Дијана Ињац, IV6

april 2004.

Г осподар прстенова Џона Ро-налда Руела Толкина најчита-нија је књига послије Библије.

Иако већ пола вијека буди маштучиталаца, тек сада је компјутерскатехнологија достигла потребан сте-пен развоја да претвори визијеписца у покретне слике.

Све је почело 1937. године када јеТолкин објавио књигу коју је тадазапочео као бајку за своју дјецу. То јебила прича о Билбу, малом, босоно-гом, доброћудном, дебељушкастомстворењу које је Толкин назваоХобит и повео га у пустоловину крозфантазијску Средњу земљу. УспоренДругим свјетским ратом, сљедећихшеснаест година Толкин је писаомного мрачнији наставак који јепромијенио књижевни свијет. У пи-тању је роман објављен 1954. и `55.

године у три тома под насло-вима „Дружина прстена”,„Двије куле” и „Повратаккраља”.

Једини досадашњи поку-шај комплетне адаптације овекњиге у филм био је ани-мирани филм Ралфа Бакшија1978. године. Резултат је биланедовршена и исхитрена екраниза-ција о којој су и критика и изневје-рени љубитељи Толкина могли дакажу само најгоре, а због слабе за-раде други дио никада није низавршен.

Након двадесет година тишине„New Line Cinema“ је добила правона екранизацију. Онда се појавиопризнати режисер Питер Џексон савизијом филма. Иако је „New Line“ упочетку желио да фининсира само

два филма дужине дочетири сата, Џексон ихје увјерио у својузамисао.

Пустио je полуса-тни „демо” снимак којије показивао могућно-сти људи из „Wete“.Посљедњих четрдесетсекунди били су потпу-на компјутерска анима-ција Балрога у рудни-цима Морије. Одушев-љени, одговорни у„New Line”-у дали суЏексону одријешене ру-ке и триста милионадолара za три филма!Након седам година при-према и скоро двије сни-мања, трилогија је за-почела свој поход.

Прва два филма Ака-демијини гласачи при-лично су игнорисали.Прстенова дружина има-ла је 13, а „Двије куле” 6номинација, но четирикипића за први и два задруги били су у не

претјерано битним категоријама.Последњи дио је био номинован у11 категорија, и освојио је свих 11оскара, међу којима и за најбољифилм и режију.

Снимање je изведено крајње не-конвенционално. Први пут у исто-рији прво је снимљен материјал засва три филма, а тек касније јеприступљено монтажи и пост-продукцијском додавању специ-јалних ефеката. Након снимања,глумцима су се на филмском платнупридружила фантастична створењапопут Дрвобрадог или Балрога.

У стварању филмова учество-вала је, поред глумаца, армија уме-тника – дигитални експерти, дизај-нери за средњовијековно оружје,скулптори, лингвисти, костимо-графи, шминкери. То је 26.000 људикоји су попунили град Велингтон наНовом Зеланду. Имали су 48.000елемената – мачева, оружја и маски,а двадесет хиљада објеката изгра-ђено је за овај филм, од складиштаза стакло до гардеробе. Визуелнеефекте урадила је „Weta Digital“чијих je 120 техничара креиралo ве-лике структуре и пејзаже у којима јеЏексон користио минијатурну„липстик“ камеру. За годину и подана Џексон и његов одани тимнаправили су спектакуларне пејзажена Новом Зеланду, врло вјерне опи-сима из књиге. Заслуга се може при-писати што природним љепотамазахвалне локације, што одличнојкомпјутерској доради. Боја такођеигра врло значајну улогу. У Округудоминирају јаке, ведре боје (нарочи-то зелена и жута), док у злокобним

GOSPODAR PRSTENOVA

18

fi

lm