glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva njegos sv66

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv66

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv66 1/161

А С Н И КСРПЕЖПГ

ИСТОРИЈПКО-КУЛТУРНПГ ДРУШГВА

.. Е Г Ш Ј "

С В Е С К А Ш Е З Д Е С Е Т Ш Е С Т А - Д Е Ц Е М Б А Р 1991.

З А

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

У Р Е Д Н И К

Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И П

« 5 3 0 »

В Л А О Н И К И И З Д А В А Ч

С Р П С К О И С Т О Р Ш С К О -К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О " Е Г О Ш ”

У А И Е Р И Ц Н



Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И П , Д Р А Г А Н Р А Ј К О В И ћ , П Р Е Д Р А Г Ц Е М О В И И , Р А Д Е Л А З А Р Е В И П , П Р Е Д Р А Г С А В И И ,

М И О М И Р Р А Д О В А Н О В И ћ , И Л И Ј А Л У Б А Р Д А , Д Р А Г О Љ У Б -Д Р А Ж А П Е Т Р О В И ћ И В У Ј И Ц А А К О В И ћ

V

„Г Л А С Н И К " И З Л А З И Д В А П У Т Г О Д И Ш Е Г о д м ш њ ш п р е т п л а т а 1о а м е р и ч к и х д о л а р а . П р и м е р а к 5 а м е р . д о л а р а .

У т в р д о м п л а т н е н о м п о в е з у 8 а м е р и ч к и х д о л а р а .

О в о ј ц е н и т р е б а д о д а т и п о ш т а р и н у у С А Д 1.00 д о л а р , а з а и н о с т р а н с т в о 1.50 а м е р и ч к и д о л а р .

Р У К О П И С Е с л ж п в а п и у р е д н ж к а ■ е л е д е ћ у а д р е с у :

774 Emroy Avenue, Elmhurst, ILL., 60126

П Р В Т П Л А Т Е с л а т ж ш д о &у а д р е с у :

Rako Soepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650

PubHahed by

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY “NJEGOS"



ГЛАСННК

С Р П С К О Г И С Т О Р Ш С К О - К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А“ Е Г О Ш Г

С В Е С К А Ш Е ЗД Е С Е Т Ш Е С Т А — Д Е Ц Е М Б А Р 1991.

О Д Л О М Ц И И З Д Н Е В Н И К А М И Л А Н А Г А В Р И Л О В И П А III

Н е д е љ а , 30. а в г у с т 1942.

У вече 25. августа у Б ратф орд у, у хотелу, саоп ш тили су м ида су м е из П редседн иш тва владе звали и зам оли ли д а „сутрадо 3 часа по п одн е будем у Ј1он дон у.“ У 4 часа конф еренц ијасрпских м инистара, уп раво срби јанских јер изгледа као давиш е не рачунам о у С рбе С рђана и Бањ анина.

С л о б о д а н : „Звао сам вас да вам саопш тим ово: В аш ингтонургира да се ш то пре сврш и с поди зањ ем К раљ евскогП осланства у В аш ин гтону на степен ам басаде и г. Ф отићпостави за ам басадо ра. К рек м и је саопш тио да се Х рватиодлучно противе постављ ањ у Ф отића и да ће од тога да правепи тањ е, а и С рђан и Б ањ анин , па м и изгледа да ће се и он,К рек, њ им а прид руж ити. Ја сам вас звао да се ви слож итеизм еђу себе. А ко се не слож ите, ја сам одлучио да сутрапод несем оставку К раљ у. О н ће сутра бити у Ј1ондон у“.

Г р о л : „Т о је стављ ањ е нож а под гуш у! Ја то не п ри м ам . Јани сам противу тога да Ф отић остане, али то је цео ком плекст.зв. н аш ег „ам ериканског п итањ а“. В и им ате там о чи новника([М Г :] Д учића) који се одм етнуо , и п ротиву кога се н иш та непредузим а. О н у „С рб обрану“ продуж ује да н апада све, а винам сада стављ ате нож под гуш у за Ф отића! Ја то нећу! Т акоја не м огу да разговар ам “ ! И тд. И тд.

С л о б о д а н : „Н исте м е добр о разум ели. Ја не стављ ам нож подгуш у за Ф отића. Ја сам о траж им да се С рби слож е, јер сам отако м огу прод уж ити као председни к владе. И наче не м огу. И

изјавићу на сеД ници д а пристајем да се на нарочитој седниц иговори после о „ам еричком пи тањ у“.



4 Г л а с в а к С р п с к о г н с т о р н јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

М и ш а [Т р и ф у н о ви ћ ] и зл аж е о п ш и р н и је стањ е у

А м ериц и, онако како је то већ изнео у он ом свом врло доб ромизвеш тају из А м ерике. О бјаш њ ава се са Г ролом .

Н и н ч и ћ : „Ја ово п итањ е виш е не м огу одлагати п ред Б ид лом(63)“. Н ерви ра се.

Ј а : „Д а ли сте ви, г. П роф есоре, уверени д а ће Х рвати п равитиод овога пи тањ е и, како рекосте, да су реш или да наФ отићевом пи тањ у бију главну би тку? Јесте ли виразговарали и с г. К рњ евићем “?

С л о б о д а н : „К рек је био категори чан у п рвом разговору. Удругом м ањ е, али је сигурно да he он гласати с Х рвати м а,нарочито ако се С рби поцепају на овом питањ у. К рњ евићсм атра да би постављ ањ е Ф отића за ам басадора био magnum scandalum!“

Ј а : „Т о значи да им ају за собом п ом оћ Е нглеза католи ка.И наче се не би дало разум ети . У том случају на седниц у нетреба и ћи док се не обезбеди већина, у којој he бити бар свиС рби. М ислим да К рек онда не би тако лако гласао против. Иовако ће све то о ставити м учан утисак, а ако се С рби поцепају,

онда су Х рвати победили у оном е ш то је најгоре заЈугославију, не сам о на питањ у Ф отића, него н а целој лин ији.To је он ош то неки Е нглезин еће и не м огу дасхвате. М и н исм ојош успели да их обавести м о“.

Г р о л : „Ја траж и м да се утврди ли ни ја наш е политике. А ко сеслож им о на оп ш тој лин ији, ја он да м огу да сечем све ш то се неслаж е с том лин ијом , би ло да долази од С рба, било одХ рвата. У тврдим о линију, и онд а ћем о реш ити и ам еричкопи тањ е и све. М ени је м ало н еугодн о говорити, јер вид им да сеувек см атра да ја држ им страну Х рвати м а. А ли ево ту је и г.

Б ож а (М арковић). Н ајзад, ја ћу гласати за Ф отића с резервомда очекујем да се п отом , засебно , узм е у претрес „ам еричкопитањ е“.

Ј а : „А ако Х рвати изјаве да см атрају Ф отићево пи тањ есаставним , м ож да и битни м елем ентом ’ам еричког питањ а' ?

Г р о л : „Н ећу да пр им и м дискусију о том е! He м огу м енатерати. Н ико м е не м ож е натерати да пр им им “!

С л о б о д а н и ј а : „Н ије тако“.

Ј а : „Т реба ипак да се договори м о и за тај случај“.Г р о л : „Ја ћу гласати за Ф отића с том оградом , о стањ у у С А Д ,а дискусију ћем о води ти касније“.



О длом ци из дневника др М . Г авриловића - III 5

М и ш а : „О нда је све у реду. Т ако, М илане, (Гролу) тако“ !

Б ож а објаш њ ава дуго стањ е у А м ерици, Ф отић, Д учић.

М и ш а : „Т и све налази ш рђаво на овој стран и , а на хрватскојниш та. А писањ е хрватских листова у А м ерици до уласкаА м ерике у рат? А телеграм К рњ евићев? А м ем орандумњ ихов? To све н иш та“.

Б о ж а : „Заш то се с њ им а не разговара о свем у44?

М и ш а : „А ли љ уди терају своју по ли тику“ !

Б о ж а : „П осле свега овог ш то сам вам излож ио о стањ у уА м ериц и ја не м огу да гласам за Ф отића. А ли нећу ни против,уздрж аћу се“.

Ј а : „М ож ете бар као Г рол. У здрж авањ е ваш е је незгодн о“.

С л о б о д а н : „А ко се ви уздрж ите, К рек ће сигурно гласати сњ и м а“!

Б о ж а : „Ја друкчије не м огу“

Н ин чић сав н ервиран сам о излази и улази.

Г р о л : „Н ем ојтесази вати седницу за сутра. Д ајте нам врем енада се пон ово разговарам о са Х рватим а“.

Бож а пом аж е.

Н и н ч и ћ (љ утито): „Ја виш е не м огу да одлаж ем “!

Г р о л : „Н ија стало за неколико д ана“!

Ј а : „К оли ко вам дана треба? Д ва? Т ри? Ја пр истајем “.

С л о б о д а н : „Н ека буде пре пон едељ ка“.

Н и н ч и ћ : „Н ека буде у петак“!С л о б о д а н : „У понедељ ак. П редседн ик од ређује седниц у и ја јеодређујем за пон едељ ак“.

С утра дан, у петак, С лободан м и каж е: „М орам о м ењ атиН ин чића! Е нглеска влад а га никако не трп и. С ве то постајеврло опасно. He каж е м и ш та је непо средан п овод.

Ј а : „А ко га м ењ ате, узм ите ви тај п ортф ељ “.

С л о б о д а н : „М орам о п он уди ти М и ш и “.

Ј а : М и ш а ће п ри м и ти “.

С л о б о д а н : „С игурно. М орам говорити о том е с Н инчи ћем “.

Ј а : „ Говорите прво с М иш ом “.



6 Г лас.ш к С рпског HCiopHjcico-KynTypFJor др уш тва „Њ егош *

С л о б о д а н : „Бољ е прво с Н инчићем “!

Јуче, у суботу, С лоб одан: „Ја м ислим да је Р енделодсекао сам себи главу. Ч итајте ово“! П руж и м и п исм о г.Р ендела, у ком е овај узим а ф орм ално, звани чно, под нум еромY.88 страну за Х рвате у погледу п итањ а Ф отића! (В идипри лож ен п репис пи см а). Д аје м и п репис пи см а и каж е:„П окаж ите ово г. К рипсу. Н ин чић је видео Р енд ела, и Р енделм у каж е да је то поводом писањ а „С рбо брана“ у чланку „Д вадела Југославије“ ш то је доби о Р ендел од К ем пбела (64) изА м ерике“.

Ј а : „М огао је добити и овде, од Х рвата“.

[П ревод пи см а енглеског по слани ка Р ендела П редседник}'Југословенске владе С лоб одану Јовано вићу

Y.88

26. август

Л и ч н о и п о в е р љ и в о

П ош товани господине П редседниче,

С ад сам баш видео копи ју п ревода једн ог чланкаобјављ еног 17. јун а у ам ерич ком српском листу „С рб об ран1'под насловом „Д ва дела Југославије“. О вај чланак је отвореносепаратистичан и траж и да се им ена Југославије и Југословенвиш е не прим ењ ују јер је „би вш а Југослави ја“ сада подељ енана два дела, н а Х рватску, која је стала н а стран у О совине, иС рби ју која је на страни С авезника. У наставку чланак гласи:„О ва два разли чи та дела Југославије боре се на два разли чи таф рон та, им ају два разли чи та циљ а, две разли чи те идеје упогледу рата, м ир а, ци вилизаци је и вере... М и м оли м о наш е

ам еричке пријатељ е, п осебно ам еричку ш там пу да узм у уобзир ову разлику“.

Ја нисам раније видео овај чланак из кога би се рекло да„С рб об ран “ јасн о у ргира напуш тањ е идеје Југославије изалаж е се за цепањ е Југославије на посебне држ аве. У чланкусе даљ е каж е да је у С рбији „ш еф др ж аве“ славни српскигенерал Д раж а М ихаиловић и нигде се не пом ињ у ни К раљЈугославије ни садаш њ а југословенска влада.

Ја сам н аравно свестан да постоје сепаратистичкиелем енти код С рба, као ш то ови постоје и код Х рвата и дапостоји један број Југосло вен а који би заступао п оделуЈугославије на посебне н аци он алне јединице после рата.М еђутим , ово је први пут д аја види м дасеједан д обр о п ознат




и утицајан југословен ски ли ст овако отвор ено залаж е запотпуно н апуш тањ е идеје уједињ ене Југославије и, какоизгледа, за напуш тањ е идеје м он архи је и јединствене владекоја заступа и нтересе свих елем ената у зем љ и.

He бих ж елео да при дам исувиш е велику важ ност„С рбобрану“ који прем а свим м ојим обавеш тењ им а заступаекстрем не, виолентне и недовољ но п ром иш љ ене ставове.М еђутим , обавеш тен сам да „С рбоб ран“ уж ива значајнупом оћ Југословенског посланства у В аш ин гтону и да јесадаш њ и југословенски послани к, г. Ф отић, у извесним

трену ци м а израж авао своје одоб равањ е поли тике овог листа.А ко је то истина, и згледа м и д а објављ ивањ е оваквог чланка у„С рбоб рану“ м ора да чини п рисуство г. Ф отића каопосланика незгодн им и непож ељ ни м за југословенску владу ипосебно за не-српске елем енте у Југославији. Њ егов полож ајм ож е сам о да погорш а раздор који Н ем ци тако систем атскипокуш авају да створе и пробуде м еђу разни м елем енти м а уЈугославији и м еђу Југословени м а у иностранству.

С вакако да ја не ж елим да ин тервени ш ем у питањ у које

још увек изгледа даје чисто ин терне при роде, али би х В ам биозахвалан на свим ин ф орм аци јам а које бисте м огли да м ип руж ите о ставу југосло вен ске влад е и југосло вен скогпосланства у В аш ин гтону у односу на „С рб об ран “. А ко је тајстав, као ш то ја верујем , н еодоб равањ е оваквих ч ланака иполитике коју ови заступају, да ли В аш а влада пом иш љ а напотребу да се ам еричка публика о овом недвосм исленообавести?

М олим В ас при м ите, пош товани г. П редседниче, изразем ојих најискренијих осећањ а.

[потпи с] G. V. Rendel]

П отом код М иш е у соби, ја, он, Н инчић, Б обић (65).

Р азговор о том писм у.

Н и н ч и ћ : „Ја сам м иш љ ењ а да С лободан треба да поднесеоставку владе. Д ем ократи ће ићи с Х рватим а“.

Ј а : „О нда се нам еће влада - - Х рвати - дем окр ати “.

Н и н ч и ћ и М и ш а Т р и ф у н о в и ћ и М . Б о б и ћ : „М и траж им о то!

Ш та је ваш е м иш љ ењ е“?

Ј а : „Ја ћу гласати за Ф отића. Г ласао бих ин аче против својесавести. А по том ћем о видети“.



8 Г л &с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

О ко једно г часа. П редседни к м и каж е: „И Б ож аје при стаона Ф отића. М ислим да ће се ствар м оћи сврш ити добро. С ам осе сад м орам о о слободи ти Р енд ела“.

Ј а : „А Х рвати“? џ ли ће они правити пи тањ е? Д а ли је то«врш ено“?

П рекидају нас. Р астајем о се.

П о н е д е љ а к , 31. а в г у с т

С лободан јутрос: „Г оворио сам са Радојем [К неж е-

вићем ] о Н инчићу. He м ож е ни ш та да буде: не да га К раљ ица.О на верује да је то н ајвећи при јатељ ди настије“.

У т о р а к , 1. с е п т е м б а р 1942.

С едни ца тек данас, због м учни х преговарањ а. Н ин чићизноси, н а свој као и оби чно веом а невеш т начин, п редлог о„аутом атском пром ицањ у Ф отића за ам басадор а“. Б ањ анинтраж и п дм ах реч и подн оси п исм ени предлог, свој и С рђанов,да се Ф отићево „пром иц ањ е“ одлож и д ок се не узм е у претресцентрално пи тањ е и утврди једна влади н а по литика. Г овори

врло дуго: „М ин истри I и II реда“. О ви други се ни о чем у необавеш тавају, а седе у влади. Н апада ош тро Н инчи ћа.И звеш тај Н инчићев о А м ерици бедан.. „Ч итао нам сам озваничне ком ентаре које см о м и већ знали. Н ин чић се састаоса М ол отовом а нам а ни ш та није рекао. Т ако се не ради “.

Н и н ч и ћ : „Б аш се тако ради. П огреш ио бих кад бих радио каош то ви траж ите“!

Б а њ а н и н : „Н е пасем о ни м и траву. И м и см о оседели уполитици и знам о ваљ да неш то. У А м ерици је Н инчић видеоС ф орцу (66) а о том е нам ни ш та није рекао“!

[Б ањ ани н:] П редседни к владе обећавао да ће зватиседниц у п оводо м Н ин чићевог и звеш таја па није, као ш тоуоп ш те није износио на седниц у важ ни је ствари него сам ом але, ситније, адм и нистративне ствари . О свем у том е и оФ отићу он [Б ањ ани н] још није „м исли о н ајгор е“, али кад је изА м ерике дош ао њ егов друг и пријатељ В. М арковић који м у јеказао д а сво зло д ол ази из ЈТ ондона, да је Ф оти ћ такав и такав,да је ово н ајслаби ја влада од како п остоје владе... (С рђанБ ож и: „Т и си рекао да уопш те нем а владе“!) С ад је он

[Бањ ани н] у све то уверен. П ут К раљ ев у А м ерику. С ликањ е сапо везани м „ком п летом “ „С рб об рана“ од 6-IV-42. „Т о јенечувено. К раљ је м орао д а при м и, али ко је аранж и рао“?

С л о б о д а н : „У век сам све об авеш тавао па и вас“!



10 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “ е г о ш ”

да прим ите Б огом олова, и почели сте све. П осле сте м оралида се повлачите, и то је н аљ утило Русе. И сад се они свете збогвас нападом на Д раж у М ихаиловића. Ја се слаж ем с г.Б ањ ани ном . О во није сам о „аутом атско пром иц ањ е г.Ф отића“. Ф отић изврш ује један п рограм који је сав противхр ватског народ а. О н не би м огао да га изврш ује јер јечиновник да нем а подрш ке овде. Зато ја не м огу да пр им имваш предлог“.

Г рол:„В рло је теш ко м ени овако говорити на парче. А ли јаиз

оп ортуни тета при м ам предлог г. Н ин чића, с тим е да се одм ахотпочн е дискусија о лин ији вл аде“. (М отивиш е укратко).

Ј а : „С лаж ем се с п редлогом г. Г рола, како га је у почеткуф орм улисао. М ој је разлог други: одлагањ е бацило би једнусенку виш е на Југославију. А ли сам и ја одлучи о да се свапи тањ а претресу и реш е јер ако их м и не реш им о реш иће ихдруги“.

С л о б о д а н : „К ри тикује се влада. К ри тикујем се ја, каопредседник. Г. М аркови ћ м исли да је ово најслабија влада

коју он зна. П остоји неслагањ е. Ја вам изјављ ујем да ја ни самС им овић , да бих се грчевито држ ао за ово м есто и да као онизјављ ујем да још „им ам у ш арж еру м етака“. М ени остаје даподнесем оставку Њ . В. К раљ у с м отиваци јом да се на питањ уФ отићевом нисм о м огли слож ити, да см о се разиш ли“.

К р њ е в и ћ (узбуђено): „Заш то говори те о разлазу. М и неправим о пи тањ е од Ф отића, али не м ож ем о да гласам о зањ ега“.

С твар је у овом тренутку била сврш ена. Г. К рњ евићочевидно (а и Ш утеј га у том е пом огао: „М и Х р в а т и нем ож ем о гласати за њ “. С м исао је био: А ви С рби какохоћ ете!)He ж ели да отвори кризу на овом питањ у. И неће бар на томпи тањ у да иде из владе. О сетило се извесно олакш ањ е.Реш ено је да С лобод ан , Ш утеј, Б ањ ани н утврде дневни редидуће седнице, н а којој ће се отпочети la grande discussion, којаће вероватно од прве изгубити своју grandeur и остати сам одискусија.

П олазећи на ручак са С лободаном , он м и каж е у колим а:„Јуче сам К раљ у саоп ш ти о да ако се данас не пр ође с

Ф отићем , поднећу оставку и он да једин о остаје ком би нацијаГ рол и Х рвати. С ам о ш то није пао у несвест. ’К акав Г ро л’!И тд“...



О длом ци из дневника др М . Г авриловића - III

9. с е п т е м б а р 1942.

Р учак с Р енделом код „Н орм анди је“. Т ачно онде где см ога ја и К оста П авловић видели с К рњ евићем . Н еш топотиш тен. К аир ска А ф ера. П ада опет на м исао да се иде долеитд. „М орате м ало виш е ући у српски м ентали тет. П ознајетебугарски, познајете хрватски , остаје да уп ознате и српски ионда ћете уистин и бити стручњ аком . С рби су друкчији, см н о го ви ш е и м н о го д уб љ и х тр а д и ц и ја о д р ж ав и ,независности. Н ам а н иш та није поклоњ ено. С ваку см о стопу

крвљ у обли вали, и по неколико пута. Зато н ам је свака стоп а идрага. Зато см о и љ убом орн и на своју независност, јер см о јескупо п лаћали . Зато м орате бити обазриви ји. Н ем ачка нам јеби ла на вратим а па см о казали „не“. Зато и вам а. О нај„неспо разум “ с П редседни ком , оно давањ е при станка [ваш е]владе наш им побуњ ениц им а за улазак у ваш у војску, био јеврло н еугодан и н ам а неразум љ ив“.

„В ерујте м и да сам га тако био схвати о“ ! П онављ анепрестано исто.

„О нда оно хрватско п итањ е..“.

„Т а је ствар ум рла сада“, каж е. „С итон-В атсон је м ораозбог тога да напусти Ф орен О ф ис“! (М еђутим , ово није тачно,јер је м ени С итон-В атсон говори о још пре неколико м есеци даће напустити Ф орен О ф ис и п остати опет „слободан човек“).

„Т реба да каж ете то П редседни ку, узгред. И сад овописм о о Ф отићу“.

„В ерујте да нисам м ислио да пом огнем [?] Ф отићу. Д обиосам писм о од К ем пбела из А м ерике, и одм ах написао топи см о, а испало је случајно баш пред ваш у седни цу о том

питањ у. А ви сте послали г. М илановића С арџенту, и ваш м иП редседни к каж е да је то пи см о би ло без знањ а Ф оренО ф иса“.

„Т ако м и неш то П редседник рече“.„В ерујте м и да је С арџент знао: ја сам м у п оказао пре него

ш то сам га вам а п ослао“!

10. с е п т е м б а р 1942.

П ричам П редседнику разговор са Р енделом . К аж е:„Н еко од њ их двојиц е не каж е истин у. Т реба рећиМ илановићу“.

Ј а : „И ли сам о није разум ео“!

С л о б о д а н : „О ви Р адикали играју и овде ради калску поли тику.Јуче сам изговорио и М иш и, и Н инчићу, и Б обићу“.



12 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва "Њ егош ”

Ј а : „Б ојим се да ради кали не иду сувиш е далеко. М иш а м и јеговорио да од заједни це с Х рвати м а нем а ни ш та. To држ ањ е,после оног Н ин чићевог м ож е да сасвим погорш а полож ајС рб а п рем а енглеској влади , јер Е нглези стоје чврсто наЈугослави ји “.

Знао сам још из зем љ е да С лоб одан не трпи радикале.А ли од како је председни к први пут га видим љ утог наради кале. „И сад гледају да присвоје искљ учиво за себе паролуда су за С рбе и С рбију, као да се спрем ају н а изборе“ !

* * *Н ин чић м и п оказује депеш у: Р узвелтове речи о С рби ји и

С рбим а. К аж е: „С лободан се наљ утио на М иш у“!

* * *

Б ан С убаш ић (67) прети оставком , ако Ф отић будеам басадор. П рибићевић и А дам ић ш аљ у телеграм е да су„разреш ени свих м орални х и политичких обзира прем ајугословенској влади “, ако Ф отић буде ам басадо р! К ао да идо сад нису били разреш ени свих обзир а прем а зем љ и!

С р е д а , 16. с е п т е м б а р 1942.

С л о б о д а н : „Б ож ин С им ић, тобо ж из своје ин иц ијативе,п редлож ио Н ин чићу д а би сад био н ајпогоднији трену так даК раљ оде у Русију. Р уси то, каж е, никад не би заборавили .Н инчић прихватио, и потом отиш ао И дну. И дн одговорио:„П ут је јако теж ак“... Б ож ин известио- Русе да Н ин чићпристаје. И сад Р уси каж у да званичн о пристају, али дапредлог, званичн а иницијатива пође од нас. Ја стојим нагледиш ту да се не иде. И од тога правим питањ е. М ож е К раљ а

там о и да задрж е, ш та ја зн ам “.Ј а (см ејући се): „Н е би Руси тако далеко и ш ли , али је незгодн ош то је Н инчић оп ет налетео брзо, никог “не питајући , па кадналети, онда саоп ш ти и н ам а и Е нглезим а. YaKo сталнонаседа, и слаби све виш е не сам о своју рођену ситуацију него иситуаци ју Југославије, н арочи то С рба. С ве виш е даје повод ада нас С рбе Е нглеска све виш е см атра експон ентим а М оС кве.Б ојим се да код њ ега, у свом овом њ еговом тум арањ у инаседањ у, осим старе њ егове неспособн ости, не игра yjtory ићерка [О лгиц а Н ин чић (68)]“.

С л о б о д а н : „Руси су м у п онуд или да м у извуку ћерку, али је оцради о преко једн ог католичко г поп а и одбио је Р усе“.

Ј а : „ћ ерка м у је стварн о у рукам а ком ун и ста“.




С л о б о д а н : „Ја сам реш ен да правим пи тањ е од овог пута и одж енидбе К раљ еве ако се ин систира тако да се обави о Бож ићу.To су два питањ а где ја не м огу да попустим . А знате ли , да напут К раљ ев у Русију при стаје и Г рол? И он см атра да би тобило врло добро“!

Јуче, 15. септем бра, био састан ак изм еђу С лободан а,м ене, ђур ђеви ћа, Р ендела, Г ри нвеја и још двојиц е енглескихексперата. К аирска А ф ера.

Р е н д е л предлаж е: П ензион исани ступају у британскувојску одм ах, остали ако хоће потом , али д а се н и једн и м ни

другим а не каж е да ће бити санкци је. X за досадаш њ у побунуда се да нека врста ам нестије.

С л о б о д а н : „А м нестија се даје по угуш ењ у п рбун е, а не до к јеона у току“. О бјаш њ ава правно.

Р е н д е л : „С ве би се то м огло. О стаје пи тањ е' губљ ењ адрж ављ анства, зато ш то нем а при станка владе. To се питањ ене постављ а за оне већ пензион исане“.

Ј а : „П остављ а се и за њ их“.

[Рендел]: „Ја сам тако разум ео С арџента“.Ј а : „П остављ а се. Т акав је закон “.

ђур ђевић н ам ш апуће: „Н е по стављ а се. С ам о за војнеобвезнике, а ови пензионисани нису преведени у резерву инису виш е војни обвезни ци . Х оћете ли то да каж ем “?

Ј а : „Н е. Јер и они д олазе под удар закон а“.

Р е н д е л : „Ја се н адам да he се већи део врати ти вам а а и да сенађе начин да се не при м ени та санкц ија на оне који [остају]упорни“.

Ј а : „Т о се своди на ово: ви стварн о траж ите да К раљ евскаВ лада да свој пристанак, a то см о м и до сада сталноодби јали44.

Р е н д е л : „Ш та ви пр едлаж ете44?

Ј а : „М оја је сугестија: п ослати оне пензионисане у К ептаунод м ах, да би се јасно видело да енглеска влада није иза њ их.С а остали м ће се он да разговарати , п а ће се видети.

С лободан се слож ио с тим е.

К ад см о и заш ли, ђур ђевић је почео да објаш њ ава да нијепотребан влади н при станак за оне пензионисане. Рекао сам

,м у: „П отребан је јер по војном закону, истина, сам о они који



14 Г л а с н и к С р п с к о г н с т о р н јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ‘‘ е г о ш "

су без при станка владе ступ или у туђу војску губе сам им тимдрж ављ анство, а ови пензион исани нису војни обвезни ци , алису остали наш и грађани и као такви долазе под удар опш тегграђанског закон ика с том разли ком ш то он и кад ступе у туђувојску без пристанка владе не губе е о ipso држ ављ анство негосе м орају два пута преко С луж бених новин а позвати, па текако се не од азову он да губе [држ ављ анствђ]. У об адва случаја,дакле, потребан је п ри станак владе, и у оба случаја ако тогпри станка нем а, губи се држ ављ анство“.

С л о б о д а н : „К ад сам ја говори о Р енделу о оној седм ори ци

пензион исани х, ја то ни сам знао. Г аври лови ћ и м а пр аво“.ђу рђеви ћ ће о овом састанку саставити запи сник и ја ћу га

предлож ити овде. [*]

22. с е п т е м б а р 1941. [у ствари 1942.]

С л о б о д а н : „О но с К раљ евим путем у М оскву пало је у воду“.

Ј а : „Д а, али покуш ај Н ин чићев остаје сигурно код Е нглезадо казом њ егове луде упорности - - да себе докусури“.

С л о б о д а н : „К аж ем вам , сам себе гура за ам басадо ра у

М оскви “ !

24. с е п т е м б а р 1941. [у ствари 1942.]

О тварањ е Југословенског Д ом а. И дн говорио врлодобро. К ад је пом енуо генерала Д раж у М ихаиловића,Б огом ол ов и С овјетски војни и заслани к по гледаш е сенехотице. Н ин чићев говор је читао М илановић. У говоруп о м ен у о „ п о р о д и ч н е св ађ е С р б а и Х р в а та “ . К аж емС лободану да није требало. И з њ егових уста значи сам оп отврда већих разм ир иц а. Звао је одм ах Н ин чића, још у

К раљ евој соби, и преда м но м м у скренуо паж њ у.Н и н ч и ћ : „Зар то и м а у говору? He сећам се! Е то, тек овакокада се чује види се да није требало. О дм ах идем да спречим даизађе у нови н ам а“.

П ри ш ао је М илановићу. He верујем да је м огао спречитијер су новинари већ били отиш ли. Јелена [ж ена М иланаГ авриловића] м и лепо рече вечерас: „За зем љ у је то м ало, а заин остранство м н ого“.

(*)К Г: Т ај записник до сада није нађен у Гавриловићевој архиви.



О длом ци из дневника др М - Г авриловића - 111 15

25. с е п т е м б а рС е д н и ц а в л а д е . П р о д у ж е њ е en course г. Н инчи ћа. Н а

првој седниц и, [25.] септ., Н ин чић је углавн ом рекао:

[К Г : О вде се заврш авају белеш ке за 1942. годину у сам ом„Д невнику“. У У воду за први О длом ак објављ ен у Гласникудецембра 1990. речено је да у сам ом Д невнику није ниш тазаписивано изм еђу 8. јануара и 12. септембра ,1943. и да је у томпериоду Гавриловић куцао на м аш ини своје верзије записника савладиних седница. To се односи и на период изм еђу 25. септем бра икраја 1942. године. Т екст који следи Гавриловићје руком бележ ио наодвојеним листовим а хартије за врем е сам их седница и затим куцаона м аш ини. О чигледно је да део бележ ака недостаје. С асвим јем огуће да се недостајући део налази у још несређеној архивиМ илана Г авриловића.]

1) З а у г о в о р с Г р ч к о м : „И грала је улогу ж ељ а Е нглескеВ ладе“ . Н ин чић каж е да није Е нглеска В лада далаиницијативу, „н его је то н аш а идеја“. Заш то је он да читао оноиз свог М ин истарства: „С овјетски посланик одговор и о да нем ож е при суствовати зато је ум ољ ен и ам ерички да не

при суствује“.„С овјетска влада је п ри м ила с располож ењ ем јер је

м исли ла да је то енглеска ствар“.

Т урска је при м ила врло повољ но.

Г рчка сада узим а ини цијативу д а се тери тори јалнодо говори о Б угарској и А лбани ји.

П рем а Б угарској: исправкћ тери тори јалн о [?] обезбеђенегрчке тери торије. П етрић. Н еки траж е и источну Рум елију.

П рем а А лбани ји: исправку границе и грчке крајеве(С еверни Е пир, К орча и А рон... [нејасно] а и Х им ену).

Г рци : прем а Т урској: „Н ије балканска држ ава и прем атом е Д одеканез и К ип ар да не уђу у Б алканску К онф едераци-ју, н его да [Т урска] буде у источном блоку (са Е гиптом ). Т ако,каж е Н ин чић, д а Г рчка буде и у Б алканској Ф едерацији и уовом источн ом блоку!! (Н ин чић брка савез и ф едерацију.)

Н и н ч и ћ : „П рем а Бугарској м и не траж им о ниш та и наш аполи тика не би требало д а буде уни ш тавањ е Бугарске збогбудућности.

У погледу А лбани је такође не траж и м о н иш та јер ако јеузм ем о и м и, остаће м ало. О на у Б алканску Ф едераци ју“.



16 Г л а сн и к Ср п с к о г и с г о р и ј ск о - к у л т у р н ог д р у ш т в а „Њ е г о ш "

Е нглеска влада није још ф орм и рала своје гледиш те,(м огло би се ради ти сам о о А хм ет Зогу, а њ ега у А лбани ји„нико неће“), сем ш то је ендорсирала изјаву М етаксе у почеткурата: „да се Г рчка бори и за независност А лб аније“. Г рчки јепр едлог један д а Е нглеска узм е п ротекторат н ад осталомА лбани јом , пош то и они и м и узм ем о наш е, ако не буде деобаА лбани је. И ли заједнички југословенско-грчки п ротекторат.24 /IV Ф отићу је издана инструкци ја: да „наш а по ли ти ка идеза стварањ ем независне А лбани је у пр еђаш њ им ,границ ам а“.

(О во је дато п осле сп оразум а с Г рчком ).

К р њ е в и ћ : „А хм ед Зогу је дао и зјаву „М анчестерГ арди јану“ [M anchester Gu ardian] да траж и ’В аспостављ ањ еА лбаније у н а ц и о н а л н и м грани ц ам а’“.Н ин чић каж е да м у то није пазн ато, и да је то врло^важ но иприбележ ио је.

Т у р с к а : У чеш ће исто као и Југославије. Ж ели конкретни м ир.Т урска см атра: „Н ове грани це на Б алка^у см атра каопреврем ене, чак ако Н ем ачка поб еди,“ рекао је И лији[Ш ум енковићу] (69) С аризану. Ж ели Б алканску У нију. Т урскатраж и: „П рош ирењ е на Б алкан у“ на рачун Бугарске. Х ајдери:С овјетски С авез траж и да Т урска доби је део Б угарске. (И дн-С таљ ин). Б ургас (ово [предлаж е] британски послани к) илибар о бласт северно од Једрена (ово [предлаж е] британскивојни изасланик).

А у с т р и ј а : Ч ерчилова изјава када је отвор ена аустри јскакантина д а „В елика Б ри тани ја неће ни кад дезерти ратиаустријску ствар“.

М и см о против Х апзбурш ке м онархије

О то: К атолички брак и Х рватска до Д рине.М а ђ а р с к а : К ароли (70) за Д унавску Ф едераци ју. Е м арт [?] даХ рватска и С ловени ја уђу у њ ихову Ф едераци ју, а С рби уБалкански Блок.

И т а л и ј а : He говори ти м ного у јавно сти о наш имреванди каци јам а. О не су познате и то је довољ н о“.

Н ије за предло г К река њ ем у да се покрене пи тањ еУ говора од 1916. [у ствари 26 /I V /1915.] годи не (Л онд онскиуговор) (71).

„Ја (Н ин чић) ни сам за то јер п рактичне користи нем а, aопасно је јер Б ри танска В лада неће дати од гово р који би наспотпун о задовољ ио, a то ће бити горе. Е нглеска влада чека и




неће заузети деф ин итивни став прем а наш им реванд икација-м а. И ли н еће одговори ти, или [ће одговори ти] да уговор [од]1915 године не важ и јерје зам ењ ен Р апалским уговором (72), aто би било рђаво и ако су сви уговори п али. А и м ам о разло гаверовати да ћем о неш то добити.

„Једном изасланику и тали јанском рекао сам да нем ож ем о дати изјаву да нем ам о реванди каци је прем а њ им а,али да н ећем о давати сада јавне изјаве да им не бисм оотеж али рад. Н исам за заједничке м ани ф естације јер би тослабило наш полож ај. У Јуж ној А ф рици су тако траж или , и од

нас и од Г рка, па см о то одб или (док се не спо разум ем о сњ им а), јер су они траж или да заједно с њ им а потпиш ем орезолуци ју њ ихову и м и и Г рци.

П рим ио сам разговоре са С ф орцом . Рекао сам њ еговомповерени ку А нденију да сам ја м инистар југословенски и даусвајам захтев Х рвата и С ловенаца. О н јеи зјави од а ж елијакуЈугославију збо г Н ем ачке. Т ако сам се др ж ао увек.

К осанови ћев (73) случај са Л агварди јом (74). To је јавн асарадњ а и ја сам против то га“.

К р њ е в и ћ : „Л агварди а није И тали јан него А м ериканац,велики п ри јатељ Р узвелтов. Т реба набавити текст. Д руго:Југословен ска влад а није рекла ни речи о зверствим а ипр отери вањ им а из Д алм ац ије и С ловеначке. Ја сам говориоВ илдеру и П редседнику и ниш та!

He треба претери вати значај С ф орце. Ја сам противан иваш ем контакту са С ф орц ом јер је он, С ф орца, о том е говориои то је сарадњ а.“

Н и н ч и ћ : „Зверства нем ају везе са слобо дн им И тали јани м а“.

(О н не схвата да ако југословенска влад а ин систира назверствим а тим е се слаби траж ењ е С лобод не И талије да нашж иваљ остане под И талијом . М оја при м едба).

К р њ е в и ћ : „С ф орца је одговори о С им овићу да њ егов при јатељг. Н ин чић друкчије м исли “.

М и ш а : „С ам ф акат да је К осано вић узео учеш ћа значим еш ањ е у спољ ну политику“.

Н и н ч и ћ : „Заборавио сам ону изјаву С ф орци ну“.

[25. с е п т е м б а р 1942.]

П ротест против стварањ а Н езависне Д рж аве Х рватске иподеле Југослави је. И дн даје об авезу да „васп оставинезависност Југослави је“. Н ије м огао да каж е и интегри тет,



18 Г л а с н н к С р п е к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

,јер ни за једну другу зем љ у није то казао (због П ољ ске).К адоган је дао об ећањ е, дао п оверљ иво, не за јавн ост о„конц есијам а прем а И тали ји “.

Русија није била одуш евљ ена са југ[ословенско]-гр[чкимуговором ].П редлог наш о ратиф икацијам а „са потребни м и зм енам а“(М Г : којим ?).И нструкције С им ићу (М Г : не каж е оно) да разувери оантибољ ш евицим а.

П ро токол уз акт о ратиф икаци ји:

1) П он ово утврђује обавезе из В аш ингтонске резолуције(све заједно).

2) С ад се обавезује за независност и интегралностЈугослави је.

3) У нутраш њ и реж им .

К р њ е в и ћ : „К ад је ово врем енски учињ ено“?

Н и н ч и ћ : „Н е знам сада. Т реба да вид им “.

Н и н ч и ћ : „Р азлог м и је био неповерењ е С овјетске владе [које]сам осећао. С овјети су пуни неповерењ а. С нам а нарочитозбог Г рчке. To сам хтео да разби јем . С овјетска Русија постајеврло важ ан европски ф актор. Н а овај предло г С овјетскеРусије одговори о [сам ] да би б ило бољ е ш ири сп оразум оузајам ној пом оћи јер д огађаји surpassent н аш садаш њ иуговор. Т ако см о п очели н аш е разговоре и м ислио сам да бибило корисно, н арочито заједни чка одб рана од Н ем аца. И т о с м о у н а ч е л у п р и м и л и . У току се ситуација изм енила.О бјављ ен је уговор В елике Б ри таније с Р усијом у ком е сепр едвиђао ш ирок спо разум о узајам н ој п ом оћи свихсавезника, ш то је бољ е. О нда је наступи ла и поред овогуговор а извесна затегн утост изм еђу В елике Б ри таније иРусије, и због тога сам м ислио д а не би би ло згодно сад м и даправим о сепаратан уговор, и да би сам о то појачалонеповерењ е изм еђу В елике Б ри таније и С овјетске Русије.Д ош ла је и кам пањ а против Д раж е, па би утисак у зем љ и биорђав. Д руго, ш то је већ све било п редвиђено у уговору В еликеБ ри таније и С овјетске Р усије, све оно ш то сам ја хтео даунесем у м ој. Т ако је све одлож ено за повр атак у зем љ у. Т акоје ствар застала. А и Р уси м а је главн о сад да доби ју рат па иони не м исле на др уго“.

К р њ њ в и ћ : „К ако су далеко ови разговори дош ли , јер см орекли да је потпи сивањ е одлож ено за повратак у зем љ у.“?




Н и н ч и ћ : „Н е, него уопш те“.

К р њ е в и ћ : „Јесу ли Руси инсистирали“?

Н и н ч и ћ : „Н е, јер им је главно сада р ат“.

К р њ е в и ћ : „У питањ у Г рчке, кад су Руси обавеш тени “?

Н и н ч и ћ : „П ре потпи сивањ а. А и рани је су држ ани у току, и однас и од Г рка, као ш то см о држ али и енглеску владу“.

[И з л а г а њ е М и х е К р е к а ]

К р е к : 1) о с л о б о ђ е њ е ;

2) с о ц и ј а л н и н е м и р и п о с л е р а т а ;3) в е т р о м е т и н а : б о р б а и н т е р е с н и х с ф е р а н а н а ш е м т л у и

з б о г в е р е м о ж е б и т и ф а т а л н о .

Д в а б л о к а : а н г л о -а м е р и ч к и и д р у г и - С о в ј е т с к а Р у с и ј а . „М и т р е б а т о д а с п р е ч и м о “. С т а в г . Н и н ч и ћ а ј е п а с и в а н и с е м и н и ц и ј а т и в е у г р ч к о -ј у г о с л о в е н с к о м [питањ у] м и см оизбегавали ин иц ијативу а м и м ор ам о по зитивно радити. К ојије наш став? Т реба рећи ш та су наш и ратни циљ еви и да тајпрограм пл асирам о. Д руге су зем љ е на том путу извојевалеизвесне изјаве у своју кори ст. М и см о до сад води ли п оли тику

избегавањ а сваког конф ли кта, a то нам није п ом огло. С овјетису заузели и пак ош тар став (с М и хаилови ћем ) и још ош тријистав не би се м огао ни зам ислити да см о м и јасн о рекли. О тудасе прем а нам а створило - - неповерењ е. Н исм о ниш та добили.Р атн а проклам аци ја не садрж и [ратне циљ еве]. И зјава изЈерусалим а опет ниш та. Н ем а ту ратни х циљ ева. „М ојасугестија да ослобођењ е уђе [у изјаву] одби јена. Једва см оугурали „све“ пр ед речи „С рбе, Х рвате и С ловенце“. П ојаваД р аж и н а и с ко р и ш ћ ен а п р о п аган д и с ти ч к и , ал и н е иполи тички : н икакву изјаву ни см о доби ли . И тај м ом енат је

прош ао, јер см о дочекали д а С овјетски С авез побије вредностД раж е, и сад је то м ало преш ло и на наш е савезнике. М ож дајош им а врем ена. - - Д ош ле су п отом вести из С рбије опокољ им а, п отом из С ловеначке па сад из Д алм аци је и Ц рнеГ оре. И то није [искориш ћено]. Ти сви потоци крви остали сунеискориш ћени. И ни једн у реч конструктивну од наш ихсавезни ка нисм о доб или . С ам о као реклам у за јачањ еборбеног духа свуда су савезени ци искористили, али ни ш тапозитивно. Н арочи то ни ш та против И талије, док се м ож есм атрати да су онд е против Н ем ачке [нејасно]. А ли И тали ја је

друго. О на се см атрала да преко вољ е иде с Н ем ачком , да је сњ ом е м огућ сепаратан м ир на бази д а задрж и своје европскегранице. Д ош ли см о иза А бисинаца, Ц рнаца. A Free Italy [С лобо дн а И талија] ради и ради против нас и траж и као



20 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а " е г о ш ”

м ин им ум старе грани це, а ако се м ож е и виш е. (Ја у себи:

П очели су са ин остранством , то је унутраш њ е питањ е и оно једало базу унутраш њ ег уређењ а опет у вези са ин остранством .)С ад се бојим да н ам не каж у сада: ви нисте то раније рекли.С ад нам см етате. Зато бар од сада треба и скори стити сваким ом енат. В елики савезни ци каж у, Б ри танија и А м ерика, датреба да се наш е држ аве, слоб одне, сагласе прво о уређењ уЕ вроп е, и на тој бази да се почне дискусија с нам а, В еликим а.А ту осим закљ учка с Г рчком , нем ам о ниш та. О во утоликопре ш то за сада нем ам о војске да бисм о неким заслугам ам огли ш та доби ти. Зато би сад требало доб и ти и зјавам а.

Н еће би ти теш ка рестаурац ија Југославије, али спорн апи тањ а у ваздуху. И наче ћем о доћи са захтевим а који he свимизгледати нови. Б ојим се да ћем о и зићи неприп рем љ ени и даћем о п роп асти. У толико опасније, ш то ће се у при м ирју већрећи које ће грани це посести савезници а испразнити А кса[О совина]. М и м орам о рећи да тада итали јанска војска и м а даиспразни Т рст, Задар, Г ориц у, И стру и да се там о евентуалнопод н еутралним а реш ава судби на тих тери тори ја, иако и м ам отеш ка искуства с плебисци том у К оруш кој. В ећ се неке ствариразвијају н еповољ но по нас. У Л он дону је толи ко п ута

н аглаш авана н езависност А устрије, као да је А устријасавезничка зем љ а, као да см о заборави ли да су сви аустријскиреж им и траж или Anschluss. Г ово ри се као д а је А устријанародн ост нека посебна. Заборавили см о да су Беч, Гр ац,[нејасно] м еста одакле се све радило против нас. М и см о увектребали казивати да је А устрија експозитура Н ем ачке за„Drang nach Suden“ и „Drang nach Osten“. С вакаje А устрија заин теграци ју Н ем аца доле у копчу с М ађарском . А устрија бисе м орала поделити, ун иш тити, неутралисати. М и см о истинауп утили неку петиц ију ен глеској и ам ери чкој влад и и

дож ивели см о д а су сви они који су гласали за Југ[славију]депортирани сад. А ли ни см о доби ли никакву изјаву. Д ош лисм о у ситуаци ју да ће се про ш ир ити слобод н а А устрија. (М Г :већ је то.) И наш ће захтев доћи као н епри јатни novum инећем о успети. А све се ствари развијају п ро тив н ас, јер у овојцелој игри н исм о одваж ни играч.

И сточни део држ аве стоји бољ е.

Т реба непрестано о бн ављ ати н аш е захтеве. И наче наш ам исија уједињ ењ а свих Југословена у једну држ аву и м ала[би ]значај ако би см о доби ли све грани це које С ловенц и траж е. Тајзначај сви знам о, али вл ада то није као влада изнела. М ож дајесум њ а код неких у погледу Т рста. Д огод и м ају ту луку Т рст,за И талију ће [Јадран ско м оре] бити „mare nostro“. Т рст се




сам бори о да буде у залеђу. За С ловен ијује то природ ни и злазна м оре и свет. За Југослави ју је важ но д а им а целу обалу.Т рст није [нејасно]. С олун не м ож ем о доби ти. А Т рст је заС редњ у Е вропу, то су врата за С редњ у Е вропу и зато им азначај и за велике савезнике. Т у се с њ им а поклапају н аш иинтереси. С асвим дру го см о м и с Т рстом и Р ијеком за све.

Р азлог Н инчи ћа [је] да не м ож ем о провоц ирати м илион еИ талијана, војни ка ам ерички х, али ип ак м ислим да наш езахтеве треба и знети тако да то и згледа при род није и њ им а.С адањ е бестијално иступањ е И тали јана м огло би сеискористити. Д аје грани це: Г радез код Т рста, доли н ом токареке С оче. У горњ ем току обухвати ти У дине. (Бел. С л.) [?] УК оруш кој Ц еловац (први културни центар нас, С ловенаца).Г раниц у високе Type. П рем а М ађарској 10.000 словеначкихсељ ака“.

Н и н ч и ћ : „Д ва су питањ а. У тврди ти м еђу нам а територијски, aдруго ш та ћем о изнети и п рим ити“.

К р е к : , ,Д обро(!) Ја сам м оли о да се дем антује Л ондо нски п актод стране г. И дна. Г . Н ин чић је м ислио да неће би ти користи

него ш тете. И М ин хенски пакт није вредео. Т у су Ч есиуспели“.

Н и н ч и ћ : „Т о је друго. М и см о им али Рапалски уговор“.

К р е к : „А ли тај Л ондонски п акт леж и највиш е на душ исловеначког народа. Ш тете не би би ло“.

9. о к т о б а р [1942.]

[И злагањ е Јураја К рњ евића]

Д р . Ј . К р њ е в и ћ : С лаж ем се да наш а вањ ска политика м ора да

[се] базира на В еликој Б ри танији, А м ерици и Русији.

К акав је биланс п рем а том е? За овај м ах какав је нашоднос прем а С овјетској Русији? П рво, м и см о неколико путаинтервени сали код С [овјетске] Р усије да се партизани ставепод ком анд у генерала М их аиловића. To је теж ак корак а оњ ем у н икад није реш ено. To значи да влада једне суверенедрж аве, Југославије при знаје право другој сувереној држ авида ова делује на држ ављ ане К раљ евин е Југославије да би онисарађивали с други м држ ављ ани м а. To значи да С овјетскаРусија им а виш е уплива над наш им држ ављ ани м а. To је теж аккорак. Ч ија је била то и ницијатива? У М оскви или овде? To језначило слабост ове владе. (М оја при м едба, у себи: Ја сам биопр отив из об адва разло га, овог К рњ еви ћевог и збо гнесум њ ивог неуспеха.) Још једно п итањ е м е м учи. Н аступ



22 Г л а с н и х С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

С овјетске владе против М ихаиловића. Д оби о сам сам о двасаопш тењ а: н аш е С овјетској влади , али ш та је том епретходи ло? Т раж ио сам али н исам доб и о ш та је С овјетскавлада одговорила. М и овде говорим о о партизаним а дабисм о траж ил и да јун ак генерал М их аилови ћ сарађује стаквим (рђавим ) љ удим а! Ф орм а је била врло теш ка. (М ојаприм едба: Н ем огућа). Зато сам уверен д а све ово не би такорђаво испало д аје све реш авано н а седниц и владе. Зато је билапотребн а сарадњ а а не да се остави све у рукам а г. Н ин чића.

Н аш М инистар С пољ них послова састао се с М олото-вом , по п овратку из А м ерике. Ш та су разговарали ? Једногадана звао м е г. Н ин чић, али је био до ш ао г. Б огом олов. И садје г. Н ин чић рекао да би би ло бољ е да се уговор одлож и ипотпиш е по повратку у зем љ у. П рво см о ж урили а послеодлож или. К акав ће утисак остати код С овјетске Русије? Ш таје говори о г. Н ин чић г. М олотову? Д а се ж ури или да сеодлож и? Зато се н алазим о сада у врло н езгодн ој ситуаци јипрем а С овјетској Русији. И зато ако по влачи м о биланс какосм о стајали пре 18 м есеци а како сад, б иланс је н егативан.

П рем а В еликој Б ри танији такође сада горе стојим о. Ипрем а А м ерици у падањ у см о. И тако је опш ти биланс прем асвим а три м а савезни ци м а негативан. П ре 18 м есеци бољ есм остајали.

He м ож ем о узети за повод овом е наш е дом аћенеприли ке, јер их и м ају и друге владе у Л он дон у па су им алевеће резултате. Н а пр им ер Ч еш ка. Б енеш је дош ао каоем игрант, јер је Х аха био л егална влада. П рво су их призналикао владу, после пр изнато да је М ин хен пао. А дош ли су снеупоредиво м ањ им капи талом него м и!

П рем а суседим а? С лаж ем се да наш а спољ на политикам ора бити ј е д н а . С ви см о ту, ако не потпуно једнако, и паксвизаинтересовани . П рем а истоку и југу, ја п ри хваћам , м иХ рвати п ри хваћам о, ваш е србијанске захтеве али и м и им ам ои треба да каж ем о н еш то. Б алкански споразум је био рђав јерје управљ ен био противу Б угарске. He велим да збо г тогам ора доћи до конф едераци је с Б угарском , али да им ам оБ угаре као пријатељ е. П огреш ка је би ла учињ ена у пи тањ уС там бол и ског (75).

А лбани ја? Ја се слаж ем с успоставом А лбани је, али не дато каж ем о сам о овде на седни ци , него свуд, а и реш ити то сГ рци м а. Ја сам за при јатељ ство с Г рци м а. А ли због тогам орам о да реш им о албанско питањ е. С ам о је једно реш ењ е:



да се А лбани ја врати као ш то је била пре. Н исам за [то] ш тоГ рци траж е да и м и траж им о (С кадар), јер без југа и северанем а ни А лбаније. Н ам а је п отребн а независна А лбани ја уоном старом опсегу. С Г рци м а м орам о и друге [проблем ереш ити?]. П итањ е С олуна треба уредити. Д а не терам оБугарску у други табор.

Још неш то. Г . Н ин чић је спом енуо д а се по д енглескомпатрон аж ом им а створити савет држ ава источног М едитера-неа. Т у см о м и заин тересовани због И тали је, јер ако И гали јаојача, она је оп асна и за нас. И тали ја? Т у м и м ор ам о стајати нагледиш ту Atlantic Charter, и п огреш но је свако отезањ е уовом . Н ека м и г. Н ин чић не зам ери, али ја који сам л ојаланпрем а вам а у питањ у Б угара, и увек их уп ућивао на С рбе,м ор ам да каж ем да је г. Н ин чић учини о друкчије, јер сам текод К река сазнао д а се Н ин чић састао са С ф орц ом , а С ф орца јена изјаву г. С им ови ћа од говорио био д а „тако не м исли г.Н ин чић“. Г. Н инчи ћ им а слабости прем а И талији. К ад језакљ учио уговор 1923. би о је г. Н ин чић оп тим и ста, а п ослеједош ао Ти ренски уговор 1926.

Јуж на К оруш ка? Јер су савезни ци при знали А устрију, изато см о требали то п итањ е сада уредити, јер касније ће бититеж е.

П одунављ е? У К анади је К раљ у постављ ено питањ е огрчко-југословенском уговору и К раљ је упутио на Н ин чића.Б илтен о том е: од Б алканске У није, до П одун авске У није, падо Б алтич ког м ора, сви у Ф едерацију! С ви ти разни народи и pace! He говори м ш та из свега ово га м ож е изићи, да ли јеоп ортун о или не. А није пом енуо Ч еш ку, која је прва бари јерапр ем а герм анству. To сгоји у вези с питањ ем М ађарске и

А устрије. Ч еш ка м ора им ати норм алне односе с М ађарском иА устријом . С м ађарским н ародом м ора се радити и уредитинаш е односе.

Ф ранц уска. Н аш је при јатељ . И сад. И тај капиталм орам о н еговати. Н арочи то због С редозем ног м ора иИ талије.

Још сам о неколике прим едбе:

1. С лаба је сурадњ а с члановим а владе. С а н ам а личн о врлослаба. У овој су се влади н аш ли С рби, Х рвати, С ловенц и да би

показали солид арност, сурадњ у. С урадњ е с Х рвати м а нијебило . Ја сам лично увређен. О Русији, осим оно м ало, рекаом и је да ће м е држ ати у току, а није.

________ О длом ци из дневника др М . Г авриловић а - III _________ ̂



24 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

2. П рави се селекција, п араф раза (телеграм а ш иф ровани х).He Н ин чић, него је неки чин овник одређен да то врш и, дареш и, ш та см е К рњ евић да види а ш та не см е. Г . Г аврилови ћ јеслао и звеш таје из М оскве, и м ене је силн о забол ело, хтео самда зна а ни сам их м огао добити. К ад год траж и м извеш тајенаш их по сланстава, не доби јем . К ако ја изгледам пред тимчиновницим а? К ако м и Х рвати?

У октобру прош ле године упућена су два м ем орандум апо д п отпи сом г. Н ин чића г. Р узвелту да „Х рвати убијајуС рбе“. И други незгодан акт о злочи ни м а под окупацијом .

П а онд а с Јукићем ! Речено м и је да се одрж и status quo. О н је елим ин ир ан. И тоје све rope. И они х пет пи сара обећано ,а не пуш тено у дип лом ацију. П а онд а је један м ини стар рекао:„Ш та м е се тиче Југославија"!

Н а концу још једно. Ја сам био 1. септем бр а ци тираоједну изјаву г. Н ин чића. Р екао сам у најбољ ој нам ери. А г.Н и н чи ћје овако реаговао: „Н е бих то вам а рекао“ !

14. о к т о б а р [1942].

[И злагањ е М илана Грола]М . Г р о л : „У врем ену кад је почело збли ж авањ е с Русијом ,било је м но го нервозе п рем а Е нглезим а и м огло је изгледатидо бро наслони ти се на другу страну. П рош ли см о рђаво кодобе стране. К од Руса још виш е. Р екли см о им да одлаж ем одок се не вратим о у зем љ у. Ја би х дао стваран р азлог.

К ад би се ови гаф ови м огли д ати забораву! А ли не м огу.М орам о сада бити оп резни . Н арочи то да се сад неопредељ ујем о виш е за једну или другу страну (В елику

Б ри танију или Р усију).К рњ евић је лепо ан али зи рао . О н није хтео да

искориш ћава неуспехе М ин истра С пољ ни х послова, него јекод њ ега бр ига објективн а. О н није хтео да се под вајам о, С рбии Х рвати (т.ј. једн и за Русе, други за Е нглезе). To је добро збо гкатоличког блока. К рњ евић је би о објективан.

Н апад С овјета на Д раж у објаш њ ава се истори јом односапрем а ком уни стим а. С вуда су ком унисти били гоњ ени, донечовечности. П сихолош ка су располож ењ а бил а да суизазвани и неком уни сти. Д ош ао је м ит паћенош тва. Р азвил а

се страсна секта ком ун иста. Н ајјаче код нас. Г оњ ени су ђаци.Т у је био и м пулс за устанак ком ун иста кадје С овјетска Русијауш ла у рат. Ту су били криви прош ли реж им и.



О длом ци из дневника др М . Г аврилови ћа - III 25

С овјетска влада је н ареди ла у Ф ранц уској да свиком унисти оду под Д е Г ола. To је неуспех.

Т реба при м ити са скепсом да су ком уни сти истребљ ени уС рбији. Т ако се говори и овде. To су сазнали и С овјети. To имније било пријатно јер они ту виде атавизам прош ли х реж им а.У збуна н а те реж им е роди ла је 27. м арт, али влада м ора н аћим еру у одн осим а са ком уни стим а. Зато треба доћи до некесарадњ е у зем љ и, бар до прећутног ненападањ а. М и м орам обити хладни и не уносити ни какве ид еолош ке м ом енте даби см о сачували односе са С овјетском Русијом .

О дговор на напад С овјета на Д раж у уљ е је на ватру,нарочито онај ком унике у В аш ин гтону. П роб лем је теж ак.Т реба узајам но поверењ е са С овјетском Русијом . А ако нашнарод неће ком уни зам , ни ко га не м ож е натерати. (М ојапр им едба: He разум е). А ко бисм о све партизане пр огласилиза ком уни сте јези ком Х итлера и Ф ранка, а уз то би ли рђаво сРусијом , м и бисм о их све зби ли заједно, и доби ли грађанскират. (М оја прим едба: О н [грађански рат] је већ ту). М и би см обили као и прош ле владе. М и см о већ били до 27. м арта

загазили у ф аш изам . Једн а дем ократска Југославија је уин тересу С овјетске Русије, и он а би то схватила, и не би уш ла упустоловин е. С овјетска Р усија би претпоставила врапц а уруци. Т ако је она већ ради ла у м но гим зем љ ам а.

У С јед ињ ен и м А м ер и чки м Д р ж ав ам а сто ји м о јо шопасни је. Р узвелт је огром н а снага. Н аш креди т там о нерасте. А кције Југославије там о не би м огли купи ти.

О пш ти биланс спољ не поли тике је негативан. Г овори сечак о пресељ ењ у владе у С једињ ене А м еричке Д рж аве. Н аш е је

м есто данас ниж е но п ре“.

М . Н инчић: „К од Е нглеза"? (Бележ и)

М . Г рол: „Јесте, али запиш ите код свих!

Ч еси су стајали горе. С ад м но го бољ е. Н аш и одн оси саС овјетском Р усијом су у критичној ф ази, и ако се овакопродуж и, биће крим инал.

У купан биланс није активан прем авели ки м савезн и ц и м а.

Б алкан. Т у м ора бити наш захтев ослобођењ е С ловенаца.А никакав наш захтев други ни п рем а ком е. За С кадар треба

наћи капитал за исуш ењ е. To је питањ е економ ско, неполи тичко. Т реба дати јасну и зјаву да см о за ин тегри тетА лбани је. М и м ож ем о не реаговати на захтеве других. Т ако



26 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош "

исто ни како п оделу Б угарске, иако сам противан авантури дасе уједи ни м о с Б угарском преко ноћ. М ораву и В ардар српскинарод не м ож е дати. To је кичм а. Ж елим да то и наш и Х рватии С ловенц и осете. To је најосетљ иви је пи тањ е у одн осим аС рба и Х рвата. To Х рвати треба да схвате и тако да се држ е.С ви они који ж еле да и Б угарска уђе у Југослави ју м орају тонарочи то да знају. Н ије реалн о да Б угари пруж ају рукуХ рватим а и С ловенц им а преко главе С рба. To Х рвати требада знају.

П одунављ е. Т реба гледати и на ш ире заједнице. Н аш и

разговори са зем љ ам а од Б алти ка до С редозем ног м орасхваћени су од С овјетске Русије несим патично . Н иш та нам недоноси, а код С овјетске Русије нам ш коди. Н аш е ам биц ијем орају бити скром не. Н аш то н ам да се један С рбин , једанХ рват и један С ловенац слож е у том е кад м еђу њ им а нем аслоге!

П ре него с ким е, треба видети с чим е? А ли п ре него ш тотраж им о ослобођењ е С ловенаца (К рек), треба видети да липостоје какве друге ком би наци је у којој би С ловенци билиуједињ ени, и ако таква ком би наци ја не постоји, он да се тајуслов м ора поставити као condicio sine qua non. А ли ћеС ловенц и питати у коју сврху уједи ни ти С ловенц е? УЈугослави ју? За њ у се нико од нас не залаж е, јер сви сезалаж ем о за своје посебне интересе. У колико м ањ е рачун ају сЈугославијом , утолико ће савезни ци бити разреш енији усвојим планови м а. Г. К рек се чуди држ ањ у савезни ка упи тањ у А устрије. А ли се са А устријом рачуна. To је ф акат.Заш то би сад велики савезениц и слабили А устрију за рачунједне сум њ иве Југославије? Т ако је и за Т рст и П улу. И тубисм о д ош ли у теж ак полож ај, јер ни см о ни један дан брани лито (у рату? [при м едба М Г ]). К ад се Југославија см атрасум њ ива м аса, онда се захтеви м алих н арод а у њ ој схватајукао м егалом ани ја. К ад м и н ем ам о држ авног програм а идр ж авног уверењ а, он да је све узалуд. Зато и ова дискусијабиће јало ва, ако се не загри зе у суш тину.

Н ико није узносио Југославију, ни С рби ни Х рвати ниС ловенци . М и см о за њ у били као да при стајем о на њ у, каоонај у Главњ ачи, прво питањ е - - „За К раљ а сам и за др ж аву11!.

Ф оти ћ је из „етички х разло га“ дао изјаву да није за

Југославију. А ко се тако м исли, он да је бољ е рећи отворено ,нека вод и свако своју бри гу. А до к је ово влада Југослави је,м ор а се бранити Југославија. Д раж а на терену не зна великекуране [кретањ а, од ф ранц уског cou rant. К Г ], а ип ак м ора да



О длом ци из дневника др М . Г авриловића - 111 27

води извесну поли тику. К оли ко он схвата наш е односе саС овјетим а да би ради о са п арти зани м а. О н хвата везу сасвим а, и са Бугарим а, и А рнаутим а, и М ађарим а итд. И то јеспољ на поли тика. О н се бори да см ањ и број непријатељ а, aповећа број сарадн ика. О н се труди да поди гне интегри тетЈугославије, иако је то теж е там о н а терену. П окољ и суископали јаз изм еђу С рба и Х рвата. Т ај злочи н је бачен нахрватски народ, иако то није. А ли зависи од реагирањ а на тоод хрватског народа. Н ем а виш е оне сентим енталности скојом је створена Југослави ја, али остаје реалан интерес и

С рба и Х рвата и С ловенаца. Д руги м ом енат: патњ е су С рбатеш ке. Н икао је посебан н ацион ализам .

С е д н и ц а о д 21. о к т о б р а 1942.

С р ђ а н Б у д и с а в љ е в и ћ : „Т реба, слаж ем се, стајати у вези саслободн им покретим а, али сам о са они м који не иду противунаш их захтева. Зато п осле изјаве А хм еда Зогу у „М анчестерГ арди јану“ не треба виш е с њ им е“.

К р њ е в и ћ : „У опш те та изјава није ни п ри м ећена“!

С р ђ а н :

„Т ако и сто није требало ни са С ф орцом , јер је онпротиву оних 600.000 С ловенаца неправично д ати х И талији “.

Н и н ч и ћ : „А ни ш та не каж ете о С авици К осано вићу који је нарадију траж ио сарадњ у са С лободним И талијани м а“.

С р ђ а н : „Р азговараћем о о том е. С ад о том е није реч“.

М а р к о в и ћ : „О ставите сада то“.

Н и н ч и ћ : „Г. М арковићу, ви се не буните кад ваш при јатељК осановић говори на радију о том е, а буни те се противуједн ог п ри ватног разговор а“.

(Г алам а)

С л о б о д а н : „Н ем ојте прекидати и упадати један другом уговор“.

С р ђ а н : „У А м ерици је К раљ сим патично прим љ ен, јер јесим патичн о и ступи о . Д а ли см о м и ове сим патијеискористили ? „С рб об ран “ је после тога опет продуж иокам пањ у. П отом је дош ла ин тервенци ја А м еричке владе. А које А м еричка влада видела улогу Ф отић а, он да је то м инус. М исм о били п ротив н аим еновањ а Ф отића. С ад се види да см обили у праву. Д ош ла је депеш а Б ана да ако буде наим енованФ отић, он ће, Б ан, прекинути с В ладом и о том е обавеститиЛ ондонску и А м еричку владу. Д епеш а гласи:




Krnjevic, Vice Premier, Kingston House London.

Receved news elevating to embassy stop Concerning this pleace accept my firm decis io n if Y ugosla v em bassyW ashingto n is created and present min ister left in charge evenfor one day or appointed ambassador I will sever allconne ction with Yugoslav governm ent and both of you whilemembers of that government stop Reason is Fotic anti-Yugoslav anti-C roat great S erbian activities known to all stopIf forsed m ake this decision will officially inform governm entLon don and W ashington and our emigration. Ivan Subasic“.

Г а в р и л о в и ћ : „Д а ли je известио и наш у владу да прекида“?

С р ђ а н : *Ја м ислим да је у том см ислу упутио телеграмК раљ у“.

Т р и ф у н о в и ћ : „С ве ово сад први пут чујем “ !

С р ђ а н : „Д ош ла је и депеш а П рибићевића и А дам ича. О нагласи:

Srdjanu Budisavljevicu, Kingston House, London

If Fotic is appointed ambassador, it will mean challenge [tothose] who sincerely want Yugoslavia and we and our friendswill feel free from all m oral or po litical conside rations for theY u g o s l a v government in London. Stoyan Pribicevic, LouisAdamic.

П риб ићевић и А дам ич им ају добр е везе и ја не знам какоће бити ако они почну. Г . П ри би ћевић м е је зам оли о да овдекаж ем ово:„Н асастанкусаФ отићем Ш .јула 1942. г. Ф отићм ије рекао д а је Југослави ја н ем огућа јер су Х рвати непоуздани,м ор а се створи ти српска држ ава, итд.“.. Г. Н ин чић је требао

да крене од м ах дисциплин ску истрагу и стави га дотле нарасполож ењ е. To није учињ ено.

С овјети су напали Д раж у, и м и ни ш та не зн ам о у чем у јествар, а требало је од м ах саставити М ин истарски С авет задискусију. И ја то сад траж и м , д а видим о све. Ч уо сам да јеД раж а у једн ом телеграм у рекао о партизани м а да је то„м еђународн а бан да“. Н ије било оп ортуно то, јер см о ранијезвани чно обр аћајући се М оскви при знали партизане! О нданапад у Њ ујорк Т ајм зу [New York Times] у ком е се каж е истош то и у оној депеш и Д раж ин ој о „м еђународн ој банд и“. С ве јеово утиц ало на одн ос С овјетске Р усије прем а нам а. И„С лоб одн а Југослави ја“ из М оскве напала је отворено наш увладу. И зато је исправно оно ш то је Г рол рекао да су наш иодноси са С овјетим а дош ли у критично стањ е. To he нам се




осветити на кон ф еренц ији м ира, где ће С овјетска Русијаим ати и те како утиц аја, нарочи то на Б алкану . У говор саГ рчком им аће вредност сам о после рата. И то је склапањ еуговор а изазвало н ерасполож ењ е С овјетске владе. О вонерасполож ењ е С овјетске владе је већи м ин ус него ш тоје плусовај уговор.

О Б угарим а се слаж ем с Г ролом . Х рвати и С ловенци несм еју ни кад бити с Б угари м а противу С рба. М и см о сХ рватим а и С ловенци м а уж а породица. Ја и Бањ анин, и стина,стојим о на гледиш ту да см о један н арод, али см о с Б угарим а

ш ира поро ди ца, и на тој бази м орам о остати. В ардарскадо ли на је и зван дискусије, a то је исто важ но и за Х рвате иС ловенц е, а и без тога с обзиром на огром не ж ртве српскогн арода за ту долину, м орали би Х рвати и С ловенц и би ти зато. С ад м ор ам о стрепети да Б угарска то питањ е не постави наК онф еренц ији м ира. Н еће то питањ е по ставити Б ори соваБ угарска - он а ће и ш чезн ути - него н ова Б и гарска,совјетоф илска Б угарска, која ће им ати п ом оћ С овјетскеРусије. И они ће траж и ти М аћедони ју, и зато су важ ни наш иодн оси са С овјетском Р усијом .

Н аш је биланс, дакле, пасиван“.С е д н и ц а о д 23. о к т о б р а [1942].

[И злагањ е М иш е Т риф уновића]

Т р и ф у н о в и ћ : „А ко бисм о уклонили Н инчића па и Ф отића, дали би било бољ е? He. Р азло зи су (том е) дубоки. К оји су тидубљ и узроци? Т реба их изнети у свој суровости. Љ удиодлазе, теш коће остају. Р адић био и прош ао; М ачек биће ипроћи he, а теш коћ е су остале. Југослави ја створена 1.дец ем бра 1918, сруш ила се за један дан: 6. апри ла увече она

није виш е по стојала“.Г. Т риф уновић ређа затим полако узроке. П ом ињ е редом

све ш то се до год и ло после 6. апри ла: хрватски оф иц ири , чак иони српски зетови. Ш арић, који каж е да је сам Б ог по слаоП авели ћа. С тјепинац који [каж е] да нас „Б ог сачува источнеоп асности“. У сташ и и покољ и. Руски ф ронт. За то врем е,четири члана владе остају у зем љ и. М ачек известио коректнода остаје. О стали нису. К уленовић (76). К лањ е у Б осни .

Заш то је би ла слаба Југослави ја? Н ије било једн их

осећањ а о држ ави. П арти кулари зам је био јачи“.К р е к : „А ли не јачи од држ аве“.

К р њ е в и ћ : „Г. Т риф уновић говори о себи“.



30 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а " е г о ш "

Т р и ф у н о в и ћ : „Н ем ојте тако, г. К рњ евићу! Б ан је једн омрекао: ’М и см о се у П аризу и зјасни ли да см о један н арод саС рби м а и пребаци ли см о се на победничку страну, али чимсм о дош ли у Б еоград, од м ах см о рекли да см о три народа’. Toније добро “.

28. о к т о б а р [1942].

М и ш а : „П огреш но је постављ ати сада наш е захтеве прем аИ тали ји, јер ћем о бити од би јени “.

"H e м ож ем о скупи ти све Х рвате уједно, а и све С рбе

уједно, јер см о п ом еш ани. Т реба да поп устим о сви, па некаостану и неки С рби там о и неки Х рвати овам о. Ја разум емваш у кесу и ваш у пуш ку о ваш ем рам ену. Ја разум емф едерацију. С ум њ ам одр ж ати Југославију, ако останем о сакрајњ им ш овинизм ом “.

7. н о в е м б а р [1942].

П исани говор [М ини стра С пољ них послова Н инчића].

Ж ељ е

М ора се избор. Н арод рђаво, па добро . Н игде акса[осовин а] није ухватила корена. М и хаило вић био кодЕ нглеза. Д руго је полож ај владе. П околебана вера у ж ивотнуснагу Југослави је. 1. Б рзи п ад због слабе кохезије. 2. П окољ и.Једи на светла тачка ова југословенска влада. А ли нем акохезије у њ ој.

К р е к : „1918 годи на н ајвећа катастроф а јер см о тада билираскидани на четири држ аве. To су пи сали б аш наш иј у г о с л о в е н с к и идеолози“.

Б а њ а н и н : „Д убок утисак оставио говор г. П редседника“.

О дби ја оптуж бе г. Т ри ф унови ћа да су он и С рђан „аван гардахрватства“.

О сврће се на јучераш њ и говор г. Н ин чића (писани говор).

„К ао ш то је Ч еш ка траж и ла и доб и ла изјаву даМ инхенски споразум не вреди, тако и м и м ож ем о траж ити оЛ ондонском пакту“.

С е д н и ц а о д 11. н о в е м б р а 1942. (С р е д а )

К р њ е в и ћ : „Н ин чићев експозе м и ли чи н а оне обичн е експозее у

Н ародној С купш тини. „Н ем а ж ивости“. Л ичи и наш а спољ наполи тика на једно ж иво биће које се ум ртвило , по скочи, пападне и сручи се, изгуби дах. П ри м ер с Русијом . С кочио паизгубио дах. И сто с Г рчком . С творен сам о оквир, бучно, па



О длом ц и из дневника др М . Г аври лови ћа - III 31

ум есто да се испуни садрж ин ом , стало се. С ам о оквир м ож еим ати незгодн е последиц е код Г рка, за девет м есеци н иш та.

Г. Н инчић се није об азрео на друге говоре колега, па ни на„дводн евни говор г. Т ри ф ун ови ћа“ који је говори о о „дванаци он али зм а“ да би нам протум ачио држ ањ е г. Н инчи ћа и г.Ф отића. Г. Т риф унови ћ није учинио услугу ни г. Н ин чићу ни г.Ф отићу. О длика је наци он ализм а „агресивн ост п рем а вани “.П оставити наци онализам као тем ељ наш е спољ не политике језло јер је све изиш ло из наци он ализм а. И кад би г. Н ин чићбазирао на ин тегралном наци он ализм у југословенском , не би

било добро, најм ањ е пак на „српском наци он али зм у“.

Г. Т риф уновић, оп равдавајући поли тику г. Н ин чићабор бом нац ио н ализм а српског и хрватског, о браћа се м ени , aја сам хрватски патри ота, а не хрватски наци он алист,брани ћу х рватску ствар а не хрватски н аци он али зам .С тарчевић (77) је м ањ е него Ш тросм ајер (78) представљ аохрватски н арод. П ри би ћевић је био главна лич н ост уХ рватском С абору. В ећина је била на лин ији Ш тросм ајеровојдо 1918, а после опет на линији Југославије. С тјепан Р ади ћ

(79) је гледао „човека“. А гресивни н аци он али зам је постојао,али су се с њ им е [нејасно] радикали . А ли тај је наци он ализамбио слаб. Н ас је би ло и забрано 60 послани ка, а сам о једаннаци он алист (Т рум би ћ) (80). Н и сад хрватски н арод не стојина наци онализм у. „ С прем н ост“ оптуж ује нас као и здајиц е.

Ја нисам писао М ем оранду м , ни наредио да се пиш е.И м ам кураж и да га потпиш ем , кад бих хтео.

Г. Т риф уновићу, ви сте говорили о П риби ћевићу[С ветозару] (81) на незгодан начин. Ја нећу да га бран им . А лисе онако о њ ем у не см е говори ти. О н је им ао кураж и да се

исправи, и ум ро је као ем и грант. Н и о К орош ц у (82) нистесм ели онако говори ти. Н и о С тјепану Р адићу. О н је убијен одстране коју знате. Н и о П аш ићу, као о свом е ш еф у, нистесм ели онако. Н и о г. М ачеку да сте збо г њ ега страдали.

Г. Н ин чић је пр ем ало од говори о свим а нам а. Рекао је оБ угарској ш то м и је ж ао јер м и је одговори о на неш то ш то јани сам рекао. Н и с они м о И талији н исам задовољ ан. Р екао једа ’првотно и м ају реч Х рвати и С ловенц и’. To см о рекли и м ида с Б угарском ви С рби прво, а м и п рим ам о ш то ви

пристанете. Н ин чић је разговар ао са С ф орц ом , а није насХ рвате и С ловенц е прво п итао. С азнали см о то тек послеК река који је то сазнао из А м ерике. Г . Н инчић је рекао да м ин е м ам о п р а ва тр аж и т и д еф и н и т и вн е о дл у ке вел и к и х




савезни ка у погледу И талије. To м и ни см о ни траж или.И зм еђу тога и наш их захтева им а читав ни з градаци ја. Ја самрекао д а наш захтев прем а И талији и м а да бази рам о наА тлантик Ч артер. To см о м огли учи ни ти, на тој основиф орм улирати н аш е захтеве прем а И талији.

О Ч еш кој је рекао, тек у др угом говору, сам о н еколикољ убазни х речи. О Ф ранцуској у првом говору ниш та, у другомопет ни ш та. To није доб ро.

Г. Н ин чић није ниш та рекао о м ени , о сурадњ и м ојој каопотпредседн ика с њ им е. П рави се избор телеграм а за м ене.

С тављ а м е у теж ак полож ај да неки чиновник одабир а ш та см еК рњ евић да зна а ш та не, иако сам потпредседни к владе, првипотпредседни к. П редседн ик владе је то испун ио и рекао данем а сарадњ е изм еђу Н ин чића и м ене. М ени је главноп о л и ти к а И тал и је. О зл о ч и н и м а И тал и је н и ш та ум ем орандум у од 21. јула о.г. Г . С ф орца стављ а Н инчи ћа насвоју стран у“.

Н и н ч и ћ : „К ако? К ад“?

К р њ е в и ћ : „П оводом изјаве г. С им овића. (М оја прим едба: Т а

је изјава би ла противу И тали је и С ф орца је онда био изјавио,да тако говори , и стин а, г. С им ови ћ али д а он зна да то нијеполи тика г. Н ин чића.) Ја не води м антисрпску поли тику “.

С л о б о д а н Ј о в а н о в и ћ : „Г оворић ем о о том е после“.

К р њ е в и ћ : „Ја сам о траж им да се спољ на поли тика водизаједни чки , у споразум у и с нам а. Г . Р узвелт је пи тао г.Н инчића о ф едеративном уређењ у држ аве. В и о том е ниш танисте рекли. О вих дана се служ бена А м ерика опет ин тересирао б удућем уређењ у Југославије, и да су вам а дане сугестије да

би К раљ евска В лада дала изјаву о том е“.Н и н ч и ћ : „Т о није тачн о“.

К р њ е в и ћ : „Ја сам то чуо и м ислим да би о том е требалоговори ти овде. Д аван је ручак ам ерич ком ам басадору, а никоод Х рвата није позван. To им а рђаве реперкусије баш код тихљ уди који н ас познају. Х рвати су конститутивни елем енатЈугославије. Ја сам спрем ан за сурадњ у, а ако и др уга странато траж и, та ће сурадњ а им ати доб ри х резултата. Т им езаврш авам “.

Г р о л : „К од Н инчи ћа им а двоје: 1) ли чн а од бр ана јер јесм атрао као лични н апад све наш е говоре, и 2) наш и захтеви, окојим а нећу [да говори м ], јер је ово споредно у ситуацији укојој см о, и ако важ но. Г оворићу о првом . Ја сам ди ректан “...



О длом ци из дневника др М . Г аврилови ћа - 111 33

Г р о л : „И као такав ћу и ум рети. Ја ни сам говори о и нећу ни

сад о ресору који се одм етн уо од сваке власти. Г . П редседни кје рекао да см о дали наш е ж ељ е (ш та треба ради ти) а не и идејекако (треба радити). Ја то не разли кујем . К аж е да је наш аж ељ а да свим а буде добро, али да се м орам о да определим он аједн у страну. Н а једну страну, то би би ло к а -т а - с т р о -ф а л - н о за нас на конф еренци ји м ира. У зм им о Ч еш ку, али она им апам ети. К ад К рек траж и да поставим о наш е захтеве: у чијеим е да траж им о? У им е. Југославије? А хоће ли Југославијапостојати? Југославија је дош ла у сум њ у кри ви цом свих нас.

К рек је рекао да су С ловенци платили скупо Југославију.А м и см о С рби платил и пре с једни м м илионог^, а сада сдругим . К рек је био у груп и којаје 17 год ина била на влади , aја у групи која је 17 година била у оп озицији. У Јерусали м у,кад нисм о знали ни где ћем о јести и спавати , до ш ла јесловеначка брош ура о реванди каци јам а! С ловени ји н ем аспаса ван Југославије, јер су [у њ ој] би ли при вилегисовани каоникад дотле. И кад К рек пом ене С ловеначку, м ора ш ест путапом енути Југославију. Х рвати у Јерусали м у ударили плочу„Х рватска“. (To је оно Б аново.) Заш то? А кад су дош ли у

Л он дон , прво и м је било: они „културни “ и „дем окраги “.Заш то? Д ош ли су покољ и. Јесте, то је п ало на М ачека и нахрватски народ . To је за њ их теш ко, али се то не см атради јалектиком , него искрено м исповеш ћу, да м ор алн о освојесвет. С наш е стране било је претеривањ а, али см о страдали , паје разум љ иво. И сад долази С ној (83) и траж и уређењ е. Т раж исе обезбеђењ е за Х рвате и С ловенц е. О д кога? О д он их који супобијени? У том тренутку! И ја сам спречио то, и зато сам тоспречио.

С ад долазе С рби. Р азум ем С рбе у зем љ и. А ли овде на

пам ф лет Х рвата дош ао п ам ф лет српски. А Југославија јеједно предузеће потребно и С рби м а, и витално за С рбе.Ф отић и сада задрж ава тај став, и после боравка К раљ а иН инчи ћа у А м ерици. Ф отић је човек од коњ уктуре и слуш анаредбе. А наредбе није било. С агласили см о се да будеам басадо р али он сада продуж ује.

Југославија је дош ла у сум њ у. Д овели см о у забуну иенглеску владу. И сад нас енглеска влада гура да се изјасни м о,хоћем о ли м и сам и Југославију. С ад то из А м ерике. О вде садза стол ом м и каж ем о да см о за Југославију, али то није

ниш та. Је ли ко говорио о том зем љ и, народу? Н иш та. А конеко седи у влади , a то не каж е, не ваљ а. К аж и, п а пропадн иако народ неће да одобри то. М и ћутањ ем пом аж ем о хаос у



зем љ и.

У струци [ди пл ом аци ји ?] је хаос. Л исабон , К аиро “...

Н и н ч и ћ : „Н иш та то није тачно“.

Г р о л : „Ја се ограђујем . Ја сам то заслуж ио. Д еф ети зам удрж авној идеји. Д еф етизам у ем играци ји. О ни нас цене потом . К ако ћем о овако у зем љ у? О вако се даљ е не м ож е ићи им и ћем о се растати “.

С е д н и ц а о д 20. н о в е м б р а [1942.] П е т а к .

Д р . С р ђ а н Б у д и с а в љ е в и ћ : „Г- Т ри ф ун ови ћје напао покојног

П ри би ћевића, а не и злагао истори ју“. Е ксперт. А ли суради кали би ли н ајвиш е у влади . Јесте, и стран ка г.П риб ићевића је греш ила, али м ного виш е радикали.П ри би ћеви ћје увек носио југословенску п оли тику, a то [нису]ни радикали, ни П аш ић“.

О дби ја напад и на К осановић а. К осановић је увек водиоисту п олитику, од 1918 до сада, бар рн у коју треб а да води иова влада.

О дбија да су он и Бањ ани н „авангарда“ Х рвата. М и см о

се д р ж ал и п р о т и в у Ф о ти ћ а јер см о в ер о в ал и Б о ж иМ арковићу.

О дби ја такође нападе Н ин чића на себе.О дбија и тврдњ у Н ин чића да стојим о добро са

Е нглезим а, н аводећи (Н инчи ћа):

а) да је Е нглеска стала на наш у страну у питањ у Д раж е,иако см о требали и м орали реш ити ту ствар директно, м исам и , са С овјетим а;

б) не дају нам ди ректну везу с Д раж ом ;

в. тонаж у за заробљ ени ке, да, али су Е нглези билипритиснути;

/г. до лазак И дн а у Yugoslav House, али [t o ] су уредилр

Е нглези који управљ ају тим Д ом ом ;

д. К ојић ;

ж . од лазак К раљ ев у А м ерику, али сам то и ја[Буди сављ евић] казао, сам о је то упроп аш ћено;

з. са С овјетим а, а још ни сад н£ зн ам о ш та је Н ин чић

разговарао с М оло товом , а наш и су односи са С овјетим а свегори. Р адио М осква (С лоб одн а Југославија) напао је владу. Aса С овјетском владом м орам о и м ати доб ре односе, јер ће онииграти, као ш то каж е Г рол , велику улогу на конф еренц ији

84 Г л ш с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш "




мира.

П ово до м гово ра г. [нејасно], Н ин чић није тај говор и знеосве како је у влади реш ено. Ф отић је достављ ао посебнереф ерате о члано вим а владе, денун ци рајући наш е другове увлади (Б ож у М арковића и друге).

У целости п ри хватам говор г. П редседни ка и захваљ ујемна њ ем у, ... у погледу соли дарн ости рада и циљ ева.

Т р и ф у н о в и ћ : „О дбија С рђанове наводе. „П ом енуо самА м ерику јер је Б ањ ани н пом енуо, и Б ож а, и ја сам затопом енуо К осанови ћа, а Бож а је на истој лини ји као и

К осановић , па зато сам пом енуо К осанови ћа и ако није ту“.П р е д с е д н и к [С л о б о д а н Ј о в а н о в и ћ ]: „П али су предлози: а.циљ еви да се доставе али без изазивањ а од говора; б. да нетраж им о ни ш та на Балкану; в. сарадњ а“...

К р њ е в и ћ : „... коју сам ја оберучке при хватио , али Н инчи ћн ијето ни речју ни делом п оказао, и овако како иде тек кроз ш естм есеци доћи ће до сарадњ е“...

П р е д с е д н и к : „Ја при м ам да се и о с&радњ и сад реш ава“.

Б у д и с а в љ е в и ћ : „П ри м ам до коначне одлуке после дискусије,

на крају“.

Б а њ а н и н : „Д а се од м ах и са С овјети м а“...

Г р о л : „Н е при м ам . He слаж ем се. Т реба прво м и даоздравим о. To је целокупн о пи тањ е“.

П р е д с е д н и к : „П а ш та ви предлаж ете“?

Г р о л : „Д а ли се м и залаж ем о за исту поли тику? Једн а сеполи тика води у зем љ и, друга у М ин истарству спољ нихпослова, трећа“...

Д р . Б . М а р к о в и ћ : „С талн о нас странц и пи тају да ли м иверујем о у Југослави ју“.

П р е д с е д н и к : „А ли предлог К реков је битан. М орам о гареш авати“.

Г р о л : „А ли у чије им е? У им е Југослави је“?!

М . Г .

Б иограф ски регистар

(63) Бидл, А нтони (Anthony J.D . Biddle, 1896-1961), ам еричкидиплом ата. А м ерички ам басадор код избегличких влада П ољ ске,



м Г л а с н х к С р п с к о г н с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “ е г о ш ”

Белгије, Х оландије, Н орвеш ке, Грчке, Југославије и Ч ехословачке.

(64) К емпбел, Роналд (Sir Ronald Ian Campbell, 1890-?),британски посланик у Београду пред почетак рата између Н емачке иЈугославије; за врем е рата британски посланик у В аш ингтону.

(65) Бобић, М илош (1886-1951), политичар и један од првакаРадикалне странке из групе око Главног одбора. М инистар уС тојадиновићевој влади 1935 (до расцепа између С тојадиновића иГлавног одбора), затим с групом око Главног одбора у опозицијидо 27. м арта. За врем е рата у Л ондону, м инистар у Т риф уновићевојвлади. О д 1945. до см рти у ем играцији у В еликој Британији.

(66) С ф орца (Carlo Sforza conte di Santa Fiora, 1872-1952.П осланик y К ини (1911-1917), затим y С рбији до 1918 г. К аоМ инистар спољ них послова у влади ђиоли ти-а (Giolitti) потписујеРапалски уговор. О длази у емиграцију 1926. П осле рата враћа се уИ талију, председник С купш тине 1945-1946, М инистар спољ нихпослова 1947-1951.

(67) С убаш ић, И ван (1892-1955), адвокат и политичар. Један одпрвака Х С С , посредник у М ачековим преговорим а са двором 193 -1939, бан Бановине Х рватске 1939-1944. И зиш ао из земљ е са владомод 27. м арта, члан у југословенским избегличким владам а, у С А Д

1941-1944, председник владе 1944-1945, склопио споразум с Т итом ивратио се у зем љ у. М инистар спољ них послова у влади Т ито-С убаш ић, ш еф југословенске делегације у С ан Ф ранциску уО снивачкој С купш тини У једињ ених Н ација. О ктобра 1945 подносиоставку и повлачи се из политичког ж ивота.

(68) Н инчић, О лга (О лгица) ( - ), ћерка М ом чила Н инчића иж ена А вде Х ум а. За врем е рата Т итова секретарица и преводилац.

(69) Ш ум енковић, И лија (1882-1962), посланик на страни. Заврем е рата ам басадор у А нкари.

(70) К ароли, М ихаљ (grof Mihaly Karolyi, 1875-1955), м ађарскиполитичар и држ авник. С оцијалиста, противник Н ем аца, заступаореорганизацију А устро-У гарске на ф едеративним социјалистичкимосновам а. Јануара 1919. године, постаје ш еф држ аве а у децембруисте године збачен је с власти и ем игрира. За врем е Д ругог светскограта, као П редседник М ађарског В ећа у Л ондону, заступа мађарскеинтересе код С авезника. В раћа се у М ађарску 1946; посланикм ађарски у П аризу; даје оставку у знак протеста против суђењ аЛ азло Рајка и др. О стаје у Ф ранцуској до смрти.

(71) Л ондонски уговор (односно Л ондонски споразум , исто

познат као Л ондонски тајни уговор) потписан 26. априла 1915.изм еђу В елике Британије, Ф ранцуске и Русије, с једне стране, иИ талије с друге. Д а би привукли И талију у рат, овим уговором



О длом ци .из дневника др М . Г авриловића - III 37

савезниц и нуде И талији аустријске крајеве насељ ене јуж нимС ловеним а, А лбанцим а и Грцим а. С упило и Југословенски одбороткривају овајтајни уговор ш то, заједно са м еђусобним неслагањ емсавезника, спречава њ егово спровођењ е.

(72) Рапалски уговор потписан између К раљ евине С рба,Х рвата и С ловенаца и К раљ евине И талије у Рапалу (Rapallo) 26.априла 1915. Н отом од 24. А прила 1919. В илсон (Wilson) поричеваж ност Л ондонског уговора. П очетком 1920. В елика Британија иФ ранцуска врш е при тисак на југословенску делегаци ју наконф еренц ији м ира (на челу са Т рум би ћем ) да поп устеИ талијаним а. Тај притисак отклањ а друга В илсонова нота (10.ф ебруара 1920.). С пор изм еђу И талијана и Југословена бива упућенна билатералне преговоре резултат којих је Р апалски уговор.

(73) К осановић, С ава (1894-1956), правник и политичар. О д1926. главни секретар С Д С (С ам осталне дем ократске странке).М инистар у влади од 27. м арта с којом излази из земљ е, за врем ерата члан м исије југословенске владе у С А Д , 1942, изјаш њ ава се запризнањ е партизанског покрета, м инистар у влади Т ито-С убаш ић,затим м инистар у Брозовим владам а и ам басадор у В аш ингтону(1945-1953).

(74) Л агвардија, Ф јорело (Fiorello Henry LaGuardia, 1887-1947),ам ерички правник и политичар. П редседник опш тине градаЊ ујорка од 1933 до 1945.

(75) С там болиски, А лександар (1879-1923), бугарски полити-чар. К ао ш еф бугарске земљ орадничке странке од 1908. води уС обранију ош тру борбу против Ф ердинанда. За врем е П рвогсветског рата траж и да се Бугарска определи за А нтанту због чегабива осуђен на дож ивотну робију 1915. К ао П редседник Бугарскевладе (1919-1923) потписује У говор о м иру у Н еји (Neuilly).

П отписује уговор са Југославијом у Н иш у 1922. Њ егов крајњ и циљје била нека врста јуж но-словенске ф едерације у коју би уш ла иБугарска. Група оф ицира под Ц анковим врш и удар 9. јуна 1923. a 12.јуна исте године С тамболиски је ухваћен и убијен.

(76) К уленовић, Ц афер, м инистар у влади од 27. м арта. О стаје узем љ и и постаје потпредседник владе Н Д Х .

(77) С тарчевић, А нте (1823-1896), политичар и књ иж евник.О снивач и идеолог С транке права. О д 1861. у опозицији свимосталим хрватским странкам а (У нионистичкој, која је за П еш ту,С ам осталној, која је за Беч и Н ародно-либералној, која осцилира

између Беча и П еш те. Заступа независност Х рватске и уједињ ењ есвих јуж них С ловена под једним им еном - - Х рвати. С м атрао је имеС рбин „ненародним “ чак и „погрдним “.

(78) Ш тросмајер, Јосиф Јурај (1815-1905), епископ у 5аковУ



88 Г л а с н н к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

(1850), В елики Ж упан В ировитичке Ж упаније (1860-1872); вођаН ародне странке али 1880. прилази Н еовисној народној странци;осни вач Југословенске академ ије знаности и ум етности иЗагребачког универезитета. П окуш авао је да оствари националнојединство Х рвата и С рба путем црквеног јединства католичке иправославне цркве и пропао је. С војим аустроунитаризм ом изазваоје отпор Јована Јовановића Зм аја, С ветозара М илетића, А нтеС тарчевића и Ф рана Супила.

(79) Радић, С тјепан (1871-1928), политичар и писац. С братом

А нтоном оснива Х рвагску сељ ачку странку 1918. У ф ебруару 1919.обраћа се конф еренцији м ира у П аризу траж ећи право да се Х рватислободно определе за ступањ е у ф едеративну заједницу са С рбијоми Ц рном Гором a 1918. м ењ а назив своје странке која постајеХ рватска републиканска сељ ачка странка. Н еколико пута хапш ен.П уш тен је на слободу када њ егова странка званично изјављ ује дапризнаје монархију. С П рибићевићевом С ам осталном дем ократ-ском странком ствара С ељ ачко-дем ократску коалицију 1927. УН ародној С купш тини, 20. јуна 1928. П униш а Рачић убија изреволвера два посланика и см ртно рањ ава Р адића који ум ире одране 8. августа исте године.

(80) Т рум бић, А нте (1864-1938), политичар и држ авник.Е м игрира у И талију 1914. где са С упилом и М еш тровићем водиакцију за ослобођењ е јуж нословенских народа од А устрије и зањ ихово уједињ ењ е са С рбијом и Ц рном Гором . Један од оснивача ипредседник Југословенског одбора у ком својству 1917. потписујеК рф ску декларацију са П аш ићем. М инистар спољ них послова упрвој влади К раљ евине С рба, Х рвата и С ловенаца и предводијугословенску делегацију на конф еренцији м ира у П аризу.

(81) П рибићевић, С ветозар (1875-1936), један од оснивача

Х рватско-српске коалиције 1910 и њ ен ш еф после одласка С упила. УК раљ евини С рба, Х рвата и С ловенаца виш е пута М инистарпросвете и М инистар унутраш њ их дела. Један од ш еф ова новостворене Д ем ократске странке коју напуш та 1924. г. и ствараС ам осталну дем ократску странку и постаје њ ен председник. Заједнос Радићем ствара С ељ ачко-дем ократску коалици ју и њ ен јепотпредседник. П осле Д иктатуре од 6 јануара интерниран и наМ асарикову интервенцију пуш тен. О длази у ем играцију у Чеш ку гдеостаје до см рти.

(82) К орош ец, А нтон (1870-1940), политичар, организатор

К лерикалне странке у Ш тајерској; 1918. председник Н ародногВ ијећа С рба, Х рвата и С ловенаца, м инистар у разним владам аизм еђу два рата, ум ро као М инистар П росвете у Ц ветковићевојвлади.

(83) С ној, Ф ранце (1902- ? ), политичар и један од првака CJIC.



И н дустријализација Југославије II 41

истичу да С авезна влада хоће да коорди нира ове послове целезем љ е и да је то н иш та не кош та, тј. влада хоће да их н адгледа,али неће да за њ их и плаћа, или п руж а чак ни нуж не новчанепом оћи када је угрож ено не сам о слободно трж иш те уЈугославији , него и цела заједн ица. 15

А ко упореди м о циф ре из буџ ета за 1967. годи ну тријунајваж ни јих репуб лика види м о: да је С ловенија и м ала 1.676;Х рватска око 900, и С рби ја (са В ојводин ом и К осм етом ) око400 м ил. д инара за издатке на својим тери тори јам а за: превоз;правосуђе; ш колство и културу; здрављ е и социјалне пом оћи ,

и за рад. У додатку том е, већина ови х б уџ ета би ла је већп отрош ена на адм и н и страц и ју и би ро кратију, тј. заунутраш њ е послове.

Ц иф ре сам е по себи п оказују доста о расподели бо гатствау Југославији и заиста овом е би сваки ком ентар би о излиш ан.

Д а би се илустровале прилике у југословенској привредикоје је створ ила п ри вредн а реф орм а, карактеристич анје једанчланак ш там пан у „П оли тиц и “ од 12. децем бра 1966. године.П од насловом „Н е м а в и ш е о т к р и в е н и х улаган»а“,до н еш енајерепортаж а из Х рватског С абора: „П ривреда Х рватске им а

највећи утицај у ул агањ а у 1966. У чествовала је са 80% одцелокупног улагањ а“.

И сказу који је био при прем љ ен за ш там пу П редседни каК П Х рватске, сада П редседни ка Х рватске Републике, М икеШ пиљ ка, и стакнуто је:

да привреда треба да одлучи и постане носилац новихулагањ а - до сада она им а сам о интересе у ф ондове за то. Т ако,улагач у нову ф абрику ђубри ва у К утин ам а је предузеће И Н А(И ндустри ја Н аф те) из Загреба, а не република, као ш то је то

би ло некада планирано. Р езул тат такве политике је тај дарепублика данас нем а обавезе које не м ож е да покри је, а м ож еда се определи на друге проблем е, зато ш то им а одреш енеруке.“

П рактичн о сви ф ондови за сва улагањ а су гарантовани- а за сам о 0,6% нем а покри ћа...“

За процену п озитивних тенденција у наш ој улагачкојполи тиц и сам о улагачка улога је врло важ на. Т ако од 4.900м ил. н ових динара целокупн ог улагањ а у овој 1966 години ,м ањ е од 20% би ло је утрош ено на нове пројекте, док је остало

било употребљ ено н ајвиш е за куповину н ове техн оло гије и заобнову.“

Е лектронска ин дустрија у Х рватској улаж е у Б ор(С рбија); ф абри ка која прои зводи олово из Загреба пом аж е у



42 Г л а е в в к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а " в г о ш ”

развијањ у Т репче (К осм ет)...“

Јасно је да се у Х рватској проводи прин ци п да улагањ атреба да буду улагана од стране он их који зарађују паре идоносе резултате.“

С ве ове тенденције доказују д а је наш е оријентисањ еполи тике улагањ а било п равилно. Т о је ом огући ло постепенразвој у при вреди Х рватске, које се у овој годи ни од разио са10% од доби тка које је двоструко већи од ц еле зем љ е.“

Т аква he се поли тика н аставити и убудуће, тако да ћепри вреда још виш е одлучи вати о улагањ у, и републи ке ћенаставити д а см ањ ују конц ентрације ф он дова из при вреде." 16

Г оре н аведен и сказ дат ш там п и од стран е највећегф ункци онера једне и ндустријски развијене републике одличн опоказује да при вреда и ндустри јских предузећа на тери тори јирепублике служ и н ајвиш е за добростањ е народ а у тојрепублици у којој се ин дустрија и налази.

3.920 м ил . д инара - 80% од 4.900 ш то су предузећа уХ рватској улож ил а у при вреду пр едстављ а једн у огром ну

сум у. О сим улагањ а у бакарне и оловне рудни ке у С рби ји, овиостали ф ондови били су улож ени у Х рватску.

О во најбољ е п оказује да је југословенска индустри јапостала својина народ а у репу бли кам а иако је она би лаи зграђена од свих н арод а Југославије. К ро з серију реф орм и -реф орм а је постала м ађијска реч - при вредна п редузећапостала су а и потп ала су под поли тичку кон тролу републикаум есто С авезне владе.

Заш то је онда основано ново м ин истарство при вреде нанивоу С авезне, тј. централне владе?

Д а ли је ово м ини старство основано да би представљ алоЈугославију м акар у спољ нотрговин ским по слови м а и уодносим а са страним зем љ ам а? А ко то узм ем о здраво заготово, како се онда то слаж е са до ста спутаним , скоронепостојећим м оћи м а С авезне владе над при вредни мпр едузећи м а? Д а ли he С авезн а влада коорди ни сатип окраји н ске ин тересе, и ли ће их к он трол и сати да биосигурала заједни чко југословен ско трж и ш те (CommonMarket), или н адм оћ н ост за ин дустрију која виш е нијејугословенска? С итуаци ја на овом е пољ у остаје и даљ е

хаотична, и таква ће се наставити.М еђутим , увоз разн оразн их сировин а; јевти н ог гвож ђа;

ш ећера; цем ента; путера; поврћа, итд., које се ион акопроизводи ло у зем љ и, али чије су се цене повисиле збогреф орм е, били су означени као скандали од стране њ ихових



И нду стријали заци ја Југославије II 43

критичара у „Б орб и “ и у „П оли тиц и “. О ве увозе н адгледалојем инистарство п ривреде и њ егови разни институти чији сусаветни ци и одговори ли критичарим а. У веж ени предм етиочито говоре ко је ком е поклањ ао наклоност.

С кораш њ и пропуст да се докаж е зајам С авезногИ зврш ног В ећа од $ 14.5 м ил., који је узет за хем ијскуинд устрију С рбије од У возно -И звозне Б анке у В аш ин гтону,осум њ ичен је да је би о распоређен за сличне индустрије уС плиту и Загребу, и пр оузроковао је буру негодовањ а у

„Б орб и“ против влади но г м еш ањ а, „крупне и теш ке речи наадресу У возно-И звозне Б анке у В аш ин гтону“.

У с т а в н е и з м е н е

С ерије при вредн их и п оли тичких п ром ена биле суизведене пре уставних изм ена. А ове изм ене биле су заистатем ељ ите. Ш то се привреде тиче, индустрије су престале дабуду својина југословенског народ а, и постале су својинарепублика у којим а се налазе. Ш то се тиче владе, заједн ичкојеостало сам о у спољ ноп олитички м по словим а, и у народној

одбрани са при вредом сведеном на органе спољ не трговин е иочувањ ем југоеловенског заједни чког трж иш та, тј. очувањ епривилегија м есни х ин дустрија у развијени м републикам а.У ставне изм ене учињ ене у ф ебруару 1967,19 и без устава м оглеби и м огу да од обре такво силовањ е југословенског народа.Због тога је заиста бесплодно говор ити озбиљ но о уставнимизм енам а.

П олем ике око уставне и зм ене још увек су у току наразноразни м партијским ф орум им а, у м есни м парлам енти-м а, савезни м ком итетим а и саветим а. „Б орб а“ и „П оли тика“

дон осиле су доста опш ирн е извеш таје о том е. У тимполем икам а, вође двеју и ндустријски развијених републикаС ло вени је и Х рв атске, п ок азали су се као највећиреф орм атори са једни м јасн и м циљ ем да см ањ е колико је годм огуће владину власт, и да све сведу на кон ф едераци ју илицаринску унију.

А ли, ове борбе нису сам о поли тичке природе. Н ајваж ни јиф актор за ин дустрију развијени х република је економ ски . О нихоће да ум ањ е п рава С авезне владе да опорезује њ иховупри вреду и да сведу обавезе својих репуб лика прем а држ ави,

док у исто врем е задрж авају п рава на бенеф иц ије које пруж ата иста држ ава. П олитичке реф орм е употребљ ене су каооруж је са којим а је требало да се потуку С рби . Д а би тоучини ли, а они се нису устручавали да нађу савезнике м еђум акедонским нацио налистим а, као и м еђу албанском и




м ађарском м ањ ин ом , да се ум еш ају у виталне српскеинтересе. У п отреба м акедон ских н аци он алиста показује да ниС ловенц и ни Х рвати нису политички сазрели. Н арод уМ акедонији није нелојалан Југославији. С рб ија је уки нулакм етство у М акедони ји, и ц ентралн а влада из Б еоградаподи гла је виш е ш кола по М акедонији, Б осни и Х ерцеговионинего било у којим другим крајевим а зем љ е, пруж ајући притом одли чан третм ан, и дајући п ом оћ коли ко је то билом огуће. П осле две бугарске окупације пуне опресија ипљ ачкањ а, народ у М акедони ји је видео разлику. Н аучили су

да припадају и географ ски и етни чки виш е Б еограду негоС оф ији. Н арод не би ни када пи тао за засебну републи ку одС рбије, нарочи то после нем илих последица ф едеративн огсистем а. Н естабилн и елем енти у М акедон ији остаци субугарског езерхата створ еног још 1871, и њ егове војне снаге-К ом и та, који су избегли у Б угарску. О во су иредентскиелем енти, и били су уп отребљ авани од стране С овјетскогС авеза ш иром К ом интерне, и од стране К П Ј под Т итом , непре, и од свих стран их непријатељ а Југослави је да би јеразби ли . П од утиц ајем ових елем ената направљ ена јем акедон ска републи ка и односи са Г рчком су се п огорш али. Иови елем енти уп отребљ авани су у стварањ у конф едераци је.А ли, ш то је би ло доб ро за разби јањ е Југославије и зауспостављ ањ е ком унистичке владе није до бр о за јачањ едрж аве. С рпски н арод се бори о кроз целу своју истори ју даодрж и отворен пут М орава-В ардар себи и целом слободномсвету. У м ногим крвавим ратови м а: „С рби су се по казали каодоб ри и одговорни чувари К азана“.20 С вака друга изм енабил а би н епотребна и врло опасна. О тцепљ ењ е пута изатварањ е и злаза ка С олуну значило би отварањ е борбе запрестиж на Б алкану и у целој С редњ ој Е вропи са Б еоградомкао претходнико м . О во је толико опасно д а је простон евероватано п оверовати да би бугарски ком уни стисвојеини ци јативн о започели ову борбу. М акедони ја и К осовопредстављ ају најскупљ е зем љ иш не површ ин е на томм еђународн ом путу, зато ш то су одличн и извори заизазивањ е нереда. Ч ак и пом исао да С овјетски С авез прекоБ угарске добије ове зем љ е узбуђује не сам о Б еоград, А тин у,И станбул, него и Западну Е вропу и С редњ и И сток.

С ве ин ду стри јски р азви јене републике у бо рб и заеконом ске бенеф иције и уз то и политичку н адм оћ , отиш ле судалеко у давањ у овим крајевим а - м огући м изазивачим анереда - м оћ да се отцепе - кон ф едераци ја - ризикујући новеварниц е на Б алкану које се не би м огле угасити. И ако С рби



И ндустријали заци ја Југослави је II 45

см атрају д а они никада не треба да се одрекну својих п рава на

контролу ових осетљ ивих крајева, одобр ени м м иро вни муговори м а, не да угњ етавају или дом инирају, н его да спреченову борбу за престиж на Б алкану, да ли им зато неко м ож епребацити?

П он овно буђењ е бугарских захтева за М акедонију чак ип олу-звани чн и х, н адам о се да ће спр ечити стварањ еконф едерације у Југослави ји , тј. д а ће се дати реп уб ли кам аправа да се отцепе, да ће ово отрезнити р еф орм атор е иаконаци онални и нтереси С ловени је и Х рватске нису овимди ректно угрож ени .

П о л о ж а ј С р б а у Х р в а т с к о ј и у с т а в н е и з м е н е

П олож ај С рба у Х рватској је још један проблем , који јепостао веом а критичан са отварањ ем уставни х ам анд м ана сакојим а би се повећала власт републи ке и аутоном нихпокрајина, и са којим а се ум ањ ује власт С авезне владе.С ловенц и и Х рвати оптуж ују С рбе за све невољ е уЈугославији. К ом ун исти су см атрали С рбе и С рбију као својунајвећу оп асност и препреке њ иховој власти и реж им у уЈугославији, и да би ослабили С рбе они су по делили српскинарод свуда осим у С ловенији. П о попису становни ш тва из1961. године, 3.346.303 С рб а ж ивело је ван С рби је безпокрајин а, или 42%. У з стално п олитич ко слабљ ењ е С рба,црногорски С рби били су одвојени од С рбије. У републициС рби ји створене су две аутон ом не покрајине да би сезауставиле м ађарске и албанске нацио налне м ањ ин е, иако,када су М ађари и А лбанци владали овим крајевим а они сууби јали С рбе. У Х рватској где су С рби убијани на хиљ аде, игде су би ли верски прогоњ ени , остало је 700.000 С рб а безаутоном ије и ако је би ло очи гледно да им је по требн а заш тита.

Јер последњ и погром и С рба нису били једи ни , и гледајући напоступак са С рбим а изгледа да неће бити ни п оследњ и.

П оследњ и погром и били су највећи и најгрозни ји. О ни субили м огући зато ш то је иза њ их стајало Х итлеровонепријатељ ство прем а С рби м а. П реко 200 м анасти ра и цркавабили су спаљ ени. To су радиле усташ е, не хрватски народ.Н еки м анастири су обновљ ени захваљ ујући п рил озим аам еричких С рба. Запаљ ена је чак била и црква и црквено-ш колски дом у С м иљ аним а,у Л ици, где се родио чувениС рбин, ам ерички п рон алазач Н икол а Т есла. А ко се икад

поправи и обн ови та црква то неће бити од стран е оних који су(је запалили , већ од стране ам еричких С рба који су већи номдош ли из тих крајева. У Х рватској су опет створени



4в Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и Ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а " е г о ш "

непријатељ ски односи прем а С рбим а.

1. У Загребу још увек постоји м узеј у којем су излож ениексп он ати ум етни чке вредно сти украдени из спаљ ени хсрпских ц ркава, и разруш ених м анастира. To су учини лиусташ е, али хрватски н арод није вратио ове предм етењ иховом закони том сопствени ку - С рпској П равославнојЦ ркви , и са тим није показао да није исто као усташ е.

2. Д искри м ин аци ја С рба у Х рватској је добро показана учланку о селењ у н арода у сам ој Југославији .

„Н ародн а Репуб лика С рби ја пр едстављ а најатрактивн ији

крај за м еђурепубли чке сеобе“. 21 Ч лан ак је издао Е кон ом скиИ нститут у Загребу. У С рби ју се уселило 436.001 грађана, a96.000 се иселило у друге републи ке, по попи су становниш тваиз 1948; из Х рватске пресели ло се у С рбију 166.394 особе док179.000 по поп ису из 1953.22

Х рватска је виш е развијени ја од С рбије, и било бипри род није да м играц ија радника у Југослави ји буде нарелаци ји С рбија-Х рватска. О во је чист цинизам да би седи скрим ини зација н азвала привлачност. Ч уди м се како јеС рби ја би ла „при влачна“ за С рбе из Х рватске у периоду

поп иса становн иш тва у 1961. години , и н ем а сум њ е да јеостала „при влачн а“ и после на почетку реф орм е из 1965.

Д о 1953, 436.000 насели ло се у С рбију, од којих преко300.000 из Х рватске - указује на ексодус С рб а из Х рватске уС рби ју. Н ије чудо д а је све то про узроко вало и јошпроузрокује незадовољ ство м еђу С рб и м а у Југославији .

О во дубоко н езадовољ ство п оказали су у своји мговори м а проф есор ун иверзитета др Јован М арјановић, икњ иж евник Д обрица ћосић одрж аним пред Ц ентралнимком итетом К П С рбије, 29. иЗО . м аја 1968.23О бадвоји ц астари

прекаљ ени ком уни сти.3. С тањ е С рб а у Х рватској п остало је тако теш ко да је

Г лавни К ом и тет за С рбе у Х рватској, С лавони ји и Д алм ацијииздао про клам ацију у јун у 1968, у којој су описане све ж алб еинегодовањ а. П ри том је указано да ће се њ ихово и онако лош естањ е погорш ати са већим правим а датим републици инарочи то у случају кон ф едерације. Т раж ена је аутон ом и јакаон ајм ањ и захтев, а у случају ко н ф едераци је траж ен јеплебисци т под н адзором У једињ ених Н арода за српскекрајеве у Х рватској, С лавони ји и Д алм аци ји до граница

републи ке Б осне и Х ерцеговине, Н а крају про клам аци је билоје подвучено да су С рби били при м орани да у последњ ем часунеш то предузм у да би одрж али своје постојањ е, а не због



И ндустријали заци ја Југославије П 47

м рж њ е или н епри јатељ ства прем а хрватском народу. 24

4. О чајно при вредно стањ е С рб а у Х рватској најбољ е јеб и ло о п и сан о у и звеш тају И зв рш н о г О д б о ра С К К ПХ рватске. М ика Т ри пало п ри прем ио је овај извеш тај запленарну седницу С К која се одрж ала 19. апри ла 1967. У њ ем усу дискутовани разни односи м еђу н аци он алностим а уХ рватској, а следеће је забележ ено о С рб и м а у Х рватској:

„ - О дноси м еђу наци онални м груп ам а у Х рватскојобично се огледају кроз односе изм еђу екон ом ски развијенихи м ањ е развијених крајева. Н арочито? од 16 оп ш тин а са

400.000 стано вника који им ају статус п ри вредн о н еразвијени хи м ањ е развијених крајева, већина тих оп ш тин а - осим три -насељ ене су С рби м а. Т ом е се м ож е додати да их је већин аучествовала у Н О Б -у.

П ре две годи не, пр едставни чки о ргани републи кеизгласали су закон и од обри ли су ф онд п ланирањ а за по м оћпривредно угрож еном крају. П лани рано је да се утрош и 25.бил. ди нара у року од пет годи на. Н ајвиш е би се улож ило уинф раструктуру, као и за основне обавезе у ш колству,здравству итд.

Р езултати ових улагањ а су већ значајни и С К треба да строгоинсистира да програм који је п ри хватио С абор , треба да сеизврш и, тако да неки крајеви у ди нам ичн им акцијам адоби јањ а ф он дова за ове сврхе треба да доби ју зајам и следећегодине“. 25

П ратећи овај извеш тај, овај горе спом ињ ан ф онд треба даје био од обрен у 1965. годи ни , две годи не пре изнош ењ а овогреф ерата пред С К , у 1967. годин и. С ум а је би ла од 25 бил.ди нара и треба да је била улож ена у периоду од пет година.И звеш тач је м олио С К да инсистира у потпуном спровођењ у

овог п рограм а и пон овном одоб равањ у заосталих улога, тј.нека улагањ а и нису би ла направљ ена овом е ф онду.

А ко м и сада упо редим о улагањ а у Х рватску у 1966.години , од 4.900 м ил. н ових дин ара, са сум ом од 250 м ил.нови х динара која је треб ала да се улож и у крајеве где ж ивеС рби у року од пет годи на и која није сасвим улож ена нитиисплаћена, онда се лако м ож е разум ети теж ак економ скиполож ај С рба у Х рватској и њ ихово н езадовољ ство. 26

Д а л и ћ е и з м е њ е н у с т а в л и ч и г и н а ф а р с у ?

У став у ком ун и сти чки м зем љ ам а је једн а врстапри стојности која није ни када при м ењ ивана. О длуке једон осила К ом ун истич ка П артија, а С куп ш тин а јој јеам ин овала. Д а ли ће после устава досадаш њ и обичаји бити



48 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

изм ењ ени, и да ли ће се разм атрати и ди скутовати о

предм етим а, и да ли ће С купш тин а дон осити одлуке? Д а ли ће„С куп ш ти на“ бити законо давно тело, или ће остатим ехани чко-одобравајуће тело као и пре?

О дгово р на ово п итањ е је негативан. Р азлог је прост.И ндустри јски развијене републи ке С ловени ја и Х рватска су ум ањ ин и, а пољ опривредни крајеви од којих је већина у С рбијиса сеоским становн и ш твом је у јачој већин и. С ве дебате ум есни м скупш тин ам а, као и у С авезној С купш тини и у њ енимком и тети м а показују да овај цео крај укљ учујући М акедон ијуи К осм ет је у врло оп асн ом располож ењ у. У свакојком унистичкој зем љ и индустри ја је ф етиш и свеје сведено наиндустри јализаци ју. В одећи љ уди из двеју ин дустријскиразвијених република били су неоспорне вође при вредногпланирањ а, колико у војсци толи ко и у П артији. А ли, они субили и још увек јесу у м ањ ини . К ако неко озбиљ но м ож е даочекује да таква влада м ож е да п о с т ане парлам ентарн а!!!Д анаш њ и реф орм атори су јучераш њ е архи текте постојећегин дустријског систем а. О ни су пл ани рали и употреби ли су насуров начин м оћ и буџет савезне владе да би подиглииндустрије у својим републи кам а. С ада, када је планиранавласт савезне владе п отребна за подизањ е индустрије уостали м дело ви м а зем љ е, тај систем који су они толико и такодуго и скори ш ћавали - прозван је од својих сопственихархитеката - етати зам српски ш овин изам , итд.

К ако народ м ож е да верује таквим вођ ам а који им ајудупле стандарде?

Д убоко незадовољ ство п ољ опри вредни х крајева најбољ еје исказано у ин тервјуу који је П редседн ик И зврш ног В ећаС ловеније, С тане К авчић, дао „П оли тиц и“ . Н аводим онеколи ко цитата који најбољ е показују н ародну свест о својимпроблем им а:

П итањ е: — Д а ли се В и слаж ете са проценам а да се развијањ енедовољ но привредн о развијених републи ка у Југославијиодвија слаби је него ш то то треба да чини, а и треба да чини -збо г економ ске политике?

- Ја м ислим да је процена исувиш е уп рош ћена“.

П итањ е: - П о В аш ем м иш љ ењ у да ли су заустављ ањ е порезеф едералне владе и одуговлачењ е исплате у ф онд ове,доп рин ели економ ским разли кам а изм еђу развијени х и

недовољ но развијени х крајева, или да ли п остоје другиразлози?

П итањ е: - Ш та Ви м ислите? Д а ли су ф ондови дати недовољ но



И нду стријали заци ја Југослави је - II 49

развијеним крајевим а у виду кредита увек били раци он алноискориш ћени?

— He м ислим . А ли, одм ах додајем да је то тако исто и уразвијени м деловим а зем љ е“.

П итањ е: - У Ц рној Г ори, изм еђу осталих м иш љ ењ а, чули см ода кредити дати недовољ но развијеним крајевим а нисупроузроковали задовољ авајуће р езултате зато ш то су од њ ихнајвеће проф ити и м ала предузећа из развијени х крајева. О вапредузећа изводила су радове на поједин ачни м пројектим аили су им узвраћи вала м аш ин ерије. У вези са тим , чули см о да

улож ени ф ондови у развијене крајеве, са тачке друш твеноггледи ш та нису ни ш та друго него учињ ена про изводњ а разни хпроизвођача из развијени х крајева. Ш та В и о том е м ислите?

— He слаж ем се са том тезом “.

П итањ е: - Ш та бисте Ви одговорили он им а који тврде да унеким перио ди м а наш ег развоја целокупни и нструм ент наш егеконом ског систем а и економ ске поли тике био је потчињ енинтересим а развијени х крајева у Југослави ји у које спада иС ловенија?

— „.. .Ја бих рекао да се дубоко обм ањ ују“.П итањ е: - О сврћући се на В аш а досадаш њ а јавна наступањ а,чули см о разне ком ентаре, и изм еђу осталог и то да В и,наводно волите да говори те о отиц ањ у ф ондова из развијени хкрајева у неразвијене крајеве, док у исто врем е не дајетеин ф орм аци је о ф он до ви м а који су кроз сни ж ене ценепроизводим а би ли пребачени из неразвијени х у развијенекрајеве зем љ е. Д обили см о и звеш таје да је наводно Б осна иХ ерцеговина доби ла 44 бил. старих ди нара као п ом оћ упериоду о д 1961 до 1965, и да је у исто врем е захваљ ујућиин струм ентим а отиц ањ а, дала 200 бил. старих ди нара уразвијене крајеве. Јел’ то и стина?

— He знам на који је то начи н израчунато и зато не м огу дакаж ем да ли су ови рачуни о п равдани ...“

П итањ е: - П итањ е виш ка дох отка и начина њ егове добитинајчеш ће се јављ а као гш тањ е код н арода у неразвијенимкрајевим а. П ри ча се да представни ци разних крајева не воледа говоре о таквој м огућн ости. Д а ли бисте Ви би ли спрем нида подрж ите предло г о вођењ у чисте рачуни це, која би,

наводн о, показала ко је ком е ш та дао и коли ко у целојЈугославији?

— Ја подрж авам све предлоге чији су циљ еви чи ста



ВО Гласнхх С рпског ж сторнјсхо-културног друш тва ‘*Њ еготи

рачуница".

П итањ е: - М и см о добили м иш љ ењ е да је м огућност пословнесарадњ е из развијених крајева м ало сум њ ич аво гледана одстране н еразвијени х крајева. Р азлог је зебњ а од директногутицаја на структуру екон ом ије неразвијених крајева крозполи тичку улогу која би довела неразвијене крајеве до стањ асталне потчињ ености.Д а ли м ож е да се спом ене, да је један чувени пословни човек,сасвим случајно С ловенац, рекао пр ош лог п рол ећа у С арајевуда њ егово п реду зеће је заи н тересов ан о за Б осну и

Х ерцеговин у прво као м огуће трж иш те за прои зводе којепроизводи њ егово п редузеће. О ва изјава није би ла позитивнопро ком ентарисана.

П итањ е: - Д а ли бисте В и гласали за царинску политику ипри ори тет неразвијених у доб ијањ у и ностраног зајм а, као и заукидањ е власти ф едераци јам а у п реговор и м а за таквезајм ове? To су предлози неразвијених.

— Ја сам за једн остран у цари нску политику у Југославијигде би се отиш ло и сувиш е далеко када би се покуш ало да сеподеси царинска политика за сваку републику и засебан

крај...“

П итањ е: - Н ајзад, ш та је по В аш ем м иш љ ењ у довело доп одозрењ а у неким републи кам а за В аш у тезу о постојањ у иаф и рм ацији наци он алне при вреде? В ам а су познате тереакције? 27

Б ило би пож ељ но да се пр очи тају ови одговорипредставника С ловени је. О ни јасн о показују д а С ловени јасм атра ин дустрију у С ловени ји својом ли чн ом својин ом . О ва,горе н аведена п итањ а, указују коли ко је дубоко н езадовољ -

ство н еразвијених република. О во н езадовољ ство ће расти им ож е врло ускоро да достигне опасну зону, када овај систембуде одобрен п артијским ф орум ом и уставним доп ун ам а којевећ П артија увелико и спрем а.

И н д у с т р и ј а л и з а ц и ј а Ј у г о с л а в и ј е

II: Д о д а т а к :

П о м ом е м иш љ ењ у, и нд устријализација Југославије јенајваж ни ји проб лем . Н ије то сам о п ривредни п роблем , негоип роблем који садрж и ш ироке наци оналне и политичке

последиц е. А ко би овај проб лем м огао да се праведн о реш и,реш ењ е свих других п роблем а било би лакш е. Р азум евањ еовог пр обл ем а је н ајваж ни је у п огод н ом разум евањ у



И нду стријали заци ја Југослави је II

наци оналних и поли тички х п робл ем а у Југославији.

Н ем а бољ ег м еста на којем би се тај пр облем м огаонаучити и разум ети од С једињ ених Д рж ава. Н езадовољ ствоам еричког југа одувек м и је звучало веом а блиско, као инезадовољ ства сељ ака из м оје рођене С рбије. И , од м огадоласка у А м ерику, увек сам м ислио, и сада тако м ислим , даС рби и Х рвати и С ловенц и м огу и треба пуно да науче не сам оиз бурне про ш лости и ндустријализације А м ерике, него и изсадаш њ их односа изм еђу ин дустријски развијеног севера, иру ралн огјуга, који још и данас трују ж ивот у зем љ и. И м ајући

разум евањ а м но гих пр обл ем а већин а неприли ка би се м оглеизбећи и м ноге погреш ке би м огле да се исправе.

В ећину м ога слоб одн ог врем ена, али, на ж алост, ни каднисам им ао довољ но слободн ог врем ена, проводи о сам напроучавањ у историје А м ерике и садаш њ ег развоја ин дустри-јали зације у Југославији . М оје врем е би ло је ограни чено, aтакође и м оји извори. Н о, м оје личн о познавањ е пробл ем ам оје рођене зем љ е по м огло м и је да не дон есем погреш нуоцену главно г п ро б лем а ин ду стри јали заци је као такве.Н едостатак п одатака и м оје дугогоди ш њ е одсуство из зем љ е,

м огли су и м ати одраж аје на оцену глум аца и до гађаја ујугословенској драм и.

К ао С рбину било м и је веом а теш ко да пиш ем оиндустри јализаци ји Југославије. И ндустри ја је ф аворизоваларазвијене крајеве, тј. С ловени ју и делове Х рватске, и теш ко јеош тетила п ољ опривредне крајеве у којим а је м оја зем љ аС рбија представљ ала и још представљ а најваж ни ји део. М ојстав би био м ного лакш и да се говори о: индустри јализацијип р е м а п о љ о п р и в р е д и . А л и , о в и к р а ј е в и , к а о ш т о с в и з н а ј у , ј е с у

деф ин итш јно наци оналне границе. Б ил о је нем огуће не

спом енути С ловени ју и Х рватску као главне доби тнике брзеин дустријализаци је п од ком уни стички м реж им ом , а такође недотаћи се других крајева, С рби је без покрајина, као главноггуби тн и ка. И када се С рб и ја без п окр аји н а нази ва ујугословенској ш тапм и и н ду стри јали зован ом , то заистаспада испод ни воа обичне ф арсе. С татистике су поп рављ иванеи доправљ иване сам и м тим ш то су стављ але заједн о С рбију саВ ојводин ом без К осова и М етохије. А В ојводин а је још увекн ајбо гати ји део Југослави је са аутон ом и јом у м есн и мпословим а.

He треба спом енути да је сваки рад у Југослави ји теж аксам о зато ш то при вреда није до бр о вођена, збо г себичн ихсекционарских ин тереса и корупци је у свим републи кам а -



62 Г л а с и ж к С р п с к о г и с т о р м јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в ж “ е г о ш "

развијени м и неразвијени м . С ве ово чини да се човеку често

см учи ш то м ора неш то да уради у вези са овим проблем им а.С ве ш то се там о деш ава пр евазил ази разум евањ е ирац ион алност.Т еш ко је веровати д а се ствари, о којим а сенеш то у југословенској дневној ш там пи и пиш е, до гађају и данарод м ож е да подноси такво руковођењ е национ ални хпослова. О сећањ е да је народу до зло грд и ло и да све м ож е дасе заврш и у уж асној експлозији и катастроф и достављ ајусвим а који м огу, или м исле да м огу, н еш то д а учине, да то иураде да би избегли неописану несрећу.

Ц иљ ове анализе није био д а се оптуж и једн а етни чкагруп а против друге. И м ена С ловеније и Х рватске и С рбије сууп отребљ авана из потребе. Н ису се м огле избећи с об зи ро м напредм ет. Ц иљ је да се пом огне бољ ем разум евањ у теш ког иопасног п робл ем а и да се неш то уради да би њ егов исход биолакш и и изводљ ивији.

А м ери чка п ом оћ Југославији постала је један важ анф актор који, ако је до бр о употребљ ен, м ож е да постигнеам еричке политичке циљ еве у тим крајевим а и да пом огне дасе одрж и Југославија.

★ * *

О вај рад није био прип рем љ ен за ш там пањ е. П лани раосам да напи ш ем посебан рад о ам еричкој пом оћи, и да укаж емда свим а треба да буде јасно, да и п осле толи ко великеам еричке пом оћи дате Југославији , ком ун исти не м огу дареш е ни привредне, ни н аци оналне, ни политичке проблем е утој зем љ и. А ли, ја нем ам врем ена да пиш ем тај рад.

И пак, ж елео би х да подвучем да ће н арод у зем љ и као инеке стране држ аве см атрати ам еричку п ом оћ Југославијиполитичком - м а ш та о том е А м ерика буде м ислила. He знамкако је пом оћ б ила расподељ ена. А ли знам да he по оцени тер аспо д еле ју госло вен ски н аро ди суди ти за који крајЈугослави је А м ери ка показује ин тересе, а за који не показује.To је европски н ачин м иш љ ењ а и то нико не м ож е да оспори.А ко је већин а ам еричке по м оћи расподељ ена индустријскимкрајевим а С ловени је и Х рватске, то би се м огло растум ачитида А м ери ка сам о и м а интересе у тим крајевим а. Још горе:С овјетски С авез м ож е да то растум ачи п огреш но и да схватикао п озив да се подели Југослави ја на бази сп ор азум а Ч ерчи л-С таљ ин од 28. апри ла 1945. годи не, у којем је Ч ерчилн егод овао за прекрш аје њ и ховог д огово ра од странеМ арш ала Т ита, који је п остао апсолутни владар Југославије,и одм ах објавио своју одан ост С овјетском С авезу.28



И нду стријали заци ја Југославије II

Т ом е м ож е да се дода разли ка у расподели богатстваизм еђу развијени х и неразвијени х република која је толи ковелика да у скорој будућности м ож е да достигне прекидн утачку.

А м еричка по м оћ и м а неколико лица и наличја. А ли,гледана са би ло које тачке, он а је дата Југосалви ји , а не би локојем назначеном крају или народу. Д ата је да п отпом огне иствори нову југословенску привреду, а не при вреду једн огнарода у Југославији. М ом енталн о, са овим реф орм ам а којесе там о спроводе, н аводн о да би се створила пр ивреда

слободн ог трж иш та и децен трали зовала држ ава, структурајугословенске при вреде је потпун о изм ењ ена. И нд устри јскапредузећа сада п рипадају н ароду република у којим а се онаналазе, и народ те републи ке уж ива све бенеф иц ије. Н ем авиш е југословенске п ри вреде и југословенске и ндустрије.Д а ли ам еричка п ом оћ Југославији треба да узм е у обзир и овепром ене?

С а војне тачке гледиш та следеће би треб ало да се узм е уобзир: да су С рби насељ ени у најваж нијем и најцентралнијемделу Б алкана; да су кроз векове увек били излож ени крвавим

ратовим а који су пустош или њ ихову зем љ у, уни ш тавалињ ихову привреду, и десетковали њ ихово становни ш тво. Ч аксу и српски непри јатељ и били свесни тога и увиђали су да суС рби најјачи н арод на Б алкану, и да се са том чињ ени цом они(тј. н епри јатељ и) м орају м ирити. С рпски рекорди у бо рб ам аза слоб оду показују да ће он и наставити те борбе у својојбудућн ости. Н а тој основи м ож е слободн о да се закљ учи да ћеС рби бити при родн и савезни ци А м ерике и убудуће, све док сеслобо да не поврати у тај део света. Т ако ће би ти не осврћућисе на ам еричку политику прем а С рби м а. П остављ асе питањ е

да ли ће С рби м оћи да то успеш но остваре? С а повећани мпр авим а република, њ ихова н аци он алн а територи ја је јошвиш е п одељ ена и см ањ ена на југословенско заједн ичкотрж иш те, тј. на ни во при вредн ог км етства. С рби суослабљ ени , осиром аш ени , и осећају се потпун о разочарани м .О во ће утиц ати на њ ихову војну м оћ, као и на њ ихов дух. О вајосећај разочарењ а произилази из осећаја да су напуш тени одстране својих савезни ка и при јатељ а. Б ез пром ене у поли тиции пом оћи њ иховим наци онални м територијам а, они ће,и даљ еосећати д а А м ерика потпом аж е унутраш њ е развоје и разлике

У њ иховој зем љ и који иду С рби м а на ш тету.Д а би се под игла индустрија п отребан је капи тал. У

ком ун и сти чки м зем љ ам а тај капи тал до би јан је одпољ опри вреде и рударства. А м еричка п ом оћ је донекле



олакш ала брем е и м ало побољ ш ала ж ивот сељ ацим а сам имтим ш то се см ањ ил а црта држ авн ог нареза и откупа. О во јетачно, али, да ли је ам еричка пом оћ п ом огла пољ опривред-ним кр ајеви м а да оснују и развију своје ин ду стри јскепотенци јале и да створе запослењ е за радни ке у истим м ерам акао ш то је то учи ни ла у развијени м крајевим а? Заш то су ондапољ оп ри вредн и крајеви у горој ситуаци ји н его икад пре,упркос м или они м а долара ам еричке пом оћи?

Б ернард Д . Н оситер, у чланку ш там пано м у TheW ash ing ton Post, дајући преглед брзе индустри јализаци јеЈугославије, пон ови о је неколико стари х и стин а:

Д а би п отп ом огао овај крај, они воде привреду каопредседн иш тво једне републи ке, управљ ају га већином саврха и дајући м у п ом оћ за нове ф абри ке - отворено и законскизаш тићено. Г лавна ф орм а ове по м оћи огледа се у ценам а заподц ењ ене сировин е, и у м оћи да се прецени и нд устријскароба. У ствари , сељ аци, руда и њ им а слични , пл атили су да сеподиж у ф абрике...

- П ром ене у пор езам а да би се давали сељ аци м а

сопствени ф ондови би ле су ош тре. Д рж авн о узим ањ е од чистезараде разних ф абрика било је см ањ ено за 30%. П редузећа иф абрике доби ли су другу по реду чак и већу по м оћ уклањ ањ емпореза на пром ет и на чисту зараду. У једн ој ф абрици коју сампосетио, проф ит или „виш ак“, како то они там о зову, био је у1964. годин и 500 м ил. д ин ара. П ром ене у п орезам а дон еле суовој ф абриц и још екстра 650 м ил. ди нара за обрт...

— У м н огим ф абри кам а сам оуправни одбори су ви ш е н апапи ру него у стварности. И поред тога, они су у честимслучајевим а м оћн и да чине расподелу п лата на бази основнезараде и на бази чисте зараде коју њ ихова ф абри ка прави. О вопредстављ а једну врсту оп асности у овој врсти привреде којаје ионако склон а инф лаци ји. Један од водећих владин ихстручњ ака за привреду, рекао м и је: ’М ене виш е збуш ује онош то треба да уради м о да би см ањ или личне дохотке, негоби ло какав други наш п роб лем ’.“ 29

IV

К ад је Х руш чов д ош ао 1956. годин е у Б еоград, совјетскаеконом ска пом оћ понуђена Југославији би ла је у облику

ин вестиц ија у ф абрику алум инијум а у Ц рн ој Г ори , и уф абрику веш тачког ђубри ва у П анчеву. С овјети нисупоказали никакве интересе за С ловенију и Х рватску.

Ја сам био заиста зачуђен, када сам из Н икезићевог говор а

84 Г л а с н ж к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у д г г в а " е г о ш "



И нду стријали заци ја Југослави је II 55

пред С купш тин ом , сазн ао да С овјети ф ин ансирају обновусм едеревске челичане, А м еричка ш там п а је ово обележ илакао поли тички потез, м еђутим , он није би о такве природе.Ч еличана је би ла по ди гну та из при ватни х кап и тала и улогаодм ах после П рвог рата (С А Р Т И Д - С рпско акционарскорударско топиони чко и ндустријско друш тво). У лагањ а су сеисплатила, и посао се одви јао одличн о. К он ц ентрат гвож ђакоји се производио као п оследица хем ијског проц еса одвајањ абакра из бакарне руде, био је употребљ иван као сировина.П о м ом е м иш љ ењ у, европске држ аве које су одбиле да

учествују у ф ин ансирањ у ђердапске хи дроц ентрале и бранекоја је требало да регулиш е водостој на Д ун аву иучин и Д унавпловним , погреш иле су. Н арочито Западна Н ем ачка. О вагреш ка ће пруж ити С овјетском С авезу м он оп оли ју удун авској пловидби .

А ко је и стин а да ће плови дба по В ардару бити регули санаод стране О рганизације У једињ ени х Н ација, онда би билоин тересантно проверити залеђин у ове одлуке, им ајући н аум ум огућу совјетску ин тригу да би се С овјетски С авез удовољ иоМ акедонији, и да би оделио В ардар од М ораве. М ора се

спом енути, да је Н ем ачка, на почетку овога века, и м алаизрађене планове по којим а би и В ардар М орава посталипловни. Због политике, овај план се није био оствари о.М еђутим , Западна Н ем ачка сада заврш ава радове наплан ови м а рекон струкц ије регничког канала који спаја рекуМ ајну са Д унавом код Регенсбурга. К анал М орава-В ардарспојио би европску м реж у каналасасолу н ском луко м . О вакавплан би подрж ао постојањ е југословенске везе са Зап адом , ип ом огао би и зградњ и и развијањ у ових крајева.

П ољ опри вредн и крајеви Југославије и м ају добре услове

за м ноге индустрије. П ош то су најгуш ће насељ ени , онипруж ају м огућн ост јевтине радне снаге и по трош ачкогдру ш тва. О ни им ају д обр е услове за улагањ а и они (тј. тикрајеви) то и заслуж ују, не сам о због политички х разло га,него и због привредних.

Ј а н к о Ј А Н К О В И К

Л И Т Е Р А Т У Р А

1. К р н д и ј а , Д р а г о . И н д у с т р и ј а л и з а ц и ј а Ј у г о с л а в и ј е . С а р а ј е в о .Е к о н о м с к и И н с т и т у т , 1965.

2. И с т о .

3. И с т о .



56 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва "Њ егош ”

4. К у к о л е ч а С т е в а н . И н д у с т р и ј а л и з а ц и ј а Ј у г о с л а в и ј е .

5. М и р к о в и ћ , М и ј а . У в о д и у Е к о н о м и ј у Ф .Н .Р . Ј у г о с л а в и ј е .

6. К р н д и ј а , Д р а г о . И н д у с т р и ј а л и з а ц и ј а ...

7. „ Б о р б а “ . 13 IX 1966.

8. „П о л и т и к а “. 3 VII 1966.

9. „П о л и т и к а “. 7 VII 1966.

10. „П о л и т и к а ". 14 VI 1967.

11. К р н д и ј а . И с т о , с т р . 94 и 104.

12. И с т о . с т р . 145.

13. Ј о в а н о в и ћ , Д р а г о љ у б . Љ у д и , љ у д и . Б е о г р а д , 1975.

14. Ц р н к о в и ћ , Ј у г о с л а в . „С т а н о в н и ш т в о у п р и в р е д н о м р а з в и т -

к у Н .Р . Х р в а т с к е о д 1947-1956“. И з б о р р а д о в а ,1952-1962.

З а г р е б , Е к о н о м с к и И н с т и т у т , 1963.

15. Д о д а т а н и ф о н д о в и С а в е з н е в л а д е б и л и с у д о з в о љ е н и у и з н о с у о д

2 б и л . с т а р и х д и н а р а , д о к ј е С к у п ш т и н а д о д а л а з а ш к о л с т в о и

з д р а в љ е у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и и н а К о с м е т у .

16. „П о л и т и к а “. 12 XII 1966. „Н е м а в и ш е н е п о к р и в е н и х у л о г а “.

17. „П о л и т и к а ". 26 и 27 XI 1968.

18. „ Б о р б а “ . 26 XI 1968.

19. „Б о р б а “; „П о л и т и к а “. 18 II 1967.

20. Laffan. R,G.D. The Serbs: Guardians of the Gate. Oxford,

Clarendon Press, 1918.

21. Ц р н к о в и ћ , Ј у г о с л а в . „С т а н о в н и ш т в о y п р и в р е д н о р а з в и ј е н о ј

Х р в а т с к о ј “. И з б о р р а д о в а 1953-1963. З а г р е б ,

Е к о н о м с к и И н с т и т у т , 1963. с т р . 247-248.

22. И с т о .

23. „ Б о р б а “. 30 V, и 31 V 1968.

24. „Г л а с К а н а д с к и х С р б а “. 31 X и 7 XI 1968.

25. „ Б о р б а “ . 15 V 1967, с т р . 4.

26. „П о л и т и к а ". 12 XII 1966. (И н т е р в ј у П р е д с е д н и к а И з в р ш н о г

К о м и т е т а К .П . Х р в а т с к е д а т ш т а м п и ).

27. „П о л и т и к а ". 24 XI 1968, с т р . 10. „П у т е в и с о л и д а р н о с т и “.

28. „Б о р б а " . 26 XI 1968, с т р . 1.

29. Nositer, Bernard D. „The Washingto n Post". 12 V 1966.

П р е в е л а ca е н г л е с к о г Р у ж и ц а П о п о в и ћ -К р е к и ћ



М О Ј К О В А Ч К А Б И Т К А

/П о в о д о м п р о с л а в е 75-г о д и ш њ и ц е о д р ж а н е 21. а п р и л а 1991. г о д и н е /

С вакако да осећам дуж ност да и зрази м признањ е

иницијатору ове п рославе, једној на и зглед м алој установиС рпском народном универзитету у Ч икагу и дугогодиш њ емпредседни ку те установе брату Б рани славу С тани ш ићу, којије увек налази о тем е од оп ш тег интереса по нас С рбе. П а кадаскупите рад тог ун иверзитета за скоро 40 година и м есечнаразн оразна п редавањ а за толи ко врем е у једну збирку, им алиби, у ствари , један огром ан лексикон о ж ивоту и раду наш еем играци је, па и наш е нације. У оквиру тог опш тег зам аш н ограда, брат С таниш ић је орган изовао и ову прославу о једнојзапостављ еној би тци , М ојковачкој, за коју се см атра да није

довољ но речено и није на врем е речено. Зато се кори сти ла ова75. годин а од те битке не сам о да је обележ им о, него п он овим ои осветли м о њ ен значај, задрж и м о у срцу и на ум у и аком ож ем о пренесем о је на генераци је, на н араш таје који сусклони, п осле пр ош лог рата, да изгубе себе у „свезнањ у“.У толи ко виш е је потребно да се осврн ем о данас на ову биткујер, и поред теш ких м ука, п они ж ењ а испод туђег јарм а икрварењ а после К осова за ослобођењ е и уједињ ењ е, данас узем љ и и згледа да см о м ного виш е разједињ ени и расрбљ енинего пре М ојковачке битке. О туда и важ но ст пон ављ ањ а и

учењ а о тој битци исто тако као и они м а код К ум анова, Ц ера,К олуб аре, К ајм акчалана, као и свих рани јих . О свим а, оњ иховим узроци м а и последиц ам а и онда ћем о јасно видетиколико су се границ е и политичко стањ е м ењ али по нам еривелики х и за рачун великих, а п ом оћу кусура м али х народакоји су се за рачун великих м еђусобн о там ани ли . Зато учењ е,историјско знањ е својих бо рб и и своје н ације је сила, a

‘ П р е д а в а њ е п о в о д о м п р о с л а в е 75-г о д и ш њ и ц е о д р ж а н е 21.

а п р и л а 1991. н а и м а њ у С Б П н е д а л е к о о д Ч и к а г а . П р о с л а в а ј е о д р ж а н а н а и н и ц и ј а т и в у С р п с к о г н а р о д н о г у н и в е р з и т е т а у Ч и к а г у у з п о м о ћ С р п с к е б р а т с к е п о м о ћ и , С И К Д „ е г о ш “, С К К „С в . С а в а “ и д р у г и х о р г а н и з а ц и ј а .



58 Г ласни к С рпског историјски-културног друш тва “Њ егош "

историјско знањ е и свега около наш е нације јесте и војничкасила. А она је потребна свакој наци ји ради опстанка. Н ајвиш есе страда у сам ож ивости и незнањ у. Јер, како ће човек дабрани породи цу и себе и своју нацију ако не зна м ного о њ ојили силам а около њ е. А како ће онда цео наци оналниколектив да брани себе ако је састављ ен од таквих п ојединаца.П рим ер су нам српски ком унисти. Д а би створили новогчовека - одбацили су појам љ удских скупина везаних по крви,поро ди ци , н ацији и н ајзад држ ави. П о тој линији одбацили сутради цију и све вековне борбе и почели расрбљ авањ е,

разједињ авањ е, насуп рот уједињ ењ у свега около њ их. П онесрећи, највиш е се радил о на расрбљ авањ у, на дем антовањ уС рп ства, од 1944. там о гдеје оно најдуж е издрж ало, где се нијени кад покорило Т урци м а или ком е другом , него се у теш кимврем ени м а винуло у суро стењ е и брда и кроз просте звукечобанске свирале и гусала спр ем ало освету К осова. И ни где усрпским зем љ ам а није косовски дух опио душ у С рби на као ту,у том „стењ у и гор ам а“ - Ц рној Г ори. Јован Ц вијић то овакоописује: „Ц рн огорц и су испуњ ени вером О би ли ћа као ЈеврејиС тарог завета вером у Јехову. Г лавна духовн а храна су им

предањ а о К осову и српској нем ањ ићској држ ави “.Н а таквог С рби на из Ц рне Г оре, који је дош ао кроз м оре

крви из „сурог стењ а“ са косовском вером до М ојковца,К ом и нтерна је преко рођене „напредне ом лади не“ насам ари-л а М ар к са и р ек л а м у : ти н и си С р б и н / К о н гр е сиК ом ун истичке партије Југославије 1926, 1928, 1934 и 1948/. Изаиста, м лади „напредни сокол ови “ кренули су се, нарочи топосле 1944. годи не на озбиљ ан посао расрбљ авањ а С рба,нарочито баш ту у Ц рној Г ори , уз пом оћ целе партије и уС рбији и у Ц рној Г ори и повели „свети р ат“ пр отив м ађија: осрпској наци ји, о косовском духу и ‘о вери које је „биро кратијанеговала као средство лакш ег владањ а“. У спели су м ного.Р асрбљ авањ е навелико до ам би са, упркос ш то се све околоњ их наци онализује и прети да их прож дере. Н ије историјинепознато д а се колективна веровањ а - са револу цијом или без- дуго следују, док се не покаж у колико су стваралачка. А ли јем ало познато да се та веровањ а следују и када се покаж у да сусам оуб илачка. В ерује се и даљ е исто тако као ш то прави роб уједној окрутној ди ктатури верује да је слоб од ан. П рош легодине био је зрачак наде у наш ој зем љ и да се роб откачи од

тог веровањ а. Б ио је плам ич ак по крета једин ства С рба изЦ рне Горе са С рбијом и одм ах се угасио. С тани ш а Ц рнојевићувек је ту, а он није отиш ао у Ц ари град д а чува говеда, као ш тонису ни м ноги јани чари . Зато је потребн о чеш ће да се



М ојковачка битка 59

осврћем о на М ојковац - круну братски х напора и ж ртви Ц рнеГ оре за уједињ ењ е С рп ства кроз векове.

С ердар Јанко В укотић у својој последњ ој наредби својимвојн и ц и м а од аје пр изнањ е и захвалн ост на јун ачкомпож ртвовањ у и успесим а. А ли са тугом наводи д а је све билоузалуд. К ада данас п осм атрам о ф актичко стањ е српскогн арод а где је сведен на Б еоградски п аш алук, ви ди м о Д а субиле узалуд и битке на: К ум анову, Ц еру, К олубари,С олунском ф ронту, Равној Г ори и м илион ске ж ртве са њ им а.

И зато још виш е осећам о потребу данас, када см о исувиш еписм ени, зближ ењ а тим биткам а не би ли нам вратилипоуздањ е у себе да сам о са борбом , поп ут старих неписм ени хвитезова „стаза и кланац а“ м ож ем о одр ж ати оно ш то је наш е.М алена Ц рна Г ора даје нам најбољ и при м ер са својомвековном одлучнош ћу, а и последњ ом на М ојковцу.

О М ојковачкој битци није м но го писано. Н и у зем љ ипосле П рвог светског рата, када је требало , а ни у ем играцији.М ного виш е је писано о п аду Л овћена и капи тулаци јицрн огорске војске и политичкој позади ни , иако су обе биле у

један дан - до бр о п рип рем љ ене од аустро -угарскогђенералш таба. О том е се ин тересовала и ин острана ш там п а иполитика, а нарочи то су се бавили ком уни стички п исци послепоследњ ег рата, који су им али н а расп олагањ у и до м аће истране архи ве. П исало се са разних ставова: једн и ш то сугледали Л овћен и Ц етињ е / у ствари Ц рну Г ор у/ непобедиве иу недостиж не висине^ где су их поп ели Љ уба Н енадовић , В укК араџи ћ и други српски класици* други ш то су у К раљ уН иколи гледали ди п лом ату ретког кали бра и хероја - пом ем оари м а Г авра В уковића, незвани чног краљ а Б алкан а 2 -

трећи ш то су бројали војни ке, оруђа и оп рем у, и, н ајзад онккоји су све гледали кроз династичке сукобе. О вих писаца јенајвећи број. А ли ја, и ако где дотакнем то, биће у везиМ ојковца.

П ознато је да велике силе ж еле да одрж е статус-кво кадаје њ им а до бр о и ли ако су им снаге подједнаке. Ч им једн адо би је зн атн у п ревагу у во јн о ј.и л и екон ом ској м оћи ,аутом атски угрож ава другу. И зум ирањ ем Т урске, на Б алканупочињ е и велики п орем ећај на том пр остору у одн осим авелики х сила. Т ај процес је уб рзан после Х ерцеговачког

устанка, одн осно Б ерли нског кон греса 1878, а нарочито послеР уско-јапанског рата 1904-1905 и после Б алкан ског рата 1912.

С об зи ро м да је А устро-угарска творевин а турске најезде,под вид ом одбране Х ри ш ћанства то је она, поред Русије, која



60 Глћсник С рпског исторнјско-културног друпггва “Њ егош ”

је им ала највиш е ратова са Т урском , била заин тересованарасп адом турске царевине. О ве две су због тога често заједноиступале и споразум евале се. Један од таквих сп оразум а, којије остао на снази око 100 год и н ајестеи тајн и сп оразум и зм еђуК атарин е II и цара Јосиф а II о подели Б алкана после распадаТ урске. П о том споразум у северозападн о од ли н и је Б еоград-уш ће реке Д рим а прип ада А устроугарској. / Д р Д уш ан Л екић:И сторија Ц рне Г орестр. 76/. Ш тозначии Ц рна Г ора. Т улеж ии р азло г збо г чега је А устро-У гарска сталн о докази вала даЦ рн а Г ора није сам осталн а него саставни део Т урске. Д акле,

и Р усија се са тим слаж е да одрж и равно теж у великих сила исвој ин терес све до С анстеф анског м ира, 3. м арта 1878, када сестиц ајем при лика та равно теж а порем етила. Њ у је порем етиоХ ерцеговачки устанак 1876. У м еш але се и две кнеж евине:С рбија и Ц рн а Г ора и 18. јун а 1876. објавиле рат Т урској. О бесу им але знатни х успеха, н арочи то Ц рн а Г ора са књ азомН иколом , који се прославио на В учјем Д олу и Н икш ићу.С рби ја је због неуспеха код ђун и са би ла при нуђена на м ирпочетком 1877, али ће на крају исте п он ово о бн ови ти ратностањ е. Русија је изгледа схватила да је дош ао крај Т урској и

спрем ала се да јој објави рат. Д а би другу заин тересованустрану, А устро-У гарску, задовољ ил и Руси праве споразум уР ајхш тату јул а 1876. и у Б уди м пеш ти јану ара 1877. П о тимспоразум им а Руси препуш тају Б осну и Х ерцеговин у А устро-У гарској у н акнаду за стварањ е, од н осно ослобођење Б угарске и њ ено повећањ е на западу укљ учујући В рањ е, Н иш ,П ирот и целу М акедонију. П о том е по зната као С анС теф анска Бугарска. Б угари су се тим е и касни је заносилирачун ајући то да су им велике силе одредиле истори јскеграни це, па су се крвно завадили са С рби м а, исто тако као ш то

ће се Х рвати крвно завадити са С рбим а см атрајући да су билидрж ављ ани А устро-У гарске, па да су и наследниц и њ енихби вш их границ а, они х после Б ерлин ског конгреса..

Руси су објавили рат Т урској апри ла 1877. Јединисавезници су им обе српске кнеж евине, које нису знале запом енути споразум Русије и А устро-У гарске. Р усија је брзонапредовала и дош ла до пред врата Ц ари града, па је уоближ њ ем селу С ан С теф ану издиктирала м ир. Тај м ир м ораоје би ти обавезан и за обе кнеж евин е. О бе су очекивале потпунозадовољ ењ е теж њ и, јер су и оне знатно доп ри неле победи.

А ли, обе су се разочарале. П рво, ш то су у одуговлачењ уизврш ењ а м ира из С ан С теф ана виделе слабост свогзаш титника Р усије, а друго, ш то је ова својом им пери јалис-ти чком п ол и тиком угрози ла ин тересе и једне и друге




кнеж евине, дајући Б угарској и А устро-У гарској српске зем љ е

које су великим ж ртвам а биле ослобођене. О д тада ће и Ц рнаГ ора бити крвно завађена са А устро-У гарском . В езањ е Русијепреко Бугарске, С рбије и Ц рне Г оре са Јадран ским иЈегејским м орем значило је пансловенски зид н адирањ упангерм анског залета н а репу пропадајуће Т урске. Т ај је зидбио све јачи јер су све остале зем љ е у А устро-У гарскојнастањ ене С ловени м а гледале у С рбију и Ц рну Г ору и, ако неф изички, духовно се побуни ле. О ваквом п ангерм анском ставуп ри ш лајеи Е нглеска, ко јајејош за врем е закљ учењ апри м ирјаупозорила Г орчакова да „по њ еном м иш љ ењ у, сваки уговор

изм еђу Р усије и Т урске који би м ијењ ао одр едбе П арискогуговора 1856. и ЈТ ондонске конвенције 1871. м ораби ти угово рцијеле Е вропе, и да без споразум а сила које су потписале теуговоре нови уговор не м ож е им ати вр и једн ости“ .../И стори јски запи си г. XXIX, књ ига X X X III/, стр. 407/.Д ругим речим а, Е нглеска тада спасава Т урску а Русијуп ри м орава на европски - Берлински конгрес 1878, по ком еРусија губи политички рат и ако га је војнички д обила.Н ем иновно је би ло да по ред Р усије слабо прођу и обе српскекнеж евине, С рби ја и Ц рн а Г ора. М ада се Р усија, када је

вид ела да не м ож е да оствари велику Б угарску, залагала зањ их за врем е кон греса.Н арочи то се наш ла у теш кој ситуаци јиЦ рн а Г ора и п олитички и економ ски, п а је агресивни књ азН икола п ри прем ао уп ад у Х ерцеговину п ре аустро-угарскеокупације и „рат па ш та Б ог да!“, али га је цар А лександарпреко посредни ка на Ц етињ у, Јон ин а, ум ир ивао. А рат јетребао д а дође због две м але тачке на Балкану, доста близуједн а другој: Н овопазарски С анџ ак и м али део П ри м орја одС кадра до Б оке которске. П рву тачку користили су и Т урци иА устро-У гарска за исти циљ разби јањ а и одвајањ а српске

целине. Т ај простор био је и веза побуњ еника пре К арађо рђа,за врем е њ егово и после. А и крвавих борби какве су биле угоре пом енутом устанку, Б алканском рату прем а ком е јеиспаљ ен први топ, зати м П рвом вели ком рату, везан заС анџачку војску, и за врем е последњ ег рата - ш то се показалоисто оно ш то је би о за врем е Т урака и А устри јанаца, па сунационалне снаге из Ц рне Г оре, крајем дец ем бра 1942. билереш ене да ту б рану и зм еђу две српске покрајине једн ом за

свагда раш чисте униш тењ ем ф аш истичких м услим ан-ских ф орм ација. И нтервенци јом окупатора није сеуспело. Т ај

простор и дан-данас је пробл ем за С рбе из обе покрајин е,будући да м усли м ански део становн и ш тва, кроз новетворевин е о „м услим анској држ авно сти“, м ож е постати



62 Г ласник С рпског историјско-културног друпггва “Њ егош ”

касапн иц а С рба, као ш то је био Н ови П азар у последњ емрату.

Ш го се тиче потреба ц рн огорског п ри м орја за А устро-У гарску р азлог је ш то она са ти м уским по јасом пор ед м оравеж е Д алм аци ју д о А лбани је а тим е м огућн ост да јача својутицај у тој зем љ и и своју позицију прем а И тали ји. С другестране, затвара Ц рну Г ору потпуно у њ еним брди м а и стављ аје у економ ску зависност, ш то би и у по ли ти чком см ислу биокрај Ц рне Г оре, јер не би м огла да преж иви ту преори јентаци-ју у правцу А устрије, као ш то ју је С рбија преж ивела преко 20

годи на за врем е последњ их О бреновића, односно, послеБ ерлин ског конгреса. He треба одбаци ти ни страх А устро-У гарске да П рим орје, иако м алене Ц рне Г оре, м ож е постатибаза руске ф лоте, ш то треба спречити. Знајући све те нам ереА устро-У гарске књ аз Н икола се енергичн о супротставио овојсили која без опаљ еног м етка треба да поседне оно ш то сум але народне чете из Х ерцеговине и Ц рне Г оре крвљ у залиле,па ш аљ е одлучну поруку Горчакову, преко С танка Р адоњ ићау П етроград: „н ека не остане ни у најм ањ ој сум њ и о наш ојодлучности... да ћем о се, ако нам конгрес одузм е П ри м орје,

крваво поб ити за њ ега па ш та Б ог д а“. / Н аводи из пом енутихЗаписа/.

О на друга тачка С рп ства, то црн огорско п ри м орје саС кадром , гдеје почела прва држ ава српска и слава Н ем ањ ићаи после њ еног пада, п остала је не сам о теж њ а за м орем , каоеконом ском потребом , него теж њ а за изгубљ еном славом идрж авом . П остала је стално поп риш те С рба тога краја саТ урцим а, М лечаним а, Ф ранцузим а и А устријанцим а. И то ћебити и 1915, када ће заједно са М ојковачко м би тком би ти ислава и пораз црн огорске војске. Зато сам се и задр ж ао дуж е

на ови м догађаји м а из ратова 1875-78, јер све ш то је касниједош ло је, у ствари, наставак. О вде се јасно уочила слабостРусије и м оћ Н ем ачке, прем а чем у ће се од м ах почети иф орм ирањ е блокова.

Б алканским ратом створене су независне држ аве напроп алој Т урској: С рби ја, Ц рн а Г ора, Грчка, Б угарска, а наостатку турске и м перије створена је и А лбани ја. Ц рн а Г ора иС рби ја им ају заједничку границу, али н ем ајуједн у држ аву. УА устро-У гарској, запаљ ени и дејам а М асари ка последњ ихдеценија 19. и почетком овог века, о словенском наци он ализ-м у, наговеш тавају побуне. Т акође на југу М онархије м еђуС рбим а, Х рватим а и С ловенцим а М асарик им а знатногутиц аја, а нарочи то успеси С рба из, сада, обе краљ евине. Зато



М ојковачка битка М

ни ондаш њ а С рбија, нити Ц рна Г ора нису м огле м им оићи топи тањ е ослобо ђењ а јуж ни х сународни ка, јер је јавно м њ ењ ебило п репуно овим пи тањ ем , па не сам о да се забрин уо Бечнего и Б ерли н, који је сада п остао, као војна и политичка сила,центар одлучивањ а. И то ш то п ре док су још балканскедрж аве исцрпљ ене. Т реба наћи п огодан повод. Један одповод а за герм анско нади рањ е био је ж ива акци ја зауједињ ењ е Ц рне Г оре и С рбије, јер се с разло гом сУ атрало,када см о једно на бојно м ф ронту заш то ни см о и једн о каодрж ава. И ту су се, по ред јавног м њ ењ а, ум еш али и звани чћикругови С рбије, Ц рне Г оре и Р усија, свакако и А устро-У гарска. С вака са своје тачке гледиш та и својих ин тереса. О ведве велике силе због својих и м перијалн их ц иљ ева, ове двем але краљ евине због одб ране већ пости гаутог. Т а одбр аназахтевала је потпуно једи нство обе српске краљ евине, м ада јеједи нство и нтереса у погледу Т урске и А устрије билоозвани чено 23. септем бра 1912. П олитичком кон венц и јом , гдеје краљ Н икола пре и забрао ослободилачку борбу српскогнарода као целину, него то ш то he се зам ери ти Р усији иизгуби ти њ ену потпору за издрж авањ е бар оно м ало војске/регуларн е/, ш то је, у ствари , и би ло за врем е Б алканског

рата. И м асе српске, не сам о обе те краљ евин е, него и ван њ е,траж иле су то једин ство. Н арочи то у Ц рној Г ори , - били сузаин тересовани „и н телектуалц и “ који су у уједи њ ењ уочекивали крај апсолутистичке владавин е краљ а Н иколе, пасу постепено п остајале и револуцион арне после почеткапартијског ж ивота 1905-1907. О не, м асе, нису м огле да виде -нош ене нагоном срца - ош тар м ач герм ански н а чијимош три ц ам а је А устрија. Н ису м огле да виде ни последњ и м ач„м ајке Р уси је“ која је своју политику чврсто везала заС анстеф анску Б угарску, па ће се „русоф ил и“ и краљ Н икола и

П аш ић, а и обе владе, си лом при лика, везати исувиш е за њ у ињ ој препустити чак и ревдењ е уједињ ењ а, одн осно начинаистог. С ве је то утиц ало н а стратегију б орби ток ом Д ругогсветског рата, па и на М ојковачку битку, ш то ћу украткодотакнути.

П осле 1913, рат је био н еизбеж ан. Р усија ж ури уједињ ењ еС рбије и Ц рне Г оре, али „врло об азри во“ да не би изазвалапрерано А устрију. Т адањ и послани к С рбије у П етрограду,М ирослав С палајковић, реф ериш е 30. апри ла П аш ићу: „да м у

је пом оћн и к м и н и старства и н острани х по слова Р усије,Н ератов, изјавио : Русија ће прем а Ц рној Г ори водитиполитику С рбије и м и чекам о да нам г. П аш ић учини својп редло г". Р усији је треб ало ш то пре уједи њ ењ е двеју



64 Гласник С рпског историјско-културног друш тва “Њ егош "

краљ евина да би тим е изм ир ила Б угарску и С рбију. Д ругимречим а, да Ц рном Г ором и изласком на м оре надокнадиС рбији за оно ш то м ора дати Б угарској - оно из С ан С теф анаили, у најм ањ у руку, оно ш то П аш и ћ није хтео дати Б угарим апосле 1912. годин е. П аш ић је био посетио П етроградпочетком 1914. па послани к из Б ечајављ а П аш ићу, ф ебруара1914. да се у ди плом атским круговим а там о см атра: „да јесудби на Ц рне Г оре запечаћена, тј. ствар уједињ ењ а саС рби јом сврш ена“. У вези тог процеса, односно посетеП аш ића П етрограду, јављ а опет послани к С палајковић, да м у

је „у највећем поверењ у саоп ш тено / значи од руске стране / даје П аш ић п риликом бављ ењ а почетком 1914 при хватио тусолуц ију“. /Р еф ерат посланика у П етро граду од 12. августа1914./ Ш то значи, м ирењ е са Б угарском , где he по м ини струиностраних послова С азанову „Р усија све учини ти да средисрпско-бугарске одн осе“. А ли , слабо ће их средити, јерБ угарска he касније /6. септем бр а 1915./ п рећи на странунепри јатељ а и изиграти С азанова и П аш ића, који је због овогкри тикован и не сам о од војни х кру гова С рбије, нарочи то„аписоваца“.

За ову руску политику прем а краљ у Н иколи , који нијевиш е ,једи ни савезник“, какав је би о п осле Х ерцеговачкогустанка, и Ц рној Г ори , Руси ће користити краљ еву опозиц ију -бољ е рећи, она ће кори стити Русију. У Ц рној Г ори партијскиполи тички ж ивот тек је почео од 1905. када је у С рби ји биопреш ао у праву дем ократију. У Ц рној Г ори м ноги су и прекраљ а Н иколе поли тичко стањ е називали „плем енскадем ократи ја“ - владар и главари из поједин их плем енареш авали су све проб лем е. За врем е краљ а Н иколе плем енскиначин је продуж ен, али, п ри лагођен п ом оћу о дговорни х

м инистара, европском апсолутизм у, где је он б лагодарећихрабрости у рату и политичкој ведри ни , водио увек главнуреч. П очетак партијског ж ивота у Ц рној Г ори д овео је до„ бом баш ких аф ера“ и пр огон а. Г лавн а опо зиц ија јецр ногорска универзитетска ом лади на, чију „ин телигенцију“за то врем е др Р адоје В укчевић стављ а под знак навода, а којојје и сам при падао. Ц ентар јој је Б еоград.

О ва опо зи ц и ја и њ ена агреси вн ост пр оду ж ена језвани чн ом оп ози ц и он ом странком „клу баш а“, која јепостепено п релазила у руке „напредњ ака“, као и п ом енутом

ом ладин ом , чак и онд а када је постигнут споразум . Н аим е,под при тиском м еђународн е ситуаци је и ж ељ а Русије даизбегне рат, или га одл ож и, а и по њ еном утицају по стигнутјеспоразум о уједињ ењ у. 3 где је узет об разац уређењ а Н ем ачке.



М ојковачка битка

П о том е изм ењ ана су и писм а краљ а П етра I и краљ а Н иколеI. /И ст. институт нар. pen. Ц рне Г оре, А нд ри ја Л убури ћ иШ керовић: „П исм о краљ а Н иколе П етру I од 2. м арта, а краљ аП етра Н иколи I од 20. м арта 1914“/. Н о, ни то није би ло достапа се продуж ило са клеветам а и ин тригам а против краљ а ивладе у Ц рној Г ори, јер се у ствари први п лан С азанова,почетком 1914. већ ставио у покр ет и теш ко га је билозауставити . У пракси се од рази ло о др ж авати везу ради војни хпотреба, са звани чном Ц рно м Г ором , а стварно ради ти саоп озицијом , која је стварн ост будућности.

П ом енути став Русије прем а Ц рној Г ори - преко С рбије -појачаће нестрпљ ењ е они х елем ената у обе краљ евин е који субили за брзо уједињ ењ е, без обзира на пом енути спо разумкраљ ева, дакле, званичн ог става, и без об зи ра на м еђународн еодн осе, од н осно претњ е А устри је. Н о, д огађаји су серазвијали не у складу са ж ељ ам а и предви ђањ им а, па супотисли с дн евног реда и пи тањ е уједињ ењ а изм еђу С рбије иЦ рне Г оре, те су се звани чни на врху обе краљ евине по нуж дим ири ли са ситуаци јом . „Руски по сланик на Ц етињ у,О бн орски, већ 4. јул а 1914. годи не стављ а до знањ а српском

послани ку, „да се почети п реговори им ају прекинути“ (Н онису се са тим сви м ири ли - полузванични и н езвани чни).П рем а том е, и ствар уједињ ењ а, које је А устри ја чекала каопо вод за њ ен п оход на „исток“ и реш ењ е „источног пи тањ а“није виш е то. А устрија није дуго чекала погодан м ом енат инаш ла гајеу С арајевском атентату, 28.јун а 1914. Р атоб јави лаС рбији 28. јула, а оф анзиву почела 12. августа 1914. саП оћорековом балканском војском /5 . и 6. арм и јом иделови м а 2. арм ије /. Н а Ц еру од 15-24 августа и на К олуб ари-С увобору од 3-15 августа 1914. са П утниковом српском војском.

Н о, како су ове оп ерације српске војске би ле одбранбене-деф анзивн е, то се стало на п озиц ијам а од пре почетка рата, aнепри јатељ није потучен толико да буде избачен из рата.С лично he се до год ити и у Г алиц ији, где ће аустро-угарскавојска би ти тучена, али не и потучена.

О д п ом енутих арм и ја П оћор ек је издвојио 16. корпус заоф анзиву у С анџаку. П ротив њ е је С анџачки одред и У ж ичкавојска.

To је тем а данаш њ е прославе, као м али по м ен илиспом ени к, који п одиж ем о м и данас у им е О таџбин е - иако

далеко од њ е - они м а који се свесно ж ртвоваш е за спас браћепре 75 година на том е терену, којег сам и рани је пом енуо.

П ош то сам у горњ ем уводу, заправо, условим а под



66 Гласм ис С рпског »сторијско-културног друш тва "Њ егош ”

којим а је почела рат Ц рн а Г ора, а и С рби ја, био п одуж и, с

нам ером нагласка улоге Русије - ш то м и се чини нису м ногонаглаш аван и рани је - то ћу бити кр аћи у опису борби.П оготову када је ту и там о о том е детаљ исано. У оп и суја ћу сеуглавно м држ ати двојиц е учесника, пи саца Љ убом ираП олексића и Јеф та Р уж ића. О бојиц а ће окарактерисатиМ ојковачку би тку као п оследњ е борбе једне тром есечне биткена простору С анџ ака. П оделиће их у ф азе: Р уж ић у две, aП олексић у три. О писи су доста слични , сем ш то ће се Р уж ићвиш е држ ати они х борб и у којим а је сам учествовао и достауп отреби ти песнички стил, док he се П олексић држ ати строго

војни чког кратког сти ла^! опи са бор би у књ изи „Г ол гота иВ аскрс С рби је 1916-1918. Р уж ић је ову битку, и у вези њ е,оп исао у неколико књ ига, нарочи то у „И з истори је ратова Зетеи Ц рне Г оре“. Н о, пре него се осврн ем на ову битку, да вид им окако реагир а Ц рн а Г ора у војн ом и п оли тич ком см ислу и какосе из тог реаговањ а ф орм ира С анџачка војска и укратко њ енрад, који ће се заврш ити би тком на М ојковцу. О во поготовукада сам по куш ао изнети важ но ст С анцака кроз историју.

А устр и ја је 23. ју л а 1914. п о сл ал а С рб и ји он ајн епри хватљ и ви ул ти м атум . С рби ја је следећег дана

обавести ла Ц рну Г ору. И стога дан а краљ Н ико ла је сазваовладу којој је п редседавао. О длука владе од м ахје достављ енаБ еограду: „М и см о са вам а да дијелим о зло и добро. С удбинаС рбије је и наш а“ - каж е се у одлуц и. И стога дана, м ини старспољ них п ослова Ц рне Горе, П етар П лам енац, изјављ ујепослани ку С рбије Г аврилови ћу: „С рбија м ож е рачунати набратску и неограни чену наш у по м оћ како у овом судбоносномчасу за српски н арод, тако и сваком дру гом “. Д ва данакасније, јул а 26, регент А лександар ш аљ е краљ у Н иколидепеш у „и зраж авајући радо ст за брзу соли дарн ост“, а краљ

Н икола потврђује: „П он ос срп ског плем ена није доп устио дасе даљ е иде у попуш тан>у“. Д ок су се С рби из обе покрајин ереш или да се бране за опстанак, велике силе се груп иш у посвојим им перијални м ци љ евим а. Р усија, Ф ранц уска иЕ нглеска на страну С рби је против н ападача из Т ројног савеза:Н ем ачке, А устро-У гарске и И тали је, која ће наредне године,после Л он дон ског спор азум а /тајн ог/ изаћи и прећи у другиблок. Н еутралне Б угарска, Р ум уни ја, делим ич но и Г рчка.

О дм ах, још 24. јула, почињ у инциденти прем а К отору каовојни притисак А устрије на Ц рну Г ору, док уједно врш и и

политички п ритисак нудећи С кадар и повећањ е прем аА лбанији и Х ерцеговини као надокнаду за неутралност. Н о,краљ Н икола не чека, као ш то није ни раније у сличн им




пр ил икам а, и тачн о је знао ш та м у ко м исли, па је одм ахзатраж и о од српске владе: „да м у се пош аљ у упутства оправцу кретањ а операци ја војске“. Т акође, ни срп ска влад а aни В рховна ком анда С рбије нису оклевале, па су предлогкраљ а Н иколе узеле у расм атрањ е и већ 27. јул а, тј. један данпре објаве рата, састави ли пред ло г „о садејству црн огорскевојске у предстојећем рату“ . В лада Ц рне Г оре је од м ахпр истала: „п ри стајем о на пр едлог С рпске владе да им ам озаједни чки генералш таб, као и један п лан. Т ај план ж елим ош то пре“. / Ц рн а Г ор а за вријем е П рвог светског рата - односиса С рби јом , стр. 14, од већ пом ену тог пи сца др Ш керовића/.М еђутим , тај план није дош ао од м ах, па су црногорскеједин ице већ биле у оп ераци јам а када је п лан дон ео ђенералБ ож идар Јанко вић 8. августа.

О д ин тереса би било н апом енути реф ерат послани каГ аврилови ћа од 30. јула, 1914. П аш ић у, по водом заједни чкеком анде.. .„да м у је м ин истар ин острани х послова П лам енацизјавио: да треба чувати осетљ ивост краљ а Н иколе у погледуВ рховне ком анд е те да се у Ц рно горску врховну ком андупош аљ у два или виш е оф иц ира, који ће и м ати главну улогу,

тако да ће Ц рн огорска врховн а ком анда врш и ти заповестиС рпске врховне ком анде. А из Ц рне Г оре треба упутитиМ итра М артин овића у С рпску врховну ком анду, те на тајначин Ц рн огорц и н еће и зледати као прости н ајам ни ци “.

М обили заци ја ц рн огорске војске већ је б ила готова 2.августа, м ада су борбе већ почеле и пре ijo ra прем аХ ерцеговини и од П љ еваљ а. С купш тин а сазвата за 2. август1914. од об ри ла рад К раљ а и В ладе, па послала поруку српскојН ародн ој скупш тини : „... да је свака душ а у Ц рној Г ориготова прин ијети и последњ у кап крви на ж ртвени к српске

слободе и независности“. П етар П лам енац ум есто разговорао прош ирењ у ц рногорске границе даје 5. августа звани чнуноту аустри јском послани ку у којој објављ ује рат А устро-У гарској, ум есто н еутралности. Д акле, неспрем на Ц рн а Г ораобјављ ује рат ради од бр ане заједнички х интереса. Д ан каснијеи проклам аци ја К раљ а Н иколе н ароду, која је по својојсадрж ини једи нствена, па је ретко којег писца који се бавиоистори јом наш ег народ а а да је није пом енуо. У изводу гласи:

„... Ц рногорци! С удбоносни час је куцнуо! Ц рнож ути

барјак, који од давни х врем ена као м ор а пр итиска душ ујугословенског народа, развио се, да тај н арод уни ш ти, дањ егове слободн е представни ке, С рбију и Ц рну Г ору прегази.

У зм ичући пред најездом силн ог О см анлије, Југословени




су се п ри лагођавали силној А устрији, да се са њ ом заједноодуп ру н ајезди са И стока. О ни су код њ е траж или спасж ивота, а наш ли гроб своје слобо де... Д рж ала их је као бедемразјарен ом А зијату... За све то А устрија је захвали лаЈугословенсству, роб овањ ем и паклени м сијањ ем раздо рам еђу бр аћом , заш то је чак и цркву као средство узи м ала...Н осиоц и црн о-ж уте боје чупали су и иш чупали срце С рбин у -дивну Б осну и Х ерц еговин у. .. Ц рн огорц и ! А устрија јеоб јавила рат н аш ој др агој С рбији, об јавила га је нам а,об јавила га је С рп ству и ц елом Југословенству... К рв се лијена Д унаву, С ави и Д ри ни ... па сад - које јун ак, на оруж је! К ојејун ак н ека слиједи кор аци м а два стара српска краљ а; дагин ем о и крв при ли вам о за једин ство и слободу златн у...“П роклам ација у целости о дш там п ан а је од Ј. Р уж ића у књ изи„Ц рн а Г ор а у рату 1912-1918.истр. 92.

П о пр воби тном плану главне снаге су управљ ене прем аХ ерцеговини, 25 батаљ он а, и за одбрану Л овћена 21 батаљ он,прем а А лбанији 23 батаљ он а, а у С анџ аку доста слабуП љ еваљ ску ди ви зи ју, ко ја је сем Ш аран ско-језерскогбатаљ он а била састављ ена из љ удства тога краја до ста

неискусна за веће борбе. О сновна зам исао: ш то дубљ епродр ети у Х ерцеговину, побун ити је, која је и тако једва точекала, са до бри м делом м услим ана, вољ ни х да се борепротив А устро-У гарске, сити католич ког терор а, ш то јеизраж ено било К алајевом поли тиком после Б ерлин скогконгреса. О датле, из дубљ е Х ерцеговине прем а Д убровни ку, aон да са Х ерцеговцим а прем а С арајеву. О вај је план рађен успоразум у са Ф ранц узим а још од м ах у почетку сукоба, пренего је делегат српске В рховне ком анде, ђенерал Јанкови ћ,дон ео заједнички план. „К раљ Н и кола је заиста м ислио на

заузим ањ е К отора и Д убровн ика па је посетио ф ранц ускогпослани ка на Ц етињ у у том е см ислу, тј. доби јањ а сарадњ еф ранцуске ф лоте. Ф ранц уски адм и рали тет је био уш ао упроучавањ е тога п оду хвата и начелно га п ри хвати о“ / Н иколаШ керовић: Ц рн а Г ор а за вријем е П рвог светског рата, стр.18./ Ф ранц уски адм и рали тет је био п ослао адм и рала Б оне наЦ етињ е п овод ом тога. Заин тересовани су били и Е нглези.Д обри м делом и ђенерал Јанковић када је дош ао у Ц рнуГ ору, као делегат. И за неш то виш е од м есец дана /д о 14.септем бра 1914./ ди п ло м ати ја је ради ла даразб и јету нам еру,

и успела је. М ада су и касније Ф ранц узи истиц али важ ностзаузим ањ а К отора п а је „војни аташ е у Р им у говори о српскомпослани ку М ихаиловић у, истичући потребу непосредногспоразум а Ф ранцуске и С рбије. П аш ић је пи тао В рховну




ком анду, али је ова од би ла пр едлог“ /исти извор као горепом енути /. К оји су разлози за одбијањ е плана? Руси суверовали д а ће А устро-У гарска пасти у Галици ји, евентуалнопадом С арајева од стране Д ри не, тј. уд аром српске војске. Toје веровала и В рховна ком анд а С рбије. Р уски представни цина Ц етињ у, војни и политички , нерадо су гледали Ф ранцузе наЈадрану . Н ије би ла одуш евљ ена ни И талија. Р уси су даљ есм атрали да веза краљ а Н иколе са Ф ранц узим а и Е нглезим а иевентуално заузим ањ е градова по Д алм аци ји и Х ерцеговинињ иховом пом оћу било би противно словенским ин тересим а.

To би м огло да значи и прош ирењ е Ц рне Г оре у случајууспеха; у крајн ости и п ор ем ећај створен и х услова зауједињ ењ е С рбије и Ц рне Г оре. И , обазриви П аш ић неискљ учује такву м огућн ост, па саветује послани ка на Ц етињ уГ аврилови ћа: „За м ир на југо-истоку и у Е вропи новојпотребн а је једн а јака држ ава п од којом ће стајати свепокрајин е у једн ом или др угом обли ку. За ту идеју требазадоб ити ф ранц уског и енглеског заступн ика или п осланика“.П ош то је за ту идеју била Р усија, која бије главну би тку, тоније било теш ко задоби ти и ф ранц уско м и н и старство

спољ ни х п ослова. Т ако је план п роп ао и п роузроковаонем огућн ост снабдевањ а и глад н арод а и војске у Ц рној Г ори.А глад је б ила већи непријатељ него и стварн и непри јатељ -аустро -угарска арм и ја. Т ек траги чн и д огађаји 1915/16.показаће коли каје греш ка учињ ена. А м ож есе зам ислити ш таби значиле луке Д убровн ика, К отор, С кадар, као и остале дужА лбанске обале, 1915/16. у рукам а савезника. Н о, 1914, кадасе ово реш авало, н арочи то после Ц ерске битке, ко је м огао дапредвиди 1915/16. П оготову када су савезни ци С рбије билијачи у љ удству за 88 дивизија 4.

П ош то је генерал Јанко ви ћ 8. августа 1914. стигао наЦ етињ е, у својству делегата В рховне ком анде С рби је сапл аном операција, то га је краљ Н икола им еновао заначелни ка ш таба Ц рн огорске врховне ком анде, а себе језадрж ао као врховн ог ком андан та - сигурно по већ рани јимдо говори м а обеју влада, ш то сам овлаш дотакао. С ађенералом Б ож идаром Јанковићем дош ли су: пуковнициП етар П еш ић и Боривоје Н еш ић, као и п.пуковници Љ убоМ ихаиловић и ђорђе П алигорић. О д Ц рногорске вдховнеком анде од ређен је ди визијар Јово Б ећир као делегат кодС рпске врховне ком анде. Т им е је једи нство ком андовањ азаврш ено. П ош то је и поли тичко једи нство - изм ена пи сам адва краљ а - утаначено то је и уједињ ењ е де ф акто билоостварено тада. П о плану који је дон ео Јанкови ћ треба



70 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

одреди ти 2/3 црн огорских снага за операције у правцу Б осне -циљ С арајево и десни бок аустро-угарске војске прем а С рбији.К ако је В рховна ком анд а С рбије см атрала да Ц рна Г орам ож е да м оби ли ш е око 30,000 то је прво рађено по том еплану. А ли како је Ц рна Г ор а м оби ли сала око 45,000 и већ наф рон товим а, то се око тог виш ка подуж е расправљ ало, где дасе употреби.

С ада је ком анда а и војска пр еф орм ирана:В рховни ком андант црн огорске војске К раљ Н икола,

Н ачелни к ш таба и делегат В рх. ком анд е С рбије ђенералБ ож идар Јанковић,Н ачелник О перативног одељ ењ а пуковник П етар П еш ић.

П о новом плану , главна ори јен таци ја деловањ ацрногорске војске је С анџак-Б осна, ум есто д осадаш њ егХ ерцеговачког и Л овћенског, који he п остати деф анзивн и.Д ве трећине те војске ф орм ирају се овако:

С анџачка војска: ком андант сердар Јанко В укотић,дотадањ и начелник ш таба, а њ егов начелник ш таба ком анди рП етар М артин овић, ком андант артилерије М ило М атановић.

Једин иц е: П рва санџ ачка дивизија - ком андант пука Л укаГ ојни ћ, бригадир ,Д руга санџачка дивизија - ком андант М аш ан Б ож овић,бригадир,Р езер ва: К о л аш и н с ка б р и гад а, к о м ан д и р М и л ошМ еденица.

Н апом ена:П ор ед редовне артилери је у саставу ди визија С анџачкој

војсци је п ослато још 7 батерија из С рби је са врло стручн им

особљ ем , од којих је после би ло н еколико ђенерала.У ку п н ајачи н а ове војске је: 14,636.

Д а би се дош ло до одређене првобитне квоте од 2/3посебно је ф орм иран Д рин ски одред, јачин е 6,243 војни ка,тако да ц елокуп на снага црн огорске војске за операцију п рем аБ осни у по четку и зн оси 20,879 војн и ка. О вде требанапом енути да је Д рински одред био директно п од В рховномком анд ом црногорске војске а не С анџачке, због слаби хлични х од носа ком анданта Д рин ског одреда диви зијераМ итра М артиновића са сердаром В укотићем .

С анџачка војска при куп иласе код П љ еваљ а, 13. августа, иса У ж ичким одредом преш ли у оф анзиву против 16. аустро-угарског корпуса и доп рли до ли ни је В ласеница-С арајево.Б итком на Г ласин цу, 26. септем бра - 8. октобр а, ова оф анзива




је пр оп ала, па су се оба од реда, уз знатне губитке /С анџачкавојска: оф иц ира 17 и војни ка 468 м ртвих , а рањ ени х оф иц ира33 и војника 1203 - В ој. ист. ин ст. Ц .Г . стр. 197/ м ор алавратити на десну обалу реке Д рин е око В иш еграда. О д тада падо нем ачко-аустри јске оф анзиве, октоб ра 1915. владазатиш је- полу-рововска војна на целом ф рон ту па и на С анџачком .Једин о артилериска бом бардова-њ а на Л овћенском ф ронту.У м еђуврем ену, пр ом ена у снагам а зараћени х блокова:Б угарска при лази 6. септем бра Н ем ачкој и А устро-У гарској,а И тали ја пре тога, 26. апри ла потписује спор азум са сил ам а

на стран и С рби је и 23. м аја 1915. објављ ује рат А устро-У гарској.

И зм еђу С рбије и Ц рне Г оре полузвани чн е трзавиц е 5 ивојне и п олитичке природе, које нису пр естајале ни токо мкритичних дана, м ада у м ного м ањ ем обим у. У том врем енуп ојачан и су од ред и ц рн огор ске војске „о д ређен е закоопераци ју са н аш ом /срп ском / војском на 29,000“, по изјавиделегата В рховне ком анде С рбије, пуковника П етра П еш ића,те је бар та трзави ца око уп отребе 2/3 црн огорске војске

престала. А ли , оно ш то је би ло најочајније, од краја 1914. допочетка окто бра 1915, тј. д о нем ачке оф анзиве то је да нијебило реш ено, бољ е рећи није м ного ни реш авано , снабдевањ е.И оно ш то је било предузим ано то је би ло тако да се ни ум ирн о доб а не би м огло спровести. Због тога и страш на

глад. 6

Г ерм анска оф анзива на С рби ју почела је 6. октоб ра 1915,под ком андом м арш ала М акензена, са нам ером да пресечеС рбију негде на линији Н иш -К раљ ево-В иш еград. А северноод те ли није биле су и главн е снаге С рбије. С анцачка војска

држ ала је ф ронт на Д рини од уш ћа Л им а у Д рину до Ш ћепан-пољ а. Њ ена Д оњ овасојеви ћка бри гада н алази ла се у саставуУ ж ичке војске на полож ају од уш ћа Л и м а у Д рину доВ иш еграда, а даљ е северно остали део У ж ичке војске. Н аовом делу ф рон та непријатељ је преш ао у оф анзиву тек 21/22.октобра 1915, са 62. диви зијом а м ало касније и 19. корп усом ,када су српске трупе одступ ле и са севера и са стока, јер је иБ угарска са две снаж не арм и је13 /14 октоб ра н апала на целомф ронту без објаве рата. Р азлог за овај закаснели напад 62.дивизије, да у садејству са бугарским нападну са бока и у

позадин у одступајући х српских једин ица и пресеку прем агорњ ој зам исли м арш ала М акензена.

О д тада, 21. октоб ра 1915, у ствари почињ е и М ојковачкаби тка. О на је почела када је С анџ ачка војска доб и ла улогузаш титнице српске војске у одступањ у. И збо г успеш но



72 Г ласни к С рпског нсторнјско-културног друш тва “Њ егош ”

заврш еног задатка запаж ена. В одила се углавном напро стору С анџ ака и врати м а Ц рне Г оре и трајала пуна трим есеца - све до 21. јан уара 1916.

Ја ћу се у опи су држ ати двојице учесни ка у бо рб ам аС анџ ачке војске од њ еног стварањ а до сврш етка на сам омМ ојковцу. A то су Јевто Руж ић и Љ убом ир П олексић -обојиц авојни п исци. Ш то значи, п онављ аћу већ речено. И саразлогом : не сам о да сачувам о н еш то ш то је било велико,него и понеш то научим о. Р уж ић дели би тку у две, а П олексић утри ф азе. Руж ић песничким стилом , док П олекс^ћ чисто

војни чким . П рва ф аза трајаће од 21. октобра до 16. новем бра1915, када се војскаиз С рбије концентри сала на К осову. Д ругаће трајати од 16. новем бра до 17. децем бра 1915, када ће војскаиз П ећи одступи ти кроз капи је Ц рне Г оре. Т рећа ф аза од 17.дец ем бр а до 21. јануара 1916, када ће српске арм ије бити уалбанским лукам а. О овим ф азам а м ало детаљ а.

К ада је аустро-угарска 62. дивизија напала и почелаМ ојковачку би тку, С анџ ачка војска која је но сила главнитерет заш титни це, и м ала је 39 батаљ он а/бат. око 5-600/ и 54топа, од којих 7 батерија п ослатих раније из С рби је. Њ енаД оњ овасевичка бр и гада остала је у саставу У ж ичке војске.Н епријатељ је преш ао Д рину н а ф рон ту ове бри гаде, која јеи м ала знатне губитке, м еђу којим а и ком андан та Љ еворечкогбатаљ она. Н ачелник ш таба црногорске В рховне ком андеизвестио је српску В рховну ком анду о том е прелазунепријатељ а, а она је одговорила: „А ко- би непријатељпредузео надирањ е у С анџак, настани те свим силам а да сезаустави , јер би по нас правац ка Н овом П азару био уданаш њ им при ликам а осетљ ив и опасан“. О пасан је био тајправац јер су Бугари прекин ули п ут ка С олуну заузим ањ емВ рањ а 16. октобра и С копљ а 22. октобр а 1915. У сличномсм ислу и П етар П еш ић, начелник ш таба црн огорске војскенагласио је важ ност тог пр авца ко м анд анту С анџачке војске,и да се тај правац затвори. С ердар Јан ко је подели о својувојску на две групе: С анџ ачку дивизију п од ком андо м М илаМ атановића и К осовски одред Л уке Гојнић а, који је сајачи н ом од 12 батаљ он а и 18 топо ва и м ао да затвори тајправац прем а Н овом П азару, односно на десној обали Л им а.С анџачка ди визија задрж ала се на левој обали Л и м а. Г ојнић јепредузео да изврш и задатак и п овео своје јединице у крваве

окрш аје са знатно већим непри јатељ ем на поло ж ајим а одЛ им а до Д обруна, Ц рног В рха-Д ринско, углавном на целомпростору од уш ћа Л им а до Р удог. У ж ички одред се повлачипрем а Западној М орави, а Д оњ овасевичка бригада у правцу



М ојковачка би тка 7.1

А риљ а. За К осовски одред ситуаци ја озбиљ но угрож ена паком андант С анџачке војске сердар Јанко наређује повлачењ епрем а П рибоју. М еђутим , ком андант К осовског одреда,бригадир Г ојнић, н а своју ин иц ијативу п редузим а против-напад против 62. дивизије аустро-угарске, ојачане бри гадомпуковни ка Зубера и 31. октобр а разби је и поврати до С ухеГ оре, наносећи знатне губитке: 1,100 погинули х, рањ ених изаробљ ени х, као и једну ком плетну батерију. /Г ол г. и В аскрсС рбије - Љ . П олексић/.

Н ије и зостала ни краљ ева п охвала: „Х рабри м соколови-

м а К осовског одреда за јун ачку п обеду и звојевану на дан С в.П етра Ц етињ ског“, па бож јом п ом оћу верује у крајњ у српскупобеду. Н о и та победа, иако је послуж ила краљ у да њ омхр абри војску, гладн у и неопрем љ ену, д а истраје, врло јеприврем ена. С рпска В рховна ком анд аје исувиш е забриж енан ам ерам а непри јатељ а да преко С анџ ака п ош то-пото затворипут одступањ а прем а К осову то траж и од црн огорске В рховнеком анде да се на одб рани Д рине оставе најнуж ни је снаге, aглавна снага употреби за одб рану правца: П ри бој-Н овиП азар. Т у се наглаш ава: „даје засрп ску војску тај п равац кр оз

С анџак најосетљ иви ји, који треба осигурати пош то-пото,иначе све је изгубљ ено“. /Зап иси за август 1936 стр. 118/.

У ж ичка војска се и даљ е повлачи п рем а Ч ачку aВ асојевичка бр игада прем а О вчару и планин и Јели ци те су иправци од У ж ица и од П ож еге прем а К окином Б роду-Јаворуи С јени ци остали отворен и. To је непри јатељ уочио и својуоф анзиву окренуо са тога правца. У ту сврху врш и сепрегруп исавањ е снага непријатељ ских око Западне М оравеизм еђу 2-7 новем бра, а правац је У ж иц е-К окин Б род-Н овиП азар. И српска В рховна ком ан да уп озорава на то

црн огорску В рховну ком анд у, п а траж и да С анџ ачка војсказатвори тај правац. А тај правац је у ствари и дод и р изм еђусрпске и ц рногорске војске, ш то је непри јатељ још од сам огпо четка рата увек им ао на ум у прод и рањ а, одн оснораздвајањ а истих, у овом случају П рве арм ије и С анџ ачкевојске. П рем а том преф орм ирањ у аустро-угарске снаге из 3.арм ије им але су задатак: 62. ди визија и даљ е да напада одВ иш еграда, a 19. корпус од У ж ица прем а Јавору и Н овомП азару и на реци И бру да пресече српску војску.

П рем а горњ им снагам а, а прем а добивеном наређењ у одн ачелни ка ш таба црн огорске војске п уковн ика П етраП еш ић а, да се тај правац обезбеди, ком андант С анџ ачкевојске 5. новем бра 1915. пр еф орм ира своју војску.



74 Г ласнн х С рпског исторнЈско-културног друш тва "Њ егош '

- О дбрана снага на Д рин и око 8 батаљ он а, врло слаба;- О перативна снага - главна снага: Јаворски одред,

конандант бригадир П етар М артин овић, на Јавору. К осовскиодред, ком андант Л ука Г ојни ћ од В иш еграда до К окинаБ род а. П рва снага и м ала се супротставити 19. корпусу, aдруга 62. ди визијом ојачаном груп ом пуковн ика Зубера.

О д 7. новем бра па до 16. но вем бра Руж ић то назива д е в е т к р в а в и х д а н а . /стр. 448 пом енуте књ иге/. Ц елагореп ом енутаснага аустро-у гарска је у снаж ном залету. Т е крваве борбе суоко К окина Бро да, К арађорђевог ш анц а и на Јавору.

К од К арађорђева ш анц а две непријатељ ске бригаде,„Ш трајт“ и „Ш улц“,н ападају Л овћенску бригаду. П олож ај јетри пута губљ ен и повраћан и 8. н овем бр а остао у рукам аЛ овћенске бригаде. К ада је чуо о овим окрш ајим а сердарЈанко јури од П ријепољ а саједин ом резервом - К олаш ин скомбр и гадом - а он се увек наш ао там о где је најкри тичн ије, пастиж е на Јавор 10. новем бра.

Н ије м ањ а бор ба ни око К окин а Б род а, где је групаР ајнера са 11 батаљ он а и 6 ескадрон а коњ иц а /под аци поР уж ићу/ напала К учкобратони ж ићску бригаду. О ва јесачекала н епри јатељ а до јур и ш ног о дстојањ а а да није ним етка опалила, а онда јури ш и кркљ анац /а то је била инајвећа тактика Ц рн огораца, почев од И вана Ц рн ојевић а, aнарочито за врем е владика-владара и војн и ка/. С игурно д а јеби ло велики х губитака на обе стране. Б ри гадаје зароби ла 3оф иц ира и преко 200 војни ка. Н ије м ањ а бо рба ни на ЈаворуЈаворског одр еда против групе ђенералаС орсића.Т адасердарЈанко и звеш тава црногорску В рховну ком анду: „Залож ио самсе сав. В иш е нем ам резерве. У чини ћу све ш то човек м ож еучини ти д а спречим непријатељ у надирањ е преко Јаво ра“./Зап иси за септ. 1936. стр. 174/. Т их дана уж урбан о су сеприкупљ але српске арм ије на К осову , а кроз Р аш ку пр олазиојош знатан део јединица, па је и сваки дан одб ране био одсудбон осне важ ности. И војкиц и су се заиста борил и и билиреш ени рађе да сваки погине н его да проп усти н епри јатељ а иостави српску војску у клоп ци, ту недалеко од њ их. Т ада је ипала она чувена одлука, наредба ком анди ра Ш ћепанаМ ијуш ковића, када м у је рапортирано д а чете у првомбор бено м реду н ем ају виш е м униције, а он им је одговори о:„И м ате бајонете, им ате кундаке, боди те бајон етим а, туцитекунд аци м а, а о повлачењ у не м ож е бити ни речи“. И тако сесам о м огло издрж ати тих н еколико критични х дана до 16.но вем бра, када су и последњ е српске трупе напустиле Р аш купр ем а К осову - када се на око 3,500 војника Јавор ског одреда



М ојковачка битка >5

сручиле 4 бригаде групе С о р с и ћ а . П о П олексићу, борбе су билетакве да је бројно стањ е батаљ он а пало на бројно стањ е чете/исто, стр. 53/. П а када данас уп оредим о то пож ртвовањ е, туреш еност, ту схваћеност заједни чког циљ а и ин тереса, тузаједничку соли дарн ост срп ства из обе ондаш њ е краљ евин е саон ом борбом из К раљ евин е Југославије, па и из четни чкихборби где се често иш чекивало да нам велике силе реш епр облем , од носно донесу победе, изгледа нам да см о билим алене писм ене слам ке без крви и м иш ића. П исм ене слам кекоје су знале ш та је ради о К лаузевиц , М олтке, Н еј, Н аполеон

са велики м арм и јам а, а ни см о учили како је В ладика Д ани лопобеђивао д есет пута већу војску, како су побеђи валиК арађорђе, М илош , С инђелић, В ладика П етар I, па од књ азаД ани ла и Н иколе, затим славне српске војводе са регентомА лександром . С ве је то било реш ено да погине - јер како бидругачије и м огли победи ти. Т ако су се заиста пон аш али и овихероји из С анџачке војске /практи чн о две м ањ е ди визије/ одГ ласинца па до Јавора, а нароч ито од 21. октобра 1915. до 16.н овем бр а 1915, када је наређено п овлачењ е и кадасу арм ије изС рби је биле на К осову пољ у и предузеле 17. н овем бр а неуспео

покуш ај пр одо ра кроз К ачани чку клисуру ради п родо рапрем а С олуну и састављ ањ ем са ф ранцуском арм ијом .

To је у ствари и прва ф аза операције С анџ ачке војскевезане за М ојковачку битку. О ва ф аза по м ом е м иш љ ењ у јенајвиш е уради ла за спасавањ е српске војске при повлачењ у,виш е него он а која се при пи сује М ојковцу, од носно б орб и нањ ем у. Д а она није била тако од лучн а и очајни чки се бори ла,м огло би доћи д о пресецањ а одступниц е изм еђу К раљ ева иК осовске М итровиц е. А дотле, та м ала С анџ ачка војскаизгубила је преко 3,000 војника и знатан број оф ицира, да би

после М ојковачке битке /у уж ем см и слу/ тај број преш ао4,000, дакле, виш е него једну четвртин у. Т ај део М ојковачкебитке трајао је од 21. октобра до 16. н овем браи и м аоје ф рон тод Ш ћепан П ољ а до Јавора, близу 160 килом етара. Ш то јесам о м огао да одрж и сердар Јанко веш тим м аневровањ ем , aш то ће чинити и у наредни м ф азам а борбе.

П осле неуспелог покуш аја пр одо ра кроз К ачани чкуклисуру, по иницијативи војводе Б ојови ћа, 17-21 новем бр аконцентрисана војска на К осову и М етохи ји и м ала сеповлачити. Једин и пут кроз врлети А лбани је и Ц рне Горе.С рпска В рховна ком анд а дала је и ди рективу 25. новем бра.П реко Ц рне Г оре повлачило се око 100,000 војни ка, и добардео избегли ца поред тога. С анџ ачка војска и м ала је садасам аод 16. новем бр а па до 1. дец ем бр а 1915. тј. од Јавора и од



76 Г ласник С рпског историјско-културног друпггва "Њ егош ”

Г ораж да и Ф оче да спречи непријатељ у пресецањ а путева,капи ја за Ц рну Г ору - код М ојковца, Б еран а и А ндри јевице.О д 1. до 12. децем бр а то ће чини ти уз садејство Д ри нске иД унавске дивизије II п озива, а после тога оп ет сам а. И те суборбе би ле исто крваве и у одступањ у са чуке на чуку и савеликим ж ртвам а, јер је непри јатељ им ао ци љ да пресечеодступ ајућу српску војску од П ећи на по м енути м капи јам а - aто је треће предвиђено пресецањ е: прво ли ни ја Н иш -К раљ ево;друго испред К осова и ово треће код М ојковца и Б ерана, докhe последњ е пресецањ е од Л овћенско-пр им орског ф ронта,

пресећи и ову храбру С анџачку војску.О ва друга ф аза трајалаје од 16. новем бр а до 17. дец ем бра

1915, када је организован а нова од бр анб ена ли нија напо м ену тим капи јам а, одн осно Б и тка на М ојковцу, п озн атакао таква у н ароду. С анџачка војска је и у овој другој ф азиод и грала нам ењ ену улогу са успехом . З адрж ала јенепри јатељ а пуних 30 дан а на простору /непуни два данахо да/ по дубини узаном али по ш ирини доста великом одН овог П азара до Ш ћепан П ољ а. Т им е је ом огући ла српскојвојсци повлачењ е од П ећи и да се 17. дец ем бра нађе на путу од

А ндријевице до П одгорице и С кадра. О д П ећи за Ц рну Г орупочела је одступ ати 1. дец ем бра 1915: О дб рана Београда, I и IIА рм ија правцем : П ећ-Рож аје-Б еране-А ндри јевица и даљ е заП одгори цу ; a II арм и ја кроз Р уговску клисуру-Ч акор-А ндри јевица и даљ е за П одгори цу и стим путем као и првагрупа, пош то др угог пута није било.

Д а би се заш титила даљ а несм етана повлачењ а кроз Ц рнуГ ору, ком андант С анџ ачке војске доби о је наређењ е одначелника . В рховне ком анде Ц рне Г оре, пуковни ка П еш ића,17. децем бра: „И здајте најстрож ије и најенергичније наређењ еда се наш и полож аји н а Т ари м орају бр ани ти најодсудни је идо последњ ег човека“ /В елики р ат С рби је кн>. 13 стр. 345/.О вако одсудно наређењ е је нагласило да је М ојковацн ајодсудн ији д ео ф рон та да би се м огло о безбеди тиодступањ е пр ем а П одгори ци храбре али и зм учене, гладне ибосе преполовљ ене српске арм ије, која је из П ећи кренула са 4-5 об рока, а уз пут не м ож е наћи ни један кроз крајеве који итако скапавају од глади. Т а наредба П еш ића о важ ностипол ож аја на Т ари идентична је са наредбо м главно ком анду-јућег ком анд анта аустро-н ем ачких сн ага М акен зен аком анданту операци ја прем а Ц рној Г ори и Јадран ском м ору,где м у скреће паж њ у „особи ту важ ност подручја Б еране-А нд ријевица-М ојковац. Зато се К евеш ж урио да та м естазаузм е пре него српске арм ије туда прођу. И да С анџачка




војска није ради ла оно ш то је ур ади ла, српске арм ије би сенаш ле у бези злазн ом полож ају.

А ли, уколико се ђенерал К евеш ж урио и сердар Јанко сеж урио да њ егову (К евеш еву) нам еру спречи, да полож ајеодб рани и да се и ту „одуж и С рпству за увек“.

За горњ у одбрану територи ја је би ла ш ирока - пр ем анам ери н адирућег непри јатељ а - од Ч акора преко Берана иМ ојковца до Ш ћепан П ољ а /преко 200 км . / . К ада се С анџачкавојска п ри куп и ла на по м енутој ли н и ји за од бр ану 17.децем бра „и м ала је 16,000 војн и ка, 55 топ ова и 32

м и траљ еза./И сторија ратова Ц рне Горе, стр. 665 од М .Ш урбатовића/.

К ом анд ант С анџ ачке војске поделио је одбранбенули нију н а секторе, д а свако плем е бран и свој крај, свој сектор,и прем а важ ности сектора снагу за исти. Н ајваж ни ји секторибили су М ојковац и Б еране, па је прем а њ им а и непријатељодр едио јаче снаге. С ектори су подељ ени овако:

- Ч а к о р с к и о д р е д п о д к о м а н д о м к о м а н д и р а Р а д о в а н а Р а д о в и ћ а

и м а о ј е д а б р а н и п о л о ж а ј е н а Ч а к о р у и п л а н и н с к и м в е н ц и м а

који су затварали Р угову, д акле да затвор и правац П ећ-

Ч акор-А нд ри јевица куда је н ади рала једн а б ри гада аустро-угарска и од ред А рн аута. Јачи н а одреда једн а ојачанабригада.

. В асојевићки одред под к ом андо м војводе Л аки ћаВ ојводића им ао је да брани капију на Л им у код Б еран а однепри јатељ ске 59. ди визије и једн е бри гаде из 53. дивизије којесу нади рале од Н овог П азара. О вај од реди м аоје две бригаде:Г орњ овасевићку под ком андом ком андира У рош а ђукића иД оњ овасојевићку под ком андом ком анди ра М ила С аичића./О ва је бр игада била у саставу У ж ичке војске па је почетком

децем бра враћена у С анџ ачку војску/.

О дб рана м ојковачке капи је п ри п ала је ком анд антуС анџ ачке дивизије бригадиру П етру М артино вић у, чијуглавну снагу на овом поло ж ају чини К олаш ин ска бри гада одпет батаљ она ком андант М илош М еденица. П оред овебригаде, у саставу ове одб ране су: У скочки б атаљ он и двабатаљ он а регрута. У купн а снага одбране око 3,800 војника ичетири пољ ске батерије.

Н а ову од бр ану нападају и главне снаге 62. ди визије,

ојачане са бри гадом „Ш варц“, од П љ еваљ а и Би јелог П ољ а.- Т арски одред брани ће прелаз преко Tape од Ш ћепан

П ољ а до М ојковца. С наге одреда три ојачане бригаде:




Б јелопољ ска, П љ еваљ ска и С анџ ачка. Н епри јатељ је прем а

том е сектору упутио одреде пу ковни ка В учетића иВ укадиновића са дело ви м а 53. дивизије. /О ва је ди визија изсастава 8. аустро-угарског корпуса који је им ао два задатка:да са горе пом енути м снагам а заузм е Б еране, а са 57.ди ви зи јом из ђако ви ц е п род ре у С кадар и одсечеодступницу/.

Ц елокупн е непријатељ ске снаге пред М ојковачку би ткубиле су 43,000 бораца и 155топова. / Ј. Руж ић: Гласни к С И К Д„ Њ егош “ Бр . 5/

П о овако схваћени м нам ерам а противни чких страна

отпочела је трећа ф аза М ојковачке битке: заш тита одступањ асрпске војске кроз Ц рну Г ору, и ли бо рбе на сам и мМ ојковачким поло ж ајим а од 17. децем бра до 21. јану ара 1916.

ђен ерал К евеш наредио је опш ти н апад на Ц рну Г ору 17.децем бра 1915. на свим сектори м а сем Л овћенског. Н аХ ерцеговачком ф рон ту и м ао је зн атн ог успеха, па сум обилисани ђаци, проф есори, чиновниц и и све ш то је м оглодрж ати пуш ку. Н а М ојковачке полож аје истог дана напала јеједн а бри гада из 62. дивизије, али је одб ивена у противн ападу .П осле пет дан а напала је исте полож аје 205. ојачана бр и гада изаузела скоро све важ не полож аје: У лош евин у, Б ојне њ иве иР азврш је све до Б акарн ог гувна, последњ е отпорн е тачке.К ада је то чуо ком андан т С анџачке војске наредио је противнапад, ш то је ком андант К олаш инске бригаде М илошМ едени ца предузео, те у једн одн евно ј борби /23. децем бра1915./ н епри јатељ је био разби јен и у пани ци беж ао низш ум овите стране прем а реци Л епеници , остављ ајућипогин уле на бојиш ту. У извеш тају који пиш е ком ан дантК олаш ин ске бригаде ком анданту дивизије П . М артин овићустоји: „Јуначким пр отивн ападом и заобилаж ењ ем , послеупорн е борбе непри јатељ је слом љ ен и у највећем нередуодбачен на Бојну њ иву. М ртвих н епри јатељ ских војни ка им ам аса, као и заробљ еника. Н аш их губитака им а приличанбр ој“. Д ан касније ком андант ди визије П етар М артинови ћјављ а сердару В укотићу „д аје непри јатељ на бојно м пољ у свогдесног крила оставио 500 леш ева, заробљ ен је један оф иц ир и60 војни ка. Д рж ањ е К олаш инске бригаде је за похвалу“ ./В елики р ат С рби је књ . 13 стр. 388/. О вај п одухват јепохваљ ен од К раљ а Н иколе као и снаж на одбрана Т арскогодреда. П осле овог неуспеш ног под ухвата да разби је на м акојој тачки С анџ ачке војске - чак се и у Х ерцегови ни стањ епо правил о - непријатељ је после 23. дец ем бра прегруп исаваоснаге за нови удар који ће уследити 5. јануар а, с н ам ером да сецрн огорске снаге потуку, те да се К евеш ове ди визије сретну




код П одгори це или С кадра / у садејству 57. ди визије од

рјакови ц е/ и пресече свака од ступ н и ц а војсци из обекраљ евине. Д акле, оно ш то није успела на лин ији Н иш -К раљ ево и на И бру у новем бру, или у децем бру кодА ндријевиц е и М атеш ева, сада треба д а успе у јану ару 1916.када се на целом Б алкан уједин о бори н ајм ањ и савезни к, Ц рнаГ ора, напуш тен и војни чки и политички . А ли непри јатељ у неиде баш глатко, јер се теш ко иде преко он их који су свеснореш ени да још м огу дати ж ртве - иако гладни , боси и голи - заодбрану части вековни х борби и одб рану С рп ства на коју ихпозивају њ ихов стари краљ , и зн ем огла б раћа из С рбије и

оп робан и витез из свих бојева сердар Јанко.

П оследњ и и см ртни напад на Ц рну Гору на свимф ронтови м а - секторим а почео је 5. јануара 1916. годи не.Г лавна кон центрација снага К евеш ове Т реће аустро-угарскеарм ије пр ем а Л овћену и на Х ерцеговачком сектору, односнопрем а Н икш ићу, под ком андом ђенерала С аркотића. Јачин асвих снага је 57,000 војника, 668 артилери ских оруђа /сам опрем & Л овћену је употребљ ено 431 ору ђе/, прем а М илануЗеленики, који је им ао н ајвиш е м атери јала за своју истори ју.

П рем а овим сн агам а одбран а је била врло слаба: на Л овћену упоследњ ем м ом енту око 5,000, повећано на 7,000 са 41 топо мзастарели х м одела; прем а Х ерцеговини 9,200 војника и 21топ. И з горњ их п одатака види се и нам ера непријатељ а да саон ом 57. ди визијом из ђакови ц е и овим снагам а пресечеодступниц у негде код С кадра или Љ еш а, ш то је било врлом огуће да се С аркоти ћ није понео дру гом м иш љ у: да освојионо ш то није било вековим а освајано a то је Л овћен и Ц етињ еи доби је војнички и политички креди т својој арм ији. To јепостигао али је и згубио врем е да пресече пут војсци из С рби је,

м ада је успео да пресече оној из Ц рне Г оре. П ом енути писацЗелени ка доказује да црн огорска В рховн а ком анд а овом еф рон ту „као да га је заборави ла“, м ада се тој катастроф иприп исује виш е поли тич ка по задин а коју н ачелни к ш таба теком анде П еш ић није крио наравно, касни је 1925. А ли за овупри лику задрж аћем о се сам о на северн ом ф ронту ,М ојковачком , прем а ком е је непри јатељ упо требио углавно моне исте снаге са Д рин е, од В иш еграда и од У ж ица: ојачаном62. ди визијом као главном , зати м 53. и 59. ди визијом . У купнаснага, као ш то сам напом енуо, 43,000 и око 155 артил ерискогоруђа. К ао ш то се види и она велика снага непријатељ скапрем а С анџ аку крајем 1914. од 72,000 током тром есечн ихборби истоп ила се знатно, па је ђенерал Р ајнер при знао дајеза М ојковачку би тку употребио последњ у резерву.



80 Г ласник С рпског исторнјско-културног друш тва „Њ егош “

Н а ц елом ф ронту С анџ ачке војске - северном М ојковач-ком - непријатељ је 5/'6јану ара напао снаж но и траж ио м естопрод ора. Н а Т арском сектору 209. непри јатељ ска бри гада иодреди пуковни ка В учетића и В укадинови ћа нису успели дапроби ју ф ронт. Н а беранској капи ји, п од уд аром 59. дивизијеи 17. бригаде, В асојевићки одред повл ачи о се и 5. и 6. јануараса главни х ли ни ја до п ред сам о Б еране. Н а ц ентралномсектору - М ојковц у - непријатељ је са две бри гаде, око 10,000војни ка, заузео два важ на полож аја: У лош евин у и Бојне њ ивена дан 6. јануара 1916. Д а би тај продо р и скористиленепри јатељ ске снаге су проду ж ил е са н ади рањ ем радиосвајањ а и још неких тачака важ них за тај сектор. К ад аје чуосердар Јанко, чији је ш таб би о у К олаш ину, за тај продорнепријатељ а, стигао је у току н оћи 6 /7 на ф рон т и дон еосудбоносну одлуку д а из одбране Tape, како м у је наређено,пређе у п ротивнап ад. У том см ислу дао је наређењ еком анданту С анџачке дивизије П етру М артин овићу. И у ранузору 7. јану ара п рво је пош ао у п ротивн апад У скочкибатаљ он , после једно г сата и К олаш и н ска бри гада ирегрутски батаљ они . П ош то је и непри јатељ по ш ао у напад дапр ош ири успех из пр вог дана /6. јану ара/ то је дош ло доборбе у сусрету. Н астало је огорч ено рвањ е у густој ш ум и, повеликом снегу, густој м агли и хладноћи . Ц ентралн а тачкапротивн апада била је Б ојне њ иве. Т рећи регрутски батаљ он удва јури ш а није успео и изгуби о око п ола војни ка. В идећи током анд ант дивизије ш аљ е у пом оћ једин у резерву Д робњ ачкибатаљ он под к ом анд ом поручника Јевте Руж ића, који је тек удругом јуриш у овладао Б ојном њ ивом , затим су К олаш инскабри гада, д ва батаљ он а регрута и У скочки батаљ он показализадивљ ујућу м оралну снагу, храбро ст и издрж љ ивост. Б орб аје вођена око сваке букве, око сваког пањ а и обор еног стабла.О дбијани су јуриш и, врш ени су противјуриш и и париранинепријатељ ски покуш аји да се обух вате наш а крила. Т акоописују п ом енута два учесника,(тада поручни ци ), Р уж ић иП олексић борбу 7. јануар а 1916. на Б ож ић, која је трајалацелог дан а и тек предвече непри јатељ је разби јен и повлачи о сена полазне полож аје преко реке Л епени це. Н епри јатељ јепокуш ао да п оп рави ситуацију 8. и 9. јануар а, али без успеха.Н а Т арском сектору / од М ојковца, тј. од села Д обри ловин едо Ш ћепан П ољ а такође није и м ао успеха у прод ору. О нда јенепри јатељ пренео теж иш те на полож аје В асојевићког одредакод Б ерана, где су полож аји прелазили из руке у руку. Т ам о јеотиш ао и ком андант С анџ ачке војске сердар Јанко, и каж е:„С тигао сам у Б еране 9. јан уара у 10 часова, где је вођена



82 Р ш п к С рпског ■сторж јско-културног друш тва "Њ вгош "

Г оворе то и аустроугарски и звори /Р уж и ћ: Ц рна Г ора 1912-18/ на ф ронту генерал-м ајора ф он Р ајнела до ш ло је досудара... О н је уз уп отребу свих својих располо ж ивихсред става, резерви и п ојачањ а једва успео да одб ијеп ротивн апад Ц рн огорац а, уз велике губитке на обем астранам а. Њ их ов главни напад био је уперен од М ојковцапрем а северу против краљ евско-ц арског 40 ^п ука и 205.царскебри гаде. Јака снеж на м ећава и густа м агла отеж авала јеоф ици рим а вођењ е борбе. С ам о уп отребом свих располо-ж ивих снага м огли см о задрж ати таласе Ц рн огораца, који суна поједин им м естим а, у огорченом налету - дубоко продрли .С ам бри гадир , личн о, на челу својих задњ их резерви по ш ао јеу противн апад и тим е спасио ситуаци ју својих трупа. За оводело, генерал-м ајор В илхелм ф он Р ајнел одли кован је крстомМ арије Т ерезије војнич ког реда“. А ли , и м а још један доказ осилној победи на М ојковцу a то је да други генералаустроугарски К ору га није м огао д а преж иви п ораз иизврш ио сам оуби ство. С ахрањ ен у селу Л епенцу, и ту по некојчудној судбин и из њ еговог гроба - уз разне ком ентаре -израстао је хр аст и врем еном постао огром ан као сведокочајни чких борб и Д авида са Г ол и јатом - две држ аве, које ћеускоро п осле тога истоврем ено нестати са политичке картеЕвропе.

Н а закљ учку да од м ногих изјава наведем сам о ђенералаМ ил ана Н еди ћа из књ иге А лбанска Г олгота: „Д а црн огорскавојска није изврш и ла своју заш титничку уло гу о нако како ју јеизврш ила, српска војска не би и збегла за С олун , а тада не биби ло ни С рби је ни Југослави је. О на је од себе све дала, а за њ унико и ни ш та није учин ио“.

Б ило да је ова изјава политички м отиви сана или чистовојни чко м иш љ ењ е, ф акат је да се сви војни писци слаж у утом е. А ли, м и данас м орам о н агласити да је ретко наћип ри м ера у историји света да једн а по лум ртва војска васкрсаваи п обеђује са туђе територи је, и д а је по војводи П утни ку„А лбани јом поб еди ла свет“, као српска војска. М орам онагласити и то да је ретко наћи п ри м ера у истори ји света даједн а гладн а, гола и боса војска, без оруж ја, без ичега семзаветног косовског духа, остаје у ш анцу и бори се на ж ивот исм рт, не губи м ор ал, гледајући како њ ена братска војска идена м оре кроз њ ихове полож аје, да там о далеко коју стотинуки лом етара траж и спаса, као ш то је то С анџачка војска.Њ ених војни ка свесне ж ртве уче нас, ако иш та м ож ем онаучити, да српство нећем о од брани ти п разн и м ф разам а већсе м орам о врати ти националноМ заносу од 1912-15, када см о



М ојковачка битка

виш е били уједињ ени него и после ф орм алн огуједињ ењ а, када

се ни см о п итали заш то гин у Б ојови ћеве дри нске чете подТ арабош ем нити В укотићеве на Б регални ци . Н ећем оодбрани ти српство ни ако П ијем он т С рбије чека да ипоследњ а душ а побегне са К осова, К рајин е, Б осне иХ ерцеговин е или М акедоније. Н ити ако та српска душ а наК осову и другим м естим а не буде реш ена да погине на свомогњ иш ту, или, похи та у одбрани П ијем онта С рбије као м алаЦ рн а Г ора 1914. годин е. И , најзад, ако н ећем о све даизгуби м о, м орам о се сећати опом ене оних пон осни х војни какоји пр ођош е М ојковац, а изнурени по ред м ор а не хтедош е

прим ити закаснели б ачени ко м ад хлеба из итали јанске барке,и радије, у поносу, нађош е од глади см рт после коју стотин ум етара. А њ ихова је оп ом ена да ни кад не бијем о би тку изстране зем љ е, јер су такве п обеде ретке случајности светскеисторије, па да там о не траж и м о хероје. Н ити м ож ем отраж ити хероје у топџ и јам а када, уз туж на звон а са П ећкеП атријарш ије, сахрањ ују своје топове, а Н уш ић им држ ипоследњ е опело: „С врш ено је, свеје сврш ено!“ He м ож ем о нионом несретни ку у тзв. Н Д Х , када га уста'ш а боц ка нож ем угрло и изазива да јаукне и ли ш то каж е а он од говара: „ради ти

ди јете свој посао“. И „дијете“ је радило свој посао: на преко700.000 душ а. He м ож ем о, иако н ам је и душ а и срце с њ им а,него м ор ам о неговати наш е генераци је да поп ут Т анаска гинуса својим топ ом , и поп ут м ојковачки х хероја, и оних саК ум анова, Ц ера, К олуб аре, К ајм акчалана дају ж ивоте у срцуотаџбин е ум есто б латњ авим путевим а албанских м орскихоб ала, чекајући п арче хлеба из несигурн их барки .

Н и к о Р А Л Е В И Н

Н А П О М Е Н Е :

1 Д р В . ћ о р о в и ћ : „Ј е д н о в р е м е ч и н и л о с е д а he у л о г у с р п с к о г

П и ј е м о н т а п р и м и т и н а с е Ц р н а Г о р а . У ј е к у н а ш е г н а ц и о н а л и з м а и

к њ и ж е в н о г р о м а н т и з м а о н а ј е , б е з м н о г о д и п л о м а т и с а њ а , у л а з и л а у

б о р б е с а Т у р ц и м а и о д н е л а н е к о л и к о п о б е д а , к о ј е с у у н а ш е м

у з б у ђ е н о м д р у ш т в у т о г а в р е м е н а с м а т р а н е к а о п о н о с и д о к а з д а у

С р б и м а ј о ш т е ч е к р в с т а р и х в и т е з о в а . О д Г р а х о в с к е б и т к е п а с в е д о

Б е р л и н с к о г к о н г р е с а , з а п у н и х 20 г о д и н а , у н а ш е м о м л а д и н с к о м

с в е т у г о т о в о с е с а м о п е в а л о и п р и ч а л о о Ц р н о ј Г о р и . Н и ј е б и л о

п е с н и к а к о ј и јо ј н и ј е и с п е в а о б а р ј е д н у п е с м у ... Н е к о л и к о у м е т н и к а ,

н а ш и х и с т р а н и х , р а д и л о ј е с ц е н е и м о т и в е и з ц р н о г о р с к о г и у с т а н и ч к о г ж и в о т а ... п а с у и к а с н и ј е б и л е р е п р о д у к о в а н е м н о г е , к а о :

с л и к е Ч е р м а к о в а „Х е р ц е г о в а ч к о р о б љ е “ , В л а х а Б у к о в ц а



М Г л м п х С рпског ■сторж јско-хултурног друш тва "Њ вгош ”

„Ц рногорка на одбрани“, а П аја Јовановић почео је успон са„Рањ еним Ц рногорцем “ и постао славан понајвиш е са својих сценаиз црногорског и албанског ж ивота“ - наводи ћоровић у својој„И сторија Југославије“ стр. 544.

2 И сто: „К улт Ц рне Горе и књ аза Н иколе пом агала је знатнонепопуларност последњ их О бреновића и њ ихов наслон наА устрију“ - стр. 545.

Т ада је књ аз Н икола постао ,једини искрени пријатељ “ царуА лександру III, па је вероватно м ислио на то када се обраћаоочајнички 1915, онда краљ , цару Н иколи II за пом оћ у храни...„С амо нам хљ еба треба“, који је у знатној м ери онем огућен

бестидном кам пањ ом руског војног аташ еа на Ц етињ у тих данаП отапова, каснијег ком унистичког ђенерала.

3 И сто: К њ аз Н икола се 23. септем бра 1866. споразум ео сакнезом М ихаилом . Н икола се одриче престола али да се њ ем у ињ еговој породици у уједињ еној држ ави створи „сјајно полож ењ е" -стр. 508.

И зм еђу ова два споразум а /1866. и 1914./ нем а м ного разлике.

4 М илан Зеленика: „Рат С рбије и Ц рне Г ope 1915“. И злази да сусе Н емци толико осећали јачи у техничком -војном смислу да су

м огли да издвоје за напад на С рбију и Ц рну Гору 492,000 војника и1717 арт. оруђа /6 немачких, 6 аустро-угарских и 4 бугарскедивизије/. С рбија и Ц рна Горасупротставилесу око 300,000 војникаи 813 топова. О д тога Ц рна Гора 44,865 сапуш ком и 3,370 без пуш кем ладих и старих добровољ аца и 173 разног артилеријског оруђа aсам о 73 м итраљ еза.

5 Т рзавице су биле око С кадра, клевета и ф алсиф иката,углавном против краљ а Н иколе, као најм ањ ег савезника. У ствари,значило је слабост тадаш њ их савезника. И сторија је доказала да суто били оно ш то и јесу: клевете и фалсиф икати. Главни чвор

трзавица биће С кадар, све до почетка немачке оф анзиве, односноодступањ а српске војске. „К ом андант С таросрбијанског одредауш ао у С кадар /14. јуна 1915./ и „одуш евљ ено прим љ ен одстановника све три вероисповеоти. Ред како у варош и тако иоколини врло добар“ - јављ а генерал Јанковић српској В рховнојком анди и влади и у знак протеста ш то је то урађено без њ еговогодобрењ а дао је оставку. Зам енио гаје пуковник П еш ић. А посланикМ ихаилови ћ јављ а: „П осланиц и итали јан ски и енглескинезадовољ ни, нарочито због начина на који је учињ ено. О бапосланика незадовољ ни држ ањ ем руским и ф ранцуским због којихдо сада није учињ ен заједни чки корак, ш то је храбрило

Ц рногорце“... „П осланици великих сила подељ ени у две групе, поовом е, м огу довести до нових теш коћа“ - објаш њ ава даљ е ситуацијупосланик. К ако је С кадар био под управом м еђународне комисијето ни страни консули нису при знали окупацију од стране



86 Гласнж х С рпеког ж сторж јско-културног друш тва “Њ егош ”

д и М е д у а . „О с и м п о т р е б е д а с е с а ч у в а м о р а л у ц р н о г о р с к о ј в о ј с ц и - ч и н и м и с е - д а м о р а м о м и с л и т и н а е в е н т у а л н о с т д а he б и т и п о т р е б а

с н а б д е в а њ а и л и б а р с п р е м и т и р е з е р в н у х р а н у и з а н а ш у в о ј с к у п р е к о

Ц р н е Г о р е и н а ч и н и т и д е п о з и т е у А н д р и ј е в и ц и и П е ћ и . О в у с у м њ у

П у т н и к а о н а ч и н у д о т а д а њ е г с н а б д е в а њ а п р е к о Б у г а р с к е и С о л у н а ,

к а к о з а С р б и ј у т а к о и з а Ц р н у Г о р у , н а р о ч и т о п о д в л а ч е в о ј н и п и с ц и

и и з т о г а з а к љ у ч у ју њ е г о в а т р а г и ч н а п р е д в и ђ а њ а .

П о о в о м п и т а њ у , т о к о м ц е л о г т о г к р и т и ч н о г п е р и о д а 1914-1916,

д а ј у м н о г о п о д а т а к а и п о л и т и ч к а и в о јн а м и с и ј а С р б и ј е н а Ц е т и њ у ...

„В а л о н а с е п о к а з а л а н е м о г у ћ а ... п р е к о С а н ђ о в а н и д и М е д у а

о т е ж а в а ј у а л б а н с к е в л а с т и а а л б а н с к е б а н д е п љ а ч к а ј у и п о т а п а ј у б р о д о в е н а Б о ј а н и и С к а д а р с к о м ј е з е р у . В е л и к а о с к у д и ц а и

н е о д о љ и в а п о т р е б а у х р а н и м о ж е н а т е р а т и Ц р н у Г о р у д а б а ц и н а

с т р а н у с в е о б з и р е и в о ј н е и п о л и т и ч к е п а д а р а д и с а м о о д б р а н е

з а у з м е а л б а н с к е о б л а с т и с в е д о д е с н е о б а л е Д р и м а “ -ј а в љ а п о с л а н и к

Д р М и х а и л о Г а в р и л о в и ћ . П о ч е т к о м ј а н у а р а 1915. и в о јн а м и с и ј а

р а п о р т и р а : „Г л а д п о ч и њ е в л а д а т и Ц р н о м Г о р о м “... „П о ш т о Ц р н а

Г о р а н е м а х р а н е и о с т а л и х п о т р е б а н е ћ е и м а т и н и ц р н о г о р с к а в о ј с к а

з а ж и в о т и р а т “. И т а к о т о к о м ц е л о г р а т а п и т а њ е и с х р а н е б и л о ј е н а

д н е в н о м р е д у и м о л б е к р а љ а Н и к о л е н а с в е с т р а н е , п а с е у о ч а ју

о б р а ћ а р у с к о м ц а р у п р е к о п о с л а н и к а О б р о н с к о г : „Д а б и и з в р ш и л и

с в о ј у д у ж н о с т м о ј и в о ј н и ц и м о л е с а м о з а х л е б и м у н и ц и ј у . П р и н е у т р а л н о с т и Г р ч к е , и з д а ј с т в у Б у г а р с к е и п р е г а ж а њ у С р б и ј е с а м о ј е

Ц р н а Г о р а у с т а њ у ј о ш ј е д н о м у ч и н и т и д а с е н а Б а л к а н у ч у ј е к р и к

с л о б о д е и д а и з д и г н е и м п е р а т о р а и с в е т у Р у с и ј у , к а о ш т о ј е т о б и л о у

в р и ј е м е в а ш е г п р е т к а , а л и с а м о п о д у с л о в о м и м а т и х љ е б а “ - в а п и ј е

к р а љ 19. д е ц е м б р а 1915, п а м о л и и м п е р а т о р а д а у т и ч е н а с а в е з н и ч к е :

д р ж а в е д а г а с н а б д е ј у с а „ п р о в и ј а н т о м и и з б а в е о д у ж а с н е

н е о п х о д н о с т и с п у с т и т и з а с т а в у к о ја с е г о р д о л е п р ш а л а с а в а ш о м “

М и м о л и м о у и м е с о л и д а р н о с т и п о м о ћ и н а м д а с п а с е м о ш т о је :

ј е д и н о о с т а л о : н а ш у в ј е р у , н а ш у ч а с т и н а ш у с л о б о д у " - з а в р ш а в а ;

к р а љ /Н . Ш к е р о в и ћ : Ц р н а Г о р а з а в р и ј е м е II с в . р а т а с т р . 109/ К р а љ з а п о м а ж е и к о д Е н г л е з а , И т а л и ј а н а и Ф р а н ц у з а с а и с т о м

т р а г и к о м . У П а р и з ј е п о с л а о А н д р и ј у Р а д о в и ћ а , м и н и с т р а , п о в о д о м

т о г а , п а м у М и р к о М и ј у ш к о в и ћ , з а м е н и к м и н и с т р а с п о љ н и х

п о с л о в а , п и ш е : ...„ М о л и м т и с е , к у м и и м о л и д а к о б и с е с а в е з е н и ц и

с м и л о в а л и т е т о н а ш е ц р к а в и ц е /в е ћ к у п љ е н а х р а н а к о ја ј е л е ж а л а у

п р и с т а н и ш т и м а м е с е ц и м а , н а ш а п р и м е д б а / п р е д а л и н а м у М е д о в и .

Н е ћ у п р е т е р а т и а к о р е ч е м д а с е н а л а з и м о п р е д н е и з б е ж н о м

о п а с н о ш ћ у о д г л а д и , а т а д а з н а т е ш т а м о ж е д о ћ и “ - д а т и р а н о 19.

с е п т . 1915. /И с т . и н с т и т у т Ц . Г . / О г л а д и у Ц р н о ј Г о р и и њ е н и м

п о с л е д и ц а м а и м а и с у в и ш е м н о г о д о к у м е н а т а , а л и ћ е и о в о м а л о

ш т о с а м н а в е о д а т и с л и к у п о д к о ј и м с е п р и л и к а м а в о д и л а н е с а м о М о јк о в а ч к а б и т к а , н е г о и н а Л о в ћ е н у и Х е р ц е г о в а ч к о м ф р о н т у .

Н а д а љ е , у к а к в о ј с е с и т у а ц и ј и т р а г и ч н о ј н а ш л а и в о јс к а и з С р б и ј е у

Ц р н о ј Г о р и и А л б а н и ј и , к а д а ј е и з П е ћ и к р е н у л а , п р е м а з в а н и ч н о ј

и з ј а в и к о м а н д а н а т а с а к о н ф е р е н ц и ј е у П е ћ и 1-З д е ц е м б р а 1915, с а 4-5




о б р о к а п о в о ј н и к у , а у з п у т н и ш т а . З а т о с л и ч н и в а п а ј и з в а н и ч н и х о р г а н а С р б и ј е , к а о и к р а љ а Н и к о л е . П а р п о д а т а к а о о в о м е . „С р п с к а в о јс к а н е м о ж е с е р е о р г а н и з о в а т и н и у С к а д р у , н и у Д р а ч у , п а н и у В а л о н и , г д е ј е б и л а и з л о ж е н а г л а д и и н а п а д и м а . И а к о с а в е з н и ц и н е

ж е л е п р о п а с т о н е в о ј с к е к о ј а с е п о в у к л а у а л б а н с к е и ц р н о г о р с к е

п л а н и н е и д о ш л а д о м о р а , в е ћ ж е л е д а о ч у в а ј у в е р у т е в о ј с к е у с е б е с а м у и у п о м о ћ и с н а г у с а в е з н и к а , т р е б а ј у с а в е з н и ч к е ф л о т е д а п р е н е с у в о јс к у н а ш у н а т а к в о м е с т о г д е б и с е о н а м о г л а

р е о р г а н и з о в а т и у м и р у “ - п и ш е П а ш и ћ / а п е л с а в е з н и ц и м а 17. д е ц е м б р а 1915./. И р е г е н т А л е к с а н д а р ж а л и с е р у с к о м ц л р у д а

п р е в е д е н а в о ј с к а п р е к о ц р н о г о р с к и х и а л б а н с к и х п л а н и н а „о в д е н и је н а ш л а н и ш т а о д о н о г ш т о ј о ј т р е б а д а с е и з д р ж а в а и р е о р г а н и з у ј е “/ д а т и р а н о д в а д а н а к а с н и ј е п о с л е П а ш и ћ е в о г а п е л а /. И с т а р и к р а љ

П е т а р - 18. д е ц е м б р а 1915. - к о р и с в о ј у в л а д у ш т о д о с а д а н и ј е

р е ш и л а п и т а њ е и с х р а н е и р е о р г а н и з а ц и ј е в о ј с к е п а к а ж е : „Н е м о г у ћ е ј е у А л б а н и ј и п о д п р и т и с к о м н е п р и ј а т е љ а и п о б у њ е н и х А р н а у т а т о

и з в р ш и т и . Н а јв е ћ и б и б и о г р е х о с т а в и т и в о ј с к у у А л б а н и ј и д а с а д а

п р о п а д н е ".

К а о ш т о с е в и д и т р а г и ч н и х а о с и р о п а д п р е ж и в љ а в а л е с у о б е с р п с к е п о к р а ј и н е , в е з а н е ј е д н и м и с т и м и д е а л о м . Taj he р о п а ц

н е с т а т и б а р з а С р б и ј у , к а д а ћ е н а ј з а д с р п с к а в о ј н а д е л е г а ц и ј а у

П а р и з у и и з а с л а н и к М . В е с н и ћ ј а в и т и : „д а he с е с р п с к а в о ј с к а п р е б а ц и т и з а К р ф , а и з б е г л и ц е и ђ а ц и у Ф р а н ц у с к у , Б и з е р т у и

Т у н и с “ - и з в е ш т а ј 3. ј а н у а р а 1916 г о д и н е . Д а к л е , с л и ч н а с у д б и н а с л и ч н и и в а п а ј у .

Л и т е р а т у р а з а о в а ј ч л а н а к :

1. Ј е в т о Р у ж и ћ : Ц р н а Г о р а у р а т о в и м а 1912-18.

И з и с т о р и ј е р а т о в а З е т е и Ц р н е Г о р е .

2. А л е к с а н д а р О б р а д о в и ћ : И с т о р и ј а р а т о в а К р а љ е в и н е С р б и ј е

1912-1918.

3. Д р В л а д и м и р ћ о р о в и ћ : И с т о р и ј а Ј у г о с л а в и ј е .

4. Љ у б о м и р П о л е к с и ћ : Г о л г о т а и В а с к р с С р б и ј е -

М о јк о в а ч к а б и т к а .

5. М и х а и л о Ш у р б а т о в и ћ : И с т о р и ј а р а т о в а Ц р н е Г о р е .

6. И с т о р и ј с к и з а п и с и к њ . XXXIII 2 с в . 3-4

7. Н и к о л а Ш к е р о в и ћ : Ц р н а Г о р а з а в р и ј е м е п р в о г с в . р а т а .

8. М и л а н З е л е н и к а : Р а т С р б и ј е и Ц р н е Г о р е 1915.

9. Д р Р а д о ј е В у к ч е в и ћ : Г л а с н и к С И К Д „ е г о ш “ С в . 32.

10. В е љ к о Р а д Р а д о в и ћ : Г л а с н и к С И К Д „ е г о ш “ С в . 26.

11. У г љ е ш а М и х а и л о в и ћ : Г л а с н и к С И К Д „ е г о ш “ С в . 5 и 33.



И З Д А Ј С Т В О Д Р А Ж Е И С Р П С К О Г Н А Р О Д А

„Н е при знајем капи тулацију“, рекао је Д раж а М их аило-вић, и развио заставу.слоб од е на Равној Г ори 13. м аја 1941.године; када почињ е први п окрет отпо ра у окупи раној Е вропипр отив нацистичке Н ем ачке и ф аш истичке И талије. У зело је

неколико м есеци док су савезни ци сазн али за овај кураж нипокрет српског народа, на челу са тадаш њ им ђенералш таб-ним пуковником Д раж ом М ихаиловићем . У то врем е,Х итлерове арм ије су јуриш але прем а М оскви и Л ењ инграду, aпокрети отпора у другим зем љ ам а били су у летарги чн ом сну.

П рви чланци у ш там пи о Д раж и изазвали су силноодуш евљ ењ е код савезни чке публике. П осле Ч ерчила(W inston C hurchill) и Р узвелта (Fran klin Roosvelt), Д раж а јепостао најпоп уларн ија ф игура у ан гло-саксонском свету.Њ егово им е је п остало ин тернацион ални сим бол отпоранаци стичкој тиранији. Ч итаоц и часописа „Т ајм “ (,,Time“)изгласали су га за „Ч овека Г одине“ („man o f the Year“). Н ијебио ни један м агазин или новине у Е нглеској и А м ериц и којинису писали о Д раж и, њ еговом покрету и српском народу. Би-Б и-С и (British Broadcasting C orp oratio n) ем исије су гаун ебесади зале и као при м ер истиц але. Т ако је то било све до п оловине1942. године.

Д о краја 1941. годи не, Т ито и њ егови партизани нису нипом ињ ани, јер (1) није било ни какве директне и нф орм ације о

њ им а и њ ихови м акти вностим а; (2) владе Б ритани је иА м ер и ке су б и ле ви ш е н ак ло њ ен е тр ад и ц и о н а л н и мпо кретим а, као ш то је био М их аиловић ев, него прем ареволуц ио нарни м ком уни стичким ; (3) С овЈети нису ни ш та оТ иту говори ли , јер им је би ла нуж на савезни чка пом оћ.

С реди ном 1942. совјетска политика п рем а Југославији сем ењ а. С таљ ин (Stalin) је дош ао до уб еђењ а да је м огућеЧ ерчила убедити да се определи за Т ита и да њ егов прекид саД раж ом неће угрозити њ егов однос са Ч ерчилом .

В ећ 22. јул а 1942. годин е, Б Б С јављ а д аје „Р адио слобод-на Југослави ја“ из Т иф лиса, још пре овог датум а, саопш тиода није истина да се М ихаилови ћеве снаге боре противО совине, већ сарађују са непри јатељ ем , а да су борбе у



И здајство Д раж е и српског народ а 89

прош лој годин и против н епри јатељ а водили партизани .О дм ах затим , 8. августа, совјетска влада је предалам ем оранд ум југословен ском представнику у К убиш јеву, даМ и хаиловићева колабор аци ја са непри јатељ ем постоји. О дтада почињ е кам пањ а совјетске владе дезин ф орм аци јомруш ењ а карактера Д раж е М ихаиловића.

М еђутим , чињ ени ца је да је бри танска п роп аганда,признањ е Т ита, снабдевањ е п арти зана ратн им м атеријалом ибом бардовањ е српских градова довела Т ита за господараЈугославије. Т и то је успео пр еко групе кем бри џ ских

ком уни ста да убеди Ч ерчила својим лаж ни м активн остим апр отив оку п атора и пр оп агандом пр отив Д раж е и четни ка дасарађују с непријатељ ем .

К рајем 1943. годи не, бри танска п оли ти ка п рем аЈугославији се др ам ати чн о п ром ени ла и практично генералД раж а је напуш тен.

Г лавну улогу у драм и напуш тањ а Равногорског покретаје и грала кем бри џка ком уни стичка група: Џ ејм с К лугм ан(James Klugmann), Г ај Б ерџес (Guy Burgess), Д он алд М аклин(Donald Maclean), К им Ф илби (Kim Philby) и А нтони Б лант(A nthony Blunt), који су се увукли у Југословенску секцијуспецијални х оп ерација у К аиру (S OE - Special OperationeExecutive Cairo) и слали ф алсиф иковане извеш таје у Л он дон ,при пи сујући четничке акци је против н епри јатељ а ком уни с-тим а, тачн о он ако како им је Т ито рекао, јер нико од њ их нијебио очевидац тих акција, па да је неко од њ их и био , исте биизвеш таје слали, јер им је тако С таљ ин наредио. Д а пом енем онеке од њ их:

1. М аја 28. 1943. по слатаје ди ректи ваиз К аира пуковникуБ ејлиу (William Bailey) који је био код Д раж е са потпи сомгенерала В илсона (Henry Wilson), ком андан та за С редњ иИ сток, у којој се каж е „да Д раж ине снаге не представљ ајуборбену снагу од икакве важ ности западно од К оп аони ка", дасу „њ егове једини це у Ц рној Г ори , Х ерцеговин и и Б осни већуниш тене“ и да је „теш ко рећи да њ егове јединице постоје уХ рватској, С ловени ји и С лавон и ји ...“, док „партизанипредстављ ају д обру и еф икасну снагу... С аветујте генералуМ ихаиловићу да се одм ах повуче на К опаоник са свимњ еговим верним оф ици рим а и љ удим а. ..“ Т еш ко је вероватида је В илсон ово написао. А ли, би ло како би ло, Д раж а је

ош тро р еаговао и узвикнуо: „Ја нећу толери рати такве увредевиш е!“

2. Б Б С је об јавио да су Н ем ци уценили Т ита са 100.000



90 Г ласвик С рпског нсторијско-културног друш тва “Њ егош ”

златн и х м арака, а уцену Д раж е није ни пом ену о.Југословенска влада у Л он дону је протестовала, али и справканије учињ ена. О ва нечасна вест Б Б С -а је одом аћи ла израз ународу: „Л аж еш као Л ондон.“

3. С ептем бра 8. 1943, чим је објављ ена капитулацијаИ талије, наређено је пуковни ку Б ејлиу да са Д раж инимснагам а крене у Б еране да при м и предају и талијанскеВ енеција дивизије. М еђутим , сазн ало се да се у П ријепољ уналази нем ачки гарни зон од око 1000 љ уди јачин е. Д а не бидош ло до неког изненађењ а, четниц и изврш е напад на

П ријепољ е, заузм у га, убију 200 Н ем аца, покупе великуколичин у оруж ја и м оторн и х возил а, са који м а крену даљ епр ем а Б ерану. Једн и м аутом су се возил и Б ејли и пуковникР уди П ерхин ик (С ловенац) и уз пут чују Б Б С : „П арти зан и сузаузели П ријепољ е од Н ем аца.“ П ерхин ик се обрати Б ејлиупи тањ ем : „К ако Б Б С м ож е ово рећи?“ Б ејли је одговорио : „Јати сам о м огу рећи да сам догађаје јави о тачн о онако како су седогоди ли .“ Значи, да је ком уни стичко др уш тво из SOE К аир оову лаж тако доставило Б Б С -у. Заиста уникум !

4. П очетком октобр а 1943. у присуству британскоггенерала А рм строн га (Charles A rm strong) и ам еричкогпуковни ка С ајца (Albert Seitz), Д раж ин е снаге су разруш илепет м остова напрузи У ж ице-В иш еград, под ком андом м ајораО стојића. Б ри гади р А рм строн г био је задивљ ен овимуспехом и одм ах послао извеш тај у SOE К аиро с м олб ом да седостави Б Б С -у. М еђутим , тек после десет дана С ајц,А рм строн г и три друга бри танска оф иц ира за везу, седећии спр ед свог ш атор а, од једно м чују ем исију Б Б С -а:„П артизани су униш тили пет м остова на прузи У ж ице-

В иш еград“. Т ада је С ајц рекао: „Б ри гадиру, ово је страш н аствар“. Б Б С није ни када дон ео исправку, ни ти је икадаобјаш њ ено ко је ф алсиф иковао А рм строн гов извеш тај. О вдем орам о подвући да је А рм строн г био велики пријатељ Д раж еи српског народа.

5. П оло вин ом октобр а, четници су заузели Р огатиц у уБ осни у при суству једн ог савезничког оф иц ира, али је SOEК аиро преко ББ С -а то приписао партизани м а.

О ва ком унистичка група је иш ла чак тако далеко д а ieвелики про стор Д раж ин е територије, укљ учујући и П рањ ане,

одакле су евакуисани ам ерички авиЈагичари, спаш ени одчетника, означили на једној карти у SOE оп ераци јској соби даје под ко н тролом парти зана. О ва м апа је употребљ ена заобавеш тењ е Ч ерчила, јану ара 1943. годин е, када је дош ао у




К аиро и састао се са Д ики ном (William D eakin) и М аклином(Fitzroy Maclean). О ва двојица су играла главну улогу уобм ани Ч ерчила да напусти Д раж у и четнике. О ни су крајем1943. н апи сали читаву серију м ем оранд ум а Л он дон у, у којим асу, поред осталих лаж и, износили да Д раж а им а сам о око20.000 борац а по д оруж јем и око 50.000 у резерви, а да Т итоим а 220.000 под оруж јем , од којих је 30.000 у С рби ји иМ акедонији. В аж но је напом енути да су Д икин и М аклин билиЧ ерчи лови велики при јатељ и и да је он и м ао велико п оверењ еу њ их. Ш та виш е, М аклин је своје извеш таје слао ди ректно

Ч ерчилу, који су садрж али оно ш то м у је Т ито рекао, безикаквог проверавањ а истин итости.

О птуж ивањ е Д раж е да није активан и да сарађује санеп ри јатељ ем је данас доказан а неистин а, коју је ком унистич-ко др уш тво у Југословенској секцији у К аиру исф абри ковалои достављ ало Л ондону, да би се четни цим а по м оћ оруж јемпрекин ула и Т ито, по заврш етку рата, на власт устоличи о.

С ви извеш таји б ританских оф иц ира за везу код Д раж е иТ ита до лазили су у руке окорелог ком ун исте К лугм ана, који је

одаби рао, м ењ ао и одлучи вао ш та треба увести у операци јскидневни к и ш та треба достави ти Л ондон у. Д анас су архивеотворене, и када се упореде оригин ални и звеш таји са он им аЛ онд ону д остављ ан им , онд а није ни какво чудо дам ем орандум М ин истарстваспољ ни хпослова од 19. новем бра1943. садрж и и ово: „За врем е последњ их 18 м есеци не постојини какав доказ м а какве еф ективне анти-О совин е акцијеучињ ене од М ихаиловића.“ А у м ем орандум у Д аглас Х ауарда(Douglas H oward), ш еф а Јуж ног департм ана М ини старстваспољ ни х п ослова, од 22. но вем бр а 1943. поред осталог, стоји:

„П ош то он (Д раж а) ни ш та не чини са војничког гледиш та даоп равда наш у сталну по м оћ, м и треба да престанем о садаљ им снабдевањ ем ...“

Д а би се бољ е разум ела, по С рбе кобна, Ч ерчи ловаодлука од 10. децем бра 1943. годи не, да се од м ах прекин есвака веза са Д раж ом , пор ед већ реченог, рези м ираћем онеколико и звеш таја британских и ам ерички х оф иц ира за везукод Т ита и Д раж е.

М а к л и н о в и з в е ш т а ј

Ч ерчилов љ убим ац М аклин дош ао је код Т ита 15.септем бра 1943. године. Њ егов извеш тај од 6. новем бр а 1943.им ао је п ресудан утиц ај на Ч ерчи ла да донесе одлукунапуш тањ а Д раж е. П ун је суперлатива о партизани м а, без



02 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва "Њ егош "

икаквих кри ти ц изм а. О дм ах у пр вом пасусу каж е се:„П артизански покрет, који сада дом и ни ра већим деломЈугославије, располаж е војском од 26 ди визија и им а једанеф икасан п олитички и адм и ни стративн и систем ... О ни н аносенепри јатељ у теш ке губитке. (О ни каж у да за сваког уби јеногп артизан а у борби пр отив Н ем аца, убију пет Н ем аца, а уборби п ротив усташ а и четни ка по десет). Ц ивил ностановниш тво их пуним срцем пом аж е. Д ивљ ачке репресали-је их се не тичу... Н арод свих зани м ањ а и вере им пр илази изцеле зем љ е...“

Т ита опи сује као генијалног пол итичара, ли дера ивојсковођу „увек ум ерен и п ри јатељ ски, са вели кимразум евањ ем војничких и политичких п роблем а и доброразвијени м см ислом за хум ор. Њ егова национ ална арм ијаослобо ђењ а „доб ро ор гани зован а снага која по тпу нокон троли ш е ш ироке просторе Југославије и без икакве другепом оћи натерао је Н ем це да се повуку у градове и да ограни чесвоје акције сам о на одрж авањ е отворени х путева који воде уградове у којим а се налазе...“

Н аш народ каж е: „ З а с в и р а ј, засви рај, па и за појас

задени“. М аклин је прекардаш ио сваку границ у објективн ос-ти, али нас то не чуди јер је он један од К ем бриџке групе,провео је код Т ита м ањ е од м есец дана, ни када није видеопартизане у борби , већ је „куповао ново за гото во “, онако каком у је Т ито сервирао.

О Д раж и и четни ци м а каж е: „Ш то се тиче војнееф ективности, не м ож е бити н икаквог упор еђењ а изм еђуп артизана и четника. П арти зани су 10 до 20 пута бројнији,бољ е органи зовани , опрем љ ени и дисцип лин овани ... О ни себоре против Н ем аца, док четници пом аж у Н ем це или ниш тане раде... М их аиловић је потпуно дискреди тован... Њ еговап ол и тика је п ро српска, ан ати хр ватска и до кр ајн остиреакционарна.“

Н а крају извеш таја, он преддаж е:

1. П рестати пом агањ е М ихаиловића.2. П ом оћ п артизан им а значајно повећати.3. О р г а н и з о в а т и е ф и к а с н о с н а б д е в а њ е п а р т и з а н а

м о р с к и м п у т е м б е з о д л а г а њ а .

4. О дговарајуће циљ еве у Југославији треба бом бардо -

вати кад год је м огуће. (С вакако м исли које Т ито одреди, aтако је и би ло - наш а при м едба).

5. Б Б С ем исије и друга средства објављ ивањ а треба дабуду у духу поли тике К раљ евске владе



И здајство Д раж е и српског народ а 9.1

А р м с т р о н г - Б е ј л и и з в е ш т а ј

П уковник В или јам Б ејли спустио се п адобр аном кодД раж е на Б ож ић 1942. године, а Б ригади р Ч арлс А рм стронгкрајем септем бр а 1943. И ако је знао да је Б ејли врб оваохрватске ком уни сте у К анади за Т ита, Д раж асе ипак н адао даће преко њ ега снабдевањ е ратни м м атери јалом битипоб ољ ш ано. М еђутим , од њ еговог дол аска до краја 1943.сам о два авион а су донела оруж ја. О днос изм еђу Д раж е иБ ејли а никада није био задовољ авајући.

И звеш тај је п ослат телеграф ским путем , а садрж ао је

7.000 речи. П рим љ ен је у Л ондон у 23. новем бра. У главном ,садрж и следеће предлоге бри танској влади:

1. Д а влада објави д а he се п ри др ж авати изјаве И дн а(A nth on y Eden) у парлам енту у јулу 1941. годи не, тј. дагарантује предр атне границе Југослави је по заврш етку рата.

2. Д а се по заврш етку рата изврш е слобод ни и збори забудућу врсту владе.

3. Д а се изврш и п одела тери тори ја операци ја за Т итове иД раж ин е снаге, са једном неутралном зон ом изм еђу њ их.

4. Д а буде једнака м ор алн а и проп агандн а пом оћ за обегрупе.5. Д а се обе групе ставе под операцион у ком анду

ком анд ан та С редњ ег И стока.6. Д а се одреде каж њ иве санкц ије ако једн а или друга

група не изврш и наређењ е енглеског ком андан та за С редњ иИ сток; казна да буде прекид сваке пом оћи .

7. Д а би се постигла адекватна веза са обе групе, одм ахповући по једн ог виш ег оф иц ира из м исије код М ихаиловићаи Т ита који he са собом повести по једн ог „поверљ ивог

Југословена“.У извеш тају се још каж е: „О длука на ове пр едлоге м ора

бити донета на највиш ем ни воу“, м ислећи на Ч ерчила, И дна иР атн ог кабин ета. Т рансм исија овог и звеш таја је са великимзакаш њ ењ ем послата из Југословенске секције К аиро уЛ онд он , тако да није ни дош ао у руке Ч ерчила, И дн а, илидру ги х ч ланова Р атн ог кабин ета. И овде су Т итовепри сталице SOE К аиро оди грале своју улогу на ш тетуМ ихаиловића.

П оред овог извеш таја, м ор ам о н авести још један

извеш тај који је Б ејли послао м арта 1943. годи не у Л он до н , увези једно г говора који је Д раж а одрж ао у селу Л ип ово,при ликом кум овањ а на крш тењ у детета једн ог сељ ака, где је иБ ејли био п рисутан. Е во ш та Б ејли у извеш тају каж е:



94 Г ласни к С рпског историјско-културн ог друш тва "Н >егош '

„У току говора, генерал М их аиловић је рекао да су С рбисада потпун о без при јатељ а, да Е нглези, да би п остигли својеличне стратегијске циљ еве, захтевају од С рб а да предузим ајуопераци је без икакве нам ере да их п ом огну сада, или убудућности и да се Е нглези сада боре до последњ ег С рби на уЈугослави ји. Даљеје н аставио, да Е нглези п оку ш авајуд а купесрпску крв по ц ени незначајног снабдевањ а оруж ја, али онникада неће би ти део ове срам отне тргови не тип ичне енглескетрадицион алне перф идије. Д алеко од тога да их третирају каогосте, југословенски К раљ и влад а су стварн о билизаробљ ени ци Е нглеза. О ни су били заборављ ени и затворениод британске краљ евске владе, која је срам но п огазилајугословенску сувереност ди ректн и м п реговарањ ем сасовјетском владом о унутраш њ им југословенским пробле-м им а. Б Б С , са револтирани м ци ни зм ом , је одбаци ла својупотпору светом српском стрем љ ењ у. С авезени чка пож уда запр еваром била је задовољ ена при врем ени м , хип окритичким иантијугословенским активн ости м а п арти зана - али некасавезни ци схвате да ни ш та не м ож е скренути С рбе од њ иховезаклетве и свете дуж ности да униш те партизане. С ве докИ тали јани остану њ егов једин и адекватан извор п отпоре ипод стрека уопш те, н иш та савезни ци не м огу учинити дапром ене њ егов однос прем а њ им а. Њ егови непријатељ и супартизани , усташ е, м услим ани и Х рвати. К ада заврш и сањ им а, онда ће се он окренути против Н ем аца и И талијана. Узакљ учку, он је рекао да м у даљ и кон такт са западн имдем ок рати јам а није потребан , чији је једини циљ да добију ратна рачун других.“

О вај и звеш тај је изазвао велику п репи ску изм еђубританске и југословенске владе. Д раж а је ин систирао да су

неки делови говора н етачно пренети и одлучн о је одби о д аје усвом говор у рекао да су И тали јани њ егов Једи н и изворпотпоре“. Н ико незлонам еран не би м огао припи сати Д раж ида је тако ш то јавн о, у п ри суству једн ог бр и тан скогп уко вн и ка , који гово ри и разум е српски , рекао оф аш истичком окупатору свогсрпског народа. М ож даје говорполи тички био н еум есан, али , чини нам се, да је узев у целини ,и зразио осећањ а српског народ а у то врем е.

Ч ерчил је ош тро реаговао у свом пи см у југословенскојвлади, нарочи то ш то се „овај балкански слаби ћ усудио да

каж е: „Б ри танска перф иди ја“ и да „Б ри танија по куш ава дакористи друге народе за постигнуће личних интереса.“

Н аравно , овај извеш тај су про-Т и то елем енти у SOE



И здајство Д раж е и српског народа 95

К аир о до крајности искористили да про м овиш у звани чанантигон изам пр ем а Д раж и, д а би га савезни ци н апустили ипредали Југославију ком ун изм у. Р ани је см о п ом ену ли д а јеоднос пуковника Бејлиа прем а Д раж и увек био сум њ ив.Н ајбољ и д оказ за то је њ егов предлог британској влади од 14.м арта 1944. који гласи: „П ре повлачењ а савезничких м исија изД раж ин ог ш таба, оф ицире дисиденте треба незваничноокураж ити дау зм у закон у своје руке и уклон е М их аиловића...М ихаиловић треба да буде прогнан из зем љ е од њ еговихлични х следбени ка“. Д ругим речим а, треба га убити.

У поређењ а ради, резим ираћем о три извеш таја ам ерич-ких оф ицира за везу у Југослави ји у току 1943. годи не, али пренего п ређем о на извеш таје, треба и м ати на ум у следеће:

1. А м ерика је увек и м ала срдачно пријатељ ство п рем аЈугославији , а н арочи то п рем а српском народ у, али не иодређену политику.

2. П редседни к Р узвелт је на Т ехеранској конф еренц ијипр истао да Ч ерчи л води ан гло-ам еричку пол итику наБ алкану, тако да су ам еричке м исије м ањ е-виш е огранц иенглеских м исија.

3. П аралелно са британском анти-М ихаиловић пропа-гандом , почела је и ста и у А м ерици , сам о спорије иразли чи тије.

М е н с ф и л д о в и з в е ш т а ј

К апетан М енсф илд (Walter Mansfield) и пуковник С ајцбили су прва ам еричка м исија код Д раж е; М енсф илд јеспуш тен п адоб ран ом 18. августа а С ајц крајем септем бра1943. године. К рајем октобра, они су оби ш ли централну исеверну С рбију, видели су борбе четни ка против Н ем аца, а нитрунку колабораци је. С ељ аци су их свуда поздрављ али иклицали им . Д раж у су обож авали, п евали песм е о њ ем у иРавној Г ори. За њ их је Д раж а био сим бол отпо ра противокуп атора. О н је био за К раљ а и дем ократију.

О днос изм еђу Д раж е и пуковни ка С ајца и капетанаМ енсф илда био је врло кори стан. О ни су препоручили да сеам еричка м исија код Д раж е повећа на 40 у ш ест група ш иромС рбије. О ва препорука је била усвојена у В аш ин гтону и групаби ла п ребачена у Б ри нди зи за пребацивањ е у Југославију.М еђ ути м , у п о сл ед њ ем м о м ен т у б р и тан с к а в л ад а је

интервенисала и м исија је обустављ ена.П о добитку М енсф илд овог и звеш таја, председник

Р узвелт и С тејт деп артм ент су крајем м арта 1944. одлучили дасе одм ах пош аљ е Л енд-Л из (Lend Lease) оруж ана пом оћ



96 Г ласвкк С рпског историјско-културног друш тва “Њ егош ”

Д раж и . А ли, гробар српског н арода, Ч ерчи л, је опет и тутелеф онски ин тервени сао и п ош иљ ка је обустављ ена.

Ф а р и ш о в и з в е ш т а ј

М ајор Л ин Ф ариш (Linn Farish) је био на челу ам еричкем исије код Т ита, где је дош ао 17. септем бр а 1943. године, уисто врем е када и кобни по С рбе М аклин.

К ао и сви оф иц ири за везу код Т ита и Ф ариш је биоом ађијан Т итовом лаж ном пропагандом , потпом огнутомчланови м а бри танске м исије код њ ега, те је у њ еговом првомизвеш тају, после пет недељ а од дол аска, до н еба хвалиопартизане и „п асин ирано апеловао за повећану м атеријалнупом оћ п артизаним а и ваздуш ну пом оћ њ ихових борбенихоп ерација“.

М еђутим , када је са партизанском м исијом дош ао ујугоисточну С рбију, он је први пут до ш ао у доди р сачетниц им а и видео ко су четници , и ко су партизани . К ада судош ли у прво село, сељ аци нису хтели са њ им а ни даразговарају. Т ек п етог дана су Ф ариш а питали : „Д а ли јестварно истин а да А м ерика и Б ри тани ја хоће да се м и С рбипридруж им о п артизани м а? Заш то п ом аж ете ком унисте? Зарви не знате да су они ваш и н ајгори непри јатељ и?“ И тд. Т ребанапом енути да су ком уни сти у то врем е (1944.) били сам онезнатне групи це у тим крајевим а.

У свом другом извеш тају, Ф ариш м ењ а своје м иш љ ењ е,али касно. П оред осталог, каж е: „О ни (С рби) су прост сељ ачкинарод ... О ни воле своје плани не, своје м але куће, своје ф арм е исвоју стоку... О ни хоће добру владу, свога К раљ а, своју цркву,ш коле, виш е путева, цип еле, одело ...“

П осле кратког врем ена од писањ а овог извеш таја,

септем бра 1944. п огин уо је у авион ској несрећи у Грчкој.К асни је, овај њ егов и звеш тај је достављ ен председн икуР узвелту, С екретару за спољ не послове и ш еф у ш табагенералу Џ орџу М арш алу (George M arshall). Н а ж алост,њ егова пром ена м иш љ ењ а је дош ла исувиш е касно. Ш тетаР авно горском покрету и српском народу је бил а већучињ ена.

М а к д а у е л о в и з в е ш т а ј

Р об ерт М акдауел (Robert M cDowell) био је на челуам еричке м исије код Д раж е од 26. августа до 1. новем бра 1944.годи не, иако је он предлагао још у јесен 1942. да преко Г рчкеоде у Југославију, д а ухвати везу са во ђам а отп ор а и дакоорди ни ра њ ихову еф ективку сарадњ у, али овај њ еговпредлог није био усвојен.



И здајство Д раж е и српског народа 97

А м еричка југословенска секција је установљ ена у К аиру

поч етком 1943. под им еном Office of Strategic Services (OSS),на челу ca м ајор ом Ј1уис Х јуотом (Lou is Huot). Т ада није билони једн ог ам еричког оф иц ира ни код Д раж е ни код Т ита.П ри род но је би ло да Х јуот од м ах дође у везу са енглескимSOE К аиро, у ком е су се већ били угнезди ли К лугм ан и њ еговадруж ин а. М ајор Х јуот је већ крајем јун а потпуно подлегаоутиц ају К лу гм ан-Д авидсон а (Basil D avidson) и усвојиоњ и хово м и ш љ ењ е о Д р аж и и Т и ту.

К оли ко је м ајор Х јуот био п од утиц ајем К лугм ан-Д авидсона, иако није био ком ун иста, види се из љ егове

ангаж овано сти да добије одобрењ е од генерала Д он ована(W ill iam D on ova n) и генерала А јзенх ауера (Dw ightEisenhower), да поч етком октобра ш аљ е војни и м едиц инским атеријал и храну партизани м а преко Јадранског м ора. П одо би јен ом одоб рењ у, у току три м есеца, п ослао јеп артизани м а 6.000 тон а м атеријала.

П олови н ом 1942. годин е, генерал Д он ован је наредиотрени рањ е м лади х А м ери канаца српског порекла, да би сепараш утирали у Југославију по груп ам а, али је то, као ш тосм о раније рекли, Ч ерчил спречио.

П редседни к Р узвелт и генерал Д он овен би ли су озбиљ ноузнем ирени Ч ерчиловим тврдоглавим ин систирањ ем да сеснабдевају сам о партизани , до к је Д он ован захтевао и сталноснабдевањ е четника. А ли, п ош то је савезни чка поли ти ка наБ алкану поверена Ч ерчилу, он је увек п реовлађивао.

А вгуста 1944, кори стећи евакуаци ју ам ери чких авијати-чара спаш ених од четни ка, генерал Д анован је наредио да сечетири оф иц ира: пуковни к М акдауел и три члана, од којих судвојиц а били српског порекла, капетан ђан М и одр агови ћ и

поручник М ајк Рајачи ћ, пребаце код Д раж е. Н еколико недељ араније, дош ао је код Д раж е и капетан Н ик Л алић, радие вак у а ц и је ам е р и ч к и х а в и ја ти ч а р а и п р и д р у ж и о сеМ акдауеловој м исији.

Ч ерчи л је би о пун беса када је дозн ао о одласкуМ акдауелове м исије, п окренуо је то п итањ е са Рузвелтом ,баш пред кон ф еренц ијом у К вебеку (Quebec), Р узвелт јеопозвао Д анованов план да се и даљ е одрж и Д раж ин о питањ еотворено.

М акдауел је написао свој извеш тај 23. новем бра 1944, у

ком е је на 39 страница, куцаних без прореда, детаљ но изнеоњ егову п роц ену систуац и је у Југослави ји . К оп и ја овогизвеш таја је одм ах достављ ена председн ику Р узвелту.



П оред других разм атрањ а, М акдауел је истакао иследеће чињ енице:

1. Д раж ин покрет је и зрастао из м ногих локални хпокрета, сам остални х устанака против окуп атора и љ иховихстрахота у току 1941/42. године.

2. И зраз „четник“, истори јски у С рбији значи: С рби н којисе бори у нерегуларном рату.

3. М исији је јасн о да се данас у С рби ји осећањ е п рем аД раж и п рибли ж ава обож авањ у, а ин телектуалци и студентисм атрају да је он једи ни од ли дера у кога им ају потпуно

поуздањ е.

4. Н аци он алисти су рекли М акдауеловој м исији да„партизани лаж у, а Б ританц и и м верују. Б ританц и ш аљ уоф иц ире, али они не виде и не чују ниш та. М и ћем о битим учени и убијани , а страни свет неће о том е ни ш та знати. М исм о исто тако затваран и у гасним соб ам а као и Јевреји - заисти ж ивотни крај.“

5. М акдауел је лично испитивао заробљ ене партизанекоји су се борил и против четни ка у Д алм аци ји , Ц рној Г ори ,

Х ерцеговин и и С рбији; н ико од њ их није учествовао, нитивидео партизанске акције против Н ем аца и усташ а.

6. У светлости до гађаја и бри танске пом оћи партизани -м а, М акдауел је запр епаш ћен јачин ом осећањ а наци оналистапрем а Е нглезим а, у нади д а ће се евентуалн о п оновоуспоставити њ ихово тради ц и он ално при јатељ ство.

М акдауелов и звеш тај био је до бро при м љ ен од генералаД он ована, председни ка Р узвелта и других, али до врем енадок је био п исан и стигао у В аш ин гтон, Т ито, позади Ц рвене

арм ије, већ је уш ао у Б еоград и почео клањ е Б еограђана.Т рагедија срп ског народа се настављ а и д анас још траје.

В и н с т о н Ч е р ч и л

Р атн и председник бри танске владе, хваљ ен и слављ ен каовелики п оли тич ар, стратег и пр отивни к ком ун и зм а одБ ољ ш евичке револуци је и који је са највећом одлучн ош ћуспречио ком уни зирањ е Грчке у Д ругом светском рату, али јебр зо заборавио Југославију и заједно са С таљ ин ом у њ ојуспоставио ком уни стички реж им .

To је онај исти Ч ерчил који је после пуча 25. м арта 1941.годи не, узвикн уо у британском парлам енту: „Југославија јенаш ла своју душ у!“ To је онај Ч ерчил који је М аклин а пи таокрајем новем бра 1943. на састанку у К аиру: „ Н ам ераваш ли ти

96 Г л а с и ж ж С р п с к о г т с т о р ж јс к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “ е г о ш ”



И зД ајство Д раж е и српског народ а 99

после рата да ж иви ш у Југославији?“ He, С ер“, од гово ри о јеМ аклин. „Н и ја“, рекаоје Ч ерчил. „П акад аје тако, укол и котии ја м ањ е бри нем о о обли ку владавине која ће бити там оуспостављ ена, утолико бољ е. О том е ће они одлучити. Ш тонас интересује јесте, ко од њ их (М исли н а четни ке и партизане,н.п.) причињ ава највећу ш тету Н ем ци м а“.

Зар није овај ди јалог један од н ајциничн ијих п ри м еракако се бескрупулозни м оћн ици играју са будућнош ћу једногн арода и једне зем љ е?! О вај при м ер би требало д а се н алази усвакој антологији цинизм а.

To је онај Ч ерчи л, за кога је Т ито п осле рата рекао: „ Јасам прерадио и п реварио ту стару лисицу Ч ерчи ла“, а Х им лер(Heinrich Him mler, Х итлеров ш еф Г естапоа) је изјавио да јеТ ито „варао и пон иж авао Б ританц е и А м ериканц е на једаннајком ичн ији начин“.

О суда Ч ерчилове политике прем а српском народу гаје догроба пратила. О пчињ ен Т итом и ф алсиф икатим а које м у јеком унистич ка груп а у К аиру д остављ ала, и здао је српскинарод , најверни јег савезника, и п редао га у црњ е роп ство негош то је било турско и наци-ф аш истичко . В аљ да га је савест

гризла, те је на једн ом ручку у Бри селу, 1945. године, поредосталог, рекао да је њ егово п ри знањ е Т ита би ла ,једн а одњ егових највећих греш ака рата“. Њ егово п ризнањ е „греш ке“не оп равдава га, јер је било м н ого других п оли тички х и војни хли чн ости који су га друкчије саветовали . А ко се ова изјаваузм е као кајањ е, С рби не см еју забо рави ти да је он ж ртвоваосрпски народ, њ еговог В ож да Д раж у, њ еговог К раљ а и постаогробар слободе у српској отаџби ни .

Ш еф бри тан ског генералш таба за врем е рата и блискисарадни к Ч ерчилов, Л орд А ланбрук (Lord Alanbrooke), у

свом дневни ку п осле конф еренц ије у К вебеку написао је оЧ ерчилу следеће: „О н и м а једн у н есрећну особин у да узм еједн у и зол ован у оп ераци ју и, без и какво г стварн огпроц ењ ивањ а исте, он је свим срцем заволи . К ада то себи углаву уврти, он м исли д а сви око њ ега који друкчије м исле,покуш авају да га одврате од тога и да м у стварају теш коће.Т ада он све виш е и виш е постаје одан оп ераци ји, одбацујућисве друго на страну, па чак и када м у стручњ аци д окаж у да јеоп ераци ја нем огућа, он м ењ а стручњ аке и постављ а друге нањ ихова м еста, у н ади да је оп ерација м огућа“.

Зар се није ова карактери сти ка Ч ерчи ла п отпу н оодрази ла у ситуаци ји у Југославији? Заволео је Т ита, чак исвог син а, пијани цу, код њ ега је слао и у SOE К аир о постављ ао



100 Г л а е к ж к С р п с к о г ж с т о р м јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а " а г о ш **

ком унистичке ф алсиф икаторе, који су С таљ ин ова наређењ аизврш авали.

Т р а г и ч а н е п и л о г

„Њ ујорк Т ајм с“ („New York Tim es“) од 18 јул а 1946.годин е, дон ео је чланак о стрељ ањ у Д раж е, у ком е стоји и ово:„П рсти истори је, листајући странице Д ру гог светског рата,м огу до нети један ирон ичан постскрипт сцене која се десилаузору јуче бли зу Б еограда, када је генерал Д раж а М их аиловићизреш етан курш ум им а југословенског стрељ ачког плотуна...

„И стори ја ће м ож да одлуч ити да није Т ито - који се крио

по кућам а Б еограда, док се М ихаиловић борио они х рани хдан а - већ убијени четни чки ли дер чија би статуа треб ало дастоји н а Ц рвеном тргу у М оскви. А ли, М их аи ловић је јуче паоу Београду.“

Д раж а М ихаиловић, н апуш тен од савезни ка, без икаквекривице, отиш аоје м и рн оу см рт 17. јул а 1946. године. Њ еговепоследњ е речи на суђењ у биле су достојанствене, речи једн огплем ени тог човека и вели ког интелектуалца, једн ог патриотеи слободарца: „С удби на п рем а м ени је била без м илости.У бацила м е је у своје вихоре. М но го сам хтео, м ного сам

предузео и м ного веровао. Зато су светске буре и олује однелеи м ене и м оје дел о.“

„Х ам бургер Е хо“ („Ham burger Echo“) од 20. јул а 1946.донео је чланак Ј. А лтм ајера (Ј. A ltmayer), чувеног нем ачкогписца и новин ара, у ком е, п оред осталог, пиш е: „М ихаиловићје п обеђен. Зато је стављ ен на оптуж еничку клупу п оредобични х зли коваца, да би с њ им а у истом секунду био и осуђени постављ ен п ред исте цеви. Х ристос и Б арн абас... Н иш таново испод сунца!

„И сток и Запад, и сточн а и западна ори јентација, стали суједан против д ру гог у београдској судској сали . Н и о чем удру гом није се радило. И зато је М их аилови ћ м орао да ум ре...Д а је слободан народ судио М ихаиловићу и њ еговимсарадн иц им а пресуда би друкче изгледала.

„... Д оврш ен је трагичан акт у трагеди ја Југословена.О твара се ново п оглављ е. А ли, ип ак, и у њ ем у ће бли статисветло им е Д раж е М ихаиловића. Н ародн и херој, иако м ртав,биће далеко јачи него је то и када за ж ивота био или м огаобити у свету велике неправде.“

В о ј а П О П О В И ћ




И З В О Р И :

1) David Martin, „The Web of Disinformation1.*, Churchill'sYugoslav Blunder, Harcourt Brace Jovanovich, Publisher, 1990.

2) Michael Lees, „The Rape of Serbia11, The British Role in Tito'sGrab for Power 1943-1944, Harcourt Brace Jovanovich, Pablisher, 1990.

3) Д р. Радоје В укчевић, „Н а С траш ном С уду“, С И К Д „Њ егош “,Ч икаго, 1968.

4) „С пом еница“, 30-годиш њ ица см рти Д раж е М ихаиловића,издањ е О С Ч „Равна Г ора“, Ч икаго, 1976.



Р А Т Н Е О П Е Р А Ц И Ј Е К О Д Д Е Б Р А

А П Р И Л А 1941. Г О Д И Н Е

V Д Е О

В ратио сам се својој чети и дао кратку заповест у духупостојеће борбене ситуаци је. О дредих 1. вод у предњ еодељ ењ е и одм ах кренусм о наступним м арш ем у одређеномправцу. П уц њ ава је п остајала све јача са обе стране ф рон та.Јаруге западн их п адина Д еш ата брујале су и одјекивале. П отој пуц њ ави закљ учио сам да су у борб и употребљ ене јакенепријатељ ске снаге. П рођосм о кроз село Д оњ е К рчиш те. Н иж иве душ е! И згледало је као да је напуш тено. М ож да сеалбанско становн и ш тво разбеж ало које-куда, или сепосакривало по м рачни м избам а и под рум им а својих кућа,изграђених од кам ена.

П очесм о да се пењ ем о уз падине Д еш ата ка поло ж ају 2.батаљ он а 50. пеш адијског пука. У з пут сретосм о и прверањ енике из тог батаљ она. П осле подуж ег пењ ањ а успео самда пронађем ком анданта батаљ она, м ајора П ериш у С авића уједној вртачи. С њ им су били њ егов ордон анс и ком анди р четем инобацача, чија су оруђа би ла распо ређена на полож ају.П рибли ж их се м ајору С авићу и рекох:

— Г осподине м ајоре, м оја чета је одређен а као појачањ еваш ем батаљ ону...

О бр адовао се кад м е је видео. Б ил и см о стари знанц и .16

К ада се руковасм о, он м и рече: —Д раго м и је да сте на врем е стигли . В и ћете сада

преузети ком анду над десни м крилом батаљ она од капетанаII класе Јови ћа, ком андира 8. чете, јер сте од њ ега старији почину. He зн ам где се он налази. М ораћете да га прон ађетенегде на полож ају.

— Р азум ем , госп одине м ајоре. — П ретх одно пош аљ ите јед н ог оф ицира са Ш гран ичара

нека оду уз падине Д еш ата и са гребена нека обухватеТ алијане.

— Р азум ем !

Ц ео н аш разгово р трајао је сам о три м инута. С итуаци ја јеби ла озбиљ на и м орало се одм ах ступи ти у акцију. П оново



Р атне операције код Д ебра 1941. И М

см о се руковали ; ја кренух навиш е, уз јаругу. П ри изласку изте јаруге, сретох три војника из 50. пука, они м е опом енуш е:

— П азите се, госп одине капетане, то м есто гађајуТ алијани . К рени те овим правцем ...

П ослуш ао сам их и са четом продуж их ка полож ају 8.чете. К ада см о там о и зби ли м ој 1. вод се разви у стрељ ачкистрој, и бор ба отпоче. Ја продуж их пењ ањ е са 2. водом . П одо ласку н а једн у косу, која је била п од н епријатељ скомватром , И талијани нас обасуш е с м итраљ еским раф алим а, са

њ ихове суп ротне косе. И зм еђу те две косе би ла је јару га. Т ањ ихова ватра, вероватно, није би ла упућена непосредно нанас, већ једн ом м итраљ еском воду 50. пука, чији се борбениполож ај н алазио у непосредној бли зин и. М итраљ еска зрнапрозвиж даш е изнад наш их глава.

Д а бих м огао бољ е да осм отри м непријатељ скираспоред, јер су И талијани и њ ихова оруђа били д обропри кривени у ситногори ци , са водн иком 2. вода поп ех се наједдн у ом ањ у ћуку, која је знатно н адви ш авала итали јанскиполож ај. О дједном , сам о у неколико секунди, ш ест бом би из

њ иховог м и но бацача падош е на десетак корака около нас. Н асрећу, од све њ ихове паљ бе нико није страдао, н ити би о рањ ен.П оручник С танојевић отпоче да м у одо бри м да са целимводом - ум есто сам о са једн ом десетин ом - крене и обу хватиТ алијане. Њ егов захтев је био ум есан, али ја н исам им аоправо да м ењ ам наређењ е ком анданта 2. батаљ он а 50. пука. Ипоред тога С танојевић није престао да то траж и.

— Г осподине кап етане, м оли м вас одобри те м и да м огуда кренем са целим водом . М олим вас...

П отпун о сам га разум ео. Н ије се осећао сигурни м да сам оса десет бораца изврш и доб ијени задатак. У зевш и д а сутали јанске снаге биле знатно надм оћније. П осле краћегразм иш љ ањ а, при м их одговорност на себе и одговорих:

— У реду! И дите са целим водом . П отрудите се да ш топре избијете на гребен Д еш ата и изврш ите доби јени задатак.

— Р азум ем ! И зговори он и радосн о крену са целимводом уз планину.

Ја се тада упутих п рем а ватреној линији д а п ронађемкапетана Јови ћа 17 и од њ ега преузм ем ком анду н ад десни м

кри лом 2. батаљ он а. П релазећи преко неколико ускихвододерина, у нам ери да га ш то пре пр он ађем , и да м е упо знаса ситуацијом на ф ронту, доспех до једн огм и траљ еза 50. пукау борбеном полож ају. У том м ом енту један прикривени



104 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва “Њ егош ”

итали јански м итраљ ез из ш и прага суседне падине (изм еђуби ла је ш ира јаруга) отвор и изненадну ватру. Зрн а тог раф алапрозујаш е поред м ене. Једно од њ их п огоди м е испод левогкука. О сетих веом а снаж ан ударац и бол. И м ао сам утисак каода м е је зрн о п ротивтенковске пуш ке рани ло, која је би лавећег калибра од м итраљ еза.

Т ај изузетно теж ак бо л био је услед тога јер је то зрн оударило у м есин гану еполету, дебљ ине око једно г м и ли м етра,у „левом “ џепу м ог ш ињ ела. 18 И како је одстојањ е било око100 м етара, и зрн о још није доб ило стаби лн ост на својојпутањ и (то је начело балистике), удари вш и у тврди предм ет,који није м огло да пробије, ри кош ети рало је. Т ако, ум естоуздуж но, он о продуж и да проди ре у м оју бутин у попречно,одваливш и м и ко м ад бутне кости, дуж ине 5 сантим етара. 19Т им е је б ило ублаж ено њ егово убиствено дејство и учин ило дасе заустави испод кож е десне стране м оје бутине, тачн о дом ојих м ош ни ца. Р ана од четири сантим етра дуж ине отпоче даобилно крвари.

О д тог ж естоког удара, бола и слом љ ене бутне кости јапосрнух н а падин у испод наш ег м итраљ еза, који отвориубитачну ватру н а непри јатељ ски м итраљ ез. П ош то је биопостављ ен на коси, и знад италијанског, им ао је добрупрегледн ост и пољ е дејства. И ако сам би о рањ ен, ја чухвапајуће гласове и плач Т али јана:

— M amm a mia... m amma mia. Ahi... Ahi!

К аплар, вођа м итраљ еза, чим је при м етио да сам пао,узвикну плачним гласом :

— Јој.. . Јој!И злож ивш и свој ж ивот опасности, хи тро при трча и

повуче м е за ноге са те голе падин е, у м алу п реседлину,неколико кор ака испод наш ег м итраљ еза, који п родуж и дадејствује дуж им раф алом . Д а ли је неко од И тали јана од теватре погин уо или био рањ ен, ни је м и п ознато. В аж но је то даје храбри ни ш анџија тог м и траљ еза дао доб ру лекцијуТ алијани м а, који су по дло и м учки отворили ватру на нас, безразлога.

К рв м и је лила из отворене ране. С рећом вођа м итраљ езаи м ао је завој за прву п ом оћ. О н м и п реви рану и зауставикрварењ е. Д а то није учин ио, сум њ ам да би остао ж ив, услед

великог излива крви. П осле тога, вођа м итраљ еза и м ојордон анс ставиш е м е на брдског коњ ића тог м итраљ ескогодељ ењ а. Д об ро је би ло ш то се ни сам онесвестио, јер би тадаим али м ного виш е теш коће са м ном . К ако нисам м огао да сеослоним на рањ ену н огу, обојиц а м е узеш е у наручје и ставиш е



Р атне операци је код Д ебра 1941. 1»5

на тог коњ ића, којег м ој ордонанс п оведе низ падину ка војнојболни ци у Д ебар. П осле четири часа м учног седењ а на томкоњ ићу стигох у болниц у: блед, изм учен, п олум ртав. Б ио самж едан. И згубио сам м ного крви. Ч акш ире и леви део ш ињ еласа еполетом 22 бејаху н атопљ ени м ојом крвљ у.

У болници одм ах м е ставиш е на хирурш ки сто и дадош ем и инјекцију против тетануса. Затим м и испраш е и превиш ерану. О сећао сам се веом а слаби м , и у неком полусвесномстањ у. Н исам им ао ни снаге ни м оћи да претходн о каж ем

лекару да сам пре десет година доб и о двејаке дозе (16куби ка)против тетануса. Р ади тога, после те ин јекције осетих како сенагло хладим . О бузе м е нека ледена језа. Д рх тао сам целимтелом . И м ао сам осећањ е да постепено ум ирем ... док самлеж ао на кревету у болничкој соби.

Т а језа и дрхтави ц а би ло је реакци ја органи зм а, изазванатом ин јекцијом . У таквом случају слабији органи зм и обичноподлеж у - ум иру. Захваљ ујући Б огу, м ој ор гани зам је успеш носавладао токсин е у крви и одрж ао м е у ж ивоту. Н исам сепотпуно „охладио“!

О пет да поновим : Х вала С вевиш њ ем Богу . П ослеизвесног врем ена телесна хл адн оћ а и дрхтањ е су се постепеноум ањ ивали. М ада гладан и ж едан, ја заспах. He знам коликосам часова спавао. К ада се пр обуд их , већ увелико беш е новидан. П осле извесног врем ена, болн ичар м и донесе до барручак, којег поједох с вели ким уж ивањ ем . To је би о првиручак, бољ е речено п рво јело, п осле пет дан а гладовањ а.П рош ло је најопасније. П родуж ио сам да ж ивим . К адаје паосум рак, болн ич ар м и дон есе доб ру вечеру, која м и даде новеснаге и надокнади неш то одизгубљ ене крви. У б рзоп осл етогазаспах. С павао сам чврсто и спокојно целе те ноћи. Н исам себуди о, нити устајао збо г ф изиолош ки х потреба.

О свануло је јутро 11. апри ла 1941. године. Л еж ећи наболесни чкој постељ и чух изненадну артилеријску паљ бу уп озади н и н аш ег ф рон та. 23 У брзо по сле тога, некенепријатељ ске гранате падош е у град. Једн а од њ их погодиџам ију, н едалеко од војне болниц е. М услим ани зајаукаш е...П о њ иховом веровањ у, сил а која је погодила и ош тети лањ ихову б огом ољ у неће дуго п остојати . To су биле нем ачке

гранате из њ ихових „Т и грова“. Једн а нем ачка коло на од 30борни х кола, дол азећи од С копљ а преко Т етова-Г ости вара-М аврова неом етано је про дрл а све до Д ебра. Значи, „руш ењ едолин е реке Р адике“ није изврш ено. Заш то? Н а једн ом одпрвих н ем ачких тенкова био је један ин ж ињ еријски п оручник,



106 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

М акедонац. П о ратно м распореду, он је требао да изврш ипаљ ењ е тих м ин а. Д акле, и здајство! Д а ли је био„петоколонаш “ или „бугараш “ није м и познато. С ам о знам ,док су сви оф иц ири код Д ебра заврш ил и у итали јанскомзаробљ ениш тву, он је остао на слободи . В ероватно збогзаслуга за Х итлеров Т рећи Рајх.

У 6,30 часова, тог истог јутра, н ем ачка оклопна колон аотпоче н апад на Д ебар, дуж дру м а, уперивш и своје топове улеђа 50. пука, који се борио на граници п ротив Т али јана. У 11часова, све је било сврш ено. Н ем ачки тенкови слом иш е отпо р

50. пука, који је часно и п ож ртвован о и зврш и о своју дуж ностпрем а краљ у и отаџбин и.

У брзо, нем ачки војни ци отпочеш е да обијају затворенерадњ е, пљ ачкају и износе из њ их све ш то су ж елели. Н екињ ихови тенкови били су натоварени чак и покрадени мдуш ецим а. He по траја дуго, кад неки нем ачки војни к упаде,без оруж ја, у наш у собу. У њ ојсу би ла два кревета. У другомкревету, суп ротно од м ог, леж ао је ниж и војни чин овник IVкласе, А ндреја ђуки ћ. О н је до ш ао у болн иц у у току протекле

ноћи до к сам спавао. П ре тога, дан раније, тај кревет био јепразан. М ој ордон анс, граничар А нд реја К рчоби ћ, вероватнои м ао је разло га када је ставио п од тај кревет, а не под м ој,ранац са м ојим личн им стварим а. To је учинио без м огазнањ а, јер сам био у бесвесном стањ у збо г вели ког губи ткакрви и збо г оне инјекције против тетануса. И дан -данас м иније јасн о како и заш то се м оја епо лета из ш ињ ела наш ла нано ћн ом хточ и ћу пор ед м оје главе. (He знам да ли и то требада при пи ш ем оној невидљ ивој сили која је два дана ранијеизговор и ла оне речи: „HE!... HE!... С тави је у леви џеп“.)

Т ај нем ачки војник, чији су џепови од ш ињ ела билипрепуни покрадених ствари , поче неш то да говори нанем ачком језику. Т ај језик нисам волео, зато ни сам хтео ни дага виш е зн ам од оног ш то сам научио као ђак гим назије. Знаосам сам о неке речи и кратке изразе. Р ади тога ни сам м огао даразум ем цео њ егов говор. Н исам м у ни ш та одговорио, већсам га нетрем ице п осм атрао, јер нисам знао с којом јенам ером дош ао у наш у собу. К ад ућута он се приближ и м ом екревету. С пазивш и м оју и скривљ ену еполету, он је узе десномруком и отпоче да п осм атра. К ад угледа четири звездице на

м есин ганој плочици , извијеној од удара м и траљ ескогзрн а, онје полако и паж љ иво врати н а њ ено м есто, баци вш и п огледнам ене. Б и о је средњ ег раста, см еђе косе и кестењ астих очију.Н ије био о д оних сурових и свирепи х плавокосих Н ем аца,



Р атне операци је код Д ебра 1941. 107

четвртасте лобањ е и дебелог врата. Н ије изгледао арогантан.О кренувш и се м ени, проговори:

— П иш тољ ! — Ја га нем ам , — узвратих . — Ш таје то там о испод...? — упита, показујући п рстом на

ранац испод кревета, на ком е је леж ао А ндреја ђуки ћ. — Ја не знам . И стину сам рекао. Н исам ни појм а им ао

ш та се налази у том ранцу. Ч ак се и сада добро сећам да нисамим ао никакав ранац, већ да сам дао на чувањ е м ом е ордонансукож ну актташ ну са м ојом преобуком . To је било све.

Н ем ац се саж е, извуче тај ранац и раздреш и га. Н а м оје.велико изненађењ е у њ ем у је наш ао м ој властити пиш тољ„Б раунинг“, калибра 9 м .м . и м ојдвоглед. Т ајнем ачки војникизвади пиш тољ из кубуре и упери га прем а м ени. П ом ислих:убиће м е јер сам га слагао да нем ам пиш тољ а. У ствари, појм анисам им ао да се он там о н алази, нити сам м ислио на њ ега.М ој ордонанс м и је, вероватно, то и рекао. He сећам се; биосам у бесвесном стањ у.

С трепњ а да ће м е убити није се обистинила. Н ије

нам еравао да то учини, већје покуш авао даизвади ш арж ерсаосам м етака из револвера. П лаш ећи се да он у том невеш томбаратањ у не опали случајно м етак који је био у цеви, ја м урекох:

— М олим В ас, дозволите м и, ја ћу В ам показати како дато учините, — показујући м у м ојим рукам а како да то изврш и,у нади да непаж њ ом не опали м етак у цеви у м ом е правцу.

— Н ееее, — изговори отегнуто, ум ереним гласом .И пак, успео је да то сам учини. О нда стави пи ш тољ у

њ егов пун џеп од ш ињ ела, узе двоглед и стави кајиш од њ еговеф утроле око врата. Затим , задовољ ан „ратним пленом “, изађеиз собе, не рекавш и ниш та.

И ако је то био тек други дан како сам био рањ ен, успеосам да се дигнем из кревета. С тојећи сам о на десној нозиослањ ао сам се прстим а рањ ене ноге о дрвени под. Т рудио самсе да м ало опруж им тетиве м оје повређене ноге.

М оја болничка соба би лаје на другом спрату. Њ енјединипрозор гледао је у четвртасто, затворено болничко двориш те,

покривено кам ени м плоч ам а. Д ок сам стајао у соби,протеж ући м оју рањ ену ногу, чух некакву лупњ аву и лом њ аву.Д олазила је из двориш та. П риђох ближ е прозору и погледахнаниж е. И м ао сам ш та и видети! Н а средини двориш таповећа гом ила пуш ака М аузер М . 27. Један војник у



108 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш "

униф орм и југословенске војске (ненаоруж ан, вереоватноболничар) лом ио је дрвене кундаке тих пуш ака. Д рж ећи свакуод њ их за цев, он је снаж но ударао о кам ени под док се кундакније слом ио. To м е је виш е заболело него изненадило. О сетихтугу у срцу. К роз м озак м и прохујаш е м исли: Д рж ава јепропала... зем љ а окупирана... рат изгубљ ен... нада у бољ убудућност сруш ена... ш та ли ће се још догодити?

С утрадан, ујутро, око 7 часова, Н ем ци одош е из Д ебра.С ве наш е заробљ ене оф ицире предадош е И талијани м а. С а

собом су повели заробљ еног ком анданта В ардарске дивизије,дивизијског генерала Д уш ана К рстића, као ж иви троф ејњ ихове победе код Д ебра.

Ч им су се нем ачки тенкови удаљ или , у граду настадепакао. Н а све стране пуцњ ава пуш ака. Д ивљ ачко весељ еразузданих и разуларених А рнаута, који су се дочепалипуш ака и м униције наш е војске. П уцало се свуда по граду.П раво хаотично беснило. П отпуно безвлаш ће... Б ојао сам серазбеснели Ш иптари упаш ће у болницу, поби ће све рањ ене иболесне југословенске оф ицире, опљ ачкаће и ж ртве и сву

болницу, као ш то сам о они то ум еју да ураде. О д таквоголош а никакво добро није се м огло очекивати. И пак то ниједуго потрајало. И у несрећи, среће им а, тали јанске трупеуђош е у Д ебар. А нархија престаде. И поред тога, нисам се јошосећао спокојним . И даљ е сам стрепео да баш абозлук неупадне у болниц у преко ноћи. Н и на капији, ни ти у двориш туније било талијанских страж ара. К о год је хтео м огао јеслободно да уђе у болницу, и неом етано изврш и ш то ж ели ипоново изађе. С траш но је осећањ е када нем а власти, и законисе не пош тују.

М оја рана је још и даљ е крварила. Зам ол и осам лекарадам и је превије. О н је био од руских ем играната м обилисан, алиу грађанском оделу. За двадесет годи на ж ивота у Југославијиније честито научио да говори српским језиком . To је виднидоказ да није волео ни наш у зем љ у, нити наш народ. Рускимнагласком срдито м и одговори:

— Њ у, ви так досадан человек. 24 — Д окторе, колико је м ени познато, ране се рањ еницим а

превијају сваког дана.

— Теж ак человек! — И зусти он. И пак, м рзовољ но и лењ оскинуо је завој који се залепио за рану, прем аза је и преви,истим , прљ авим завојем . Д а, југословенске власти виш е непостоје. Н ије се осећао одговорним за својрад, бољ е речено за



Р атне оп ераци је код Д ебр а 1941. 109

нерад. Зар нисм о сви постали ниш та друго него нем ачки и

италијански заробљ еници? О н није виш е м ислио на наш ерањ енике, већ како ш то пре да се врати својојпородици. И м аоје докторску ординаци ју у Ш типу.

У скрс, 13. април 1941. године. Т алијани су нам билинепријатељ и у том несрећном рату. И пак, показали су сеци вилизовани и хум ани . Т ог дана, сви наш и болесници ирањ еници у болници добиш е по пола талијанског ускрш њ егколача: ,,panettone“, једну пом оранцу и три лим уна. Д арком анданта њ ихових трупа код Д ебра, са ж ељ ом да ш то преоздравим о. To је на м ене оставило незабораван утисак опаж њ и и плем енитости талијанских највиш их оф ицира прем анаш им рањ еницим а.

О д тог дана нисам им ао виш е потребе да м ољ акамдоктора, Руса, да м и укаж е лекарску пом оћ. He знам да ли се уњ ем у пробудила проф есионална или љ удска свест. И ли се,м ож да, п лаш ио да се неко од наш их рањ еника не ж алиталијанској ком анди за њ егову небригу и суровост. Б ило једноили друго, он отпоче да редовно долази сваког дана дапогледа м оју рану, п рем аж е и превије чистим завојем .

С ледећег дана није било никаквих значајнијих догађаја.М онотон, свакидањ и болнички ж ивот. П оједох последњ епарче ускрш њ ег колача и попуш их последњ у цигарету. Ум еђуврем ену, лако рањ ен, пеш адијски п.поручник Д рагославЈанкови ћ, водни к 1. м итраљ еске чете 50. пука, биоје отпуш тениз болнице. За седам дана колико сам био у болници , добросам се опоравио и телесно ојачао, захваљ ујући укусној иобилној болничкој храни , угодној постељ и и крепком одм орусваке ноћи.

У 19.10 часова, 17. апри ла, оби ш ао је целу болниц у, свејугословенске рањ енике и болеснике, талијански генерал,ком андант њ ихових трупа код Д ебра.

С ледећег јутра, устадох рано и обукох м оју униф орм у.Л ева ногавица чакш ира би ла је отврднула од м оје осуш енекрви. М ада м оја рана још није потпуно зарасла, нисам ж елеода останем у болн ици.24 П ретходн ог дана споразум ео сам се сА ндрејом ђуки ћем (био је наставник гим назије у Б итољ у) дадобровољ но изађем о из болнице. П ри изласку нико нас нијезауставио, нити нас запитао куда идем о. И лекари и

болничари те болнице ж елели су да нас там о буде ш то м ањ е,како би се ш то пре вратили њ иховим породиц ам а. С коро свису били м обилисани.



110 Гласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

О слањ ајући се о рам е м ог сапутника и сапатни ка, корачао

сам теш ко и споро. И тако ходајући, бољ е речено храм љ ући,кроз прљ аве и праш њ аве улице Д ебра, сазнадох да су наш изаробљ ени оф ицири били затворени у основнојш коли. Ж елеосам радије да будем с њ им а него у болниц и. Зато се обојицаупутисм о у том правцу. К ада стигосм о и уђосм о у двориш теш коле, ограђено зидом , окупи се око м ене група наш ихактивних оф ицира. М еђу њ им а био је артилеријски капетан Iкласе ђорђе И ли чковић.25 О брадовавш и се, да м е види ж ивог,рече:

— Ч ули см о да си погинуо на ф ронту.

— He, хвала Богу, био сам сам о рањ ен и све до сада уболници.

О д њ ега сам сазнао да су италијанске власти наредиле дасе сви наш и оф ицири, још истог дана, превезу кам ионим а узаробљ енички логор у А лбанији. Д акле, у прави час самизаш ао из болнице. Т а група бројала је виш е од стотинуактивних и резервних оф ицира, ниж их чинова, разни х родовавојске и струке.

П осле једног часа стигош е кам иони . Н аредиш е нам да погрупам а од 20 уђем о у њ их. П ри пењ ањ у, им ао сам теш коће,због рањ ене ноге. Ш асија је била висока, јер су ти кам ионибили грађени за планинске путеве, покривене рупам а. К адасм о се сви укрцали, колона од осам кам иона крену у правцуП иш копеје. С тигавш и на друм П иш копеја-с. Ч ерм ени,колона крену тим друм ом на запад. И тако дођосм о доД рим а. У м есто м оста там о је била сам о скела за превоз поједног кам иона. Б ила је сам о око два м етра дуж а од кам ион а.Д ивио сам се присебности и спретности ш оф ера наш егкам иона. Б ио је то м лад војник. М ож да сам о 21 годину стар.

У м иљ атог изгледа и лепих црта лица. Зауставио је кам ион допред сам у ивицу скеле, изнад воде. П ре тога, пом ислихсурваће се у реку заједно с кам ион ом . И пак, ради свакесигурности, рекош е нам претходн о, да изиђем о из кам ионадок га ш оф ер не постави правилно на скели. К адаје то учинио,пон ово се попесм о у кам ион . Т ако пређосм о на десну обалуД рима.

К ад су сви кам иони били превезени тим сплавом , колонакрену узбрдо. П ут хрђав, планински. П раш њ ав и џом баст.

К ривудав. У вож њ и, кам ион је често подскакивао, уследрупчага и кам ењ а. Н исм о се осећали угодно, а још м ањ есигурни. К ао седиш та им али см о сандуке, пуне перкусионихграната, лаке пољ ске артилерије. А ко би се који кам ион



Р атне оп ерације код Д ебра. 1941. Ill

преврнуо у вож њ и, м огло би се десити да која од тих граната

експлодира од удара и тим е изазове експлозију других.С рећом то се није десило. С ви ш оф ери, иако веом а м лади,били су веш ти и искусни.

П ред сум рак, после пет часова вож њ е, осећао сам серђаво. Н исам м огао виш е да подн осим непрекидно труцкањ е,седећи на сандуц им а граната. Р ана отпоче да м е боли, а сатим е и цела лева нога, јер су м и њ ени ж ивци били повређени.О бузе м е нека слабост и изнем оглост. Д олазило м и је даповраћам . С поп аде м е нека м ука у стом аку, с вртоглавицом .

У нутар кам иона био је узак, слободан простор. Jlerox напрљ ави под, изм еђу стопала они х који су седели насандуц им а, супротно једни прем а другим а, поређаних наслово „Р„ ћирилицом . Б ило м и је лакш е, леж ећи.

В ож њ а је дуго трајала планинским путевим а. Т ада самупознао А лбанију. Н игде ж иве душ е дуж пута. Ч ак ни селаније било унаоколо. П ланине покривене ш ип рагом иситногорицом . Разм иш љ ао сам , када је таква 1941. године,каква ли је тек била и изгледала 1914. године, при повлачењ усрпске војске кроз албанске врлети и беспуће? К ада се

неугодно осећам у кам иону, како ли се тек осећаоблаж енопочивш и краљ П етар I у воловским колим а? Б ила јето доиста „А лбанска Г олгота“. Д а, славна је, али теш ка итуж на и стори ја српског народа. И згледа судбин а м у једоделила да упозна сам о патњ е и трагедије, почев одК осовске епопеје па све до данас, кроз 600 година.

П осле виш е од десет часова вож њ е, наш а колон а сеодједном заустави. Б ила је поноћ. С вуда около густ м рак.Н игде светлости лам пе. У близини одјекну крик буљ ине.Рекош е нам да сиђем о из кам ион а. За м ене силаж ењ е нијебило лакш е од пењ ањ а. Т еш ило м е је то ш то см о срећнодостигли наш циљ . У ведош е нас у некакво двориш те, крозстару кам ену капију. Т ам о је било неколико великих ш атора.To је био оф ицирски заробљ енички логор „П реса“. С вудаоколо кам ени зид. В исок и дебео. Н а њ еговом врху, ту и там о,дрвене страж арнице, уздигнуте изнадзида. У њ им астраж ари,који су у току ноћи довикивали један другом : „Р он да“, да се неби успавали на страж арском м есту.

И знад логора била је висока кула од обичног, нетесаног

кам ена, као ш то је био и сам зид. Т у је некада био дворацС кендер-бега, албанског хероја и вође народа. О н је биоцрногорског порекла, из чувене зетске властелинске породицеЦ рнојевића. К ао трећи син И вана Ц рнојевића владао је




Ц рном Г ором (1514-1528). Тај њ егов дворац у селу П реса,

А лбанија, био је одавно поруш ен до тем ељ а. О стала је сам окам ена кула са које се им а изврстан видик на десетинеки лом етара, свуда унаоколо. Б ила је на брегу, који јенадвиш авао сву ту област.

С утрадан, 19. априла, логорски лекар превио м и је рану.К ом анда логора отпоче да испитује сваког од нас заробљ ени хоф ицира, и да уноси наш е личне податке у спискове логора.И сто тако, затраж или су да дам о на чувањ е све динаре којесм о им али. Ја сам дао 3.100 динара и добио потврду на тусум у. О на ће касније бити зам ењ ена за албанске ф ранке и леке.

К ада су Н ем ачка и И тали ја поделиле Југославијугеограф ски, отпочеш е да је деле национално и политички.И талијанске власти су затраж иле да се сваки заробљ енијугословенски оф ицир политички и наци онално определи.Т ако постадош е нове нације и народн ости: С рби, Х рвати,С ловенци, Ц рногорци, М акедонц и, Јевреји, Руси и други. Tohe им ати касније судбоносне последице за м ноге бивш ејугословенске оф ицире. Д ок ће већин а њ их од новостворени хнација бити ускоро репатрирани, сви С рби заврш иће узаробљ еничким логорим а у И талији. М еђу њ им а су се наш линеки С ловенци и по који Х рват, и сви Јевреји, који судобровољ но ж елели да оду у заробљ еничке логоре И талије.

Здравствено ни сам се добро осећао. М есто у бутини, гдесе м итраљ еско зрно зауставило, отпоче да отиче. П ри ходу,почех да рам љ ем . Б олови у левојнози су се повећавали како јеоток растао. Д ва дана касније, после предаје наш е валутеиталијанској ком анди , поднеш е нам списак ш та ж елим о дакупим о за наш е новце. М ора се при знати, Т алијани су веом ахум ано поступили са југословенским оф ицири м а, без обзира

на њ ихово национално опредељ ењ е. У том см ислу не м ож е имсе учинити ни каква прим едба, нити зам ерка. Ч ин или су све дазадовољ е наш е потребе, у граници њ ихових м огућности.И пак, настојали су да сествори црногорска нација, јерје Ц рнаГ ора постала талијански протекторат.

Б олови у м ојој нози су се повећавали. Јавио сам се залекарску пом оћ и затраж ио да м е упуте у болницу. У току теисте ноћи, број наш их заробљ ени х оф ицира повећао се заседам . Т алијани су их довели из ђаковице. He знам из когразлога логорски лекар није хтео да м е пош аљ е у болницу. О н

м и је, у току и дућег дана, сам о рану превио. Т ог истог дана,Т алијани поделиш е по једну цигарету сваком наш ем оф ициру.Т оје била прва после 15дана. Н исам био неки страсан пуш ач.



Р атне оп ераци је код Д ебра 1941. 113

И пак, пријала м и је виш е као друш твена навика, него као

неопходна ф изиолош ка потреба. П редвече доведош е у логорјош пет оф ицира. М еђу њ им а били су резервни м ајорЛ акићевић, ком андант 1. батаљ она 337. пука за заш титу изатварањ е границе, и њ егов ађутант, резервни поручникМ илорад Јовановић, судија из О хрида. О бојицу сам упознаоу ш табу м оје граничне чете, у селу Ж ировниц а Г аличка, заврем е м оби лизације једин ица тог батаљ она.

И талијански војниц и отпочеш е да подиж у нове ш аторе.П рипрем ао се см еш тај за 130 југословенских заробљ енихоф ицира, који су требали да стигну у наш логор.

С обзиром да нисам м огао виш е подн осити болове у нозии због отока који је све виш е растао, логорски лекар упутио м еу војну болницу у Т ирани. Т ам о сам стигао око 16 часова, уједн ом војном аутом обилу, јер је логор био око 30килом етара северно од Т иране. О дредиш е м е у хирурш коодељ ењ е, у собу с два кревета. У другом кревету био јеболесни пеш адијски капетан II класе Здравко Н иколи ћ.С естра тог одељ ењ а била је Д алм атин ка из О м иш а. Г оворилаје добро српски. П остељ а чиста и уредна. С оба пространа и

зрачна. Т ада сам био у болници први пут у м ом ж ивоту.С утрадан, око 8 часова, италијански хирург м и је извадио

из леве бутине м итраљ еско зрно калибра 7.9 м илим етара. 26Т ада сам осетио ош тар бол кад га је иш чупао из бутине, јер сеу њ ојзакречило. П ре операције сестра тог одељ ењ а дала м и јесам о локалн у анестезију - етером . П отпуно будан и свестанпосм атрао сам рад хирурга. И м ао је чин капетана и звао сеLuigi Calegari. В еом а веш т и искусан хирург. За то врем е,поред њ ега је стајала њ егова супруга. Б ила је добровољ наболни чарка. В еом а пријатна и благородн а И талијанка. П осле

те операције, отпочеће да м е обилази свакодн евно и да мидоноси разне понуде. Р екла м и је да сам био срећан. Рањ авањ еу том делу тела је у 999 случајева см ртоносно, услед великогкрвављ ењ а због повреде полних органа и беш ике. Њ енсупругје рекао да у таквом случају рањ еник остаје на м есту - м ртав.П онова, хвала Г осподу Богу, који м е је спасао од сигурнесм рти, путем м оје еполете у „левом “ џепу од ш ињ ела. Д акле,онај м истериозни глас: „Н Е “, био је истински бож ански глас.Д а га нисам послуш ао ја бих већ одавно био м ртав.

П о подн е, дођош е две м илосрдне сестре италијанскогЦ рвеног К рста. С тарија госпођа била је И талијанка, а м лађаА лбанка. С а овом другом , пош то нисам знао италијанки,разговарао сам на ф ранц уском језику. У ни верзитетски



114 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “ е г о ш ”

образована, говори ла је неколико страни х језика. Зап италајеЗдравка и м ене које су наш е ж ељ е. О дговорили см о да биж елели п ом оранџе и цигарете.

Н аш а соба постаде болни чка „ћаба“. И наш и ииталијански рањ еници отпочеш е да долазе да нас виде и санам а да м ало поразговарају. С вим а њ им а било је потребноохрабрењ е и утехе.

Х рана у болниц и била је укусна и обилна. За вечеру см одобијали и по чаш у доброг талијанског црн ог вина. Х ирург

одељ ењ а нас је редовно оби лазио. О н није чинио никаквуразлику изм еђу Т алијана и нас заробљ еника. Ч етвртог данапо ступањ у у болниц у, болничар наш ег одељ ењ а донесесваком по 24 ком ада цигарета A.O.I., скраћено Africa Orientale Italiana, то јест „И сточн а И талијанска А ф рика“. Toсу биле веом а јаке италијанске цигарете: „Ц иганке да побац е“,како би се то м огло чути у ж аргону наш е војске. С таријагоспођа из Ц рвеног К рста донела је Здравку 7 ком адапом оранџи. Ц игарете за м ене, рекла је, донеће их сутра.

Н а истом одељ ењ у био је и м ајор М ирко Ш им атовић,

Х рват, ком андант 3. батаљ она 67. пеш адијског пука. Б ио јеогорчени противник С рба. Н ападао је све ш то је српско.Њ егове ош тре речи и ж естоку м рж њ у неш то су м алоублаж иле м ладе ф аш исткињ е. О не нам донеш е сваком по двем але чоколаде, две м але кутије м арм еладе и по 20 ци гарета.Д оиста, „краљ евски дар“ од тих ум иљ атих девојчица.

Д ва дана раније, госпођа хирурга дош ла је да м е обиђе иотпоче да говори на ф ранцуском језику:

— Д обар дан , капетане.

— Д обар дан , госпођо. — К ако се данас осећате? — Х вала на питањ у, госпођо. О сећам се добро, осим

м алог бола у м ојој нози, али и то ће проћи. — В и сте срећни, капетане. Рањ авањ е у том е делу тела

јесте см ртоносн о у 999 случајева. — Н ека је слава Богу, госпођо. — Д а, хвала Богу, јер сте сада м еђу ж ивим а, — изговори

она благим и богобојаж љ ивим гласом . — Х вала и В ам а и господину доктору, В аш ем м уж у.

— У реду, осећајте се добро. Д овиђењ а до сутра, —изговори она м ирним гласом и изиђе из м оје собе.

У тој соби био је стално, и дањ у и ноћу, по једаниталијански ж андарм , с карабином у руци. Због тог оруж ја



Р атне операције код Д ебра 1941. 115

које су но сили , и тали јански ж андарм и звали су се„carabinieri11. Један од њ их, родом А лбанац, био је веом аотворен прем а м ени, и разговорљ ив. О н је постао м ој првиучитељ италијанског језика. И тако отпочех да уписујем у м ојратни дневник италијанске речи и њ ихово значењ е на српском .Тај дневник, нотес, сачувао сам до данас. О н м и је веом адобро послуж ио при писањ у ове м оје дуге приповетке.

С обзиром да је пет наш их оф ици ра (м еђу њ им а и капетанЗдравко Н иколић) отпуш тено из болнице и враћено у логор,све југословенске оф ицире см естиш е у једну собу од десет

кревета. У тој наш ој заједничкој соби, поред осталих, био је ирезервни сани тетски поручник др Јерем ије П авловић изК рагујевца. Д окторирао је м едицину на чувеној ф ранцускојС орбони. Њ егов ш ињ ел био је изреш етан м итраљ ескимраф алом из једног нем ачког тенка, при нападу на Д ебар.С ам о једно зрно м у је повредило бутину десне ноге. С а њ имсам им ао веселе разговоре на ф ранцуском . Б ио је веом апобож ан. П оред њ егове главе на јастуку, било је С ветоП исм о. К ако га је сачувао у борби и донео са собом у болницуу Т ирану није м и познато. Рекао м и је да је до тог дана

прочитао С вето П исм о, од корица до кориц а, 50 (педесет)пута. У том е држ ао је српски, ако не и европски рекорд.

П реко пута од м ог кревета леж ао је болестан пеш адијскипоручник И ван С там енковић из 46. пеш адијског пука. Б ио јеродом из Н иш а. Њ егова м ајка, супруга адвоката С там енко-вића, дош ла је с пи см еном дозволом нем ачких власти даобиђе свог сина у болниц и у Т ирани , када сам ја из болницевећ изаш ао. Г оспођа хирурга Calegari тада је написала, наф ранцуском језику, пи см о 27 за м оју м ајку, обавестивш и је о

м ом е здравственом стањ у. Затим је дала то писм о госпођиС там енковић да га по повратку у С рбију (какав дуг и напоранпут - за врем е окупације зем љ е!), достави м ојој м ајци . Ч им сеона вратила из Тиране у Н иш написала је м ојој м ајци п и см о28у ком е каж е да сам ж ив и здрав у заробљ ени чком логору уТирани.

П оследњ их дана, док сам још био у болници, госпођаиталијанског хирурга рекла м и је да јој је У права болницезабранила да долази у доди р са наш им заробљ ени моф ицирим а. В ероватно из разлога ш то се очекивао долазак

италијанског краљ а у Т ирану. Д ан њ еговог доласка држ аосе утајности, како би се тим е избегло било какав непож ељ андогађај.

С а м ајором Ш им атовићем , који је прем а м ени био



Р атне операције код Д ебра 1941. 117

и војни ка на хи рурш ком одељ ењ у. Н ас, југословенскеоф ицире, није обиш ао. В идео сам га сам о кроз отворена вратанаш е собе, када је ж урно прош ао ходн иком , са целом својомсвитом талијанских генерала и виш их оф ицира. Л ичио је нанеког „човечуљ ка“ у краљ евској уни ф орм и, са гајтаним а иорденим а, и седим уф итиљ еним брковим а, подигнутихнавиш е.

П опод не, сав узнем ирен и забрин ут, итали јански„carabiniere11, А лбанац, п риш ао је м ом е кревету и рекао м и

ш апатом , да други не би чули, да је на италијанског краљ аизврш ен покуш ај неуспелог атентата, у Т ирани, од странеједног А лбанца. Д ок је то говорио, и м ахајући главомузвикивао: „А хи...ахи!“ В ероватно бојао се да због тога м огууследити италијанске репресалије против А лбаније. To је биоисти онај ж андарм , који м е је обучавао у италијанском језику.Т ако п остадосм о пријатељ и, и рекао м и је о атентату, о чем уније см ео ником другом да каж е. Н и италијанске, нитиалбанске новине нису ниш та о том е објавиле. О но ш то м и јетај А лбанац рекао било је тачно и истинито, јер италијански

краљ још истог дана вратио се у И талију. О н није отиш ао даобиђе италијанске трупе на грчком ф ронту, ш то је био правиразлог њ егове .посете А лбанији.

Д ва дана касније, м ајор Горички и ја били см о отпуш тенииз болнице и враћени у логор „П реса“. П ре одласка, госпођахирурга Calegari донела м и је веом а лепу црвену руж у и кутијунајбољ их талијанских ц игарета „Samos Export41, као њ енпоследњ и поклон . To је на м ене оставило н езаборавни утисак.П ош то см о се спријатељ или , после м есец дана лекарске неге уболници, она ме упита:

— К апетане, ш та В и м ислите, да ли ће Н ем ачка добитират?“

— He, госпођо, он а ће га изгубити. — Јесте ли у то сигурни? — Г оспођо, ја сам В ам рекао истину и у то сам потпуно

уверен. — А ли, са свим њ еним победам а? — О на ће добити још неколико битака, али he коначно

изгубити рат. (Т реба им ати у виду да сам јој то рекао м есеца

м аја 1941. године, наим е око два м есеца раније него ш то јеН ем ачка напала С овјетски С авез, и нико то није очекивао). — А ко то ж елите, м олим В ас дајте м и адресу В аш е

госпође м ајке како бих м огла да јој пиш ем . — В еом а радо, госп ођо. Д озволите м и сам о један м инут



118 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Н >е г о ш "

да је напиш ем на парчету хартије.К ада сам је исписао, пруж ивш и јој, она изговори: „Х вала,

капетане.“ — Ја В ам захваљ ујем из свег ссрца, на В аш ој љ убазности

и за м ноге друге ствари. — Д овиђењ а, капетане. О станите у добром здрављ у.

С рећан пут.Д обар В ам останак, госпођо. Ж елим све најбољ е В аш ем

мужу.Н едељ у дана пре тога од У праве болнице добио сам 80

албанских ф ранака. К ао ш то се из свега тога види, И талијанису хум ано и културно поступали с нам а: њ иховим ратни мзаробљ еницим а.

О тпуш тен из болниц е, стигох после један час касније сасани тетским аутом оби лом у логор „П реса“. Т ам о сам сазнаода су две групе наш их оф ицира, већином С рби, отиш ли заИ талију 3. и 17. м аја. О д С рба сам о сам ја био у том логору.М учан утисак, јер сам био см еш тен у велики ш атор сХ рватим а, где сам м орао да слуш ам њ ихове свађе, претњ е иразна провоцирањ а, које је нарочи то један грлат Х рват,резервни потпоручник, упућивао неким од својих зем љ ака.К ревети у том ш атору били су на спрат. П оред мене, срећом ,био је један Д алм атинац, резервни поручник, м иран и ћутљ ив.О н није узим ао учеш ћа у тим безум ни м расправам а иразм ирицам а.

П реко дана друж ио сам се с Ц рногорцим а. О ни суочекивали да буду репатрирани , јер је Ц рна Г ора билапроглаш ена од Р им а као италијански протекторат. Ради тога,тали јанска војн а ком ан да ни је их см атрала ратн и м

заробљ еницим а.Ч етири дана касније, при м ио сам још 30 албанских

ф ранака. И м ао сам довољ но н овца, али ни где да гапотрош им . С ело П реса им ало је око тридесетак кућа, али нијебило никакве трговине. Б ило је типично албанско планинскосело. К ом анда логора м и је дозволи ла да м огу изаћи излогора, у току дана, да се прош етам по селу и по околинилогора. Т ако сам упознао једног А лбанца, који је им ао једини„дућан“ у селу. П родавао је со и неке дрангулије. Ја нисамзнао албански, а он није знао српски. И пак, са неколико

талијанских и српских речи, а виш е „нем уш тим “ језиком ,добро см о се споразум евали. Б ило м у је ж ао ш то јеЈугослави ја би ла војнички пораж ена. В еровао је да heјугословенска војска, када је рат отпочео, заузети А лбанију и



Р атне операци је код Д ебра 1941. 119

ослободити је од талијанске окупације. Н ије волео И талијане,м ада су они за три године до рата с Г рчком м одернизиралиА лбанију. И зградили су м ноге јавне зграде у Т ирани и удругим већим градовим а. П оправили су и раш ирилисаобраћајну м реж у. И зградили су нове путеве у јуж ном делузем љ е.

Д рач и В алона постадош е луке од првокласног значаја.И талијанске власти су организовале и усаврш иле управузем љ ом . Р азвили су трговину и националну економ ију. С ам оза прва три м есеца по окупацији, ископали су осам м и лиона

тон а гвоздене руде, и знатн о поб ољ ш али и повећалипроизводњ у сирове наф те. У то врем е, албански ф ранак им аоје јачу куповну м оћ од италијанске лире и од албанског лека. Ип оред свега тога, А лбанц и су см атрали И талијан езавојевачим а.

To м ајско јутро било је сунчано и красно. П лавичастинебесни свод блистао је као саф ир. Ч ист и свеж ваздух, каотанани зеф ир, м иловао је м оје лице. С ви Ц рногорци и већинаХ рвата били су пребачени у други логор, ради репатријаци је.

О двојио сам се од осталих и осам љ ен п осм атрах у даљ иниЈадранско м оре. Д оиста, било је „плави Јадр ан“. Д ок сам такобио удубљ ен у м ислим а, приђе м и деж урни оф ицир,италијански потпоручник, албанске народности. П оздрави мевојнички и запита м е како сам са здрављ ем . К ада самодговорио: „Б ене!“ он продуж и да м и говори на италијан-ском . Н аравно, разум ео сам сам о неке речи. У правцу у ком еје м ој поглед био уперен био је дугачак и низак гребен,упоредан с Јадранским м орем . И деалан одбрам бени полож ај.Т ада м и потпоручни к А лбанац, показујући на тајгребен рече:

— Н а оном брду биле су огорчене борбе противИ талијана, који су се искрцали из њ ихових бродова.

У том е м ом енту један поручник из ком анде логора,И талијан, приђе нам и отпоче неш то да говори потпоручникуА лбанцу. Ж алио м у се да ствари не иду добро у А лбанији. Н ато м у је А лбанац м ирно али одлучно одговорио:

— Заш то сте дош ли , м и вас нисм о звали.To јасно показује да и поред добре колонијалне политике

коју су И талијани спроводили, били су см атрани у А лбанијикао окупатори и непријатељ и.

Н ије онда никакво изненађењ е заш то су се А лбанци уталијанској војсци на грчком ф ронту, радије предавалиГ рц им а него да се боре за И талију. Ради тога, талијанскаВ рховна ком анда повукла је те албанске јединиц е с ф рон та и




употребила их за позадинску служ бу.Д ани су споро пролазили у очекивањ у одласка за

И талију. Д а бих прекратио врем е одлазио сам код м огпријатељ а „дућанџије“. О н је волео м оје друш тво иако нисм оговори ли скоро ниш та, због незнањ а језика. У век сам газатицао скрш тених ногу поред м ангала, где је пуш ио, aпонекад кувао цррну каф у. П уш ио је м ного - као ф абричкидим њ ак. Д ок је једна цигарета била на њ еговим усницам а,друга м у је била за десни м ухом . С ам их је савијао. К ад сампоп уш ио све цигарете које сам добио у болници , он м и једногдана сави цигарету у облику м алог ф иш ека. Д обро јеоблизнуо и пруж и м и је. Н исам волео те цигарете са туђомпљ увачком . И пак, прим их је! О д раније сам знао да је тоалбански обичај: нека врста ритуала. П онуђена, савијенадом аћинова цигарета јесте указивањ е почасти госту. О дбитије значило би не сам о увреда за њ ега, већ и израз отвореногнеприајтељ ства. (Т ако је некад било. He знам какав је обичајсада у ком унистичкој А лбанији).

Д есетог дана по изласку из болнице, ком анда логора

„П реса“ исплатила м и је 250 лека за м оје динаре депоноване улогорској благајни . П ри том е, рекош е м и да понесем личнествари, које су све стале у једну акт-таш ну. О нда м е једнимкам ион ом одвезош е у логор „ ђ “, у близини Д рача. Т ам о самсам о преноћио. У том логору би ло је неколико наш ихзаробљ ених оф ицира. С утрадан устадосм о рано, спрем исм осе и доручковасм о. О ко 8 часова одвезош е нас кам ионом заД рач. О ко 11 часова укрц асм о се на брод „Citta di Milano“,град М илано. Д оби о сам кабину бр. 18, заједно са капетаним аI класе Ц ветковићем и С тојићевићем , оба резервни оф ицири.

Д ок сам стајао на палуби, и посм атрао при станиш те иград Д рач, приш ао м и је један оф ицир брода. В едра лица ипри јатна гласа, проговори:

— Ја сам Д ом енико Д и В аста, први м аш ински оф ицировог брода...

М ало застаде, па продуж и да говори веом а при јатни мгласом :

— Н адам се да В и говорите италијански .Н а те њ егове речи, ја узвратих:

— Ја сам Л еон ида Јовановић, пеш адијски капетан првекласе. Г оворим м ало италијански.

— В еом а м и је драго, капетане. Где сте рођени? — У Б еограду.



Р атне операције код Д ебр а 1941. 121

— П ознајем добро Б еоград — и продуж и на италијан-ском да је Б еоград леп град и да је там о био виш е пута.У питао м е је да ли познајем В укаш ина Б атало и њ егову ћерку.Рекао м и је да су становали у К ум ановској улици, број 13 и дасу м у они пријатељ и.

— Б еоград је велики... He познајем господина Б атало.Н исам м огао да продуж им тај разговор, јер сам тек пре

м есец дана почео да учим италијански. — Д ои ста, то је велики град. М ного м и се свиђа.

П ородиц а Б атало су м оји пријатељ и, и већ дуж е врем ена

нем ам од њ их никаквих вести...О н м и рече да не зна ш та се с њ им а догодило. He зна да ли

су ж иви или м ртви, због страхови тог бом бардовањ аБ еограда од стране нем ачке авијације.

— He знам .Н исам био у стањ у да виш е каж ем , услед тадањ ег

ограниченог знањ а италијанског језика. И пак, мој сим пати-чни саговорник био је веом а задовољ ан и весео да сам разум еош то м и је говорио. Б ио је искрен, отворен и доброн ам еран.Затраж ио је адресу м оје м ајке и обећао м и је да ће јој писати о

м ени. Д ао м и је њ егову адресу и рекао м и је да м у пиш ем иззаробљ еничког логора, ако м и је ш тогод потребно. Д ароваом и је пакло одлични х и талијанских цигарета „M acedonia11идве књ иге са посветом - за успом ену. Једн а је (не сећам сенаслова) им ала на левојстраници текст на италијанском , а надесној страни превод на српски. Реткост!

Т аква паж њ а и пријатељ ство м огло се наћи сам о убајкам а. Н а ж алост, нисам им ао ничег с чим е бих м у м огаоузвратити и дати н а поклон. У правом см ислу, био сам тадасиром ах, као „црквени м иш “. Т ај плем енити човек, Т алијан,

разум ео је потпуно м оје стањ е и није ни ш та ни очекивао. Д а,Domenico Di Vasta био је обичан човек, али се понео и показаокао да је био п ореклом плем ић прем а једном капетанујугословенске војске, тали јанско м ратн ом заробљ енику.Д ом ени ко је волео С рбе. Б ио је задовољ ан и срећан да мисвојом паж њ ом и поклоним а м ож е унеколико олакш атиборавак у заробљ ени чком логору.

Т ај п лем ени ти човек, и касн ије док сам би о узаробљ ени чком логору, у северној И талији, писао м и је ипослао ф огограф ију целе своје породице. С лао м и је књ иге напоклон и неке ствари. Био је један од ретких светлихкарактера. И ако Т алијан, био је м ој одани пријатељ .

С а овим се заврш ава м оја дуга (верујем заним љ ива)



122 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва "Њ егош ”

при поветка. П исац ових редова вољ ан је да напиш е и објавиунаставци м а своју другу и дугу причу „У заробљ ени ш тву уИ талији“. Н аравно, ако то ж еле читаоци и уредни ш твоЊ егош евог Гласника.

К Р A Ј

Л еонида М . ЈО В А Н О В И ћ

П Р И Б ЕЛ Е Ш К Е :

16. М а ј о р а С а в и ћ а з н а о с а м ј о ш о д р а н и ј е и з П е ш а д и ј с к о г п у к а К р а љ е в е Г а р д е . О н ј е т а д а б и о к а п е т а н I к л а с е , к о м а н д и р 16. ч е т е .

Б и о ј е п р е м е ш т е н у 2. п е ш а д и ј с к и п у к у Б е о г р а д у , и ј а с а м т а д а

п р и м и о њ е г о в у ч е т у , к а о п о р у ч н и к с а п о л о ж е н и м и с п и т о м з а к а п е т а н а II к л а с е .

17. Т и м е с а м п о ч и н и о в е л и к у г р е ш к у и с а д а с е б е п р е к о р е в а м . М о г а о с а м о л а к о и з г у б и т и ж и в о т . М н о г о б о љ е б и б и л о д а с а м о с т а о

н а п о л о ж а ј у к о д 1. в о д а и п о с л а о о р д о н а н с а д а п р о н а ђ е к а п е т а н а

Ј о в и ћ а и г т о з о в е г а д а с е о н м е н и ј а в и , к а о м л а ђ и , и о б а в е с т и о

с и т у а ц и ј и н а њ е г о в о м ф р о н т у . П и т а м с е с а д а , д а л и ј е д о б р о б и т и и с у в и ш е р е в н о с т а н и с а в е с т а н - у р а т у ?

18. Б и л а ј е т о Б о ж и ј а в о љ а . Д а н и с а м и м а о н а с е б и ш и њ е л , с а

м е т а л н о м е п о л е т о м у „л е в о м џ е п у “ н е б и х о с т а о ж и в . To ј а с н о

д о к а з у ј е д а ч о в е ч и ј и ж и в о т н е к а д з а в и с и о д м а л е и б е з н а ч а ј н е с т в а р и .

19. To he с е д о ц н и ј е , у Ш в а ј ц а р с к о ј , п о к а з а т и н а р е н т г е н о л о ш - к о м с н и м к у .

20. В о ђ а т о г м и т р а љ е з а в и д е о м е ј е т а д а п р в и п у т и ј а њ е г а . И п а к , п о н е о с е п о ж р т в о в а н о и х р а б р о к а о д а с а м м у б и о к а к а в р о д . To ј е ј о ш ј е д а н д о к а з в и ш е о м о р а л н о ј в р е д н о с т и и в и с о к о ј с в е с т и

с р п с к о г р о д а . Д а ј Б о ж е д а С р б и ј а и м а и д а н а с т а к в е в р л е и х р а б р е с и н о в е , к а д а ц е о с р п с к и н а р о д п р е ж и в љ а в а ј е д н у о д н а јв е ћ и х и н а ј т е ж и х д р а м а - р о б о в а њ е п о д с в и р е п и м к о м у н и з м о м .

21. Д е с е т г о д и н а к а с н и ј е у п о з н а о с а м к о м е р ц и о н а л н о г

д и р е к т о р а р а ф и н е р и ј е н а ф т е Р и ј е к а . Р а з г о в а р а ј у ћ и о р а т у , р е к а о м и ј е п р е к о р н и м г л а с о м и м р к а п о г л е д а д а ј е о н б и о т а л и ј а н с к и о ф и ц и р ,

к о ји с е с а с в о ј о м ј е д и н и ц о м а л п и н и с т а н а л а з и о н а и с т о м д е л у

ф р о н т а , к а о и ј а . И о н ј е б и о р а њ е н о д н а ш е г м и т р а љ е з а , и д а с у И т а л и ј а н и и м а л и в е л и к е г у б и т к е у м р т в и м и р а њ е н и м .

22. С а ч у в а о с а м е п о л е т у , н а ј е д н о м к р а ј у у с л е д у д а р а м и т р а љ е с к о г з р н а (и о н о м а л о п о в и ј е н о ) и з в и ј е н у , ј е р н и ј е м о г л о д а је п р о б и ј е . С р е ћ а ! Д а н и ј е б и л о т е е п о л е т е у „л е в о м џ е п у “ ј а б и х



Р атне операци је код Д ебр а 1941. Ш

о с т а о н а п о л о ж а ј у м р т а в о д п о в р е д е п о л н о г о р г а н а и в е л и к о г к р в а в љ е њ а , к о ј е б и у с л е д т о г а н а с т а л о .

23. Д о ц н и ј е с а м с а з н а о д а ј е а р т и л е р и ј с к и к а п е т а н I к л а с е ђ о р ђ е

И л и ц к о в и ћ с а с в о ј о м б а т е р и ј о м т е ш к и х х а у б и ц а о т в о р и о п а љ б у н а

н е м а ч к е т е н к о в е , к о ји с у с е п р и б л и ж а в а л и Д е б р у . е г о в а б а т е р и ј а

б и л а ј е у б о р б е н о м п о л о ж а ј у , н а м е с т у г д е с е з а в р ш а в а л а д о л и н а р . Р а д и к е и н а с т а ј е Д е б а р с к а к о т л и н а - н е п о с р е д н о п р е д у л а з а к у

Д е б а р . И п о р е д т о г х р а б р о г и п о ж р т в о в а н о г д е л а , и њ е г а и п о с а д е

о р у ђ а , њ е г о в е ч е т и р и х а у б и ц е н и с у м о г л е з а у с т а в и т и б р з е , т е ш к е

н е м а ч к е „Т и г р о в е “, н а о р у ж а н е т о п о в и м а д у г и х ц е в и , в е л и к о г

д о м е т а и в е л и к е п р о д о р н е м о ћ и њ и х о в и х г р а н а т а .24. П о н о в о о с т а в љ а м ч и т а о ц у д а р а з м и с л и и п р е с у д и д а л и с а м

б и о „д о с а д а н ч е л о в е к “, ј е р с а м з а т р а ж и о о д т о г л е к а р а , р у с к о г

е м и г р а н т а , д а м и п р е в и ј е р а н у , к о ј а ј е к р в а в и л а .

25. П о з н а в а л и с м о с е ј о ш к а о ђ а ц и м у ш к е г и м н а з и ј е у С к о п љ у . ђ о р ђ е , г о д и н у д а н а с т а р и ј и о д м е н е , б и о ј е и з 54. к л а с е В о ј н е

а к а д е м и ј е . Б и о ј е с и н с а н и т е т с к о г г е н е р а л а И л и ц к о в и ћ а , к о ј и ј е т а д а б и о н а ч е л н и к с а н и т е т с к о г о д е љ е њ а 111 а р м и ј с к е о б л а с т и у С к о п љ у .

26. С а ч у в а о с а м т о м и т р а љ е с к о з р н о , к о ј е ј е с а д а м а л о у г н у т о у с л е д у д а р а у б р о н з а н у е п о л е т у , к о ју н и ј е м о г л о д а п р о б и ј е .

27. П и с м о г о с п о ђ е Calegari, п р е в е д е н о с ф р а н ц у с к о г ј е з и к а :

7 ј у н 1941. г о д и н е

Д р а г а Г о с п о ђ о ,

О б е ћ а л а с а м В а ш е м с и н у д а ћ у В а м п и с а т и . И , е т о , ј е д н а с р п с к а

д а м а д о ш л а ј е (у Т и р а н у - н .п .) д а о б и ђ е с в о г с и н а . Б и л а с а м в е о м а р а д о с н а д а т о ј м а јц и м о г у д а т и в е с т и о В а ш е м с и н у . С а т и м и с т и м

о с е ћ а ј е м , ј а В а с у в е р а в а м д а ј е В а ш с и н у в р л о д о б р о м з д р а в љ у . Б и о ј е р а њ е н у л е в у б у т и н у , а л и , н а с р е ћ у , в е о м а ј е д о б р о о з д р а в и о .

В е р у ј е м д а је о н с а д а у н е к о м л о г о р у р а т н и х з а р о б љ е н и к а у

И т а л и ј и . И , п о ш т о ј е н а п у с т и о б о л н и ц у у в е о м а д о б р о м з д р а в љ у , ј а В а м п р е н о с и м њ е г о в е п о з д р а в е (д а т е м и п р е о д л а с к а ). Ј а В а м п о т в р ђ у ј е м в е р о д о с т о ј н о с т о ч е м у В а м п и ш е м , ј е р с а м с у п р у г а

х и р у р г а к о ј и г а ј е о п е р и с а о и н е г о в а о . У и с т о в р е м е ј а с а м и

д о б р о в о љ н а б о л н и ч а р к а м о г а м у ж а .

П р и м и т е м о ј е н а ји с к р е н и ј е ж е љ е з б о г д о б р и х в е с т и к о ј е В а м д а је м , с м о ј и м н а ј б о љ и м п о з д р а в о м .

Edviga Luja Calegari б о л н и ч а р к а Ц р в е н о г К р с т а

В о јн е б о л н и ц е у Т и р а н и

28. П и с м о г о с п о ђ е С т а м е н к о в и ћ , м а јк е п о р у ч н и к а С т а м е н к о - в и ћ а :

Н и ш , 12. ј у л и 1941.




Д р а г а Г о с п о ђ о ,

Ж у р и м д а В а м ј а в и м д а ј е В а ш с и н г . Л е о н и д а Ј о в а н о в и ћ , к а п е т а н I к л а с е , ж и в и з д р а в у л о г о р у у И т а л и ј и . To с а м с а з н а л а у

Т и р а н и , г д е с а м б и л а 6. о в о г м е с е ц а и о б и ш л а м о г с и н а . Т а м о с а м у п о з н а л а г о с п о ђ у ј е д н о г х и р у р г а , к о ј а В а м ј е н а п и с а л а п и с м о , а л и

м и ј е н е м о г у ћ е д а В а м г а п о ш а љ е м п о ш т о м , п о ш т о ј е н а ф р а н ц у с к о м ј е з и к у . В а ш с и н б и о ј е с р е ћ н о р а њ е н у л е в и к у к . О н ј е б р з о о з д р а в и о и и з Т и р а н е ј е 22. п р о ш л о г м е с е ц а о т п у т о в а о у л о г о р у И т а л и ј и . В а ш у а д р е с у о с т а в и о је г — и д о к т о р к и , к о ј а м и ј е д а л а .

З а с а д а о в о л и к о , а а к о с е б у д е м о в и д е л и д а ћ у В а м п и с м о д о к т о р к е .

П о з д р а в ,

Л е п о с а в а С т а м е н к о в и ћ



К О М У Н И С Т И Ч К О С Р П С Т В О

„П р а ш и н а у о ч и - т о ј е д а у м а с м у т и в и д “

Х а м л е т , Ш е к с п и р

К ом унизам је данас у великој, непрем остивој кризи. С випокуш аји да се спасе - проп али су. У врем е С таљ инове крваветирани је и у до ба њ егових наследни ка и следбеника,ком унизам се одрж авао путем бруталне силе, концентрацио-них логора и безбројних убистава. К ад би С таљ ин, у својеврем е, згурен као какав дем он, сам о кинуо или трепнуо оком ,њ ем у подређени лакеји клицали би: „Ж ивео вођ научногсоцијализм а... Ж ивео велики геније... Ж ивеоучитељ радни чкекласе и свих народа света... “

ђорђ О рвел, један од великих писаца овог века, у свом екапиталном делу „Х иљ аду деветсто осам десет четврта“персониф ицирао је С таљ ина и ком унистичке вође у личностиВ еликог Б рата. Т ај ин квизитор, В елики Брат, битиш еневидљ иво у зидовим а кућа, где се љ уди састају и разговарају,увек тихим тоном , јер и зидови им ају уш и. В елики Б рат освем у ш то се разговара обавеш тава П артију... А ли, тајодвратни систем терора и вечног потказивањ а ипак није успеода угуш и савест целог народа. В рем еном , осећањ е страха ибезнадеж ности иш чаурило се у револт и м рж њ у прем анељ удском ком унистичком систем у.

К ом унисти су покуш али пре и после С таљ ин овесм ртидаприкрију своје право лице путем разних, често противуречних

ф орм ула: савезом са грађанском левицом , н асртајем надем ократски соци јализам , „ком уни зм ом са хум ани х лицем “ иш то је најпровидн ије - дем ократским ком унизм ом . Т ај„дем ократски ком унизам “, са м алим изузетком , подрж авајум ноги ком унистички дисиденти. У Рум унији ти неоком унис-ти су дограбили власт служ ећи се истом полицијом и истимм етодам а крвавог Ч ауш еска. У Југославији ком унисти сем аскирају социјализм ом . П онеки стари Т итови м ин истри ибивш и чланови, по злу познатог П олитбироа, повам пирилису се и дају провидне изјаве за ш там пу, подрж авајући

садаш њ и ком унистички систем у С рбији. Н еки од њ их се чакпредстављ ају као д ем ократи . Ф арса је преим еновањ еком унистичких партија у социјалистич ке. Д ем ократски



126 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва “Њ егош ”

соци јализам је за реф орм е, еволутивне п ром ене путемдем ократских м етода, док је ком уни зам нехум ан. К ом уни замцрпи своје идеје из м арксизм а. А м арксизам је теорија не сам окласне м рж њ е, него и опш те љ удске м рж њ е. К арл М аркс јебио оличењ е те м рж њ е, човек који м рзи.

И згубивш и народну п одрш ку у свим пропаганднимпокуш ајим а, ком уни сти се, у последњ е врем е, окрећу„националистичком залагањ у“, ш то изненађује и при сталиц еи противнике њ ихове. A то је перф идно затурањ е политичкогтрага стаљ ин изм а и титоизм а сам о да би се одрж али на

власти.

П раво, традиционално С рпство нем а никакве везе саком унизм ом м а које врсте. С рпство је задојено хум анистич-ким ид ејам а. С рби н човек, С рби н јун ак, никада нијезлостављ ао ни непри јатељ а свога, а кам оли свој народ. О н јеубијао непријатељ а кад је м орао да брани личну слободу илислободу свога народа, али га је увек третирао као човека.Н аравно, било је изузетака у избезум љ ености ратног заноса.

К раљ Н икола написао је чувене стихове којим а се обраћа

у својој песм и „Турчину“ турском султану, озлоглаш еномцрногорском и српском противнику. О вде су, у изводу, некиод тих стихова:

Ш т о т е р у ж е , л а в е с т а р и , и с т о ч н о г а ц а р е с в је т а ,

Ш т о т е р у ж е , о в и т е ж е ?

Ш т о т е р у ж е , б о јн и г р о м е ?

А п р е г н у ћ а к а в г е - ц а р с и , т и с т р а в и ч н и к р у н о л о м е !

П а ж а м и ј е ш т о т е р у ж е , п р е м д а с и м и к р в н и к с т а р и , п и т а м : у б о ј к о т о м о ж е д а с е с т о б о м б а р а б а р и ...

Ј о ш д а н и ј е р о д а м о г а , м о г а р о д а с п р а м т е б и л о , м о р е с и л н о , с и л н о м о р е к р с т у с т р а ш е н б и с п л а в и л о ...

Б о р б а с т р а ш н а и в е л и к а н а с т а н е л и и з н о в и ц е ; з а д и м е л и б о јн о м м а г л о м



К ом уни стичко српство 127

н а ш а б р д а и р а в н и ц е ; к р о з т у м а г л у з а с и ја ј у л и с а б а љ а н а м б и с т р и з р а ц и ... м и ћ е м о с е и з а т о г а о п е т ш т о в а т к а ју н а ц и .

Т еш ко је наћи у светској литератури лепш и прим ервитеш тва и плем енитости него ш то је прим ер песника, и токраљ а, који је м орао да води одбрам бене борбе противтурских султана. А ли, пош товањ е човека у човеку надм аш ило

је м ом енталне ратне дуж ности. To је особина хероја, који,како каж е Јован Д учић, не воле крв. Х ероји, прави јунаци нисуосветници; кукавице су осветници и склони злочину.

Н ерон је био дегенерик, зликовац. У био је своју м ајку.У ж ивао је гледајући како на арени лавови растрж у робове.М еђутим , Њ егош се грозио кад је у Н апуљ у видео сликуЛ аокона на којојје ум етник приказао како две огром не зм иједаве Л аокона и њ егова двасина. Ц рногорски песник-ф илозофосудио је ум етника и ком позицију Л аокон , јер је на њ ојприказано м учењ е човека.

Т ако реагују прави С рби, хероји јун аци и љ уди. Heком унисти. П рем а том е „К ом унистичко С рпство“ то је„праш ина бачена у очи да ум а см ути ви д.“

Н а Г оспођин-дан, 1991.

М илан БА Н Д О В И Н



„Н А Ш А Р Е Ч “,

Е М И Г Р А Ц И ЈА И С Р П С К И Н А Ц И О Н А Л И ЗА М -

П Р И Л О Г ЗА И С Т О Р И ЈУ С Р П С К Е Д И ЈА С П О Р Е

И сторија српске дијаспоре - начин ж ивота, друш твенирад, постигнућа у том раду, пром аш аји, прославе и јубилеји,

свађе, сарадњ а јавних радника и организаци ја дијаспоре,пом оћ родном крају, и толико м ного чега другог - постаје свеваж није, опш ирније и интересантније пољ е истраж ивањ а,тум ачењ а и записивањ а, како би се та историја дијаспоре,евентуалн о када за то дође врем е, дод ала истори јицелокупног српског народа. Н а ж алост, толико је м ногоегзистенцијалних, скоро свакодневних п роблем а са којим а сесви м и у дијаспори , а и С рби у зем љ и, суочавам о, да нам м аловрем ена остаје за неопходно разм иш љ ањ е, планирањ е илисређивањ е свог оног м атеријала који би требало да уђе у ту

историју. В ерује се да ће писана реч по нови нам а, часописим а,пам ф летим а и књ игам а ш там паним ш иром дијаспоре битим ож да н ајобилни ји извор тог м атеријала, који ће послуж итиза писањ е историје српске дијаспоре. Редови који следе,написани су у духу тог будућег тум ачењ а разних ви доваж ивота дијаспоре.

* * *

„Н аш а реч“, месечно гласило „С авеза ослобођењ е“ изЛ ондона, Е нглеска, са својим подруж ни цам а по м ногим

зем љ ам а дијаспоре или задругам а, како их чланови ,,С авеза“зову, п рестала је са излаж ењ ем својим 420. бројем ,ш там паним децем бра 1990. К ако се први број „Н аш е речи“појавио јануара 1948, излаж ењ е овог ем игрантског часописатрајало је пуних 43 година! С ам о овај ф акат посебно, бићеједан од светлих м ом ената из ж ивота српске ем играције! А липосебне историјске приче биће пи сане о уреднику листаД есим иру Т ош ићу. П риче о сарадниц им а часописа, којипостадош е не сам о запи сничари свакодн евног ж ивота српскеди јаспоре п осле другог светског рата, већ и тум ачи

предратног српског јавног ж ивота, ан ализатори ратнихдогађаја као и теж њ и за будућност српског народа коју таконем илосрдно порем ети прим итивизам следбеника ком унис-



„Н аш а Реч“, ем игр. и српски нац ио нали зам 129

тичке идеологије. У „Н аш ој речи“ he оставити своје задњ ем исли предводниц и српског јавног мњ ењ а дијаспоре свогаврем ена: А дам П рибиловић, С лободан Јовановић, К остаП авловић, М иодраг П урковић и други, док ће м ноги њ енисарадници - коресподенти достићи завидан ниво новинарскогпроф есионализм а баш ту, на страни цам а овог м есечника.К оликог је утицаја им ала „Н аш а реч“ на ф орм ирањ е српскогјавног м њ ењ а у дијаспори? П ош то је годи нам а читана,копи рана и расп рострањ ивана по Б еограду и другимм естим а, колика је њ ена улога била у храбрењ у српских

политичких дисидената и у ф орм ирањ у њ ихових м иш љ ењ а удискусијам а вођени м по при ватни м кућам а, становим а икаф анам а? К акву је улогу оди грала „Н аш а реч“ као гласилосрпских п олитичких дисидената, годи н ам а ш там пајућињ ихова јавна и отворена пи см а, прогласе, резолуције?

С ва ова питањ а, а и сијасет других, биће предм ет опш теисторијске и књ иж евне обраде ж ивота дијаспоре, а тај ж ивотје би о и остао ж ивот једн ог дела српског народа који је насрећу или несрећу био прим оран да напусти своје роднезавичаје и да се раш трка по свету.

* * *

Н еоспорно је да ће велики део напора љ уди и ж ена око„Н аш е речи“ бити оцењ ен као заслуж ан хвале, окарактерисанкао позитиван, и да ће тај несебични напор, и ли ж ртва остатикао један од при м ера рада ем играци је којим he образем играци је бити осветљ ен! „Н аш а реч“ је била оличењ есм ирености, разум ности, такта, интелекта и интелектуалнеуглађености. О на је упорно ш ир ила и брани ла својеполи тичке ставове, али је била свесна опозиције тим

ставови м а од стране својих ри вала на политичкој левици , каои супарни ка на десном крилу поли тичких зби вањ а удијаспори. У зим ајући ту борбу м иш љ ењ а у обзир, природноје очекивати и разних н егативних зам ерки када се буде сав тајрад критички оцењ ивао. Ја сам уверен да би ти исти љ уди иж ене око „Н аш е речи“ били заиста изненађени када тихнегативних оцена не би било, с обзиром да су они сам игодинам а водили ж учне расправе са својим неистом иш љ ени-ци м а, било у ем играцији или у зем љ и. Једну такву расправу,али м ирну и кратку, поведох и ја са уредником „Н аш е речи“

пре неких десет година, и из те расправе се роди писм оуредни ш тву из кога „Н аш а реч“ објави сам о један м али извод(јануар 1981, под псеудоним ом Ж . Т риф уновић). To пи см ојеонда им ало две обсерваци је „душ е“ или „духа“ који је владао у



130 Гласник С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Н >е г о ш "

„С авезу ослобођењ е“, па прем а том е превлађивао и настраниц ам а „Н аш е речи“. To пи см о, или то виђењ е идејнихоријентација чланова те две установе, још и данас им авредности ако се разм иш љ а о политичким нагоним а уредникалиста „Н аш а реч“ и њ егових сарадника. И звесно је баремаутору ових редова, да су поли тички нагони о којим а је реч униж е наведеном писм у уреднику, били кљ учни показитељ иједно г важ ног дела поли тичке природ е дугогодиш њ егуредника „Н аш е речи“, а тим е и политичког делањ а „С авезаослобођењ е“. У им е потпунијег и реалнијег расветљ авањ а

поли тичких позиција или ставова сарадни ка часописа „Н аш ареч“, писм о уреднику истог, писано пре десет година, се овдепрви пут објављ ује у целини.

* * *

П ош товани У редниче,

К ао дугогодиш њ и читалац ваш ега часописа, редовно самчитао и читам лрограм ске расправе, објаве и разм иш љ ањ ачланова „С авеза ослобођењ е“. И већ неколико година, у скоросвим написим а, налазим две ствари које су ме доводи ле до

неких битних питањ а и до дубљ их разм иш љ ањ а. Б рој 310„Н аш е речи“ од децем бра 1979, и чланци „За политикубудућн ости“ (A. Н . П етровића) и ,,’О слобођењ е’ као идејназаједница“ (Д . Т ош ића) навели су ме не сам о на већуобичајено разм иш љ ањ е, већ су ме навели и да В ам неш то одтог разм иш љ ањ а пош аљ ем у виду овога писм а.

П рва ствар је ваш е, м ислим на чланове „О слобођењ а“,упорно доказивањ е да ви, „С авез ослобођењ е“, нисте деоем играције, било духовно, било ваш им политичким делањ ем .Д а ли ви то покуш авате да уверите нас са којим а већ тридесет

и виш е година ж ивите у ем играци ји, или у то ж елите даубедите оне са кијим а толико година већ не ж ивите уЈугославији?

Д руга ствар је виш е м оје осећањ е, м ојзакљ учак заснованна садрж ини горе пом енутих чланака, као и њ им а сличнихранијих година, него ш то је неш то о чем у ви директнорасправљ ате у тим чланцим а: ваш а скоро бојазан да сенационално идентиф икујете, или чак ваш а м ани ф естовањ аанаци оналних осећањ а која, барем по м ени, извиру из ваш ихпрограм ских начела и расправа.

Д а би ове две „ствари“ ставио у перспективу из које их јавидим , ж елео бих одм ах да напом енем да по м ом м иш љ ењ у,м и С рби, и у ем играци ји и у зем љ и, прво м орам о некакообуздати екстрем ни национализам ем играције, а у исто врем е



„Н аш а реч“, ем игр. и српски нацио нали зам 1.11

и ирационални, екстрем ни анаци онализам С рба ком униста навласти у Југославији. О бе ове појаве м огу да нас доведу, свакана свој начин, до треће Југославије са диктатуром у новомиздањ у, која би наставила са тековинам а предратне ди ктатуре„у им е троим еног народа“ или пак наставила са досадаш њ омди ктатуром „у им е братства и једи нства“! А није искљ учено нито да јуж н ословен ски н ароди м огу д а се нађу подди ктатурам а у својим м ањ им , посебним и „независним “држ авам а! М оје је м иш љ ењ е да су национ ализм и кодјугословенских народа још увек јача п окретачка снага у

области политике и друш твеног ж ивота него м а каква друганачела као ш то су начела дем окр атије и поли тичкограционализм а. За м ене су довољ ни сам о п олитички догађаји1971 као и 1972, а посебно они са м асовн им националис-тичким покр етом у Х рватској 1972., да поверујем уисправн ост м оје тезе.

И сада, а на бази те м оје тезе или м иш љ ењ а, ж елео бих данаведем неколико м исли које м е прим оравају да ваш е ставовео неприпадањ у ем играци ји као и о дози ваш е анационалностикоју ја видим у rope п ом енутим чланцим а, окарактериш ем

као негативним .П етровић каж е: „У ’С авез ослобођењ е’ су дош ли љ удикоји су били у ратном заробљ ениш тву, у концентрационимлогорим а, у слободној југословенској војсци у Е гипту, бивш иприпадници покрета М ихаиловића, бивш и п артизани и,најзад тзв. економ ски ем игранти.“ П а зар би овако неш том огло да се зам исли м а где осим у ем играцији која ж иви услободн им и дем ократским држ авам а Запада? Зара ово ниједоказ даје барем један деоем играције превазиш ао м ного чегабаш због чега се ем играција награђује од вас сам их у

„О слобођењ у“? Заш то не узети чланство „С авеза“ као потврдуспособности ем играци је да делује позитивно а не сам онегативно? Јер то чланство „С авеза“ је реалност једн ог делаем играци је у ем играци ји, не у зем љ и или м а где на другомм есту. Е м играција не сме да се духовно одвоји од догађаја узем љ и, иако је она ф изички одвојена од тих догађаја. А ли истотако, народ у зем љ и би требало да користи поуке из прим ераполитичког пон аш ањ а С рба у ем играцији када је то понаш ањ ебази рано на осн овам а по ли ти чки здр авог разум а идем ократичности. А ви са разноврснош ћу чланства дајете

један од тих при м ера.П етровић такође тврди да се „С авез“: „...наш ао ураскораку са ем играцијом “ како због састава свога чланстватако и са својим залагањ ем за „дем ократски плурализам “.



132 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош '

О ва тврдњ а, поред остали х идеја, набацује и идеју даје осталидео ем играци је некако политички м оноли тан. О во не сам о даније реалн ост ем играције, већ и „С авез“ постављ а у„позитивни “ полож ај насупрот „негативног“ става осталихделова ем играци је. В редности политичког става „С авеза“ битребало да буду довољ но очигледне, а оне то и јесу, и без„крпљ ењ а44 осталих делова ем играције. Т им пре ш то сампи сац чланка на једн ом м есту каж е: „Е м играци ја није никадабила нека једин ствена ф орм аци ја...“

Д аљ е, П етровић тврди да је „О слобођењ е" политиказа будућност и за зем љ у; то није би тка прош лости ни била каош то није ни када била битка ем играци је.“ А ко сте ви деоем играције, онда је ваш а битка, би тка једн ог дела ем играцијеза бољ у будућност српског народа у зем љ и. Н ије важ но где јеплан битке скован, у Б еограду или у Л ондону, ако је планреалан и засн ован на пр и н ц ип и м а ин тереса срп скогнационалног и поли тичког унапређењ а у будућности, онда битај план требало прихватити. К олико је м ени познато, С рбисе ни када нису либили трезвених доприноса својих синова икћери ем играната. С ам о да вас потсетим доприноса С рбаем играната кроз историју!

У првом параграф у Т ош ићевог чланка, ,,’О слобођењ е’као идејна заједница“, пи сац покуш ава да објасни заш то„С авез“ није поли тичка странка. О н прво констатује: неоснивају се политичке странке у ем играцији.“ И онда, опетиспада да је ипак та проклета ем играција крива: „Н е требакрити, цело поднебљ е ем играције носи и један недем ократски,чак и ан ти дем ократски , карактер против политички хстранака у начелу.“ Ја бих се слож ио са првом констатацијомали см атрам да је други закљ учак исувиш е преош тар. Јер акоје прва кон статаци ја исправна онда другој нем а м еста. О симтога, ко су носиоци тзв. ем игрантског политичког ж ивота? Тудо скора, били су то ветерани Д раж иног покрета из врем енарата који се нису сврставали у тајп окрет из неких поли тичкихпобуда или као резултат неке политичке просвећености.Н агон национални х осећањ а, као и начин да се преж иви, навеоих је на њ ихов пут. К ада су се неочекивано наш ли уем играци ји, да ли је од њ их реално очекивати да делују каополи тички и зграђена м аса?

Д аљ е, Т ош ић тврди: „С војим описним статичкимантиком унизм ом , који је иначе по интелектуалној каквоћи

најни ж ег карактера, српска се ем играција потпуно изоловалаод зем љ е и од народа у њ ој, од кретањ а поли тичког исоцијалног у наш ем друш тву.44 С ам рад „С авеза44и њ егових



„Н аш а Реч“, ем игр. и српски наци онализам IJJ

чланова оп овргава тезу да се ем играција потпун оизоловала од зем љ е“! Б олно је то ш то нем а виш е „С авеза“или група као ш то су „С авез“ и њ егови чланови, али им а идругих група и групица које доприносе да се нека веза сазем љ ом , њ еном културом и прош лош ћу као и садаш нош ћуодрж и. М и сви исувиш е олако запостављ ам о рад појединаца,рецим о А м ериканаца српског порекла, који већ годи нам а уакадем ском м иру раде на ш ирењ у ”аш их културних тековинане сам о м еђ странцим а, већ доприн осе и културном развојуС рба уопш те. Д а напом енем сам о дело Michael Boro

Petrovich, A History of Modern Serbia. „Serb World“, часописА м ериканаца српског порекла. Д ело Д уш ка Д одера -Yugoslavs. П рим ери попут И вана А вакум овића, М илорадаД раш ковића, Д им итрија ђорђевића, С тевана П авловића, и'м ногих других световних и црквених прегалника.

Заш то сталн о преувеличавати негативне појаве у српскојем играци ји? Ч ланови „С авеза“ би већ требало да се отарасетог баласта. Заш то изаћи са тврдњ ом : „... да се наш е расправеразвијају у оквиру „С авеза ослобођењ е“ не сам о потпунослободно, него је такође природно, као у сваком друш тву,

далеко развијенијем и културно и политички него ш то је наш е- да и м а такве расправе која није поли тичког карактера, којајеличног или чак антиорганизацијског карактера.“ П а ви у„С авезу“ сте наш е друш тво! Д ео наш ег друш тва! Ч ем у водиваш покуш ај издвајањ а из тог наш ег друш тва? Јер те ваш е„расправе“ и им ају неког значењ а и неке вредности баш затош то сте део наш ег друш тва у ем играци ји. To би требало да јеваш а поента. Јер да сте део неког поли тички изграђенијегдруш тва ваш е „расправе44 м ож да и не би им але толикуваж ност. Зар не осећате да је ваш рад и ваш допринос вредан

баш зато ш то сте део те и такве ем играци је и друш тва којестално нападате?

А сада неколико речи о ваш ојсрам еж љ ивости по питањ уваш ег националног опредељ ењ а. О пет напом ињ ем да је м ојатеза та да су национ ални осећаји још увек најјаче куле светиљ енационалних битисањ а јуж нословенских н арода. П рем атом е, ваш и политички ставови и стрем љ ењ а им ају већуваж ност и прим ену ако су то ставови и стрем љ ењ а вас као иС рба а не сам о као ставови п оли тички углађених иизграђених љ уди који м огу лако да се прилагоде било којим

м ом ентални м националним струјањ им а унутар политичкихразвоја Југославије. Б уди те са српским наци он ални мосећањ ем стално и кроз све перипетије развоја истих. Heдозволите да се понови патетичн ост конгреса у селу Б а где су




тзв. изграђени политички љ уди стигли тек „на крају баладе“када је слобода већ била изгубљ ена „зато ш то нисте увиђалим еђузависност унутраш њ их и спољ њ их чин илаца,“ како каж еП етровић. За м ене су при м ери Б елгије а посебно В еликеБританије, и њ еног проблем а И раца, довољ ан доказ уз м ногедруге, да још увек нису сам о д ем ократија и њ ена начеладовољ на.

У исто врем е, створите С рбим а ем играције, С рбим а саизраж еним националним осећањ им а, виш е избора када сеопредељ ују да пом огну групу која дела на политичком пољ у,

тим е ш то ћете отворено и искрено заступати српске интересеа са свим прим есам а своје дем ократичности, политичкогразум евањ а и по ли ти чке саврем ености у одн осу наем играцију каква је таква, као и у односу на културне,економ ске и поли тичке догађаје м еђ С рбим а Југославије. Јерако нас историја ичем у учи, то је да ће и ти такви С рби, С рбиса изразитим националним осећањ им а, бити носиоци ипредводници озбиљ них и коренитијих политичких пром енабило кроз политичку еволуци ју или кроз какву новуреволуц и ју које би се сваки трезвен и С рбин м ор ао

прибојавати.★ * *

И нтересантан је још један м ом енат у вези идејнихопредељ ењ а сарадни ка „Н аш е речи“. Јануара 1982, „Н аш ареч“ са својим уводником „У м есто насиљ а“, изм еђу осталогзакљ учи: „У обичајили см о да у првом броју сваке годинепиш ем о уводник о нам а који читам о овај часопис и радим онајнепосредније у ’Н аш ој речи’... О д првог бројајануара 1948.године, ’Н аш а реч’је била резултат једн ог новог гледањ а које

покуш ава да политички превазиђе непосредну прош лост, алине и да је заоби ђе.“ Тај уводник и зазвао је ош тар ком ентар„С рпске борбе“, м есечника и гласила „С рпског културногклуба С в. С ава“ из Ч икага. У свом е издањ у од м аја 1982. а унепотписаном чланку, „С рпска борб а“ полем иш е са м ногим„гледањ им а“ сарадника „Н аш е речи“ и на једном м есту каж е отим платф орм ским „гледањ им а“: „П рво ш то пада у очи, то једа се у целој платф орм и ниједном речи не спом ињ е српскоим е, српски интереси, српски народ, С рбија. С ве је ’наш е’,опш те, неим еновано.“ „Н аш а реч“ се оптуж ује да ради напостизањ у м агловитих циљ ева неког м ирног и спокојногдруш тва, чији су ’принц ипи’ толико неодређени да не значениш та.“ Једна друга при м едба „С рпске борбе“ осврће се наниподаш тавањ е политичке ем играције од стране „Н аш еречи“: „А ли, м а ш та значиле све те м агле, сигурно је скандал



„Н аш а Р еч“, ем игр. и српски национ ализам 135

прип ^сивати м рж њ е и претњ е, дискрим инаци је и освете,подједнако српској ем играцији и југословенском ком унис-тичком реж им у.44

* * *

И сто тако, м ож да је заним љ иво п рим етити да се већинасрпских ем игрантских листова, часописа, пам ф лета и осталогпи саног м атеријала ш там п ала и још увек се ш там паћири личним писм ом . „А м ерикански С рбобран44, која јенајстарија новина ем играци је покренута од С рба исељ еникауглавном из српских крајева „латин ичног подн ебљ а44 ипаксвоју српску секцију ш там па српским пи см ом ! „Н аш а реч44свих својих 420 прим ерака скоро искљ учиво одш там палатин иц ом ! Д а ли је такође од м а какве користи напом ена даје „Н аш а реч“ у једном периоду српског анационалногбесм исла, а ж ивећи у једној наглаш еној етничкој м еш авинисрпске дијаспоре звала себе „Н аш а“? У исто врем е, да ли им ам а каквог значаја то да у врем е скораш њ е појаве м аленогзрачка слободе ш там пе код С рба у зем љ и, први инајутицајнији часопис најбројнијег дела српске политичкеопозиције буде назван „С рпска реч44!

П авле П А В Л О В И ћ



К И Ж Е В Н И Д Е О

Н Л П Р У З И К Р А Ј Љ У Б И ћ А

Б е б и М а р и н к о в и ћ у с п о м е н

Ч есто м ислим на тебе кад м е револти гуш е,М ада те у свом веку никада нисам срео,А л’ су м и добро знани очаји твоје душ е,К ад се на тебе, неж ну,обруш исвем ир цео.М ноги су пред злом клекли ил’ м у служ илибедно,А л’ ти си расла, Б ебо, у дивном српском дом у,Зато и није м огло девојаш тво ти чедно

Д а појм и грозну стварност у послератномслом у.С ве су вам опљ ачкали чопори бољ ш евика -Ф абрику, кућу, зем љ у. Н иш та остало није!А кад везаш е тату к’о друм ског разбојника,Т вој чедни свет се расу тм инам а агоније!У јеку српске ноћи осудиш е ти оца,Х ероја с К олубаре и са албанских страна,С ведока туж ног В ида, солунског прегаоца,Ш то је хрлио с четом на врх К ајм акчалана!О судиш е ти оца, а с њ им и тебе сам у!Д ок су ш таф ете срам но хитале ливадам а,Т и си тог кобног јутра видела, к’о у рам у,С ам о очеве руке згрчене лисицам а.И опхрвана болом ш то горка нем оћ буди,Т ум арала си пољ ем крај потока и луга;С ве је нестварно било - и природа и љ уди,С ве докле м утном оку не указа се пруга.И неки чудни осм ех прели образе сиве,

Јер се са јеком воза задњ а препона м ости;Б ацила си се к’о сен испред локом отивеИ тихи вапај м ину - м ајко м ила. опоости!..



К њ иж евни део 137

О д тог трагичног дана на прузи Kpaj Љ убићаП рош ло је пола века, али још гори рана,Јер ти си, Б ебо, једно од оних дивних бића,Ш то су болом и ж ртвом и песм ом овенчана.

Д . Р А ЈК О В И ћ

Б Р У Ј Е З В О Н А

О , ведри летњ и дани! К ако су богати дариШ то м и их поклањ ате у предвечерје м оје!О , м лаке звездане ноћи како м е опијате -Д ок пони рем у ваш е блиставе перивоје!К ако осм ех С лободе подгрева срце м разно!К ако тирани трну п ред лицем витезова!К ако се видици ш ире све до звезданих ж ала!К ако је стварност ноћас см елија и од снова!

П адају сим боли м рака и непојм љ ивих зала,Ш то су ницали дивљ е из праисконске тм ине!Н ачетих м озгова куле од К ам чатке до Р игеРаспадају се прахом ! О , дивне светковине!В ећ чујем брује звон а са м осковских звоника;И з там е Л ењ ин града диж е се П етроград бели;В ијоре заставе руске где се варварске виле;О , како све то душ у и осваја и цели!М ож да ћу сутра и ја к’о негда м оји стариО бићи Р усију свету, Русију ш то се буди,

Д а слуш ам , усред К рем љ а, у В азнесенској цркви -Х им не васкрслом Х ристу из небројених груди.И да се из тог храм а, у седим годинам а,О братим сеним а оних ш то су на Т ргу пали,Д а им укаж ем пош ту усрдним м олитвам а,Јер су ж ивот и м ладост С лободи ж ртвовали...О , м лаке звездане ноћи како м е опијатеД ок пони рем у ваш е чаробне перивоје;С ве је свечано ноћас!.. С ам о се утваре јате,Т ам ом где чам е С рби - грагичн о племе м оје!

А вгуста, 1991.




138 Г ласник С рпског историјско-културног дру ш тва „Њ егош "

С У Д Б И Н А

О грануће, побро, опет златни зрациО ног истог сунца ш то је некад с’јало ,И доћиће нови љ уди и јунациС а криоца ш то је и нас одњ ихало.

С ветле, златне зоре и ведра сванућаИ зродиће љ уде поносита чела,

За дела праведна и нова прегнућа,Д а са рода сперу ропство и недела.

Т уђина је, велиш , несносна и дуга.Знам ја - то је рана ш то болно крвари,А л је радост слађа ш то је горча туга,А крст изгнанички васкрсењ ем зари.

Д а би светли зраци слободе зас’јалиМ ајци, која горко сад грца у там и,П отребна су деца ш то су ж ртве дали

И ж учем страдањ а грехе окајали.

И зато нам , п обро, предстоји још јада,Т еш ких искуш ењ а и горког кајањ а,И трновим путем злохудог лутањ а;К о ће исказати сва наш а страдањ а?

А кад грану дани благодатног м ираИ звуци слободе јекну отаџбином ,Још ће сам о гуслар украј м анастира

Д а јеца над наш ом нем илом судбином .

Д уш ан П Е Т РО В И П

С Л О Ж И М О С Е

К ад им ам о знањ е и м оћ добре вољ е,С ве нове тегобе лакш е ћем о срести,

С лож им о се браћо, да нам буде бољ е,Н ека нас Д ух С вети м удрош ћу освести.



К њ н ж еп ни дсо 1.19

Без слоге нам нем а напретка ни среће,Зато одбацим о гнев и свађе грубе,С лож не нас никада нико слом ит неће,У неслози браћа своје душ е губе.

He слуш ајм о подле пријатељ е лаж не,К оји из потаје наш у слогу руш е,М и им ам о вође м удре и одваж не,К оје краси храброст и лепота душ е.

Б езбројне см о ж ртве узалудно дали,К рв се српска свуда непош тедно лила,П ред горим од себе често см о клањ али,Д ок нам судба није очи отворила.

Т ргним о се браћо из заблуда стари’Г оним о уходе са наш ега прага,Н ек нас м удро воде српски слободари,У братској је слози наш а српска снага.

С а поносом м уш ким уздигним о главе,С ад је дош ло врем е да дела говоре,С ачувајм о С рпство, наш П ијем онт славе,Н ек се братске слоге свуда песм е хоре.

Н ебо he нам прош ле грехе да опрости,К ад засветле дела м есто празних речи,А ко праш тат треба им ајм о м илости,Љ убав братска све he ране да излечи.

В уко Р . ђУ Р И Ш И ћ



О Ц Е Н Е И П Р И К А З И

JI И Р И К A

З б и р к а п е с а м а Ј о в а н а П . Н и к о л и ћ а д у г о г о д и ш њ е г у р е д н и к а „П о е з и ј е и П р о з е “ у Ш в а јц а р с к о ј

- П р и к а з -

Д описујем се са Јованом Н иколи ћем већ дуги низ годин аи кад м и се чинило да сам упознао човека из м ногих лепихписам а, стиж е м и збирка њ егових песам а. Знао сам да јеН иколић пре рата био поручник бојног брода; да од 1943.

годи не борави у Ш вајцарској, где се истакао својимнесебичним радом м еђу политичким изгнаницим а; знао самда је уређивао „П оезију и П розу“, један од најугледнијихчасописа у избеглиш тву. А ли нисам им ао појм а да је икадаписао стихове. И м орам при знати да м е то откриће иизненадило и обрадовало. Т им виш е ш то су песм е у овојзбирци, готово без изузетка, љ убавне песме из њ еговихм ладих дана кад је ж ивео и радио на некада чаробнимјадранским обалам а.

П осле блиставих победа српске војске у П рвом светском

рату, Јованов отац П авле, резеревни оф ицир и учеснику свимослободилачким походим а, уш ао је у С плит са Т им очкомди ви зи јом . To је би ло далеке 1918. године. У бр зо,придруж иће се оцу-ратнику у ослобођеном граду м али Јованса м ајком Јулком и сестром Зором . П рви Јованов сусрет сам орем , њ еговим лепотам а и тајнам а, оставио је неизбледивутисак на м алиш ана. И то м оре није никада престало да ш ум иу њ еговом сећањ у - ни кроз гим назију, коју је заврш ио уродном Зајечару, ни на П равном ф акултету који је похађао пож ељ и својих родитељ а. А ли зов м ора би ојејачи од свега. Зато

ће Јован 1929. године напустити Б еоградски правни ф акултети ступити са VII класом у П ом орску војну академ ију уД убровнику.

Н и к о л и ћ е в а з б и р к а с е д е л и н а ч е т и р и п о г л а в љ а : П р в и



О ц е п е и и р и к а зи Ml

дани - Д убровник 1932; Д ани без тебе - С плит 1933; О пет стобом - Б ока К оторска 1934; С тобом и без тебе - Д ивуљ е иС плит 1935. Збирка броји преко сто песам а и обухвата периодод отпри лике четири године. Заш то је Н иколи ћ после 1935.године престао да пиш е стихове и ш та га је руководило данакон виш е од пола века подели своја интим на осећањ а сасапутни цим а у изгнанству - није ми п ознато. А ли то није одзначаја за овај осврт. В аж но је ш то се Н иколи ћ ипак одлучиода публикује своју збирку љ убавних песам а и да свим а нам а,нарочито оним а који се сећају предратног Јадрана, поклониједан драги спом енар на тај чаробни кутак некада слободнеотаџбине. К акогод гледали на збирку, она делује као ведринана једном врем енском хоризонту који су пом рачиле најездеком унистичких насилника.

Н иколић пева о м ору, о цветним вртовим а и балконим а,о киш и, о ветровим а, о ластам а, о пролећу, али увек у томпри влачном ам бијенту изм еђу м ора, м ирисних обала извезданих сводова ( а звезде су увек некако крупније им ногобројни је над м орем ), он пева о својим љ убавим а лиромјадранског ром антика. Њ егова љ убав није „бледо девојче ш то

снева“ већ препланула баш тованка из К аш тела С тара у коју сусви рибари заљ убљ ени, али она воли сам о њ ега, свог хероја уплавом . Зато га походи храбро, иако тајно, јер зазорно јеволети на очи целог света („М лада Баш тованка“).

К аткад, као у песм и „Б огород ица“, песник је везандруш твени м обзирим а које налаж е атм освера м олитве итам јана. Зато он крадим ице посм атра своју драгану, која је уцркви „недалеко од м ене лево“ и у једној наивној, али такочедној дигресији од богослуж ењ а, он је пореди са ликомБ огородице, јер то је најлепш а икона у храм у:

И д о к м о л и т в е ч и т а с в е ш т е н и к ј а с е ј о ш у в е к п и т а м - к о ј е у о в о м х р а м у л е п ш и : т и , н е д а л е к о о д м е н е л е в о , и л и с а с л и к е н а з и д у о н а ј Б о г о р о д и ч н и л и к ...

О ва песм а је из поглављ а „П рви дани - Д убровник 1932године“ и им а за м ене посебну драж . У тој истој цркви,дванаестак година раније, крстио м е парох дубровачки, прота

Б ож идар М итровић. Ш то рекли И талијани - туто ил м ондо еун паезе! У сличној вени написана је и песм а „В ож њ а доМ илочера“:



142 Г ласник С рпског нсторијско-културног друш тва „Њ егош “

Л е п је с е њ и д а н ...Н а и з л е т у с м о к о л и м а .

He г о в о р и м о м н о г о , ј е р н и с м о с а м и ;

Ч а к с у н а м и р у к е о д в о је н е ; т и с е д и ш ј о ш у в е к и з а м е н е .

У т о ј н е м о ћ и т у ж а н с а м .

„Звоник“ је једн а од они х ретких песам а у збирци којасене би м огла назвати љ убавном , прем да се у последњ ој, достаени гм атичн ој строф и, пом ињ е „он а“. Бели звоник „при врху

са сатом “ веје своје поруке као звучна јата над м орем и надкаш телом . К аткад јеца м еланхоли чно за прем ин улимсуседом кога сви п ознају и воле. Ч еш ће одјекује раздрагано засрећне м ладенц е, окићене венц им а и цвећем . И ли зановорођенчад коју родитељ и носе на крш тењ е. У даненепогоде, чини се, да звони без звонара испрекидано ибриж но. М еш тани каж у да је то за угрож ене м орнаре надалекој, олујној пучини... Ш тета ш то се аутор у другојполовини песм е, сасвим некарактеристично по тон збирке,упустио у трансцедентна разм иш љ ањ а о ж ивоту исм рти. To је

овој једноставној идили одузело њ ену безазлену лепоту. Унеким другим песм ам а, аутор пева о см рти и гробљ у, али тарасполож ењ а, за разли ку од м едитаци ја у „Звонику“,представљ ају сам о ем отивне изливе, м ладалачке заклетвевољ еној ж ени (на верну љ убав до гроба) или прекоре и клетвеоној која се оглуш ила о њ егове ром античн е сањ арије(,,К летва“).

У Н иколићевој поезији нем а ничега претенци озног. Н иастралн ог м удровањ а, нити апстрактног јадиковањ а. С ве јеједноставно. С ве ш то се збива, збива се на њ еном сокаку, напјаци, у цркви, под осветљ еним прозором где се назире „њ енасенка“, на излету, у њ еној баш ти, значи гдегод су сусретим огући. Њ егови поетски хори зонти су интим ни и зато свим анам а приступачни и драги. Њ егова лирска реаговањ ауглавном су условљ ена односим а прем а вољ енојдевојци. Затоолује, киш е или м а какви други кијам ети утичу на песниковарасполож ењ а сам о ако ом етају планирани састанак. А ли чимсе вољ ена девојка појави на вратим а, њ егова м еланхоличнагарсоњ ера постаје прави врт у цвету. И пак, песник зам еракиш и ш то је „збри сала трагове где је још јуче газила њ енанога“ (,,К иш а“).

Н иколићева поезија јесте одраз једне посебне стварности,једног специјалног стањ а духа под некад оп ојним јадранским



О ц е н е и п р и к а з и 143

поднебљ ем , које је лакш е осетити него разум ети. И зато ш тонас аутор подсећа на ту стварн ост која за м ноге у зем љ и данасизгледа као идеализована хим ера, м и се осећам о привилего-вани ш то см о припадали том честитом периоду и срећни ш тонам м ноге драге успом ене нико не м ож е отети као ш то су намком унисти све друго отели и унаказили. Н иколићеве тем е илитачније тем атски оквири су разноврсни као и јадранскипејсаж и, али увек се своде на једну основну ж удњ у - на љ убавпрем а ж ени, оној правој, најлепш ој, последњ ој. К ао узачараном Б ригадуну, он среће Ц енке, В иолете, М ладе

К аш теланке и друге безим ене лепотице. И као ш то су њ еговиинтим ни односи неком пли ковани , тако се и њ егове песм еодликују једноставном лепотом м ладости без срачунатихеф еката, без позе и без језичких ан ом али ја којим а обилујепоезија у потлаченој отаџбини. И м ада често третиранајинтим није љ удске односе, у целој њ еговој збирци нем аниједне једине речи коју не бисм о см ели изговорити гласнопред својом децом или пред родитељ им а. A то м ного говори ио песнику и о врем ену у ком е је ова зби рка настала. К адје реч одуху тог прохујалог периода, да илуструјем на једном

прим еру како се тај дух м аниф естовао. Л ети на Јадрану, кадби се неко давио, цела плаж а се бацала у м оре да пруж и рукуневољ нику. To није анегдота. To је био обичај на ж алу,неписани закон тих, некада, честитих обала. И затосм осесвиосећали и срећнији и спокојнији.

У Н иколићевој поезији им а недотераних м еста, јер таквесу биле љ убави наш е м ладости, наивне и неспретне, али увекискрене и надахнуте као и Н иколи ћева лири ка. И баш затош то нам се аутор обраћа језиком м ладих дана из једногнезаборавног предела којим см о се заносили, њ егова поезија

привлачи као случајно откривена књ ига на чијим страницам а,налазим о себе, своје љ убави и некадаш њ е снове.

Н а почетку овог о сврта рекао сам да м е појаваН иколићеве збирке и изненадила и обрадовала. О вде бихдодао и освеж ила. Јер после песам а инспирисаних ратни м ипослератним уж асим а у зем љ и, једна оваква збирка, у којојјељ убав основна зам исао, делује као неж на новина, без обзиракад је започета и као драга утеха, без обзира коли ко језакаснила. С а њ ом е Јован П . Н иколић, ром антични песник

љ убави и м ора, улази у ред м ојих књ иж евних сим патија.И пак см о срећни, снове нам нису украли.

Д Р А ЈК О В И Н



А Ш И П Р Е М И У Л И

Ч Л А О В И И П Р И Ј А Т Е Ј ћ И

С е ћ а њ а н а Б р а н к у В и ј у к

1 910 - 1991

П о л ак о о д л ази м о . С а св ак и м р а ста н к о м ш и р и се

п р а зн и н а у р е д о в и м а ср п с к е п о л и т и ч к е ем и г р а ц и је и

прод убљ ује осећањ е усам љ ености, јер је још једно честито



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а в о в и и п р и ја т е љ и 145

љ удско биће, које см о познавали и волели, напустилоовозем аљ ске обале. С а нам а остају хум ка и драге успом ене наБранку В ијук, која нас је задуж ила својом доб ро том , својомискренош ћу, својом хум анош ћу. И која нас је храбрила иин спирисала својом побож нош ћу. Д убоко религиозна, она јеу својим м оли твам а опш тила са Г осподом усрднош ћу првиххри ш ћана. О на је веровала да је ж ивот, са ове стране гроба,сам о једно пролазно боравиш те и да ћем о се сви м и понововидети н а цветним ж алим а Господњ им . Зато је прем ин ула безуздаха као ш то су ум ирали први хриш ћани ; и зато никада није

била усам љ ена, чак ни у задњ ој, сам ртној осам и.Р одила се у некада чаробној Д алм аци ји 8. ф ебруара 1910.

године. П рем инулаје од срчаногудара21. јула о.г. у О кбруку,недалеко од Ч икага. Њ ени зем ни остаци били су излож ени упогребном заводу М узика Ф јунерал Х ом , где је 23. јул а о.г. у8:00 часова увече одрж ано опело у капели пуној венаца ицвећа. С ахрањ ена је 24. јул а о.г. на српском православномгробљ у крај м анастира Г рачани це у при суству великог бројарођака, пријатељ а, кум ова и пош товалаца. С а покојни цом сеопростило неколико говорни ка у капели погребног завода и у

м анастиру. Г оворили су представниц и С рпске православнецркве и српских братских организаци ја. У им е породицеопростио се старији син Ж ивота. С ви су говори деловали иосећајно и речито, али се Ж ивотин издвајао дуби ном ем оцијаи лепотом м исли. М ного је око засузило док см о га слуш али угробној тиш ин и капеле:

„Ч асни оци, д рага браћо и сестре,

П ала м и је у део теш ка дуж ност да се вечерас, у им епородице и кум ова, оп ростим с тобом , драга наш а м ајко!

Н иједан растанак није лак, али овакви растанц и падајунеупоредиво теж е и неизм ерно болни је. И ф изички ием оционално, они исцрпљ ују! В ечерас све постаје неум итно,неповратно, крајњ е. И то горко сазнањ е сам о продубљ ујетугу. Јер ако см о хтели да ти још неш то, за ж ивота, каж ем о -пропуш тено је; ако см о м ислили да те још нечим обрадујем о-изгубљ ено је!

Д обронам ерни нас теш е (а утеха је тако ретка) да си већбила у поодм аклим годин ам а и да се са неум итним м орам опом ири ти. А ли, м ени се чини да си одувек била иста,

непром ењ ена у својој постојаној љ убави којом си насобасип ала. И зато ти ниси никада остарила у наш имдуховним очим а. А ко и им а утехе у оваквим тренуц им а, она јеу сазнањ у да си прем инула без бола, тихо, као плам ен кандила




на даху ветра. И да си за собом оставила прим ере који he намсветлети као луче-водиљ е до краја овозем аљ ског ж ивота.

Б ила си плем енита супруга, неж на м ајка, великодуш на иу добру и у невољ и, речју једно дивно љ удско биће. К ао таквати си се несебичо ж ртвовала за друге, иако си и сам а билаж ртва у ратни м и послератним превирањ им а. А ли оно ш то сенарочито истицало у твом духовн ом лику, јесте једнаизразита црта. О , како си се см ерно м оли ла Г осподу и

С ветој П етки! И з тог неисцрпног духовног врела извирале сутвоја постојаност, твоја пож ртвованост, твоје м илосрђе итвоја љ убав прем а напаћеном српском роду. К ад су српскеизбеглице из Н езависне Д рж аве Х рватске пристизале уБ еоград преко Зем уна, ти и Т ата сте м ноге прихватили инахрани ли. П реко две стотине српске деце, српске сирочади,прош ло је кроз твој гостољ убиви дом .

А ли твоја спрем ност на ж ртву није била ограничена сам она С рбе. У им е човечности, ти си са Т атом крила Јевреје којису, избезум љ ени од страха, беж али пред нацистичкимтлачитељ им а. А кад су нем ачко ропство зам ени ли ком унисти

својом тирани јом и кад су Т ату, дојучераш њ ег суж њ аГ естапоа, нови варвари отерали у Борски рудник на принуднирад, ти си нас нејаке одрж ала својом љ убављ у и својом веромда ће бож ја правда коначно тријум ф овати. И м ада см о тихпослератних година били лиш ени свега ш то је наш добриотац годи нам а текао, м и ни см о осећали беду јер си нас ти,м ајко, п одрж авала вером у бољ е и срећније дане.

К ад см о 1949. године коначно избегли из ком унистичкетам ни це једном м алом барком преко Јадранског м ора, твојавера нас је сачувала од очаја. У часу кад н ам се чинило д аје све

изгубљ ено, на м алом чуну изм еђу неба и м ора, далеко одсваке обале, без хране и горива, ти си нас позвала да свиклекнем о и да се пом олим о Г осподу и С ветој П етки. И гле,убрзо после наш е усрдне м оли тве, појавила се као привиђењ еједн а италијанска лађа да нас при хвати и спаси. С ам онеколико сати касније Јадр аном је беснела бура. И та м оли тваи све ш то см о се у њ ој заветовали Г осподу и С ветој П еткиостаће у наш ој свести до судњ ега дана. To ти обећавам о,м ајко, на овом болном растанку.

Н ека ти С вевиш њ и подари м ир на далекој звезданојобали и сусрет са владиком -песни ком Њ егош ем , чију сипоезију неизм ерно волела. Збогом , м ајко прем ила!“ Т ако језаврш ио свој дирљ иви опрош тај њ ен Ж изота...



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в в и п р н ја т е љ и 147

Д рага кум о, нека ти је лака ова слободна стоп а српскезем љ е крај свете Грачанице у великојА м ериц и, а породицам аВ ијук, С ибинчић и Т ом ић нека буде утеха ш то си и речју иделом и вером служ ила Богу и љ удима.

У је к у с р п с к е н о ћ и т н с и п р у ж и л а р у к у И з г н а н о ј д е ц и с р п с к о ј, З б р и н у л а с и и х м а л е ;

А к а д с и п о ш л а с и н о ћ , т а " ?м , у т и х у л у к у З а т е , н е б е с к и м с в о д о м , з в е з д е к а н д и л а п а л е .


f П е т а р С . К о в а ч е в и ћ 1913 - 1990

Један редак борац за српство и слободу српског народа,члан м ногих српских органи заци ја, П етар С . К овачевић

напустио нас је и вољ ом С вевиш њ ега, преселио се у вечност.П окојни П етар је рођен у познатој кући К овачевића у

Љ еш анској нахији. Б ратство К овачевића увек је даваловелике прегаоце и браниоц е слоб оде. С ин је С теванаК овачевића и м ајке М арије. О стаоје рано без оца, којиум иреод последиц а теш ких рана добијених у П рвом светском рату.М ајка га је училаприм ером оца како треба бранити српствоислободу. И ако терет одрж авањ а им ањ а и издрж авањ апородице пада на њ егова тада некаја плећа, он успева дазаврш и м алу м атуру и да се упиш е у подоф ицирску ш колу,

коју са успехом заврш ава, па са својом скром ном платомпом аж е две сестре, брата и м ајку.

Д руги светски рат гаје затекао у чину наредника. И збегаоје заробљ авањ е и долази својој кући. У опш тем народномустанку против И тали јана 1941. узим а видног учеш ћа. Тупоказује своју изузетну храброст. П осле пропасти устанка, санеким својим братствени ци м а и једном иш љ ениц им а братстваВ укчевића, од првог дана прикљ учује наци оналним снагам аД раж е М ихаиловића. Био је изабран за ком анди ра чете и сасвојом четом учествује у м ногим борб ам а које су се водиле саком унистим а и другим одродим а. У свим борбам а види м огау првим борбеним редовим а, истичући се храброш ћу ивеш тин ом вођењ а своје чете. Због тога и других заслуга био је



148 Г ласник С рпског историјско-културног дру ш тва „Њ егош "

унапређен у чин потпоручника. У току 1943. године бивазаробљ ен од И талијана и одведен у логор у И талију, гдеостаје до капитулаци је И талије. П осле тога успева да седом огне савезника и ту се пријављ ује у К раљ евску м орнарицу,где остаје све док Е нглези нису предали ту јединицу Т иту.П етар одбија да служ и Т ита и враћа се у логор у И талију,прикљ учујући се осталим српским борцим а-антиком унис-тим а. И з И талије најпре долази у К анаду, где остаје двегодине, а после прелази у С А Д и настањ ује се у И корсу.Запош љ ава се у М ак-Л аут С тил ком панији, где ради све досвоје пензије.

П осле доласка у С А Д ж ени се, где је им ао срећу, налазидивну супругу С пасу, са којом им а троје деце; сина В лада ићерке Јелену и М ару. С вим а је обезбедио ш коловањ е за бољ убудућност у овој зем љ и.

П о доласку у С А Д П етар се учлањ ује у српску цркву им ноге друге друш твене и политичке српске организације.О м иљ ен од свих, због дивне нарави и готовости да свим апом огне, бива биран у управе друш тва којим а је при падао.К ада се српска црква поделила, он се м еђу првим а опредељ ује

за слободн у цркву руководећи се својим антиком уни стичкимставом . Д уго година био је рачуновођа цркве у И корсу. УС И К Д „Њ егош “ био је члан Н адзорног одбора. П оследњ ихгодина је почео да побољ ева. Б олест га је у новем брусавладала.

О пело у цркви у И корсу обавили су свеш теници о.Д им итрије М ијатовић и о. М ом ир П етковић. С а покојникомсе опростио дивни м говором у цркви о. Д им итријеМ ијатовић. С а покојни ком су се опростили говорниц и: В укоД раговић, М илутин Б ојичи ћ и Зарија В укчевић. С ви

говорниц и су евоцирали дивне м ом енте из ж ивота почивш егП етра.

У ж ивоту, П етар је био плем енит и добар човек. У м еоједа се опходи са љ удим а и да их својим дивним ставомпридобије за себе. Б ио је прим еран супруг, неж ан отац ивољ ени деда. У П етровом и С пасином дом у врата су билаотворена за све доброн ам ерне С рбе, које су од срца при м али иугостили у свом дом у.

П етар, или како см о га зали П ера, иза себе остављ асупругу С пасу, сина В ладим ира, две ћерке Јелену и М арију,

зета и унуку. У Д етрои ту брата од стрица ђура са супругомД ани цом . У О таџбин и децу и потом ке од две сестре.П ородици наш ега П етра наш е болно саучеш ће за

великим губитком дивнога м уж а, оц а и деде.



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о р и и п р и ја т е л »и 14»

Н ека наш ем П етру Г оспод подари рајско насељ е уцарству својем у! М и ж иви дугујем о П етру трајно сећањ е, којеје он заиста својим радом заслуж ио.

М илутин М . Б О ЈИ Ч И Н

f Љ у б и ц а Б р о д и - К р е с о је в и ћ 1929 - 1991

П осле дуге и теш ке болести прем инула је једна вредна инеум орн а српска радн ица на дан 17. јула 1991. године.

П окојна Љ убицаје рођенау Д етроиту 26. септем бра 1929.године, од пош тени х и вредни х родитељ а, оца В асе и м ајкеО лге, рођене П оповић. И сам и родитељ и потичу из српскихпатри јархалних породи ца, па су и своју децу васпи тавали усрпском духу. Љ убица је заврш ила ш колу у Д етроиту, панакон заврш етка ш коловањ а, налази запослењ е у великојФ ордовој ф абрици, где је радила на веом а одговорним

пословим а, све до свог пензионисањ а. За свој несебичан,савестан и исправан рад неколико пута је би ла похваљ иванаинаграђивана. К ао доброг радника Ф орд ком панија ју јепослала на усаврш авањ е, па је заврш ила курсеве за читањ етехничких цртеж а, а касније на оспособљ авањ у да ради наком пјутерим а. С ве је то брзо и са успехом заврш ила и радилаје на тим пословим а као вредан и цењ ен радник.

Т ај рад у Ф орд ком пани ји није јој см етао да исто такопредано, п едантно и активно ради и на српском пољ у. О дм алена је од својих родитељ а, који су цео свој ж ивот (па и

данас) посветили С рпству, учена српском духу и као вреднаС рпкињ а увек ради ла за С рпство. Н ије ж алила ни врем е, нитруд, ни новац, ако је требало да се пом огне нека српскацрква, или српска организација. У писује се и постаје чланм ногих српских организација и активно ради у њ им а. Ум ногим а као члан управе, а у највиш е случајева као благајник,па је на полож ају благајника С рпске народн е одбране и ум рла.И сто тако активно ради и као члан цркве „С ветог В азнесењ а“У И корсу, М ичиган, где је дуго година би ла благајник, којудуж ност је до крајности тачно и пош тено обављ ала. Због

болести није м огла последњ их годи на да се тога прихвати,али сећањ е на њ ен пош тен и сам опрегоран рад he остати кодсвих чланова. В иш е пута је бирана за делегата на црквенимсаборим а, као и делегата на конгресим а С рпске народне




одбране. Б ила је једну годину председник И сточне звезде,лож е 398 О .Е .С .

П осебно је волела м анастир „С в. М арка“ у Л орен, О хајо,па је осећајући да ће см рт ускоро п рекратити њ ен ж ивот,зам олила њ ене роди тељ е да јој се на одар не доноси цвеће,него да се ум есто цвећа да при лог м анастиру „С в. М арка“, каои да цео прилог за покој њ ене душ е иде там о. У слиш ено јењ еној ж ељ и, па је тако и поступљ ено.

Љ убица је излож ена у Б алхајм погребном заводу, гдејесвеш теник прота М ом ир П етковић одрж ао опело, а у суботу

је у цркви „С в. В азнесењ а“ у И корсу одрж ано уобичајеноупокојено опело, где су чинодејствовали п рота М ом ирП етковић, парох цркве „С в. С тевана Д ечанског“ (пош то јесвеш теник цркве С в. В азнесењ а41био на одсуству) и стареш инам анастира „С в. М арка“, игум ан С ераф им . П осле опела уцркви се лепим говором од покојнице опростио п рота М ом ирП етковић. Н а гробљ у се у им е Ц Ш О „С в. В азнесењ а“дирљ ивим говором опростио председник А ца Л азовић, а уим е С Н С кратко али лепо, Вуко Д раговић. У им е С Н О одпокојнице се опростио Б ранко Т рбовић, веом а лепи м и

осећајним говором . У сали цркве, после даће, кратко јеговорио председник М есног одбора С Н О Љ убо В учковић, а уим е породице свим а се захвалио отац прем инуле Љ убицеВ асо К ресојевић. П оред пом енутих свеш теника у погребномзаводу били су и протонам есни к Ж иван У рош ев ипензионисани п рота У рош Б улатовић.

К ао м лада девојка удаје се, али је убрзо увидела да то нијечовек са којим би м огла да проведе цео свој ж ивот и разводисе. И з тога брака је једино задрж ала презим е, које је носила досвоје см рти.

П окојна Љ убица иза себе остављ а да за њ ом вечитотугују, оца В асу, м ајку О лгу, брата Радивоја са породицом ,сестру Раденку са породи цом , стричеве: С аву са породиц ом иМ итроф ана, као и осталу родбину у А м ерици и старом крају.

П раведна, пош тена и приврж ена својим родитељ им а, каои српској цркви, покојној Љ убици је м есто м еђу Бож јимправедниц им а у рајском насељ у, за ш та ћем о се и м и Г осподумолити.

П ородици , на првом м есту оцу В аси и м ајци О лги, садубоким пош товањ ем прем а покојници, искрено и пуно бола

саучеш ће моје и м оје породице.

М илутин М . Б О ЈИ Ч И Н



С А Г О Д И Ш Е С К У П Ш Т И Н Е С И К Д „ Е Г О Ш “

Р Е З О Л У Ц И Ј А

35. р е д о в н е г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш “

о д р ж а н е 12. о к т о б р а 1991. г о д и н е у п р о с т о р и ја м а xpava С в . С и м е о н а М и р о т о ч и в о г у Ч и к а г у , И л ., С А Д

П оздрављ ам о председника С једиш ених А м еричкихД рж ава г. ђ ор ђа Б уш а и подрж авам о њ егову политикуусм ерену ка остварењ у слободн их дем ократских институцијаш иром света.

П оздрављ ам о н овоизабраног поглавара С рпске право-славне цркве, Њ егову С ветост П атри јарха г. П авла иМ итрополита наш е С лободне православне м итрополије,Њ егово В исокопреосвеш тенство г. И ринеја и м оли м о се

С вевиш њ ем да им подари снаге и м удрости како би истрајалиу изналаж ењ у целисходних реш ењ а ка коначном остварењ усрпског ду ховног једи нства, тако неоп ходн ог у овомсудбоносном историјском тренутку.

П оздрављ ам о С рпски национални одбор и све српскенационалне, хум ане и културне организације у слободномсвету са којим а стојим о неодступно на бранику српскихж ивотних интереса и са којим а ћем о наставити тесну сарадњ удо коначне п обеде дем окр атских снага у потлаченојотаџбини.

У пућујем о братске поздраве свим дем окр атскиоријентисаним С рбим а и С рпкињ ам а, посебно браћи уК рајини и на К осову. М и осуђујем о насиљ а којим а су С рби утим крајевим а излож ени и сваки насртај да се вековна српскаогњ иш та отуђе. А ли, м и осуђујем о и перф идне ком унистичкепокуш аје да легитим не аспирације српског народа потчинесвојим себичним партијским интересим а сам о да би сеодрж али на власти и тако сачували своје силом стеченепри вилегије под ропским си м боли м а ком унистичке

интернационале.М и п оздрављ ам о оне српске архијереје, свеш тенике и

м онахе које није м огла да поколеба ком унистичка В ерскаком исија и који су, у најцрњ им даним а ком унистичке




тираније, остали верни хриш ћанском завету, одани свом енароду и приврж ени вери п равославној.

М и поздрављ ам о С рбе од пера и карактера, оне који сучесто по цену личне слободе и великих м атеријалних ж ртаваиступали противу ком уни стичког једноум љ а и безум љ а упоробљ еној отаџбини.

М и п оздрављ ам о српске радни ке и сељ аке, српскетрудбенике и и нтелектуалце, оне који су теш ко страдали убесм исленом ком унистичком експерим енту и подрж авам о

њ ихову оправдану борбу противу накарадних институцијаком унистичке п артије која је земљ у свела на економ ску нулу, aњ ене грађане на просјачки ш тап.

М и поздрављ ам о сараднике и претплатнике „Г ласника“С И К Д „Њ егош “, који су нам ом огућили својим талентом исвојим при лозим а да објавим о м ноге значајне историјскедокум енте и да сачувам о од заборава м ноге детаљ е из ж ивотаи борбе генерала Д раж е М ихаиловића и тако оставим одрагоцену грађу будућим историчарим а да обраде личност идело генерала М ихаиловића у светлу историјске истине.

О д б о р з а Р е з о л у ц и ј у

Н О В О И З А Б Р А Н И Ц Е Н Т Р А Л Н И О Д Б О Р С И К Д „ Е Г О Ш “ З А 1991/92. Г О Д И Н У

П о ч а с н и п р е д с е д н и к : г. В идак П . ћеловић,П р е д с е д н и к Д р у ш т в а : г. И лија П . ђуриш ић,П о т п р е д с е д н и ц и : гг. С лавко П ановић, В оја П оповић, П етарС м иљ ковић, Ч едом ир А ш анин, ђорђе ђелић, П редрагРанчић и Д рагољ уб ђукић.С е к р е т а р и : гг. П етар В уканић, Н ико Ралевић.Р а ч у н о в о ђ а и адм инистратор: г. Рако Ш ћепановић.Б л а г а ј н и к : г. ђор ђе В ујош евић.Б и б л и о т е к а р : г. М илорад Ралевић

Н а д з о р н и о д б о р : гг. В укаш ин Т ом ић Ч едо Радовић, С иниш а

Ж ивановић, М илен В есић и В укота М илутиновић.Суд ч а с т и : гг. ђор ђе Н иколић, Д рагољ уб ђукић и ђорђеВ ићентијевић.



С а годи ш њ с скун ш тин е С И К Д „ Њ е1ош “ 153

Р е д а к ц и о н и о д б о р ч а с о п и с а „Г л а с н и к “:г . Д раш ко Брауновићу р е д н и к ; ч л а н о в и : гг. Д раган Рајковић, П редраг Ц ем овић,Раде Л азаревић, П редраг С авић, М илом ир Радовановић,И лија Л убарда, Д рагољ уб-Д раж а П етровић и В ујица А ковић.

П Р Е Д С Е Д Н И Ц И М Е С Н И Х О Д Б О Р А :

Ч и к а г о : г. Н икодим -Н ик ђураш ковић, Ј у ж н и Ч и к а г о : г.Љ убом ир Ш уковић, И с т о ч н и Ч и к а г о : г. В укаш ин Т ом ић,М и л в о к и : г. ђорђе И . Браш ић, К л и в е л а н д : г. Д рагољ уб-Д раж а П етровић, В а ш и н г т о н :г -ђ а Јелка Јанковић, Н »у ј о р к :г .

И лија Л убарда, С е в е р н а К а л и ф о р н и ј а : г. Јеф та Д авидовић,Л о с А н ђ е л е с : г. П етар С м иљ ковић, С а н Д и е г о : Д рА лександар С рбић, Д е т р о и т -В и н д з о р : г. М илутин Б ојичић,Х а м и л т о н : протојереј ђуро В укелић, Т о р о н т о : г. Ч едом ирА ш анин, А у с т р а л и ј а : Н .Ј.В . г. П редраг Ранчић, А у с т р а л и ј а - В и к т о р и ј а : г. ђуро Јовановић.

Ч Л А Н О В И Ц Е Н Т Р А Л Н О Г О Д Б О Р А

Ч и к а г о : гг. В ељ ко Рад. Р адовић, В ладим ир Јаћим овић-Л учки, П етар Р. Бојовић, Д раган П ајевић, М илутин

Здравковић, И лија Д абетић, инж . М илорад В лаховић,Д о б ри в оје М ар јан о ви ћ , М о м и р М ати ћ , др Р а до м и рС тевановић, В укм ан В уканић, М илорад Том ић, М илорадРајак, С таним ир Јаковљ евић, Р адом ир П еровић, М илутинД обрић, Р адисав Зечевић, М ирко М итровић, В ука Д евић иС тојан Радић. Ј у ж н и Ч и к а г о : гг. М илован Ш ипић, М аркоРадоичић, В елим ир Б оричић, П анта С тајковић, М ихаилоД уловић, М ићо К неж евић, о. С аво Ч акардић, ГлигоријеН енезић, М ирко В укелић, Здравко П етровић и Д раганРађеновић. И с т о ч н и Ч и к а г о : гг. В учета Рутовић, Н икола

А ндрић, Радован Ц им баљ евић, ђорђе В ићентијевић, ЈованБадер и Д уш ан М артић. Г е р и (И н д и а н а ): г. В укосав Радови ћ,Г лигор Д ам јановић, гђе М илица М илојевић и Јелена М .М иличић. М и л в о к и : гг. С лавољ уб П оповић, М илутинБ ож овић, Љ убисав ћири ћ, Рељ а Рајковић, М иљ ко Ц укић,И во О брадовић, Д анило Б ож овић и С им о К овачевић иА нђелко Јакш ић. К л и в е л а н д : гг. п рота ђуро М ајерле,М илутин Ж ивковић, С таноје С тојовић, А лександар Ч укић,М илорад П етровић, Глигорије ђурић, В асилије К ом ненић,С им о Д елетић, И лија С тајин, М илан П . Бојовић, Ж ика

С ретеновић, гђа М илена П етровић, О лга П етровић, ЈеленаВ ујовић, Г ојко Бркић, прота М илован К ораћ, М иодрагТ ијанић, М илош Д . М иленковић, М илорад Р адаковић и гђаД обрила Радаковић. Д е т р о и т -В и н д з о р : гг. о. Д им итрије




М ијатовић, Д уш ан О брадовић, М ладен Зоњ ић, Б огданРадојичић, Н овица К осовићи В уко Д раговић. В а ш и н г т о н :г г . инж . Б огдан Б. Јони ћ, Д ани ло П аркер и П редраг П ајић.

у ј о р к : гг. Љ убиш а В идосављ евић, М ом чило П етровић,К рсто С убота и гђа Н аталија Д . П етковић. JIoc А н г е л о с : гг.В ељ ко Бојић, П редраг Ж . С авић, Д рагољ уб ђурковић и гђаЈаглика Радовић. С а н Д и е г о : гг. М илорад Ч опић, Г аврилоМ едурић, П етар М иловић и В ојислав С екуловић. С а н Ф р а н ц и с к о : гг. В укосав К љ ајић, Бош ко С В укчевић, А ндро М .В учковић и Јован В. В укчевић. Х а м и л т о н : гг. М ихаило

М илић, В асо Ш оћи М иладин Ш ош кић. Т о р о н т о : г г . М иленкоС . ђурови ћ, В лајко Јовић, П еро В. Ц еровић, Гено О клопџија,М илош В уксановић, В ојин ђуричковић и Јово Зековић. Н о в и Ј у ж н и В е л с -А у с т р а л и ј а : гг. Г аврило Б улић, В итом ирМ илетић, др М илан ђукановић, С танислав Н оваковић,Радивоје М орачанин, Т одор В укш ић и Р адом ир О брадовић.В и к т о р и ј а -А у с т р а л и ј а : гг. П ротонам есни к о. М ирославЈовановић, М илорад В ековић, Ж арко С ретеновић, М илијађорђевић, М илан Ц им баљ евић и С ретко Бош ковић.

П о в е р е н и ш т в а : Г е р и /И н д и а н а /: г. Ч едо Б. Радовић. ђ а с п е р /К а н а д а /: г. Радомир-РајаВуксановић.

С а м о с т а л н и п о в е р е н и ц и з а „Г л а с н и к “: Ф р а н ц у с к а : г .М иладин Р. П еровић. Ш в а јц а р с к а : г. Радом ир П етровић-К ент. Н е м а ч к а :г . Р атко В рбанац. Е н г л е с к а :г . Т ом а Д уловић.П е н с и л в а н и ј а /С а д /: г. А дам ђурђевић.

С А В Е Т Н И Ц И Д Р У Ш Т В А :

И л и н о ј: др Јелена П авићевић, др Р ајко Т ом овић, Т ом иц аИ ванчевић, адв. Д обри воје-Б ата Д обричанин , и С лавко

С токовић. О х а ј о : гг.М аринко П етровић и И ван М ирковић.С е в е р н а К а л и ф о р н и ј а : П рота о. Д уш ан Б уњ евић. JIocА н ђ е л о с : П ротојереј о. И лија Д ајковић. Х а м и л т о н : гг.М илутин Б ајчетић и М илан М аравић. Т о р о н т о : г. М илорадЈоксим овић. Д е т р о и т - В и н д з о р : гг. Ж арко В учинић, С танкоЈелић, В асо К ресојевић и М илунЗоњ ић. П а р и з :г . М и лади н Р .П еровић и гђа О ливера В. П илетић.

С е к р е т а р

П е т а р В у к а н и ћ

П р е д с е д н и к

И л и ја ђ у р и ш и ћ



С а годи ш њ е скуп ш тин е С И К Д „ Њ его ш “ 155

Д О Б Р О Т В О Р И И У Т Е М Е Љ И В А Ч И С И К Д „ Е Г 011Г

В Е Л И К И Д О Б Р О Т В О Р И :

С А П Р И Л О Г О М О Д 500 Д О Л А Р А И В И Ш Е

Њ . К . В исочанство К нез П авле К арађорђевић,М ихаило П оповић,А ноним ни пријатељ С И К Д „Њ егош “ са 600 дол и у 4 м аха по100 долара,Д ва аноним на пријатељ а С И К Д „Њ егош “ са 2.500 долара,преко Д уш анаО . П етковића,Д уш ан П етковић /упи сала га супруга Н аталија/,Б огољ уб А рсовић,П редраг М . Ж ивановић,Д рагутин-Д раган Рајковић,Раш ко Н енезић /уп исао га брат Г ли гори је/,Г лигорије Н енезић,ђорђе М . С пајић,М илорад Т. Јоксим овић,Д уш ан Р. М ирковић /уписали га њ егови пријатељ и/,М ладен Р адовановић-Ч еда /уписао га син С лободан/,Д р Р ајко Т ом овићМ есни одбор С И К Д „Њ егош “ JIoc А нђелес,М О Њ ујорк,М О Ч икаго,М О Јуж ни Ч икаго,М О Торонто.

Д О Б Р О Т В О Р И :С А П Р И Л О Г О М О Д 250 Д О Л А Р А

t А нђа П олић,f Н аташ а Б ош ковић-В идосављ евић /уписао је супругЉ убиш а В идосављ евић/,П етар С м иљ ковић,В идак П . ћеловић,f П етар и Зорка ћеловић /уписао их син В идак П . ћелови ћ/,Д р Рајко Т ом овић,Јован В . В укчевић,Д р М итар О стојићИ лија ђуриш ић



156 Гласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егои Г

М арко РадусиновићБ ранка В ијукД раган Р ајковић

У Т Е М Е Љ И В А Ч И :

С А П Р И Л О Г О М О Д 100 Д О Л А Р А

Д р У р о ш С е ф е р о в и ћ ,

Д р Р а н к о М е д е н и ц а ,

Ј о в а н К о н т и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а Д е с а н к а /,

В о ји с л а в Д . П а н т е л и ћ ,

Д р Р а јк о Т о м о в и ћ ,

Б е ћ и р Р а к о ч е в и ћ ,

У р о ш З о њ и ћ ,

Л а з а р С т о ј ш и ћ ,

Д у ш а н С . Р о ш ,

П р и ј а т е љ и з К а л и ф о р н и ј е ,

М и л о р а д В е к о в и ћ ,

И л и ј а П . ђ у р и ш и ћ ,

Д у ш а н Р . М и р к о в и ћ ,

f Г о р и ц а М и р к о в и ћ / у п и с а о ј е с и н И л и ј а /,

Д у ш а н О . П е т к о в и ћ / у п и с а л а г а с у п р у г а Н а т а л и ј а /,

В е р а П . Г а ји ћ ,

М и л о р а д Т . Ј о к с и м о в и ћ ,

В о ј и с л а в Б а ј и ћ ,

С р е т к о Б о ш к о в и ћ ,

ђ у р о Ј о в а н о в и ћ ,

В л а д о П о п о в и ћ ,

Д и м и т р и ј е В о ји н о в и ћ ,

М и л а д и н Ш о ш к и ћ ,

М и х а и л о М и л и ћ ,

f ђ у р ђ и н а М и л и ћ /у п и с а о ј е с у п р у г М и х а и л о /,

М и л о ш Р а д о в и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а Д а н и ц а /,

Р а д е М и л а т о в и ћ ,

Ч е д о А ш а н и н ,

А н и ц а Р у т о в и ћ /у п и с а о ј е с у п р у г В у ч е т а /,

А л е к с а н д а р М . В е с и ћ /у п и с а о г а о т а ц М и л а н /,

Д р а г у т и н -Д р а г а н Р а јк о в и ћ ,

Ј а н к о Н . Ј а н к о в и ћ ,

А н о н и м н и д а р о д а в а ц /п р е к о Ј .Н . Ј а н к о в и ћ а /,

ђ о р ђ е Д . Ж и в а д и н о в и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а Б о ј к а /,

С т е в а н М и х а и л о в и ћ ,

Д р а г а н С о т и р о в и ћ ,

Д р М и х а и л о Ж и к и ћ ,



С а го ди ш њ е ск уп ш ти н е С И К Д „ Њ ? го п ј“ 157

ђ о р ђ е И . Б р а ш и ћ ,М и р о љ у б ђ у р и ћ ,

П р е д р а г Љ . Ц е м о в и ћ ,

Г о јк о С т е в о в и ћ ,

Д р а г о с л а в Р . ђ о р ђ е в и ћ ,

М и л о р а д М а р т и ћ /у п и с а о г а б р а т Д у ш а н М а р т и ћ /,

К а т а р и н а ћ у л а ф и ћ -М а р т и ћ / у п и с а о ј е б р а т Д . М а р т и ћ /,

f В л а д и м и р П о п о в и ћ / у п и с а о г а з е т М и л а д и н Ш о ш к и ћ /,

Н и к о л а К у к о б а т ,

t В и д о с а в а -В и д а К љ а ји ћ /у п и с а о ј е с у п р у г В у к о с а в М . К љ а ј и ћ / ,

М а т и ј а и В у к о с а в а -В у к а Д е л к о в и ћ /у п и с а о и х п а ш е н о г и з е т В у к о с а в М . К љ а ј и ћ /,

Н и к о л а Д . ђ у к и ћ , а д в о к а т и з Н и ш а /у п и с а о г а з е т В у к о с а в М .

К љ а ј и ћ /,

f М о м ч и л о - М о м а Ј е л и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а В а с и л и ј а -Б у л а Ј е л и ћ / ,

t Н а д е ж д а М . Р а ј и ћ /у п и с а о ј е с и н Б о р а и с н а ј а Ф р и д а /,

f М и л а н JL Р а ји ћ /у п и с а о г а с и н Б о р а и с н а ј а Ф р и д а / ,

Љ у б и ц а К р е с о је в и ћ ,

А н г е л и н а ђ о н о в и ћ ,

f П р е д р а г А . М и л о в а н о в и ћ /у п и с а л а г а с е с т р а Р а д м и л а

С т а н у л о в и ћ /,t Д е с а н к а -Д е с а Б р а у н о в и ћ /у п и с а о је с у п р у г Д р а ш к о /,

Д а н и ц а ђ . В у ј о ш е в и ћ / у п и с а о ј е с у п р у г ђ о р ђ е /,

Т о м о Г о л у б о в и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а М и л и ц а /,

Ј а н к о Ј а н к о в и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а Ј е л к а /,

Б л а г о је Д а м ј а н о в и ћ /у п и с а л а г а с у п р у г а М и л и ц а /

М и л и ц а Д а м ј а н о в и ћ - Т а д и ћ ,

М и л о р а д С т о ј а н о в и ћ .

М е с н и о д б о р С И К Д „ е г о ш “, М и л в о к и ,

М О И с т о ч н и Ч и к а г о ,

М О Д е т р о и т -В и н д з о р ,М О Х а м и л т о н ,

М О С е в е р н а К а л и ф о р н и ј а ,

MO Н .Ј . В е л с / А у с т р а л и ј а / ,

М О К л и в е л а н д .

П Р И Ј 103И К И Ж Е В Н О М Ф О Н Д У с и к д „ Е Г О Ш “ У Р А Д Н О Ј 1990/91. Г О Д И Н И

$ 2.802,90 М есни одбор С еверни Ч икаго$ 750.00 М есни одбор Јуж ни Ч икаго$ 550.00 Д р Рајко Т ом овић$ 322.60 М есни одбор М илвоки



158 Г ласннк С рнског историјско-културног друш тва „Њ егош "

$ 300.00 И лија ђури ш ић$ 250.00 М арко Радусиновић$ 225.00 Д раган Рајкови ћ$ 200.00 П редраг-М иш а Ц ем овић /100.00 м есто цвећа наодор кум е пок. А нгелине ђон ови ћ/, М есни одбор К ливеланд$ 150.00 М ихаило В ијук /за покој душ е супруге Б ранке/$ 140.00 Јелка Јанковић /за покој душ е супруга Јанка/$ 100.00 В асо и О лга К ресојевић/за покој душ е ћеркеЉ убице/, Н овак М андић, М есни одбор Х ам илтон, Б ора М .Рајић и Радм ила С танојловић

$ 60.00 М арта Ш ћепановић$ 50.00: Д р М итар О стојић, В ладо Т ом ић, Б ратислава-Б ебаБ јелопетровић, Б ора С олаковић и М есни одбор Д етроит$ 45.00 В ељ ко Д едић$ 40.00 С таним ир Јаковљ евић, Д ара Л алић, Д рагиш аЈевтовић, С тево П етровић$ 35.00 Д раш ко Б рауновић$ 30.00: С тојан Радић, Д рагољ уб ђуркови ћ$ 25.00: В асо и О лага К ресојевић, В укосав К љ ајић /за покојдуш е супруге В уке/

$ 20.00: В уко Д раговић, Т ом иц а И ванчевић, Раде П оповић,М иодраг В ељ ковић, В учета Рутовић, Д рагиц а В лаховић,М ом чило Д урковић, М арко Радоичић, Д раж а П етровић$ 15.00: ђорђе и Д ана В ујош евић, А нто Л утовац$ 10.00: С авета Н едовић, С лавко С токовић, С ава К овачевић,С танко Јовић, М илутин Б ајчетић, Л азар Бањ анин, М илошБ рновић, М илан Г егић, о. Д им итрије М ијатовић, А лексЛ азовић, П етар С м иљ ковић, А нка Б аровић, В ујо В езм ар,В укић О брадовић, М илица В укелић, Д ана В укићевић,Радован ђедовић, ђорђе Н енезић, Ч едо Радовић, В елим ир

Б оричић, Радосав Зечевић, М илорад Р алевић, М аркоВ укелић, М илорад Д урковић, Н ик ђураш ковић, РадованЦ им баљ евић, ђорђе В ићентијевић, В укота М илутиновић



С Р П С К И К У Л Т У Р Н И К Л У БЛ азаревачка 64/211030 Б еоград

С Р П С К О М И С Т О Р И Ј С К О - К У Л Т У Р Н О М

Д Р У Ш Т В У „Њ Е Г О Ш “

Ч И К А Г О

О бновљ ени С рпски културни клуб из Б еограда ш аљ етридесетпетој редовној скупш тини С рпског истори јско-културног друш тва „Њ егош “ своје братске српске поздраве.

К роз дугих 35 година патњ и и искуш ењ а кроз које је нашнарод и у поробљ еној отаџбини и у слободн ом светупролазио, и још увек пролази, В и сте драга браћо, уз м ногонапора и п ож ртвовањ а чували и успели да сачувате српскунационалну свест у слободном свету, бори ли се за истину осрпским борцим а и вођи Т рећег српског устанка ђенералу

Д раж и М ихаиловићу и м лађим српским нараш тајим а упоробљ еној отаџби ни , у којој су били излож ени ком унистич-ким лаж им а чували и сачували праву истину о историјисрпског народа у тренуцим а када је то било најпотребније.

У овом тренутку сећам о се свих српских бораца који сусвојим учеш ћем у раду В аш ег друш тва дали својдопри нос aкоји нису дож ивели радост да виде крај ком уни стичкогреж им а и слободну С рбију. И на руш ењ у ком унистичкогреж им а и за слободну С рбију им а још м ного да серади цу тојборби која се сада води В аш допринос није ни ш та м ањ и него

ш то је био у прош лости. К ада се једног дана буде пи салаисторија наш е борбе у слободном свету сигурни см о да heС рпском историјско-културном друш тву „Њ егош “ припастиједн о од најистакнутијих м еста.

С а вером у светлу будућност српског народа и уверени даћем о ускоро дож ивети слободу поробљ ене отаџбин е ш аљ ем оВ ам наш е најискреније честитке са ж ељ ом за успеш ан рад.

З а Г л а в н и о д б о р С р п с к о г к у л т у р н о г к л у б а

Д р . Ж е л и м и р М а р к о в и ћ , п р е д с е д н и к



С А Д Р Ж A J

1) О д л о м ц и и з д н е в н и к а M. Г а в р и л о в и ћ а -

III д е о - Д р . М . Г а в р и л о в и ћ .................................................................. 3

2) И н д у с т р и ј а л и з а ц и ј а у г о с л а в и ј е II - . а н к о в и ћ ......................40

3) М о ј к о в а ч к а б и т к а - Н . Р а л е в и ћ ..........................................................57

4) И з д а ј с т в о Д р а ж е и с р п с к о г н а р о д а - В . П о п о в и ћ ...................... 88

5) Р а т н е о п е р а ц и ј е к о д Д е б р а 1941. V д е о - JI. Ј о в а н о в и ћ . . . . 102

6) К о м у н и с т и ч к о с р п с т в о - М . Б а н д о в и ћ ........................................ 1257) „Н а ш а Р е ч “, е м и г р . и с р п . н а ц и о н а л и з а м - П . П а в л о в и ћ . . . 128

К њ и ж е в н и д е о

1) Н а п р у з и к р а ј Љ у б и ћ а - Д . Р а ј к о в и ћ ............................................ 136

2) Б р у ј е з в о н а - Д . Р а ј к о в и ћ .................................................................. 137

3) С у д б и н а - Д . П е т р о в и ћ .......................................................................138

4) С л о ж и м о с е - В . ђ у р и ш и ћ .................................................................. 138

О ц е н е и п р и к а з и

1) Л и р и к а - п р и к а з - Д . Р а ј к о в и ћ ......................................................... 140

П р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и

1) | Б р а н к а В и ј у к - Д . Р а ј к о в и ћ ............................................................144

2) f П е т а р С . К о в а ч е в и ћ - М . Б о ј и ч и ћ .............................................. 147

3) f Љ у б и ц а Б р о д и е -К р е с о ј е в и ћ - М . Б о ј и ч и ћ ............................... 149

С а г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д „ е г о ш “ 151

glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva njegos sv66

Documents