuva da sevidi...

SE RABOTI ZA SAMO 6 KILOMETRI PAT

Vetenata zaobikolnica go zaobikoli Prilep,}e mora da se po~ekaat novi vetuvawaPrilep e mrtva zona ovie 4 godini. Ne veruvam deka vo idnina }e se napravi taasoobra}ajnica koja {to ni e potrebna, smeta Blagoj An~eski

Zo{to ne se napravi proektnata dokumentacija?

Aktuelniot minister za transport ivrski Blagoj Bo~varski na po~etokot namesecot vo Prilep najavi deka „}epo~ne da se pravat site podgotvitelniraboti – urbanisti~ki, proektantski,stati~ki, }e se pravel i plan i di-namikata za realizacija na obikolni-cata”. No ostanuva dilema, zo{to golemdel od ovie podgotvitelni raboti nebile napraveni u{te pred tri godinikoga se najavuva{e gradbata?

BLAGOJ AN^ESKI: Ne veruvam deka

}e se napravi taa soobra}ajnica

SA[O CVETKOSKI:Patot }e bide

napraven od nekoj si{est kilometri,

ama ne sega, mo`ebi za desetina godini

19VO FOKUSOT

30 septemvri 2021

So Angel Sitnovski, arhitektzbo ru vame za slu~uvawata vo

sfe rata na urbanizmot, za broj ni tepr o blemi vo Skopje vo sferata nagrade`ni{tvoto...

Naskoro op{tinite }e dobi-jat staro-novi rakovodstva. Noproblemite vo oblasta na urban-izmot se pak stari. Revizijata naDUP-ovite ne e zavr{ena celos no,ostanaa nedore~enosti... [to dase pravi vo sferata na urbaniz-mot od strana na novite vlas ti?

- Najopasni se predizbornitede novi, zatoa {to toga{ se slu ~u va -at naj golemite kriminalni rabotina investitorskiot urbanizam. Ikoga }e se slu~at, }e bide kako i dose ga, nikoj i nikoga{ nema da is tra -`u va nitu odgovara kako i {to seslu ~ilo. Nema ni posle izboritespornite DUP-ovi da dobijat ras-plet. Imame mnogu institucii, za-koni no, barem se dosega fu n k cio-niralo na baza na korupcija pome|utakanare~enite investitori, koi gidevastiraat naj do b rite lokalitetivo gradot i ~i novnicite, zadol`enida go spre ~at uni{tuvaweto na pri -rod nata ramnote`a na delovite odgradot. Ni treba povtorno formi-rawe na gradski i republi~ki za vo - di za urbanizam, vra}awe na fu n k- cijata gradski ar hitekt - koja nemada bide po li ti~ka i vra}awe naMinisterstvoto za arhitektura igra de`ni{tvo!

Vo ovoj predizboren period,vo juli bile izdadeni odobrenijaza gradba na skoro 2.000 stanovi,{to pretstavuva 3 do 4 pati po ve -}e od prose~niot broj na mese~nonivo. Treba li ova da se ispita,da se za bra ni vo idnina...

- Mo`ebi, ne mi se dostapni sitepodatoci. No fakt e deka instituci-ite ne reagiraat. Seto ova bi gonarekol dobro kontroliran nerednekade od vrvot, i potreba za brzazarabotka, za sprega me|u al~nostana lokalnata vlast i poedinci. Nesmeeme pove}e da go gledame so`iv-otot me|u poedinci od vlasta i ur-banisti~kata mafija. Treba da seispitaat site somnitelni dozvoliza gradba. Ako ne go kreneme svojotglas, naskoro }e ostaneme bez voda ivozduh, bez hrana i mesta po bol-nicite. Ova ne e moe subjektivno~uvstvo. Objektivnosta e deka za grstpari nekoj ne ubiva vo ti{ina.

Dali novite vlasti treba dainiciraat i nekoe po{iroko pre -is pituvawe na urbanisti~kitepla novi, kako na Generalniot ur-banisti~ki plan, taka i na dru gi -te DUP-ovi...

- Treba da inicirame jasni para-metri vo izgotvuvaweto na pla no vi -te. Dokolku postojat jasni parametrivo Generalniot urbanisti~ki plantoga{ negovata implementacija naplanovite od ponizok rang }e sespro veduva bez mo`nost za manipu-

lacija. Detalni analizi, istra ̀ u -va wa i pratewa na implementacijana planovite imaat za posledicakontrolirana gustina. Te{ko sepred vi duva gustinata dokolku ne seog ra ni~i brojot na stanbeni edi ni -ci na odredeno podra~je i dokolkuso Generalniot urbanisti~ki planne se odredi maksimalnata povr {i -na koja se sogleduva, a na koja mo`eda se napravi uprose~uvawe (napri mer na eden hektar). Sekako dekane mo`eme da go predvidime brojotna `itelite koi }e koristat edenstan za `iveewe so nieden plan, notendenciite na sovremenoto `ive e -we se da edno semejstvo `ivee voeden stan. Vo planovite od ponizokred mo`no e osven brojot na stanovida se kontrolira i strukturata nastanovi kako bi se zadovolile pot -re bite na site zainteresirani gru -pi. Na toj na~in bi se kontroliral ipazarot, a bi bila olesneta i kon-trolata na poedine~nite proekti zakoi se izdava dozvola za gradewe ikoga se raboti za gustinata na nase-lenost. No, vo na{iot urbanizam vo -glavno se ostvaruvale `elbite naprivatnite investitori.

ANGEL SITNOVSKI

Ne smeeme pove}e da gogledame so`ivotot me|upoedinci od vlasta i urbanisti~kata mafija

Vlastite da se odlepat od ideite da go urbaniziraat sekoj prazen pro s tor[to bi trebalo da smenat no vi te lokalni vlasti vo odnos na urba -

nis ti~ko planirawe, vo od nos na donesuvaweto na DUP-ovi te i sli~no...- Novite lokalni vlasti bi trebalo da se odlepat od ideite da go ur-

baniziraat sekoj prazen pro s tor vo gradot i se ona {to e propu{teno voizminatite decenii. Treba da go gradat identitetot na gradot na koj }ebidat gordi i sega{nite i idnite generacii. Novite lokalni vlasti bitrebalo da bidat servis na gra |a nite, a ne da bidat na strana na in vesti -to rite i da dozvoluvaat na p liv na netransparenten kapital za gradba. Ai nie, gra|anite treba da se borime novite politiki i pla no vi za gradotda gi nosime oddolu.

20 DIREKTNO SO...

30 septemvri 2021

Бул.Јане Сандански 118

Тел 2450 590

Б Е С П Л А Т Н А

Д О С Т А В А

в о А е р о д р о м

Бул. Теодосиј Гологанов бр. 67

Тел. 02/3111-261

Za uspeh vo u~eweto nekoga{ e pot -reb no i na vreme da sfatite koj

predmet, vsu{nost, pove}e vi „le`i”i za {to navistina imate talent.Takov e primerot so 15-godi{niotJo van Mihov, u~enik vo srednotou~i li{te „Matemati~ko informa -ti~ ka gimnazija” vo Skopje, koj od ne -o damna mo`e da se pofali i soos voeniot bronzen medal na Junior -s ka balkanska olimpijada vo infor-matika. Vo golema konkurencija nabalkanskite informati~ari Jovanuspea da postigne dobar rezultat kojmu donese vredno odli~je. So ovanegovata raznica na nagradi e zbo-gatena vo koja se u{te nagradi od

dr`avni natprevari i srebren me -dal od makedonska informati~kaolimpijada.

- Konkurencijata be{e golema,u~es tvuvaa u~enici od dr`avite naBalkanot koi se me|u najdobrite vosvetot. Mojot uspeh se dol`i na toa{to napraviv dobra strategija za os-vojuvawe bodovi od site zada~i, i voonie 4 ~asa za koi {to se rabotitestot izvadiv skoro maksimum odona {to mo`ev. Mo`ebi mo`ev dare{am i ne{to pove}e, no sepak jassum zadovolen, ni veli Jovan.

Na godine{nata Juniorska balka-nska olimpijada po informatikau~estvuvaa timovi sostaveni od na-jmnogu ~etiri natprevaruva~i – u~e -nici do 15,5 godini, od deset zemji:Bosna i Hercegovina, Bugarija, Gr-cija, Makedonija, Moldavija, Kipar,Romanija, Srbija, Slovenija i Tur-cija.

- Dodeka kako pomal go gledavmojot brat kako re{ava infor ma ti~ -ki zada~i imav ~uvstvo deka toa emnogu zabavno. Zatoa go zamoliv ime ne da mi poka`e kako se re{avaattakvi problemi. Vedna{ sfativ de -ka takvite zada~i ne se mnogu te{kii deka i jas mo`am uspe{no da gi re -{am. Po nekolku meseci od mojataprva re{ena zada~a zemav nagradana dr`avniot natprevar po infor-matika i sfativ deka sum talenti-ran vo ovaa oblast, ni raska`uvaovoj talent dodavaj}i deka saka pre -

d meti koi {to pobaruvaat logi~koraz misluvawe.

Jovan smeta deka vo ranite fazipove}e se istaknuvaat tie {to imaattalent, dodeka pak nakaj osmo i de-vetto oddelenie pove}e se poka ̀ u va -at tie {to imaat pove}e iz raboteno,koi pove}e ve`baat.

- Sega toa razli~no se poka`uvana me|unarodni natprevari. Tamuodat site onie koi prethodno mnogurabotele i ve`bale i tamu se pravirazlikata vo koi ima pove}e talenti komu }e mu tekne poprvo zada~ata.Taka {to te{ko e da se izbere ed-noto pred drugoto bidej}i vo razli~ -ni situacii ednoto pred drugotodoa|a vo izraz, ni otkriva toj.

JOVAN MIHOV

Po nekolku meseci od prva re{ena zada~a zemavnagrada na dr`avniot natprevar po informatikaDodeka kako pomal go gledav mojot brat kako re{ava informati~ki zada~i imav ~uvstvo deka toa e mnogu zabavno.Zatoa go zamoliv i mene da mi poka`e kako se re{avaat takviproblemi, veli 15-godi{niot Jovan - osvojuva~ na bronzenmedal na Juniorska balkanska olimpijada po informatika

Plan za studirawevo stranstvo

Jovan ni veli deka se u{te e ranoza da se ka`e kade }e studira, no toasigurno }e bide informatika.

- Sega za sega u{te ne sum razmis-luval na taa tema bidej}i sepak samo{to po~nav so sredno u~ili{no obra-zovanie. Sepak, najverojatno }e apli-ciram na fakulteti vo stranstvo i akodobijam dobra ponuda na nekoj presti -`en univerzitet, najverojatno bi japrifatil. Za ponatamu mislam deka emnogu rano u{te sega da razmisluvam,veli toj.

23TALENTI

30 septemvri 2021

24 INFORMATOR

SKOPJE

MAKEDONSKA OPERA I BALET30 septemvri 20.00 ~.

Palja~i, opera

MAKEDONSKI NARODEN TEATAR2 oktomvri 20.00 ~.

Ne se kladi na englezi6 oktomvri 20.00 ~.Poslednata lenta na krap7 oktomvri 20.00 ~.Kec na desetka

DRAMSKI TEATAR

2 Oktomvri 20:00 ~.Sestrite Prozorovi - Gostuvawe nateatar „Jordan H.K. - Xinot” - VelesPretstavata ne se prepora~uva zalica pod 16 godini

TEATAR ZA DECA I MLADINCI9 oktomvri 19.00 ~.Jovan~e i Marika

MLADINSKI KULTUREN CENTAR1 oktomvri 18.00 ~.Koncertna proslava na 30 godinina Kanal 1032 okromvri 13 .00 ~.Plato MKC: Skopje vinyl convention

28 septemvri 18.00 ~.Pred OU „Ko~o Racin” - Iska~uvawena Sredno Vodno – Evropska nedelana sportot vo Makedonija

SINEPLEKS30 septemvri

Black box, trilerUlogi: Pjer Nini, Luj de La`

KUMANOVO

30 septemvri: „Boeing” „Boeing” -Gradsko kazali{te „Bo`a Ivaki}”Vinkovci2 oktomvri: „Umri ma{ki” – NUTeatar Strumica3 oktomvri: „Naroden neprijatel”– Multimedijalen centar Pri{tina4. oktomvri: „Idealna polovina” –Produkcija Arlekin Belgrad7 oktomvri: „Globalna komedija” –Satiri~en teatar „Aleko Konstanti-nov” Sofija9 oktomvri: „Kakao” – Teatar Ku-manovo

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

25TV MANIJA

30 septemvri 2021

Preporaka na Maria Petreska,ma r keting specijalist i komuni -

ko log od Ohrid, e deka gra|anitesvo eto vreme pred malite ekranitre ba da go posvetuvaat na pozitiv -ni sodr`ini.

[to im prepora~uvate na gra - |anite da gledaat na televi zis ki - te programi?

- Iako vo posledno vreme ne mipreostanuva vreme za posvetuvawena televiziskite kanali i progra-mata {to ja nudat zaradi rabotniob vrski i razli~ni hobia i sportu-vawe vo slobodno vreme, sepak odd-eluvam vreme za po nekoj interesendolgometra`en film na na{ite te -

le viziski kanali ili sledewe od re -de ni sportski nastani. Mo`e da meprivle~e samo po nekoj film so in-teresna sodr`ina, posebno ako ena po menato deka dobil odredenana grada na nekoj filmski festi-val; dokolku bil blokbaster izmi-native godini ili dokolku dobilpozitivni filmski kritiki. Na gra -|a nite bi im prepora~ala da gle da -at pozitivni i interesni sodr`inikoi bi dopri ne le za nivnata li~nablagostojba. So dr ̀ ini od koi mo`eda se nau~i ne {to novo i inte res -no, so koi bi ja za dovolile nivnataqu bo pitnost i bi sogledale i drugiperspektivi i na~ini na razmislu-vawe.

[to bi napravile kako emi -si ja za da bide zadovolitelna ivre dna za gleda~ite?

- Dokolku imam takva mo`nost binapravila zabavno kontaktno-obra-zovno {ou so interesni i zabavnigosti i moderni performansi kadesimultano }e se postavuva akcentna zabava i edukacija, se toa pos ta -ve no na mnogu interesen i voz bud -liv na~in. Pod toa kako primer bigi napomenala “Brain games” koi po -s tojano gi sledam na National Geo­graphic.

Dali va{iot grad Ohrid vokoj `iveete e dovolno zastapenona makedonskite televizii?

- Spored mene Ohrid e dovolno

zastapen, no samo za vreme na let-niot period. Sepak moeto razmislu-vawe e deka Ohrid kako kulturen ireligiozen centar (ne samo na na {a -ta dr`ava tuku i generalno na Balka-not), potoa kako region koj vo istovreme e za{titen od UNESKO i kakoprirodno svetsko bogatstvo, a ne sa -mo kako kulturno nasledstvo trebada dobie mo`nost da se zboruva zatoa zo{to e tolku unikaten i so toada se vlijae pove}e vrz svesta nagra|anite i instituciite za odr ̀ u -va we i prezervacija (posebno odeko lo{ki aspekt). Mediumite po seb -no televizijata ja imaat taa mo} dadoprat do svesta na gra|anite i li~ -no smetam deka treba pove}e da jaupotrebuvaat taa isklu~itelna mo}.

MARIA PETRESKA

Ignorirajte ona {to ne vezbogatuva kako li~nost [to smetate deka gra|anite bi

trebalo da go izbegnuvaat i da gosmenat kanalot?

- Trgnuvaj}i od sebe si kako izbegnu-vam sodr`ini za koi smetam dekali~no ne bi me zbogatile kako li~nost;dokolku nemaat vrednost za da vlijaatpozitivno na mojot mindset i na~in narazmisluvawe – gi izbegnuvam ili ig-noriram. Li~no ne mo`am da go sfatamsledeweto odredeni serii, kako iodredena opsednatost so negativnivesti i kritiki so koi na odredeni pe-riodi se aludira konstantno.

Odma da vi ka`am }e se prefr-lam na gledawe turski serii.

Toa }e si baram na televizorot u na -red niot period iako sekoga{ sumbil protiv gledawe na takvi serii.O~e kuvam deka pomalku }e me nervi-

raat otkolku na{ite politi~ariteistoporeni u vesti. A }e odmoram iod urednicite koi naj~esto im slugu-vaat ba{ na takvite „lideri”.

]e ja baram serijata posvetena zasultanot Sulejman. On barem bilvis tinski lider – dr`avnik, a ne koovie na{ite tuka u Makeedonija siteglumat sultani, a celo vreme se od -ne suvaat kako jani~ari pred stra n -ci te. Mizerno e be vo isti den da sisultan u da re~eme Bogdanci i potoajani~ar u da re~eme sosedno mestootade granicata – Polikastro.

Takvite raboti da gi gleda{ ve}eme bolat pobajagi. Kogo ne go bolineka si gleda i neka si rakopleska.Nekwi vidov na televizija ima{etakvi tipovi {o rakopleskaa dodekatoj „lidero” ja zanemaruva{e duri itragedijata u Tetovo. [teta kamer-ata ne gi dade so faci, ba{ sakamda gi vidam koj se lu|evo - kakvi se,kolku li se radosni...

Zatoa Sulejmane, ti se predavam,}e stanam tvoj jani~ar i }e te gledamna televizija. ]e me odmori{ odna{ite {o sakaat tebe da te glumat.

Stanuvam jani~ar, begam od na{ite #sultani#

TELE – SKOP

Za Ohrid treba pove}e da sezboruva na TV i koga ne e letoBi napravila zabavno kontaktno-obrazovno {ou so interesnii zabavni gosti i moderni performansi, veli Petreska.

26 PISMA

Aktuelnava vlastgradi ru{ej}i

Po~ituvani, vi se obra}am izrevoltiran od toakolku Centar, pred se plo{tadot, stana mestokoe go nagrduva Skopje, blagodarenie na aktuelnatagradska vlast. Plo{tadot e katastrofa. Menekako star skopjanec, centarec, penzioner, komuwar,zbor koj po~esto se koristi vo novata politi~kaleksika, koj saka da se pro{eta na plo{tad i dau`iva vo toj prostor, sega mi e uskrateno toa zado-volstvo. No ne poradi anti-kovid merkite. Tukudeka toj prostor e unaka`an so dupki, nehigiena,gnasotilak, so grade`ni raboti koi samo mil Gos-pod znae koja im e namenata. I so uni{tuvawe naona {to nekoj drug go napravil. Mene ne mi e bitnodali ovoj plo{tad bil napraven so vtora klasa ma-terijal, dali Voinot na kow e falsifikat, dalispomenikot so fontanite preku Kameni most e voenormna veli~ina koja go gu{i prostorot. Baremtoj prostor e ispolnet so ne{to. Vo sekoj slu~ajtoa ne{to e mnogu podobro od ova sega. Ne zjae pra -zen i ne~ist, kako {to be{e godini pred toa. Ne -ve rojatna e silinata na taa `elba na lu|eto koira kovodat so Gradot i so Op{tina Centar, da iz -b ri{at sekakva grade`na traga od prethodnatavlast.

Ja gledam Galijata, razru{ena i taka ostavena.Taa duri ne e ni sopstvenot na gradot, za da si doz -vo lat taka vandalski da ja ru{at. Sopstvenikotutre }e si pobara o{teta, a jas so mojata mala pen-zija }e treba da pla}am za hirovite na gradona~al-nikot. A mo`e{e ednostavno da se dislociraGa lijata. Ili da mu se vrati na sopstvenikot.

Pove}e od polovina godina zjae dupka na stro-giot plo{tad, vo koja mo`e da propadne dete, po -

star ~ovek kako mene, nevnimatelen {eta~. I ni -ko mu ne mu e gajle. Velat, gradskite vlasti se gri -`ele za na{ite potrebi, prethodnite samokra de le. I da kradele, no barem imavme nekoj bene-fit. Ovaa vlast i krade i ru{i.

Postavuvam javno pra{awe. Koga ve}e ru{i gr-dosii, kako {to velat, zo{to ne ja sru{i i onaa gr-dosija na Gr~ev isto taka na sred plo{tad. Dekalegalna gradba li e, zaradi koja kako gradona~alnikna Centar go smeni DUP-ot?

Mitko

Site si ka`uvaat kolkusakaat da bidat na popisot

Razo~aranosta od situacijata vo Makedonijami ja nadopolni i popisot. Ne veruvam deka }e imarealni rezultati. Se trgna premnogu vo nametnu-vawe na brojki. Albancite ka`aa kolku sakale dabidat. Sega toa go ka`aa i Turcite. Makedoncitese zbuneti, imam prijateli koi nema da se popi -{at. Seto toa e zagri`uva~ko, ama ne znam dali iza vlasta. Vo popisot ne smee da ima politika.SDSM e odgovoren ako rabotite se zloupotrebatza ponatamo{na nedoverba vo op{testvoto.

Elena

Po~ituvani ~itateli,rubrikata „Pisma“ e nameneta za va{i reakciii mislewa po razni temi {to ve zasegaat.Obra}awata mo`e da gi ispra}ate na na{iteadresi: ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje; ina skopskoeho@yahoo.com Dopisite }e se objavuvaat vo izdanijata na vesnikot vo zavisnost od prostorot.

28 ZABAVA

30 septemvri 2021

Bogat 90 godi{en dedose o`enil so nekojadosta pomlada od nego,25 godi{na `enska.Prva bra~na no}. De-doto ~uka na vratataod spalnata i veli:– Mila, mo`e da si jaizvr{am bra~nata ob-vrska?– Sekako.Dedoto vleguva vospalnata, zavr{uvaatrabota i izleguva.Posle nekolku minutipak se vra}aa. Dedotopak zavr{uva rabota isi odi. Taka pove}epati se povtoruva i na17-tiot pat `enskatane izdr`ala i gopra{ala:– Ma`u, kako mo`e

~ovek na tvoja vozrastda ima seks 17 pati?Dedoto se pleska sorakata po ~eloto:– 17 pati?! Ebatisklerozata…

* * *Maliot Trpe gopra{uva tatko si: –Tato {to e toa {amar?– Toa ti e informacijaod prva raka!

* * *[ef:– Aj da se kladimo deka}e ti ga zaebu dn!Rabotnik:– Nema da mo`e{![ef:– Samo {to dobi otkaz!Rabotnik:– Znam {efe, sino}aka`a mi `ena ti…

H U M O RS U D O K U

Pl

aten

a po

li

ti~k

a re

klam

a. N

ara~

atel

: VM

RO

-DP

MN

E

Kako dojde esenta, taka od trpezitego snema domatot, krastavicite i

piperkite. No zelen~uk treba da seprodol`i da se jade, pa ni pre-ostanuva kako dobar izbor - zelkata.Taa e najsoodvetna oso be no vo zim -ski te me se ci. Ja ima i sve`a istavena vo buriwa po dobriot babinrecept. Polna e so razni potrebnihranlivi materii i prepolna e sovi ta mi not C.

Zel ka ta se sme ta za su per pro duktkoj po ma ga pri gu be we na te ̀ i na ta iots tra nu va we na tok si ni te od te lo -to. Efek tite vrz zdrav je to se brojni.Go na ma lu va ri zi kot od rak, go za br -zu va zaz dra vu va we to na ~i ro vi te i gopo dob ru va va re we to na hra na ta. Sojadewe zelka go na ma lu vate ri zi kotod sr ce vi za bo lu va wa i mo zo ~enudar. Do bar so juz nik e na di e ti te zasla be e we. Ob lo gi te od zel ka se pr vapo mo{ za iz go re ni ci, eg ze ma i ak ni,mo zol ~i wa i osip, oto ci i sm r z na ti -ci, he mo ro i di, rev ma, i{i jas...

Mno gub roj ni stu dii po ka ̀ a le de -ka zel ka ta ima za{ tit na ulo ga ka ko i

dru gi te ras te ni ja od nej zi no to se mej -stvo bi dej }i e do bar iz vor na vi ta mi -ni, mi ne ra li, vlak na, an ti ok si dan sii dru gi ko ris ni ma te rii. Sto gra masiro va zel ka so dr ̀ at sa mo 26 ka lo -rii, go le ma ko li ~i na vi ta min E, be -ta-ka ro tin 380 mik rog ra mi, kal ci um52 mg, fol na ki se li na 75 mik rog ra -mi, ka li um 270 mg, vi ta min C 50 mg ivi ta min E 0,2 mg. Pok raj toa, zel ka tae bo ga ta so vred ni sul fur ni so e di -ne ni ja i is to ta ka e bo ga ta so an ti -kan cer-vrs ka ta si nig rin, ko ja imauni kat ni svoj stva pro tiv ra kot napros ta ta ta, de be lo to cre vo i mo~ ni -ot me ur.

Vi ta mi not C i so dr ̀ i na ta na sul -fur vo zel ka ta gi ots tra nu va at ot ro -vi te (slo bod ni te ra di ka li i mo~ na taki se li na), koi se glav ni te pri ~i ni zako` ni bo les ti i rev ma ti zam. Zel ka -ta ja spre ~u va i ap sor pci ja ta na mas -ti te po ja de we i so toa go na ma lu vani vo to na ho les te rol. Vo te kot naxva ka we to i se ~e we to zel ka se os lo -bo du va at iso ti o ci ja na ti i in do li,ma te rii za koi is to ta ka e do ka ̀ a node ka dejs tvu va at pre ven tiv no pro tivra kot. Za toa e va` no da se znae de ka

zel ka ta ne tre ba dol go da se got vi.Mno gu stu dii po ka ̀ u va at de ka lu -

|e to {to ~es to ja dat zel ka ret ko raz -vi va at rak na `e lud ni kot, de be lo tocre vo, be li te dro bo vi i ko ̀ a ta. Lu -|e to {to ima at vi so ko ni vo an ti ok -si dan si do bi e ni od is hra na ta ret kostra da at od sr ce vi bo les ti, mo zo -~en udar i ka ta rakt. Zel ka ta is to ta -ka e pri ja tel na sto ma kot. Sve` sokod zel ka e tra di ci o na len lek za ~ir,a ko ris na e i sve ̀ a ta zel ka. Ki se -lata zel ka so dr ̀ i mik ro or ga niz miko ris ni za crev na ta flo ra i taa estar na ro den lek za cre va ta i za va -re we to na hra na ta, a po ma ga i vobor ba ta pro tiv skor bu tot. Isto takapo ma ga pri ane mi ja, ne so ni ca, dep -re si ja i an ksi oz nost, a got ve na tazel ka e od li ~en na ~in za pro let nade tok si ka ci ja i eden od naj dob ri tele ko vi za nap na tost, an ksi oz nost,sla bost i lo {a kon cen tra ci ja. Чa -{a sve ̀ o is ce de na zel ka dnev no gipo dob ru va op {to to zdrav je i vi tal -nos ta, gi na ma lu va i eli mi ni ra pro -b le mi te so cre va ta, no i pro b le-mi te so res pi ra tor ni ot i uri nar ni -ot trakt.

MAKEDONSKI ZELEN^UK ZA MERAK

Zelkata hrani i lekuva, treba ~esto da se ima na trpezite

Redok vitamin vo ki se la ta zel ka

Sa mo vo ki se la ta zel ka pri su ten ei vi ta min U, bla got vo ren kaj ~i rot na`e lud ni kot. Bo ga ta ta so dr ̀ i na navlak na, ko ja ja ima po ve }e vo ki se la taot kol ku vo sve ̀ a ta, po ma ga vo ots tra -nu va we na ot ro vi te od te lo to. Za toa,pok raj ki se la ta zel ka, ko ja e dob ra dase ja de ka ko sa la ta, se pre po ra ~u va dase pie i vo da ta (ras o lot), ko ja na rod -na ta me di ci na ot se ko ga{ ja ce ne la.

Go na ma lu va ri zi kot od rak, go za br zu va zaz dra vu va we to na~i ro vi te, go po dob ru va va re we to na hra na ta, a dobar sojuznik e i na dietata

30 ZDRAVJE

30 septemvri 2021

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 75.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/444-021

marmaksstep@eho.mk

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 75.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)

31MALI OGLASI

OGLASUVAJTEBESPLATNO

MALI OGLASI vo MAKEDONSKO EHODovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst;

da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst zaoglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata

e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.)ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje

skopskoeho@yahoo.com

НЕДВИЖНОСТИ

Се продава куќа на 2 спрата во ГорнаБелица, Струга. 60м2 со 800м2 двор.078 444 021Се продава куќа во Ѓорче Петров кајпоследна 5ка. 200м2, на 2 спрата, по­себни влезови, со мебел. 070 248 448Издавам гарсоњера 40 м2, комплет на­местена, кај центар за странски јазици.Тел: 077/ 624 ­ 775Се издава стан 40м2 со посебнаспална соба,локација поликлиникај.сандански Аеродром)комплетно наме­стен 070688111 200evraИзнајмувам соба во центар за сту­денти самци вработени. Тел 075258722Се продава нива 2500m2 во околинатана село Говрлево тел.070 901­846 Се продава стан од 57м2 во нас.Бутел,ул. Босна и Херцеговина цена подоговор.Тел. 076/408­880Се издава стан со две спални и дневнасо кујна 52м2 во Острово позадиСкопјанка кај железничка станица.Тел:071 388 528Издавам трособен наместен стан наподолг период, во строг Центар, 84м2,позади студентски дом Кузман, со град­ско парно, лифт и паркинг. Цена 330евра. Тел. 070 265976Продавам плац од 2983 м 2 во во Со­пиште­место викано Ветрила .Цена 45евра .Телефон :072 261 550Издавам 3 собна финска барака 65 м2 ,во Тафталиџе кај СитиМол . Двор , ин­тернет , гаража ,паркинг . тел. 075 532747Издавам студио со посебна спална на­местено,парно, кај железничка­Ост­рово, до ПИОМ 074/220­911 Се продава нива во КО Марино ­ (ви­кано место Барбарево) 1573 м2 со ви­кенд куќа 35 м2 легализирана и лименагаража, оддалечна 700 м. од асфалтенпат и има вода од пумпа. Тел.075 630844Се продава куќа од 200 м2 заедно содвор од 600 м2 во н. Радишани. Кон­такт 076 485­230Се продава нива од 4700 м2 на по­следна 8­ца во Бутел, кај заобикол­ница. Нивата е до пат, има струја ивода. Контакт 076 485­230Продавам стан од 45 м2 + шупа 13м2во Нова Колонија во близина на поли­циското училиште. Реновирано купа­тило со ПВЦ врата, кујна, ламинат восите простории и два инвертери. Ста­нот се продава наместен. Цена 30000евра.Контакт 075398977.

Се продава спрат од куќа во н.ЃорчеПетров,Скопје од 86 м2,во близина наОпштината.Цена поволна,тел. 075 317515Изнајмувам соба во центар за сту­денти самци вработени. Тел 075258722Се продава стан од 57м2 во нас.Бутел,ул. Босна и Херцеговина цена подоговор.Тел. 076/408­880Се издава стан со две спални и дневнасо кујна 52м2 во Острово позадиСкопјанка кај железничка станица.Тел:071 388 528Продавам стан 50м2 +паркинг+подрумво Горни Припор на Ул.Христо Татар­чев. Цена по договор. 078 896 907

РАЗНО

Продавам камин Блист, користен, ценапо договор. Тел: 076 534 854Продавам пиштол Валтер П99, скоронов, само на лица со дозвола. Цена750 еур. Телефон 078 444 021Продавам нови јамболии за тросед,двосед и фотеља цена поволна. Кон­такт 075/638­880Се продава буре со капак тврда пла­стика зелена 100 лит. Балон стаклен од25 литри во дрвен сандак.Кафез никло­ван 38x22x36. Тел.075/648­133Продавам Телевизор со рамен екранмногу малце користен цена2000.ден.радио касетофон одличен2000 ден.Голема пила за сечењетрупци и дрва 200 ден.Сајла завлечење за варбург цена 200 денГотвење,пазарување, чистење кај пен­зионер во Центар,Карпош К. Вода078425165 078373930Одржување влезови, канцеларии о др.деливен простор. 1 или 2 пати неделнo078425165 078373930Електричар бара работа во фирма.078571210Свириме на свадби и разни други ве­селби на: зурла, тапан, гајда, хармо­ника, саксофон, гитара... 072212264Продавам тегли за зимница 1 парче 3денари. Тел: 076229515Се продава користено ќумбе за печењепипер за само 250 ден. Тел.2038087Продавам тросет малку користен4000ден,тв 3000ден,термо 6кв 5000ден070493000Се продаваат 63 големи тегли (5 де­нари парче) и 10 шишиња од 700 мл (3ден. од шише). Тел: 076 711 768Продавам трпезариска маса со 4 сто­лици, добро сочувана. Цена 2 600 де­нари. Тел: 070 787 167 или 076 988 223

Продавам 2 прозора дупли 1.40 х 1.40комплет стакло со 4 крила. Тел: 070787 167 или 076 988 223Продавам балконска врата 2.05 х 90комплет со каса Тел: 070 787 167 или076 988 223Продавам дрвена скала со 14 стапалакомплет со гелендри и ракохват. Сло­венски стил и постоље за неа.Тел: 070787 167 или 076 988 223Електричар сервисира и поправа грејнитела, чисти бојлери, инсталации и др.078571210Свириме на свадби и разни други ве­селби на : зурла, тапан, гајда, хармо­ника, саксофон, гитара... Моб:072212264Продавам точак со брзини, во Скопје.Никола 078 27 26 24Сликање на Свадби и Прослави. Цена:1.000 ден. Моб: 078 678941 и 070708059Продавам поволно машина за шиењебагат. Тел 070 221612Часови по германски јазик за основци ипочетници. Тел 070 358374Нудам нега и грижа за стари лица 6или 8 часа. Телефон 071 314 927.

ВОЗИЛА

Се продава Хјундаи Лантра 1996, це­лосно функционална, за делови. Цена500 ЕУР. 078 444 021Продавам „Гранде пунто“, бензинец,2008 година, 1400 јубика, 75 коња, по­минати 76.000 километри. Тел. 070 267148Се продава Шкода фелиција од 95­тагод. од прв сопственик. Колата е макси­мално сочувана, со вистинска / не вра­ќана/ мала километража, со атестиранплин, централна брава, кука за при­колка. За озбилни купувачи цена по до­говор. Тел.075947510 или 2038087Продавам Опел Мерива најнов модел2015. 139 000км.Не е од увоз. Со ком­плетна опрема. Фабрички вграденплин, не загадува, потрошувачка 3,7 л/100 км. Во одлична состојба. Цена 7300евра.тел 072 312 504Продавам Дачија Соленца 2005г. 99000км, со атестиран плин. Клима , кука,за 1000 ден минува 500 км. Во одличнасостојба. Цена1 300 евра. тел 072 312504Продавам за 101GTL челни лим новгуми нови 155­13 и друго, за лада 2105крило штоп стакло задно, ракета,пумпа за кочници полуосовина со лагер, ламела со фиат, ауспух, крстач со ма­залици, јабучици амортизер.Тел075/814­013Продавам алуминиумски багажник закола, во Скопје. Никола 078 27 26 24