VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

GLOBALNOGLOBALNO ZAGREVANJE I MEĐUNARODNE ZAGREVANJE I MEĐUNARODNE INCJATIVEINCJATIVE

Mentor: StudentStudent::

DrDr Vera Vera MilosevicMilosevic Natalija Urošević 20Natalija Urošević 20/5/5

UVODUVOD

• Poznato je, da je planeta Zemlja jedan veliki globalan sistem koji se sastoji od mnoštva elemenata.

• Između svakog od ovih elemenata postoji uzročno-posledična veza,tako da možemo reći da uticajem na jedan element, mi zapravo utičemo na celokupan sistem.

EFEKAT STAKLENE BAŠTE I EFEKAT STAKLENE BAŠTE I GLOBALNO ZAGREVANJEGLOBALNO ZAGREVANJE

• Efekat staklene bašte prisutan je na svim planetama Sunčevog sistema.

• Tek u slučaju Zemlje su ispunjeni temperaturni uslovi za razvoj atmosfere pogodne za očuvanje životnih uslova.

• Prirodni efekt staklene bašte održava uravnoteženu temperaturu koja omogućuje život na zemlji.

• Na Zemlji je delovanje efekta staklene bašte od suštinskog značaja za održanje podnošljivih klimatskih uslova na površini planeta (bez tog efekta bi prosečna površinska temperatura bila čak za 33 C niža od sadašnje).

Korišćenjem sve većeg broja različitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom životu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi naše planete.

Ova promena hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da propušta toplotu odbijenu sa površine, atmosfera počne da zadržava odbijenu toplotu. Na ovaj način se cela atmosfera sve više zagreva.

Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bašte može dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na život na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosečna temperatura porasla za 0,7C.

Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.

Klima bi se totalno promenila, sa promenom klime na planeti sledila bi promena flore i faune svih krajeva na led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi imnogo više padavina.

Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera.Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Gasovi staklene bašte doprinose zagrevanju zemlje sa preko 90%.Smatra se da najviše posledica na globalno zagrevanje imaju:Ugljendioksid (CO2) – smatra se da ovaj gas učestvuje sa oko 50 – 55% u globalnom zagrevanju. Hlorofluorokarbonati (CFC) – učestvuju sa oko 25% uglobalnom zagrevanju. CFC jedinjenja se koriste za pravljenje plastičnih masa i u rashladnim uređajima.

Metan (CH4) – oko 12% učešća, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja ali najveća količina metana u atosferi potiče iz industrijskih postrojenja.

Azot (I) oksid – učestvuje sa 6% u globalnom zagrevanju.

Najvećim delom se oslobađa u industriji, ali velike količineovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama.

GLOBALNO ZAGREVANJEGLOBALNO ZAGREVANJE• Povećanje koncentracije gasova staklene bašte

direktno utiče pojačanje efekta staklene bašte, a samim tim i na povećanje temperature.

• Rezultat ovoga je globalno zagrevanje.• Stopa rasta promene temperature je veća od bilo koje

promene u poslednjih 10 000 godina.• U 1995. godini svetska naučna zajednica izvestila je

da su promene već u toku i da se Zemlja zagrejala za 0,5 C u toku prošlog veka.

• Zagrevanje celokupnog sistema planete jenedvosmisleno što se može videti izevidentiranog porasta globalnih prosečnih temperaturakopna, mora i okeana, rasprostranjenogotapanja snega i leda i podizanja globalnogprosečnog nivoa mora.

Porast nivoa mora je posledica otapanja glečera i polarnih kapa ali i efekta toplotnog širenja celokupne vodene mase. Podaci dobijeni pomoću satelita pokazuju da se godišnja prosečna rasprostranjenost arktičkog morskog leda smanjuje po stopi od 2.7 % po deceniji sa naglaskom na letnji period (smanjenje od 7.4 % po deceniji).

Padavinski režim je u mnogim delovima sveta pretrpeo značajne promene. Količina padavina znatno je porasla i istočnim delovima Severne iJužne Amerike, zatim, u severnoj Evropi i severnoj i srednjoj Aziji. Sa druge strane deficit padavina sebeleži na Mediteranu, južnoj Africi i delovimajužne Azije.

Porast temperature zabeleženje u celom svetu i veći je na severnim geografskim širinama.

Pored toga primećeno je da se kopnene površine zagrevaju brže od okeana.

Podizanje nivoa mora se od 1961. godine odvija po stopi od 1.8 mm/god. a od 1993. ta stopa je porasla na 3.1 mm/god.

Promene u ledu, snegu i smrznutom tlu su uticale na povećanje broja i veličine ledničkih jezera, pogoršale su stabilnost tla u planinama I drugim regijama i dovele do promena u nekim arktičkim I antarktičkim ekosistemima.

Primećeno je da na određene hidrološke sisteme znatno utiče povećano oticanje vode I raniji prolećni vršni protok u mnogim rekama koje vodu dobijaju od otopljenog snega i leda. Opaža se i uticaj na toplotnu strukturu i kvalitet vode u sve toplijim rekama i jezerima. U kopnenim ekosistemima raniji početak proleća I pomeranja u rasprostranjenosti biljaka i životinja prema polovima i većim nadmorskim visinama se sa velikom sigurnošću mogu povezati sa globalnim zagrevanjem.

POSLEDICE GLOBALNOG POSLEDICE GLOBALNOG ZAGREVANJAZAGREVANJA

• Zagrevanje ovih razmera uticaće na mnoge aspekte naših života, kao što su promene temperature i promene raspodele padavina, prouzrokovaće porast nivoa mora i promene u raspodeli snabdevanja vodom za piće.

• Uticaji na naše zdravlje, vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti, kao i poljoprivrednu proizvodnju su veoma značajni.Toplija planeta Zemlja ubrzava globalni cikus vode: izmena vode između okeana, atmosfere i tla. Viša temperatura prouzrokuje veće isparavanje, te će doći do bržeg isušivanja tla.

MEĐUNARODNE INCJATIVEMEĐUNARODNE INCJATIVE• Kako rizici globalnog zagrevanja, a samim tim i

klimatskih promena postaju sve očigledniji, javlja se istinska potreba da se skoncentrišemo na akcije, koje bi dovele do smanjenja emisje gasova sa efektom staklene bašte i minimizirale negativan uticaj klimatskih promena.

• Prvi korak bio je usvajanje, 9.maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime koja je bila u Rio de Žaneiru.

Ovom konvencijom je utvrđen sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte, dok je rešavanje pitanja načina ograničavanja emisije tih gasova odloženo za neki budući trenutak.

Kako su odgovori razvijenih zemalja (koje su glavni "proizvođači" gasova staklene bašte pokazao veoma slab, 1995. godine je predstavljen Berlinski Mandat, koji je ustanovio pregovarački proces da bi se ojačalo angažovanje u okviru UNFCCC za period posle 2000. godine.

UNFCCC, prepoznavši da je pitanje klimatskih promena od velike važnosti, utvrdila je niz obaveza za potpisnice Konvencije, uzimajuci u obzir njihove zajednicke ali izdiferencirane odgovornosti.

Na svom 5. i 6. zasedanju, COP je podstakao potpisnice ukljucene u Aneks II Konvencije (najrazvijenije zemlje) da pomognu zemljama sa ekonomijama u tranziciji (EIT) kao i zemljama u razvoju, u povećanju njihovih mogućnosti dostizanja cilja Konvencije kroz implementacija mera Konvencije i priprema za njihovo efikasno učešće u procesu primene Kjoto protokola

Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o promeni klime.1997. godine potpisan je Kjoto protokol koji predstavlja veoma važan korak prema ograničenju emisije 6 gasova staklene bašte (CO2, CH4, N2O, HFCs, PFCs i SF6).Ugljen - dioksid je gas koji prouzrokuje dodatni efekat staklene bašte sa čak 50% udela u antropogenom efektu staklene, prema izveštaju iz 2007 smatra se da se njegov udeo povećao čak za 34 % što postaje zabrinjavajuće.Glavni pojedinačni izvor emisija CO2 u Srbiji je javno preduzeće Elektroprivreda Srbije – planira da do 2010. uloži 3,2 milijarde evra u razvoj novih i revitalizaciju postojećih kapaciteta. Uz to, EPS je objavio da će tokom 2007. uložiti 60 miliona evra u smanjivanje zagađenja vazduha.

Kjoto protokol promoviše, podstiče istraživanje i razvoj i povećanu upotrebu, novih i obnovljivih vidova energije.Promoviše i podstiče tehnologije za kontrolu emisije ugljen dioksida i naprednih i inovativnih ekološki zdravih tehnologija.Promoviše održive oblike poljoprivrede u svetlu razmatranja klimatskih promena, ograničava ili smanjuje emisiju gasova staklene bašte koje ne kontrolišu Montrealski Protokol.16.02.2005.godine.Do sada je Kjoto protokol ratifikovalo 140 zemalja uključujući Evropsku Uniju.Ovim protokolom se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje u proseku 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u periodu od 2008 do 2012. godine.

Za zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija, ovaj Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u odnosu na one koje su predviđene konvencijom, tj nije predvideo obavezu kvalifikovanog smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali je ostavljena mogućnost da svaka od njih u bilo kom trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim mogućnostima.

Zemlje sa ekonomijama u tranziciji, kao i zemlje u razvoju, suočavaju se sa mnoštvom teškoća u preduzimanju ovih akcija, uglavnom zbog ograničenog korišćenja ekološki prihvatljivih tehnologija, nedostatka finansijskih i ljudskih resursa sa odgovarajucim znanjem, kao i zbog odsustva odgovarajućih efikasnih administrativnih struktura. Zbog toga su izgradnja i osposobljavanje institucija u ovim zemljama bitno potrebni

ZAKLJUČAKZAKLJUČAK

• Samo menjanjem nabolje prema našoj Samo menjanjem nabolje prema našoj planeti i poštovanjem Kloto protokola, i planeti i poštovanjem Kloto protokola, i prelaskom fosilnih goriva na obnovljive prelaskom fosilnih goriva na obnovljive izvore energije izvore energije ((klimatske resurse-sunce, klimatske resurse-sunce, vetar, biomasavetar, biomasa)), kojih ima sasvim , kojih ima sasvim dovoljno, tako da možemo da zaboravimo dovoljno, tako da možemo da zaboravimo na fosilna goriva i nuklearne elektrane na fosilna goriva i nuklearne elektrane porast temperature će biti manjporast temperature će biti manjii i i smanjićemo globalno zagrevanje.smanjićemo globalno zagrevanje.