govorite li elektronski

8/18/2019 Govorite Li Elektronski

1/7

Gordana Ljubanović Narodna biblioteka SrbijeBeograd, [email protected]

Okrugli sto "Klasična ili elektronska knjiga: za i protiv", Bar, 31. oktobar 2012.

Govorite li elektronski

!ezie:

Posle muzike i ilmova, na red za !relazak u elektronski oblik do"la je i knjiga. #o nedavnone!rikosnovena, !a!irna knjiga je !ostala kom!lement elektronskoj. $ema je veoma aktuelna, %ak

!ovr"na !retraga interneta doneće mno"tvo tekstova koji sumiraju !rednosti i nedostatke !a!irne ielektronske knjige, zajedni%ke osobine i ono "to i& razlikuje.

Svaki od dva medijuma zadovoljava donekle druga%ije !otrebe: digitalno je brzina, od"tam!ano ' !ouzdanost. Ponekad se koristi i kao stati%no skladi"te za elektronske sadr(aje !a je "tam!a sve vi"eomiljeni medijum za %uvanje najdragocenijeg s veba.

Svedoci smo velikog !reobra(aja %ija su"tina %ak i nije novi medijum, nego konce!t koji je u njegaugra)en: !a!irna knjiga je linearna, elektronska * nelinearna, &i!ertekstualna. +!rkos dubinskoj,dru"tvenoj !romeni koju je donela digitalizacija i umre(avanje, oni koji su najvi"e zainteresovani zaknjige * autori, izdava%i, %itaoci, bibliotekari i knji(ari * uglavnom ne us!evaju da se otrgnu od

!a!irne !aragidme koja zastareva, !ostaje sve nemoćnija i sve manje !rimenjiva na svetelektronski& !ublikacija.

Ključne reči: "tam!ana knjiga, elektronska knjiga, izdava%i, biblioteke, autorska !rava uizdava"tvu, elektronski obavezni !rimerak

1984 # $%or&% Orvel

Stranica is!unjena tekstom, najstariji od svi& nosilaca inormacija, stigla je na red.

$okom !oslednji& dvadesetak godina digitalno nije ukinulo ranije muzi%ke i vizuelne medijume *izdavanje !lo%a na vinilu !oslednji& dve'tri godine do(ivljava novu mladost * ali i& je radikalno

!reobrazilo. njiga, "tam!ani tekst u u(em smislu, do sad se nekako !rovla%ila. Struja, radio,

mailto:[email protected]:[email protected]


2/7

televizija, ---, svi su oni uticali na "tam!ani medijum, ali nisu doveli u !itanje njegovo !ostojanje. samdesete godine !ro"log veka donele su mantru o bez!a!irnoj kancelariji /iako ni jedna, do sad, nije !ostala sasvim takva0. 1zdava%i novina i magazina se već desetak godina dovijajukako da !re(ive sa ko!nećim tira(ima i slo(enim kalkulacijama za na!laćivanje sadr(ajaelektronski& izdanja. 2a sada je dobro jo" jedino velikim izdava%ima i velikim agregatorima, ali se inji&ova stolica ljulja: naime, u toku su 3atovi oko autorski& !rva.

$rojica od 4Petorice veliki&4 / HarperCollins, Simon&Schuster i Hachette0 !ristali su na vansudskunagodbu u !rocesu S5# !rotiv kom!anije Apple i Petorice koji su o!tu(eni za tajno dogovaranjecena knjiga, u !oku"aju da sru"e !revlast internet knji(are Amazon na tr(i"tu e'knjiga, a sve nara%un ku!aca. 2animljivost ovog !rocesa je "to zaverenike nije tu(io Amazon, već dr(ava, anaknada će ići vlasnicima Kindle %ita%a e'knjiga6.

Amazon je dobio svoj deo kritike 7889. u skandalu s brisanjem sadr(aja ku!ljeni& e'knjiga s Kindle ure)aja /tako)e ku!ljeni&0 svoji& mu"terija. Naime, u radnju su ne!a(njom dos!ele knjige za kojeizdava%, The Mobile Reference, nije imao autorska !rava. Houghton Mifflin Harcourt , !ravi vlasnik,tra(io je zabranu dalje !rodaje i za!lenu e'!rimeraka, a Amazon, !reko mre(e kroz koju ina%eobavlja transakcije !rodaje i !reuzimanja, to je !oslu"no s!roveo. Posle se svima izvinio * %ak i

momku koji je danima !isao za "kolu reerat o /s!ornoj0 knjizi, a koji je zajedno s njom nestao,izvr"io !ode"avanja sotvera i rekao da to vi"e neće raditi, osim ako dobije sudski nalog. 1!ak,ostalo je !itanje, jedno od mnogi& kad je re% o e'knjigama, da li je vlasni"tvo nad njima, vlasni"tvokao svako drugo. Praksa izdava%a: uskraćivanje, odlaganje, davanje !ristu!a na ka"i%icu, sve vi"eukazuje da je odgovor odri%an, iako kona%no re"enje, kao i neka druga, zavisi od is&oda sukoba okoautorski& i srodni& !rava. 1zbrisana knjiga bila je rvelova 469;.4

Elsevier je, o!et, brzo!leto istu!io s !odr"kom ameri%kom 2akonu o istra(iva%kim radovima. Poslemasovnog i ogor%enog negodovanja me)unarodne akademske zajednice, masovnog !ot!isivanja

!eticije !o%etkom 7867, otvorenog !isma u!rave +niverziteta tam!ana re% je dobila !onudu koja se ne odbija. njiga je !o%ela da u%i elektronski. #o nedavnone!rikosnovena, !a!irna knjiga je !ostala kom!lement elektronskoj. $ema je vruća, %ak !ovr"na

6 &tt!:??.c&icagotribune.com?business?tec&nologA?c&i'amazon'tells'kindle'users'to'e!ect'ebook'reunds'7867686C,8,C78;8DE.storA F!osećeno 79. 68. 7867.7 SP53=' $&e ScolarlA Publis&ing and 5cademic 3esources =oalition * He)unarodno udru(enje visoko"kolski& iistra(iva%ki& biblioteka koje rade na tome da is!rave neravnote(u u sistemu akademskog izdava"tva. * rim!aut!


3/7

!retraga interneta doneće mno"tvo tekstova koji sumiraju !rednosti i nedostatke !a!irne ielektronske knjige, zajedni%ke osobine i ono "to i& razlikuje.

Svaki od dva medijuma zadovoljava donekle druga%ije !otrebe: digitalno je brzina, od"tam!ano * !ouzdanost. Ponekad se koristi i kao stati%no skladi"te za elektronske sadr(aje, !a je stam!a svevi"e omiljeni medijum za %uvanje najdragocenijeg s veba: urednik "tam!anog izdanja je ljudskiilter koji odlu%uje "ta će se sa%uvati na !ostojanom medijumu, a "ta ostaviti da !luta kao !oruka u

boci !o internetskom okeanuD. $o je /o%ekivani0 antiklimaks !osle klimaksa: veb 7.8 je doneo dotadnevi)enu !o!lavu samo!ublikovanja, a oni koji su o tome ozbiljno razmi"ljali, ozbiljno su na!isali iovo: 4Gutenbergova revolucija je zavr"ena... 1demo iz sveta 4!roberi, !a objaviI u svet Iobjavi, !a

!roberiI4;. $aj libertarijanski o!timizam se !okazao !reteranim: izgleda da je !robiranjenezaobilazno: na mostu ili na ću!riji.

$ema je i zbunjujuća: dok je Enc"clopedia #ritannica 7867, !osle 7;; godine izla(enja, obustavila !a!irno izdanje, $i%ipedia je gotovo istovremeno uvela novu mogućost: kreiranje tradicionalni&4"tam!ani& stranica4 od svoji& odrednica.

Jilijam Gibson, !isac nau%ne antastike, na !aradoksalan na%in je !rogovorio o odnosu izme)u !a!ira i !iksela i odnosu %itaoca i teksta. Godine 6997. na!isao je elektronsku !oemu 45gri!a4.#elo se !rodavalo kao kom!let: disketa i knjiga, u!akovani u ukra"enu kutiju. Bilo je to sku!oizdanje u ograni%enom tira(u. Sotver je bio !ode"en tako da se stranice okreću klikom mi"a. Posleklika, sadr(aj !ro%itane stranice automatski se "irovao i !ostajao zauvek nedostu!an jer to i nije biotekst, već ra%unarski !rogram. Pa!ir je, s druge strane, bio tretiran &emikalijama osetljivim nasvetlost i vazdu&: tekst na otvorenim stranicama je !oste!eno bledeo. Kednom !ro%itana knjigatako)e je zauvek nestajala.

Borhes ( )e*čana knjiga

5ko !ro"li i sli%ni doga)aji /te&nolo"ki !relaz na elektronske medijume i organizaciona !romena *konce!t mre(e0 u oblasti zvu%ni& i i vizuelni& !roizvoda do!u"taju da se uo%i obrazac, mo(e se sdosta sigurnosti reći da "tam!ana knjiga neće nestati. S !odjednakom merom sigurnosti mo(e sereći i da su izbor sadr(aja za objavljivanje, ure)ivanje, !roizvodnja, distribucija, celoku!no

!oslovanje s knjigom već uveliko u !rocesu znatni& izmena. dvija se kulturni i !erce!cijski

D Ludovico, 5lessandro. 7867. ost'igital rint( The Mutation of ublishing since )*+,. ind&oven, nomato!ee EE, !. D8; Sc&illinger, Liesl. 7889. Gutenberg 1s #eadM Long Live Gutenberg. Arts #eat .&tt!:??artsbeat.blogs.nAtimes.com?7889?8D?67?gutenberg'is'dead'long'live'gutenberg?&! F!osećeno 79. 68. 7867.


4/7

!reobra(aj %ija su"tina nije novi medijum, nego konce!t koji je u njega ugra)en: !a!irna knjiga jelinearna, elektronska * nelinearna, &i!ertekstualna. $o, naravno, uti%e na sve zainteresovane aktere:autore, %itaoce, izdava%e, knji(are, bibliotekare.

+ svojoj kratkoj !ri%i 4Pe"%ana knjiga4 iz 69EC. Bor&es je zamislio takvu knjigu, knjigu naru"enogintegriteta, tekst od %ije se zbunjujuće nelinearnosti vrti u glavi.

Knjiga 1 od 1 # +iona Baner

$ri velika !roizvo)a%a ure)aja za %itanje e'knjiga: Amazon, #arnes&-oble i Sonn" su u dve godine,788. i 7889, !rvi !ut izneli na tr(i"te kvalitetne mobilne %ita%e. Naravno, tu je i Apple, sa iad 'om

koji slu(i i za %itanje e'knjiga, kao i velik broj drugi& !roizvo)a%a jevtiniji& tablet ra%unara. Jeć7866. Amazon je !rvi !ut !rijavio da njegova !rodaja e'knjiga nadma"uje !rodaju !a!irni&. 1stina, uS5#, e'knjiga jo" uvek za!remaju samo izme)u i 67 !rocenata od uku!ne !rodaje knjiga /zavisnood toga ko broji0.

Nji&ovi slogani: >tednja !rostora i Stalna dostu!nost zvu%e, kao svi slogani, krajnje !rivla%no. 5li,da li donose ono "to obećavaju

+"teda !rostora je nes!orna. Pitanje je samo, za "ta će se taj oslobo)eni, ili osvojeni, !rostorkoristiti #a se is!uni novim, drugim, ku!ljenim dobrima 5ko se oslobodimo kućni& biblioteka,da li ćemo na nji&ovo mesto staviti novi komad name"taja, garderobni !lakar ili kućni biosko!lju%na re% je %upl.enoM ona svedo%i o !otro"a%kom me&anizmu koji le(i u osnovi obećanja.

Na !rvi !ogled, situacija s bibliotekama koje &roni%no !ate od nedostatka !rostora za sme"taj gra)e je ne"to druga%ija. 5li, samo na !rvi !ogled: biblioteke de!ozitnog ti!a ne odstranjuju gra)u koju sudigitalizovale, već %uvaju i !a!irne i elektronske verzije. 1maju i !olice i servere jer jo" nijedokazano da su e'!rimerci dugove%niji od !a!irni&.

Stalna dostu!nost i nije tako stalna, ako se bolje !ogleda !od kojim uslovima !ojedinci i bibliotekeku!uju e'knjige. 1 da li i& uo!"te ku!uju, ili samo iznajmljuju.

njigu koju ste ku!ili !reko Amazona, makar i jevtino, za 99 centi, kad !ro%itate ne mo(ete !ozajmiti /!reneti na drugi ure)aj0. Jlasnici %ita%a -oo% , mogu je !ozajmiti jednom. 5ko imate vi"e !rijatelja s kojima biste !odeli do(ivljaj %itanja, !ozajmite im i svoj %ita% /za to vreme %itajte !a!irne knjige0, ili ograni%ite broj !rijatelja. $akvu knjigu ne mo(ete da !oklonite. Ni da ukradete.

1zdava%i su modele !oslovanja s !a!irnim knjigama !reneli na elektronske: jedna knjiga * jedan%italac u jedno vreme, !a biblioteke digitalna izdanja ku!uju uglavnom !o takozvanom


5/7

4!otro"a%kom modelu4. $o zna%i da !rvo ku!e veći broj ure)aja, a zatim i knjige, koje su vezane zasvaki !ojedina%ni %ita%. >tavi"e, dok je izdata !a!irna knjiga * jedna knjiga, izdat Kindle sa 688naslova je * 688 knjiga koje nisu dostu!ne drugim korisnicima biblioteke. 1zdava% HarperCollins

bibliotekama 4!rodaje4 7O %itanja jedne knjige. Posle toga, ona mora !onovo da 4ku!i4, ako (eli daima taj naslov u svom ondu. Hnogi izdava%i odre)uju !eriod ka"njenja od tri do "est meseci, zadostu!nost e'verzija objavljeni& !a!irni& izdanja. Kavne biblioteke, koje u velikoj meri svoju

!o!ularnost duguju tome "to se u njima mogu naći aktuelni naslovi, s ovim ne mogu da se slo(e.$enzije koje su dugo rasle, %injenice obelodanjene istra(ivanjimaC, neus!elo dogovaranje iusagla"avanje !ozicija izdava%a i biblioteka u S5#, sve je to dovelo do razmene otvoreni& !isamaizme)u novoizabrane !redsednice 5meri%kog udru(enja biblioteka /5L50 Horin SalivanO i

!ot!redsednika 5meri%kog udru(enja izdava%a /5P50, ndru S!orkinaE. Povod je nedavnoodbijanje izdava%a Simon&Shuster , enguin i Macmillan da !rodaju e'knjige bibliotekama.Predsednica je u!otrebila te"ku artiljeriju, o!tu(ujući izdava%e da udaraju u same temelje ameri%kogdru"tva, u tr(i"nu !rivredu i !rivatnu svojinu: 43etko se doga)a da u slobodnotr(i"noj !rivredimu"teriji bude uskraćena moć da ku!i !roizvod neke irme s obrazlo(enjem da njen novac tu nevredi.4 ni, tako)e, uskraćuju ameri%kom narodu, bar onom njegovom delu koji broji 6O9 miliona

korisnika biblioteka, !ravo na e'knjige, inormacije, znanje i sve ostalo "to !ri!ada tom idejno' !oliti%kom kom!letu. Pot!redsednik 5P5 uo!"teno i uvre)eno ot!isuje da izdava%i nisu zaslu(ilitakav ton i nada se da će su!rotstavljene strane !ostići dogovor.

raznim modelima ku!ovine se mo(e reći jo" mnogo "ta, ali se ne mo(e reći da su e'knjige uvek ina svakom mestu dostu!ne.

Britanska umetnica iona Baner !oigrala se !rostorom knjige i dostu!no"ću njenog sadr(aja kad jena%inila #oo% ) of ). 3e% je o knjizi od jedne stranice, "tam!anoj u jednom !rimerku, koja jeregistrovana !od so!stvenim nazivom i ima 1SBN. na zadovoljava sve ormalne za&teve da bi bilaknjiga. He)u tim za&tevima nije i !ostojanje sadr(aja.

Arhiviranje - Disk iz Rozete?

Na kraju, umesto zaklju%ka, nekoliko !rimera:

Glavni sastojak knjige, "tam!ane ili elektronske, jeste re%. Kezik je osnovni, !ra'medijum, a knjige,njegove maniestacije. #isk iz 3ozete je deo !rojekta %iji je cilj da se na najmanje 7.888 godinaar&iviraju !odaci o 6.C88 jezika, od koji& su mnogi na !ragu izumiranja. bjavljena je v.6 diskasa%injenog od legure nikla, !re%nika E,O7 cm, sa 6D.888 ugravirani& stranica koje su %itljive !odmikrosko!om s uvećanjem od OC8 !uta.

C Patron Proiles all 7867. /ibrar" 0ournal , 7867O &tt!:??.ala.org?nes?!ridQ66C8 F!osećeno 79. 68. 7867.E &tt!:??.!ublis&ers.org?!ress?6? F!osećeno 79. 68. 7867.


6/7

+ okviru !rojekta 1nternet ar&iva, slobodno dostu!ne kolekcije elektronski& knjiga, svaka skeniranai katalogizovana knjiga se !otom odla(e u namenski kontejner za trajno %uvanje. 1nternet ar&iv jeza!o%et kao !rivatno inansirani !rojekat, a od 788E. ima status biblioteke koja se inansira iz javni&sredstava dr(ave aliornije. $renutno ima oko 6,C milion jedinica.

+ Srbiji je krajem 7866. !rvi !ut donet 2akon o obaveznom !rimerku u kome se !redvi)a !ostojanje elektronskog obaveznog !rimerka koji se, kao i onaj o!i!ljivi, tretira kao kulturno dobro. Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka Hatice sr!ske na svojim serverima !o&ranjuju e'!rimerke


7/7

"tam!ani& !ublikacija objavljeni& u Srbiji a za trajno %uvanje razmi"ljaju o magnetnim trakama.1zdava%i sami !rila(u ko!ije /!o!unjavaju e'obrazac s !oljima za naslov, autora, =B1SS.1# i1SBNM za izdava%e !eriodike administrator u drugoj masci !o!unjava naziv, 1SSN i =B1SS.1#,tako da izdava% koji (eli da !o"alje na server !rimerak %aso!isa, unosi samo broj sveske i datumizdavanja0 i biraju o!cije !ristu!a: bez !ristu!a /dark arc&ive0, s kontrolisanim !ristu!om u !rostorude!ozitni& biblioteka, s otvorenim !ristu!om.

Sledeći korak je omogućavanje vidljivosti e' izdanja kroz !ovezivanje digitalni& !rimeraka s bibliograskom bazom =B1B.S3, u oba !ravca: tako "to će se meta!odaci iz bibliograskog za!isa !reneti u a!likaciju, a +3L link e'!rimerka ugraditi u =B1SS za!is.

2a sada su korisnicima dostu!ni samo !rimerci za koje su izdava%i izabrali da budu u slobodnom !ristu!u.

1oogle zaokru(uje digitalno vlasni"tvo nad svetskom !isanom kulturom. Skenirano je 78 miliona !ublikacija, ostalo je, ka(u, jo" 668 miliona. 1 !ored tu(bi i nagodbi, to će se zavr"iti za desetakgodina. Skenirane ko!ije su na serverima kom!anije, !retra(uju se i gledaju kroz sotver kom!anije,koja odre)uje i kriterijume za !ronala(enje i !rikazivanje. Ho(emo se samo nadati da će 1oogle iza !edeset godina biti 4dru"tveno odgovorna kom!anija4. 1li onaj ko ga bude ku!io.

+!rkos dubinskoj, dru"tvenoj !romeni koju je donela digitalizacija i umre(avanje, oni koji sunajvi"e zainteresovani za knjige uglavnom ne us!evaju da se otrgnu od !aragidme koja zastareva i

!ostaje sve nemoćnija. ako obja"njava &rvatski stru%njak za digitalne medije Nenad 3omić, nadelu je re!rodukovanje koniguracije i !rimene dosada"nji& re"enja i ra)anje nove generacije, ovog

!uta mre(ni&, mono!olista i eks!loatatora9.

5ko mi * autori, %itaoci, izdava%i, knji(ari i bibliotekari * to do!ustimo, biće dobro ako samo budemo morali da smanjimo broj !rijatelja.

bstra-t:

5ter music and ilms, itIs time or books to be transered to electronic orm. +ndis!uted untillrecentlA, a !a!er book is becoming a com!lement to electronic one. $&e to!ic is &otM even astsearc& t&roug& t&e internet ill bring on surace !lentA o tets t&at sumarise advantages ands&ortages o !a!er and electronic book, t&eir mutual c&aracteristics and dierences.

Bot& media satisA needs t&at are to some etent dierent: digital is s!eed, !rint is reliabilitA.Sometimes, !rint is used as a static storage or e'content. $&ereore, it is oten a avourite mediumor storing t&e most valuable veb content.

-e are itnessing a great transormation and its essence is not ne mediumM it is a conce!t built int&e medium: !a!er book is linear, electronic book is non'linear, &A!ertetual. #es!ite a dee! socialc&ange broug&t bA digitization and netorking, t&ose &o are most interested in books * aut&ors,

!ublis&ers, readers, librarians and booksellers * in most cases ail to !art rom !a!er !aradigm t&atis becoming obsolete, !oerless, and less and less a!!licable to t&e orld o e'!ublications.

Ke /or&s: !a!er book, e'book, !ublis&ers, libraries, co!Arig&t in !ublis&ing, electronic de!ositco!A

&tt!:??.elektronski.obavezni.nb.rs?9 &tt!:??kiberkomunist.!osterous.com?'!ro!agandne'masine F!osećeno 79. 68. 7867.

govorite li elektronski

Documents