U OVOM BROJUNELEGALNA OBRADA DRŽAVNE ZEMLJE

Uzurpatori požnjeli 200 miliona evra Strana 2.

SVET I VODA

Veliki spremaju rat zbog vode?! Strana 4. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina VI • Broj 100 • 19. maj 2017. • cena 40 dinara

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300peugeot.radosavljevic@gmail.com

PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, SKUTERI

OVLAŠĆENI DISTRIBUTER ZA SHELL MAZIVA

STARI ŠOR 129,SREMSKA MITROVICA022/ 611-215FAX: 611-230

U OVOM BROJUU OVOM BROJUNELEGALNA OBRADA

U OVOM BROJUU OVOM BROJU

100„Srem ska po ljo pri vre da“ je, za jed no sa svo jim

ver nim či ta o ci ma, sti gla do ju bi lar nog 100. bro ja. Na sta vlja mo da be le ži mo sud bi nu agra ra, uka-

zu je mo na pro ble me, in for mi še mo i sa ve tu je mo.Hva la vam na po ve re nju.

JAMENA • MILAN SAVIĆ IMA 650 JUTARA ZEMLJE

Strana 20.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

Strana 20.

Želi hiljadu jutara!

PUTNIČKI, PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, TERETNI PROGRAM, TERETNI PROGRAM, SKUTERISKUTERISKUTERISKUTERI

AUTO CENTAR "RADOSAVLJEVIĆ"

2 19. maj 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Jednom mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Re sor ni mi ni star Bra ni slav ne di mo vić is ti če da je oštra bor ba pro tiv uzur pa to ra pri-

o ri tet vla de, a struč nja ci sa ve tu ju da se u tom ci lju oja ča nad le žna in spek ci ja, da kon tro le kre nu od krup nih ka sit ni jim uzur pa to ri ma, ali i da se ne iz o stav no sre di sta nje u ka ta stru ne po kret no sti.

Ne ki uka zu ju i da bi i op šti na ri tre ba lo da “uzmu me tlu u ru ke i sre-de sta nje u svom dvo ri štu. Ko je su raz me re ovog pro ble ma ob ja šnja va-ju u Mi ni star stvu po ljo pri vre de, gde ka žu da je od do no še nja Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu 2006. go di ne do kra ja 2016. go di ne, bi lo ukup no uzur pi ra no vi še od 370.000 hek ta ra. A, i cilj tog Za ko na je bio, na vo de, efi ka sna bor ba pro tiv uzur-pa to ra. Naj vi še je bi lo onih ko ji su ko ri sti li “ru pe” u pret hod nom za ko-nu, a od do no še nja no vog pro pi sa ko ji re gu li še tu oblast, od 2006. i

2007. go di ne ka da broj ot kri ve nih uzur pa ci ja, od no sno pri vat ni ka ko-ji ile gal no ob ra đu ju dr žav ne nji ve, zna čaj no opa da.

Ka ko ka žu u Mi ni star stvu, u Za-ko nu je uve den mo del pre ma ko jem su lo kal ne sa mo u pra ve du žne da uzur pa to ri ma ski nu usev, a ne ke su to već i uči ni le u 2016. go di ni - Irig, In đi ja, na pri mer. Ta ko đe, Re pu blič-ka po ljo pri vred na in spek ci ja ima nad le žnost da pro tiv njih pod no si kri vič ne kri ja ve i sta vlja ga zdin stvo u pa si van sta tus.

pr vi put ze mlja u re gi stru Sa vet nik pre mi je ra dra gan Gla-

mo čić is ti če da su 2017. go di ne sko ro sve op šti ne do ne le go di šnje pro gra me te pr vi put svo ze mlji šte u re gi stru je kre nu lo u pro ces li ci ta-ci je i iz da va nja, za raz li ku od pro šle go di ne kad su to uči ni le 32 op šti ne.

Sa mo jed na op šti na, Ku la, ni je bi la do ne la pro gram i njoj je ob-u sta vljen tran sfer sred sta va. Ali, i ona je to ura di la sa ma lim za ka-šnje njem. U 2016. go di ni je za iz-da va nje bi lo opre de lje no 330. 000 hek ta ra ze mlji šta, a da ove go di ne oko 460.000 hek ta ra te ba da se na đe u ne kom ob li ku za ku pa. Na osno vu tog po ve ća nja, u 2016. go-di ni se oče ku je se vi še od 25 mi li-o na evra da se sli je u bu džet. Do

sa da su gu bi ci usled to ga što ni je na pla ći va no po ljo pri vred no ze mlji-šte iz no si li pre ko 200 mi li o na evra go di šnje. Na po čet ku ovo go di šnje pro leć ne se tve na 2,5 mi li oan hek-ta ra se is ti ca lo da bi sva ki pred sed-nik op šti ne tre ba lo da "uzme me tlu i na pra vi red u svom dvo ri štu".

- Dr ža va je na pra vi la pro pi se i za to su op šti ne du žne da se ob-ra ču na ju sa uzur pa to ri ma", re kao je Gla mo čić i is ta kao da re ša va nje pro ble ma kom pli ku je i to što ka ta-star ne po kret no sti ni je ure đen, ali na vo di i da je na to me po če lo da se

ra di, kao i da se pri me ću ju po ma ci. - Sva ke go di ne će mo, na dam se,

ima ti bo lje sta nje, re kao je on. Agro e ko nom ski ana li ti čar Mi lan

pro stran sma tra da ne ki de lo vi Za-ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu ni su naj bo lje ure đe ni - si stem za ku-pa ze mlje, kon tro la za ku pa, ko ri šće-nja, upra vlja nja, oču va nja plod no sti - i ta ko đe uka zu je da tre ba oja ča ti po ljo pri vred nu in spek ci ju, broj ča no i ka drov ski. Pro stran ta ko đe uka zu-je da lo kal ne sa mo pra ve u ne kim sre di na ma ni su struč ne za po sao ko ji se od njih oče ku je da oba ve. Pro stran pod vla či da ako že li mo da se za o štri pi ta nje za ku pa i po ve ća ju po vr ši ne pod za ku pom, on da se ta oblast mo ra ure di ti u Za ko nu, a ta-ko đe se mo ra ići od ve li kih ka ma lim za kup ci ma.

ni je naš „izum” U Mi ni star stvu po ljo pri vre de

ka žu da su se sve dr ža ve su sre ta le s tim pro ble mom dok ni su ure di-le evi den ci ju u ka ta stru ne po kret-no ti, jer je to, po red ma log bro ja in spek to ra, pre vas ho dan pro blem. “Iz ne u re đe nog ka ta stra ne po kret-no sti, u ko jem je raz li ka iz me đu stvar nog i pra vog sta nja na te re-nu, pro iz i la zi ve li ki broj uzur pa ci-ja”, na vo de u Mi ni star stvu gde ka-žu i da je tre ba lo vi še od 10 go di na u mno gim ze mlja ma EU da sre de ka ta star.

Mi ni star po ljo pri vre de Bra ni slav Ne di mo vić po ru čio je da će dr ža-va do kra ja 2017. go di ne iden ti-fi ko va ti uzur par to re po ljo pri vred-nog ze mlji šta u vla sni štvu dr ža ve i pre ma nji ma pred u ze ti sank ci je, a sa par ce la, či ji se iden ti tet uzur pa-to ra ne zna, bi će ski nu ti use vi. Ne-di mo vić je re kao da će ove go di ne 144 od 145 op šti na ući u pot pu no le gal ne to ko ve, is ti ču ći da su na vre me do ne ti go di šnji pla no vi.

On je na gla sio da je neo p hod-no da se uve de red u ovoj obla sti, jer se ra di o ve li kim fi nan sij skim sred stvi ma za bu džet re pu bli ke, po kra ji ne i lo kal ne sa mo u pra ve, uka zu ju ći da je ra ni jih go di na bi-lo ozbilj nih pro ble ma i da imo vi na Sr bi je mo ra da se za šti ti.

Po kra jin ski se kre tar za po ljo pri-vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo vuk ra do je vić iz ja vio je da po-sto ji ozbilj na re še nost dr ža ve da se evi den ti ra svo dr žav no po ljo pri-vred no ze mlji šte u ci lju spre ča va-nja uzur pa ci je.

Pre ma po da ci ma Mi ni star-stva, od do no še nja Za ko na o po-ljo pri vred nom ze mlji štu, dr ža va od pro ce su i ra nih uzu r pa to ra po-tra žu je oko 33 mi li o na evra a na-pla će no je oko 27 mi li o na. U ovoj agro e ko nom skoj go di ni na pla će no je 3,7 mi li o na evra.

B. Gu lan

ka kO Će sr Bi Ja spre či ti ne le Gal nu OB ra du dr Žav ne ze MlJe

uzur pa to ri po žnje li 200 mi li o na evraOd do no še nja za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu 2006. go di ne do da nas ukup no bi lo uzur pi ra no vi še od 370.000 hek tar ze mlje.. Šte ta od uzur pa ci je dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, na ko jem pri vat ni ci ima ju use ve, a ne pla ća ju za kup, me ri se sto ti na ma mi li o na evra. to je pro ce na Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne

sank ci je- Pred u ze li smo sank ci je pre-

ma lo kal nim sa mu pra va ma ko-je ni su is pu ni le svo ju oba ve zu, a jed noj je ob u sta vljen tran sfer sred sta va. Go di šnji pro gram mo ra da se spro vo di - od lu čan je Ne di mo vić.

naj vi še uzur pa to ra u voj vo di ni

“Od 2015/16. agro e ko nom-ske go di ne do sa da, re gi stro va-no je oko 20.000 hek ta ra uzur-pi ra nog ze mlji šta, pre sve ga u Voj vo di ni”, re če no je u Mi ni-star stvu, gde do da ju da će, uz ini ci ja ti vu lo kal nih sa mo u pra va, bi ti utvr đe na ko nač na po vr ši na dr žav nog ze mlji šta ko je je ko ri-šće no bez prav nog osno va.

Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić:­Imo­vi­na­Sr­bi­je­mo­ra­da­se­za­šti­ti

Od 2006. go di ne do da nas uzur­pi­ra­no­vi­še­od­370.000­hek­ta­ra

u Mi ni star stvu po ljo pri vre de ka-

žu da su se sve dr ža ve su sre ta le s tim pro ble-mom dok ni su ure di le evi den ci ju u ka ta stru ne po kret no ti, jer je to, po red ma log bro ja in-spek to ra, pre vas ho dan pro blem. “iz ne u re-đe nog ka ta stra ne po-kret no sti, u ko jem je raz li ka iz me đu stvar-nog i pra vog sta nja na te re nu, pro iz i la zi ve li ki broj uzur pa ci ja”, na-vo de u Mi ni star stvu gde ka žu i da je tre ba-lo vi še od 10 go di na u mno gim ze mlja ma eu da sre de ka ta star

"

319. maj 2017.

AK TU EL NO STI IZ PO KRA JIN SKIH IN STI TU CI JA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pred sed nik Skup šti ne AP Voj vo­di ne Ištvan Pa stor i de le ga ci ja Od bo ra za ru ral ni raz voj i za­

šti­tu­po­tro­ša­ča­Par­la­men­ta­ne­mač­ke­po­kra­ji­ne­Ba­den­Vir­tem­berg­po­se­ti­li­su­da­nas­vi­še­pred­u­ze­ća­i­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va­u­Be­če­ju,­Sen ti i Mar to no šu

Bi la je to pri li ka da se kroz kon­tak te i re al nu sli ku o sta nju agra ra go­sti­ iz­ Ne­mač­ke­ in­for­mi­šu­ o­ voj­vo­đan­skim­ po­ten­ci­ja­li­ma,­ ali­ i­ da­do­ma­ći­ pro­iz­vo­đa­či­ i­ pre­ra­đi­vač­ka,­pre­hram­be­na­ in­du­stri­ja­ pred­sta­ve­svo je pro iz vo de.

­ Pro šlo je tri go di ne od pot pi si­va­nja­Iz­ja­ve­o­na­me­ra­ma­dva­par­la­men­ta,­a­po­se­ta­de­le­ga­ci­je­Od­bo­ra­za­ru­ral­ni­raz­voj­i­za­šti­tu­po­tro­ša­ča­Par­la­men­ta­ne­mač­ke­po­kra­ji­ne­Ba­den­Vir­tem­berg­je­kon­kre­tan­po­tez­u­ za­jed­nič­kim­ na­po­ri­ma­ da­ se­ sa­rad­nja­sa­pa­pi­ra­pre­to­či­u­re­al­nost,­na gla sio je pred sed nik voj vo djan­

skog­Par­la­men­ta­ Ištvan­Pa­stor,­ do­dav­ši­ da­ u­ obla­sti­po ljo pri vred ne pro iz vod nje ima­mo­ šta­ da­ po­ka­že­mo­ i­da­ov­da­šnji­pro­iz­vi­o­di­mo­gu­bi ti kon ku rent ni na evrop­skom­tr­ži­štu.­­Mi­slim­da­će­go­sti,­čla­

no­vi­ par­la­men­tar­ne­de­le­ga­ci­je­po­ne­te­ve­o­ma­do­bre­uti­ske.­ Pri­jat­no­ su­ iz­ne­na­đe­ni­onim­što­su­ov­de­vi­de­li,­pa­po­red­to­ga­što­će­mo­ubu­du­će­gra­di­ti­po­li­tič­ke­i­struč­ne­od­no­se­ i­ kon­tak­te,­ si­gu­ran­sam­da­će­u­nji­ma­na­še­fir­me­i­pro­iz­vo­đa­ći­ima­ti­pra­vu­po dr šku za po ja vlji va nje na ne­mač­kom­tr­ži­štu",­na­gla­sio­je Pa stor.Po­se­ta­ ne­mač­ke­ par­la­men­tar­na­

de­le­ga­ci­ja­Be­če­ju,­Sen­ti­i­Mar­to­no­šu­bi­la­je­pra­va­je­pri­li­ka­da­se­ču­ju­za­pa­ža­nja­i­uti­sci­go­sti­ju.

­­Ima­li­smo­pri­li­ku­da­vi­di­mi­pro­iz vod nju kon kret nih pro iz vo da ko ji na­ ov­da­šnjem­ tr­ži­štu­ ima­ju­ do­bar­pla­sman.­To,­pre­sve­ga­omo­gu­ća­va­

ni­zak­ ce­nov­ni­ ni­vo,­ jef­ti­ni­ja­ rad­na­sna­ga­ ne­go­ što­ je­ to­ slu­čaj­ u­ Ne­mač­koj.,­jer­se­na­taj­na­čin­pro­iz­vod nja i vi še is pla ti. Ne ki pro iz vo di

su­ na­ma,­ po­ sve­mu­ su­de­ći­„ute­kli"­i­pre­se­li­li­se­u­is­toč­no­evrop sku re gi ju. S dru­ge­stra­ne,­u­„So­ja­pro­te­i­nu"­ima­li­ smo­ pri­li­ke­ da­ vi­di­mo­ge­net­ski­ne­mo­di­fi­ko­va­nu­so­ju,­ko­ja­ima­ap­so­lut­no­iz­van­red ne šan se da bu de pla si­ra­na­ ši­rom­ Evro­pe,­ re­kao­ je­Mar­tin­ Han,­ pred­sed­nik­ Od­bo ra za ru ral ni raz voj i za šti tu po­tro­ša­ča­Par­la­men­ta­Ba­den­Vir­tem­ber­ga.Po­mi­šlje­nju­go­sti­ju­iz­Ne­

mač­ke,­pro­iz­vod­nja­or­gan­ske­hra ne jed na je od šan si ko ju do­ma­ći­ po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ tre­ba­ da­ is­ko­ri­ste.­Ve­li­ka­ po­tra­žnja­ evrop­skog­tr­ži­šta­ za­ eko­lo­ški­ zdra­vim­

pro­iz­vo­di­ma­ otva­ra­ zna­čaj­ne­ mo­guć­no­sti,­ ali­ pod­ra­zu­me­va­ otva­ra­nje­tr­ži­šta­i­ula­ga­nja­u­taj­seg­ment­po ljo pri vred ne pro iz vod nje. S.P.

Pred sed nik Po kra jin ske vla de Igor Mi ro vić obra tio se pro­šle­sed­mi­ce­pred­vi­še­od­200­

po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča,­ko­ji­su­pot­pi­sa­li­214­ugo­vo­ra­za­bes­po­vrat­na­sred­stva­iz­bu­dže­ta­AP­Voj­vo­di­ne,­ko­ja­su­do­bi­li­pu­tem­kon­kur­sa,­a­ či­ja­ ukup­na­vred­nost­ iz­no­si­ pre­ko­ 306­ mi­li­o­na­ di­na­ra,­ po­ru­ču­ju­ći­im­da­su­upra­vo­oni­oslo­nac­na­šeg­dru štva i po ljo pri vre de u Voj vo di ni. Mi­ro­vić­je­uka­zao­da­je­za­da­tak­dr­ža­ve­da­odr­ži­se­lo,­ i­ma­log­ i­sred­njeg­pro­iz­vo­đa­ča,­a­da­je­to­upra­vo­uči­nje­no­i­kroz­da­na­šnje­kon­kur­se.­On­ je­po­tvr­dio­da­će­bi­ti­na­sta­

vlje­no­sa­ula­ga­nji­ma­u­po­ljo­pri­vre­di­ sa­ova­kvim­ i­ još­ve­ćim­obi­mom­sred sta va. Na sto ja nje je da se od­go vo ri na sve zah te ve za osa vre­me­nja­va­nje­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje,­ a­ pri­o­ri­tet­ će­ ima­ti­ ma­li­ i­sred­nji­pro­iz­vo­đa­či.Po­me­nu­te­ sub­ven­ci­je­ su­ za­ tri­

me­re­agrar­ne­po­li­ti­ke,­ko­ju­je­Po­kra­jin­ski­se­kre­ta­ri­jat­za­po­ljo­pri­vre­du,­vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­ u­ 2017.­go­di­ni­na­me­nio­in­ten­ziv­noj­po­ljo­pri­vred noj pro iz vod nji. In ve sti ra no je u­si­ste­me­za­na­vod­nja­va­nje,­bilj­nu­pro­iz­vod­nju­u­za­šti­će­nom­pro­sto­ru­i­si­ste­me­pro­tiv­grad­nih­mre­ža.Mi­ro­vić­ je­ is­ta­kao­ da­ su­ po­ljo­

pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ naj­u­spe­šni­ji­čla­no­vi­ na­šeg­ dru­štva,­ jer­ svo­jim­ra­dom­ sva­ko­dnev­no­ pre­u­zi­ma­ju­od­go­vor­nost­za­se­be,­svo­je­po­ro­di­ce­i­ce­lo­kup­nu­za­jed­ni­cu,­uz­uve­re­nje­da­će­sred­stvi­ma­ko­ja­su­da­nas­do bi li us pe ti da una pre de kva li tet svo­je­pro­iz­vod­nje­na­svo­jim­ga­zdin­stvi­ma,­ima­nji­ma­i­kom­pa­ni­ja­ma.­­ Na­dam­ se­ da­ će­mo­ us­pe­ti­ da­

odr­ži­mo­ono­što­smo­za­cr­ta­li­već­pr­vog da na na kon iz bo ra Po kra jin ske vla­de.­Pr­vo,­da­u­od­no­su­na­pro­sek­ra­ni­jih­go­di­na­ima­mo,­i­u­no­mi­nal­nom­ i­ u­ re­al­nom­ iz­no­su­ gle­da­ju­ći­re­al­nu­vred­nost­nov­ca­ko­ja­vam­se­do­de­lju­je­ pu­tem­ bes­po­vrat­nih­ da­

va­nja,­ naj­vi­še­ sred­sta­va­ u­ od­no­su­na­sve­go­di­ne­una­zad,­re­kao­je­Mi­ro­vić­pod­se­tiv­ši­da­ je­u­ovoj­go­di­ni­u­po­kra­jin­skom­bu­dže­tu­za­agrar­pred­vi­đe­no­ osam­ mi­li­jar­di­ di­na­ra,­što­je­po­je­di­nač­no­i­no­mi­nal­no­naj­ve­ći­iz­nos­do­sa­da,­na­gla­siv­ši­da­će­ta­ko­bi­ti­ i­svih­na­red­nih­go­di­na,­te­da­će­ceo­po­stu­pak­do­bi­ja­nja­pod­sti­ca­ja­ubu­du­će­bi­ti­bla­go­vre­me­ni­je­spro ve den.Već­1.­fe­bru­a­ra­bi­će­ras­pi­san­što­

ve­ći­broj­kon­kur­sa,­re­kao­je­pred­sed­nik­Po­kra­jin­ske­vla­de.­Ta­ko­će­po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ bi­ti­ omo­gu­će­no­da­na­vre­me­pla­ni­ra­ju­svo­je­ak­tiv­no­sti,­ko­je­za­vi­se­od­ka­len­da­ra­i­ima­ju­od­re­đe­ne­spe­ci­fič­no­sti.Mi­ro­vić­ je­upu­tio­po­hva­lu­ re­sor­

nom­ se­kre­ta­ri­ja­tu,­ jer­ ka­ko­ je­ na­veo,­ni­je­bi­lo­ la­ko­sve­ovo­iz­ve­sti­ i­obez­be­di­ti­sred­stva,­jer­mno­go­to­ga­je­za­te­če­no­uru­še­nog,­u­zdrav­stvu­i­so­ci­ja­li,­fon­dov­skom­si­ste­mu.­Za­to,­ka­ko­ je­ na­gla­sio,­ bi­će­ po­ku­ša­no­

da­ se­ pro­na­đu­ do­dat­na­ sred­stva­iz­Raz­voj­nog­ fon­da­Voj­vo­di­ne,­ jer­vla da ve li ko in te re so va nje za kre­di te Fon da za raz voj po ljo pri vre de za­na­bav­ku­po­ljo­pri­vred­nih­ma­ši­na­pod­ po­volj­nim­ uslo­vi­ma.­ Fond­ za­raz­voj­po­ljo­pri­vre­de­je,­na­i­me,­re­a­li­zo­vao­200­ugo­vo­ra­za­na­bav­ku­po­ljo­pri­vred­ne­me­ha­ni­za­ci­je,­a­in­te­re­so va nje je da nas na ra slo na vi še od 700­zah­te­va.­Te­apli­ka­ci­je­ni­su­sig­nal,­već­za­

da­tak­za­nas.­Mi­će­mo­­po­ku­ša­ti­da­na­đe­mo­ do­dat­na­ sred­stva,­ re­kao­je­ Mi­ro­vić­ i­ po­zvao­ po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­đa­če­da­na­red­ne­dve­do­tri­ ne­de­lje­ pra­te­ no­ve­ mo­guć­no­sti­i­ pod­sti­ca­je­ za­ nji­ho­ve­ de­lat­no­sti,­jer­će,­ka­ko­je­re­kao,­ne­ko­li­ko­sto­ti­na­mi­li­o­na­di­na­ra­bi­ti­obez­be­đe­no­za­na­bav­ku­po­ljo­pri­vred­nih­ma­ši­na­pre ko li ni ja Fon da za raz voj po ljo­pri vre de.I­kao­tre­ću­va­žnu­stvar,­pred­sed­

nik­ Mi­ro­vić­ je­ na­veo­ da­ se­ Po­kra­

jin ska vla da ori jen ti sa la na one ko­ji­ma­za­i­sta­ tre­ba­po­moć.­Na­veo­ je­da­oni,­ko­ji­ ima­ju­pre­ko­300,­400,­500­ i­ 1.000­ hek­ta­ra­mo­gu­ i­ sa­mi,­ali­ma­nji­i­sred­nji­pro­iz­vo­đa­či­su­naš­jav­ni­cilj­i­prak­sa­u­bu­duć­no­sti.Za­ me­re­ u­ obla­sti­ su­fi­nan­si­ra­

nja­ u­ si­ste­me­ za­ na­vod­nja­va­nje­ i­iz­grad­nju­ eks­plo­a­ta­ci­o­nih­ bu­na­ra,­pot­pi­sa­no­ je­ 125­ ugo­vo­ra­ u­ vred­no­sti­oko­121­mi­lion­di­na­ra,­gde­je­uče­šće­Se­kre­ta­ri­ja­ta­oko­66­mi­li­o­na­di­na­ra­i­no­vih­735­hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred nih po vr ši na pod na vod nja va­njem.Za­ su­fi­nan­si­ra­nje­ na­bav­ke­ kon­

struk­ci­ja­ i­ opre­me­ za­ bilj­nu­ pro­iz­vod­nju­ u­ za­šti­će­nom­ pro­sto­ru,­pot­pi­sa­no­ je­ukup­no­57­ugo­vo­ra­u­vred­no­sti­od­oko­28­mi­li­o­na­di­na­ra­sa­uče­šćem­Se­kre­ta­ri­ja­ta­od­ne­pu­nih­20­mi­li­o­na­di­na­ra­i­pre­ko­50­hi­lja­da­kva­drat­nih­me­ta­ra­pla­ste­ni­ka.Ka­da­je­reč­o­su­fi­nan­si­ra­nju­na­

bav­ke­ele­me­na­ta­si­ste­ma­za­za­šti­tu­

od­vre­men­skih­ne­po­go­da­na­te­ri­to­ri­ji­ AP­ Voj­vo­di­ne,­ pot­pi­sa­no­ je­ 32­ugo­vo­ra­ukup­ne­vred­no­sti­oko­160­mi­li­o­na­ di­na­ra,­ gde­ je­ uče­šće­ Se­kre­ta­ri­ja­ta­ oko­ 88­ mi­li­o­na­ di­na­ra,­što­ će­ za­ re­zul­tat­ ima­ti­ no­vih­ 120­hek ta ra po ljo pri vred nih po vr ši na pod­pro­tiv­grad­nim­mre­ža­ma.

S. P.

SA RAD NJA SA NE MAČ KOM PO KRA JI NOM BA DEN-VIR TEM BERG

Pa stor sa Nem ci ma o sta nju agra ra

Go­sti­iz­Ne­mač­ke­u­Voj­vo­di­ni

NO VI SAD • IGOR MI RO VIĆ SA VOJ VO ĐAN SKIM PO LJO PRI VRED NI CI MA

Po kra ji na po mo gla po ljo pri vred ni ke sa 306 mi li o na di na ra- U od no su na pro sek ra ni jih go di na ima mo, i u no mi nal nom i u re al nom iz no su gle da ju ći re al nu vred nost nov ca ko ja vam se do de lju je pu tem bes po vrat nih da va nja, naj vi še sred sta va u od no su na sve go di ne una zad

Ni kad ve ći bu džet

Po kra jin ski se kre tar za po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­ Vuk Ra do je vić je pod­se­tio­da­ni­ka­da­ni­je­bio­ve­ći­agrar­ni­ bu­džet­ u­ Auto­nom­noj­po kra ji ni Voj vo di ni.­­ Sa­ jed­ne­ stra­ne,­ fi­nan­sij­

ski­ni­kad­zna­čaj­ni­je,­a­s­dru­ge­stra­ne­što­će­bi­ti­vi­đe­no­i­kroz­da­na­šnje­ugo­vo­re,­ta­ko­đe­ni­ka­da­ni­je­bio­ve­ći­ni­vo­po­vra­ća­ja­fi­nan­sij­skih­sred­sta­va.­U­okvi­ru­ove­tri­agrar­ne­me­re,­po­vra­ćaj­je­do­ove­go­di­ne­iz­no­sio­do­50­od­sto,­a­od­ove­go­di­ne­ni­vo­po­vra­ća­ja­ je­ do­ 60­ od­sto­ za­ sve­po ljo pri vred ni ka. Na veo je da po­vra­ćaj­mo­že­ iz­no­si­ti­ i­ do­70­od­sto,­ ka­da­ je­ reč­ o­ mla­đim­pro­iz­vo­đa­či­ma­ od­ 40­ go­di­na,­že­na­ma­ ili­ ka­da­ su­ u­ pi­ta­nju­ote­ža­ni­ uslo­vi­ ra­da­ u­ po­ljo­pri­vre­di.­Upra­vo­je­da­nas­pot­pi­sa­nim­ugo­vo­ri­ma­do­mi­nant­no­uče­šće­ po­ljo­pri­vred­ni­ka,­ ko­ji­ostva­ru­ju­ pra­vo­ na­ po­vra­ćaj­od­ 70­ od­sto­ sred­sta­va,­ što­go­vo­ri­o­to­me­da­su­ove­me­re kon kret no da le re zul tat jer su­mla­đi­po­ljo­pri­vred­ni­ci,­že­ne i svi oni ko ji se ba ve po ljo­pri­vre­dom­ i­ ra­de­u­ ote­ža­nim­uslo­vi­ma­ bi­li­ mo­ti­vi­sa­ni­ da­kon­ku­ri­šu,­re­kao­je­on.

Igor­Mi­ro­vić­i­voj­vo­đan­ski­po­ljo­pri­vred­ni­ci

4 19. maj 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ne­dav­na­vest­da­će­se­srp­ska­„Vo­da­vo­da“­usko­ro­na­ći­i­na­tr­ži­štu­ Ku­vaj­ta­ ko­li­ko­ je­ ob­

ra­do­va­la,­to­li­ko­je­i­otvo­ri­la­mno­ga­pi­ta­nja.­Za­što­je­to­jed­na­od­ret­kih­fa­bri­ka­ vo­de­ ko­je­ su­ još­ osta­le­ u­srp­skim­ru­ka­ma­ i­da­ li­ smo­re­surs­XXI­ ve­ka,­ što­ vo­da­ si­gur­no­ je­ste,­mo­ra­li­ ta­ko­ola­ko,­pa­ i­neo­d­go­vor­no,­da­pre­pu­sti­mo­stran­ci­ma?Iako­ će­ Ku­vajt­ bi­ti­ sed­mo­ iz­vo­

zno­ tr­ži­šte­ za­ „Vo­du­ vo­du“,­ u­ tom­po­slu­ni­ka­da­se­ne­zna.­Jer­ka­ko­je­pre­ po­la­ go­di­ne­ iz­ja­vio­ sam­Vo jin Đor­đe­vić,­vla­snik­te­fa­bri­ke,­či­nje­ni­ca­je­da­svi­po­sto­je­ći­ma­nji­pro­iz­vo­đa­či­ne­po­slu­ju­la­ko­i­mo­gu­sa­mo­da­se­na­da­ju­da­će­im­ne­ko­od­ve­li­kih­po­nu­di­ti­da­uđe­u­su­vla­sni­štvo­ili­vla­sni­štvo.­A,­to­„ve­li­ki“­zna­či­ve­li­ke­mul­ti­na­ci­o­nal­ne­kom­pa­ni­je­ko­je­u­Sr­bi­ji­već­go­spo­da­re­vo­dom­i,­uve­ren­ je­ Đor­đe­vić,­ ne­će­ do­zvo­li­ti­dru­gi­ma­da­se­raz­vi­ja­ju,­da­is­tra­žu­ju­ ili­ in­ve­sti­ra­ju­ u­ fla­ši­ra­nje­ ne­ga­zi­ra­ne­vo­de,­osim­u­ne­kim­ma­njim­ko­li­či­na­ma.­ Vo­da­ je­ stra­te­ški­ re­surs­XXI­ve­ka.­Ono­što­je­naf­ta­bi­la­u­pro­šlom.­Uosta­lom,­Uje­di­nje­ne­na­ci­je­ su­ još­ kra­jem­2002.­ go­di­ne­vo­du­ pro­gla­si­le­ „dru­štve­nim­ i­ kul­tur­nim­do­brom“,­a­ne­eko­nom­skom­ro­bom.­ Naj­cr­nje­ prog­no­ze­ pred­vi­đa­ju­ čak­ i­ ra­to­ve­ za­ za­li­he­ pi­ja­će­vo­de.U­stu­di­ji­di­rek­to­ra­Pa­ci­fik­in­sti­tu­

ta­u­Oklan­du,­na­ve­de­no­je­ka­ko­se­sa­mo­od­2010.­do­2013.­zbog­vo­de­u­sve­tu­vo­dio­41­oru­ža­ni­su­kob­ko­ji­ je­na­iz­gled­bio­ver­ski,­po­li­tič­ki­i­ eko­nom­ski,­ ali­ je­u­ su­šti­ni­ to­bi­li­bor­ba­za­pi­ja­ću­vo­du.

Sr­bi­ja­ima­400­iz­vo­ra­zdra­ve­i­pit­ke­vo­de

Pre­ma­ svim­ struč­nim­ is­tra­ži­va­nji­ma,­ ka­ko­ do­ma­ćim­ ta­ko­ i­ stra­nim,­ Sr­bi­ja­ ima­ vi­še­ od­ 400­ iz­vo­ri­šta­zdra­ve­i­pit­ke­vo­de­vr­hun­skog­kva­li­te­ta,­od­če­ga­ je­eks­plo­a­ti­sa­no­ma­nje­od­20­od­sto.­To­je­i­bio­raz­log­da­ nad­le­žna­ ko­mi­si­ja­ Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­Sr­bi­ju­uvr­sti­me­đu­pr­vih­pe­de­set­zemalјa­u­sve­tu­ko­je­ras­po­la­žu­ve­li­kim­re­zer­va­ma­zdra­ve­i­pit­ke­vo­de.­ U­ isto­ vre­me,­ re­gi­stro­va­no­je­ i­ oko360­ raz­li­či­tih­ ti­po­va­ mi­ne­ral­nih,­ter­mal­nih­i­ter­mo­mi­ne­ral­nih­vo­da.­ Pri­mer­ do­bre­ iusko­ri­šće­no­sti­je­Ja­zak­vo­da­u­Sre­mu.­

Po­Za­ko­nu­o­vo­da­ma,­one­su­do­bro­od­op­šteg­ in­te­re­sa­ i­neo­tu­đi­vo­su­do­bro­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni.­Za­kon,­me­đu­tim,­pod­od­re­đe­nim­uslo­vi­ma,­dozvolјava­ pra­vo­ ko­ri­šće­nja­ jav­nog­vod­nog­do­bra,­što­vo­de­ći­pro­iz­vo­đa­či­fla­ši­ra­ne­vo­de­u­Sr­bi­ji­već­uve­li­ko­eks­plo­a­ti­šu.­Ne­ki­su­ku­po­vi­nom­ak­ci­ja­pu­ni­o­ni­ca­vo­de­do­šli­i­u­nji­hov­po­sed,­kao­što­ je­bio­slu­čaj­ka­da­je­kon­trol­ni­pa­ket­ak­ci­ja­„Pa­la­nač­kog­kiselјaka“­iz­Sme­de­rev­ske­Pa­lan­ke­na­Be­o­grad­skoj­ber­zi­ku­pi­la­slo­ve­nač­ka­„Ko­lin­ska“.Pr­va­ pri­va­ti­za­ci­ja­ fa­bri­ka­ vo­de­

u­ Sr­bi­ji­ do­go­di­la­ se­ 2004.­ go­di­ne,­ka­da­je­„De­njub­fud­gru­pa“­ot­ku­pi­la­ve­ćin­ski­pa­ket­ak­ci­ja­srp­skog­bren­da­„Knjaz­Mi­loš“­iz­Aran­đe­lov­ca.­Po­tom­je­2005.­go­di­ne,­„Ko­ka­ko­la“­ku­pi­la­fa­bri­ku­vo­de­„Vla­sin­ka“.­Usle­di­le­su­pro­da­je­stran­ci­ma­i­dru­gih­fa­bri­ka.­U­do­ma­ćim­ru­ka­ma­su,­po­red­„Vo­de­vo­de“,­prak­tič­no­osta­le­Fa­bri­ka­mi­ne­ral­ne­vo­de­„He­ba“­iz­Bu­ja­nov­ca­i­„Mi­lan­To­pli­ca“­iz­Prokuplјa.Za­jed­nič­ko­ svim­ovim­pri­va­ti­za­

ci­ja­ma­je­da­su­kup­ci­pla­ća­li­po­ne­ko­li­ko­mi­li­o­na­evra,­a­da­su­nji­ho­vi­či­sti­pro­fi­ti­go­di­šnje­pre­ma­ši­va­li­po­la­mi­li­jar­de­evra.­Eko­no­mi­sta­Na­da­Vi­do­vić­ ka­že­ da­90­ od­sto­ re­sur­sa­pi­ja­će­vo­de­ko­je­su­da­te­pod­kon­ce­si­ju­ ili­ pri­va­ti­zo­va­ne­ uglav­nom­kon­tro­li­šu­ tri­ svet­ske­ kom­pa­ni­je­iz­ Ne­mač­ke,­ Fran­cu­ske­ i­ Ho­lan­di­ja­ i­ame­rič­ka­„Ko­ka­ko­la“,­oce­niv­ši­da­Sr­bi­ja­ni­je­is­ko­ri­sti­la­šan­su­ko­ju­je­ ima­la­ sa­naj­bo­ga­ti­jim­pri­rod­nim­re­sur­som.­Ona,­me­đu­tim,­upo­zo­ra­va­da­pri­va­ti­za­ci­ja­pu­ni­o­ni­ca­i­iz­vo­ra­mi­ne­ral­ne­vo­de­u­Sr­bi­ji­ko­je­su­za­vr­ši­le­u­ru­ka­ma­„stra­na­ca“­predstavlјa­sa­mo­uvod­u­pri­va­ti­za­ci­ju­dr­žav­nih­pred­u­ze­ća­ko­ja­se­ba­ve­vo­do­snab­de­va­njem­gra­đa­na.­A,­­taj­za­da­tak­pro­iz­i­la­zi,­ka­ko­na­po­mi­nje,­iz­do­go­vo­ra­sa­MMF­om,­u­ko­or­di­na­ci­ji­ sa­Svet­skom­ ban­kom,­ Evrop­skom­ in­ve­sti­ci­o­nom­ ban­kom­ i­ Evrop­skom­ban­kom­za­ob­no­vu­i­raz­voj.Mo­del­ta­ko­zva­nog­„jav­no­pri­vat­

nog­part­ner­stva“,­otvo­rio­je­mo­guć­nost­ zaroblјavanja­ iz­vo­ri­šta­ pit­ke­vo­de,­ ali­ i­ pre­u­zi­ma­nja­ jav­nih­ ko­mu­nal­nih­ pred­u­ze­ća­ ko­ja­ se­ ba­ve­po­slo­vi­ma­ vo­do­snab­de­va­nja­ gra­đa­na.­ Po­je­di­na­ dr­žav­na­ pred­u­ze­ća­u­ lo­kal­nim­ sa­mo­u­pra­va­ma­ već­ su­ušla­ u­ po­sao­ „pri­vat­nog­ part­ner­stva“­sa­stra­nim­kom­pa­ni­ja­ma­zbog­

pre­či­šća­va­nja­vo­de,­što­je­ula­zni­ca­u­ pri­va­ti­za­ci­ju­ grad­skih­ vo­do­vo­da,­sma­tra­Vi­do­vi­će­va.A,­to­u­pre­vo­du­zna­či­vla­sni­štvo­

nad­pi­ja­ćom­vo­dom­u­gra­do­vi­ma­ši­rom­ Sr­bi­je.­ Do­bri­ po­zna­va­o­ci­ ove­pro­ble­ma­ti­ke­ko­ja­se­uglav­nom­dr­ži­da­le­ko­od­oči­ju­jav­no­sti,­ka­žu­da­je­u­zemlјama­u­tran­zi­ci­ji­je­dan­od­uslo­va­ „evrop­skih­ in­te­gra­ci­ja“­ bio­pri­va­ti­za­ci­ja­vo­de­i­vo­do­vo­da.Okvir­nom­ di­rek­ti­vom­ Evrop­ske­

uni­je­o­vo­da­ma­iz­2000.­go­di­ne,­ka­da­je­i­zva­nič­no­uspostavlјen­„in­te­gral­ni­okvir­za­za­šti­tu­i­pobolјšanje­kva­li­te­ta­ vod­nih­ re­sur­sa“,­ pro­kla­mo­va­ni­ su­ glav­ni­ cilј­ evrop­ske­i­ na­ci­o­nal­nih­ po­li­ti­ka­ upravlјanja­vod­nim­re­sur­si­ma.­Ti­me­je­otvo­re­na­mo­guć­nost­i­dr­ža­va­ma­i­kom­pa­ni­ja­ma­ na­ evrop­skom­ kon­ti­nen­tu­i­van­nje­ga,­da­kre­nu­u­„osi­gu­ra­nje­do­stup­no­sti­ dovolјne­ ko­li­či­ne­ vo­de­za­ zadovolјenje­ po­tre­ba­ lјudi­ i­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­ Evrop­ske­ uni­je“.­ Vi­

do­vi­će­va­je­pod­se­ti­la­na­apel­na­šeg­ču­ve­nog­eks­per­ta­za­vod­no­bo­gat­stvo,­ pro­fe­so­ra­ Gra­đe­vin­skog­ fa­kul­te­ta­u­Be­o­gra­du,­dr­Bra­ni­sla­va­Đor­đe­vi­ća,­ još­ s­ po­čet­ka­ 2006.­go­di­ne­da­se­ne­pro­da­je­Be­o­grad­ski­vo­do­vod­i­ka­na­li­za­ci­ja.To­ je­ iz­ja­vio­ po­sle­ pri­su­stvo­va­

nja­pre­go­vo­ri­ma­MMF­a­u­Be­o­gra­du­ka­da­ je­ od­ nas­ tra­že­no­ da­ pro­da­mo­Be­o­grad­ski­vo­do­vod.­Vi­do­vi­će­va­uka­zu­je­i­na­slu­čaj­No­vog­Sa­da­ko­ji­ima­u­pla­nu­da­ JKP­Vo­do­vod­ i­ ka­na­li­za­ci­ja­ osta­ne­ u­ vla­sni­štvu­ gra­da­ do­ 51­ od­sto­ ak­cij­skog­ ka­pi­ta­la­pred­u­ze­ća,­ a­ da­ „in­ve­sti­tor“­ pre­u­zme­49­od­sto.­Pri­to­me­bi,­na­po­mi­nje,­anek­som­ugo­vo­ra­bi­lo­re­gu­li­sa­no­da­„in­ve­sti­tor“­ima­rav­no­prav­no­sa­gra­dom­sva­upravlјačka­pra­va.­Na­ ta­kav­ iz­da­šan­ po­ziv­ sti­gle­ su,­ka­ko­ na­vo­di,­ i­ po­nu­de­ iz­ Fran­cu­ske,­ Ne­mač­ke,­ Grč­ke­ i­ Izra­e­la. Ona­ sma­tra­ da­ bi­ Sr­bi­ja­ tre­ba­lo­da­uči­na­tu­đim­do­brim­pri­me­ri­ma,­ali­i­na­gre­ška­ma.Ta­ko­ Tur­ska­ iz­vo­zi­ vo­du­ Izra­e­

lu­u­za­me­nu­za­vi­so­ku­teh­no­lo­gi­ju.­Ras­pro­da­ju­vo­de­i­vo­do­vo­da­sku­po­su­ pla­ti­li,­ i­ to­ ne­ sa­mo­ vi­še­stru­ko­skuplјom­ vo­dom,­ u­ Ru­mu­ni­ji,­ Bu­

gar­skoj­i­Ma­đar­skoj.­Bu­dim­pe­šta­je­na­kra­ju­po­dvo­stru­ko­vi­šoj­ce­ni­od­pro­daj­ne­otkuplјivala­grad­ski­vo­do­vod­od­pri­vat­ni­ka­ko­ji­ ih­ je­oja­dio.­Ma­đar­ska­ je­ slič­no­ pro­šla­ i­ sa­ ze­mljom.­Pr­vo­su­je­po­ku­pov­a­li­stran­ci,­da­bi­ka­sni­je­Usta­vom­za­bra­ni­li­pro­da­ju­ze­mlje­stran­ci­ma.­Ali,­pr­vo­su­mo­ra­li­da­ot­ku­pe­svo­je­pro­da­te­po­vr­šine­po­ne­ko­li­ko­pu­ta­vi­šim­ce­na­ma­od­ onih­ za­ ko­je­ su­ ­pro­da­te.­U­Ita­li­ji­su­gra­đa­ni­na­re­fe­ren­du­mu­od­lu­či­li­da­se­vo­da­ne­sme­pri­va­ti­zo­va­ti.­To­ je­de­fi­ni­sa­no­ i­Usta­vom,­iako­ je­ bi­lo­ ne­u­spe­lih­ po­ku­ša­ja­da­ se­ iz­beg­ne­ volјa­ na­ro­da­ i­ uči­ni­uslu­ga­krup­nom­ka­pi­ta­lu

Pri­me­ri­pri­va­ti­za­ci­je­iz­sve­ta

In­te­re­san­tan­je­pri­mer­pri­va­ti­za­ci­je­vo­do­vo­da­Ve­li­ke­Bri­ta­ni­je,­gde­je­ ona­ spro­ve­de­na­ na­kon­ do­la­ska­Mar­ga­ret­ Ta­čer­ na­ vlast.­ Pa­ra­lel­no­s­ ra­stom­ ce­na,­ opa­dao­ je­ kva­li­tet­vo­de­ i­ snab­de­va­nja.­Da­bi­spre­či­la­po­sle­di­ce­ po­ sta­nov­ni­štvo­ i­ in­fra­struk­tu­ru,­ dr­ža­va­ je­ na­ kra­ju­ bi­la­pri­mo­ra­na­da­na­kon­to­pri­vat­ne­fir­me­ po­no­vo­ ulo­ži­ jav­na­ sred­stva­u­ odr­ža­va­nje­ in­fra­struk­tu­re­ vo­do­snab­de­va­nja.­Zbog­slič­nih­is­ku­sta­va,­u­Pa­ri­zu­je­

vo­do­snab­de­va­nje­po­no­vo­stavlјeno­pod­ jav­no­ upravlјanje­ 2009.­ go­di­ne.­U­Ber­li­nu­ se­ po­ste­pe­no­ vra­ća­ju­ pri­va­ti­zo­va­ni­ de­lo­vi­ vo­do­vo­da­zahvalјujući­ ini­ci­ja­ti­va­ma­ ra­znih­udru­že­nja­i­ak­ci­ja­ma­gra­đa­na.Pri­va­ti­za­ci­ja­ vo­do­snab­de­va­nja­

za­ko­nom­je­za­bra­nje­na­u­Ho­lan­di­ji.­Nјihovu­vo­du­ne­da­ju,­ali­je­u­dru­gim­ zemlјama­ eks­plo­a­ti­šu­ po­što­ima­ju­jed­nu­od­tri­naj­ve­će­svet­ske­kom­pa­ni­je­za­pre­ra­du­vo­de.Bo­ga­ti­ dr­žav­ni­ fon­do­vi,­ po­put­

onog­u­Nor­ve­škoj,­već­du­ži­niz­go­di­na­usme­re­ni­su­na­ku­po­vi­nu­iz­vo­ra­pit­ke­ vo­de­ ši­rom­ sve­ta,­ uglav­nom­u­zemlјama­u­raz­vo­ju,­pro­ce­nju­ju­ći­ ka­ko­na­kon­ere­naf­te­do­la­zi­ era­vo de PE­XEL Uosta­lom,­ de­cem­bra­ 2014.­ go­

di­ne­ pred­sed­nik­ Evrop­ske­ ko­mi­si­je­ re­kao­ je­ da­ pri­va­ti­za­ci­ja­ vo­de­ne­ do­la­zi­ u­ ob­zir.­ A­ u­ po­sled­njih­ne­ko­li­ko­ go­di­na­ po­lo­vi­na­ kre­di­ta­Svet­ske­ban­ke­ i­MMF­a­ sa­dr­ža­va­lo­je­pri­va­ti­za­ci­ju­vo­de­kao­uslov­vra­ća­nja­du­ga,­na­po­mi­nje­Vi­do­vić.Ona­ uka­zu­je­ i­ na­ taj­ni­ iz­ve­štaj­

SAD­ iz­ 2004,­ ko­ji­ je­ po­tom­ ob­ja­vio­ „Gar­di­jan“,­ u­ ko­me­ se­ na­vo­di­oce­na­Pen­ta­go­na­ka­ko­SAD­mo­ra­ju­u­naj­kra­ćem­mo­gu­ćem­ro­ku­da­do­đu­u­po­sed­vod­nih­do­ba­ra­na­onim­me­sti­ma­ u­ sve­tu­ u­ ko­ji­ma­ ih­ ima­

naj­vi­še.­U­pr­voj­po­lo­vi­ni­2011.­Hi­la­ri­Klin­ton,­ta­da­dr­žav­na­se­kre­tar­ka­SAD,­od­oba­ve­štaj­nih­agen­ci­ja­je­na­ru­či­la­stu­di­ju­o­„mo­guć­no­sti­oru­ža­nih­su­ko­ba­uzro­ko­va­nih­ne­do­stat­kom­vo­de“.­Nјihov­iz­ve­štaj­sa­cr­nim­prog­no­za­ma­ u­mar­tu­ 2012.­ bio­ je­raz­log­za­po­kre­ta­nje­pro­jek­ta­„Vo­ter­part­ner­šip“,­ko­jim­je­ad­mi­ni­stra­ci­ja­Ba­ra­ka­ Oba­me­ od­lu­či­la­ da­ umre­ži­vla­di­ne­agen­ci­je,­ne­vla­di­ne­or­ga­ni­za­ci­je­i­pri­vat­ne­kom­pa­ni­je,­ka­ko­bi­bio­iz­beg­nut­ta­kav­sce­na­rio.Po­sle­ sve­ga­ ne­ tre­ba­ da­ ču­di­

kon­sta­ta­ci­ja­di­rek­to­ra­In­sti­tu­ta­„Ja­ro­slav­ Čer­ni“­ dr­ Mi­la­na­ Dim­ki­ća iz­re­če­na­ pre­ go­di­nu­ da­na­ u­ Srp­skoj­ aka­de­mi­ji­ na­u­ka­ i­ umet­no­sti­da­će­Evrop­ska­uni­ja,­kad­otvo­ri­mo­Poglavlјe­27,­od­nas­zah­te­va­ti­da­u­za­šti­tu­i­popravlјanje­kva­li­te­ta­pi­ja­će­ vo­de­ ulo­ži­mo­ 10­mi­li­jar­di­ evra.­Sva­ka­po­moć­će­nam­bi­ti­dra­go­ce­na,­ ali­ bi­ najbolјe­ bi­lo­ da­ to­ ra­di­mo­ sop­stve­nim­ nov­cem,­ zna­njem­i­ume­ćem,­po­ru­čio­je­ta­da­Dim­kićZbog­ bo­gat­stva­ vod­nim­ re­sur­

si­ma­ Sr­bi­ja­ je,­ ni­je­ taj­na,­ odav­no­na­me­ti­mul­ti­na­ci­o­nal­nih­kom­pa­ni­ja­ iz­ SAD­ i­ EU,­ prak­tič­no­ otkad­ je­i­po­če­la­glo­bal­na­bit­ka­za­osva­ja­nje­iz­vo­ri­šta­vo­de.„Stra­te­gi­ja­ re­struk­tu­ri­ra­nja­ ko­

mu­nal­nih­ pred­u­ze­ća­ u­ Sr­bi­ji“­ je­usvo­je­na,­a­ka­da­ je­ reč­o­vo­do­vo­di­ma,­ona­će­se,­ka­ko­ je­ ta­da­ob­ja­šnje­no,­ od­no­si­ti­ na­ one­ ko­ji­ se­„ba­ve­ isklјučivo­ pro­iz­vod­njom,­ ka­na­li­sa­njem­i­pre­či­šća­va­njem­vo­de“.­A­to­su­upra­vo­oni­u­Be­o­gra­du,­Ni­šu­i­No­vom­Sa­du,­da­kle­naj­ve­ći­kom­plek­si­vo­do­vod­ne­in­fra­struk­tu­re.Na­ sa­mom­ kra­ju­ 2016.­ go­di­ne­

di­rek­tor­ JKP­ Be­o­grad­ski­ vo­do­vod­i­ ka­na­li­za­ci­ja­ Dra­gan­ Đor­đe­vić je­ kon­sta­to­vao­ da­ je­ neo­p­hod­na­iz­grad­nja­ po­stro­je­nja­ za­ pre­či­šća­va­nje­ ot­pad­nih­ vo­da­ i­ da­ je­ Grad­Be­o­grad­ an­ga­žo­vao­ kon­sul­tant­sko­te­lo­ Svet­ske­ ban­ke,­ In­ter­ne­še­nel­faj­nens­ kor­po­rej­šen,­ da­ pred­lo­ži­ najbolјi­mo­del­ za­obez­be­đi­va­nje­ovih­ in­ve­sti­ci­ja.­ A­ jav­no­pri­vat­no­part­ner­stvo­je,­ka­ko­je­re­kao,­jed­no­od­mo­gu­ćih­re­še­nja.Ima­mo­li­raz­lo­ga­za­bri­gu?­Po­go­

to­vo­po­što­smo­stran­ci­ma­već­pre­pu­sti­li­na­šu­vo­du­ko­ju­nam­sa­da­fla­ši­ra­nu­pro­da­ju­i­na­to­me­ostva­ru­ju­pro­fit.­Za­li­he­pit­ke­vo­de­ko­ji­ma­ras­po­la­že­Sr­bi­ja­su­do­bro­ko­je­pri­pa­da­i­bu­du­ćim­ge­ne­ra­ci­ja­ma.­Zbog­to­ga­bi­bi­lo­uput­no­da­se,­ume­sto­vla­da­ju­će­ ne­tran­spa­rent­no­sti,­ o­ pi­ta­nju­stra­te­škog­ re­sur­sa­ XXI­ ve­ka­ od­lu­ke­do­no­se­po­sle­ras­pra­ve­u­ko­joj­će­bi­ti­pi­ta­na­struč­na­i­naj­ši­ra­jav­nost­u­Sr­bi­ji.­ B.­Gu­lan

SVET­I­VO­DA

Ve­li­ki­spre­ma­ju­rat­zbog­vo­de?!Vo­da­je­stra­te­ški­re­surs­XXI­ve­ka,­ono­što­je­naf­ta­bi­la­u­pro­šlom­ve­ku.­U­stu­di­ji­di­rek­to­ra­Pa­ci­fik­in­sti­tu­ta­u­Oklan­du,­na­ve­de­no­je­ka­ko­se­sa­mo­od­2010.­do­2013.­zbog­vo­de­u­sve­tu­vo­dio­41­oru­ža­ni­su­kob­ko­ji­je­na­iz­gled­bio­ver­ski,­po­li­tič­ki­i­eko­nom­ski,­ali­je­u­su­šti­ni­to­bi­li­bor­ba­za­pi­ja­ću­vo­du

U do ma ćim ru ka ma sa mo ne ko li ko fa bri ka mi ne ral ne vo de

Zbog bo gat stva vod nim re sur si ma Sr bi ja je odav no na me ti mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja

U Ita li ji su gra đa ni na re fe ren du mu od lu či li da se vo da ne sme pri va ti zo va ti

519. maj 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mo ji su se još 1955. go di ne do se li li iz va ljev skog kra ja u Bo sut, ka da sam ja imao tek

ne što vi še od go di nu da na, do šli su bez iče ga na ni šta i on da su po ma lo po če li da stva ra ju. Ku pi li su de se­tak hek ta ra ze mlje, što je u to vre­me bio mak si mum, a ja sam to kom vre me na us peo da to me pri do dam još 15 hek ta ra. Osim te po vr ši ne, ra dim još i ora ni ce ko je uzi mam u aren du, ne kih de se tak hek ta ra. Na nji ma ga jim kul tu re ko je mi slu že za is hra nu sto ke, ku ku ruz, je čam, so ju i tri ti kal, a na jed nom hek ta ru sam po se jao pše ni cu, sa mo da bih je raz me nio za bra šno. Ipak i po red to ga što pro iz vo dim hra nu za sto ku, če sto se de ša va da mo ram da je do­ku plju jem, sve za vi si od to ga ka kva bu de go di na. Po red ra tar stva, mo ja po ro di ca se ba vi i sto čar stvom, dr ži­mo svi nje i go ve da. Tre nut no u šta li ima mo 40 ju na di. Opre de li li smo se za taj po sao naj vi še iz raz lo ga što je ce na go ve da uvek sta bil na, kre će se oko dva evra po ki lo gra mu, a i pla sman je si gu ran, dok kod svi nja to ni je slu čaj, jer se na is pla tu mo ra če ka ti i do me sec da na ­ ova ko za­po či nje pri ču o po slu ko jim se ba vi Mi­o­drag­ Jev­tić po ljo pri vred nik iz Bo su ta.

Ka že da ni ka da ni je ko ri stio kre­di te, a da je, osim što je do ku pio ora ni ce, us peo da ob no vi i me ha­ni za ci ju ko ju mu je osta vio otac. Ku pio je dva no va trak to ra, ali to je sve bi lo još u ono vre me ka da je se ljak mo gao le po da ži vi od svog ra da. Ra ni jih go di na, ka ko tvr di, za po ljor pi vred ni ke je bi lo vi še fi zič kog po sla, dok su da nas

ma ši ne pre u ze le ve ći te ret i do­da je:

­Ma nje se fi zič ki ra di, ali i ma nje se za ra đu je, do bit je mno go ma nja ne go pre 20­30 go di na. Na sve te ni ske ce ne, mu ku mu či mo i sa ti­me što su pri lič no ne us kla đe ne. Jer, ra ni je se od 10 svi nja ko je se pro­da ju mo glo ne što ku pi ti i na pra vi ti, a sa da se od te za ra de mo gu sa mo pla ti ti ra ču ni, za to sam i mo rao da po ve ćam broj gr la ko je dr žim. Na sre ću, imam dva si na i za jed nič ki ra di mo ovaj po sao jer ja sam ne bih mo gao to da po stig nem.

Mi o drag sma tra da dr ža va ne bi tre ba la da da je ni ka kvu po moć se­

lja ci ma, ne go da sa mo po ve de ra ču­na da su ce ne uskla đe ne, od no sno da po sto je uskla đe ni pa ri te ti ko ji bi im obez be di li si gur nost.

­Jer, ka kvu god po moć da dr ža­va da, to ipak tre ba jed nog da na i vra ti ti, za to mi slim da je to mač sa dve oštri ce. Mno gi do bro ne raz mi­sle, ne go se za le te i uzmu po moć ko ju dr ža va nu di, pa po sle ima ju pro blem da to vra te ka da do đu ra te

na na pla tu. Lo še je što na ma uvek dru gi od re đu ju ce nu, a mi ne ma mo ni ka kav uti caj na to, ni kad ku pu­je mo ni kad pro da je mo. I još na kra ju za vi si mo i od Bo ga, od no sno od vre men skih pri li ka. Ka kvo je sad sta nje, ne bih ni ko me sa ve to vao da se ba vi po ljo pri vre dom, raz o ča ran sam i po ma lo sam pe smi sta, ne vi­dim da će bi ti bo lje, jer u pra znoj ku ći tre ba sve. Za to bih sa ve to vao

mla di ma da im je bo lje u gra du da či ste ne gde za ne ku pla tu, ne go da ob ra đu ju ze mlju. Kad sa be rem sve tro ško ve, hra nu za sto ku, se­me, đu bri vo, otro ve, me ni go to vo ni šta ne osta ne, a svoj rad tu i ne ra ču nam – sa raz o ča re njem u gla su kon sta tu je 64­go di šnji Mi o drag Jev­tić iz Bo su ta.­ S.­Mi­haj­lo­vić fo to:­M.­Mi­le­u­snić

Še zde set še sto go di šnji Dra go­mir­ Pa­nić iz No vog Slan ka­me na za se be ka že da je čo­

ban i da se po no si ti me.. U svom ga zdin stvu ima oko 80 ova ca, a šest de ce ni ja ra ni je nje gov otac i de da su ima li de set pu ta vi še.. Ta da je Dra go mir na u čio šta zna či se o ski ži­vot i rad, pa za to da nas sve sti že..da od ve de ov ce na pa šu, na hra ni ži­vi nu i sto ku, uz o re nji vu i još stig ne

da se od mo ri... Po red ova kvog po­ljo pri vred ni ka sti če se uti sak da je u ži vo tu sve la ko, sa mo uko li ko ste do bro or ga ni zo va ni...i vo li te svoj po sao..

­ Još kao še sto go di šnji de čak sam ču vao ov ce, jer su svi u mo­joj po ro di ci, po čev ši od oca, de de, pra de de i ču kun de de bi li sto ča ri. Sa mo stal no sam po čeo pre voj ske, ne gde 1969. go di ne i ta da smo ima­

li 870 ova ca u sta du ­ po či nje pri ču Dra go mir i ka že da mu ni ka da nis­šta ni je bi lo te ško.

Iako je bio go di na ma pro fe si o nal­ni vo zač, po la ve ka ka sni je Dra go­mir i da lje dr ži ov ce, do du še sta do je znat no ma nje, ali sa istim ža rom i lju ba vlju oba vlja svoj po sao.

­ U pi ta nju su vir tem berg ov­ce ko je su na me nje ne is klju či vo za pro iz vod nju me sa. One se dva pu ta go di šnje jag nje, ne ka da i dva i po pu ta a pri hra nju jem ih zo bom i ku­ku ru zom. Reč je o vr sti ov ce ko ja tra ži pa šnja ke, al s ob zi rom da ih je vr lo ma lo u Slan ka me nu i da su pre o ra ni, pri mo ran sam da ih pri­hra nju jem ­ is ti če ovaj sto čar i ob­ja šnja va da je ov ca po pri ro di lu ta li­ca i ne vo li da bu de za tvo re na.

Ra ču ni ce u ovom po slu ima, pa i ka da je te ško rad ni je uza lu dan tvr­di on i ka že da se le po mo že ži ve ti od ov čar stva.

­ Jag nje od 50 ki lo gra ma pro da­jem po ce ni od oko 120 evra, a mu­šte ri je su pre za do volj ne i uvek do đu po no vo. Ka da bih imao uslo ve dr žao bi i do 200 ko ma da, sa mo da imam gde ­ na vo di Dra go mir.

Iako se po ljo pri vre dom ba vi po la ve ka, ni ka da ni je uzi mao kre di te, a ka ko na gla ša va sta da ni je uma ti čio.

­ Po ku šao sam i na kra ju od u stao is ti če ovaj sto čar i ka že da je sa mo

ov na uma ti čio ka ko bi odr žao či stu ra su. S ob zi rom da sam je di ni sto­čar ko ji ima ov ce u se lu, ne bri nem se za po sao tvr di on.

Sa po no som ka že za se be da je čo ban i od to ga ne be ži.

­ Me ni je ovaj po sao u sr cu, a to se valj da pre no si lo ge ne ra ci ja ma od ču kun de de, iskre no mo gu re ći da po sao ra dim sa za do volj stvom.

Dra go mir se, po red ov čar stva, ba vi i ra tar stvom pa na oko 30 ju ta­ra svo je ze mlje uz ga ja stoč nu hra­nu po put ku ku ru za, pše ni ce, zo ba i lu cer ke.

­ Moj dan po či nje oko po la pet ka da usta jem i on da po la ko oba­vljam je dan po je dan po sao. Dr­žim i svi nje i ži vi nu i če ti ri psa, jed no stav no vo lim ži vo ti nje i one vo le me ne, pa mi ni šta ni je te ško. Iz ve dem ov ce na pa šu, na hra nim sto ku, ura dim šta tre ba na nji vi pa po sle da lje or ga ni zu jem dan. Ni­šta ni je te ško ka da se ho će ­ tvr­di ovaj po ljo pri vred nik iz No vog Slan ka me na.

Na kra ju raz go vo ra, na pi ta nje ko ji bi sa vet mo gao da ti mla dim po­ljo pri vred ni ci ma, on ka že da je naj­va žni je po ra ni ti jer ta ko mo že sve da se po stig ne.. Ko vo li svoj po sao ne mo že da se ža li da mu je lo še, za vr ša va on.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

BO­SUT­•­MI­O­DRAG­JEV­TIĆ,­PO­LJO­PRI­VRED­NIK

Se lja ci ma tre ba si­gur­nost,­a­ne­po­moćMno­gi­do­bro­ne­raz­mi­sle,­ne­go­se­za­le­te­i­uzmu­po­moć­ko­ju­dr­ža­va­nu­di,­pa­po­sle­ima­ju­pro­blem­da­to­vra­te­ka­da­do­đu­ra­te­na­na­pla­tu.­Jer,­ka­kvu­god­po­moć­da­dr­ža­va­da,­to­ipak­tre­ba­jed­nog­da­na­i­vra­ti­ti,­za­to­mi­slim­da­je­to­mač­sa­dve­oštri­ce­–­ka­že­Mi­o­drag­Jev­tić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Bo­su­ta

Po­ljo­pri­vred­nik­Mi­o­drag­Jev­tić­iz Bo su ta

Unuk­Mar­ko­sva­ko­dnev­no­po­ma­že­de­di

NO­VI­SLAN­KA­MEN­•­DRA­GO­MIR­PA­NIĆ,­STO­ČAR­KO­JI­OBO­ŽA­VA­SVOJ­PO­SAO

Po­no­san­na­čo­ban­ski­po­sao

Dra­go­mir­Pa­nić,­sto­čar

Uz ga ja vir tem berg ov ce

Moj dan po­či­nje­oko­po­la­pet­ka­da­

usta­jem­i­on­da­po­la­ko­oba­vljam­je­dan­po­je­dan­po­sao"

6 19. maj 2017.

GAZDINSTVA

AK TU EL NO STI MA NI FE STA CI JE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka­da­ je­ pre­ če­ti­ri­ go­di­ne­ ­ za­sa­dio­ le­šni­ke­ na­ svo­joj­ nji­vi­Dra­gan­Pe­tro­vić­ iz­Gr­gu­re­

va­ca­ uči­nio­ je­ to­ iz­ či­ste­ ra­do­zna­lo­sti.­ O­ ga­je­nju­ le­šni­ka­ ni­je­ ni­šta­znao,­­uz­po­moć­in­ter­ne­ta­i­bro­šu­ra­sa­znao­je­na­knad­no­sve­što­tre­ba,­ta­ko­da­za­sad­ le­šni­ci­do­bro­na­pre­du­ju,­a­ka­da­pro­đe­pet­go­di­na,­na­da­se,­ubra­će­nji­hov­pr­vi­pra­vi­rod.­Ali,­do­go­di­lo­se­kod­ovog­Gr­gu­rev­ča­ni­na­ne­što­neo­bič­no.­Ume­sto­po­sle­pet­go­di­na,­Dra­ga­no­vi­le­šni­ci­su­svoj­pr­vi,­isti­na­skro­man­rod,­do­ne­li­po­sle­tri­go­di­ne­...­­ Ni­sam­ oče­ki­vao­ da­ će­ pro­

šle­go­di­ne­bi­ti­le­šni­ka.­Isti­na,­ni­je­ bi­lo­ mno­go­ plo­do­va,­ tek­ jed­nu­gaj­bi­cu­sam­na­brao,­ali­dra­go­mi­je­što­su­po­če­li­ra­đa­ti.­Usko­ro­oče­ku­jem­još­bo­ga­ti­ji­rod.­Pro­šle­go­di­ne­ubra­ne­ le­šni­ke­ni­sam­po­tro­šio­ već­ i­ ču­vam­u­ gaj­bi­ci­ kod­ku­će­–­ka­že­Dra­gan.Zna­ti­že­lja­je­bi­la­pre­sud­na­da­se­

ovaj­ du­go­go­di­šnji­ ad­mi­ni­stra­tiv­ni­rad­nik­u­Me­snoj­za­jed­ni­ci­­Gr­gu­rev­ci­opre­de­li­da­sa­di­le­šni­ke.­O­to­me­je­ slu­šao­ to­kom­ ne­ke­ te­le­vi­zij­ske­emi­si­je,­a­bu­du­ći­da­po­se­du­je­ne­što­ze­mlje­u­oko­li­ni­se­la,­za­in­te­re­so­vao­se.­Već­se­i­ne­se­ća­kon­kret­no­ko­ja­je­bi­la­emi­si­ja,­ali­se­se­ća­da­su­ne­gde­u­Sr­bi­ji­ ­ ­ pot­pi­si­va­li­ ugo­vo­re­o­ovoj­pro­iz­vod­nji.­Uslo­vi­ko­je­su­nu­di­li­bi­li­pri­vlač­ni­da­se­ni­su­mo­gli­od­bi­ti,­a­raz­log­vi­še­mo­gle­su­se­uz­le­šni­ke­­ga­ji­ti­ce­nje­ne­glji­ve­tar­tu­fi.­­­To­je­bi­la­pri­li­ka­ko­ja­se­ne­pro­

pu­šta,­po­seb­no­ako­ima­te­ma­lo­ze­mlje­ za­ sre­mač­ke­ uslo­ve,­ pa­ sam­od­lu­čio­da­us­po­sta­vim­sa­rad­nju­sa­tim­ lon­don­skim­pred­stav­ni­štvom­u­Be­o­gra­du.­Uslov­je­bio­da­ima­te­10­do­30­ari­ze­mlje,­da­sa­fir­mom­sklo­pi­te­ugo­vor,­da­upla­ti­te­300­evra­za­iz­ra­du­ela­bo­ra­ta­o­pro­iz­vod­nji­le­šni­ka­i­tar­tu­fa,­da­na­to­­pla­tiš­PDV,­da­fir­mi­do­sta­viš­ko­pi­ju­pla­na­par­ce­le­i­re­zul­ta­te­ana­li­ze­ze­mlji­šta­–­se­ća­se­Dra­gan­tih­dav­nih­da­na.­Na­kon­ što­ je­ sve­na­ve­de­no­pri­

ba­vio,­ovaj­Gr­gu­rev­ča­nin­se­pri­ja­vio­lon­don­skom­ pred­stav­ni­štvu­ pre­ko­po­sred­ni­ka­ u­ Be­o­gra­du­ i­ tra­žio­ da­mu­ obez­be­de­ 150­ sad­ni­ca.­ Do­bio­je­ma­lo­ma­nje­ ­­ ­ 112­ i­ za­sa­dio­ ih­je­na­svo­joj­nji­vi.­Bi­le­su­to­sad­ni­ce­

le­šni­ka­ino­ku­li­ra­ne­sa­mi­ce­li­ju­mom­tar­tu­fa.­Ta­ko­su­bar­re­kli.­Pro­šlo­je­sre­di­nom­ma­ja­ove­go­

di­ne­če­ti­ri­go­di­ne­od­sad­nje,­Dra­gan­je­do­če­kao­pr­vi­skro­man­rod­le­šni­ka­ već­po­sle­ tri­ go­di­ne!­Sta­bla­ le­ske­su­sa­da­vi­so­ka­i­le­po­na­pre­du­ju,­sprem­na­su­za­pr­vi­pra­vi­rod­svo­jih­plo­do­va.­ ­ Iz­me­dju­ gr­mlja­ za­sa­dio­je­ ­ de­te­li­nu­ ka­ko­ bi­mu­ bi­lo­ lak­še­za­ oko­ ze­mlje.­ Sad­ne­ma­ tra­ve,­ a­de­te­li­nu­ po­ko­si­ i­ ko­ri­sti­ za­ stoč­nu­is­hra­nu.­­­ Ova­ pro­iz­vod­nja­ ne­ zah­te­va­

ve­li­ka­ ula­ga­nja,­ pri­me­nu­ po­seb­nih­agro­teh­nič­kih­me­ra,­jer­to­je­pro­iz­vod­nja­u­pri­rod­nim­uslo­vi­ma,­ali­uz­za­li­va­nje­ gr­mlja.­ Sad­ni­ce­ su­ za­sa­dje­ne­ na­ raz­da­lji­ni­ od­ če­ti­ri­me­ta,­u­re­du,­sa­me­đu­red­nim­ra­sto­ja­njem­od­pet­me­ta­ra­da­bi­­gr­mo­vi­mo­gli­da­ši­re­ko­ren­i­kro­šnju.­Iza­brao­sam­nji­vu­na­sun­ča­noj­stra­ni­što,­ ta­ko­dje,­uti­če­na­rod­nost­gr­mo­va.­­ Pre­ko­ in­ter­ne­ta­ sam­ se­ upo­

znao­ o­ toj­ sim­bi­o­zi­ za­ ko­ju­ struč­nja­ci­ka­žu­da­ne­mo­ra­uvek­da­bu­de­uspe­šna.­Za­pro­iz­vod­nju­le­šni­ka­pra­tio­sam­sa­mo­svoj­ela­bo­rat­–­do­da­je­Pe­tro­vić.Na­kon­ Pe­tro­vi­ća­ još­ ne­ki­ lju­di­

u­Gr­gu­rev­ci­ma­su­ te­2013.­go­di­ne­­go­di­na­ma­bi­li­za­in­te­re­so­va­ni­da­sa­de­le­šni­ke­pod­uslo­vi­ma­ko­je­je­on­sklo­pio.­ Jed­na­ oso­ba­ ­ je­ us­pe­la­ u­to­me­­­jed­na­ni­je.­Dra­ga­no­va­šo­gri­ca­je­uze­la­ne­što­sta­ba­la,­tre­bao­je­uze­ti­i­nji­hov­kum,­ali­ni­je­sti­gao­da­to­ura­di­na­vre­me,­jer­se­čo­vek­ko­ji­

je­po­sre­do­vao­ni­je­se­­vi­še­po­ja­vlji­vao­na­te­le­fon.­­­ Za­ sa­da­ ne­mam­ pro­ble­ma­ sa­

sta­bli­ma,­ni­je­bi­lo­bo­le­sti­ni­ti­šte­to­či­na,­mo­gla­bi­da­se­za­li­va­ju­,­ali­ja­ne­mam­tu­mo­guć­no­sti.­Gaj­bi­cu­ le­šni­ka­ko­ja­mi­je­la­ne­ro­di­la­ču­vam.­Par­če­ze­mlje­na­ko­me­sam­po­sa­dio­

le­šni­ke­ ne­mam­ za­ ra­tar­sku­ pro­iz­vod­nju.­ To­mi­ ni­je­ ni­ po­treb­no­ ali­pro­iz­vo­dim­le­šni­ke­iz­ho­bi­ja.­To­ima­svo­je­pred­no­sti­:­ne­mi­slim­na­ula­ga­nja­i­na­ko­pa­nje­što­je­zna­čaj­no­za­me­ne­­­do­da­je­Dra­gan­Pe­tro­vić.­

­ S.­Đa­ko­vić

Struč­ni­ sa­vet­ za­ pro­ce­nu­ ri­zi­ka­u­obla­sti­bez­bed­no­sti­hra­ne­odr­žao­ je­11.­ma­ja­2017.­

go­di­ne­ ­ kon­sti­tu­tiv­nu­ sed­ni­cu­ na­ko­joj­ je­za­pred­sed­ni­ka­tog­sa­ve­ta­iza­bran­pro­fe­sor­Far­ma­ce­ut­skog­fa­kul­te­ta­Ivan­Stan­ko­vić.Kon­sti­tu­tiv­noj­sed­ni­ci­Sa­ve­ta,­ko­ji­

či­ne­broj­ni­ struč­nja­ci­ iz­obla­sti­ bez­bed­no­sti­hra­ne­sa­bo­ga­tim­me­đu­na­rod­nim­ is­ku­stvom,­pri­su­stvo­vao­ je­ i­mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić.

Struč­ni­sa­vet­za­pro­ce­nu­ri­zi­ka­u­obla­sti­ bez­bed­no­sti­ hra­ne­ će­ ima­ti­sa­ve­to­dav­nu­ funk­ci­ju­ u­ ci­lju­ po­ve­ća­nja­bez­bed­no­sti­hra­ne­na­ tr­ži­štu­Sr­bi­je,­a­od­go­vor­nost­i­oba­ve­ze­Sa­ve­ta­ utvr­đe­ne­ su­ Za­ko­nom­ o­ bez­bed­no­sti­hra­ne,­kao­i­pro­pi­si­ma­do­ne­se­nim­na­osno­vu­ tog­ za­ko­na­ ali­i­po­slov­ni­kom­i­dru­gim­ak­ti­ma­Sa­ve­ta.Sa­vet­će­oba­vlja­ti­na­uč­ne­i­struč­

ne­po­slo­ve­iz­pod­ruč­ja­bez­bed­no­sti­hra­ne­ i­ hra­ne­ za­ ži­vo­ti­nje,­ pa­ će­

pred­sta­vlja­ti­ na­ci­o­nal­nu­ re­fe­rent­nu­tač­ku­za­pro­ce­nu­ri­zi­ka­u­obla­sti­bez­bed­no­sti­hra­ne­ i­hra­ne­za­ži­vo­ti­nje.Nje­go­va­ osnov­na­ de­lat­nost­ bi­će­

da­pri­pre­mi­struč­na­i­na­uč­na­mi­šlje­nja­mi­ni­star­stvi­ma­ali­i­dru­gim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­dr­žav­ne­upra­ve,­kao­i­su­bjek­ti­ma­ko­ji­se­ba­ve­pro­iz­vod­njom­ hra­ne­ i­ hra­ne­ za­ ži­vo­ti­nje­ i­po­tro­ša­či­ma­o­svim­ri­zi­ci­ma.

S.P.

Ove­ go­di­ne­ bi­će­ obe­le­že­no­270­go­di­na­po­sto­ja­nja­Rum­skog­ va­ša­ra.­ Pri­vi­le­gi­ju­ da­

ima­va­šar­Ru­ma­je­do­bi­la­20.­ju­na­1747.­go­di­ne­od­ca­ri­ce­Ma­ri­je­Te­re­zi­je­i­ti­me­svr­sta­na­u­red­slo­bod­nih­tr­go­vi­šta.­Pri­vi­li­e­gi­ja­se­sa­sto­ja­la­u­to­me­da­se­baš­u­Ru­mi­odr­že­če­ti­ri­va­ša­ra­go­di­šnje.Od­ ta­da­do­da­nas­pro­me­ni­lo­ se­

mno­go­ to­ga,­ ali­ je­ Ru­ma­ osta­la­cen­tar­ tr­go­vi­ne­ u­ ko­me­ se­ sva­kog­tre­ćeg­u­me­se­cu­na­jed­nom­me­stu­na­đe­ve­li­ki­broj­tr­go­va­ca,­ku­pa­ca­ i­slu­čaj­nih­pro­la­zni­ka.

Još­ od­ 1747.­ go­di­ne,­ ­ pro­dav­ci­i­kup­ci­do­la­ze­ iz­ce­le­Sr­bi­je­ i­okol­nih­dr­ža­va,­bez­ob­zi­ra­na­dan,­ki­šu,­sun­ce­ili­sneg,­da­tr­gu­ju,­ku­pu­ju­ili­pro­da­ju­svo­ju­ro­bu.­­Bu­de­sve­ga­za­sva­ko­ga­ od­ igle­ pa...­ sko­ro­ do­ lo­ko­mo­ti­ve,­ko­jih,­još­uvek,­ne­ma­na­va­ša­ru.Tra­di­ci­ja­ne­pre­ki­da.­Ko­ni­je­bio­

na­ ovom­ va­ša­ru,­ eto­ no­vog­ već­ u­na­red­nom­ me­se­cu.­ Bi­će­ to­ pri­li­ka­da­se­ku­pi­ sve­ što­vam­ tre­ba­ i­što­vam­ne­tre­ba,­ili­da­bar­pro­đe­te­kroz­taj­ša­re­ni­špa­lir­gde­ne­ma­šta­ne­ma. S. P.

BE O GRAD

For mi ran Sa vet za bez bed nost hra ne

Kon sti tu i sa nje Sa ve ta za bez bed nost hra ne

RU­MA­•­TRA­DI­CI­JA­KO­JA­SE­NE­PRE­KI­DA

Rum­ski­va­šar­sla­vi­270.­ro­đen­dan

Rum ski va šar, tra di ci ja ko ja tra je

GR­GU­REV­CI­•­DRA­GAN­PE­TRO­VIĆ­UZ­GA­JA­LE­ŠNI­KE­

Ču­va­gaj­bu­pr­vih­le­šni­ka­Iako­je­vre­me­za­pr­vi­rod­le­šni­ka­pet­go­di­ne­sad­ni­ce­za­sa­dje­ne­na­nji­vi­Dra­ga­na­Pe­tro­vi­ća­ro­di­le­su­već­po­sle­tri­go­di­ne.­Ubra­ne­le­šni­ke­ovaj­do­ma­ćin­ču­va­ju­u­po­seb­noj­gaj­bi­i­če­ka­da­gr­mlje­usko­ro­do­ne­se­pra­vi­rod­­ora­ša­stog­plo­da­

Dra­gan­Pe­tro­vić

Pe­tro­vi­ćev­za­sad­le­šni­ka

Rod­le­šni­ka

719. maj 2017.

(PRI)SE­ĆA­NJA­–­KA­KO­SE­NE­KA­DA­ŽI­VE­LO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iako se bli ži svom 90. ro đen da­nu, ba ka Ve­ra­ Ko­va­če­vić iz Ber ka so va još uvek do bro pam ti

i ra do pri ča o ne kim do ga đa ji ma iz svog de tinj stva, ka da je ži vot na se­lu bio sa svim dru ga či ji ne go što je to da nas. Iako ka že da fi zič ki ni je baš naj bo lje, jer “ne ma me sta ko je je ne bo li”, uvek je na sme ja na i sprem na da za pe va. Ima oko 60 pe sa ma ko je je sa ma smi sli la, ali ne i na pi sa la, jer is ti če da joj je lak še da ih sve dr­ži u gla vi ne go da ih be le ži na pa pir.

Ro đe na je u Vi zi ću, u ta da šnjoj Kra lje vi ni Ju go sla vi ji, gde je za vr ši la pe to go di šnju osnov nu ško lu, a ta mo je upo zna la i svog sa da već po koj­nog su pru ga, ko ji se kao pe to go di­šnjak sa po ro di com u Vi zić do se lio iz Ber ka so va.

­U to vre me ni je bi lo za lju blji­va nja kao da nas, a ni za ba vlja nja, ja sam se uda la na na go vor svo je maj ke ko ja je že le la da osta nem u kom ši lu ku, da bi se njoj i ocu na šla u sta ro sti, po što ni su ima li mu ško de te. Pr vo sam se toj od lu ci pro ti­vi la, sva ki dan sam pla ka la, ali na kra ju sam ipak mo ra la da po slu šam maj ku, iako ni sam ima la još ni 18 go di na. Su prug mi je umro pre 30 go di na, u bra ku smo pro ve li sko­ro tri de ce ni je, a ži ve li smo ov de u nje go voj rod noj ku ći u Ber ka so vu. Na kon nje go ve smr ti, ni ka da po sle to ga vi še ni sam ni po mi sli la na uda­ju, ne go sam se po sve ti la po di za nju na še de ce, imam dve ćer ke i si na. Ni sam bi la za do volj na bra kom, jer svog mu ža ni sam sti gla ni da upo­znam, za to mi slim da je da na šnjim de voj ka ma mno go lak še po što mo­gu da me nja ju mom ke. To je mno go bo lje ne go u vre me kad sam ja bi la mla da i ka da su se bra ko vi do go va­ra li – ova ko pri ču o ne ka da šnjem

vre me nu i ži vo tu na se lu za po či nje ba ka Ve ra i na sta vlja:

­ Osnov nu ško lu sam za vr ši­la 1942. go di ne u Ne za vi snoj dr­ža vi Hr vat skoj, ta da sam ima la 12 go di na. Iz svo je mla do sti naj vi še pam tim upra vo te rat ne go di ne ka­da smo be ža li od usta ša u šu mu. Iz Vi zi ća smo iz be gli u Er de vik, a oslo­bo đe nje smo do če ka li u Fu to gu. Svi smo bi li bo so no gi, štri ka li smo ze­pe da bi ima li u če mu da igra mo u ko lu, a na nji vu smo išli bo si. Ka da je sti gla slo bo da na šoj sre ći ni je bi lo kra ja, sva ki dan smo pe va li i igra li, za to su mi te go di ne na kon oslo bo­đe nja osta le u se ća nju kao naj lep ši pe riod u ži vo tu. Ta da je vla da lo za­do volj stvo u na ro du i ve li ki op ti mi­zam. Igra li smo ko za rač ko ko lo i bi li smo sreć ni što nam je do šla slo bo da o ko joj smo ta ko du go sa nja li.

Ja sam bi la od li čan đak, ni sam ni ka da do bi la ni jed nu če tvor ku, a i le po sam pe va la. Pr vi moj jav ni na­stup bio je pred Mo šem Pi ja dom, a dru gi put sam pe va la lič no Ti tu na sve ča no sti u Ka ra đor đe vu. Ta da sam od nje ga do bi la po ziv da po ha­đam po li tič ku ško lu, a na kon to ga i da na sta vim ško lo va nje u Be o gra du. Me đu tim, to sam od bi la, a glav ni raz log je bio što ni sam vo le la sve da je dem, pa me je zbog to ga bi lo sra­mo ta da ži vim ne gde van svo je ku će – kroz osmeh evo ci ra uspo me ne na to vre me ba ka Ve ra.

Osim dru gu Ti tu i vi so kim dr žav­nim funk ci o ne ri ma, Ve ra je pe va la i pred Pa ve li ćem, na tak mi če nju u Sa mo bo ru, ka da je kre nu la u pe ti raz red osnov ne ško le.

­ Uče stvo va lo je 12 eki pa iz NDH, de ca od pe tog do osmog raz re da, a

ja sam bi la u vin ko vač koj eki pi. Re­kli su mi da ka žem da sam ro đe na u Ilo ku i da ne go vo rim da sam srp sko de te, ako me slu čaj no ne ko pi ta, jer kao Srp ki nja ne bih mo gla da uče­stvu jem. Ma ma u po čet ku ni je hte la da me pu sti, ali po što je to bi la 42. go di na ni je ima la iz bo ra, jer je bi lo rat no vre me. Pri pre ma li smo se u Ilo­ku, a me ne je sva ki dan ta mo i na zad vo zio konj skim za pre ga ma se o ski ko­či jaš An dri ja ko ji je vo zio sa mo uči te­lja, kne za i po pa. Dok sam ja ve žba la u iloč koj ško li, on bi se za to vre me opio, ta ko da sam u po vrat ku ja sa ma ko či ja ši la, dok bi on spa vao na sla mi. Ka da je ma ma to sa zna la bi la je ja ko be sna i ni je hte la vi še da me pu šta na ča so ve pe va nja. Me đu tim, on da me je uči telj sme stio u ne ku iloč ku po ro­di cu i tu sam bi la sve dok ni je pro šlo to tak mi če nje – pri se ća se tog do­ga đa ja Ve ra.

Ka že da su u pred rat no vre me ro­di te lji de cu uči li svim po slo vi ma, ta­ko da je ona zna la i da ore i da ši je, ni je bi lo to ga če mu ni je bi la vič na, po seb no za to što u po ro di ci ni je bi lo mu ške de ce, pa je če sto po ma ga la ocu na nji vi. Pri zna je da je uži va la u svim se ljač kim po slo vi ma i da je ni šta ni je mr ze lo da ra di.

Da nas, ba ka Ve ra od tro je de ce ima pe to ro unu ča di i de se to ro pra­u nu ča di, od ko jih naj sta ri ji ima 21 go di nu, a naj mla đi šest. Ka da joj do đu u po se tu ra do im pre pri ča va svo je uspo me ne, a oni je slu ša ju u ču du i sa ne ve ri com, jer ne mo gu ni sa za mi sle da su lju di ne ka da ta ko ži ve li.

­Naj vi še se ču de ka da ka žem da smo mi iz la zi li sa mo na igran ke i to ne de ljom uve če do de set sa ti. Na kon tog vre me na se ni je sme lo do ći ku­ći, a usta ja lo se ra no, ne ka da i u tri uju tro da stig nu da se po za vr ša va ju svi po slo vi na nji vi. Se ćam se da se jed nom de si lo da smo se stra i ja za­ka sni le sa mo pet mi nu ta, jer se ko lo ni je za vr ši lo pa ni smo mo gle sti ći na vre me. Ma ti nas je ka zni la i ni smo sme le iz la zi ti sle de ću ne de lju.

A da nas de ca sad iz la ze u 10 sa­ti uve če, a da nju spa va ju. Iako smo mi bi li mno go si ro ma šni ji ne go da­na šnje ge ne ra ci je, ipak mi slim da smo ži ve li bo lje, sa vi še po le ta i op ti mi zma. Sa da su lju di po sta li ne­za do volj ni, bez ob zi ra na to ko li ko ima ju. Onaj ko je si ro ma šan ne mo­že da ži vi jer ne ma od če ga, pa je za to ne za do vo ljan, a onaj ko je bo­gat hteo bi stal no da ima još i još, pa je i on ne za do vo ljan. Sve se na o­pa ko okre nu lo.­ S.­Mi­haj­lo­vić Fo to:­M.­Mi­le­u­snić­ i lič na ar hi va

Vo ća ri iz No vog Slan ka me na i ove go di ne stra hu ju za svo ju pro iz vod nju, jer je grad ko­

ji je po go dio voć nja ke uni štio vi še od po lo vi ne ro da. Slan ka me nač ki vo ća ri tvr de da ima ju naj po zna ti­ji srp ski brend ­ ja bu ku i da se u No vom Slan ka me nu go di šnje pro­iz ve de oko 100.000 to na ja bu ke. Me đu tim za ga ran to va nog ot ku pa ne ma, jer je nji ho va pro iz vod nja pod ve drim ne bom u stal noj ne iz­ve sno sti. Za mno ge po ljo pri vred­ne pro iz vo đa če ja bu ka je osnov na kul tu ra u ko ju ula žu sva sred stva, a Dra­gan­ Kri­vo­ši­ja­ is ti če da po­red ja bu ke uz ga ja i du van, gde ima za ga ran to van ot kup. Reč je o po ljo­pri vred noj kul tu ri ko ja sva ke go di ne dr ži ce nu, te se upr kos do brom ro du na da i do broj za ra di. Ovih da na je za vr šen po sao oko ra sa da du va na, a upo re do sa tim pra vi se pro ce na u voć nja ku.

­ Pre par da na smo za vr ši li ra­sa đi va nje du va na, a ovih da na je ak tu el no špar ta nje, ob ra da i ko pa­nje da se raz bi je ko ra ko ja se stvo­ri la. Vi di mo da je du van do sta do bar ove go di ne i na da mo se da će ta ko i osta ti ­ ka že Dra gan.

Ovo go di šnja ce na du va na osta­će ne pro me nje na, kao i pret hod­nih go di na, u za vi sno sti od kla se du van se kre će oko 2,5 evra za ki lo gram.

­ Po ku ša će mo da se do go vo ri mo re sor nim mi ni star stvom da nam po­mog nu u pro iz vod nji du va na. Mi se

tru di mo da po stig ne mo kva li tet i za­i sta nam je po treb na po dr ška dr ža­ve ka ko bi či tav po sao bio ozbilj ni ji ­ is ti če on i ka že da je ohra bru ju će kod du va na što ima ju za ga ran to van ot kup.

­ Ber ba bi tre ba lo da kre ne po­lo vi nom ju la, pa će mo na kon to ga zna ti tač nu ce nu, ali ve ru je mo da se ne će dra stič no me nja ti.

Ka da je reč o vo ću, Kri vo ši ja ja­bu ku uz ga ja na oko če ti ri ju tra i bre skvu na tri ju tra ze mlje. Ka ko is ti če, ove go di ne je grad na pra vio ogrom nu šte tu u voć nja ci ma, a pro­ce nju je se da je vi še od 50 po sto ro da uni šte no.

­ Po red bo le sti na vo ću sa ko ji ma se stal no bo ri mo, i grad nam je na­pra vio pu no pro ble ma. Či tav po jas Fru ške go re do Sur du ka je za hva­ćen gra dom, a pre ma na šim pro ce­na ma stra da le su ve li ke po vr ši ne.

Go vo re ći o oče ki va nji ma u vo ćar­stvu i ce ni ja bu ke, Kri vo ši ja tvr di da će in du strij ske ja bu ke bi ti na pre tek.

­ Ko li ko ču jem ce na se kre će od 60 do 70 di na ra i uglav nom od la zi put Ru si je, dok je in du strij ska ja bu­ka mal te ne obez vre đe na i kre će se oko šest di na ra ­ tvr di on.

­Pro blem je u to me što je ja bu­ka uku sna za je lo, me đu tim ako ima par uda ra ca od gra da ne će ni ko da je ku pi i on da mo ra za in du stri ju što zna či de set pu ta ni žu ce nu ­ ob ja­šnja va Dra gan.

­Ge ne ral no mno go je te že u vo­ćar stvu jer se svi vo ća ri tru de, ula žu ogrom na sred stva i ni ka da ne zna ju šta ih če ka. Po red kva li te ta i ko li­či ne mo ra mo da bri ne mo o ot ku pu vo ća, a to je uvek ne iz ve sno.

Kri vo ši ja tvr di da je zbog to­ga du van is pla ti vi ji jer svi ima ju iste uslo ve i mo guć nost da do bro za ra de.

­ Ima mo fir me sa ko ji ma sa ra­đu je mo i oni su nam ga ran ci ja da će se du van pro da ti i na rav no što je naj va žni je da će mo do bi ti za ga ran­to va nu ce nu ­ ka že na kra ju na šeg raz go vo ra Dra gan Kri vo ši ja.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Grad­uni­štio­vi­še­od­po­la­ro­daPro­blem­je­u­to­me­što­je­ja­bu­ka­uku­sna­za­je­lo,­me­đu­tim­ako­ima­par­uda­ra­ca­od­gra­da,­ne­će­ni­ko­da­je­ku­pi­i­on­da­mo­ra­za­in­du­stri­ju­što­zna­či­de­set­pu­ta­ni­žu­ce­nu

NO­VI­SLAN­KA­MEN­•­AK­TU­EL­NO­STI­IZ­VO­ĆAR­SKOG­KRA­JA

Vi­še­od­po­la­ro­da­ošte­će­no

Dra­gan­Kri­vo­ši­ja

BER­KA­SO­VO­•­90-GO­DI­ŠNJA­VE­RA­KO­VA­ČE­VIĆ­DO­BRO­PAM­TI­PRO­ŠLA­VRE­ME­NA

Uži­va­nje­u­se­o­skim­po­slo­vi­maIako­smo­bi­li­si­ro­ma­šni,­mi­slim­da­smo­ži­ve­li­mno­go­bo­lje­od­ovih­ge­ne­ra­ci­ja­da­nas.­Sa­da­su­lju­di­po­sta­li­ne­za­do­volj­ni,­bez­ob­zi­ra­na­to­ko­li­ko­ima­ju.­Onaj­ko­je­si­ro­ma­šan­ne­mo­že­da­ži­vi­jer­ne­ma­od­če­ga,­pa­je­za­to­ne­za­do­vo­ljan,­a­onaj­ko­je­bo­gat­hteo­bi­stal­no­da­ima­još­i­još,­pa­je­i­on­ne­za­do­vo­ljan­

Su­pru­žni­ci­Ko­va­če­vić­1950.­go­di­neBa­ka­Ve­ra­Ko­va­če­vić­iz­Ber­ka­so­va

8 19. maj 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pot pi si va njem Spo ra zu ma o sta bi-li za ci ji i pri dru ži va nju 2008. go-di ne Sr bi ja je – pod di ri gent skom

pa li com pred sed ni ka Bo ri sa Ta di ća i pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi ća – pre-u ze la oba ve zu da od 1. sep tem bra 2017. go di ne dr ža vlja ni ma Evrop ske uni je omo gu ći ku po vi nu po ljo pri vred-nog ze mlji šta pod istim uslo vi ma kao i srp skim dr ža vlja ni ma. Ako se do tog da tu ma ne is pre go va ra ju dru ga či ji uslo vi, što je ma lo ve ro vat no, Sr bi ja će po sta ti pr va ze mlja ko ja ta kvu mo-guć nost do zvo lja va i pre ne go što je po sta la čla ni ca EU. Za raz li ku od osta-lih ze ma lja ko je su is pre go va ra le du ge ro ko ve za pro da ju ze mlji šta stran ci-ma, na ša ze mlja se na to oba ve za la ne ve za no od sti ca nja sta tu sa pu no-prav nog čla na EU.

Voj vo đan ski po ljo pri vred ni ci se za-la žu da stran ci što je mo gu će ka sni je do bi ju to pra vo, na po mi nje Jan Hu-sa rik, pred sed nik Ba nat ske aso ci ja ci-je po ljo pri vred ni ka „Ba nat ski pa o ri“ i is ti če:

- Sve tre ba ura di ti da ta mo guć nost za stra ne dr ža vlja ne bu de što kom pli-ko va ni ja, od no sno tre ba se ugle da ti na dru ge dr ža ve u EU ko je su za šti ti-le svo je ob ra di vo ze mlji šte, kao je dan od naj va žni jih re sur sa od na ci o nal nog zna ča ja. Na ši pa o ri ne ma ju nov ca da pa ri ra ju stran ci ma, pa smo pred la ga li da se o ovom pi ta nju na rod iz ja sni na re fe ren du mu. Ali, još uvek ne ma od-go vo ra od nad le žnih in sti tu ci ja. Pot pi-si va njem SSP-a 2008. go di ne udvo rič-ki smo pri sta li na ne nor mal ne uslo ve. Gde god smo se obra ti li sa ide jom da se ne što po pra vi, do bi li smo od go vor da su to pre u ze te oba ve ze ko je je pot-pi sa la pret hod na vlast, i da je ja ko te ško, ta ko re ći ne mo gu će iz me ni ti te ugo vor ne oba ve ze. Ipak, ogra ni če nji-ma po uzo ru na dru ge to tre ba spre-či ti, jer iskren da bu dem ne zna se ko je go ri do ma ći ili stra ni taj ku ni, tvr di Hu sa rik.

Na ša stra te gi ja o za dr ža va nju polјoprivrednog zemlјišta u ru ka ma do ma ćih vla sni ka mo gla bi da se za-sni va na pre u zi ma nju po je di nih re še-nja iz zemalјa EU. Ako in sti tu ci je EU to to le ri šu svo jim čla ni ca ma, pre pi si-va nje ta kvih od red bi za na šu ze mlju bi bi la do bra op ci ja, sma tra ju struč nja ci.

Pre pro da ja uno san po sao

Po seb no je in te re san tan po da tak o kre ta nju ce na polјoprivrednih ora-ni ca u zemlјama cen tral ne i is toč ne Evro pe (CIE) ne po sred no pre i na kon pri stu pa nja Uni ji jer slič ne pro me ne mo gu da se oče ku ju i u Sr bi ji. Dok je re ci mo 2006. u dr ža va ma CIE hek tar vre deo od 1.900 do 2.300 evra pro-sek u ta da šnjoj EU bio je čak 12.000 evra. Raz li ke su bi le ogrom ne i to je,

uz ni že pri ho de gra đa na, bio od li-čan ar gu ment ovih dr ža va da za tra-že pro du že nje mo ra to ri ju ma za pro-da ju zemlјišta stra nim državlјanima. Za ni mljiv je ta ko đe i po da tak da je u po sma tra nom pe ri o du ce na dra stič no ra sla u Polјskoj (35 od sto), Slo vač koj (21 od sto), Esto ni ji (50 od sto), a u Li-tva ni ji čak 143 od sto. Ka ko se na vo di, po rast ce na po gu ra le su i ta ko zva ne „špe ku la tiv ne tra žnje” po je di na ca ko ji su bi li sve sni ogrom nih raz li ka u ce ni ob ra di ve po vr ši ne u ta da šnjoj EU–15 i zemlјama cen tral ne i is toč ne Evro pe. Ni je te ško zaklјučiti da nji hov kraj nji cilј ni je bio bavlјenje polјoprivredom već do bit od dalјe pre pro da je ora ni-ca stran ci ma ka da to za kon ski okvir do zvo li, a pa ra le la sa Sr bi jom je oči-gled na.

- Zar ni je bo lje da dr žav no ze mlji šte osta ne dr žav no i da se iz da je u za kup sa da šnjoj ge ne ra ci ji po ljo pri vred ni ka, da oni to ob ra đu ju dok ima ju in te re-sa, a za tim sle de ćoj ge ne ra ci ji. Zar su Je vre ji glu pi što je ce lo kup no po ljo-pri vred no ze mlji šte dr žav no, ili pa ra-dr žav no, a nji ho va dr ža va ga iz da je u za kup na 49 go di na’’, ka že Bra ni slav Gu lan, član Aka de mij skog od bo ra za se lo SA NU, i do da je: –,,Či sto ob ra di vu

ze mlju tre ba po nu di ti po ljo pri vred ni ci-ma mla đim od 42 go di ne na 30 go di-na za ku pa. Ako bi tre ći nu od 680.000 hek ta ra dr žav ne ze mlje (tač no se ni ne zna ko li ko je ima, po mi nje se i 830.000 hek ta ra) u van gra đe vin skom re gi o nu Voj vo di ne, po nu di li po me nu-tim po ljo pri vred ni ci ma, oko 6.700 ga-zdin sta va pro ši ri lo bi svo ja ima nje i to bi la bi la naj bo lja in ve sti ci ja’’, na vo di Gu lan.

Po sto ji mišlјenje da bi i u ovim okol no sti ma naj po de sni ji bio „slo ve-nač ki” mo del pro pi sa. Slo ve ni ja za raz li ku ve ći ne dru gih dr ža va ni ka-da ni je tra ži la mo ra to ri jum, od no sno za bra nu pro da je zemlјe stran ci ma, ali je ve što u pro pi se ugra di la ne ko-li ko ogra ni če nja za sti ca nje pra va nad zemlјištem. Ne ka od njih su, re ci mo, da ku pac mo ra da bu de državlјanin te zemlјe naj ma nje pet go di na, da pred-nost pri ku po vi ni ima ju vla sni ci su sed-nih par ce la kao i mla di polјoprivrednici ko ji for mi ra ju no vo ga zdin stvo ili pro-ši ru ju po sto je će po se de.

Su štin sko pi ta nje, tvr de po je di-ni in te re sni kru go vi, ni je či je ce bi ti po ljo pri vred no ze mlji šte, već na ko ji na čin će se tom ze mljom upra vlja ti. Ve o ma je va žna, ka ko ka žu, stra te-gi ja oču va nja ora ni ca, u smi slu da je ze mlja hra ni telj ka neo b no vljiv re surs ko ji se mo ra ču va ti.

Da je ve o ma va žno, su štin sko pi-ta nje vla sni štva nad po ljo pri vred nim ze mlji štem sla že se i Ne nad Bu di mo-vić, iz Udru že nja za po ljo pri vre du, pre-hram be nu in du stri ju, šu mar stvo i vo do-pri vre du Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

- To pi ta nje je ste ključ no, ali pri me-na no vog za ko na bi tre ba lo da ure di te od no se od lo ka la pa do ni voa dr ža ve. Ka da je reč o dr žav nom ze mlji štu ni je sve za par lo že no, ima tu, do du še, mo-čva ra i ba ra i sla ti na stog ze mlji šta, da-kle vi sok je pro ce nat ne u po tre blje nog, ali mo že da se upo tre bi za dru ge vr ste pro iz vod nje – na pri mer rib nja ci. Za-blu da je, ta ko đe, i da ima mo skrom ne pri no se po hek ta ru, ali mo gu da bu du bo lji, a sve to ko šta jer tre ba ula ga ti u teh no lo gi ju i re pro duk ci ju, ko je su vi so ko kva li fi ko va ne me to de una pre-đe nja po ljo pri vred ne i pre hram be ne pro iz vod nje’’ sma tra Bu di mo vić.

Pro ce nju je se, ta ko đe, da je vi še od 300.000 hek ta ra ob ra di vog zemlјišta već u ru ka ma do ma ćih i stra nih taj ku-na. Do ora ni ca su do šli pod ne re al no povolјnim uslo vi ma (če sto 200 evra po hek ta ru), uglav nom kroz pri va ti za-ci ju polјoprivrednih kom bi na ta ko ji su pret hod no do ve de ni do pro pa sti. Ne-ki od njih su za ra di li ogro man no vac pre pro da jom ra ni je jef ti no kuplјene zemlјe, a ne ki tek na me ra va ju da pro-fi ti ra ju od ta kvih tran sak ci ja.

Šte ta 7,5 mi li jar di evra

Ras po lo ži vo ze mlji šte pre ma Po-pi su po ljo pri vre de 2012. za u zi ma 5.346.597 hek ta ra ili 68,9 od sto od 7.759.200 ha ukup ne te ri to ri je Re pu-bli ke Sr bi je. Re gi o nal ne raz li ke nje go-ve za stu plje no sti se kre ću od 94,8 od-sto u ze mlji štem naj bo ga ti joj Voj vo di-ne, vi še od 78,3 od sto u Be o grad skom re gi o nu i 70,4 pro cen ta u Šu ma di ji i Za pad noj Sr bi ji, do sve ga 44,9 od sto u de mo graf ski opu ste loj Ju žnoj i Is-toč noj Sr bi ji. U ve me nu 1960 – 2012. go di ne, ko ri šce no po ljo pri vred no ze-mlji šte u Sr bi ji je sma nje no za 299 hi lja da hek ta ra ili za 5,6, od no sno sa 69,3 na 65,5 od sto ukup ne te ri to ri je. U tom raz do blju iz po ljo pri vre de Sr bi je

„iz u ze to“ je čak 1,49 mi li o na hek ta ra ko ri šće nog po ljo pri vred nog ze mlji šta. To zna či da je po ljo pri vre da Sr bi je u 2012. go di ni si ro ma šni ja za 27,84 od-sto ukup nog ko ri šće nog po ljo pri vred-nog ze mlji šta iz 1960. go di ne, što je (po pro seč noj ce ni od 5.000 evra/hek-tar) eko nom ska šte ta od 7,465 mi li-jar di evra!

U Mi ni star stvu po ljo pri vre de Sr bi je ka žu da upr kos ra ni je pot pi sa nim me-đu na rod nim spo ra zu mi ma, nad le žne slu žbe in te ziv no ra de na iz ra di mo gu-ćih re še nja ka ko bi se po lo žaj srp skih po ljo pri vred ni ka, kao vr hun ski pri o ri-tet dr ža ve, za šti tio. Ta ko đe, ana li zi ra ju se i naj bo lja re še nja iz okru že nja ko ja će sva ka ko da ti do dat ne smer ni ce za iz ra du ko nač nog pred lo ga, re če no je u re sor nom mi ni star stvu.

Ora ni ce na do boš!

Agro e ko no mi sti is ti ču i da mo der-ni trend u po ljo pri vred noj pro iz vod nji ima ne ga tiv ne po sle di ce jer se pre la-zi na in ten zi van uz goj sve ga ne ko li-ko kul tu ra – ku ku ru za, so je, pše ni ce, ulјana re pi ce, dok se osta le kul tu re eli mi ni šu.

- Sr bi ja je je di na pre u ze la oba ve zu da, pre ne go što po sta ne pu no prav na čla ni ca, od 1. sep tem bra 2017. go di-ne kup ci ma iz EU omo gu ći ku po vi nu po ljo pri vred nog ze mlji šta pod istim uslo vi ma kao i svo jim gra đa ni ma - još jed nom upo zo ra va Mi la din Še var lić, pro fo sor Po ljo pri vred nog fa kul te ta u Be o gra du, i na rod ni po sla nik, i ob ja-šnja va: Za raz li ku od Sr bi je, Polj ska se iz bo ri la za za bra nu pro da je po ljo-pri vred nog ze mlji šta kup ci ma iz EU za 12 go di na, Ma đar ska za 11 go di na, a Hr vat ska za 7 go di na – ali od sti ca-nja sta tu sa pu no prav nog član stva u EU! Ma đar ska je u tom po gle du oti šla naj da lje. Po sle de se to go di šnjeg mo ra-to ri ju ma na pro da ju ze mlji šta stran-ci ma naš se ver ni kom ši ja je po sle re fe ren du ma ko ji je po dr ža lo 87 od-sto gra đa na, iz me nom Usta va, traj no one mo gu ćio stra ne dr ža vlja ne da po-sta nu vla sni ci nji ho vih po ljo pri vred nih par ce la!

Ma nje od po la Sr bi je

Ukup no po ljo pri vred no ze mlji šte u Sr bi ji je pr vi put u isto ri ji sta ti stič kih is tra ži va nja ma nje od po lo vi ne po-vr ši ne te ri to ri je dr ža ve i iz no si 49,8 od sto, a vi še od 400.000 hek ta ra iz za dru žnog sek to ra ne sta lo je iz me-du dva po pi sa. Da nas po ljo pri vred no ze mlji šte po kri va 3,8 mi li o na hek ta ra te ri to ri je. Da kle, 54,3 od sto ze mlji šta je u dr žav nom vla sni štvu, 28,5 od sto u dru štve nom, a 17,2 od sto je za dru-žna svo ji na. Naj ve ći pro ce nat ne ko ri-šće nog dr žav nog ze mlji šta dat je na

ko ri šce nje bez na kna de ka zne no-po-prav nim usta no va ma, a sa mo 0,5 od-sto pri pa da fa kul te ti ma.

Na su prot Ma đar skoj, Sr bi ja je re-gi stra ci jom „ćer ki“ ino stra nih kom pa-ni ja, i pre stu pa nja na sna gu od red bi SSP, omo gu ći la ku po vi nu po ljo pri vred-nih pred u ze ća i za kup dr žav nog po-ljo pri vred nog ze mlji šta, i to ne sa mo „ćer ka ma“ kom pa ni ja iz EU već i iz dr-ža va sa dru gih kon ti ne na ta. Po se ban pro blem je pro da ja PKB Kor po ra ci je ko ja je naj ve ća evrop ska agro bi znis kom pa ni ja sa ure đe nim ze mlji šnim po vr ši na ma i far mom mu znih kra va – u ne po sred noj bli zi ni cen tra Be o gra da, ko ja ima tr ži šte od sko ro dva mi li o na po tro ša ča. A, nji vu is pred kuć nog pra-ga srp ski do ma ćin ni ka da ne pro da je, osim ako ni je u pi ta nju ugro že nost ži-vo ta do ma ći na i uku ća na.

Pro tiv sam pro da je pri rod nih do-ba ra, pa i po ljo pri vred nog ze mlji šta stran ci ma, jer po mom mi šlje nju to pred sta vlja pro da ju su ve re ni te ta, is-ti če Mi lan Pro stran, agro e ko nom ski ana li ti čar i ob ja šnja va:

- Kad poč nu pre go vo ri sa Evrop-skom uni jom po po gla vlji ma 11 i 12, tre ba uči ni ti sve da se taj deo spo ra-zu ma iz me ni i one mo gu ći pro da ja ze-mlji šta, kao što su to ura di le dru ge ze-mlje. Ako to ne bu de iz vo dlji vo, neo-p hod no je za ko nom od vra ti ti stran ce da ku pu ju na še ze mlji šte, jer če mo mo ra ti naš Za kon o po ljo pri vred nom ze mlji štu da uskla di mo sa evrop skim di rek ti va ma. Isti ni za vo lju u Sr bi ji su ra ni je i po red za bra ne pro da je po-ljo pri vred nog ze mlji šta, stran ci, na po sre dan na čin, ko ri ste ći ne ja sno-će u za ko ni ma u po sled njoj de ce ni ji ku po vi nom dr žav nih kom bi na ta, ko ji u vla sni štvu ima ju i po ljo pri vred ne par ce le, za pra vo po sta li vla sni ci na-ših ora ni ca’’, upo zo ra va Pro stran.

I po red ne za vid ne si tu a ci je u ko joj se na la zi na ša po ljo pri vre da ona je još uvek zlat na ko ka, ko ja bi mo gla da do ne se ogro man pro fi t. Uko li ko bi u na red nih pet go di na u do ma ću po ljo pri vre du bi lo ulo že no, ono li ko ko li ko je u pro te klih 10 go di na da-to sub ven ci ja stra nim kom pa ni ja ma u Sr bi ji, ostva ri li bi smo su fi cit od pet do šest mi li jar di do la ra go di šnje u spolj no tr go vin skom pro me tu po ljo-pri vred no pre hram be nim pro iz vo di-ma.

Pro fe sor Še var lic po sta vlja i pi ta-nja – Da li je mo gu će i na ko ji na čin po pra vi ti po zi ci ju Sr bi je u za šti ti na-ci o nal nih in te re sa i ras po lo ži vog po-ljo pri vred nog ze mlji šta? I isto vre me-no od go va ra: Na še ze mlji šte se kup-ci ma iz ino stran stva pro da je sa mo jed nom, po sle če ga oni po sta ju i su-vla sni ci te ri to ri je Sr bi je. Po sle to ga, prak tič no ni je mo gu će tra ži ti i do bi ti sa gla snost od 27 par la me na ta u EU o na knad nom uvo đe nju mo ra to ri ju ma na pro da ju po ljo pri vred nog ze mlji šta u Sr bi ji kup ci ma iz čla ni ca EU. Me đu-tim, mo gu će je ko ri šće njem pri me ra do bre prak se iz po je di nih ze ma lja EU de li mič no osi gu ra ti na ci o nal ne in te-re se u po gle du za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta u Sr bi ji. Dan ska je, re ci mo, ogra ni-či la pra vo ku po vi ne po ljo pri vred nog ze mlji šta far me ri ma do 300 hek ta ra, uz oba ve zu na sta nji va nja kup ca na far mi. Ali, srp ski po li ti ča ri su uglav-nom be ze mlja ši i ne ma ju ose ćaj od go-vor no sti pre ma de do vi ni či ja je sva ka sto pa na to lje na kr vlju na ših pre da ka.

S.P.

Lič na kar ta• broj po ljo pri vred nih ga zdin sta va – 631.552• po vr ši na po ljo pri vred nog ze mlji šta u hek ta ri ma – 3.861.477• go ve da – 893.000• svi nja – 3.200.000• ova ca – 1.736.440• ko za – 231.837• ži vi ne – 26.711.220• ko šni ca pče la – 665.022ž• vla sti tih dvo o so vin skih trak to ra – 410.894• čla no va ga zdin sta va i stal no za po sle nih na ga zdin stvi ma, ko ji oba-vlja ju po ljo pri vred nu ak tiv nost – 1.442.628

Bra ni slav Gu lan

Jan Hu sa rik

Mi lan Pro stran

Pot pi si va njem Spo ra zu ma o sta bi-li za ci ji i pri dru ži va nju 2008. go-

ze mlju tre ba po nu di ti po ljo pri vred ni ci-ma mla đim od 42 go di ne na 30 go di-

ko ri šce nje bez na kna de ka zne no-po-prav nim usta no va ma, a sa mo 0,5 od-

STRUČ NJA CI O PRO DA JI ZE MLJE STRAN CI MA

Ora ni ce od la ze van do ma ša ja srp skih do ma ći na?Pre ne go što po sta ne pu no prav na čla ni ca, od 1. sep tem bra 2017. go di ne, Sr bi ja je kup ci ma iz EU omo gu ći la ku po vi nu ze mlji šta kao i svo jim gra đa ni ma

919. maj 2017.

PO­RO­DIČ­NE­FIR­ME

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Obič­no­ se­do­ga­dja­da­mla­di­ i­ško­lo­va­ni­lju­di­od­la­ze­iz­svo­jih­ se­la­ u­ gra­do­ve­ ili­ u­ ino­

stran­stvo,­u­po­tra­zi­za­za­po­sle­njem­i­ bo­ljim­ ži­vo­tom.­ To­ je­ ra­zu­mlji­vo­ako­po­sla­ne­ma,­ali­ima­i­slu­ša­je­va­da­mla­di­i­ško­lo­va­ni­do­la­ze­u­svo­ja­se­la­ da­ bi­ tu­ ra­di­li,­ otva­ra­ju­ po­ro­dič­ne­ fir­me­ i­ ba­ve­ se­ onim­ što­ su­ge­ne­ra­ci­je­ nji­ho­vih­ pre­da­ka­ ra­di­le.­To­ je­ uči­nio­Bra­ni­slav­ Jo­va­no­vić­­Ša ba,­(­26)­iz­La­ćar­ka,­ka­da­je­pre­go­di­nu­ dve­ da­na­ iz­me­tro­po­le­ do­šao­u­se­lo­i­po­stao­član­­po­ro­dič­ne­fir­me­za­pro­iz­vod­nju­su­ho­me­sna­tih­pro­iz­vo­da­na­ tra­di­ci­o­na­lan­srem­ski­na­čin.­­­ Mo­že­mo­ da­ se­ ga­đa­mo­ ti­tu­

la­ma,­ zna­njem­ i­ ume­ćem,­ ali­ ov­de­svi­sve­ra­di­mo,­a­ra­di­mo­otac,­maj­ka,­ brat­ i­ ja.­ Mo­ja­ maj­ka­ je­

in­že­njer­teh­no­lo­gi­je,­ona­je­struč­no­ li­ce,­otac­ je,­ uslov­no­ re­če­no,­nad­zor­ni­ or­gan,­ a­ brat­ i­ ja­ ne­ma­mo­ ve­ze­ sa­ me­sar­stvom,­ ali­vo­di­mo­mno­go­po­slo­va­ko­je­smo­na­u­či­li­ ško­lu­ju­ći­ se­ u­ Sr­bi­ji­ i­ ino­stran­stvu.­A­nas­dvo­ji­ca­smo­za­vr­ši­li­za­jed­no­pet­fa­kul­te­ta:­ja­tri,­brat­dva,­stu­di­ra­li­smo­u­Mo­skvi,­No­vom­Sa­du,­Be­o­gra­du­i­Lon­do­nu­–­pri­ča­o­svom­i­bra­to­vom­ško­lo­va­nju­o­po­ro­di­ci­Bra­ni­slav­Jo­va­no­vić.Bra­ni­slav­je­di­plo­mi­rao­Eko­nom­

ski­fa­kul­tet­pri­Mo­skov­skom­dr­žav­nom­uni­ver­zi­te­tu­“Mi­ha­i­la­Lo­mo­no­so­va”­ u­ Mo­skvi,­ fi­nan­si­je­ na­ Eko­nom­skom­fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­du­i­me­đu­na­rod­nu­po­li­ti­ku­­na­Fa­kul­te­tu­po­li­tič­kih­na­u­ka­u­Be­o­gra­du.­Da­le­ko­od­to­ga­da­ni­je­tra­žio­po­sao­ko­ji­od­go­va­ra­kva­li­fi­ka­ci­ja­ma­i­di­plo­ma­ma,­na­la­zio­ga­je­­Ra­dio­je,­pri­me­ra­ra­di,­­ne­ko­vre­me­u­Mi­ni­star­stvu­spolj­nih­po­slo­va­ i­ na­ dru­gim­ me­sti­ma,­ ali­je­od­lu­čio­da­se­vra­ti­ku­ći­ i­na­sta­vi­ za­jed­no­ sa­ ro­di­te­lji­ma­po­ro­dič­ni­bi­znis.­­ Na­ša­ po­ro­di­ca­ se­ ba­vi­ pro­iz­

vod­njom­ su­ho­me­sna­tih­ pro­iz­vo­da­260­ go­di­na.­ Mi­ Jo­va­no­vi­ći­ smo­ na­ovim­pro­sto­ri­ma­­od­1730.­go­di­ne,­a­ ­ lo­za­ sa­ maj­či­ne­ stra­ne­ Vu­le­ti­ći­iz­Ku­zmi­na­zva­ni­Li­čan­ski,­ov­de­ži­ve­­­od­1756.­go­di­ne.­Ne­znam­ka­ko­smo­do­bi­li­ na­di­mak­Ša­ba­ali­ znam­da­ne­ma­ve­ze­sa­Šva­ba­ma­i­da­su­Ša­ba­ma­zva­li­na­še­pret­ke­od­vaj­ka­da.­Od­dav­ni­na­se­ba­vi­mo­onim­šo­i­ sa­da­ ra­di­mo­ ­a­ to­ je­pro­iz­vod­nja­su­vog­me­sa­ i­ su­ho­me­sna­tih­ pro­iz­vo­da.­Ima­mo­svo­ju­fir­mu­a­­brend­

“But&co”­osno­va­li­smo­pre­ne­ko­li­ko­go­di­na,­ jer­ smo­ se­brat­ i­ ja­ vra­ti­li­ku­ći.­Brat­Mi­len­ko­se,­ina­če,­ško­lo­vao­u­Mo­skvi­ i­Lon­do­nu.­Hte­li­smo­da­po­kre­ne­mo­ne­što­svo­je,­jer­smo­ulo­ži­li­ogrom­na­sred­stva,­trud­i­vre­me­nas­i­na­ših­ro­di­te­lja­–­pri­ča­da­lje­Bra­ni­slav.Nji­ho­va­ po­ro­di­ca­ ima­ oko­ 100­

ju­ta­ra­svo­je­a­uzi­ma­još­­100­ju­ta­ra­ze­mlje­u­za­ku­pu,­pa­su­hte­li­da­za­o­kru­že­pro­iz­vod­ni­ci­klus.­Oni­pro­iz­vo­de­iz­me­đu­95­i­97­od­sto­hra­ne­za­sto­ku­ ­u­po­ro­dič­noj­ ­ far­mi­ko­ja­je­go­di­šnjeg­ka­pa­ci­te­ta­od­1.500­do­1.800­to­vlje­ni­ka.­Me­so­tih­ži­vo­ti­nja­ko­ri­ste­u­pro­iz­vod­nji­su­ho­me­sna­tih­pro­iz­vo­da­ pa­ sa­mim­ tim­ u­ pot­pu­no­sti­ga­ran­tu­ju­za­kva­li­tet­kraj­njeg­pro­iz­vo­da.­­­Ka­da­smo­ušli­u­ovu­pri­ču­bi­lo­

je­to­sa­ide­jom­da­ra­di­mo­ka­ko­Bog­za­po­ve­da.­Ne­ko­ri­sti­mo­ni­trt­nu­so,­star­ter­ kul­tu­re,­ sred­stva­ za­ubr­za­va­nje­zre­nja,­sve­rad­mo­ka­ko­smo­do­sa­da­ra­di­li.­Ne­ma­ro­be­za­na­si­za­pro­da­ju­već­je­sve­isto.­Na­tr­ži­štu­ne­ma­mo­ko­nu­ren­ci­ju­–­hva­li­se­Bra­ni­slav.Već­ ge­ne­ra­ci­ja­ma,­ s­ ko­le­na­ na­

ko­le­no,­po­ro­di­ca­ Jo­va­no­vić­pre­no­si­­taj­nu­pra­vih­uku­sa­Sre­ma­pre­ko­su­ho­me­sna­tih­ pro­iz­vo­da­ ko­je­ iz­ra­žu­ju.­Uz­mno­go­tru­da,­lju­ba­vi­i­pa­žnje­ova­ po­ro­di­ca­ je­ us­pe­la­ da­ sa­ču­va­tu­tra­di­ci­ju­a­su­ho­me­sna­te­pro­iz­vo­de­iz­ra­dju­je­na­pri­ro­dan­na­čin,­baš­ona­ko­ ka­ko­ se­ to­ ne­ka­da­ ra­di­lo­ u­Sre­mu.­­Da­bi­smo­pro­iz­ve­li­sa­vr­šen­ku­

len,­ko­ba­si­cu­ili­ne­ki­dru­gi­pro­iz­vod­po­treb­no­ je­ do­sta­ vre­me­na­ i­ tru­da.­Pro­ces­za­po­či­nje­mo­na­plod­nim­srem­skim­nji­va­ma,­gde­na­ša­po­ro­di­ca­bri­žlji­vo­uz­ga­ja­pše­ni­cu­i­ku­ku­ruz,­ na­ nji­va­ma­ ko­je­ su­ nam­ na­ši­pre­ci­osta­vi­li.­Svi­pro­iz­vo­di­sa­na­ših­po­lja­se­ko­ri­ste­za­is­hra­nu­ži­vo­ti­nja­na­po­ro­dič­noj­far­mi­ko­je­ga­ji­mo­već­sto­ti­na­ma­ go­di­na­ una­zad.­ Upra­vo­me­so­tih­ži­vo­ti­nja­ko­ri­sti­mo­za­na­še­pro­iz­vo­de,­jer­sa­mo­naj­bo­lji­ko­ma­di­me­sa­mo­gu­da­po­sta­nu­deo­na­še­

pa­le­te­pro­iz­vo­da.­Svi­na­ši­pro­iz­vo­di­su­bo­ga­ti­istin­skim­uku­si­ma­pri­rod­no­odi­mlje­nog­i­osu­še­nog­me­sa,­za­či­nje­nog­sa­mo­sa­za­či­ni­ma­iz­na­šeg­kra­ja­i­lju­ba­vlju­ko­ja­je­i­naj­po­treb­ni­ja­da­bi­smo­do­bi­li­ona­što­že­li­mo,­a­to­je­pra­vi­sre­mač­ki­ga­stro­nom­ski­ugo­đaj­ko­ja­sva­kog­uvek­te­ra­da­se­vra­ti­ti­ ova­ko­ iz­ra­dje­nim­ srem­skim­spe­ci­ja­li­te­ti­ma­ ­ –­ po­ru­ču­je­ mla­di­pred­u­zet­nik­iz­La­ćar­ka.­Tra­di­ci­o­nal­nim­ na­či­nom­ pro­iz­

vod­nje,­ sma­tra­ Bra­ni­slav­ Jo­va­no­vić,­ svo­je­ pre­hram­be­ne­ su­ho­me­sna­te­pro­iz­vo­de­su­“po­di­gli­na­vi­ši­ni­vo”.­ Im­ple­men­ti­ra­li­ su­ ­ HACCP­

stan­dard,­ na­rav­no,­ mak­si­mal­no­po­štu­ju­Za­kon­o­bez­bed­no­sti­hra­ne,­ ima­ju­ za­tvo­ren­ ci­klus­ pro­iz­vod­nje,­ a­ cilj­ po­ro­dič­ne­ fir­me­ Jo­va­no­vi­ća­je­da­lja­pro­mo­ci­ja­pro­iz­vo­da­na­saj­mo­vi­ma­u­ze­mlji­i­ino­stran­stvu.­Ne­dav­no­su­uče­stvo­va­li­na­Saj­mu­hra­ne­i­vi­na­u­Mo­sta­ru,­na­po­ziv­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je.­Tu­ su­ ­ oslu­šni­li­ tr­ži­šte,­ raz­me­ni­li­is­ku­stva­ i­upo­zna­li­po­slov­ne­ lju­de­što­ je­ve­o­ma­va­žno­za­sva­kog­ko­se­ba­vi­ne­kim­bi­zni­som.­­­­­­

­ Tekst:­S.Đa­ko­vić­ Fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

LA­ĆA­RAK­•­BRA­NI­SLAV­JO­VA­NO­VIĆ­ŠA­BA­O­SVOM­ŠKO­LO­VA­NJU­I­PO­VRAT­KU­U­SE­LO­

Sa­tri­di­plo­me­u­po­ro­dič­nom­bi­zni­suMno­go­je­bo­lje­ima­ti­pri­vat­ni­po­sao­ko­ji­ti­omo­gu­ća­va­da­u­bi­lo­kom­mo­men­tu­ot­pu­tu­ješ­gde­že­lim,­ne­go­ra­di­ti­za­dru­ge.­Ja­sam­imao­sre­ću­da­pro­pu­tu­jem­svet­za­hva­lju­ju­ći­po­slu­i­lič­nim­fi­nan­si­ja­ma.­Sad­ne­ose­ćam­da­ži­vim­u­se­lu­jer­mi­mo­je­mo­guć­no­sti­do­zvo­lja­va­ju­da­sed­nem­u­auto­i­za­krat­ko­vre­me­bu­dem­u­Be­o­gra­du­ili­ot­pu­tu­jem­gde­ho­ću­–­ko­men­ta­ri­še­Bra­ni­slav­Jo­va­no­vić­­

Ni­sam­se­po­ka­jao­­Mno­go­bo­lje­je­ima­ti­pri­va­

tan­bi­znis­na­pe­ri­fe­ri­ji­gra­do­va­ne­go­ra­di­ti­za­dru­ge.­Ži­vim­ta­ko­da­ne­ose­tim­da­sam­u­se­lu.­Kad­oba­vim­po­slo­ve­za­45­mi­nu­ta­mo­gu­da­odem­do­No­vog­Sa­da­ ili­ Be­o­gra­da­ što­ je­ pred­nost­u­od­no­su­na­dru­ge­–­oce­nju­je­Jo­va­no­vić,­či­ja­po­ro­dič­na­fir­ma­ je­ ­ dr­žav­ne­ sub­ven­ci­je­ko­ri­sti­la­ sa­mo­ zbog­ grad­nje­objek­ta­u­ko­ji­je­ulo­že­no­pre­ko­20­mi­li­o­na­di­na­ra­a­oko­10­od­sto­te­su­me­su­sred­stva­po­kra­jin­skih­sub­ven­ci­ja.

Na­ovo­go­di­šnjem­Me­dju­na­rod­nom­ po­ljo­pri­vred­nom­ saj­mu­ u­No­vom­ Sa­du­ la­ća­rač­ki­ “But&co”,­či­ji­je­je­dan­od­vla­sni­ka­Bra­ni­slav­Jo­va­no­vić­Ša­ba,­osvo­jio­je­ne­ko­li­ko­ vr­hun­skih­ pri­zna­nja:­ ve­li­ku­zlat­nu­me­da­lju­ za­ srem­sku­ šun­ku,­zlat­nu­me­da­lju­za­srem­ski­ku­len,­pla­ke­te­za­kva­li­tet­i­bron­za­nu­me­da­lju­za­srem­sku­ko­ba­si­cu.­­ Od­ 2010.­ go­di­ne­ na­ te­ri­

to­ri­ji­ Sre­ma­ i­ Sr­bi­je­ ni­je­ bi­lo­

pod­ne­tih­zah­te­va­da­ne­ko­bu­de­ovla­šće­ni­pro­iz­vo­djač­pro­iz­vo­da­od­me­sa­sa­za­šti­će­nim­ge­o­graf­skim­po­re­klom.­Mi­ smo­zah­tev­pod­ne­li­ pre­ ne­ko­li­ko­ go­di­nu,­ u­pro­ce­su­smo­ser­ti­fi­ka­ci­je­i­oče­ku­je­mo­ da­ do­bi­je­mo­ po­zi­ti­van­od­go­vor.­Ako­bu­de­ka­ko­oče­ku­je­mo­ bi­će­mo­ pr­vi­ pro­iz­vo­dja­či­pro­iz­vo­da­ od­me­sa­ sa­ za­šti­će­nim­ge­o­graf­skim­po­re­klom–­iz­ja­vio­je­Bra­ni­slav­Jo­va­no­vić.

Me­da­lje­i­pla­ke­te­­

Bra­ni­slav­Jo­va­no­vić­Ša­ba:­šun­ka­mo­ra­do­bro­sa­sa­zre

Me­da­lje­sa­No­vo­sad­skog­saj­ma

Su­ho­me­sna­ti­pro­iz­vo­di

10 19. maj 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NO VI SAD • ODR ŽAN 84. ME ĐU NA ROD NI PO LJO PRI VRED NI SA JAM

U su bo tu, 13. ma ja, u No-vom Sa du je otvo ren Me-đu na rod ni po ljo pri vred ni

sa jam na ko jem na stu pa vi še od 1.500 iz la ga ča iz 60 ze ma lja, a ze-mlja part ner ove go di ne je Bo sna i Her ce go vi na. Sa jam je otvo rio pr-vi pot pred sed nik vla de Ivi ca Da čić ko ji je is ta kao da je “po ljo pri vre da

je dan od naj ve ćih po ten ci ja la pri-vred nog raz vo ja Sr bi je i da će vla da na sta vi ti da po ma že ka ko po ljo pri-vred ne pro iz vo đa če ta ko i pre ra đi-vač ku in du stri ju”.

Agen ci ja za ru ral ni raz voj Gra-da Srem ska Mi tro vi ca or ga ni zo va-la je po se tu ovo go di šnjem Saj mu. Obez be đe ne su ula zni ce i auto-

bu ski pre voz za sto ti nak po ljo pri-vred ni ka, iz pet na e stak se la sa te-ri to ri je Gra da Srem ska Mi tro vi ca.

-Iza bra li smo ne de lju 14. maj, ka da je ne rad ni dan, i ka da po ljo-pri vred ni ci ima ju naj ma nje po sla na svo jim ima nji ma. S ob zi rom na iz u zet no ve li ko in te re so va nje mi tr-o vač kih po ljo pri vred ni ka, obez be di li smo i do dat nih sto ula zni ca i do-dat ni pre voz, ta ko da će mo Sa jam po se ti ti i još je dan dan do pet ka, 19-tog, ka da je za tva ra nje. Sa za-do volj stvom mo gu da ka žem da su ko men ta ri po ljo pri vred ni ka po zi tiv-ni i da im je po se ta Saj mu naj vi še zna či la što su mo gli da vi de i na ba ve opre mu i me ha ni za ci ju po po volj nim sa jam skim ce na ma, a po tom i kon-ku ri šu za po vrat de la sred sta va kod Po kra jin skog se kre ta ri ja ta ili kod Mi ni star stva za po ljo pri vre du. Da-nas saj mo vi ni su sa mo me sto gde ne što mo že da se ku pi ili pro da, saj-mo vi su ber ze in for ma ci ja gde mo že da se stu pi u kon takt sa raz li či tim su bjek ti ma iz obla sti agra ra i ru ral-nog raz vo ja, ta ko da smo i mi kao

Agen ci ja za ru ral ni raz voj is ko ri sti li pri li ku da an ke ti ra mo iz la ga če i pro-ve ri mo za in te re so va nost za uče šće na po ljo pri vred nom saj mu ko ji pla-ni ra mo da na je sen or ga ni zu je mo u na šem gra du, na mi tro vač kom hi po-dro mu - re kao je Pe tar Sa mar džić, di rek tor Agen ci je agen ci je za ru ral ni raz voj Gra da Srem ska Mi tro vi ca.

Po se ti o ci 84. Me đu na rod nog po-ljo pri vred nog saj ma su u pri li ci da pre mi jer no na štan du “Al mex” vi-de kom bajn za še ćer nu re pu Ter ra Dos T4. Taj kom bajn po sta vio je no ve stan dar de u ra du s ob zi rom na od lič ne re zul ta te u do sa da-šnjem ra du, a ce na mu je 700.000 evra+PDV.

Za hva lju ju ću je din stve nom si-ste mu Easy Lift Hol mer ga ran tu je naj bo lje re zul ta te u va đe nju še ćer-ne re pe. Za hva lju ju ći ma loj ma si kon struk ci je u ra du je obez be đe no oču va nje ze mlji šta usled sma njeng pri ti ska na pod lo gu. Ter ra Dos T4 iz-dva ja se i po to me što ima tri oso-vi ne. No vi kon cept ša si je sa in te gri-sa nim sen zo rom na gi ba obez be đu je sta bil nost u svim si tu a ci ja ma, a in-te li gent ni si stem Hol mer Eco Po wer do pri no si naj bo ljim per for man sa ma uz sma nje nu po tro šnju go ri va.

Po gon na Ter ra Dos T4 obez be-đu je Mer ce des Benz še sto ci lin drič ni mo tor ko ji ima mak si mal no 625 KS. Mo tor ka rak te ri še vi sok obrt ni mo-ment ko ji do sti že na ma lom bro ju obr ta ja što uti če ka ko na sma nje nu po tro šnju go ri va ta ko i na sma nje-nu bu ku u ka bi ni što er go nosmski stan dard po di že na vi ši ni vo. Po tro-šnja go ri va ovog kom baj na u ve o-ma zah tev noj ener get skoj ope ra ci ji je oko 30 li ta ra po hek ta ru.

Bun ker za slat ki ko ren je za pre-mi ne 30 to na a nje go vo pra žnje nje se po sti že pre ko ele va to ra za sa mo 55 se kun di.

Sa nja Mi haj lo vić

Bik po ime nu Ko kan naj ve će je ži vo gr lo sto ke iz lo že no na 84. Me đu na rod nom po ljo pri vred nom saj mu i pra vi je ukras šta le No vo-sad skog saj ma, u ko joj je pri vre-men sme štaj na šlo sto ti nak naj-kva li tet ni jih kra va i bi ko va . Ko-ka nov vla snik je Ne nad Ni ko lić iz se la Ba ti nac kod Ću pri je, ko ji za svog go ro sta sa, od cir ka dve to ne, ka že da je "iz u zet no mi ro-lju bi va i umi lja ta ži vo ti nja".

To po tvr đu je i či nje ni ca da je Ne na dov dva na e sto go di šnji sin za pla kao ka da je sa znao da je Ko-kan pri ja vljen za auk cij sku pro da-

ju sto ke, jer je za vo leo tog do bro-ćud nog bi ka.

– U po sled nje tri go di ne Ko-kan slu ži sa mo za iz lo žbu. Mo-gao bi da se ko ri sti i za ve štač ku oplod nju, ali ne ma za in te re so va-nih za ku po vi nu se me na, pa ga i ne ko ri sti mo u te svr he – na vo di Ni ko lić, do da ju ći da je po čet na pro daj na ce na na auk ci ji sto ke za naj ve ćeg bi ka iz nje go ve šta-le 4.500 evra.

Ko kan, po re či ma nje go vog vla sni ka, dnev no po je de oko 15 ki lo gra ma kon cen tra ta i si la že po že lji.

Pred sta vi lo se 1.500 iz la ga ča iz 60 ze ma lja

Iz lo že na me ha ni za ci ja

Srem ci u po se ti Saj mu

Pe tar Sa mar džić, di rek tor Agen ci je agen ci je za ru ral ni raz voj Gra da Srem ska

Po nos ov čar ske far me Go ra na Čo li ća iz Bo ga ti ća, kod Šap ca, ovan Mi ća, sa svo jih 167 ki lo gra-ma naj te ži je ovan na ovo go di-šnjem Saj mu. Čo lić je re kao da je ove go di ne pr vi put na No vo sad-skom saj mu spro ve de no i oce nji-va nje za pri plod ni pod mal dak i da je Mi ća pro gla šem šam pi o nom No vo sad skog saj ma u ra si vir ten-

berg. On ka že da je Mi ća star 16 me se ci i da dnev no po je de „ono li-ko ko li ko že li i ko li ko mu se proh-te“. O pro da ji svog mi lje ni ka Čo lić ni ne raz mi šlja, na gla siv ši da je već ne ko li ko pu ta od bi jao iz u zet-no pri ma mlji ve nov ča ne po nu de. Mi ća je pri plod ni ovan i, ka ko re če nje gov vla snik, mak si mal no kva-li tet no oba vlja svoj po sao.

Naj ve ći ovan na Saj mu

Ovan Mi ća te žak 167 ki lo gra ma (fo to No vo sad ski sa jam)

Ko kan ukras stoč ne iz lo žbe

Bik Ko kan naj ve će ži vo gr lo (fo to No vo sad ski sa jam)

Naj sku plji kom bajn (fo to No vo sad ski sa jam)

Dra­gan­ To­mić (35) iz Ru me, ni­je­mo­gao­ni­da­na­slu­ti­da­će­se ba vi ti po ljo pri vred nom pro­

iz vod njom. Na kon za vr šne sred nje teh­nič­ke­ško­le,­ži­vot­ga­je­od­veo­na­pot pu no dru gu stra nu. Ra dio je naj­pre go di na ma kao ko no bar, a da nas je za po slen na jed noj ben zin skoj pum­pi.­Ipak,­slu­čaj­je­hteo­da­se­uz­sve­to,­Dra­gan­već­de­set­go­di­na­uspe­šno­ba vi i pro iz vod njom ra sa da. Tre nut no se u nje go vim u pla ste ni ci ma po vr­ši ne 1.000 kva drat nih me ta ra, na la zi 40.000 stru ka pa pri ke, 30.000 stru­ka pa ra daj za, 4.000 kra stav ca, oko 4.000 ra sa de ce le ra.

­ Ovom pro iz vod njom se u po­sled njih 5 go di na ba vim ozbilj ni je i­ in­ten­ziv­ni­je.­ Sve­ je­ po­če­lo­ na­ ini­ci ja ti vu ro di te lja mo je su pru ge. Plac ko ji po se du jem je po vr ši ne 13 ari i oni­ su­ nam­ pred­lo­ži­li­ da­ po­ku­ša­mo­sa jed nim pla ste ni kom ra sa da pa­pri ke. Ta ko je i kre nu lo, da bi se iz go di ne u go di nu broj pla ste ni ka uve­ća­vao­ i­ sa­da­ ima­mo­ 13­ pla­ste­ni­ka.­Po red pla ste ni ka u na šem dvo ri štu, po di gao sam pla ste ni ke i u dve kom­šij ske ba šte, ta ko da je ukup na po­vr ši na pod pla ste ni ci ma, 10 ari. Na po­čet­ku­nam­je­bi­lo­ja­ko­te­ško,­jer­je­sve što je ve za no za ovaj po sao, me­ni bi lo ne po zna to. Ma lo je bi lo onih ko­ji­ su­že­le­li­da­nam­ne­što­oko­ove­pro­iz­vod­nje­ka­žu­i­ot­kri­ju,­pa­sam­se­po­sve­tio­ struč­noj­ li­te­ra­tu­ri.­ Pot­pu­no­sam­ se­ pre­dao­ iz­u­ča­va­nju­ i­ uče­nju­o sve mu što se od no si na ovu pro iz­vod­nju­i­broj­ni­ča­so­pi­si­i­knji­ge­ko­je­se­na­ovu­oblast­od­no­se,­či­ne­da­nas­mo­ju­pra­vu,­ve­li­ku­kuć­nu­bi­bli­o­te­ku,­go vo ri Dra gan.

Od ove go di ne svo ju ra sa du vi še ne pro da je na pi ja ci. Kup ci zna ju za

nje ga i za kva li tet ra sa de ko ju pro iz­vo di, pa jed no stav no do la ze sa mi na kuć­nu­adre­su.­­­Sva­ke­go­di­ne­po­ve­ća­va­mo­pro­

iz vod nju i uba cu je mo no ve sor te. Ra­dim­11­ sor­ti­ pa­ra­daj­za,­od­do­ma­ćih­do hi brid nih sor ti, 7 vr sta pa pri ke, 2 vr ste kra sta va ca. Sve naj pre od ra­dim za se be da bih vi deo ka kvog je kva­li­te­ta­i­tek­ta­da­se­od­lu­ču­jem­na­pro da ju za in te re so va nim kup ci ma. Uvek da jem i sa ve te o to me ka kav je struk, ka ko da se vo di i sl. Lju di ma­hom­ tra­že­ ne­ke­ sta­re­ sor­te­ ko­je­su­već­pre­va­zi­đe­ne,­ali­ka­da­pro­ba­ju ono što pro iz vo dim, sve se me nja. Bi lo je i onih ku pa ca ko ji su pri pr vom do la sku ima li do sta ne po ve re nja, ali su se br zo uve ri li u kva li tet ko ji nu­di­mo­i­vra­ća­ju­nam­se­stal­no.­Ste­kli­smo po ve re nje kod lju di i to je naj va­žni­je.­Sa­mo­do­bra­ ra­sa­da­ i­ kva­li­tet,­za­do­bi­ja­ju­i­dr­že­kup­ca.­

Naj bo lji mar ke ting, go vo ri Dra­gan, bi le su pre po ru ke ko je su nji ho­vi kup ci pre no si li i ši ri li pre ma svo jim pri­ja­te­lji­ma,­ po­zna­ni­ci­ma.­ Is­ti­če­ da­su­vo­di­li­ra­ču­na­i­o­to­me­da­for­mi­ra­ju­ce­ne­ko­je­bi­bi­le­svi­ma­pri­stu­pač­ne.­Ve­ći­na­ ku­pa­ca­ ko­ji­ do­la­ze­ kod­ po­ro­di­ce­To­mić,­su­ lju­di­sta­ro­sti­od­50­go­di­na­pa­na­vi­še.­Bu­de­i­mla­đih,­ali­sta ri ji svet pre o vla da va. ­­ Va­žno­ mi­ je­ da­ ku­pac­ od­ mo­

je­ ra­sa­de­mo­že­ da­ do­bi­je­ i­ ko­li­či­nu­i zdrav, kva li te tan rod. Tu ne sme bi­ti­pre­va­re.­Mo­že­jed­nom,­ali­se­ta­da­sva­ka­pri­ča­za­vr­ša­va.­Kod­ove­pro­iz­vod­nje­ je­ naj­va­žni­je­ da­ ra­sad­ bu­de­zdrav. Od zdra vog ra sa da sve za vi si. Do vo ljan je je dan stres na pa ra daj zu ili pa pri ci i da se to u ve li koj me ri od­ra­zi­na­ko­li­či­nu­plo­da­ko­ji­tre­ba­da­se­do bi je. Kup cu mo ra da se pre da kom­

plet­no­za­šti­ćen,­od­ra­đen­ra­sad,­a­na­nje mu je da lje da ra di, da ga pri hra­ni.­Va­žno­je,­jer­pro­iz­vod­nja­po­či­nje­u­ja­nu­a­ru,­ne­ka­da­i­pre,­uči­ni­ti­sve­da­ra­sad­ne­do­ži­vi­stres,­da­se­sa­ču­va­od­mra­za­i­da­se­oka­li,­ka­ko­bi­bio spre man na spolj ne uslo ve ka da izi­đe­iz­pla­ste­ni­ka.­To­mi­ći­ su­ po­put­ dru­gih­ pro­iz­vo­

đa­ča,­bi­li­pri­mo­ra­ni­da­to­kom­zi­me­i­le de nog ta la sa, mak si mal no za šti te svo je ra sa de i da za gre va ju pla ste­ni ke. Uz stan dard no gre ja nje, ko­ri­sti­li­su­i­to­po­ve­na­bu­tan,­čak­su­se­pa­li­le­ i­ sve­će.­Ra­sa­du­ su­ šti­ti­li­agri­lom,­du­plim­pa­i­tro­du­plim­fo­li­ja­ma­i­us­pe­li­su­da­ra­sa­du­sa­ču­va ju od iz mr za va nja. Da bi ra sad bio zdrav, što je osnov ni pred u slov do­bre­ pro­iz­vod­nje,­ Dra­gan­ ka­že­da je neo p hod na pri me na he mij skih sred stva.

­ Lju di mo ra ju zna ti da je npr. kod hi bri da iz Ho lan di je ko je od nas uzi­ma­ju,­ sa­mo­ se­me­ već­ is­tre­ti­ra­nio,­za­šti­će­no.­Ne­mo­gu­ća­je­da­lja­or­gan­ska pro iz vod nja, jer taj hi brid zah­te va da se iz ve de do kra ja, da mu se­pru­ži­hra­na­ka­ko­bi­se­do­bio­pri­nos­ko­ji­on­mo­že­da­ima.­He­mij­skim­sred stvi ma mo ra da se re a gu je pro tiv po­le­ga­nja,­tru­le­ži,­pla­me­nja­če­i­dru­gih obo le nja.

U vre me ra sa de i nje ne pro da je, To­mi­ći­ma­ rad­ni­ dan­ po­či­nje­ oko­ 6­uju­tro­i­tra­je­do­10­sa­ti­uve­če.­An­ga­žo­va­na­ je­ ta­da­ či­ta­va­ po­ro­di­ca,­ po­čev­ši­od­maj­ke­Dra gi ce­(65),­za­ko­ju­Dra­gan­ka­že­da­je­pra­vi­po­kre­tač­i oslo nac, pa pre ko su pru ge Mir ja ne (36),­ si­no­va­Ne ma nje (13) i ma le­nog Vu ka (4). ­­ Bi­lo­ je­ u­ po­čet­ku­ do­sta­ mu­ke,­

tra­že­nja,­ lu­ta­nja.­ Tru­di­li­ smo­ se­ da­bu­de­mo­dru­ga­či­ji,­da­uvo­di­mo­no­ve­sor­te­ i­ da­ stal­no­ po­di­že­mo­ kva­li­tet.­Ono­što­ni­ka­da­ni­smo,­ni­ti­će­mo­ika­da ra di ti, je ste da va di mo se me iz pa ra daj za pa da ga po no vo sa di mo. Ja­ čak­ imam­ sa­ču­va­ne­ sve­ pra­zne­ke si ce od pre 5 go di na iz ko jih sam se­jao.­U­ovom­tre­nut­ku,­po­što­je­reč­o­ve­li­kim­ko­li­či­na­ma,­pro­iz­vod­nja­ je­pri­lič­no­sku­pa.­Hi­brid­na­se­me­na­pu­no ko šta ju, pa ta ko npr. za 1.000 se men ki tre ba iz dvo ji ti i pre ko 100 evra. Ra di mo sve u sup stra tu u ko je naj pre se je mo, a za tim sle di pi ki ra nje ili­u­ze­mlju­ili­u­ča­še.­Jed­na­ba­la­iza­đe­2.900­di­na­ra,­a­mi­po­tro­ši­mo­po­40 ba la. Gde je još gre ja nje, za li va­nje... Ipak, ovaj po sao je is pla tiv. Mi smo eto us pe li da od jed nog pla ste­ni ka sa ko jim smo kre nu li, na pra vi­mo sve ovo i da da nas ima mo 13 pla­ste­ni­ka.­Vo­di­li­smo­ra­ču­na­o­nov­cu­i­sva ki di nar smo ula ga li da lje u no ve pla ste ni ke i pro iz vod nju. Za to kup ci da nas, po red Ru me, do la ze kod nas i­iz­mno­gih­okol­nih­se­la,­iz­In­đi­je,­pa­čak­ima­i­na­ših­lju­di­ko­ji­ži­ve­u­ino­stran stvu.

Mir ja na i Dra gan go vo re da je, ka­da­su­po­če­li­da­se­ba­ve­pro­iz­vod­njom­ra­sa­de,­kon­ku­ren­ci­ja­bi­la­mno­go­ve­ća.­Ve­ći­nom­su­se­pro­iz­vod­njom­ba­vi­li­sta­ri ji lju di, ko ji su vre me nom pre ki nu li sa ovim po slom. Mla di ne po ka zu ju ne ko

pre­te­ra­no­ in­te­re­so­va­nje­ i­ To­mi­ći­ ka­žu­da­su­oni­po­ro­di­ca­ko­ja­je­u­Ru­mi,­tre­nut­no,­ naj­ve­ći­ pro­iz­vo­đač­ ra­sa­da.­Usled­ve­li­ke­tra­žnje­i­do­stig­nu­tog­kva­li te ta, pla ni ra ju da po dig nu još pla ste­ni ka i da lje pro ši re pro iz vod nju.

­ To nam je ste plan, ali ni ka da ne zna­te­šta­će­bi­ti.­Ove­go­di­ne­je­kar­ton sa la te bio 1.000 di na ra, a ni­ko­ne­mo­že­sa­si­gur­no­šću­da­ tvr­di­ko­li­ka­će­ce­na­bi­ti­na­red­ne­go­di­ne.­To­ dik­ti­ra­ tr­ži­šte.­ Pro­blem­ je­ uvoz­iz­Al­ba­ni­je,­Ma­ke­do­ni­je,­jer­baš­ta­da ka da na pro da ju do spe va na ša ro­ba,­tr­ži­šte­pre­pla­vi­ro­ba­iz­uvo­za­ko ja oba ra ce nu. Pro šle go di ne su pro­iz­vo­đa­či­ u­ Le­skov­cu­ zbog­ ta­kve­si tu a ci je, bi li pri mo ra ni da pro da ju pa ra dajz po ce ni od 7­8 di na ra. Ka­da­bi­dr­ža­va­bar­sma­nji­la­taj­uvoz,­si­gu­ran­sam­da­bi­se­broj­do­ma­ćih­pro­iz­vo­đa­ča­ du­pli­rao.­ Sla­žem­ se­da­ tre­ba­ vo­di­ti­ ra­ču­na­ o­ ku­pov­noj­mo­ći­na­ših­gra­đa­na,­ali­mo­ra­ju­bi­ti­na­ne­ki­na­čin­za­šti­će­ni­i­pro­iz­vo­đa­či.­Ka­da­je­reč­o­tre­nut­nim­ce­na­ma­mog­ra­sa­da,­ce­na­pa­ra­daj­za­ iz­ča­še­je 35 di na ra, a onaj iz ze mlje ko šta 25­di­na­ra.­Ce­na­pa­pri­ke­se­kre­će­od­10 do 25 di na ra, kra sta vac je 40, a ce ler ko šta 10 di na ra. Gle dam da ce­ne­bu­du­svi­ma­pri­stu­pač­ne.­

I dok obi la zi mo pla ste ni ke, Dra­gan­i­Mir­ja­na­ka­žu­da­upr­kos­sve­mu­ne­će­ od­u­sta­ti­ od­ ove­ pro­iz­vod­nje.­Odav no su ovaj po sao i za vo le li, a sve­sni­ su­ da­ je­ u­ hra­ni­ bu­duć­nost.­Oče­ku­ju­ sa­mo­ da­ dr­ža­vi­ obez­be­di­po treb ne uslo ve, sub ven ci je, sma nji pa pi ro lo gi ju, ubr za ad mi ni stra tiv­ni­put­pri­kon­ku­ri­sa­nju­za­od­re­đe­ne­kre dit ne li ni je i uve re ni su da bi se ta da ovim po slom ba vi lo mno go vi­še­mla­dih­lju­di.­Do­ta­da,­To­mi­ći­će­i­da­lje­svo­ju­pro­iz­vod­nju­fi­nan­si­ra­ti­ iz­vla sti tih sred sta va i tru di ti se mak si­mal no da oprav da ju po ve re nje ko je su ste kli kod svo jih ku pa ca i da u bu­duć­no­sti­stek­nu­no­ve.­­­ M.­Nin­ko­vić

1119. maj 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

RU­MA­•­PLA­STE­NIČ­KA­PRO­IZ­VOD­NjA­RA­SA­DA,­PO­RO­DI­CE­TO­MIĆ

Do bar ra sad za do bru tr pe zuKod­ove­pro­iz­vod­nje­je­naj­va­žni­je­da­ra­sad­bu­de­zdrav.­Od­zdra­vog­ra­sa­da­sve­za­vi­si.­Do­vo­ljan­je­je­dan­stres­na­pa­ra­daj­zu­ili­pa­pri­ci­i­da­se­to­u­ve­li­koj­me­ri­od­ra­zi­na­ko­li­či­nu­plo­da­ko­ji­tre­ba­da­se­do­bi­je

Dra­gan­To­mić­

Ne ma nja i Vuk na svom za dat ku

Jed na od ra sa de pa ra daj za

Va­žno­mi­je­da ku pac od

mo­je­ra­sa­de­mo­že­da­do­bi­je­i­ko­li­či­nu­i­zdrav,­kva­li­te­tan­rod.­Tu ne sme bi ti pre­va­re.­Mo­že­jed­nom,­ali­se­ta­da­sva­ka­pri­ča­za­vr­ša­va.­Kod­ove­pro iz vod nje je naj va­žni­je­da­ra­sad­bu­de­zdrav.­Od­zdra­vog­ra­sa da sve za vi si

"

12 19. maj 2017.

IZ VOZ I UVOZ AGRA RA SR BI JE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iz voz agrar nih pro iz vo da u 2016. go di ni vre dan 3,2 mi li jar de do la­ra naj ve ći je u eko nom skoj isto ri ji 

Sr bi je,  ima ju ći  u  vi du  to  da  je,  dok je bi la u Ju go sla vi ji, iz vo zi la po ljo pri­vred ne ro be za mi li jar du do la ra, a i de ve de se tih go di na pro šlog ve ka taj obim bio je ma nji ne go 2016. go di­ne. Ipak, to je da le ko od mo guć no sti srp ske po ljo pri vre de jer bi, pro ce nju­je Žar­ko­Ga­le­tin,   di rek tor  sek to ra po ljo pri vre de u Pri vred noj ko mo ri Sr­bi je, na ša ze mlja mo gla da iz vo zi i za de set  mi li jar di  do la ra.  Do bro  je  što ima mo  su fi cit  u  iz vo zu,  ali mi  iz vo­zi mo si ro vi ne za pro iz vod nju hra ne a tre ba lo bi pro iz vo de iz vi ših fa za pre­ra de. Pri me ra ra di, Ho lad ni ja ima po­vr ši na kao Voj vo di na (oko 1,7 mi li o­na het ka ra ob ra di vih nji va) ali sa njih izu vo zi agrar nih pro izvdoa u vred no­sti od 70 mi li jar di do la ra.

Do­mi­ni­ra­ju­vo­će­i­po­vr­će

U  bi lan su  raz me ne  po ljo pri vre­de i pre hram be ne in du stri je Sr bi je s ino stran stvom u 2016. go di ni ostva­re na  je  vred nost  iz vo za  od  3.209,3 mi li o na USD, što pred sta vlja rast od 11,9 od sto  u od no su na re zul ta te iz 2015.  go di ne,  sa  uče šćem  u  ukup­nom  rob nom  iz vo zu  od  21,6  od sto. Isto vre me no,  vred nost  uvo za  u  vi­si ni od 1.409,8 mi li o na do la ra  je  za 10,7 od sto   ma nja od ostva re nog u 2015. go di ni, sa uče šćem u ukup nom rob nom uvo zu od 7,3 od sto. Su fi cit u spolj no tr go vin skoj  raz me ni  po ljo pri­vred no­pre hram be nih pro iz vo da u 2016.  go di ni,  ima  rast  od  39,7  od­sto  i iz no si 1.799,5 mi li o na do la ra, a sto pa po kri ve no sti uvo za iz vo zom je 178,3 od sto.Po sma tra no po od se ci ma SMTK, u 

iz vo zu do mi ni ra ju rob ne gru pe: vo­će  i  po vr će,  sa  ostva re nim  iz vo zom u vred no sti od 806,4 mi li o na do la ra, i  sa  uče šćem  od  5,4  od sto  u  ukup­nom rob nom  iz vo zu  i  ži ta  i pro iz vo­di na ba zi ži ta, u vred no sti od 699,9 mi li o na  do la ra,  sa  uče šćem  od  4,7 od sto  u  ukup nom  rob nom  iz vo zu  i ostva re nim su fi ci tom od 616,2 mi li o­na do la ra.  Po ostva re noj vred no sti u uvo zu naj za stu plje ni ji su od se ci: vo­će  i  po vr će  sa  vred no šću  uvo za  od 297,9 mi li o na do la ra,  sa uče šćem u ukup nom uvo zu od 1,5 od sto i sa su­fi ci tom  u  raz me ni  od  508,6 mi li o na do la ra, kao i ka fa, čaj, ka kao i za či ni u vred no sti od 191,1 mi li o na do la ra, sa uče šćem u ukup nom uvo zu od je­dan od sto.Da bi se po ten ci ja li i pri rod no bo­

gat stvo ko jim Sr bi ja  ras po la že  is ko­ri sti li u pop tu no sti, neo p hod no je iz­me ni ti se tve nu struk tu ru. Re al no bi bi 

lo da Sr bi ja već za de se tak go di na iz­vo zi naj ma nje po mi lion to na pše ni ce sva ke go di ne, tri mi li o na to na ku ku­ru za, 250.000 to na še će ra i 100.000 to na ulja, na vo di Ga le tin. On na vo di da bi Sr bi ja mo gla da iz vo zi  i vo ća i po vr ća u vred no sti od oko 400 mi li o­na do la ra go di šnje, ži ve sto ke i me sa za 250 mi li o na do la ra, vi na iu že sto­kih pi ća za 50 mi li o na do la ra i du va na u vred no sti od oko 20 mi li o na do la ra. Na gla ša va ju ći da Sr bi ja  ima ukup no 5,1 mi li o na  hek ta ra  po ljo pri vred nog ze mlji šta, on je pre ci zi rao da se ob­ra di ve po vr ši ne oko 4,2 mi li o na hek­ta ra,  a  od  če ga  se  čak 95 od sto,  ili če ti ri mi li o na hek ta ra, na la zi u vla sni­štvu pri vat ni ka, a 225.000 hek ta ra ili pet  od sto  u  vla sni štvu  po ljo pri vred­nih pred u ze ća. Na vod naj va mo sa mo 40.000  hek ta ra  po se da  i  kor sti i mo tek oko 600.000 to na mi ne ral nih đu­bri a va, ka že Ga le tin. Da kle, da bi se pro iz vo di la hra na 

pre ma    že lje nim  pro jek ci ja ma,  po­treb no je da se no va pro iz vod nja re­vi ta li zu je i pri la go di po tre ba ma ma lih i sred ni ih ga zdin sa va ve li či ne po se da do 50 hek ta ra.

Od­iz­vo­zni­ka­po­sta­li­uvo­zni­ci­me­ha­ni­za­ci­je

Ina če, ka rak te ri stič no za Sr bi ju je da je ona od iz vo zni ka po ljo pri vred ne me ha ni az ci je  po sta la  njen  uvo znik, jer se pre tri go di ne ostva rio u ovoj de lat no sti  de fi cit  od  123,38 mi li oan do la ra. On se sva ke go di ne po ve ća­va. Ta da je ukup na spolj no tr go vin ska raz me na u ovoj obal sti bi la 208,6 mi­li oan do la ra, od če ga  je  iz voz  izo sio 42,6, a uvoz 167 mi li o na do la ra. Da bi se po ve ća la pro izvdo naj hra ne u ze­mlji, a to zna či da se obez be di do ma­

ća si gu ir nost I iz voz, tre ba lo je da se no vac ume sto u uvoz ma ši na usme ri u  do ma ću  in du stri ju  ko ju  je  tre ba lo re vi ta li zo va ti i ukrup ni ti. Me đu tim, mi to  ni smo  ura di li  već  smo  je  uga si li. Po što  vi še  od  po lo vien  sta nov ni štva ži vi na se lu, I ima ju ma la ga zdin stva, u či jem su po se du par ce le pro seč ne ve li či ne  4,5  hek ta ra  po  po sled njem po pi su  (ali  su  one  objek tiv no  znat­no ma nje) pro iz vod nju ma ši na ako je bud meo ima li u ze mlji tre ba pri la go­di ti nji ho vim po tre ba ma. Naj zna čaj ni ji  pro iz vo di  agrar nog 

po re kla u iz vo zu, to kom 2016. go di­ne su: ku ku ruz mer kan til ni u vred no­sti od 346 mi li o na do la ra, ci ga re te od du va na  u  vred no sti  od  277  mi lion do la ra, ma li na smr znu ta u vred no sti od 248 mi li o na do la ra, pše ni ca mer­kan til na  u  vred no sti  od  134  mi li o­na  do la ra,  ja bu ke  sve že  u  vred no­sti od 127 mi li o na do la ra  i  še ćer od še ćer ne  re pe  ra fi ni ra ni  u  vred no sti od 125 mi li o na do la ra. Na uvo znoj stra ni, me đu agrar nim 

pro iz vo di ma,  do mi ni ra  tra di ci o nal no gru pa  ''ne kon ku rent nih'' pro iz vo da ­ si ro va ka fa u vred no sti od 65 mi li o na do la ra, ba na ne sve že osta le u vred­

no sti od 41 mi lion do la ra i po mo ran­dže sve že u vred no sti od 24 mi li o na do la ra.  Od  osta lih  zna čaj ni jih  pro iz­vo da u uvo zu po treb no je is ta ći: du­van za ci ga re te iži lje ni u vred nost od 87 mi li o na do la ra, pro iz vo di za is hra­nu osta li u vred no sto od 68 mi li o na do la ra, ci ga re te od du va na u vred no­sti od 43 mi li o na USD, eks trak ti ka­fe u vred no sti od 32 mi li o na do la ra, me so svinj sko za mr znu to u vred no sti od  31  mi li o na  do la ra,  svinj sko  me­so  za mr znu to  osta lo  u  vred no sti  od 31 mi li o na do la ra i pre ra đe ni du van, eks trak ti  od  du va na  u  vred no sti  od 34 mi li o na do la ra. 

Po ljo pri vre da Sr bi je ni je ima la kon cept  iz vo zno  ori jen ti sa nog  sek­to ra pri vre de ni u biv šoj SFRJ. Pre ko 50 od sto svo je pro iz vod nje pla si ra la je  na  tr ži ša  biv ših  re pu bli ka.  Spolj­no tr go vin sku  raz me nu  po ljo pri vred­no­pre hram be nih pro iz vo da Sr bi je u pe ri o du pre ula ska u tran zi ci o ni pro­ces  ka rak te ri še  pro seč no  ostva re na vred nost  iz vo za u vi si ni  od oko 400 mi li o na  do la ra,  sa  do stig nu tim  ude­lom  u  iz vo zu  pri vre de  do  25  od sto, pro seč no  ostva re na  vred nost  uvo­za od 460 mi li o na do la ra, sa ude lom od oko 10 od sto u ukup nom rob nom uvo zu pri vre de. Re a li zo va ne re zul ta­te  spolj no tr go vin ske  raz me ne  po ljo­pri vred no­pre hram be nih pro iz vo da, u po me nu tom pe ri o du, ka rak te ri še  i de fi cit od 60 mi li o na do la ra, sa sto­pom po kri ve no sti  uvo za  iz vo zom od 87 od sto.

Po­pra­vlja­se­bi­lans­raz­me­ne

U  tran zi ci o nom  pe ri o du,  per ma­nent nim ra stom iz vo za i po red ve o ma sta bil nog  uvo za,  bi lans  raz me ne  se si ste mat ski po pra vlja, da bi u 2016. go di ni  ostva ri la  naj ve ću,  re kord nu vred nost  iz vo za i su fi ci ta. Rast  iz vo­za je do bio na di na mi ci u po sled njem kvar ta lu 2016. go di ne ka da je po sta­lo  iz ve sno  da  do ma ća  po ljo pri vre da ras po la že pro iz vod nje od 8%), uz po­seb no sti mu la tiv ne efek te ra sta ce na na svet skom tr ži štu. zna čaj nim rob­nim  fon do vi ma  na me nje nim  iz vo zu (po sle pro ce ne ra sta Od 2001. go di ne Sr bi ja ima po zi­

ti van  spolj no tr go vin ski  sal do  u  raz­me ni  sa  EU.  Su fi cit  u  raz me ni  ima ten de ci ju  ra sta  iz  go di ne  u  go di nu, ta ko  da  je  sa  170 mi li o na  do la ra  iz 2001. go di ne, po ve ćan na 1.505 mi­li o na do la ra u 2014. go di ni. U struk­tu ri  iz vo za  po ljo pri vre de  Sr bi je,  EU je  po sled njih  go di na  za stu plje na  sa 47­51 od sto, dok je u struk tu ri uvo za uče šće EU u ra spo nu iz me đu iz me đu 40­60 od sto. U 2016 go di ne na tr ži­šti ma čla ni ca EU iz voz je iz neo 1.454 mi li o na do la ra, uvoz 846 mi li o na do­

la ra,  uz  po zi ti van  sal do  u  vi si ni  od 608 mi li o na do la ra. Struk tu ra iz vo za po ljo pri vred no­pre hram be nih pro iz­vo da Sr bi je pri ka za na po re gi o nal nim eko nom skim in te gra ci ja maBi lans  raz me ne  po ljo pri vre de  i 

pre hram be ne in du stri je Sr bi je sa ze­mlja ma CEF TE u 2016. go di ni po ka­zu je da je ostva ren iz voz u vred no sti od 1.252 mi li o na do la ra, sa uče šćem u  ukup nom  rob nom  iz vo zu  po ljo­pri vre de  od  39  od sto.  Isto vre me no, vred nost  uvo za  u  vi si ni  od  126 mi­li o na do la ra  ima uče šće u ukup nom uvo zu po ljo pri vre de od de vet od sto.  Su fi cit  u  spolj no tr go vin skoj  raz me ni po ljo pri vred no­pre hram be nih pro iz­vo da u 2016. go di ni je iz neo 1.126 mi li o na USD.Po sto je ći  Spo ra zum  o  slo bod noj 

tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom, Sr­bi ja  ne  ko ri sti  do volj no  i  ade kvat no s  ob zi rom  na  zna čaj ne  osci la ci je  u svo joj  po ljo pri vred noj  pro iz vod nji, kao i ka pa ci te te sa ko ji ma ras po la že u pre ra đi vač koj in du stri ji. Pre ma do­sa da šnjim  ostva re nim  re zul ta ti ma  u spolj no tr go vin skoj raz me ni, sa rad nja se mo že okva li fi ko va ti kao ne do volj­no is ko ri šće nom pri li kom po ljo pri vre­de Sr bi je da po ve ća i di na mi zi ra svoj iz voz  i po bolj ša svo ju ukup nu efi ka­snost  u  po slo va nju  agra ra.  U  2016. go di ni ostva re na je vred nost ukup ne raz me ne po ljo pri vred no­pre hram be­nih pro iz vo da  iz ma đu Sr bi je  i Ru ske Fe de ra ci je  u  vi si ni  od  334  mi li o na do la ra.  Ostva re na  je  vred nost  iz vo­za od 321 mi lion do la ra (ima udeo u ukup nom iz vo zu agra ra skrom nih 10 od sto);  uvoz  u  vi si ni  od  42 mi li o na do la ra (sa ude lom u ukup nom uvo zu agra ra od tri od sto, i sa su fi ci tom od 279 mi li o na do la ra.­ B.­Gu­lan

Iz­voz­do­bar,­da­le­ko­od­mo­guć­no­sti­Ana­li­za­spolj­no­tr­go­vin­ske­raz­me­ne­po­ljo­pri­vre­de­i­pre­hram­be­ne­in­du­stri­je­u­2016.­go­di­ne­po­ka­za­la­re­kord­ne­vred­no­sti­iz­vo­za­i­su­fi­ci­ta­ko­ji­iz­no­si­1,6­mi­li­jar­di­do­la­ra­

Pri­me­riPri me ra ra di, u sve tu se na­

vod nja va pro seč no 17 od sto po­vr ši na, a mi ni ka ko da pre đe mo tri od sto! Ina če, nji ve ob ra đu je 408.000  trak to ra  i  oko 25.000 kom baj na ko ji su sta ri oko dve i po de ce ni je u pro se ku! U se zo ni se od tri  trak to ra skla pa je dan da bi mo gao da ode u nji ve i oba vi za da tak.

Naj­ve­ći­part­ne­riNaj zna čaj ni ji  part ne ri  po ljo­

pri vre de i pre hram be ne in du­stri je  Sr bi je  su  po red  ze ma lja EU i ze ma lja za pad nog Bal ka na (CEF TA)  pot pi sni ce  mul ti la te­ral nog  spo ra zu ma  o  slo bod noj tr go vi ni kao i tr ži šte Ru ske Fe­de ra ci je  sa  ko jom  Sr bi ja  ima bi la te ral ni  spo ra zum o  li be ra li­za ci ji  tr go vi ne.  Po me nu ta  tr ži­šta,  u  pe ri o du  ja nu ar­no vem­bar 2016. go di ne, ima ju udeo u ukup noj srp skoj spolj no tr go­vin skoj raz me ni hra ne od 89%, od če ga u ukup nom iz vo zu nji­ho vo uče šće je 97%, a u ukup­nom  uvo zu  nji ho vo  uče šće  iz­no si 72%.

Žar­ko­Ga­le­tin

Mer­kan­til­ni­ku­ku­ruz­me­đu­naj­zna­čaj­ni­jim­iz­vo­znim­pro­iz­vo­di­ma

Po­sta­li­smo­ve­li­ki­uvo­znik­me­ha­ni­za­ci­je

1319. maj 2017.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI:­RU­RAL­NE­SRE­DI­NE­U­SR­BI­JI­2017

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za ko nom o su zbi ja nju ne do pu­šte ne tr go vi ne, ne do pu šte ne špe ku la ci je i pri vred ne sa bo ta­

že (“Slu žbe ni list FNRJ”, broj 26/45, 32/45, 56/46,) od re đe na su de la pri­vred ne sa bo ta že i ka zne za iz vr še nje istih. Ne iz vr ša va nje oba ve za u ot ku­pu po ljo pri vred nih pro iz vo da sma­tra no je kri vič nim de lom pri vred ne sa bo ta že za ko je su iz ri ca ne ka zne li­še nja slo bo de naj ma nje šest me se ci, a u te žim slu ča je vi ma li še nje slo bo de s pri nud nim ra dom naj ma nje go di­nu da na, sa de li mič nom ili pot pu nom kon fi ska ci jom imo vi ne i vre men skom ili traj nom za bra nom ba vlje nja od re­đe nom de lat no šću ili za na tom.

Kri vič nim za ko ni kom (“Slu žbe ni list FNRJ” broj 13/51) i da lje se kao kri vič na de la pro pi su ju ne iz vr ša va­nje oba ve znih is po ru ka po ljo pri vred­nih pro iz vo da. Za ko nom o am ne sti­ji (“Slu žbe ni list FNRJ” broj 15/53) oslo bo đe ni su da ljeg iz dr ža va nja ka­zne od no sno ne iz vr še ne ka zne ni su iz vr ša va ne pre ma li ci ma ko ja su do da na stu pa nja na ve de nog Za ko na osu đe na za kri vič no de lo ne iz vr ša va­nja oba ve znih is po ru ka po ljo pri vred­nih pro iz vo da osim pre ma li ci ma ko ja su osu đe na za na ve de na kri vič na de­la na ka znu stro gog za tvo ra u tra ja­nju vi še od pet go di na i za kri vič no de lo šte to čin stvo u po ljo pri vre di.

Pre ma iz ve šta ju Se kre ta ri ja ta za pra vo su đe i upra vu AP Voj vo di ne upu će nom Dr žav nom se kre ta ri ja­tu za pra vo su đe i upra vu NR Sr bi je (na zah tev Dr žav nog se kre ta ri ja ta od 9. ma ja 1953. go di ne) o kon fi­sko va nom ze mlji štu i imo vi ni iz me­đu 1946­1953. go di ne, u Voj vo di ni je kon fi sko va no 36.689 ka ta star skih ju ta ra ora ni ca, 967 k.j. li va da i pa­šnja ka, 126 k.j. voć nja ka i vi no gra­da, 25 k.j. šu ma i 3.286 k.j. osta log ze mlji šta. Pre ma to me, u pe ri o du od 1946­1953. go di ne kon fi sko va no je u Voj vo di ni cca. 21.500 hek ta ra ob ra­di vog ze mlji šta.

Dru­ga­agrar­na­re­for­ma

Sle de ća agro po li tič ka me ra ko ja je znat no uti ca la na po ve ća nje ze­mlji šta dru štve nog sek to ra, do ne ta je osam go di na po za vr šet ku agrar ne re for me. To je Za kon o po ljo pri vred­nom ze mlji šnom fon du op šte na rod ne imo vi ne i do de lji va nju ze mlje po ljo pri­vred nim or ga ni za ci ja ma („Slu žbe ni list

FNRJ”, broj 22/53) iz 1953. go di ne, ko jim je ogra ni čen in di vi du al ni po sed ob ra di vog po ljo pri vred nog ze mlji šta na 10 hek ta ra po do ma ćin stvu. Sop­stve ni ci či je je ze mlji šte na osno vu ovog za ko na po sta lo op šte na rod na imo vi na ima li su pra vo na na kna du za to ze mlji šte. Na kna da se is pla ći­va la u ro ku od 20 go di na bez ka ma­te. Spro vo đe njem ovog za ko na od in di vi du al nih ga zdin sta va na pod ruč­ju Voj vo di ne ot ku plje no je 101.700 hek ta ra.

Ova ko ot ku plje no ze mlji šte do de­lji va no je po ljo pri vred nim or ga ni za ci­ja ma na traj no ko ri šće nje. Pod po ljo­pri vred nim or ga ni za ci ja ma sma tra ne su ze mljo rad nič ke za dru ge, po ljo pri­vred na do bra i dru ge po lo pri vred ne or ga ni za ci je i usta no ve ko je se ba ve po ljo pri vred nom de lat no šću. Za kon o po ljo pri vred nom ze mlji šnom fon du ve zan je za ka rak te ri stič­nu fa zu raz vo ja ju go slo­ven ske po ljo pri vre de, ko­ja se ogle da u po seb noj si tu a ci ji do ko je je do šlo po za vr šet ku agrar ne re­for me u po gle du po se­dov ne struk tu re, a i zbog re or ga ni za ci je se ljač kih rad nih za dru ga. Na i me, po okon ča nju Pr ve agrar­ne re for me na po sed do 10 hek ta ra ot pa da lo je 90,6 od sto svih se ljač­kih ga zdin sta va, dok su po se di pre ko 10 he ka ra pred sta vlja li sa mo 9,4 od sto (po da ci za Ju go sla­vi ju). Da kle, sa mo ma nji broj se ljač kih ga zdin sta­va do šao je pod udar Za­ko na o po ljo pri vred nom ze mlji šnom fon du. Na da­lje, Ured bom o imo vin­skim od no si ma i re or ga­ni za ci ji se ljač kih rad nih za dru ga, ko ja je do ne ta ne po sred no pre Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji šnom fon du (Ured ba je do ne ta apri la 1953. go di­ne, a Za kon ma ja iste go di ne), omo­gu će no je čla no vi ma rad nih za dru ga da na pu ste or ga ni za ci ju i pre is te ka ro ka od tri go di ne, ko ji je bio pred vi­đen za dru žnim pra vi li ma. Ve li ki deo, pre sve ga, imuć ni jih se lja ka, is tu pio je iz za dru žnog član stva. Da je do tog istu pa nja do šlo pod uslo vi ma do ta da­šnjeg mak si mu ma (20 hek ta ra), se­ljač ke rad ne za dru ge, a u nji ma broj­ni bez ze mlja ši i sit ni se lja ci, osta li bi sa vr lo ma lo ze mlje. Na taj na čin, pre o sta lim za dru ga ma je omo gu će no da na sta ve rad na no vim osno va ma. To je ustva ri i bio smi sao do no še nja no ve agrar ne re for me.

Ku­po­vi­na­ze­mljeDa lje po ve ća nje po vr ši na dru štve­

nog sek to ra ni je vi še išlo za kon skim za hva ti ma, već kao po sle di ca dru­štve no­eko nom skih pro me na na se­lu. Ono je oba vlja no: ku po vi nom od in di vi du al nih po nu đa ča, pri vo đe njem ze mlji šta kul tu ri (osva ja njem no vih po vr ši na), za hva ta njem vi ško va ze­mlji šta pri li kom spro vo đe nja ko ma­sa ci je, ot kri va njem uzur pi ra nog ze­mlji šta i pri hva ta njem na pu šte nog ili da ri va nog ze mlji šta. U pe ri o du 1957­1975. go di ne fond ob ra di vog ze mlji­šta dru štve nih ga zdin sta va po ve ćan je pu tem ku po vi ne za 229.147 hek­ta ra, osva ja njem no vih po vr ši na za 31.787 hek ta ra i pri pa ja njem uzur­pi ra nih po vr ši na za 19.298 hek ta raa. U pe ri o du 1976­1981. god. dru štve ni sek tor je uve ćan ku po vi nom ze mlji­šta za no vih 35.000 hek ta ra. Naj in­ten ziv ni ja ku po vi na je bi la u pe ri o du 1959­1964. go di ne, upra vo ka da je za po šlja va nje ze mljo rad ni ka van po­ljo pri vre de bi lo ve o ma di na mič no, ali

i ka da je kre dit za ku po vi nu ze mlji šta da van pod naj po volj ni jim uslo vi ma.

Ge­ne­za­na­stan­ka­dru­štve­ne­-­dr­žav­ne­svo­ji­ne

Ako se ima u vi du ge ne za na stan­ka i stal nog po ve ća nja po vr ši na ob­ra di vog po ljo pri vred nog ze mlji šta u dru štve noj svo ji ni, mo gu se raz li ko­va ti če ti ri glav ne osno ve i ne ko li ko pod o sno va:

1. Dr žav na (dru štve na) svo ji na na sta la 1945. go di ne. spro vo đe njem Za ko na o kon fi ska ci ji imo vi ne na rod­nih ne pri ja te lja i Za ko na o agrar noj re for mi i ko lo ni za ci ji. Dr žav na svo ji­na kon sti tu i sa na na 240.000 hek ta ra ob ra di vih po vr ši na.

2. Po ljo pri vred no ze mlji šte pre ne­to u dru štve nu svo ji nu kon fi ska ci jom u pe ri o du od 1947­1953. go di ne po pro pi si ma o oba ve za ma ot ku pa po­ljo pri vred nih pro iz vo da. U dru štve nu svo ji nu pre ne to je oko 21.500 hek­ta ra;

3. Po Za ko nu o po ljo pri vred nom ze mlji šnom fon du iz 1953. go di ne ot­ku plje no je i do de lje no po ljo pri vred­nim or ga ni za ci ja ma 101.700 hek ta ra ob ra di vog po ljo pri vred nog ze mlji šta;

4. Od 1954. go di ne po ve ća nje ob ra di vog po ljo pri vred nog ze mlji šta oba vlja no je uglav nom ku po vi nom od pri vat nog sek to ra ili osva ja njem no vih po vr ši na, za hva ta njem vi ško va ze mlji šta u po stup ku ko ma sa ci je, ot­kri va njem uzur pa ci je i pri hva ta njem na pu šte nog ili da ri va nog ze mlji šta. Na taj na čin dru štve na svo ji na je po­ve ća na za oko 300.000 hek ta ra;

No va agrar na re for ma ko ja tre ba da se spro ve de u sa vre me nim dru­štve no­eko nom skim od no si ma, tre ba da is pra vi ne prav de iz pro šlo sti od­no sno pro šlih agrar nih re for mi. Da bi

bi la pra ved na tre ba da ima obr nu ti pra vac i smi sao ne go do sa da šnje re­for me.To zna či ne po društvlja va nje već ja ča nje pri vat nog sek to ra, pri­vat ne ini ci ja ti ve ja ča nje po ro dič nog ga zdin stva. Is ho di šte kod to ga tre ba da bu de upra vo ge ne za na stan ka du­štve ne od no sno dr žav ne ze mlje.

Usva ja njem Za ko na o na či nu i uslo vi ma pri zna va nja pra va i vra ća­nju ze mlji šta ko je je pre šlo u dru­štve nu svo ji nu po osno vu po ljo pri­vred nog ze mlji šnog fon da i kon fi­ska ci jom zbog ne iz vr še nih oba ve za iz oba ve znog ot ku pa po ljo pri vred nih pro iz vo da (“Slu žbe ni gla snik RS”, broj 18/91) stvo re ne su mo guć no sti da se ra ni jim sop stve ni ci ma i nji ho­vim na sled ni ci ma vra ti ze mlji šte od u­ze to 1953. go di ne spro vo đe njem Za­ko na o po ljo pri vred nom ze mlji šnom fon du, kao i ze mlji šte kon fi sko va no od 1947­1953. god. po pro pi si ma o oba ve znom ot ku pu. Ka da je pret hod­na po li tič ka struk tu ra ima la sme lo sti da vra ti ze mlju biv šim vla sni ci ma, i to u ne vre me, od no sno u vre me naj­ve ćih is ku še nja za srp ski na rod­dru­štve nih, eko nom skih, pre sve ga etič­kih i mo ral nih, po sta vlja se pi ta nje za što se sa re sti tu ci jom ze mlji šta i re sti tu ci jom či ta ve na ci o na li zo va ne imo vi ne ne na sta vi. Ini ci ja ti va da se vra ti kon fi sko va na ze mlja je po te kla od se lja ka iz Bač kog Pe trov ca, ko ji su 1991. go di ne pr vi de mon stra tiv no po se ti li po kra jin skog mi ni stra za po­ljo pri vre du i tra ži li da im se nji ho va ze mlja bez u slov no vra ti. Bi li su pri­jat no iz ne na dje ni ka da im je re če no da su u pra vu i da će im se ze mlja vra ti ti. To je i ura đe no.

No­vi­ve­tro­vi­po­sa­la­ši­ma

Po voj vo đan skim sa la ši ma po če li su da du va ju no vi ve tro vi. Pot pu no je već sa zre lo ube dje nje da se mo ra vra ti ti i ze mlji šte od u ze to po osta lim osno va ma, pri če mu tre ba po što va ti ge ne zu na stan ka te dru štve ne od no­sno dr žav ne svo ji ne što će bi ti pred­u slov pra ved no sti, bez bed no sti i mi ra u ze mlji. U Voj vo di ni bi tre ba lo da se vra ti čak 240.000 hek ta ra ob ra di vih pov ši na ze mlji šta ko je su na ci o na li­zo va ne u Pr voj agrar noj re for mi­ve­le po sed ni ci ma, vred nim se lja ci ma, ver skim za jed ni ca ma. Da bi se ovo ze mlji šte za šti ti lo od spe ku la ci ja, ar če nja, me še ta re nja ne le gal nog i sum nji vog ka pi ta la i ne lo jal ne tr go­vi ne, ova ze mlja je l992. go di ne na osno vu ini ci ja ti ve Re pu blič kog mi ni­stra za po ljo pri vre du sta vlje na pod za šti tu dr ža ve. Bi lo je ra znih pred lo­ga šta ra di ti sa tom ze mljom. Ipak, bi la je od lu ka, pre sve ga, ze mlju tre ba od mah vra ti ti onim od ko jih je uze ta. Ne sa mo zbog to ga što je ote to pro kle to, već da se na sta­vi sa stva ra njem no vog­pra ved nog am bi jen ta na se lu. To će uosta lom bi ti i osnov ni uslov kod uklju či va­nja ze mlje Sr bi je u raz ne europ ske i

dru ge in te gra ci je. Naj pre re sti tu ci ja pa tek on da li ci ta ci ja o ono me što će osta ti. Na rav no da se ne mo že vra ti ti imo vi na gra đa ni ma stra nih ze ma lja. Nji ho vo obe šte će nje je re še no do ku­men ti ma o rat nim re pa ra ci ja ma. To ze mlji šte je bi lo na me nje no pre vas­hod no za spro vo đe nje unu tra šnje ko lo ni za ci je. Upra vo zbog to ga ko­lo ni ste i nji ho ve po tom ke tre ba pi ta ti i da nas, šta ra di ti sa tom ze mljom. No vi ja isto ri ja ni je bi le imu na na van­red ne, kri zne do ga đa je, ra zna rat­na pre vi ra nja, eg zo dus na ro da. Sve to se mo že de li mič no ubla ži ti in ter­ven ci jom iz fon da ta ko zva ne dr žav ne ze mlje, kao što se mo gu ubla ži ti i po­sle di ce ra znih ne u spe šnih in te gra ci ja i dez in te gra ci ja kod stva ra nja agro­kom plek sa u na šoj ze mlji, pri ča Kiš­ge ci. Tu su i ra zni teh no lo ški aspek ti kod oču va nja ve li kih ze mlji šnih ce­li na, ve li kih kom plek sa, kao što je se me nar ska pro iz vod nja, pri me na na u ke u prak si i sa vre me na me ha ni­za ci ja. Tu je i aspekt bez bed no sti i si­gur no sti snab de va nja pre hram be nim pro iz vo di ma u van red nim okol no sti­ma. Svi ti ar gu men ti tre ba da osta nu u dru gom pla nu. Pri o ri tet osta je ipak im pe ra tiv ­ vra ti ti ze mlju biv šim vla­sni ci ma. Oni će naj bo lje zna ti šta sa tom ze mljom ra di ti.

Agrar­ne­re­for­me­u­bu­duć­no­sti

Ako su agrar ne re for me po sto ja­le ve ko vi ma, mo že se pret po sta vi ti da im ni je do šao kraj. Ta kve pret po­stav ke se mo gu za sni va ti na okol no­sti ma da je do sa da šnja pri va ti za ci ja po ljo pri vre de Sr bi je odra ]e na vr lo sti hij ski, ne struč no i da je pro te kla u du hu kon cen tra ci je i cen tra li za ci je ve li kih ga zdin sta va kod de se tak vla­sni ka. Ni je is po što va la spe ci fič no sti iz ge ne ze na stan ka dru štve ne i dr žav ne svo ji ne, te se iz de ša va lo da ze mlju na me nje nu ko lo ni sti ma za u zi ma ju po no vo ve le po sed ni ci na spor nim li­ci ta ci ja ma, a rad ni ke ­ po tom ke tih ko lo ni sta osta vlja na ima nju ne zbri­nu te bez za po sle nja. Pri va ti za ci jom se ni je po bolj ša la ni svo jin ska struk­tu ra u po ljo pri vre di. Pro seč na ve li či­na ga zdin stva i da lje osta je 3,5 hek­ta ra. Ta po vr ši na ne mo že da obez be­di ni rad, ni do ho dak za eg zi sten ci ju ma log po ljo pri vred nog do ma ćin stva. Ma li agrar ni bu džet ni je do vo ljan da obez be di ade kvat nu so ci jal nu bri gu o ta kvim, naj če šće sta rač kim po ro­di ca ma.

Isto ri ja je maj ka mu dro sti. Upra vo mu drost je po treb na i da nas da ne bi po na vlja li gre ške iz pro šlo sti. Iako je pri va ti za ci ja ve li kih dru štve nih ga­zdin stva pri kra ju, osta je još kao ko rek tiv ni fak tor ta ko zva no dr žav no ze mlji šte ko je smo za šti ti li u na me­ri da se is pra ve gre ške pro šlo sti ali i even tu al ne gre ške sa da šnjo sti.

(Na­sta­vi­će­se)

AGRAR­NE­RE­FOR­ME­JU­ČE,­DA­NAS­I­SU­TRA­(2)

Kon­fi­ska­ci­ja­imo­vi­ne­zbog­ne­iz­vr­še­nja­oba­ve­zePi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Ko­lo­ni­za­ci­ja­u­Sr­bi­ji

Po što su mno gi vla sni ci po­be gli iz Sr bi je u Tur sku, na nji ho ve po se de je na gr nu lo mno go lju di iz pa siv nih kra je­va no ve dr ža ve. Go di ne 1920. do ne ta je Ured ba o na se lja va­nju ju žnih kra je va. Pred vi đe no je: sva ka po ro di ca do bi je po pet hek ta ra ze mlje, plus sva ki ože nje ni član još če ti ri hek ta ra, a sva ki mu ški neo že nje ni sta­ri ji od 21 go di ne po tri het ka ra, onaj iz me đu 16 i 21 go di ne dva hek ta ra, a de ca, udo vi ce, đa ci po je dan hek tar; sva ki ko lo nist do bio je još dva het ka ra ze mlje za po šu mlja va nje i dva hek ta ra za vi no grad. Na kon 3­10 go di na pri mer nog ra da ko lo ni sta je po­sta jao pot pu ni vla snik ze mlje. Do 1933. go di ne za ko lo ni za ci­ju je sta vlje no na ras po la ga nje 289.843 hek ta ra dr žav ne, na­pu šte ne, ne po treb ne ze mlje iz agrar ne re for me.

Efek­ti­agrar­ne­re­for­me­u­SHS

Kraj nji efek ti agrar ne re for­me zbir su po volj nih i ne po volj­nih re zul ta ta: po volj no je što je uni šten fe u dal ni si stem u ci je loj ze mlji i što je zna ča jan broj se lja ka do bio ze mlju, a ne po­vo ljan što je naj ve ći broj njih do bio ma lo ze mlje pa ni je re­šen pro blem agrar ne pre na­se lje no sti. Ukup no je raz de­lje no 1.500.000 hek ta ra na 18.759 do bro vo ljač kih po ro­di ca, 6.788 ko lo ni sta i 186.000 lo kal nih in te re se na ta.

14 19. maj 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PROG­NO­ZNO­-­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA­VOJ­VO­DI­NE

Na pod ruč ju Sr bi je use vi pše­ni ce se na la ze u fa zi od po ja­ve li sta za sta vi ča ra do po čet­

ka cve ta nja (39­61 BBCH). U pe ri o du cve ta nja pše ni ce, u

vla žnim uslo vi ma, mo že do ći do in­fek ci je kla sa glji vom ko ja pro u zro­ku je fu za ri o zu kla sa, od no sno štu­rost kla sa (Fu sa ri um gra mi ne a rum). Ovo je jed no od naj de struk tiv ni jih obo lje nja str nih ži ta. Bo lest do vo di do sma nje nja pri no sa i kva li te ta zr­na. Po se ban zna čaj ove glji ve je u nje noj spo sob no sti da na obo le lim zr ni ma sin te ti še mi ko tok si ne ko ji su ve o ma štet ni po zdra vlje lju di i ži­vo ti nja.

U ci lju spre ča va nja in fek ci ja i sin­te ze mi ko tok si na me re za šti te tre ba spro ve sti na sa mom po čet ku cve ta­nja, ka da 5% kla so va iz ba ci pra šni­

ke ne kim od sle de ćih fun gi ci da:

­ Pro sa ro 250­EC (te bu ko na zol + pro pi ko na zol) 0,75­1 l/ha

­ Za mir 400 EW (pro hlo raz+te­bu ko na zol) 0,75­1 l/ha

­ Bum per P (pro hlo raz + pro pi­ko na zol) 0,75 – 1 l/ha

­ Cel lo (te bu ko na zol + pro ti o ko­na zol + spi rok sa min) 1,25 l/ha

­ Osi ris (epok si ko na zol + met ko­na zol) 1,5 – 2,5 l/ha

­ An tre plus (te bu ko na zol+ti o fa­nat­me til) 1,5 l/ha

­ Du ett ul tra (ti o fant me til + epok si ko na zol) 0,4­0,6 l/ha

Za šti ta ja bu ke

Na pod ruč ju Sr bi je ja bu ke se na­la ze u fa zi raz vo ja plo do va, plo do­

vi do sti gli ve li či nu do 10 mm (71 BBCH).

Do kra ja ne de lje na ja vlje no je ne sta bil no vre me sa pa da vi na ma ko je će do ve sti do oslo ba đa nja ve li­kog bro ja asko spo ra, kao i do stva­ra nja po volj nih uslo va za in fek ci ju od stra ne pro u zro ko va ča ča đa ve pe ga vo sti li sta i kra sta vo sti plo do va ja bu ke (Ven tu ria ina e qu a lis). Tre­nut no se na la zi mo u ve o ma kri tič­nom pe ri o du za za šti tu ja bu ke od ovog pa to ge na.

U ci lju za šti te li sta i tek za met nu­tih plo do va, pre po ru ču je se pri me na kom bi na ci je sle de ćih pre pa ra ta:

De lan 700 WG, Fi e sta (di ti a non) 700 g/ha

+Pyrus 400 SC, Pe har (pi ri me ta­

nil) 1 l/ha

U za sa di ma ja bu ka re gi stru je se pri su stvo simp to ma pe pel ni ce (Po­dosp ha e ra le u co tric ha). Ra di spre­ča va nja da ljeg raz vo ja ovog pa to­ge na, pre po ru ču je se pri me na sle­de ćeg pre pa ra ta:

Im pact 25 SC (flu tri a fol) 0,02%.

Za šti ta vi no ve lo ze

Na pod ruč ju Sr bi je, u za vi sno sti od sor ti men ta i lo ka li te ta, vi no va lo­za se na la zi u fa zi od če ti ri li sta raz­vi je na do fa ze cvast ja sno vi dlji va (BBCH 14­53).

Na la sta ri ma za ra že nim sa cr nom pe ga vo sti vi no ve lo ze (Pho mop sis vi ti co la) re gi stru je se pri su stvo pik­ni da iz ko jih će u uslo vi ma vla že nja do ći do oslo ba đa nja pik no spo ra.

U za sa di ma gde su re gi stro va ni simp to mi ovog pa to ge na neo p hod­no je iz vr ši ti pre ven tiv ni tret man

pred na ja vlje ne pa da vi ne ne kim od sle de ćih fun gi ci da:

­ Fol pan 50­WP (fol pet) 0,2%­ Man ko gal­80 (man ko zeb) 0,2­

0,25%

Uslo vi su ve o ma po volj ni za raz­voj pe pel ni ce vi no ve lo ze (Un ci nu la ne ca tor). Ovo je ve o ma zna čaj no obo lje nje u na šim vi no gor ji ma, te je neo p hod no pri me ni ti ne ki od re­gi stro va nih fun gi ci da:

Ku mu lus DF, Kos san WG, Mic rot­hiol spe cial dis pers, Thi o vit Jet 80 WG (sum por) 0,4%

Za­šti­ta­ječ­ma

Na pod ruč ju Sr bi je, u za vi sno­sti od ro ka se tve i lo ka li te ta, use vi ječ ma se na la ze u fa zi od po ja ve li­sta za sta vi ča ra do po čet ka cve ta nja

(39­61 BBCH).Fa za cve ta nja ječ ma je ve o ma

ose tlji va fa za na in fek ci ju kla sa glji vom ko ja pro u zro ku je fu za ri­o zu kla sa, od no sno štu rost kla sa (Fu sa ri um gra mi ne a rum). Ovo je jed no od naj de struk tiv ni jih obo­lje nja str nih ži ta. In fek ci ja se ostva ru je u uslo vi ma pa da vi na i vi so ke re la tiv ne vla žno sti va zdu­ha. Bo lest do vo di do sma nje nja pri no sa i kva li te ta zr na. Po se ban zna čaj ovog pa to ge na je u nje­go voj spo sob no sti da na obo le lim zr ni ma sin te ti še mi ko tok si ne ko ji su ve o ma štet ni po zdra vlje lju di i ži vo ti nja.

S ob zi rom da se in fek ci ja ovim pa to ge nom ostva ru je pre ko pra šni­ka neo p hod no je pra ti ti fa ze raz vo ja ječ ma. U ci lju spre ča va nja in fek ci ja i sin te ze mi ko tok si na me re za šti te tre ba spro ve sti na sa mom po čet ku cve ta nja, ka da 5% kla so va iz ba ci pra šni ke ne kim od sle de ćih fun gi­ci da:

­ Pro sa ro 250­EC (te bu ko na zol + pro pi ko na zol) 0,75­1 l/ha

­ Za mir 400 EW (pro hlo raz+te­bu ko na zol) 0,75­1 l/ha

­ Bum per P (pro hlo raz + pro pi­ko na zol) 0,75 – 1 l/ha

­ Cel lo (te bu ko na zol + pro ti o ko­na zol + spi rok sa min) 1,25 l/ha

­ Osi ris (epok si ko na zol + met ko­na zol) 1,5 – 2,5 l/ha

­ An tre plus (te bu ko na zol+ti o fa­nat­me til) 1,5 l/ha

­ Du ett ul tra (ti o fant me til + epok si ko na zol) 0,4­0,6 l/ha.

Sta nje ra tar skih i­vo­ćar­skih­kul­tu­ra

Vi­no­va­lo­za­se­na­la­zi­u­fa­zi­od­če­ti­ri­li­sta­raz­vi­je­na­do­fa­ze­cvast­ja­sno­vi­dlji­va

Pše­ni­ce­se­na­la­ze­u­fa­zi­od­po­ja­ve­li­sta­za­sta­vi­ča­ra­do­po­čet­ka­cve­ta­nja

Simp­tom­pe­pel­ni­ce­na­ja­bu­ci

Fa­ze­raz­vo­ja­ječ­ma

Simp­to­mi­cr­ne­pe­ga­vo­sti­vi­no­ve­lo­ze

Jed na od osnov nih vi tal nih funk-ci ja, neo p hod nih za odr ža va nje ži vo ta, je ste di sa nje. To se de-

ša va auto mat ski, bez uče šća sve-sti.

Je di no se di sa njem će li je or ga ni-zma snad be va ju ki se o ni kom ko ji je neo p ho dan za pre tva ra nje še će ra i dru gih sa sto ja ka hra ne u ener gi ju.

Gra đa raz li či tih de lo va si ste ma or ga na za di sa nje, no sa, gu še, gr-klja na, du šni ka i plu ća ta kva je da obez be đu je mak si mal no do pre ma-nje ki se o ni ka iz va zdu ha u kr vo tok.

Osnov ni or gan za di sa nje su plu-ća. Va zduh udi sa njem kroz nos i usta do spe va u plu ća ko ja svo jim kr vo to kom pre u zi ma ju ki se o nik, a ot pu šta ju ugljen di ok sid, ko ji je ot-pad ni pro iz vod raz me ne ma te ri ja u će li ja ma.

Ki se o nik se kr vo to kom pre no si u osta le de lo ve te la, gde uče stvu ju u pro ce si ma će lij skog di sa nja.

Plu ća

Plu ća su dvoj ni di saj ni or gan, ko ji se za jed no sa sr cem na la zi u grud nom ko šu. Ona su po ob li ku ko nič na i po de lje na u pet re žnje va. Tri se na la ze sa de sne, a dva sa le ve stra ne. U okvi ru ovih re žnje va, sa jed ne stra ne su bron hi je, a sa dru-ge al ve o le, hi lja de si ću šnih me hu ra, ko ji se pu ne va zdu hom.

Za vre me di sa nja ki se o nik ula-zi u plu ća i oda tle u krv. Po vr ši na al ve o la sa dr ži splet krv nih su do va ko ji ukup no pre kri va ju oko 91,5.m2. Krv pu na ki se o ni kom od la zi u sr ce, ko je ga pum pa kroz ar te ri je u će li je. U će li ja ma te la ki se o nik se spa ja sa me ta bo li zo va nim še će rom

ili ma sno ćom, stva ra ju ći ener gi ju, a osta vlja ju ći ugljen di ok sid i vo du kao nus pro duk te. Krv ap sor bu je ovaj ugljen di ok sid i pre no si ga u plu ća, ko ja ga iz ba cu ju iz di sa jem.

Rak plu ća

Sa vre me na me di ci na je po sve ti-la znat nu pa žnju ra ku plu ća, zbog to ga što se ova bo lest na la zi u stal-nom po ra stu.

Pu še nje ci ga re ta je ozna čen kao glav ni uzrok, a epi de mo lo zi tvr de da bi se oko 90 od sto tu mo ra plu ća mo glo spre či ti od ba ci va njem du va-na, uz du van dru gi iza zi vač su po-ve ća ne za ga đe no sti ži vot ne sre di ne i one na rad nom me stu.

Rak plu ća ras pro stra njen je me-đu rad ni ci ma ko ji ru ku ju sa azbe-stom, ru da ri u rud ni ci ma olo va i cin ka.

Kad su u pi ta nju plu ća, po red oči gled nih simp to ma i kao što su ka šalj i za če plje nost plu ća, sluz se če sto ta lo ži u al ve o la ma, i ta da di-sa nje po sta je ote ža no.

Po ne kad, na sla ge slu zi u bron-hi ja ma mo gu da se od le pe i iz ba ce ka šljem, ali kad su al ve o le jed nom nji ma okru že ne, one po sta ju oblo ga ko ja se učvr sti la i ko ja mo že du go da se za dr ži na tom me stu. I on-da, ako za ga đi va či va zdu ha ili dim ci ga re ta uđu u plu ća, nji ho vi te ški sa stoj ci,

Na ro či to ra zna je di nje nja, bi va-ju pri vu če ni u plu ća i osta ju u toj le plji voj sre di ni. U te škim slu ča je vi-ma, te na sla ge mo gu da pod stak nu raz voj tu mo ra.

Me đu tim, osnov ni uzrok ta kvog sta nja je na go mi la va nje le plji ve

ma sno će i slu zi aal ve o la ma i u kr vi i ka pi la ri ma ko ji ih okru žu ju.

Kva li tet mo der nog du va na je fak tor ko ji do pri no si po ve ća nju uče-sta lo sti di saj nih obo le nja. Ne ka da-šnji du van ra stao je pri rod no, bez fos for nih đu bri va i pe sti ci da, a su-šio se na va zdu hu. Mo der ni ve štač ki su šen du van je to kom svog rast nja iz lo žen ve li kim ko li či na ma he mi ka li-ja, a pro ces su še nja, ko ji bi pri rod-no tra jao tri me se ca, ubr zan je na šest da na. Osim to ga, ko mer ci jal ne ci ga re te sa dr že 5 do 20 od sto še-će ra po te ži ni, kao i sup stan ce za odr ža va nje vla žno sti i dru ge sin te-tič ke do dat ke ko ji im da ju od re đe ni mi ris i ukus.

U ze mlja ma u ko ji ma se du van su ši veš zač ki, ni ti se me ša sa še će rom kao što su Ru si ja, Ki na i Taj van – me-di cin ska is pi ti-va nja obič no se uka zu ju na zna čaj nu ko le ra ci ju iz-me đu pu še nja i rak plu ća.

Rak plu ća se obič no ši ri na je tru ili sa je tre, mo zga ili ko sti ju. Is tra ži-va nja nam go vo re da su u 15 do 20 od sto slu ča je va bo lest ima je dan od če ti ri ob li ka:

EPI DER MO ID NI KAR CI NOM, či ja je lo ka ci ja cen tral na i ko ji se ši re na obli žnja tki va;

ADE NO KAR CI NOM, ko ji obič no po ga đa sa mo je dan re ženj plu ća, ali se ši ri i na dru ge lo ka ci je.

MA KRO CE LU LAR NI KAR CI NOM, ko ji je sli čan ade no kar ci no mu,

MI KR O CE LU LAR NI KAR CI NOM, ko ji se br zo raz vi ja.

Rak plu ća se ret ko kad ot kri va u ra nom sta di ju mu, i 50 od sto tu mo ra

sma tra se ino pe ra bil nim. Kod pr va tri ob li ka ra ka plu ća da ju pred nost hi ru-škim pu tem, po sle ko jeg se pri me nju je zra če nje. Taj zah tev mo že da ima vid lo bek to mi je, ko ja pod ra zu me va od-stra nji va nje jed nog re žnja, ili pre u mo-nek to mi je, ko ja pod ra zu me va od stra-nji va nje ce log pluć nog kri la.

Mi kro ce lu lar ni kar ci nom se le či he mo te ra pi jom. Le ko vi mo gu da se da ju i bo le sni ci ma sa dru gim ob li ci ma ra ka plu ća da bi se su zbi li bo lo vi.

De vet osto mu ška ra ca i 15 od sto že na obo le lih od ra ka plu ća pre ži ve pet go di na pa i du že.

(Na sta vi će se)(Iz vo di iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir, 2015.)

19. maj 2017. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. juna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep tiMra mor ni ko lač

Po treb no je: 5 ja ja, 15 ka ši ka še će ra, 15 ka ši ka bra šna, 15 ka ši-ka jo gur ta ili mle ka, 12 ka ši ka ulja, 1 pra šak za pe ci vo ili 1 ma la ka ši či-ca so de bi kar bo ne ne ko li ko ka ši ka ka kaa u pra hu, po že lji še ćer u pra-hu za po si pa nje

Pri pre ma: Odvo ji ti be lan ca od žu ma na ca, pa umu ti ti čvrst sneg od be la na ca i še će ra. Do da ti žu man ca, ulje, jo gurt (mle ko), bra šno po me-ša no sa pra škom za pe ci vo. U pod-ma zan i bra šnom po sut pleh si pa ti po lo vi nu sme se, pa pre li ti dru gom po lo vi nom u ko ju smo do da li ka kao. Pe ći na 200 ste pe ni oko 20 mi nu ta. Go tov ko lač po su ti še će rom u pra hu i se ći na koc ke.

P re ma prog no zi RHMZ, sred-nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u ju nu ima će vred-

no sti iz nad vi še go di šnjeg pro se-ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.7ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred-vi đa se vred nost jun ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 16.4ºS.

Sred nja mak si mal na tem pe ra tu-ra va zdu ha u ju nu bi će iz nad vi še-

go di šnjeg pro se ka, sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 0.7ºS u od-no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o-gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si-mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom ju na bi će oko 27.1ºS.

Me seč na su ma pa da vi na to kom ju na bi će u gra ni ca ma vi še go di-šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 1 mm u od-no su na vi še go di šnji pro sek. U Be-o gra du i ši roj oko li ni jun ska su ma pa da vi na iz no si će oko 92 mm.

PROG NO ZA ZA JUN 2017

Ma lo to pli ji i pro seč no vla žan jun

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Or ga ni za di sa njeKad su u pi ta nju plu ća, po red oči gled nih simp to ma i kao što su ka šalj i za če plje nost plu ća, sluz se če sto ta lo ži u al ve o la ma, i ta da di sa nje po sta je ote ža no

Rend gen ski sni mak plu ća pri ka zu je tu mor na plu ći ma

Kva li tet mo der nog du-

va na je fak tor ko ji do pri no si po ve ća nju uče sta lo sti di saj nih obo le nja

"

U Či ka gu u od no su na pret hod nu ne de lju, pše ni ca je osta la ne pro me nje na, a ku-

ku ruz je po sku peo 0,67%.

I po red lo ših iz vo znih po da ta ka, pše ni ca je bi la po dr ža na ku po vi nom od stra ne fon do va.

Lo še vre me u SAD do ve lo je do ka šnje nja

se tve ku ku ru za. Hlad no vre me ta ko đe uspo ra-va ni ca nje. Me đu tim, obim ne za li he zna če da će tr ži šte ve ro vat no bi ti do bro snab de ve no.

Ova ne de lja je do ne la pad ce na na do me ćem tr ži štu. Ukup no je

pro me to va no 1.950 to na ro be, fi -nan sij ske vred no sti 39.359.500,00 di na ra. U odon su na upo re đu ju ći po da tak iz pret hod ne ne de lje ko-li čin ski obim pro me ta je ve ći za 151,61%, a fi nan sij ski 87,93%.

Iz voz je naj vi še do pri neo ra stu pro me ta ku ku ru za. To kom ce lo-kup ne rad ne ne de lje ce na je bi la ve o ma sta bil na i kre ta la se u ra-spo nu od +/- 10 pa ra. Me đu tim, ce na ku ku ru za je za be le ži la pad na ne delj nom ni vou za 1,88% i ki lo gram je u pro se ku ko štao 16,97 din bez PDV-a (18,67 din sa PDV-om).

Pše ni ca SRPS kva li te ta je pro me-to va na po ce na ma ko je su se kre-

ta le od 17,20 do 17,50 din/kg bez PDV-a. Na nju su pre sve ga uti ca li kva li tet pro me to va ne ro be i pa ri tet. Pro seč na ne delj na ce na hleb nog zr-na iz no si 17,32 din/kg bez PDV-a (19,05 din/kg sa PDV-om).

Zr no so je je na kon do sti za nja svog ovo se zon skog pi ka od 51,20 din/kg bez PDV-a, a ko ji je re gi-stro van pro šle ne de lje, ove ne lje za be le ži lo pad. Re gi stro va na ce na so je na pa ri te tu fco-lu ka je iz no si la 50,00 din bez PDV-a (55,00 din/kg sa PDV-om). So ji na sač ma sa 44% pro te i na i kla u zu lom od lo že nog pla ća-nja je pro me to va na po 54,50 din/kg bez PDV-a (65,40 din/kg sa PDV-om).

di rek tor Mi loš Ja njić

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 19. maj 2017.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 8.5. do 12.5.2017.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MAJSKI FJU ČERS 2017.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 157,05 $/t 153,59 $/t 154,91 $/t 155,80 $/t 156,53 $/t

Ku ku ruz 142,36 $/t 140,39 $/t 141,02 $/t 143,77 $/t 141,88 $/t

• Pad ce na kukuruza• De ša va nja na svet skim ber za ma

Berznski in deks PRO DEX je na dan 11.05.2017. god. bio na ni vou od 209,87 pro cent nih po e na, što pred sta vlja pad od 3,95 po e na.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA

PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. 1550 18,59-18,70 1550 18,59-18,70 -1,88%

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. vla ga do 14,5% 100 18,37 100 18,37 -

Ku ku ruz, rod 2016. vla ga do 16% 100 18,15 100 18,15 -

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. gra tis la ger do 10.6. 1000 18,70 - - -

Pše ni ca, rod 2016. 535 18,92-20,90 125 18,92-19,25 -

So ja, rod 2016. 150 55,22 - - -

So ja, rod 2016. fco-lu ka, is po-ru ka 11.-31.5. 50 55,00 50 55,00 -

So ji na sač ma 44%, od lo že no pla ća nje do 16.5. 25 65,40 25 65,40 -

So ja, rod 2017. is po ru ka 15.9.-15.10. 450 46,75 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

- 140,10 €/t (fjučers jul 17)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

170,00 (fjučers sep 17)

174,25 €/t (fjučers jun 17)

U Budimpešti u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz je poskupeo 0,66%.

U Parizu u odnosu na prethodnu nedelju, pšenica je poskupela 1,64%, a kukuruz je poskupeo 0,29%.

Smanjena je procena francuskih zaliha pšenice zbog većeg izvoza u treće zemlje.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, maj 17 353,85 $/t 351,35 $/t 354,66 $/t 353,33 $/t 351,28 $/t

So ji na sač ma, maj 17 312,30 $/t 309,50 $/t 314,20 $/t 313,80 $/t 311,10 $/t

U Čikagu u odnosu na prethodnu nedelju, soja je pojeftinila 0,95%, a sojina sačma je pojeftinila

0,96%.Konkurencija brazilske soje utiče na cene soje u

Čikagu.

Pše ni ca SRPS kva li te ta je pro me to va na po ce na ma ko je su se kre ta le od 17,20 do 17,50 din/kg bez PDV-a

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 8.5.2017. - 15.5.2017.

POVrĆE 8.5.2017. - 15.5.2017.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Beograd klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

19. maj 2017.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 rast dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 14.00 17.00 15.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 rast prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 65.00 80.00 70.00 bez promene slaba

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 8.00 12.00 10.00 bez promene prosečna

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 pad vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 100.00 rast slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 120.00 180.00 120.00 bez promene prosečna

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 70.00 rast vrlo slaba

6 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 140.00 pad vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 100.00 rast prosečna

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 80.00 90.00 90.00 pad vrlo slaba

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 60.00 65.00 60.00 pad dobra

10 Krompir (beli) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

11 Krompir (crveni) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

12 Krompir (mladi ) Domaće kg 50.00 65.00 60.00 pad dobra

13 Kupus (mladi) Domaće kg 15.00 25.00 20.00 pad dobra

14 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 110.00 100.00 pad vrlo slaba

15 Luk beli (mladi) Domaće veza 30.00 35.00 30.00 bez promene prosečna

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 500.00 550.00 550.00 bez promene prosečna

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 10.00 16.00 15.00 pad dobra

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 20.00 30.00 25.00 bez promene dobra

19 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 190.00 250.00 205.00 rast slaba

20 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 400.00 500.00 500.00 bez promene slaba

21 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 300.00 310.00 300.00 rast vrlo slaba

22 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 220.00 350.00 220.00 pad vrlo slaba

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 300.00 310.00 300.00 pad vrlo slaba

24 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 125.00 120.00 pad prosečna

25 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 200.00 230.00 220.00 pad prosečna

26 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 220.00 400.00 250.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 170.00 170.00 pad slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 145.00 bez promene dobra

3 Breskva (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 220.00 210.00 pad vrlo slaba

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 140.00 bez promene slaba

5 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 330.00 355.00 355.00 - vrlo slaba

6 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 330.00 355.00 355.00 rast vrlo slaba

7 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 45.00 55.00 55.00 bez promene slaba

8 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 65.00 75.00 75.00 rast vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 bez promene vrlo slaba

10 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 95.00 100.00 95.00 bez promene vrlo slaba

11 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 rast vrlo slaba

12 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 80.00 85.00 80.00 pad slaba

13 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 rast slaba

14 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 80.00 85.00 85.00 bez promene vrlo slaba

15 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 rast slaba

16 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 75.00 - vrlo slaba

17 Jabuka (ostale) Uvoz(uvoz) kg 60.00 75.00 65.00 bez promene vrlo slaba

18 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 280.00 330.00 300.00 pad slaba

19 Kajsija (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 230.00 250.00 250.00 pad vrlo slaba

20 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 220.00 220.00 rast slaba

21 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 240.00 240.00 240.00 bez promene vrlo slaba

22 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 200.00 270.00 240.00 rast vrlo slaba

23 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 900.00 1000.00 900.00 bez promene vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 260.00 320.00 300.00 bez promene 6-10

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 130.00 120.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 bez promene 0-5

6 Prasad 16-25kg sve rase 280.00 320.00 300.00 bez promene 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 290.00 320.00 300.00 bez promene 31-50

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 180.00 160.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 215.00 220.00 220.00 bez promene prosečna

2 Bikovi >500kg SM 230.00 240.00 240.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 200.00 205.00 203.50 pad dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 rast dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 20.00 18.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene prosečna

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 pad slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 14.00 16.00 15.00 pad dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem: Trak tor IMT 533 sa ura đe-nom ge ne ral kom i no vom gla vom, go di na pro iz vod nje 1977, špe di ter 1,5 to na no si vo sti i tro kril nu dr lja ču, ce na po do go vor. Zva ti po sle 16 ča so va. Tel: 022/671-032

• New Hol land. U od lič nom sta nju is pra van ser vi si ran… Pred nja hi dra u li ka i kar dan, ce na ni je fix na mo guć do go-vor. Sna ga mo to ra: 135 kW 184 KS Go di na pro iz vod nje: 2008. Tel: +38592/364-50-71.

• Na pro da ju Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u od lič nom sta nju, re gi-stro van. Sna ga mo to ra: 809 kW 1.100 KS. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju tri Ra ko vi ce. Ra ko vi ca 60, 1975. god. 2500 EUR,Ra ko vi ca 65, 1987. god, 3.500 EUR i Ra ko vi ca 65, 1989. god. 4.200 EUR. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem dvo red ni kom bajn Ber ko. Tel: 064/106-91-63.

• Pro da jem kom bajn De utz Fa hr. Tel: 063/836-18-59.

• Na pro da ju zma je vi kom baj ni 141 i dva 142 sa ku ku ru znim ure da jem i seč kom i he de rom sa ure dja jem za sun co kret, zma jev be rac 223, kru njač sa ele va to rom za klip i ele va to rom za co ko ve (po gon elek tro mo tor i kar-dan), Li fa mov ele va tor za ku ku ruz i sla mu du zi ne 9m, ku mu šal ka za ku ku-ruz 12 va lja ka. Tel:064/132-98-60.

• Zmaj 142 1990.god. 77kW. U do brom sta nju, no va si ta, no vi ve tar kom plet, sa bir na no va, no va la đa, jed-na gu ma ve li ka no va, dru ga do bra. Kom bajn ima sec ku, žit ni adap ter. Ima i ku ku ru zni adap ter, ali je sa njim dru-ga ci ja ce na. Pot pu no is pra van. Tel: 060/322-04-05.

• Pro da jem trak to re IMT 560 4000e imt 558 3800 i De utz 135ks 6500e i si lo kom bajn mar ke De utz 1.200e. Tel: 063/826-18-42.

• Pro da jem trak tor IMT 555. Tel: 062/142-63-23.

• Pro da jem trak tor IMT 542. Tel: 060/454-56-04.

• Pro da jem trak tor IMT u do brom sta-nju,pr vi vla snik,1982 god, mo že do go-vor. Tel: 064/158-45-21.

• Pro da jem be rač Zmaj 222 1982. go di šte. Tel: 063/734-17-19.

• Pro da jem dvo red ni kom bajn Ber ko. Ku pljen nov 2009. U od lič nom sta nju. Tel: 064/106-91-63.

• Fi at 566 DV du plak 4x4 (56 KS). Tel: Trak tor je tek uve zen u od lič nom je sta nju mar ke fi at - 566 dv sa ka bi nom (56ks), ima auto mat sku ku ku, te go ve, ser vo i dru gu opre mu. Tel: 065/513-400.

• Pro da jem kom bajn De utz Fa hr 3570. Tel: 063/836-18-59.

• Pro da jem trak to re imt 560 4000e imt 558 3800 i de utz 135 ks 6500e i si lo kom bajn mar ke de utz1200e. Tel: 063/126-67-54.

• Fi at OM513R. Trak tor u eks tra sta nju sve fun ci o ni se, gu me do bre. Tel: 066/943-32-84.

OPRE MA

• Pro da jem dvo bra zni plug IMT-701. 14 co li. Vi si na 70 cm. Ce na: 170 evra. Tel: 064/155-98-38.

• Pro da jem dvo bra zni plug. Ce na do go vor. Tel:022/662-077 (Stan ko).

• Na pro da ju pre sa za se no polj ska Z 224, 1987. god, u od lič nom sta nju. Tel: 063/531-155.

• Spin gla za Zma je ve pri ko li ce. Tel:063/890-76-75.

• Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Se tvo spre ma či. Tel:063/832-83-73.

• Se tvo spre mač ši ri ne 2,80, u do brom sta nju. Tel:066/208-498.

• Mu zi li ca. Sko ro no va, ra di la do 3h, oču va na, uz nju idu i ce vi i sve što je po treb no. Tel: 065/271-37-78.

• Plug Le o pard L 30 sa toč kom. Tel: 066/208-498.

• Pro da jem vra ta za hlad nja cu di men-zi ja 90x195cm,vr lo ma lo ko ri ste na u od lic nom sta nju,za vi se in for ma ci ja po zo vi te... Tel: 064/166-89-12.

• To pLi ner. Tel: 061/264-23-66.

• Pro da jem: plug, špar tač i dr lja ču. Tel: 063/425-797.

• Pro da jem ras tu ri vač za đju bri vo odžač ki. Tel: 069/147-12-65.

• Pro da jem tro bra zni plug IMT 756. Tel: 061/222-74-32.

• Pro da jem Špar tač 2 re da IMT. Tel: 064/224-61-03.

• Pro da jem ta nji ra ču 24 ta nji ra, le sko-vač ka. Mo že i za me na za ve ću. Tel: 064/224-6103.

• Pro da jem dve pr ska li ce za trak tor "Me tal na RAU" od 350 li ta ra. Tel: 064/539-53-12.

• Ta nji ra ča Le mind sa dr ve nim le ža je-vi ma i od 20 ta nji ra.Oču va na ni je pu no ra di la, ta nji ri su kao no vi. Tel: 063/756-13-17.

• Pro da jem fre zu Hon da sa svim pri-ključ ci ma. Tel: 065/2666-420.

• Pro da jem dvo bra zni plug IMT-701. 14 co li. Tel: 064/155-98-38.

• Pri ko li ca We gler FK57-ki per ka. Pri ko-li ca ima pa pi re. Po re gi stra ci ji no si vo sti je 5700 kg. Ki pu je na le vu i de sni stra-nu. Ima cre vo za ki po va nje kao i mo guć nost ruč nog ki po va nja. Po se du je ori gi nal ne dr ža če. ka bel za sig na li za ci-ju. Dr ve ni pod. Gu me su u od lič nom sta nju. Tel: 064/155-98-38.

• Pro da jem ci ster nu oso ča ru 2400 li ta-ra Ma je vi ca no si la sa mo vo du i či čak va ljak za dro blje nje bu sa i ve ću ko li či-nu ra ki je. Tel: 064/18-75-660.

• Pro da jem plug špar tač za ku ku ruz, vi no grad i dve dr lja če za konj sku za pre gu ili Et no ku ću. Tel: 064/035-11-25.

• Pro da jem IMT dvo brazd ni plug. Tel: 066/312-736.

• Pri ko li ca 5 to na ki per u do brom sta-nju. Tel: 064/374-01-77.

• Si lo kom bajn Sip u od lič nom sta nju, ma lo ko ri šćen.Tel: 063/544-390.

• Pro da jem IMT če tvo ro red ni špar tač za ku ku ruz sa no vim ku ti ja ma za đu bri vo.U od lič nom sta nju. Tel: 066/312-736.

• Se tvo spre mač mar ke Pa no ni ja 3m ši ri ne sa 30 kom ve li kih s opru ga ve či-nom su sve no ve i pa či jim no ga ma sa mo o štre čim iz ra di o ni ce Hu đik Te me-rin ima dva ro to ra uba če ni no vi le ža je-vi zna či se tvo spre mač u eks tra sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Pri ko li ca za pre voz sto ke. Di men zi je du ži na 2.2 me tra, ši ri na 1.3 me tra, du bi na 1 me tar. Kom bi na ci ja dr vo-me-tal. Ce na 350 EUR, ce na ni je fix na. Tel: 022/458-050.

• Trak tor ska pri ko li ca, no si vost do tri to ne. Tel: 063/714-98-59.

• Se tvo spre mač mar ke Pa no ni ja 3m ši ri ne sa 30 kom ve li kih s opru ga ve či-nom su sve no ve i pa či jim no ga ma sa mo o štre čim iz ra di o ni ce Hu đik Te me-rin ima dva ro to ra uba če ni no vi le ža je-vi zna či se tvo spre mač u eks tra sta nju.Tel.: 061/200-3217.

• Pro da jem imt dvo brazd ni plug. Tel: 066/312-736.

• No va, ne ko ri šće na dr lja ča 2016 god, me njam za trak tor 70-100 ko nja. Hi dra u li ka. Tel: 065/250-66-25.

• Po ljo me ha ni za ci ja- po cin ko va ni si lo si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pne u mat ska se ja li ca olt 48 se tve nih je di ni ca u so lind nom sta nju. Tel: 065/521-05-22.

• Pro da jem dva ruč no ra đe na in ku ba-to ra ka pa ci te ta 60 i 120 ja ja, vr lo po voq no. Tel064/214-64-59.

• Si lo će li je 45t , va ga, pa ke ri ca 5-50 kg na pro da ju. Tel:063/2 00 -483.

• Prikolica Zmaj na pr odaju. Te l: 06 3/ 200-483.

• P rodajem polovne del ov e sa tra kto ra IM T533 st ar 9 godi na i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 02 2/ 312-31 4 i 062/112- 70 -90.

• Prodajem tifon fi 110dužina cre va 300m. Te l: 06 3/ 212-399.

• Prodajem pol ov ne delov e I MT 53 9 star o sam go di na i dvoredni Oltov špartač kuk ur uza. Tel : 0 62/112- 70-90.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064/2 89-77-84.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anju. Te l: 06 4/ 516-97-1 0.

• Mi ni sol ar na suša ra za voce p ov rc e, lekov it o bil je malog ka pacitet a. Sušar a ko risti sunce vu energi ju a ku mu lira j e i utis kuje ven ti latorim a, koji se mogu pok ret ati ad ap terom od 12v ili solar-nim pane lo m. Tel: 06 1/114 -11- 97.

• Prik ol ica pot pun o ispra vn a 5.5t nosivos t met alne s tranice i pa tos nigd e nije trula i ma rinfuzu s a lev e strane i ispust na patosu tubeles g um e. Tel: 065/51 7-92-95.

• Pro dajem traktor Ur s us 35 5C i dvo-brazdni plug. Veoma po voljno.Te l: 064/9 76-01-9 3.

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STANOVI, LOKALI

• Prodajem 75 ari zemlje u No ćaju. Tel: 063/ 248-011

• Pr odajem kuću u S rem skoj M itr ov ici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 a ri. Te l: 064 /806-08 -00

• Pro dajem jutro šume u Kuzm in u, Vrti č. Te l: 668 -790

• Pro da jem jedno ju tro zeml je na i zlasku iz La ćar ka sa leve strane prema Marti nc ima. T el: 062/8 778- 380

• P ro dajem ku ću sa c entralnim grejanjem , Mat ije Hu đi, 52.000 evra, cena nije fi ks na. Te l: 063/166-18- 50

• Prodajem kuću na tri spra ta 13,60h11 m2 u L aćarku , Cerska 106, može zam ena za kuću u Bosni ili za ko mb i. Tel : 0094163 2414078

• Pr odajem kuću u Sr em skoj Mitrovici ulica Karađor đe va. Te l: 060/ 64 0-2 2-66

• P rodajem kuću u Mariborskoj ulici 84A. plac 5 ari. Tel: 063 /32-12-55

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/2 48-011.

• Pr odajem kuću u S rem skoj M itr ov ici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 ar i. Tel : 064/80 6- 08- 00 .

• Pro dajem kuću u Karađorđevoj ulici 90m2 plac 5 ari. T el: 063/ 32 1-255.

• Pro dajem ku ću sa lokalom prek o put a P okrajinskog SUP-a, ulica Palanka 12 8. Tel : 061/ 655-34-24 .

• Prod ajem j utro zemlje u Kuzminu po te z Vrti č. Tel: 66 8- 790 .

• Pro dajem zem lju u G rađ ev inskoj zoni u Srem sk oj Mitrovici pre ko puta “Provami na“ 56 ari. Cena 4 eura po kva dr atu. Tel: 069/ 622-453.

• Pr oda jem spr atnu k uć u 240m2 i po mo ćnu z gr adu, naselje Orao, moguća z am ena. T el:060/6 24- 06-20

• Prodajem ku ću sa pomoćnom zgra-dom u La ća rku. T el: 022/6 70-495.

• Pr odajem kuću u Sremskoj Mitrov ic i. Tel : 062 /86-99-843.

• Prodaje m novu Vi lu 400m 2 n a 7 ari p laca u S remsko j Mi tro vici, ulica D esanke M ak simov ić s a šest st anova i p otp uno z as ebni m ulazima , do zvoljena n adogr ad nj a i proš irenj e. Moguća kupovina na više godišnjih ra ta. Tel: 065/ 3611-638.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/2 48-011.

• Pr odajem kuću u S rem skoj M itr ov ici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 ar i. Tel: 0 64/80 6-0 8-0 0.

• Prod ajem u Jar ku pol jop rivre dn o zemljište potes crkv ic e površ in e 1-80-55ha=3,25 jutara, parcela br.428/4. Tel: 02 2/624-415 i 065/601 -0 5-80

• Pr odajem 5 ju ta ra zemlj e u Kuzm in u u dva komada na putu ka Bos ut u. Tel : 063/80 -5 4-9 76 .

• Pro dajem kuću u Karađorđevoj ulici 90m2 plac 5 ari. T el: 063/321-25 5.

• Pr odajem ku ću 120m2 u ulici Tarasa Ševčenka 80, cena 33.000 evra. Tel: 0 60/613 -2706 i 613-27 0.

• Prodajem kuću u S taroj Paz ov i od 150m 2 sa pratećim obje ktima na pla cu od 18 ari. Str uja, voda, t elef on, pl in.

• Povo ljno za bav ljenje p oljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/ 31 2-914 i 0 62/112 -7 0-90.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel :064/430-23-16.

• Pr odaje m zem lju od 8 i 6 ari bl izu sela po godno za voce, vinograd ili b aš-tu. Te l: 063 /1 9- 39-707

• P ro dajem baš tu p ovršine 0,7 5 jutara kod Vaš ari šta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 022/ 68 4-607 i 060/505-19- 99 .

• Proda je m kuću 10 0m 2 u Rivici sa pr atećim objektima na 10 ari pl ac a. Tel: 022 /21-00-369.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 ari blizu sela u Kral jevcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 063/1 93-97-07.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/2 48-011.

• Pr odajem kuću u S rem skoj M itr ov ici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 ari. Tel : 064/806-0 8-00.

• D aj em u Jark u kod Sr emske Mitro-vice 7, 5 jutara zemžlje u arendu, vlasnik . Tel: +3 816 1-16 5-89- 98.

• Pro da jem neo premlj en u kuću , spratnic a, uli ca V ladike Frušića 6, Mala Slavo ni ja. Te l: 064/9 30- 96-37

• P ro dajem ku ću sa pomoćnim objek-tima i dv or ištem 10 ar i uži ce ntar Mitro vic e, l okacija d ozvola za gradnju-po go dan za malu privredu i stanovan-je. Tel: 06 3/ 7793-172 i 022 /62 5-3 80

• Prod ajem u Jar ku pol jop rivre dn o zemljište potes crkv ic e površ in e 1-80-55ha=3,25 jutara, parcela br.428/4. Tel: 02 2/624-415 i 065/6 01-05- 80

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikinc im a. Tel: 0 63/76 6-43-20.

• Pro daj em sprat nu kuću 24 0m2 sa pomo ćn om zgradom na pl acu 5 50m 2 nasel je Orao , postoji m ogućno st zamene za stan ili manju k uć u. Tel: 060/ 624-0- 620.

• Pro da jem jedn o j utro zem lje na izlazu iz La ća rka sa leve strane ka Marti ncima. T el: 064/877 8-380.

• Da jem Jarku k od S remsk e Mitrovi ce 4,5 ha obradive zemlje u komadu. Tel:061/165-89-98.

• Prodajem neizgrađeno građevinsko zemljište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70. POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem baliranu detelinu 500 bala. Tel: 060/167-64-53.

• Prodajem očišćene lešnike prve klase na manje količine, do 100kg. Tel: 063/204-089.

• Prodajem humus extra kvaliteta za cvece,baste i vrtove. Cena 5l-30din, 10l-65din, 20l-130din, 80l-350din. Tel: 064/983-01-39.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 19. maj 2017.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog meseca na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 800,00 dinara

Nazovite smesta 800,00 dinara 800,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem baliranu slamu male bale. Tel: 064/037-61-04.

• Prodajem na veliko zelenu salatu - vrhunski kvalitet. Tel: 064/301-30-82.

• Prodajem očišćene lešnike prve klase na manje količine, do 100kg. Tel: 063/204-089.

• Prodajem 44 džaka kukuruza oko 22,23 metra cena 30000. Tel: 063/821-58-53.

• Prodajem baliranu lucerku nije kisla, smeštena pod krovom. Tel: 064/115-30-92.

• Na prodaju domaći zeleni pasulj. Tel: 066/942-86-18.

• Lucerka 1000 bala 1. klasa. Svo lišće. Tel: 065/540-30-06.

• Prodajem pasulj žuti. Prebran ručno. Pakovan u vrećice po 10 kilograma. Tel: 064/210-62-11.

• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 064/870-94-55.

• Prodajem detelinu 1500 bala. Cena je po dogovoru. Tel: 022/506-326.

• Prodajem rol bale lucerke težine oko 200kg, prve klase, extra kvaliteta. Cena 4.000-5.000 din. Tel: 061/202-66-53.

• Prodajem soju sorta Sava do 30 metara. Tel: 064/16-78-066.

• Prodajem jabuke svih vrsta, na veli-ko i malo. Tel: 063/139-19-75.

• Prodajem semenke bundeve Golice, oko 15 kg. Tel: 063/751-85-27.

• Prodajem očišćen lešnik - 800,00 din/kg i trogodišnje sadnice lešnika - 200 din/kom. Tel: 064/261-75-20.

• Domaći tovni pilići hranjeni smesom žitarica, bez ikakvih koncentarata i ostalih kancerogenih sastojaka. Meso je vrhunskog kvaliteta, u šta se možete uveriti i sami. Pilići se hrane puna 2 meseca, i teški su oko 3.5kg, pilići se prodaju očišćeni. Tel: 063/188-70-23.

• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 064/870-94-55.

• Kukuruz veštači sušen, izuzetan kva-litet sa jako malo loma, sušenje na niskim temperaturama. Tel: 064/840-63-51

USLUGE, POSLOVI

• Dajem privatne časove opšteg kon-verzacionog engleskog jezika, dolazim lično na kućnu adresu , a može i poreko skajpa. Tel: 065/532-90-57

• Uslužno krečenje i gletovanje popust za penzionere 30%. Tel: 061/145-6652

• Žena 57 godina čuvala bi starije osobe područje Sremska, Mačvanska Mitrovica i Laćarak. Tel: 064/524-9153 i 064/242-93-60

• Dajem časove hemije – uspeh zaga-rantovan. Tel: 064/126-81-80

• Pouzdana i ozbiljna osoba nudi pomoć u domaćinstvu ili čuvanje dece u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/490-14-85

• Potreban radnik za posao, sa pozna-vanjem bravaskog ili automehaničarskog zanata. Telefon 022/670-888

• Potreban iskusan majstor za leskovački roštilj ili buregdžija za testa, može doći u obzir mlađi penzioner. Tel: 022/668-882

• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehni-ke). Tel: 062/971-37-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Na prodaju prvoklasni bikovi simen-talci 13 komada. Cena po dogovoru. Tel: 064/406-64-36.

• Prodajem debele svinje. Cena po dogovoru. Ko želi da kupi sveže i zdra-vo neka se javi. Tel: 064/120-99-11.

• Prodajem alpske koze i jariće. U pitanju su tri koze i pet jarića. Cena po dogovoru. Tel: 064/315-81-45.

• Prodajem jariće alpina rase. Tel: 064/477-08-47.

• Prodajem kobilu staru 2.5 godine. Tel: 064/481-62-53.

• Na prodaju ill de france ovan, star 5 godina, bez papira. Može zamena za dve ovce. Tel: 062/931-19-71.

• Prodajem krmaču mangulicu prvo-praskinju i nerasta mangulana mladog teškog 100 kilograma. Tel: 064/239-46-62.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:

• Pet visokosteonih junica, crni holštajn, umatičena grla. Tel: 064/585-39-76.

• Pet visokosteonih junica, crni holštajn, umatičena grla. Tel: 064/585-39-76.

• Prodajem jariće alpina rase. Tel: 064/477-08-47.

• Prodajem junicu 11 meseci staru. Tel: 064/337-78-79.

• Na prodaju patuljaste kokinkine, dva petla (crni i crveni), tri crne koke, jedna graoraste, jedna bela i jedna plava. Tel: 062/231-338.

• Pazinke ćurke hranjeni smešom žita-rica, bez ikakvih koncentarata i ostalih kancerogenih sastojaka. Ćurke se hrane negde oko 5 meseci, teške su oko 11kg. Tel: 063/188-70-23.

• Prodajem konje, fijaker i špediter. Haflinger kobila 6 god. i posavac konj 6 god. odrasli zajedno mirni konji i veoma poslušni bili za upotrebu samo za paradu. Tel: 062/510-291.

• DULEX TIM doo vršimo otkup svinja u klasi ovaca, junadi i teladi – najpovoljnije cene. Informacije telefonom: 069/773-784.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Prodajem pocinkovani plastenik 30x5m. Tel: 066/312-736.

PČELARSTVO

• Prodajem 10 pčelinjih društava UAŽ- standard košnicama, smeštenih u demontažni paviljon. Cena po dogovo-ru. Tel: 064/227-28-71.

• Na prodaju pčelinje zajednice na 10 LR ramova pre bagremove paše, 5 zajednica. Sve zajedno 350 EUR, a pojedinačno 75 EUR. Tel: 065/878-35-93.

• Prodajem 7 košnica sa pčelama, pov-oljno... Tel: 064/598-09-59.

Prodajem debele svinje, cena po dogo-voru. Sima. Tel: 064/120-99-11.

• Prodajem 18 pčelinjih društava na po 10 LR ramova i 5 pčelinjih društava na po 2 Fararova nastavka. Pčele se mogu videti i pregledati. U odličnom su stan-ju i biće potpuno spremne za bagre-movu pašu. Tel: 022/673-447.

• AZ grom košnice. Prodajem 7 kom. AZ grom kosnica 11 ramova nove neo-farbane. 65e kom. Tel: 065/636-54-72.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju čistokrvni hajkom kunići svih uzrasta od mesec dana pa do odraslih mužjaka i ženki za priplod. Tel: 063/564-166.

• Na prodaju prošlogodišnje kokinkine. Tel: 061/215-45-94.

• Leghorn. Petao i 4 koke. Tel: 064/128-10-72.

• Hajkom i panon beli kunići, starosti mesec dana, cena je po mesecu staro-sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MOTORNA VOZILA

• Kupujem automobile ispravne i neis-pravne havarisane do 2000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem FOLKSVAGEN transporter T-5 godina proizvodnje 2006. dizel, očuvan. Tel: 063/115-88-26.

• Prodajem dva kombija Turbo dizel proizvodnja 2010 i 2012-to godište. Tel: 064/642-62-66.

• Prodajem nove i polovne delove za Škodu 105 i 120, gume Barum sa fel-nama kuku za autoprikolicu i radio za kola. Tel: 064/035-11-25.

• Prodajem skuter 2006, 50 kubika i čamac 5,5m sa pentom Tomos4,8. Tel: 063/50-94-94.

• Prodajem jugo u voznom stanju registrovan do avgusta. Tel: 626-826.

RAZNO

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i pol-joopremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, srafstuke, vinte, poljo-privrednu, etno i drugu antiku, butan boce, Fiat Multiplu i prodaja alulam-perije. 061/11-38-356

• Sadnice paulovnije. Na veće količine cena po dogovoru. Kvalitet sadnog materijala zagarantovan. Cena je izražena po komadu. 350 din. Tel: 062/221-898.

• Prodajem boks za prašenje u odličnom stanju.. 80 evra. Tel: 1069/221-86-99.

• Ložište za sušare za duvan. Univerzalna ložišta za sušare na pelet, kostice, ugalj, drva... Tel: 069/219-60-06.

• Prodajem kvalitetne jednogodišnje sadnice sibirskog limuna. Tel: 060/456-04-58.

• Prodajem 4 sušare za duvan. Sve 4 su potpuno ispravne i funkcionalne, spremne odmah za upotrebu. Dve sušare su kapaciteta 72 rama (5500 EUR), a druge dve su kapaciteta 92 rama (cena po dogovoru). Sušare takođe mogu da suše lekovito bilje bez ikakvih problema. Sušare su automatske, a mogu i da se koriste na manuelnom režimu. Sve sušare koriste plin. Za više informacija pozvati na kontakt telefon. Tel: 064/256-42-76.

• Kavezi za koke nosilje i prepelice. Pravljen je od pocinkovane žice debljine 2.5-3mm. Veliki za prepelice se sastoji iz 2 boksa u koje staju po 12 prepelica. Dimenzije su 80x34x16 (visina sa zadnje strane). Dimenzije poda su 80x49, a visina prednje strane je 20cm zbog ispusta za jaja koja prirodnim padom idu ispod hranilice. Tel: 064/658-93-80.

• Prodajem 2 komplet točka (felne+gume) za traktor Belorus 13,6/38. Tel: 064/127-81-61.

• Prodajem motor od Fergusona 533. Tel: 064/940-99-44.

• Stočna vaga od 500 kg za merenje sitne stoke. Dimenzije prostora za stoku 180x75 cm. Visina ograde 85 cm. Moguca ugradnja priključka za traktor. Cena 400 evra. Branko. Tel: 022/461-662.

• Prodajem kazan za rakiju. za vise informacija nazvati. Tel: 064/888-60-92.

• Prodajem kvalitetna legla kaliforni-jskih glista 50 evra, Humus džak 400 din. Tel:063/591-305

• Prodajem 4 alu-felne 15 sa 4 rupe i Ajfonov ajped 3, 32 gb sa sim karti-com, veličine 9,7 inča, očuvan. Cena po dogovoru, povoljno. Tel: 064/37-34-300.

• Povoljno prodajem prirodno suve hrastove daske. Tel: 022/624-371

• Prodajem mekana drva. Tel: 064/382-85-34.

• Prodajem kalifornijske gliste i humus. Povoljno. Tel: 063/591-305.

• Prodajem cisterne od poliestera po 1500l, salamorezniceviše komada, vage marka Bizerba, kasapult više komada, potrošačka kolica za samo-posluge, plusne rashladne komore, magacinske montažne rafove-police 3h80, polovne palete. Tel: 063/225-506.

• Prodajem vilerove goblene četiri godišnja doba. Tel: 065/998-54-09.

• Kazan za rakiju. Odličan kazan, i prevrtač i mešač, kazan je od 100l na kolicima pricvršćen. Može i bez kolica, Tel: 063/404-079.

• Prodajem kvalitetne jednogodišnje sadnice sibirskog limuna. Sibirski limun podnosi -30 stepeni, brzo raste i u četvtoj godini cveta a u pun rod ulazi pose 4 godine i tad daje preko 30kg ploda po stablu.Tel: 061/610-14-80.

• Na prodaju komplet sušara sa prohromskim lesama, dimenzije 915 x 1830. Tel: 063/572-209.

• Plug, špartač i drljača stari preko 70 godina. Tel: 063/425-797.

• Krunjač kukuruza ručni restaruiran i funkcionalan u odličnom stanju. Tel: 022/313-339.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mešačem ložište skoro novo. Tel: 063/816-47-50.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krun-jače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i proda-ja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356.

• Prodajem rashladnu virinu Frigo Žika 1,5m ekstra stanje. Tel: 064/21-56-873.

• Prodajem inventar – opremu sve što je potrebno za samoposlugu i cisternu za prehrambenu industriju 1500 litara. Tel: 064/642-62-66.

• Komplet oprema za trgovinsku radn-ju ili samoposlugu. Tel: 063/225-306.

• Prodajem šivaću mašinu Višnja sa vitrinom. Tel: 061/562-44-05.

• Prodajem parket jasen 600h70 i hrast 500h62. Tel: 065/81-50-865.

• Prodajem kauč i dve fotelje očuvano i veš mašinu. Tel: 064/475-73-91.

• Guma 7.50 – 18. Prednja guma za traktor. Tel: 063/882-51-04.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljopriv-rednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356

• Krunjač kukuruza rucni restaruiran i funkcionalan u odličnom stanju. Tel: 065/404-89-50.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mešačem ložište skoro novo. Tel: 063/816-47-50.

• Na prodaju krunjač prekrupač Odžaci u jako dobrom stanju. Tel: 064/573-04-47.

• Prodajem sadnice lipe za pčelarerane i pozne kalemljene limunove, mandari-ne. Tel: 624-407 i 063/865-75-28.

• Prodajem krunjač, prekrupač Odžački, vagu Libela Celje, meri 300 kg u odličnom stanju, poljoprivrednu etno i drugu antiku za salaše i etno kuće. Tel: 063/19-39-707.

• Podajem hladnjaču za mleko od 13 -1600 litar, prikolicu Dojčfar sa 23 noža i sejačicu za žito od 2,5 metra. Tel: 00385-915-105-461.

• Prodajem pumpu za navodnjavanje Vilader dizer u delovima. Tel: 060/584-01-83.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

LIČNI OGLASI

• Tražim ozbiljnu ženu bez obaveza za stanovanje bez nadoknade. Tel: 022/670-084.

• Situiran gospodin traži gospođu od 35-50 godina radi druženja ili eventu-alnog braka. Tel: 621-971.

• Penzioner bez obaveza 58 godina antialkoholičar, materijalno i stambeno obezbeđen traži ženu radi braka do 60 godina.Tel: 065/455-10-98.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Muškarac 49 godina sam, bez rodi-telja traži ženu od 33-40 godina radi braka i porodice. Tel: 064/36-55-896

• Fakultetski obrazovan muškarac, situiran sa imanjem, nepušač iz Sremske Mitrovice, traži ženu koja može da ima porodicu. Tel: 064/542-12-77.

• Tražim ozbiljnu ženu za brak od 25 do 40 godina. Pekar. Tel: 064/41-386-43

• Tražim ženu za pomoć u kući ili za udaju do 70 godina. Tel: 064/55-19-159.

• Tražim ženu za ženidbu koja može da ima porodicu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1919. maj 2017.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

MARKETING 063/8526-021 www.sremskenovine.rs

SREMSKE PORTAL

Me đu pr vim re por ta ža ma ko-je smo ob ja vi li na stra ni ca ma „Srem ske po ljo pri vre de“ bi la je

i ona o Mi la nu Sa vi ću zva nom „Še-ćer“ iz Ja me ne. On se 2009. go di ne, na kon sko ro tri de ce ni je ra da u Švaj-car skoj, gde se ba vio ugo si telj stvom, vra tio u rod nu Ja me nu. Od pr vog da na ra da u ino stran stvu sku pljao je pa re, ku po vao ze mlju u Ja me ni i ma štao o po vrat ku.

Imao je sa mo šest ju ta ra oče ve ze-mlje, a ka da se 2009. go di ne, kao 48-go di šnjak, sa po ro di com vra tio u se lo, već je imao po sed od 370 ju ta ra.

Po vo dom 100. bro ja „Srem ske po-ljo pri vre de“ po no vo smo bi li kod Še će-ra u Ja me ni. Do če ka lo nas je isto na-sme ja no li ce, kao da se ni šta ni je pro-me ni lo za ne ko li ko go di na. Sa da 56-go di šnji Še ćer od mah s vra ta ka že da je u me đu vre me nu ku pio još ze mlje i da je sa da sti gao do 650 ju ta ra.

- Ku po va ću još, že lja mi je da stig-nem do hi lja du ju ta ra, pri ča nam Mi lan u jed nom da hu.

Kao i pre ne ko li ko go di na, po ro di ca mu je ve li ka iz da ni ca - su pru ga Mir ja-na (49), sta ri ji sin Đor đe (35), mla đi sin Pe tar (21), i kćer ka Mi li ca (20). Đor đe je do 13. go di ne bio sa de dom i ba bom, po sle bio u Švaj car skoj gde je zav šrio auto me ha ni čar ski za nat. Pe tar i Mi li ca za vr ši li po ljo pri vred ne ško le i pla ni ra ju da na sta ve sa ško lo va njem.

Mi lan nas vo di kroz pro stra no dvo ri šte da po ka že no ve si lo se u ko-ji ma će la ge ro va ti svo ju ro bu, da je pro da je kad po že li i da ni od ko ga ne za vi si. No vi si lo si su ka pa ci te ta 700 to na, od ra ni je ima si lo se za 170 to na ro be, pa sa da ras po la že sme-štaj nim ka pa ci te ti ma za sko ro hi lja du to na ži ta ri ca jer se je sa mo pše ni cu, ku ku ruz i so ju.

- Opre de lio sam se za naj sku plju va ri jan tu per tlo va nih si lo sa od pro-hrom skog li ma. Kod njih rđe, pro sto ne ma šta da se po kva ri. Je ste da ko-šta, ali se is pla ti – pri ča nam Še ćer.

On uvek is ti če da je za vr šio sa mo osnov nu ško lu, ali mu je sve išlo od ru ke. Što ni je znao, učio je od dru gih. Ka ko ka že, ka da je oti šao u ino stran-stvo, si tu a ci ja u srp skoj po ljo pri vre di je bi la sa svim dru ga či ja. Mno go to ga se pro me ni lo u svim obla sti ma, a teh-ni ka je da le ko do gu ra la.

- Što se teh ni ke i me ha ni ke ti če, sta ri ji sin je sa da ve li ka po dr ška jer mu je to stru ka – ka že Sa vić i do da je da je osnov ni cilj od la ska u Švaj car-sku bio da ozi dam no vu ku ću i ku pi ze mlju.

- Ra dio sam na tu đim ima nji ma i ni sam hteo ni ko me slu ga da bu dem – otvo re no će Še ćer.

- Mo že od ovo ga da se ži vi, ako tro-šiš sa mo ono što imaš. Vi dim, ne ka da vla da pre tiž me đu lju di ma, ho će vi še ne go što mo gu. Pro šla su vre me na da se sa 10-15 ju ta ra vo zi do bar auto, ško lu ju de ca i ras ko šno ži vi. To je ne-mo gu će. Mo raš da se po mi riš sa onim či me ras po la žeš i tro šiš sa mo ono što imaš. Ja sam uvek tro šio sa mo svo je, ako ne mo gu ne što da ku pim ove go-di ne, sa če kam na red nu go di nu.

Po nje go vim re či ma, is pla ti se ula-ga ti u ze mlju.

- Ako se ljak ima ne ki no vac, pr vo što tre ba da ura di je ste da ku pi ze-mlju, a ne sku po ce ne ma ši ne. Ze mlja uvek vra ti no vac. Po red to ga, u ze mlji imaš ne ku si gur nost. Kad imaš ze-mlju, a ni si ni ko me du žan, mo žeš sva-ku ma ši nu da do bi ješ i na li zing. Ako tra žiš ma ši nu, a ne maš ze mlju, ti si u pro ble mu. Da ne po mi njem aren du. Ka da bih sa da ne ko me mo rao da pla-

ćam aren du za ovu ze mlju ko ju po se-du jem, tre ba lo bi mi sto ti nak hi lja da evra sva ke go di ne. To li ko vre di sko ro naj bo lji trak tor, pa to prak tič no ušpa-ra mo sva ke go di ne – pri ča Še ćer.

On do da je da kre dit ni ka da ne uzi-ma, a u po ro di ci po sto ji pra vi lo da se ulo ži sa mo ko li ko se mo že.

Ve li ka po vr ši na ze mlje zah te va i do bru me ha ni za ci ju. Še ćer ima sa vre-me ne kom baj ne i trak to re sa na vi ga-ci ja ma. On i dva si na uz po moć vi lju-ška ra i džam bo vre ća ura de sve što tre ba, gle da ju da se ne osla nja ju na do dat nu rad nu sna gu.

- So ci ja la je naj ve ći pro blem. Lju di če ka ju so ci jal nu po moć i ne će da ri zi-ku je da iz gu bi so ci jal na da va nja ako kod me ne za ra di ne ko li ko dnev ni ca. Pro blem je što je mla di ma pre ča so ci-ja la od za ra de. I dr ža va je kri va što to do zvo lja va. Mla di lju di u pu noj sna zi su bez po sla, su tra ne će ima ti ni pen-zi ju kad ne ma ju sta ža, a na vi ka va ju da ži ve od po mo ći – pri me ću je Še ćer.

On je do sa da u ima nje u Ja me ni ulo žio par mi li o na evra. Sa mo ze mlja ko ju po se du je sa da vre di oko tri mi li o-na evra, a gde su ku će, si lo si, po moć-ni objek ti i me ha ni za ci ja.

- Imao sam prin cip da ku pu jem sa mo kva li tet nu ze mlju, na as fal tu. Ni sam hteo da ku pu jem lo šu, za ba če-nu ze mlju. Ku pu jem za sva vre me na i on da ni je sku po da ti hi lja du vi še za ju tro. Bo lje ku pi ti če ti ri ne go pet ju ta-ra, ali kva li tet ne, do bre ze mlje. To je i za hval no jer ne ma še ta nja po nji va-ma, gde ode mo, ceo dan ra di mo na jed nom me stu – pri ča Še ćer. - Ze mlju ku pu jem da obez be dim se be i de cu i ne bih je ni ka da pro dao, ne ma tih pa ra. Hra na, ener gi ja i vo da bi će pro-blem u sve tu, a mi ima mo sve to. Kod nas su i pod zem ne vo de na 20 me ta ra pa ni je is klju če no da su tra poč ne mo i sa na vod nja va njem ora ni ca i to je si-gur nost za bu duć not.

Nje go vi pla no vi su da još na pra vi su ša ru i još par će li ja si lo sa ta ko da u je sen, ka da bu de spor na vla žnot, ne bu de pu no od bi ja nja i da pr ve nov ce do bi je za ro bu JUS kva li te ta. Ako ni je ta ko, od bi ja nja su ve li ka i ne ma ni ka-kve za ra de.

- Naj bo lja va ri jan ta je da sam ku piš re pro ma te ri jal i za to do bro pro đem jer ne mam oba ve zu ni pre ma ko me da se raz du žu jem i vra ćam. Pro da jem ko me ja ho ću. Na pri mer, na 50 va go na so-je, raz li ka u ce ni od sa mo pet di na ra po ki lo gra mu je 20.000 evra. Za to je naj bo lje sam se be fi nan si ra ti. Oni ko ji se za du žu ju, pla ća ju 12 od sto ka ma-

te, a plus to ga i sku plji re pro ma te ri jal. Ja đu bri vo ku pu jem po 32 evra, a ko se za du žu je, iz la zi ga i 43 evra. To je raz li ka 2.500 evra po ka mi o nu, a ja sam po tro šio pet šle pe ra đu bri va. Ta-ko da su to ogrom ne ci fre ko je je mo-gu će ušpa ra ti – na bra ja Še ćer.

Po nje go vim re či ma, efek tiv no to-kom go di ne na nji vi ima po sla oko tri do če ti ri me se ca.

- Kad su do bre ma ši ne i gru pi sa ne par ce le ide sve glat ko. Ja sa se tvo spr-ma čem za dan pri pre mim 100 ju ta ra, kad je moć na ma ši na i ne ma se lid be s par ce le na par ce lu. Se ja li ca je moć-na, 12 re do va, de vet me ta ra pro hod, ura di se bez pro ble ma 80 ju tra za dan – na vo di naš do ma ćin.

On nam da lje pri ča da još uvek ne vi di se be u sto čar stvu, naj vi še zbog rad ne sna ge ko ju bi tre ba lo an ga žo-va ti.

- Naj vi še vo lim da mi sve sa mi ura-di mo. iskre no, iz be ga vam da kva li tet-ne ma ši ne da jem dru gi ma da vo ze. Ne mo že to ni ko dru gi bo lje ču va ti od ono ga ko ji je ku pio i bo rio se da stek-ne. Za to ne ra di mo ni uslu žne po slo-ve. Pro bao sa mo jed ne go di ne, pro đu go di ne, a ret ko ko pla ti. Ja po tro šio

za de lo ve i go ri vo, ha bao ma ši ne, a na pla ta ni ka kva. Pet pu ta je is pla ti vi je kva li tet no i na vre me ura di ti svo ju ze-mlju ne go ne ko me ra di ti uslu žno, a ni 50 od sto ne na pla tiš – ka že Sa vić.

Na kra ju raz go vo ra, Še ćer nas vo-di do mi ni rib nja ka, na pra vlje nog iza no vih si lo sa. Ka že da je rib njak za nje gov od mor. Po ri bljen je ša ra nom i ka da do ma ćin po že li pre dah od sva-ko dnev nih po slo va – uvek su sprem ni ro štilj i sve ža ri ba. Ž. Ne go va no vić

20 19. maj 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Me đu pr vim re por ta ža ma ko-je smo ob ja vi li na stra ni ca ma „Srem ske po ljo pri vre de“ bi la je

i ona o Mi la nu Sa vi ću zva nom „Še-„Srem ske po ljo pri vre de“ bi la je

zva nom „Še-„Srem ske po ljo pri vre de“ bi la je

ćer“ iz Ja me ne. On se 2009. go di ne, na kon sko ro tri de ce ni je ra da u Švaj-ćer“ iz Ja me ne. On se 2009. go di ne, na kon sko ro tri de ce ni je ra da u Švaj-ćer“ iz Ja me ne. On se 2009. go di ne,

- Opre de lio sam se za naj sku plju va ri jan tu per tlo va nih si lo sa od pro-hrom skog li ma. Kod njih rđe, pro sto ne ma šta da se po kva ri. Je ste da ko-šta, ali se is pla ti – pri ča nam Še ćer.ne ma šta da se po kva ri. Je ste da ko-šta, ali se is pla ti – pri ča nam Še ćer.ne ma šta da se po kva ri. Je ste da ko-

JA ME NA • MI LAN SA VIĆ – „ŠE ĆER“ STI GAO DO 650 JU TA RA ZE MLJE I NA STA VLJA DA ŠI RI IMA NJE

Že lja – po sed od hi lja du ju ta ra!

PO NOV NI SU SRE TI

Mi lan Sa vić Še ćer

Moć na me ha ni za ci ja

No vi si los

Rib njak za pre dah