gnuzilla 04, april 2005

8/7/2019 GNUzilla 04, april 2005

1/45


2/45

Uvodna re

DistroWatch

OSOBINA OVOG BROJA GNUZILLE SE DOBRIM DELOMPOKLAPA SA DELATNO U SAJTA, IJE JE IME U NASLOVU.OVAJPUTSMOSEUSREDSREDILINASOFTVERSKUSCENUPAVAM PREDSTAVLJAMO NOVOSTI KOJE SU SE DOGODILE UMESECUKOJIJEZANAMA.

Prethodni mesec je bio veoma zanimljiv, jer su svetlost dana ugledalenove verzije veoma kori enih i popularnih distribucija i programa.Me u njima se izdvajaju GNOME i Slackware, mada niko ko je probaoHurd, koji se predstavlja u ovom broju, nije ostao ravnoduan. Vide emota moemo o ekivati od nove verzije OpenOffice paketa u verziji 2.0,koji se u martu pojavio u beta verziji.

to se hardvera ti e, u ovom broju pokuavamo da korisnicima

pribliimo mogu nost bluetooth povezivanja eksternih ure aja sa GNU/Linux sistemom, u ovom slu aju mobilnih telefona. Radionica je,kao i uvek, spremna za sve korisnike koji ele da probaju i nau e netonovo. Pokua emo da razbijemo postoje e predrasude o komandnoj liniji predstavljaju i je korisnicima kao veoma mo an i koristan alat.

GNUzilla u svom etvrtom izdanju dolazi sa preko etrdeset strana, to bi trebalo da postane standard za slede e brojeve. Posebno smo sre ni to je 04 prvi broj koji je jedinstveno lektorisan zahvaljuju i naporima jednogod lanova redakcije, tako da je i u tom pogledu asopis na viem nivou.

Jo jedna stvar koja raduje je postavljanje GNUzilla mirrora u Hrvatskojzahvaljuju i ekipi Rije kog GNU/Linux portala (http://rilinux.hr). Nadamo se da emo uspeno sara ivati sa svim ljudima dobre volje koji ele da pomognu i za koje postoji jedino granica izme u slobodnog ionog drugog softvera.

Uivajte!~ Ivan Jeli

Redakcija:

Ivan JeliIvan uki Marko MilenoviPetar ivaniAleksandar UroeviSr an An elkovi Slobodan Kova evi

Saradnici:

Milo PopoviMladen MariNikola JeliKemal anjta

Lektor:

Petar ivani

2 / GNUZILLA / April 2005

Sadraj:

Uvodna re 2

Sadraj 2

DistribucijeUTUTO-e XS 3

FreeBSD - filozofija 8

Slackware 10.1 12

Franzy 16

GNU/Hurd Live! 18

SoftverDownload 21

GIMP 2.2 2. deo 23

GNOME 2.10 27

OpenOffice.org 2.0 beta 31

HardverBluetooth na Linuxu 34

Stalne rubrikeProgramiranjeC99 37

RadionicaUvod u kori enje

komandne linije 39

GIMP T&T 42

Razgovor sa povodom 44

Sav materijal u ovom asopisu je

objavljen pod GNU licencom zaslobodnu dokumentaciju. Autorska

prava pripadaju autoru.

Prire iva :

Mrea za Slobodan Softverwww.fsn.org.yugnuzilla.fsn.org.yu

Kontakt adresa:

[email protected]


3/45

Distribucije

ITAJU I DEBIANOVDRUTVENIUGOVORLAKOSEDAUO ITI DEOKOJISETI ENESLOBODNOG SOFTVERA. U TOM DELU SE NAPOMINJE DA KORISNICISLOBODNOGSOFTVERAMOGUIMATIPOTREBUZAKORI ENJEM NESLOBODNOG, ITAKVOM SOFTVERU SU POSVE ENI FOLDERI NONFREE I CONTRIB NA DEBIANSERVERIMA I DISKOVIMA. BILO BI LEPO KADA BI SVE DISTRIBUCIJE SLEDILEOVAKAVPRIMER, ALIPOSTOJIIVIENEGOPUNOSLU AJEVA GDESESLOBODANINESLOBODAN SOFTVER MEAJU BEZ IKAKVOG UPOZORENJA, A SVE U CILJUOSTVARIVANJA TO VE EG PROFITA. NA SRE U , POSTOJE I LJUDI KOJI PRAVEDISTRIBUCIJE U KOJIMA NEMA POTREBE RAZDVAJATI ITO OD KUKOLJA, JER JESAV SOFTVER NA DISTRIBUCIJI SLOBODAN. PREDSTAVLJAMO VAM UTUTO-EXS GNU SYSTEM.

UTUTO je distribucija nastala u Argentini u cilju stvaranja brzog,pouzdanog i slobodnog operativnog sistema koji moe da zameni Wi-ndows radne stanice. Za razliku od mnogih, UTUTO tim je sebi presvega postavio cilj da operativni sistem koji napravi bude slobodan istoga je sastavljen isklju ivo od slobodnog softvera. Naravno, instala -cija neslobodnog nije zabranjena, ali se UTUTO distribuira bez takvogsoftvera. Sfera koja nas trenutno interesuje je desktop, stoga pogledaj-mo ta desktop UTUTO zvani UTUTO-e nudi.

U osnovi, UTUTO-e GNU+Linux postoji u dve verzije, u prvoj na-

menjenoj slabijim ra unarima (486 i Pentium 1) i drugoj, namenjenojnovijim generacijama (Pentium 2, 3, 4, AMD K6, K6-2, Duron, Athlon,Athlon XP / MP). U cilju optimizacije, a slede i primer Gentoo distri -bucije na osnovukoje je napravljen,verzija namenjenanovijim ra unarimase deli na izdanja za Intel ili AMD platformu. Paketi koji sa injavajuUTUTO-e su kompajlirani sa opcijama koje omogu avaju najvii ste -pen optimizacije softvera, na taj na in sa injavaju i veoma brz i stabi -lan sistem. Treba pomenuti da instalacija softvera nije ograni ena na

binarne pakete, ve je UTUTO-e otvoren za primenu bilo kog slobo -dnog sistema za instalaciju paketa. S obzirom da je UTUTO-e baziranna Gentoo distribuciji, podrazumevani format binarnih paketa je tbz2.

Instalacija

Instalacija UTUTO-e GNU+Linux sistema ne bi trebalo da predsta-vlja problem bilo kome ko se sreo sa instalacijom Debian ili Slackwaredisrtribucije. Najbitniji deo instalacionog procesa, koji se obavlja ukonzolnom reimu, je particionisanje diska. Ovde treba obratiti

panju na pravilno odabiranje hard diska koji se koristi (ukoliko ihima vie), root i swap particije. Sve ostalo instaler obavlja sasvim pri-stojno, bez mnogo zahteva upu enih korisniku.

Na po etku instalacije postoji mo -gu nost odabira verzije kernela

ponu eni su 2.6.7 i 2.4.25, pri emu je podrazumevana verzija 2.6.7. Pri-likom odabira kernela se moguvideti informacije o tvorcima distri-bucije, kao i zahvalnost FSF-u. Naalost, ceo tekst je na panskomtako da je malo tee razumeti po-ruku u potpunosti. Poto se rastu-ma i ta su tvorci hteli da kau namaternjem im jeziku i odabere ker-

nel, sledi odabir jezika koji e se ko -ristiti prilikom instalacije, pri emutreba obratiti panju na to da jepodrazumevani jezik panski. Na-kon odabira jezika, potrebno jeobratiti panju na slede i ekran kojiprua informacije o podrazumeva-nim lozinkama za root i obi nog ko -risnika. Lozinka za root korisnika,kao i za podrazumevanog obi nog

korisnika sa korisni kim imenomUTUTO-e je enter (treba otkucatienter, a ne pritisnuti ovaj taster).

Poto UTUTO-e za adminstra-ciju sistema ko-risti Webmin

(o emu emo kasnije govoriti), ko -rini ko ime za Webmin je root, a lo -zinka je prazna, odnosno nema je.Instalacija se moe obaviti u dva

moda, automatski ili manuelno toje predmet slede eg dijaloga kojitreba obraditi. Pored ove dve mogu-nosti, mogu se odabrati rescue ili

upgrade mod, koji u naem slu ajunisu previe bitni. Automatskainstalacija e obrisati sadraj celoghard diska pa se ne preporu uje ko -risnicima koji imaju podatke kojeele da zadre. U tom slu aju lo -

gi an izbor je manuelna instalacija,koja se nastavlja dijalogom koji seti e odabira i particionisanja disko -

April 2005 / GNUZILLA / 3

UTUTO-e XSGNU+Linux


4/45

Distribucije

va. Na ekranu koji se pojavljuje u ovom delu se pre svega moe parti-cionisati disk i to uz pomo Parted ili cfdisk alata. Dalje je potrebnoodabrati disk koji e se koristiti i odrediti root i swap particija. Ovajposao se obavlja potpuno ru no, to zna i da je potrebno uneti puta -nju do particije koja e se koristiti (/dev/hda1 na primer). Ostatak op -cija se ti e podeavanja boot loadera, odnosno da li se boot loader

instalira i gde. Podrazumevani boot loader je LILO.

Dalji tok instalacije je skoro potpuno automatizovan, to zna i da e instaler sam obaviti sve poslove oko instalacije paketa, njihove konfi-guracije i optimizacije. Jedini detalji koji zahtevaju u e e korinika su podeavanje jezika na kom e se sistem koristiti, tastature i vremenskezone. Srpski jezik ne postoji kao izbor. Instalacija je na test ra unaru(AMD XP 1700+, nForce2, 256MB RAM) trajala oko sat i po vremena,to i nije rezultat za pohvalu, ali sam koncept instalacije koji UTUTO-ekoristi verovetno ne moe da se zavri za manje vremena. Uzrok tome

je kopiranje svih paketa (ima ih oko 1340) na hard disk, njihova insta-lacija, konfiguracija i optimizacija.

Nakon uspeno zavrene instalacije UTUTO-e je spreman za ko-ri enje. Ovde treba primetiti jednu zanimljivost. Ukoliko na harddisku postoji neka fat ili ntfs particija, ve ina distribucija e u LILO dodati opciju podizanja Windows operativnog sistema sa te ili tih par-ticija, pa i UTUTO-e. Interesantno je to to e ve ina drugih distribuci -ja ovu opciju nazvati Windows, dok e u slu aju UTUTO-e-a ova

opcija biti nazvana NON-FREEOS. Rigorozno, nema ta.

UTUTO-e u akciji

Prilikom podizanja kernela opera-

tivnog sistema, sav hardver na testra unaru je uredno prepoznat i kon -figurisan. Jedini problem se javioprilikom konfiguracije X servera i tou delu koji se ti e osveavanja mo -nitora. Poto u konfiguracioni fajluopte nisu unete vrednosti koje bitrebalo da odgovaraju modelu mo-nitora, GDM (Gnome Display Ma-nager), koji se podie automatski,

nije uspevao da se prikae na ekra-nu pa je trebalo isklju iti GDM i do -dati potrebne linije u xorg.conf.Posle ove intervencije, X je proradiokako treba prikazuju i GDM loginmenader.

Login je mogu preko ve defini -sanog korisni kog naloga iji je



5/45

Distribucije

username UTUTO-e, a lozinka enter, kao to je ve pomenuto. Podra -zumevano i jedino grafi ko okruenje je GNOME, u verziji 2.8. Iakonema KDE-a, postoje KDE i QT biblioteke na sistemu tako da je obez-be eno nesmetano pokretanje programa napisanih za ovu platformu.Prvi pogled na radnu povrinu okriva mnotvo programa koji seinstaliraju uz ovu distribuciju. Pored gomile korisni kih, UTUTO-e

poseduje i sijaset administratorskih alatki koje su vie negodobrodole.

Internet i multimedija

Multimedijalni ugo aj obezbe uju provereni programi koji su postali sinonim za kvalitet u svojoj oblasti. Audio reprodukcija jepoverena XMMS-u (1.2.8), dok za ripovanje audio diskova slui Grip.Video je obezbe en Mplayerom, koji bez problema puta video sa -draj. Mplayer je ve dobro poznat ve ini korisnika, tako da ne treba

previe troiti re i na njega trebalo bi samo pomenuti da je videoplugin integrisan u Firefox pa je omogu en potpun multimedijalniugo aj na internetu. U realnom radu su ovi programi pokazalizavidan nivo kvaliteta u obavljanju svog posla, pa tu nema mesta pri-medbama. Naravno, audio diskove je mogu e prebacivati u ogg for -mat iz dobro poznatog razloga - mp3 enkoderi jo uvek nisu lienibremena patenata.

Podrazumevani web browser je naravno Firefox u verziji 1.0, kojiprovereno dobro radi svoj posao (osim kada je u pitanju Flash, jer je li-

cenca pod kojim se distrubuira Flash plugin sve samo ne slobodna).Korisnik nema puno mogu nosti za izbor kada je u pitanju webbrowser, ali kada je email klijent u pitanju, situacija je malo druga ija.U ponudi su verovatno tri najpopularnija programa za ovu namenu Evolution, Thunderbird i Sylpheed Claws. Izbor je na korisniku jer susva tri programa pouzdani i kvalitetni, pa je izbor krajnje subjektivan.IM i IRC su pokriveni programima kao to su Xchat i Gaim, pa ne bitrebalo da bude ve ih problema kada je ovaj aspekt kori enja inter -neta u pitanju. Gaim je u novijim verzijama sazreo kao multifunkcio-nalni IM klijent, pa ne e biti problema u komunikaciji ICQ ili MSNprotokolima. Manje iskusnim korisnicima problem moe predstavljati

nepostojanje grafi kog alata za povezivanje na internet preko dial-upkonekcije. Za ovu namenu je predvi en wvdial, a njegova konfigura -cija i kori enje zahtevaju malo bolje poznavanje ove problematike.Narezivanje CD i DVD medija je izuzetno lako, najpre zahvaljuju iprogramu K3B koji poseduje veoma lep interfejs koji je lak za kori e -nje, i pregrt naprednih mogu nosti.

UTUTO-e je pokazao da je veoma dobro podeen sistem koji moepruiti sve to je potrebno za nesmetano kori enje interneta i uiva -nje u multimediji. Treba naglasiti da nije potrebno obavljati dodatna

podeavanja nakon instalacije, jer sve radi kako treba sa podrazume-vanim podeavanjima.

Tekst, tabele, grafika...

Office paket koji se dobija uzUTUTO-e XS na alost nijeOpenOffice. Vrlo verovatan razlogovome je prostor koji zauzima

OpenOffice, jer se sa samo jednogdiska dobija veoma veliki broj pro-grama. Moda bi moglo biti mestaza OOo ukoliko bi se isklju ili Koffi -ce, Abiword i Gnumeric, ali nije nanama da sudimo. Koffice obezbe u -je zavidan nivo kvaliteta u svojojoblasti, ali je OpenOffice daleko bo-lje reenje, pa je ovo i prvi ve iminus ove distribucije. Pored KDE

office paketa, prisutni su Abiwordtekst procesor i Gnumeric, programza rad sa tabelama. Slobodno semoe re i da su ova dva programaveoma kvalitetni, pa se moguposmatrati kao mogu e reenjekada je u pitanju office softver naovoj distribuciji.

Grafika je oblast u kojoj je slobo-

dan softver dugo bio u senci neslo-bodnih reenja iz dobro poznatihsoftverskih kompanija. Danas to nijeslu aj, pa i GNU+Linux sistemimogu predstavljati dobre platformeza obradu grafike, kako bitmapira-ne, tako i vektorske. UTUTO-e XSdolazi sa GIMP-om i verziji 2.0 i ala-tom za izradu dijagrama pod nazi-vom DIA. GIMP je svojim kvalite-tom po eo da ugroava mnogo po -

znatije i novcem obezbe enije pro -grame, pa je dovoljno naglasiti nje-govu prisutnost da bi se zaklju ilokakve mogu nosti korisnik ima. Ve -ktorska grafika bi trebalo da budezastupljena pomo u alata iz Kofficepaketa, ali ipak bi bilo bolje da jeprisutan neki od vode ih programaove namene kao to su Inkscape iSodipodi.

Treba skrenuti panju na web di-zajn. UTUTO-e XS dolazi sa dva ve-



6/45

Distribucije

oma kvalitetna programa za ovu namenu. Ljubitelji WYSIWYG pro-grama e svakako koristiti NVU dok je za obradu koda namenjen Blu -efish.

Nedostatak nekih veoma bitnih programa donekle kvari celokupnusliku UTUTO-e-a. Programe koji nedostaju je mogu e instalirati i toveoma lako, ali ostaje utisak da bi sistem izgledao zaokruenije da su

neki programi izuzeti, a drugi uklju eni.

Administracija

Ako su office i grafika oblasti u kojima je moglo bolje, administracijasistema je oblast koja treba da slui za primer svim distribucijama nasceni. Veliki odabir programa kao i lepo zamiljen sistem administra-cije ine UTUTO-e veoma lakim za podeavanje.

Osnovni alat za podeavanje distribucije je Webmin koji posedujesve potrebne module. Funkcionalnost Webmina je na visokom nivoupa stoga ne treba brinuti. Sva podeavanja koja Webmin moe da oba-vi pro i e bez problema. Kao to je ve re eno, korisni ko ime za ko -ri enje Webmina je root, a lozinku ne trebakucati jer ne postoji. Ostatak posla se moe

uraditi UTUTO-evim alatom za podeava-nje koji pre svega obezbe uje lak update iinstalaciju paketa. Pored toga, mogu e jepodesiti mreu, ADSL ili PPP konekciju,Samba server, vremensku zonu, jezik, Xserver (Xorg 6.8.0), kao i dodati i aktiviratinove particije. Ovaj alat nema grafi kiinterfejs, ali je veoma lak za kori enje panepostojanje grafike ne bi trebalo da budeprepreka. Hard disk je mogu e particioni -

sati i sre ivati i uz pomo QTParted pro -grama. Poto je zasnovan na Gentoo distri-buciji, prisutan je i Gentoo portage mena-

der. Midnight Commander je ne-zaobilazna alatka, pa je prisutan i uovoj distribuciji. Pogled na SystemTools GNOME menija dovoljno go-vori o mogu nosti izbora sistemskihalata.

Podrka za hardver je na nivouone koju prua Linux kernel u ver-ziji 2.6.7, to zna i da za ve inu no -vog hardvera postoje odgovaraju idrajveri. ALSA zvu ni sistem,PCMCIA sistem, podrka za IPv6protokol integrisan u sve aplikacije,USB i PCI hotplug, LDAP podrkaili automatska detekcija hardvera su

samo deo onoga to UTUTO-emoe. Prepoznavanj hardvera je navisokom nivou i sav hardver na testmaini je uredno prepoznat,uklju uju i i HP Inkjet tampa .

UTUTO-e je relativno anonimnadistribucija. Prva asocijacija nasistem koji dri do principa slobodebi verovatno bila da je u pitanju

geek sistem, koji je teak za insta-laciju i kori enje. Ovo svakako nijeslu aj jer je UTUTO-e distribucijakoja se lako instalira i jo lake kori-sti. Naravno, usled nepostojanjagrafi kog sistema instalacije se nemoe re i da je user-friendly, ali semoe re i da nije teka. Podrka jeobezbe ena u vidu dokumentacije



7/45

Distribucije

na mati nom sajtu i forumu. Forum i sajt je mogu e koristiti na pan -skom i engleskom jeziku.

Kori enje potpuno slobodnog softvera moe dovesti i do nekih ne -dostataka, kao to su nepostojanje slobodnih drajvera za grafi keadaptere ili softverske modeme. Naravno, uvek je mogu e koristiti

neslobodan softver ukoliko postoji potreba za njim.

Pored toga to se sastoji od potpuno slobodnog softvera, na sajtuUTUTO-e distribucije se moe videti da e UTUTO-e uvek biti takokoncipiran. Lepo je videti da distribucija koja se dri ovakvog princi-pa lepo napreduje i nadamo se da e slede e verzije biti jo bolja. Free as in freedom!

~ Ivan Jeli


Korisne adrese:http://e.ututo.org.ar/https://e.ututo.org.ar/xp/modules/xoopsfaq/https://e.ututo.org.ar/xp/modules/newbb/


8/45

Distribucije

MNOGOPUTADOSADAMISEDEAVALODAURAZGOVORUPOMENEMDANEKORISTIM OPERATIVNI SISTEM KOJI RAZVIJAJU LJUDI IZ FIRME MICROSOFT.VREME JEU INILO SVOJETESADASVAKOBARZNADAPOSTOJEALTERNATIVE.OBI NO NA MOJU IZJAVU DOBIJAM KOMENTAR:"AH, TI KORISTI LINUX". UZAVISNOSTI OD STEPENA INFORMISANOSTI SAGOVORNIKA MOGU UTI ZAISTAFANTASTI NE DODATNE KOMENTARE. OD RASPITIVANJA KOJU DISTRIBUCIJUKORISTIM, TE POKUAJA RASPRAVE KOJA JE DISTRIBUCIJA NAJBOLJA JER JE MOJSAGOVORNIK OD SVOG KOMIJE SA ESTOG SPRATA, KOJI JE PO PROFESIJI"HAKER", SAZNAODA JE TA ITA DISTRIBUCIJANAJBOLJATEDAOSTALENEVALJAJU I, MADANIJENI JEDNUVIDEO, KRVAVO E SEZAPODENUTIPRI A NADATUTEMU, DOMOJEOMILJENE, "JASAM UO /LADA JE LINUXZASTAREO".

NAOPTENEZADOVOLJSTVOMOGSAGOVORNIKASVETO IMAMDAPONUDIMJEODGOVORDANEKORISTIMNIJEDNONIDRUGO, VENETOSASVIMTRE E -BSD. NAMOJUIZJAVUMOGUDOBITINEKOLIKOODGOVORA. MOJOMILJENIJEKOLUTANJE O IMA I IZJAVA DA NISAM BA NORMALAN. TU JE I ISTORIJSKOPITANJE: "JEL' TO RADI NA 2.4 ILI 2.6 LINUX KERNELU?". NO, PONEKADSRETNEMJOKOJELJUBOPITLJIVOBI E , KOJESEMAKARNATRENZAINTERESUJEDAPROIRISVOJEVIDIKE...

ta ovaj tekst nije?

Jako esto mi ljudi prebacuju to to insistiram na jasnom razlikova -nju Linuxa i BSD-a. Ne smatram sebe guruom, ali mi je dugogodinjebavljenje sistemima sli nim Unixu donelo puno lepih saznanja, te po -trebu da se prave razlike u finesama, mada je razlika izme u BSD iLinux sveta daleko ve a i sloenija od nekoliko finesa. Neka korisnici iljubitelji ma kog od ova dva sistema ne shvate ovaj tekst kao odgovo-re na pitanja:1) Zato treba da koristim BSD, a ne Linux?2) Zato treba da koristim Linux, a ne BSD?3) Zato je ova distribucija Linuxa bolja od one tamo?4) Zato je BSD bolji od Linuxa?

5) Zato je Linux bolji od BSD-a?6) Ko je u pravu?7) Veli anje mog rada i poznavanja BSD sistema8) Da li ima Boga?9) Da li su moji roditelji vanzemaljci?

ta ovaj tekst jeste?

Ve par godina sam korisnik FreeBSD-a. Ranije sam koristio raznedistribucije Linuxa, ali ako me neko sada pita da li bih se vratio na

Linux svakako bi dobio negativan odgovor. Ova pri a je li ni stav i pokuaj da objasnim zato toliko insistiram na razlikovanju ova dvasveta. Ta no je da se svi mi slaemo da su operativni sistemi sli ni

Unixu prava stvar i da ih svakako

treba koristiti. Razlikujemo se samopo pitanju koji je pravi. Slaemo seoko filozofije slobode, ali nam serazlikuju pogledi vezani za filozofi-ju samog operativnog sistema.

ta BSD nije?

Radost je svih nas to su ideje Uni-xa i slobodnog softvera u zamahu.

Kada sam po eo da se uputam uovaj zabavni svet, malo je ljudi zna-lo da postoje i drugi operativnisistemi osim Windowsa. Trite ipotranja su u inili svoje, te je ujeku ekspanzija kako Linuxa, tako isoftvera otvorenog koda. To imasvoje dobre i svoje loe strane, no tonije poenta moje pri e. Danas svakiklinac zna za Linux i makar okvirno

zna kako izgledaju KDE ili GNO-ME. I tu ine prvu greku jer kadavide bilo koje od pomenutihokruenja smaraju da je to Linux tj.neka distribucija Linuxa. Dakle, dase odmah na po etku razjasni za sveone neobavetene - BSD nije tek jojedna Linux distribucija.

Dobro, ta je onda BSD?

BSD je skra enica za "BerkeleySoftware Distribution". Ime je datoizvornom kodu razvijanom na Uni-verzitetu Berkli u Kaliforniji koji jezapravo bio razvijan kao dodatakAT&T-jevom Unixu. Nekoliko ope-rativnih sistema otvorenog koda subazirani na ovom kodu koji je po-znat pod nazivom 4.4BSD-Lite. SamBSD sadri:

-BSD kernel koji je zaduen za re-gulisanje procesa, raspolaganje me-


Filozofija BSD-a

BSD ovo, BSD onoBSD je ono to se dobije kada gomila Unix hakera sedne da prebaci Unix na PC


9/45

Distribucije

morijom, drajvere zahardver, a za razliku odLinuxa, BSD ima nekoli-ko razli itih kernela sa,naravno, razli itim mo -gu nostima.

-C biblioteku koja je bazi-rana na kodu razvijanom naBerkliju, i nema veze sa GNU pro-jektom.

-Aplikacije za rad sa datotekama, komandne linije, kompajlere.Neke od njih su deo GNU projekta dok neke nisu.

-X Window sistem za grafi ko okruenje koji se razvija nezavisno od

samog BSD-a.

Ukratko, BSD je ono to se dobije kada gomila Unix hakera sedne daprebaci Unix na PC, dok je Linux ono to se dobije kada gomila PChakera sedne i napie Unix za PC. Moda e neko ovo shvatiti kao ra -spravu oko toga koji je sistem vie nalik Unixu. Od toga se ogra ujemjer BSD-u tu nema mesta. BSD nije sli an Unixu niti je njegov klon.BSD je derivat originalnog AT&T-jevog Unixa. Kao to sam ve napo -menuo, BSD je nastao iz niza dodataka za Unix koji su razvijani naBerkliju. Kao to je poznato, pravi Unix nije niti otvorenog koda niti

slobodan.

Davne 1980., u sred ekspanzije mrea i kompjuterskih sistema, mno-gi nisu eleli da prave svoj operativni sistem od nule te su se zadovo-ljili kupovinom Unix licence . Tako je Sun Microsystems kupio licencuza Unix, implementirao 4.2BSD i stvorio SunOS (danas poznat podnazivom Solaris). Kada je AT&T po eo komercijalno da iskori ava svoj Unix prvo su po eli sa minimalnim kodom koji su zvali SystemIII, da bi ubrzo usledio System V. System V nije u sebi sadrao mre-ne pakete tako da su oni dodavani putem BSD-a, koji je sadraoTCP/IP, csh konzolu i ure iva teksta vi. Trake sa BSD-om su sa-

drale AT&T-jev kod te su shodno tome zahtevale Unix licencu. Do1990. je odlu eno da se BSD pusti u javnost poto je ve bio otvorenog koda, ali bez dela koji je pripadao AT&T-ju. To se kona no dogodilopod nazivom Networking Tape 2 ili Net/2 sistemom. Net/2 nije biokompletan operativni sistem poto je nedostajalo oko 20% koda. Tadana scenu stupa Vilijem F. Jolic (jedan od programera koji su radili naoriginalnom 4.2BSD-u) - on dodaje kod koji je nedostajao, i sve to iz-daje kao 386BSD. U isto vreme druga grupa programera koji su ranijeradili na BSD kodu osniva kompaniju pod nazivom Berkeley SoftwareDesign Inc. i izdaje beta verziju sistema pod nazivom BSD/386. Ime

kasnije menjaju u BSD/OS.

386BSD nikad nije postao stabilan sistem te se 1993. razdvaja na dva

projekta, naime NetBSD i FreeBSD.Osnovna je razlika u to vreme bila ustrpljenju. Ljudi iz NetBSD nisu e -kali na usavravanje 386BSD-a te jeprvi NetBSD izaao rano iste go-dine, dok je FreeBSD sa ekao skoro

kraj godine. 1996. se iz NetBSD-a iz-dvaja projekat OpenBSD, dok 2003.iz FreeBSD-a odlazi ekipa ljudi kojiele da nastave putem 4.x BSD ker-nela i stvaraju DragonFly BSD pro-jekat.

Mislim da je ova pri a dovoljna dase shvati da BSD nije tek jo jedanklon Unixa, ve da predstavlja

sistem nastao iz originalnog Unixasa 80% koda.

Filozofija BSD-a

Iako nisam od onih koji pridajupreveliki zna aj teoretisanju o ivo -tu ve sam za to da se ivot ivi,ipak moram re i da se BSD i Linuxsem po sistemskim pitanjima razli-

kuju i na filozofskom polju.

Prakti no gledano, metodologijaLinuxa je inkaracija haosa dok jemetodologija BSD-a vie vezana zakontrolisano okruenje. Linux je na-stao kao produkt slobodnog vreme-na hakera, dok je BSD rastao u kon-trolisanim uslovima pod okriljemininjerskih timova. Naravno, to nezna i da ne postoji gomila hakera

koji rade na BSD-a, niti da nema do-sta profesionalnih programera kojirade na delovima Linuxa. U ranijimtekstovima sam pomenuo da je BSDizgra en na jedinstvenom sistemudok se Linux distribucije sastoje oddelova koji se sastavljaju, ali razvija-ju na razli itim mestima. BSD na in je svakako vie orijentisan na odra-vanje reda, dok Linux prakti no

po iva na haoti nosti. Naravno, iz haosa nastaje kreacija ali poenta ovepri e i nije da ukae da je i jedan od



10/45

Distribucije

na ina bolji, ve da jednostavno postoji razlika.

Razlika se moe uo iti i u na inu na koji se implementira osnovni

kod. BSD se trudi da izbegava "hakerska" reenja i zakrpe. Po iva sena ideji da je lake sa ekati isto reenje nego odmah nalepiti nesigur -no. To je opravdano idejom da je lake ubaciti valjan kod nego "uprlja-ti" arhitekturu to je svakako kasnije tee o isiti. Neke od Linux distri -bucija se tako e dre ove filozofije to ih ini pouzdanijim od ostalih.

Posledice ovakvog razmiljanja lee u na inu auriranja. Kod Linu -xa se jednostavno aurira svaki deo ponaosob. Kod BSD-a to nije batako jer, kao to sam ve napomenuo, centralni deo BSD-a je kompak -tna celina koja se aurira cela. To moe izgledati kao mana BSD-a dok

ne pogledate to sa druge strane. Mnogo mi se puta desilo da mi usledneslaganja paketa ili strada ceo Linux sistem ili budem primoran datroim sate na sre ivanje . Kod BSD-a e auriranje osnovnog sistema sa sobom povu i i auriranje kernela, gcc-a, gzipa i ostalih osnovnihpaketa. Rezultat toga je injenica je daleko lake aurirati FreeBSD 5.2na FreeBSD 5.3 bez reinstalacije. Svakako, kau da je to izvodljivo i saLinuxom ali vas svi distributeri upozoravaju da je daleko pametnijepri migriranju sa jedne verzije na drugu reinstalirati ceo sistem.

Mythbusters

Zato ovaj naslov? Sem to je to moja omiljena emisija na Discoverykanalu ovo je prilika da probam i pobijem neke mitove vezane za BSDsistem.

Po nimo od stare pri e sa hardverom i tome kako BSD "ne podrava skoro nita". Apsolutna besmislica. Ta no je da Linux podrava nekedelove koje BSD ne podrava, ali ako emo tako, Windows podavapuno toga to ne radi na Linuxu. Ako mene pitate, BSD podrava sko-ro sav standardni hardver a i sama lista podranih stvari se pove avasa svakim novim izdanjem, to je svakako slu aj sa svim operativnim

sistemima.

Jako esto ujem kako 3D ne radi na BSD-u. Jo jedna besmislica.

Kao to ni Linux ne podrava gra-fi ke kartice tako to ne ini ni BSD kernel. To je posao X servera. Nasvojoj maini pokre em dosta zah -tevnih 3D igara bez problema.NVidia je izdala sjajne drajvere za

svoje kartice za BSD sisteme, takoda e vaa "zver" od kartice svakakona i dobro uto ite na BSD-u.

A sad moja omiljena tema. Soft-ver. Navodno Linux ima vie soft-vera. Stvarno ne znam odakle ljudi-ma takva ideja. Sve programe kojekoristite na Linuxu ete imati i zaBSD. To se zove sistem portova o

kojem sam pri ao u prolom broju.Broj programa portovanih za BSD jepreko 12 000, prema tome ne vidimrazlog gore navedenoj tvrdnji.

Popularnost je jo jedan odmitova. Da, Linux je popularniji tj.ima vie korisnika. Ali Windowsima jo vie, zar ne? Sve se ovo vrtioko pri e o tehni koj podrci.

Podrka za Linux po iva na zajedni -ci. Isto vai i za BSD. Iza BSD sis-tema stoji zaista kvalitetna zajedni-ca ljudi te budite uvereni da e sva -ki va problem biti reen ukolikoznate ta je uopte problem.

Naravno, ne smemo da zaboravi-mo i uvenu pri u o tome kako je BSD kompleksniji i tei za kori e -nje. Ili kako je to neko rekako: "Ma-

nje user friendly". Ne vidim odaklese izvla i taj zaklju ak. BSD je suta logika te ne znam ta je tu takoteko. Sa istom pri om sam se su -sretao u razgovoru sa braniocimaWindows sistema koji tvrde da jeLinux tei, kompleksniji i "manjeuser friendly". Ta no. Oba su teaod Windowsa jer od vas trae dauklju ite mozak i da makar probate

da shvatite da je kompjuter malovie od automata za otvaranje pasi-jansa. Ni BSD ni Linux ne mogu biti



11/45

Distribucije

okarakterisani kao teki za upotrebu.BSD korisnike jako esto optuuju za elitizam i stav RTFM. Ali su to

i Linux korisnici. Ako se elitizam ogleda u tome da vas na forumuneko izvre a zato to se neto lupili, ili niste znali da definiete pro -blem, onda smo svi elitisti. Ima nas raznih. Na forumima i IRC kanali-ma ete sresti ljude koji e isko iti iz koe da vam iza u u susret i po -

mognu i sa najprostijim problemima. Ima i onih koji su tako fini te evam pomo i da pravilno postavite svoje problem i na taj na in shvati -te ta stvarno ne valja. Naravno, tu su i oni koji se ne e obazirati navaa pitanja ukoliko niste nali ta ta no ne radi, uradili sami debago -vanje bar tri puta i tek onda sro ili ta vas mu i. Da, ima nas raznih. I jedna i druga zajednica su tu da pomognu ali niko ne e da od -go- vara na pitanja koja su ve objanjena u HOW TO pri -

ru nicima za koje se o ekuje da ste ih pro itali.

Dakle, jesmo li mi elitisti? Izgleda da jesmo. Ali

nita ve i od ostatka IT sveta. Moda elitizamBSD zajednice proizlazi iz razloga manjeg

kruga korisnika.

Zaklju ak...

Nadam se da je posle itave pri e malo jasnije zato toliko insistiram da se BSD ne stavlja u isti ko sa Linuxom. Ne, ja nisam isfrustriranibivi korisnik Linuxa koji je ogor en na isti, te koristi priliku da mu sena svaki mogu i na in osveti. Linux podravam i uvek u to initi, ali

su mi BSD filozofija i metodologija blii, i saglasniji mojim ivotnimstavovima. Da li je ovo bilo potenciranje kvaliteta BSD-a? I sama idejada se ovako neto napie je potenciranje BSD-a, zar ne? Da li ete vipre i na BSD je apsolutno vaa stvar. Ako ste zadovoljni svojimsistemom nema razloga da bilo ta menjate.

~ Marko Milenovi



12/45

Distribucije

VE INA DANANJIHKORISNIKARAZNORAZNIHOPERATIVNIHSISTEMAINEZNATA NO TA JE TO SLACKWARE. MNOGI NISU NI ULI KO JE PATRICKVOLKERDING. OVOSEODNOSI, PRESVEGA, NAONE IJI SUGLAVNIKRITERIJUMIIZGLEDODRE ENOG GRAFI KOG OKRUENJA, IMOGU NOST DASVEPROBLEMEREEKLIKOMMIA. EVOPRAVEPRILIKEDAIONINAU E PONETO.

Na samom po etku...

Sve je po elo dosta davno, otprilike u drugoj polovini prologa veka.Negde u Americi rodi se dete, i roditelji mu dadoe ime Patrick. Odmalena de ak se izdvajae od ostale dece iz susedstva, a roditelji pola -

gahu velike nade u njega. O ekivahu da e postati doktor ili advokat, i tako osvetlati asno ime porodice Volkerding. I u po etku sve bee idealno. Me utim, u jednom trenutku, Patu u ruke pade paklenamaina zvana RA UNAR...

Ostatak pri e je, naravno, istorija. Po etkom 1993. Patrick zapo inje razvoj distribucije po imenu Slackware, kojoj je bio cilj da ispravi ve i-nu problema sa kojima su se korisnici sretali koriste i SoftLanding Sy -stem Linux (SLS), tada jedinu komercijalnu distribuciju (tj. dostupnuiroj bazi korisnika). U po etku Slack je bio li na kopija SLSa. Ubrzo

zatim, Patrick shvata da e mu trebati sred

-stva da bi nastavio svoj projekat. Sredi-nom 1994. godine Slackware je bio spre-man za iru upotrebu, i Michael John-ston iz kompanije Morse Telecommunications je kontaktirao Volker-dinga, ele i da sazna da li je ovaj zainteresovan da svoju distribucijuobjavi komercijalno. Naravno, Patrick je pristao. Od tada zara ujedovoljno novca, tako da mu pravljenje Slacka postaje stalni posao.est meseci kasnije, uspostavlja saradnju sa firmom Walnut CreekCDROM, iji osniva Robert Bruce mu je i danas poslovni partner u Slackware Linux, Inc. Vrhunac prodaje je bila 1996. godina, nakon

ega sve vie kompanija po inje izdavati svoje Linux distribucije. I tada su nastali pravi izazovi. Svakodnevno, sve vie investitora seinteresovalo za ulaganja u Linux, pa samim tim i u Slack, veruju i dabi bio dobra dotcom investicija. Vremenom su druge distribucije raslei preuzimale deo trita. Na svu sre u, Slack je odoleo svim izazovimai ostao veran svojim stalnim korisnicima. Mnoge od tadanjih kompa-nija su nestale sa propa u dotcom ere usled nedostatka investitora,mada se neke (naalost :)) i dan danas dre.

Kakva je situacija danas?

Ve inu posla i dalje Pat obavlja li no. Zvani ni razvojni tim ne postoji. S vremena na vreme nekolicina ljudi usko i da pomogne i to

je otprilike to. Reklamiranje ne

postoji ni u kakvom obliku, veuglavnom korisnici informiu jednidruge. I dalje preivljavaju isklju i -vo od prodaje CDova. Planovi zabudu nost su slede i: zadrati tra -dicionalnu strukturu sistema (BSDinit skripte pre svega) i nastojati da

stvari ostanu to jednostavnije radilakeg odravanja i razvoja distri-bucije (zbog ega e GNOME najve -rovatnije biti isklju en). Trenutnaprocena je da oko 3 miliona ljudikoristi Slackware. I svi su ekstre-

mno zadovoljni. I ne padaim na pamet da koristeneku drugu distribuciju

(jedino dual boot dolazi uobzir :)). Slackware je idealan zaone koji ele da nau e GNU/Linuxoperativni sistem iznutra, jer nepostoje nikakvi grafi ki konfigura -cijski alati. Konfigurisanje sistemase vri isklju ivo kroz konfiguracij -ske datoteke, tako da vam ne gine

da znate itav /etc direktorijum na -pamet. Rad sa konzolom tako e.Upravo je elemantarnost ove distri-bucije ono to neodljivo privla inove korisnike. Dodue, neki shva-te da je sve to previe naporno u od-nosu na druge distribucije, i je-dnostavno ga izbegavaju. Nepisanizakon je: ako negde neto zapne,zovi Slackware korisnika u pomo . I

na kraju ovog malog uvoda jednaduhovita definicija preuzeta sawww.newsforge.com :


Dame i gospodo, jedan i jedini...

Slackware 10.1...pro itajte ta izdvaja ovu distribuciju od ostalih.

Osnovna filozofijaSlackwarea je da obezbedi

Linux distribuciju koja jeekstremno stabilna i to jemogu e vie sli na Unixu.


13/45

Distribucije

Slackware je distribucija za one koji ni malo ne mare zbog neposto-janja grafi kih alata za konfiguraciju, za one koji imaju ogromnu gladprema sirovim tekstualnim datotekama. Potreba za proverom me u -zavisnosti paketa ne postoji, jer Slackware korisnici uvek znaju ta ra-de. Posebno bitna stvar za doti ne korisnike je neotu ivo pravo na hvaljenje da je Slack najstarija distribucija koja je i dalje u razvoju. Po-

gotovo je bitna injenica da je od samog po etka pa do danas odrava jedan jedini ovek. Po etnici treba da budu izuzetno paljivi kada se nalaze u blizini gore pomenutih jer se vrlo lako moe desiti da buduproglaeni budalama, slepcima, istreniranim mouseclick majmunima,ili po a eni nekim sli nim epitetom.

Slackware 10.1

Da pogledamo ta nam stie iz Patove garae. Pardon, radionice. Utrenutku pisanja ovog teksta Slackware 10.1 je bio zadnje dostupno iz-

danje, ime se podrazumeva da su prisutne skoro sve nanovije verzijepaketa. Na prvom CDu se nalazi kompletna instalacija (neophodneaplikacije), dok na drugom imamo grafi ka okruenja GNOME i KDE,zajedno sa propratnim paketima. Puna verzija se nalazi na 4 CDa. Natre em i etvrtom disku se nalaze neke manje kori ene aplikacije, kao i izvorni kd programa. Korisnici neke od prethodnih verzija e pri -metiti da nita zna ajno nije promenjeno.

Zna i, instalacija je identi na, kao grafi ko okruenje preferira se KDE, i dalje nema OpenOffice.orga i Firefoxa (valjda ih dosad imate

na nekom CDu :)), nema ni Acrobat Readera (Kpdf je odli an), kaografi ki server se koristi xorg (ovog puta u verziji 6.8.1). Od kancela -rijskih aplikacija prisutni su GNOME Office i Koffice 1.3.5. Na ra-

spolaganju imate sve potrebne ra-zvojne alate, a izme u ostalih tu suKdevelop 3.1.2, Qt 3.3.3, Quanta3.3.2, gcc 3.3.4, gdb 6.3, glibc 2.3.4,binutils 2.15.92.0.2, perl 5.8.6,python 2.4, i tako dalje. U svakom

slu aju i vie nego dovoljno da se is -tog trena bacite na produktivan rad.Za multimediju su zadueni Xine,Noatun, XMMS, JuK, KsCD,mpg123, Kaboodle i Totem. Svi do-laze sa instaliranim kodecima, tozna i da su odmah podrani mp3,mpeg1, mpeg2 (dvd filmovi) i mpe-g4 (divx, xvid, libavcodec i ostali),to ba i nije slu aj kod svih distri -

bucija. Iako nema Firefoxa i Evoluti-ona, internet sekcija je izuzetno po-krivena. Od internet preglednika naraspolaganju su Mozilla 1.7.5, Ko-nqueror 3.3.2, Netscape 7.2, dok jeza elektronsku potu Kmail 1.7.2vie nego dovoljan.

Naravno, prisu-tne su i konzolneaplikacije links

2.1, pine 4.62,lynx 2.8 i mutt1.4.2. Tu je jo istandardan paketKDEovih po-mo nih progra -ma, kojima etemanjevie mo ida obavite sveostalo. Za onekoji misle koristiti

Slack kao server,a pre se nisu su-sretali sa ovomdistribucijom,zanimljiva je in-formacija da se is-poru uju Apache1.3.33, i Samba

3.0.10 (to nije nita neuobi ajeno).Za obradu rasterskih slika na Linu-

xu od Gimpa bolji program nepostoji: uklju ena verzija je 2.2.3.Poto Slackware stavlja stabilnost

April 2005 / GNUZILLA /13


14/45

Distribucije

na prvo mesto, kao osnovni kernel se postavlja 2.4.29, dok na drugomCDu imamo kompajliran kernel 2.6.10, sa svim potrebnim skriptamaza instalaciju. Tu je i izvorni kod kernela. Kernel 2.6.10 se pokazaostabilan u radu, ak i neto bri od onog u prethodnom izdanju. Zatampanje je zaduen CUPS 1.1.23, dok je lprng izba en iz po etne instalacije, ali je stavljen na dodatne CDove. Uklju ena je sva mogu a

dokumentacija (pogledajte /usr/doc/LinuxHOWTOs), kao i naj e a postavljena pitanja. Naravno ima toga jo mnogo, svakako previe daovde sve nabrojimo. Pogledajte kakav changelog na internetu, ili jobolje instalirajte Slack pa zatim pregledajte ono to vam je zanimljivo.

Grafi ki server i okruenja

Teko da grafi ka okruenja zasluuju odvojen paragraf, ali ona sunekako najzanimljivija obi nim korisnicima. Na prvi pogled nema ni -kakvih promena, ali

upravo je suprotno.Grafi ki server je i daljexorg, samo to sada do-lazi u verziji 6.8.1. Zaneupu ene Slackwareje, za razliku od ostalihdistribucija, preao od-mah sa Xfreeja na xorg,koji je tada bio u verziji6.7. To ba i nije bio

dobar potez, jer je ukombinaciji sa KDEombio izuzetno trom, i svremena na vreme znaoda abnormalno angau-je procesorsku snagu.Ovo je neto manje do-lazilo do izraaja koddrugih grafi kihokruenja. Nova verzija kao da leti u pore enju sa starom, a i bolje is -crtava fontove. Bolja podrka za hardver se podrazumeva sa svakom

novom verzijom. ak i ATIjeve grafi ke kartice rade dobro. Dodue, ovo je vie zasluga novih ATI drajvera.

Kao glavno grafi ko okruenje se koristi KDE 3.3.2, i to je primetnona svakom koraku. Ispravljen je poprili an broj greaka u odnosu naprethodne verzije, i na prvi pogled radi prili no brzo i stabilno. Poseb -no su korisni pomo ni program i i koji dolaze sa KDEom, jer u dobroj meri kompenziraju nedostatak Slackovih grafi kih alata za konfigura -ciju sopstvenim. A i broj aplikacija koje stiu uz KDE svakog dana sepove ava, i sa svakom novom verzijom dobijamo kvalitetnije i pouz -danije programe. Samim tim i ne udi izbor ovog okruenja kao pri -

marnog.ta re i za GNOME? Ovo nesumnjivo kvalitetno grafi ko okruenje

ne o ekuje nita dobro u budu nosti, to se Slacka ti e. To je ve sada

primetno, jer od svih paketa jedinoGNOME ne dolazi u svojoj najnovi-joj verziji, ve je uklju ena verzija 2.6.1 u kojoj je navodno popravljenvelik broj greaka. Moje li no isku -stvo ba i nije takvo, jer se GNOME

nije hteo ni podi i kako treba. U na -redno izdanje Slacka verovatnone e biti ni uklju en. Ovo i nije ne -razuman potez s obzirom na filozo-fiju ove distribucije: drati stvari toje mogu e jednostavnijim za odra -vanje, a naro ito tamo gde se nikakone uklapaju dva grafi ka okruenjaskoro identi nih mogu nosti i ka -

rakteristika. Ali to teko da moebiti prepreka za prave korisnike

Slackwarea koji preferiraju GNO-ME, jer u svakom slu aju mogu gali no kompajlirati ili instalirati Dro-pline GNOME. Da usput napome-nemo da Dropline GNOME 2.8 zaSlackware 10 radi i na ovoj verziji.

XFCE4.2 definitivno zasluuje dase i o njemu neto kae. Polako alisigurno se razvijao, i danas se bezproblema moe koristiti umesto

prethodno pomenutih okruenja.to se mene ti e, pored XFCEa miGNOME i nije potreban, a ni KDE



15/45

Distribucije

nije daleko od takve kvalifikacije. Pored pune funkcionalnosti, je-dnostavno je zapanjuju a brzina kojom ovo desktop okruenje radi.Ali ovo je ipak recenzija distribucije, tako da je najbolje da ga sami is-probate. Tu je jo i Fluxbox 0.9.12 koji, osim brzine i izgleda, nema ne-kih osobina koje bi ga izdvojile. Bar prema dananjim standardima.

Posebnosti Slacka i opti utisci

Od gomile stvari kao prva se name e struktura inicijalizacijskihskripti koje koristi. Za razliku od ostalih distribucija (bazirane naSlackwareu ne ra unamo), koriste se BSD init skripte, koje su svesmetene u direktorijum /etc/rc.d. Ovaj pristup ima dosta prednosti,pre svega zbog lakeg uklju ivanja/isklju ivanja servisa, a i lepo je imati sve na jednom mestu. Slede a stvar je mehanizam za upravljanepaketima (zlobnici e re i nepostojanje istog), odnosno sami paketi. Naime, ne postoji provera zavisnosti izme u paketa, a njihova instala -

cija se svodi na raspakivanje binarnih paketa na unapred definisanamesta. Paketi su, poga ate, obi ne kompresovane binarne datoteke (*.tgz je njihova ekstenzija). Svi paketi (osim xinea) su optimizirani zai486 arhitekturu. To su opipljive razlike. Velika razlika je i izbor pa-

keta. Naime, autor dre i se ve navedene filozofije, odabira pakete za koje on misli da su najbolji, i ne uvrtava one koji su sli ne namene.Tako da nema par zanimljivih primeraka kao to su Scribus, Inksca-pe, Wine, amaroK, MPlayer i tako dalje. U svakom slu aju bolje jeimati izvorni kod kernela nego njih. A pakete koji vam nedostajumoete vrlo lako skinuti sa nekog od brojnih servera, ak i preko mo -demske veze.

Teko da se moe re i da je Slackware 10.1 revolucionaran u odnosuna svog prethodnika. Tako neto bi bilo nerealno i o ekivati, jer jeSlack oduvek smatran jednom od najstabilnijih i najbrih distribucija,

tako da tu mesta za napredak ba i nema. Svakako, odre ene aplikaci -je su doivele zna ajna poboljanja. Ispravljen je poprili an broj bugo -va, to je nekako i glavna osobina ove verzije. U svakom slu aju, sada

je Slack jo malo bri i stabilniji, asamim time i kvalitetniji. Zahvalju-ju i novijem kernelu i hardver je bo -lje podran. Jedina mala zamerkaide na izbor paketa, to e najvero -vatnije biti ispravljeno u narednoj

verziji. Slack definitivno ima strmijukrivulju u enja od ve ine ostalih di -stribucija, i samim time vas nepre-stano primorava da u ite nove stva -ri. U po etku to se moe u initi tekim, ali im savladate par trikovasve e i i mnogo bre. A sada, trk do najblieg marketa po svoju kopi-ju :)

PS:Junak nae pri e je krajnje levo na

slici. Svi ovde izneseni stavovi i ko-mentari su li ni, to zna i da se ne moraju slagati sa vaim miljenjemna datu temu.

~ Mladen Mari

April 2005/ GNUZILLA /15

Bitne adrese:www.slackware.com

www.linuxpackages.net

www.linuxquestions.org

www.linuxo.orgwww.fsn.org.yu


16/45

Distribucije

JEDNAODDIVNIHSTVARISVETA UNIXOLIKIHOPERATIVNIHSISTEMAJESUTZV.

LIVEDISTRIBUCIJE - KOMPLETNIOPERATIVNISISTEMIKOJISTAJUNAJEDAN CD IDONOSESVETOVAM JEPOTREBNOZANORMALANRAD, ADAPRITOMNITANE MORATE DA INSTALIRATE NA SVOJ HARD DISK. ZAPRAVO, HARD DISKUOPTENIJENEOPHODAN...

BSD svet je dobio jo jednu Live distribuciju koja je odista vrednapanje. U pitanju je ukrajinski projekat Frenzy. Distribucija predsta-vlja sjajno reenje za probleme koji mogu nastati na svim operativnisistemima jer je sutinski zamiljena kao skup alata koje svaki admini-strator treba da ima - testovi za hardver, fajl sisteme, bezbednost i

mreu itd.

Frenzy je baziran na distribuciji FreeBSD 5.2.1 - RELEASE, to seodmah uo ava pri pokretanju diska; koristi kompresovani fajl sistem(geom_ugz) to mu omogu ava da u 200MB, koliko zauzima, donesepreko 600MB programa. Ono to se odmah da primetiti jeste zna ajnopoboljanje brzine rada u odnosu na FreeBSD 5.2.1.

Moda je moja uvodna pri a stvorila sliku jednog minimalnog kon -zolno orijentisanog sistema koji slui svrsi samo profesionalnim ad-

ministratorima, ali je Frenzy daleko od toga i sasvim pristojno moe

da poslui za svakodnevnu upotre-

bu na vaem ra unaru.

Kada pokrenete Frenzy od vas setrai tako malo konfigurisanja da semeni li no inilo pomalo smenim. Poto izaberete na in na koji ete pokrenuti Frenzy, startuje se pozna-ti FreeBSD. Sistem e sam napravitipotrebne virtuelne particije, de-tektovati i podi i sve particije koje

moda imate na hard disku (napo-mena - Frenzy moete koristiti i bezhard diska) poto podrava UFS,FAT16/32, NTFS, EXT2FS iEXT3FS. Ukoliko ve imate FreeBSDsistem njegova e swap particija bitiupotrebljena.

Posle suo avanja sa nizom oba -vetenja ta se od hardvera pokre e,

na scenu opet stupa izbor. Ovogputa birate koji ete jezik koristiti.Kao to sam ve naveo, Frenzy jeprojekat Ukrajinca Sergeja Moai-skog te je logi no da vam se nudiruski jezik kao prvi i, naravno, en-gleski. Ukucajte "e" za engleski i vo-ila, eto vas u konzoli. Frenzy jepodeen sa root nalogom bez ifre,te sve to treba da uradite je daukucate "root". A sada dolazi naj-

zanimljiviji deo - pokretanje X ser-vera(XFree86 4.3.99). Kada ukucate"startx" sistem e sam detektovativa hardver, podesiti server i pokre-nuti FluxBox.

Koliko je sve ovo upotrebljivo?Veoma. Frenzy donosi oko 400 apli-kacija potrebnih za svakodnevni

rad. Spisak moete na i nahttp://frenzy.org.ua/eng/v03_softlist.shtml. Napomenu u samo neke:

16/ GNUZILLA / April 2005


17/45

Distribucije

gcc 3.3.3, perl, python, mc, vim, AbiWord2, xpdf, svi potrebni arhive-ri, svi potrebni alati za rad na fajl sistemima, mrei i hardveru, antivi-rusi, drajveri za LT modeme, alati za bei no umreavanje, Opera,xchat, licq, xmms, MPlayer i jo mnogo toga.

Sem to vam moe biti od velike koristi pri sre ivanju ote enih sis -tema i spasavanju podataka, Frenzy je sjajna prilika da bez mnogomuke probate FreeBSD. Za rad zahteva Pentium procesor, 32MBRAM memorije i CD ROM. ISO datoteka zauzima 200MB i moete je

preuzeti sa: http://frenzy.org.ua/eng/download.shtml. Tek kadaprobate ovu fantasti nu distribuciju shvati ete zato je moto Frenzy-ja "expect anything"...

~ Marko Milenovi



18/45

Distribucije

VE DUE VREME POSTOJI PRAKSA VE INE DISTRIBUCIJA DA KORISNICIMAOMOGU AVAJU ISPROBAVANJE NOVIH VERZIJA POMO U LIVE DISKOVA. OVAJNA IN JENAJBEZBOLNIJIJERNEZAHTEVAINSTALACIJUIHIRUKEZAHVATENAHARDDISKU, VEJEPOTREBNOPODESITISISTEMDASEPODIESA CD ILI DVDURE AJA , UBACITI DISK I OU MOE DA PO NE . ZNA I , PODESITE SISTEM,UBACITE HURD LIVECD IEVONAMDUGOO EKIVANOG GNU OPERATIVNOGSISTEMA.

GNU/Hurd

Doavi na ideju o stvaranju slobodnog operativnog sistema sli nogUnixu, GNU pokret je imao pred sobom veliki posao. Jedan od zada-

taka je bio i stvaranje kernela budu eg operativnog sistema, to jepredstavljalo izvestan problem. Rad na svim ostalim komponentamasistema je iao kako treba, ali je zastoja bilo kada je kernel u pitanju.Osnovna poteko a je u tome to se Hurdov kernel sastoji od razli i -tih servera koji me usobno komuniciraju, koriste i kao osnovu GNU Mach mikrokernel. Prilikom takve komunikacije, tee je pratiti infor-macije koje se prenose, pa je ovakav sistem veoma teak za debagova-nje. Taj problem je u velikoj meri usporio razvoj GNU kernela i samogGNU/Hurd operativnog sistema.

Iako sporo, Hurd je tokom proteklih godina napredovao, da bi da-nas postao relativno upotrebljiv sistem. Iako jo nije izala stabilnaverzija neke Hurd distribucije, dananja izdanja se mogu instalirati ikoristiti. Podranost hardvera je na nivou Linux kernela 2.2 serije toza neke starije ra unare moe biti dovoljno. Dodatno usporenje ra -zvoja Hurd sistema je donela odluka jedne grupe programera daumesto GNU Mach krenelapre u na razvoj Hurda bazira -nog na L4 mikrokernelu. Ra-zlog ovome je spor razvojGNU Mach kernela koji je za

vie od deset godina dostigaorelativno nizak stepen razvoja. L4 port je za sada u ranoj razvojnojfazi i tek skoro je pokrenut i prvi program na ovoj verziji Hurd sis-tema. Po re ima Hurd L4 programera, pokretanje prvog programa jebio presudan momenat u daljem razvoju, jer e se sada ova varijantaHurd sistema daleko bre razvijati. GNU/Hurd sistem koji koristi L4mikrokernel se distribuira kao Hurd L4, dok se sistem koji koristiGNU Mach ozna ava slovom K. Trenutno aktuelna verzija Hurda saosnovom u GNU Mach kernelu je K8. K8 se moe preuzeti i vidu ei -tiri CD image-a na kojima pored osnovnog sistema dolazi ve ina po -

pularnog softvera kao to je X server, GNOME ili KDE.

Do skoro je jedina mogu nost isprobavanja Hurd sistema bila insta -

lacija na hard disk. Instalacija Hur-da je relativno laka, ali pre toga tre-

ba pripremiti particije, a posle insta-lacije pravilno podesiti GRUB jersamo on moe da podigne Hurdsistem, to nije jednostavan posao.Za sve korisnike kojima sve ovomoe predstavljati problem, a eleda probaju Hurd sada postoje LiveCD-ovi, i to za obe varijante Hurda.

Gnuppix

Prethodnih nedelja su na internetukruile vesti o dostupnosti HurdLive diska, bez ikakvih drugih in-formacija osim linka za preuzima-nje. Taj link vodi ka spakovanomISO image-u veli ine 1,6MB kojiomogu ava podizanje Hurd sistemabaziranog na L4 mikrokernelu. Vesto doti nom disku je podigla prainu

jer je predstavila Live CD koji bi tre-balo da bude potpuno funkciona-lan. Ovo je, na alost, bila dezinfor-macija.

Projekat Gnuppix postoji sa ciljemstvaranja butabilnog operativnog

sistema baziranogna Hurd L4 portu.Projekat je u ranojrazvojnoj fazi tozna i da sistem jo

uvek nije spremanza testiranje, a kamoli kori enje.Sam autor celog projekta kae daGnuppix jo uvek ne moe da uradinita konkretno osim ispisivanja po-zdravne poruke na ekranu. Nakontestiranja, uverili smo se u istinitostove tvrdnje.

Nakon podizanja sistema i u ita -

vanja svega to mu je potrebno,sistem na ekranu ispisuje poruku:


GNU/Hurd Live!Hurd bez instalacije


19/45

Distribucije

Hello, here is Ruth, your friendly root server!

Ovde se cela pri e zavrava jer je ovaj rezultat trenutni maksimumonoga to moe da izvede. Nadamo se da e Gnuppix u budu nosti postati sve bolji i da e prerasti u funkcionalan i zaokruen sistem.

Hurd Live CD

Druga varijanta Hurd Live diska je daleko upotrebljivija. Radi se osistemu koji predstavlja modifikovani GNU/Hurd K8 koji moe da sepodie sa CDROM medija. Veli ina ISO image-a iznosi oko 36MB.

Osnovna modifikacija mati nog sistema se sastoji u tome to se ume -sto ext2 stati kog prevodioca za podizanje sistema koristi iso9660prevodilac kojiomogu ava u ita -vanje podataka saCD-a. Umestoparticije na hard disku, koristi ext2 virtuelnu particiju koja se pravi uRAM memoriji, na koju se zatim kopiraju folderi i fajlovi neophodni

za funkcionisanje sistema (/dev, /home, /tmp, /root i sl.). Nakontoga se pokre u odgovaraju i serveri, aktiviraju ure aji i podie Hurd konzola.

Zahvaljuju i ovakvoj koncepciji,sistem bi teorijski treba-lo da moe da se pokre-ne na bilo kojoj 32-bitnojmaini, bez obzira naipset i hard disk kon -

troler. Razlog ovome jeinjenica da se fajl

sistem pravi unutarsistemske memorije, pahard disk ne igra nika-kvu ulogu. Ovo je iz-uzetno lepa mogu nostisprobavanja Hurd sis-tema na novijim ra una -rima, jer se Hurd malo

slabije snalazi sa ATA133 i novijimkontrolerima, pa obi no ne uspevada se podigne na novijem hardveru.Ve ina vlasnika nepodranog hard -vera je pribegavala kori enju i386emulatora kako bi instalirali i te-stirali Hurd.

Softvera nema puno, a gledaju iveli inu samog diska, ne moe ga

ni biti. Tu su Vi i Nano tekst editori,apt menader paketa i izme u osta -log SSH koji na alost nismo moglida testiramo jer je testni ra unar nainternet povezan preko dialup veze,softverskim modemom. Konzola jestabilna i sistem se ponaa krajnjekorektno, ali to ne mora nita dazna i. Ne postoje mogu nosti za opirnije testiranje jer nema nika-kvog softvera koji bi mogao da po-

kae stvarne performanse sistema -cilj ovog teksta je potanje u etar in-formacije da Hurd moe da radi salive diska. Pored toga, na sajtu sa

kog se moepreuzeti ovajlive disk jasnostoji informa-

cija da sistem jo uvek nije za ma-sovno kori enje, a u README fajlu

na serveru za preuzimanje se moepro itati da neki od prevodilacamogu biti nestabilni ili mogu prosto



20/45

Distribucije

prestati da rade.

Prisutnost apt alata ohrabruje, jer je to ditektan pokazatelj da jesistem mogu e nadograditi, to govori da e se isti na nau veliku ra -dosti i dalje razvijati.

Utisci nakon isprobavanja ovih sistema su i vie nego pozitivni, upr-kos njihovoj delimi noj ili nikakvoj funkcionalnosti. Ostaje o ekivanje da e Hurd jednog dana mo i da uradi sve to mogu GNU/Linux ili FreeBSD bazirani live sistemi. U prilog takvom o ekivanju ide i to dave postoji prili no velika baza paketa namenjenih Hurd sistemima koji sadre X server, Gnome i KDE okruenja, i popularne programe.

~ Ivan Jeli

20 / GNUZILLA/ April 2005

Korisne adrese:http://gnuppix.org/http://www.superunprivileged.org/http://www.gnu.org/software/hurd/


21/45

Softver

ZAOVAJBROJSAMPREGLEDAOPROGRAMEKOJI E VAMTROITIPROCESORSKOVREME A DA NITA KORISNO NE RADE. AKO SE PITATE ZBOG EGA BI IKOPOKRETAONETOTAKVO, ODGOVORJEVRLOKRATAK ZABAVERADI.

Amor

Jedan od najpoznatijih programaiz ove klase je program sa fanta-sti nim imenom Amor (AmusingMisuse Of Resources ZabavnoTra enje Resursa). Amor je pro -gram koji prikazuje animiranuma ku, pingvina, Zverka (Bea -

stie logo FreeBSD-a), Bila (zlona-mernog hakera iz igrice XBill) ilineto drugo kako se kre e po ivica -ma programa u kom trenutno radi-te.Adresa: Program dolazi uz svaku distribucijuLicenca: GNU General Public LicencePlatforma: POSIX: KDE

Cowsay 3.03

Ovo je tek program koji poka-zuje uzaludnost nekih ljudi naovom svetu. Program je konzolnii pokre e se naredbom cowsay.Tekst koji mu zadate u koma-ndnoj liniji e se prikazati uobla i u iznad veto nacrtane krave (videti sliku).

Jedna od neobi nih stvari ve -zanih za cowsay je ta da se program jo uvek razvija! Trenutno posle-

dnja faza je beta verzija biblioteke Acme::Cow za perl koja omogu a -va da crtanje pri aju ih krava u po web prezentacijama. Adresa: www.nog.net/~tony/warez/cowsay.shtmlLicenca: GNU General Public LicencePlatforma: POSIX: Terminal

Nonsense i Cack

Ovo su dva programa za smiljanje besmislica (to je apsolutno be-smisleno). Ako ste ikad poeleli da napiete jedan tekst (na engle-

skom) koji e biti gramati ki pravilan, ali ne e nita zna iti tipa Ze -lene ideje besno spavaju na granama zemlje - onda su ovo pravi pro-grami za vas.

Adresa: sourceforge.net/projects/cacki-want-a-website.com/abo-

ut-linux/downloads.shtmlE sada, da i ovaj lanak ne bi bio

tra enje vaih i naih resursa, evo inekoliko programa koji nisu potpu-no beskorisni i neupotrebljivi.

Naravno, ni ovi programi ne espasiti ivote milionima ljudi, ali ebar olakati i ulepati va.

ADesklets 0.4.6

ADesklets je sistem (framework)za pravljenje desktop apleta za Xsistem. (ideja programa je ista kaokod GDesklets programa opisanogu februarskom broju GNUzille).

Pomo u njega, na svoj desktopmoete postaviti kalendar, vremen-sku prognozu, daljinski za XMMSili neki drugi muzi ki program i jomnogo toga.

Postoji nekoliko desetina razli itihapleta i taj se broj svakodnevnopove ava, pa e vam se bar neki svideti.Adresa: adesklets.sourceforge.netLicenca: GNU GPL

Platforma:POSIX: XWindow System

SuperKaramba

SuperKaramba je,po ideji, programsli an GDesklets iADesklets progra-mima samo to jepravljen za KDE

okruenje.Baziran je na Python program-

skom jeziku i nema te akrobacije


Zabavni na ini troenja resursa

$ cowsay GNUzilla ROCKS!

-------------------

< GNUzilla ROCKS! >

-------------------

\ ^__^

\ (oo)\_______

(__)\ )\/\

||----w |

|| ||


22/45

Softver

koju nije u mogu nosti da izvede za vas gledaoce.Adresa: www.superkaramba.comLicenca: GNU GPLPlatforma: POSIX: KDE

KXDocker 0.0.29

KXDocker je nastao kao naslednik SuperKaramba apleta OSXBar.

Zbog grafi ke zahtevnosti i potrebom za boljom integracijom u KDEokruenje, autor OSXBara je odlu io da program napie od nule neoslanjaju i se na spore interpretirane jezike.

KXDocker je panel za KDE sa ikonicama za pokretanje programa sli-an panelu iz novog Mac OS X operativnog sistema za Apple ra una -

re. Ikonice se uveli avaju u zavisnosti od blizine kursora mia istima,to moete videti na slici.

Pored toga to slui za pokretanje aplikacija, KXDocker slui i kaotask-bar svi programi koje pokrenete dobijaju svoje mesto me u sli -icama. U desnom donjem oku slike moete videti umanjen prikaz

prozora aplikacije OpenOffice.org Writer u kome upravo kucam ovajtekst.

Program je izuzetno konfigurabilan i ima mnogo vie mogu nosti

nego to se ini na prvi pogled. Ne u vam nita vie otkriti, pa izvoli -te, probajte i uivajte.Adresa: www.xiaprojects.com/www/prodotti/kxdocker/

main.phpLicenca: GNU GPLPlatforma: POSIX: KDE

~ Ivan uki


Najpopularniji projektiwww.freshmeat.net:1. MPlayer2. Linux3. cdrtools4. Gaim

5. MySQL6. gcc7. PHP8. xine9. TightVNC10.Apache

www.kde-apps.org:1. KDM Theme Manager 0.8.22. K3B 0.11.233. amaroK 1.2.24. Krusader 1.60.0-beta25. Quanta Plus 3.46. DVD Rip-O-Matic 0.92

www.gnomefiles.org:1. Helix Player2. gTweakUI3. Mozilla Sunbird/Calendar4. WiFi Radar5. GNOME PPP

Nove verzijeLinux 2.6.11.6 (2.6)

Samba 3.0.13Mozilla Thunderbird 1.0.2Mozilla Firefox 1.0.2Mozilla Suite 1.7.6


23/45

Softver

GIMP (GNU IMAGE MANIPULATION PROGRAM) JE SLOBODAN PROGRAMOTVORENOG KDA. KAKO JE NASTAO I EVOLUIRAO DO OVOGA TO DANASJESTE, MOGLI STE DA PRO ITATE U GNUZILLI 02 (FEBRUAR 2005).TRENUTNOJEAKTUELNASTABILNASERIJA 2.2. POSLEDNJAVERZIJAJE 2.2.4.

GIMP je u osnovi pisan za GNU/Linux platformu. Pored dobavlja-nja programa iz izvornog kda preuzimanjem paketa (tar.bz2 ilitar.gz), postoje oficijelni binarni paketi za Slackware, Debian, FedoraCore, SuSE i Gentoo. Ako koristite neku drugu distribuciju, verovatnoneko odrava pakete i za nju. U slu aju da nije tako, pozabavite sekompajliranjem svoje verzije - posao nije ni dug ni preterano kompli-

kovan ako ste Linux korisnik koji nema fobiju od prevo enja izvornogk

da. Od ostalih UNIX-olikih sistema podrani su *BSD i Solaris, a ta-ko e postoje portovi za Mac OS X i Windows.

Nabavka programa

Ukoliko imate tu sre u da koristite distribuciju Slackware, olaka u vam posao preuzimanja paketa, kao nagradu za dobar izbor. Binarnipaket moete preuzeti sa nekog od mirrora na http://www.linuxpac-kages.net/download.php?id=5565 a potom ga instalirati naredbom:

# installpkg gimp-2.2.4-i486-1pcx.tgz

Prvo pokretanje

Poto ste program instalirali, pre ica zanjegovo pokretanje nalazi se u meniju ra-dnog okruenja u sekciji Grafika. Tako emoete napraviti pre icu na radnoj povri -ni, koja pokrete e naredbu gimp-2.2. Tre i na in je pokretanje iste naredbe iz Run di-jaloga ili X terminala. Napominjem da se

moe pokrenuti i kucanjem naredbe gimppoto ova predstavlja simboli ku vezu kaprogramu gimp-2.2.

Kada prvi put pokrenete program, do e -ka e vas Welcome ekran za instalaciju uokviru datog korisni kog naloga. Na pr -vom dijalogu su informacije o pravima naprogram i deo GNU GPL licence. Na sle-de i dijalog se prelazi klikom na opciju

Continue, a na njemu su informacije otome da e biti napravljen direktorijum ~/.gimp-2.0 u korisni kom di -rektorijumu, gde se uvaju sva potrebna podeavanja programa. Po

uspenoj korisni koj instalaciji, pre -

lazi se na korak podeavanja perfor-mansi, gde se odre uje koli ina ra -spoloive sistemske memorije kojue program koristiti u radu, kao i lo -

kacija na kojoj e biti smetena vir -tuelna memorija. Naredni korak seodnosi na podeavanje rezolucijeekrana, pri emu moete odabratiautomatsko prepoznavanje iz X Wi-ndow sistema, ili je ru no postaviti.

U ovom koraku moete izvriti i ka-libraciju ekrana, t.j. ru no merenjerezolucije.

Novine u 2.2 seriji

Serija 2.2 u potpunosti potuje HIGspecifikacije (Gnome Human Inter-face Guidelines), pa je zbog togainterfejs pretrpeo zna ajne promene

u odnosu na seriju 1.x. Pored toga

to je veliki deo izvornog kda jepre i en i optimizovan, dijalog za


Deset godina GIMP-a (drugi deo)

GIMP 2.2Pregled mogu nosti programa The GIMP


24/45

Softver

podeavanja je intuitivniji nego ranije, organizovan po novoj HIG spe-cifikaciji sa jasno grupisanim opcijama za podeavanja. Sada je mogu-e je definisati pre ice sa tastature za sve alate (opcija Configure

Keyboard Shortcuts iz grupe Interface).

Paneli sa postavkama alata i osobinama dokumenta koji se obra uje

sada je mogu e grupisati ( ugnjedeni paneli) ili ih ponaosob pore atipo ekranu (plutaju i paneli ). Prva opcija je prepo-ru ljiva zbog utede na prostoru potrebnom zaobradu materijala.

Od ove serije pre primene transformacije objektavidljiv je prikaz krajnjeg rezultata, to umnogomeolakava rad jer korisniku omogu ava da recimofino zarotira objekat po elji. U dijalozima zapostavke filtera sada se nalazi ivi prikaz rezulta-

ta, pre njegove primene na materijalu koji seobra uje.

Na panelu Tools iz menija File/Dialogs moe seodrediti koji e alati biti prikazani na paleti alata(Toolbox). GIMP je opremljen standardnim alati-

ma za programe ovenamene: selek-cije,putanje, trans-for-macije, alat za unos

teksta, po-pune, pre-livi, olov-ka, etkica,ras-priva , neizbe -na gumica i drugo.

Mogu e je uvozitislike direktno sa di-gitalne kamere, ske-nera ili hvatati

snimak ekrana direktno u samom programu. Sistem prevuci i pustije potpuno funkcionalan, pa je sada mogu e ubaciti u GIMP sliku di -

rektno iz upravlja a datotekama, internet pretraiva a ili drugog pro -grama koji podrava ovu mogu nost.

Specifi nosti interfejsa

Za razliku od drugih programa za obradu bitmapirane grafike,interfejs GIMP-a je vieprozorski (MDI). Naime, ne postoji jedan pro-zor u okviru koga su svi drugi, ve su oni raspore eni na sopstvene prozore. Tako postoji poseban prozor za paletu alata, poseban prozorza svaku otvorenu sliku i jedan ili vie prozora sa grupama panela.

Organizacija menijaPaleta alata sadri menije: File (za standardne akcije nad datoteka-

ma), Xtns (menader modula i do-dataka, ure iva jedinica mera) i Help (pomo o programu, savetidana i veze ka korisnim adresamana Internetu).

Komande specifi ne za manipula -

cije slikama nala-ze se u menijusmetenom na vrhu prozo-ra slike (isklju uje se deak -ti-viranjem opcije ShowMenubar iz menija View),kao i u meniju koji se dobi-ja desnim klikom na sliku.

Organizacija panelaPanele je mogu e grupi -

sati tako da se oni organi-zuju po karticama. Svakagrupa panela u gornjemdesnom uglu, levo od pa-daju e liste za izbor slike,ima dugme Auto koje kadaje aktivno omogu avapra enje pro-mene aktivneslike, tako da su svapodeavanja podre ena toj

slici. Kada je ovo dugmeisklju eno, zadravaju sepodeavanja za sliku kojaje ru no izabrana u pada -ju oj listi.

Paneli koje je mogu egrupisati su: Layers,Channels, Paths, Color-

map, FG/BG Color, Histogram, Se-lection Editor, Undo History,Display Navigation, Tool Options,Gradients, Patterns, Palettes, Pa-lette Editor, Fonts i Buffers.

Filteri i automatizacija

Pored velike kolekcije standardnihfiltera, raspore enih u grupe Blur,Colors, Noise, Edge-Detect, Enhan-ce, Generic, Glass Effects, Light Ef-

fects, Distorts, Artistic, Map, Ren-der, Web, Animation, Combine,Toys i Misc, u seriju 2.2 su uklju eni



25/45

Softver

novi filteri: Cartoon, Difference of Gaussians, Neon, Photocopy, Re-tinex i Warm Glow.

Upotrebu filtera je mogu e automatizovati internim Script-Fu jezi-kom. Neki od zanimljivijih efekata su svakako Old Photo (grupa De-cor) i Drop Shadow (grupa Shadow).

Nekoliko korisnih saveta

Panel za navigaciju omogu ava lake kretanje po slici kada je onauve ana za obradu detalja.

Mogu e je prekinuti primenu kompleksnih filtera pritiskom na du -gme Cancel u donjem desnom uglu prozora slike ili pritiskom tasteraEsc.

Lupa iznad uspravnog scrollbara (gornji desni ugao) omogu avadinami ku promenu uve anja slike pri promeni veli ine prozora. Kre -tanje po slojevima vri se tasterima PageUp i PageDown.

Ako radite na velikoj slici i potreban vam je uvid u rezultat rada,moete napraviti novi pregled izborom opcije New View iz menija

View. Kada se novi pregled otvori, kliknite desnim tasterom mia nasliku i u meniju View isklju ite opcije Show Selection, Show LayerBoundary, Show Menubar, Show Rulers, Show Scrollbars, Show Sta-

tusbar. Na taj na in e te dobiti pro -zor sa ivim prikazom rezultataobrade bez delova interfejsa kojismanjuju vidnu povrinu, to jeposebno korisno ako radite nauve anom detalju slike za finu obra -

du, a elite da vidite kako rezultatizgleda u normalnoj veli ini slike.

Prednosti i maneGIMP podrava tridesetak digital-

nih formata, uklju uju i PNG,JPEG (podrana EXIFspecifikacija),GIF, ICO, pa ak i PSD. Interni for-mat GIMP-a je XCF koji moe bitikompresovan. Tako e su podrani ivektorski formati poput AI i SVG.Mogu e je vriti konverzije izme upodranih formata bitmapa.

Jedna od najve ih slabosti GIMP-aje upravljanje bojama. Iako se RGBslika moe razloiti na CMYKpale-



26/45

Softver

tu u slojevima, nije podrano ure ivanje u CMYK paleti. Ako ste pro -fesionalni tampar, ovaj nedostatak vas ne e obradovati.

Zaklju ak

GIMP je idealan alat za fotografe amatere, web dizajnere, kao i ve i -

nu drugih korisnika koji ele da ure uju digitalne fotografije a nemogu sebi da priute skupe komercijalne programe. Ako ste odani ko-risnik Linuxa, a imali ste ranije potrebe za takvim poslovima, verova-tno ste se ve susreli sa GIMP-om. Ako i niste, neka 10 godina razvojaovog sjajnog programa bude povod da to sada u inite.

~ Aleksandar Uroevi


Korisna adresa:http://www.gimp.org


27/45

Softver

TAMAN POTO PRIHVATIMO SVE NOVOTARIJE, I NAVIKNEMO SE NA JEDNUVERZIJU GNOME-A, NOVA JE VE GOTOVA I SPREMNA ZA SVE LJUBITELJEOVOGGRAFI KOG OKRUENJA. KAO IUVEK, ESTMESECINAKONPRETHODNE,STIGLA JE NOVA VERZIJA KOJA DONOSI PUNO NOVINA I POTVR UJE POZICIJUKOJU GNOME IMANASCENI.

I ovaj put, ta no po rasporedu, pred nama je GNOME 2.10. Razvojnitim GNOME okruenja nas je poprili no razmazio stanim pobolja -njima iz verzije u verziju, ali o ekivanja nisu izneverena ni ovaj put.Izgleda da za GNOME ekipu ne postoje granice jer su i ovaj GNOMEu inili jo boljim i brim, dok su lako a kori enja i zaokruenost sis -tema podignuti na jo vii nivo.

GNOME 2.10 donosi nove verzije GTK+ okruenja i biblioteka. Svo-je performanse novi GNOME duguje upravo ovom softveru, jer jeGNOME tim i ovaj deo sistema u inio boljim i stabilnijim. GTK + jedoneo nov izgled dugmadi i about dijaloga, dok je glib u novoj verzijidoneo poboljanja API-ja koja se najvie prime uju u samom raduGNOME-a 2.10, koji je sada bri i stabilniji od prethodnika. Ove novi-ne predstavljaju osnovu svih ostalih inovacija na koje se moe nai i uovoj verziji.

Multimedija i internetesto se GNOME-u zameralo da nije zaokruen sistem, u smislu sla -

be integracije komponenata i manjkavosti na polju multimedije. Ova-kve primedbe su moda bile osnovane kada su u pitanju ranije verzi-

namenjene multimediji pod GNO-ME okriljem. Osnovu multimedijal-

nog dojma GNOME okruenja iniGstreamer objektno orijentisanimultimedijalni sistem Gstreamer,na kome je baziran i Totem MediaPlayer, od ranije poznat korisnici-ma. Sada je Totem podrazumevanimedia player u GNOME okruenjui taj posao obavlja na visini zadatka.Pored rukovanja formatima, Totemima i veoma dobru automatsku de-

tekciju hardvera, tako da zahvalju-ju i HAL-u i odli noj podrci u GNOME okruenju, DVD e, na pri -mer, biti automatski puten pri uba-civanju medijuma u ure aj.

Pored video sadraja, novi GNO-ME je veoma dobar i u rukovanjuaudio materijalom, naro ito kada jeu pitanju audio ekstrakcija. Za ovu

namenu je predvi en program pod

nazivom Sound Juicer koji je drugimultimedijalni program koji je uovoj verziji GNOME-a uklju en kaopodrazumevani. Lako a kori enja


GNOME 2.10Kao i uvek, o ekivanja su potvr ena


28/45

Softver

biti zadovoljene uz pomo ostalih programa koji su ve poznati irem krugu korisnika.

Reprodukcija video i audio sadraja je u ovoj verziji podignuta navii nivo najpre zahvaljuju i dobroj integraciji GNOME-a i HAL dae -mona ime je omogu en potpuni plug'n'play ugo aj. Naravno, pro -

grami sada rade svoj posao na viem nivou nego ranije, ine i GNO -ME 2.10 veoma kvalitetnim sistemom u pogledu multimedije.

Jedna od vesti koje su obeleile ovaj mesec je i ta da Mozilla Founda-tion vie ne e razvijati Moziila Suite, ve e se okrnuti razvoju poje -dina nih programa. Ovakve okolnosti u odre enom smislu mogu do -prineti popularizaciji GNOME-ovog Epiphany browsera iz prostograzloga to je Epiphany iz verzije u verziju sve bolji, name u i se kao potencijalan izbor. Pored injenice da je najbri browser u GNOMEokruenju (logi no, s obzirom da je podrazumevani browser), novine

u ovoj verziji se ogledaju u poboljanom full screen modu, mogu-nosti izvoenja bookmarka i upravlja u priklju cima koji omogu ava

lake kori enje dodatnih opcija.Pored pregleda web strana, itanje elektronske pote je veoma kom -

forno zahvaljuju i programu Evolution koji je od verzije 2.8 integrisanu GNOME. Evolution je u novoj verziji doiveo manja poboljanjakoja se najvie ti u kalendara koj sada poseduje nekoliko dodatnih op -cija. Evolution je vrhunski program za ovu namemu, stoga su i mani-

pulacija elektronskom potom, kon-taktima i obavljanje svih poslova zakoje je Evolution namenjen na veo-ma laki i udobni.

Za VoIP (telefoniranje preko inter-

neta) i video komunikaciju je i daljezaduen GnomeMeeting koji uGNOME-u 2.10 poseduje mogu-nost deljenja kontakata sa Evoluti -

on email klijentom.

O igledno je da je GNOME potpu -no zaokruen sistem koji prua po-tpun ugo aj, kako kada je multi -medija u pitanju, tako i kada su

internet potrebe u prvom planu.GNOME 2.10 vie ne zaostaje ni zajednim okruenjem na sceni kada suove sfere u pitanju, to e nadamose doprineti popularizaciji ovog sjaj-nog grafi kog okruenja.



29/45

Softver

Panel, Nautilus, desktop, prozori, programi...

Meniji

Ukoliko se pogleda novi GNOME, me u prvim uo enim promena -ma e sigurno biti novi meniji u panelu. Vrlo esto su se mogle uti

primedbe kada je organizacija menija u pitanju, i to u vie aspekata.Sama organizacija menija na najviem nivou je u ranijim verzijama

podrazumevala dva glavna menija Applications i Action. Maneovakvog sistema su bile nedostupnost esto kori enih lokacija na hard disku poput home direktorijuma, ili opti kih ure aja kojima se moglo direktno pristupiti jedino preko radne povrine. Problem na-staje ukoliko je aktivan ve i broj prozora te ih sve treba minimizovati,a kasnije ih ponovo aktivirati. Reenje ovakvih problema je ponudilaUbuntu distribucija u kojoj je GNOME 2.8 meni modifikovan u ciljuprevazilaenja problema. Tako modifikovan meni je bio daleko funk-

cionalniji.

Novi GNOME meni je sada reorganizovan i umesto dve sada su tutri stavke Applications, Places i System. Applications meni je za-drao svoju primarnu namenu, tj. skladitenje pre ica ka instaliranimprogramima na sistemu. Places meni sadri pre ice ka esto kori e -nim lokacijama i sada e biti veoma lako otvoriti ove lokacija bez obzi -

ra na broj aktivnihprozora na radnojpovrini. Mogu e

je dodavanje novihlokacija poredosnovnih, kojeuklju uju home di -rektorijum, Com-puter, izmenjivediskove i mrenelokacije. Poredtoga, iz Places me-nija je mogu e po -krenuti alat za pre-

traivanje fajlova, kao i otvoriti skoranje dokumente. System meni jemesto sa kog se kre e u slu aju akcija koje se ti u samog sistema. Alati za administraciju sistema i GNOME okruenja su smeteni u odgova-raju im podmenijima System menija kao to su Administrations iPreferences, a pored ovih podmenija uz pomo pre ica iz System me -nija se moe napraviti snimak ekrana ili saznati neto vie i samomokruenju, odnosni izlogovati se ili zaklju ati ekran. Ve ina pre ica koje se ovde mogu na i su u verziji 2.8 bile deo Applications ili Acti -ons menija. U ovoj verziji GNOME-a, ura eno je dosta na detekciji no -vih aplikacija i dodavanju pre ica, tako da e sada svaki program koji

se instalira na sistem biti automatski prona en i uvrten u menije.

Radna povrina

Nautilus i Metacity menader pro-zora su u ovoj verziji GNOME-apreptrpeli promene, na bolje narav-no.

Nautilus sada radi bre to semoe primetiti po hitrijem odzivuprilikom otvaranja prozora fajl me-nadera. Pored promena perfor-mansi, dolo je do sitnog fejsliftakoji se ogleda u dodavanju ikoniceu taster za putanju foldera, ime jeovaj taster postao upadljiv. Pobo-ljana je i drag'n'drop saradnja sadrugim programima (Mozilla reci-

mo).

Menader prozora je doiveo je-dno unapre enje koje je bilo veomapotrebno. Prilikom rada u ranijimverzijama GNOME okruenja vrlouo ljiva je bila pojava da prozorinovootvorenih aplikacija budusmetani ispred svih ostalih na ra-dnoj povrini. Recimo da obra ujete

neku fotografiju u GIMP-u i ukaevam se potreba da otvorite tekstprocesor (OpenOffice Writter naprimer). Poto se prozor tekst pro-cesora ne pojavljuje odmah po pozi-vanju programa, za to vreme na-stvljate sa radom u GIMP-u. Kadase tekst procesor otvori, njegov pro-zor e se na i ispred GIMP-ovog prozora to moe biti veoma iriti-raju e, naro ito ukoliko se radi o

poslu pri kom nije poeljno pravitineplanirane prekide. Zamislite daumesto GIMP-a surfujete interne-tom i kucate lozinku za pristup we-bmailu. Vrlo lako, vaa lozinkamoe postati vidljiva svakome ko senalazi ispred monitora. Sada postajejasno da je ova osobina novootvore-nih prozora programa da ostanu upozadini nakon aktiviranja i vie

nego korisna.Gedit u novoj verziji GNOME-a

dolazi sa poboljanim prepoznava-



30/45

Softver

njem sintakse razli itih progamskih jezika i na taj na in prua progra -merima jo komfornije okruenje za pisanje programa. File-roller sadamoe da otvori jo vie formata arhiva, uklju uju i RAR, Debian i 7- zip, kao i lozinkom zati enje rar arhive. File-roller se sada jo boljeintegrie sa Nautilusom, pa ako se u Nautilusu koristi single click op-cija, ona e biti kori ena u i file-rolleru.

Pojedini panel dodaci su doiveli promene, sve u cilju to lakeg iudobnijeg kori enja. Keyboard Indicator sada automatski prikazujesliku kodnog rasporeda tako da vie nije potrebno isprobavati tastereradi prepoznavanja adekvatnog rasporeda.

LiveCD

Do sada je jedini na in isprobavanja nove verzije bio njena instalaci -ja. Mnogi korisnici, naro ito u slabije razvijenim zemljama kao to jenaa, moraju da ekaju da njihova omiljena distribucija objavi novu

verziju svog sistema koja uklju uje novu verziju GNOME-a. Sada je itaj problem reen jer je GNOME 2.10 mogu e isprobati i uz pomo GNOME LiveCD-a.

LiveCD je baziran na Ubuntu distribuciji i slui za demonstracijunovih mogu nosti GNOME okruenja, bez potrebe za reinstalacijomili updateom sistema. Vrloje lagan za kori enje i da bisistem bio spreman za te-stiranje potrebno je na inititri jednostavna koraka koji

se odnose na odre ivanje

jezika, lokacije i kodnog ra-sporeda tastature. Nakonovih podeavanja sistem ese podi i i pred sobom ete imati GNOME 2.10, spre-mnog za testiranje svega todonosi sa sobom.

Pored samog GNOME-a, na sistemu se nalazi i ve ina aplikacija po -trebnih za svakodnevni rad. Tu su OpenOffice paket, Mozilla Firefox iThunderbird, Gaim instant messanger, GIMP, Inkscape, Muine music

player... Sistem se po performansama ne razlikuje od Ubuntu live di-stribucije, na kojoj je i baziran. Stabilnost i brzina sistema su sedovoljno pokazali time to je ovaj tekst otkucan u OpenOffice Writter-u, a grafika obra ena uz pomo GIMP-a i Inkscape-a, a sve to narav -no korise i GNOME Live CD. Zaista lep na in predstavljanja novina u GNOME-u, pri emu se dobija i veoma funkcionalan bootable sistem.

Na kraju

GNOME je verzijom 2.10 definitivno potvrdio svoje mesto na sceni.

Poboljanja na polju integracije samog sistema su GNOME postavilablie neiskusnim korisnicima. esto je integracija sistema i aplikacijarazli itih namena uzrok nestabilnosti i usporavanja sistema, ali sa

GNOME okruenjem to nije slu aj.Iako sada GNOME predstavlja mul-timedijalan sistem, brzina i stabil-nost su ostale na najviem nivou.Ova verzija GNOME-a je prevedenana 33 jezika me u kojima je narav -

no i srpski jezik.

Iskustva sa prethodnim verzijamagovore da svaka verzija GNOME-adonosi pove anje brzine rada i vienego korisne inovacije, tako da jelako zaklju iti da ovo nije maksi -mum do kog moe se moe sti i.GNOME 2.12 o ekujemo u septem -bru i sa sobom e doneti jos vii

nivo integracije na polju multimedi-je i komunikacija, kao i pove anu je -dnostavnost kori enja. Jo jedan odzadataka razvojnog tima za slede uverziju e biti redukovanje memorij -

ske zahtevnosti naemu se ve radi, a

sve u cilju daGNOME postanejo bri i manje

zahtevan.

Ostaje nam samoda o ekujemo dae slede e verzije

GNOME okrue-nja biti beolje od

prethodnih, a na osnovu dosa-danjih iskustava, o ekivanja suopravdana. Naravno, svi korisnicisa nestrljenjem o ekuju verziju 3.0

koja e predstavljati revoluciju napolju grafi kih okruenja, a nadamose da e se pojaviti u toku idu e go -dine. Do tada emo uivati u svemuto GNOME tim sprema za nas.

~ Ivan Jeli


Korisna adresa:http://www.gnome.org


31/45

Softver

SADA VE DAVNE 2000. GODINE, SUN MICROSYSTEMS JE OBJAVIO IZVORNIKOD SVOG KANCELARIJSKOG PAKETA STAROFFICE I NA TAJ NA IN STVORIOPROJEKAT OPENOFFICE.ORG. OD TADA, OPENOFFICE.ORG JE MNOGONAPREDOVAO I POSTAO ETALON PRI PORE ENJU PAKETA TOG TIPA U KLASIPROGRAMAOTVORENOGKODA, A, MODAIIRE.

Novosti u okruenjuPri pokretanju dvojke do e -

ka e vas novi korisni ki interfejs koji je sada baziran na GTK2 bi-blioteci, tako da e njegovo

okruenje izgledati kao i svedruge Gnome aplikacije koje ko-ristite kao to su Evoluton i TheGIMP. Da li je to pozitivna pro-mena ili ne, ostaje da se vidi jerje, u ovoj, beta verziji, odziv komponenata okruenja dosta spor imogu se primetiti neke greke pri njihovom prikazu i funkcionisanju.

Viejezi ka podrkaOno to e najvie obradovati

nae korisnike je to da e 2.0

imati potpunu podrku za najezik i u irili nom i u latini nom zapisu. Pored srpskog, i onih je-zika koji su bili prisutni u verziji1.x, tu e biti i podrka za bugar -ski, hrvatski, bonja ki kao i zamnoge druge.

Oaza formata fajlovaNovost na polju uvanja doku -

menata je ta da e podrazume -vani format zapisa biti OASISOpenDocument (www.oasis-open.org). uvanje u bilo komdrugom formatu, pa ak i u sta -rim OpenOffice.org formatimae prouzrokovati poruku sa upo -

zorenjem da moda ne e svapodeavanja i formatiranja mo ibiti sa uvana.

Pored OASIS OpenDocument i starih OpenOffice.org formata, tu supodrke za formate svih vanijih kancelarijskih paketa kao to su Co-rel WordPerfect Suite i Microsoft Office. Nova verzija podrava i nove

Microsoftove formate bazirane na

XML-u Wordml i Spreadsheetml.

OpenOffice.org WriterNajkori enija aplikacija iz

OpenOffice.org paketa je dobila ne-koliko novina koje nisu epohalne,ali ivot zna e:

Pored standardnog brojanja re iu dokumentu, sada je mogu ebrojati re i i u selektovanom delu

teksta (Tools->Word Count). Writer do sada nije imao mogu-

nost takozvanih ugnjedenih ta -bela smetanja jedne tabele ueliju druge: sada je i to mogu e.

Ako ne elite da se neki tekst udokumentu vidi, sada mu moetedati atribut skriven. Na taj na-in moete da dodajete komenta -

re u tekst koji se ne e videti prili -

kom tampe. Sada, kad tri puta kliknete naneku re , umesto da se ozna i (selektuje) jedan red teksta, sele-ktova e se cela re enica, a ako kliknete etiri puta, selektova e se ceo pasus.

U elijama tabela sada moetepostavljati tekst u bilo kom prav-cu, bilo uspravno, bilo vodorav-no.

Jedna od osobina 1.x serije koja jenajvie smetala pri kucanju poda-taka u tabelama je bilo automat-sko prepoznavanje brojeva i da-tuma koje je sada, na svu sre u,isklju eno. (ako vam bude nedo -stajalo, moe se ponovo uklju itiiz dijaloga za podeavanja)

OpenOffice.org Calc

Aplikacije za tabelarne prora unesu, kad su nastale, proglaene apli-kacijama ubicama (killer-app)


Prozor u budu nost

OpenOffice.org 2.oObjavljena je 2.0 beta (1.9.79) verzija jednog od najboljih kancelarijskih paketa

Writer

Calc


32/45

Softver

zbog toga to ih je mogu e koristiti u najrazli itijim situacijama. I stari Calc se u tim vodama veoma dobro snalazio, tako da nita manje neo ekujemo ni od nove verzije.

Ve ina novosti je nastala zbogpoboljavanja kompatibilnosti saMicrosoft Excell programom:

Maksimalni broj vrsta (re-dova) u tabeli je sada 65536.

Dodato je pregrt novih opcijau DataPilot komponenti.

Prepoznavanje numeri kihvrednosti je poboljano i prila-go eno korisnicima koji prelaze na Calc sa nekog od drugih pro -grama sli ne namene.

OpenOffice.org Impress

Program za pravljenje prezentacija nije mnogo unapre en sa kori -sni ke strane. Dodato je nekoliko novih tipova prelaza izme u slaj -dova i napisan je novi sistem (engine) prikaza.

OpenOffice.org DrawDraw je, kao to mu i samo ime

kae, program za crtanje. Na a-lost, na njemu se nije mnogo ra-dilo tako da je i dalje neupotre-bljiv za bilo kakav ozbiljniji rad.

U svakom slu aju, ne moe da se

poredi sa programima kao to suInkscape ili Sodipodi.

OpenOffice.org BaseNajvaniji novitet u novoj ver-

ziji ovog paketa je svakako Basekoji bi trebalo da bude pandanMicrosoft Accessu i sli nim pro -gramima.

OpenOffice.org je uvek imao

mogu nost povezivanja sa skorosvim poznatijim sistemima zaupravjljanje bazama podatakapreko JDBC (Java DataBase Con-nectivity) sloja. Nedostatak je bio taj to su u staroj verziji alatke zarad sa bazama bile na veoma niskom nivou pa ljudi, koji nisu progra-meri po struci, nisu mogli da rade nita korisno sa njima.

Sada je situacija potpuno druga ija aplikacija Base e sav taj muko -trpan posao odraditi za vas. Naravno, ak ni Base ne e biti u stanju da vam pomogne ako elite da napravite ozbiljnu aplikaciju, a da pri tom

nemate pojma o tabelama i osnovnim principima rada sa relacionimbazama podataka.

Sam program je podeljen na etiri dela: Tabele, upiti (query), forme i

izvetaji (reports) i svaki od njih sa-dri svoje arobnjake.

TabeleBase dolazi sa desetinama predefi-

nisanih tipova tabela koji se naj e e

koriste, tako da CD katalog ili bibli-oteku moete kreirati sa dva do tripritiska miem.

Pored arobnjaka, za one koji zna -ju ta rade, tu je i takozvani DesignView u kome je mogu e ru no de -finisati sva polja koja bi trebalo dapostoje u tabeli, kao i njihove tipove da li su celi ili realni brojevi,tekstualna polja ili neto sasvim tre-

e.

UpitiKao i kod tabela, i upite je mogu e

kreirati na vie na ina arob -njakom, pomo u Design View-a,a mogu e ga je i ru no kucati kao SQL (Structured Query Language)upit.

arobnjak vas vodi kroz proces

pravljenja upita korak po korak koja polja iz tabele elite da itate,kojim redosledom elite da pore a -te rezultate i jo mnogo toga.

Forme i izvetajiDa bi korisnik mogao da radi ne-

to sa tabelama i upitima koje stenapravili, morate da stvorite nekuvezu (interface) izme u njih. Tu sekoriste obrasci (form) za unos

podataka u bazu, i izvetaji za for-matiran prikaz podataka iz baze. Iobrasce i izvetaje moete napraviti,opet, ru no ili koriste i arobnjaka koji ima po nekoliko podrazumeva-nih, lepo dizajniranih ablona.

Ako se pitate ta to Base donosito konkurencija nema, odgovor jeda ne donosi nita revolucionarno

novo. Najve a prednost je ta da kaopozadinu moete koristiti bilo kojisistem za rad sa relacionim bazama


Impress

Draw

Base


33/45

Softver

kao to su MySQL, PostgreSQL,Qracle, IBM DB/2, pa ak i onekoji dolaze iz Microsofta kao toje SQL Server (mada, ko bi jo ihteo da koristi OpenOffice.orgsa bilo im to je vezano za MS).

Zaklju akOpenOffice.org je dosta na-

predovao u ovom skoku verzija,ali ako se uo ene greke ne is -prave, ne znam da li e me ak i podrka za na jezik navesti dapre em na dvojku.

Generalan utisak je da je ovopravi beta softver da nije za

ozbiljniju upotrebu, nego samoza testiranje. Greke ete uo a -vati na svakom koraku, a ponekad e vam se program i zaglavljivati.

Ostaje nam da sa ekamo izlazak finalne verzije i da damo kona an sud. Do tada, moja preporuka je da, ako elite da zavirite u bu-du nost, probate OpenOffice.org 2, ali nikako po cenu brisanja stareverzije.

~ Ivan uki


Base: Query Design View

Base: Table Wizard

Korisna adresa:http://www.openoffice.org


34/45

Hardver

POMALO UDNO (ILINE?), ALIJEDNAODSTVARIKOJEODLI NO FUNKCIONIUNA GNU/LINUXU, BEZPOTREBEZAIKAKVIMDOVIJANJIMAJESTEPODRKAZABLUETOOTH, ZAHVALJUJU I OTVORENIMSPECIFIKACIJAMAPROTOKOLA...

Od Blatanda do Bluetootha...

Kada je u desetom veku nove ere skandinavski kralj Harald Blatandpomirio zara ene strane u vedskoj, Norvekoj i Danskoj, nije ni mo -gao da sanja da e jednog dana njegovo prezime biti iskori eno pri ozna avanju jedne od bitnijih tehnolokih novotarija. Engleski prevodprezimena kralja Haralda je Bluetooth, naziv dobro poznat svima iolezainteresovanima za bei no povezivanje, i

trebalo bi da simbolizuje unificiraju i faktorkoji je Blatand predstavljao, smeten u novikontekst bei nih komunikacija mo -bilnih ure aja. Neke od prednosti uodnosu na druge oblike povezivanja,bilo da ovi uklju uju kori enje kablo -va ili ne, sastoje se u mogu nosti daumreeni ure aji funkcioniu na mnogove oj me

gnuzilla 04, april 2005

Documents