j;:!:l'

Ji-.y.id i_.rl_lu r< _ Gt, ,,, " .,'ltru.6n4l zA Lqul/i At\G mpqgr,ru i*v1_5qM kir{;^rAB.___ y'J:

*"- #;3,i; 3,-&u,*ffiffiiffi ffiffiffiffiffi&ffiAffiT'ffi.#.hr$mmhtrI: ffi#"Fa"wm ffia"q)ffi $

INVffiSTgCfiffiNA PffitfiTHKAMffiffiR.ffiVffiil-J Nffiffi PffiNZ [JSKffiffi FffiN ffiA

Na osnovu dtana 26" Statuta DDOR-GAR,ANIT dru6tva za upravtjanje dobrovotjninrpenzijskim fondom a.d. Beograd (r.l da[jern tekstu: DnuStvo), a u skladu sa Ocjttikomflladzornog odbona Druitva o izmenama i dopunama akta Investiciona notitikadobnovotjnog penzijskog fonda DDOR,-GARANT Stednia br. XXXTV-B od 23.05.?016.godine izvrSni direktoni Drudtva dana 23.05.2016. godine sadiniti su i potpisatiu^tq{geflgii_5den tekst Investicione potitike dobrovotjnog penzijskog'fonda DDOR,-GARANT STHDNJA:

uo mmffi R-ffiARANT $rmmnqJA*

Beograd, Februar 20tr6

Na osnovu Zakona o dob,rovotjnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (St" Gtasnik RS br85/2005 i 3112011), Odtuke o btiZim ustovima i maksimalnirn utaganjima imovine dobrovotjnogpenzijskog fonda, kao i naiinu ulaganja te imovine u inostranstvu 1St. Gtasnik RS br.43l20f 1), niosnovu itana 35. Statuta Drultva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom ,,DDOR-GARA'N]T",Nadzorni odbor Druitva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom "OOOR-CRRANT* a.d.Beograd, Marjata Birjuzova 3-5, Beograd dana zs.0z.zo16'. godine doneo je

INVESTICIONU POLITIKU

Druitva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom

"DDOR-GARANT" a.d. Beograd

Za Dobrovoljni penzijski fond "DDOR-GARANT itednja,, Beograd

I Opite odredbe

Ctan 1

lnvesticiona potitika Druitva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom ,DDOR-GARANT* a.d.Beograd (u datjem tekstu Druitvo) za dobrovotjni penzijski fond 'DDOR GARANT Stednia" (u datjemtekstu Fond) predstavtja poseban dokument koji dini sastavni deo Pravita postovanja Oruitva.

dtan z

Kriterijume za utvrdivanje Investicione potitike Fonda utvrduje Investicioni odbor DruStva na osnovukvatitativnih i kvantitativnih analiza trZiSta kapitata, anaiiza rizika i drugih fundamentalnih itehnidkih analiza u sktadu sa ogranidenjima utaganja predvidenim Zakoiom o dobrovotjnimpenzijskim fondovima i penzijskim ptanovima i odtukama Narodne banke srbije.

dtan 3

lmovinom Fonda upravtja portfotio menadZer u sktadu sa Investicionom potitikom Fonda. portfotiomenadier donosi odluke o investiranju imovine Fonda. Menadier rizika vrii identifikaciju, merenje,kvatitativnu i kvantitativnu kontrotu svih obtika rizika i upravtjanje tim rizicima. tr,tenadZei rizika vrili kontrotu portfolio menadZera u pogtedu donoienja adekvatnih investicionih odtukau skladu sapostojeiim portfotiom Fonda.

dtan a

Investicione odluke moZe donositi samo portfotio menadier. Druitvo za upravljanje ima Investicioniodbor koji razmatra i anatizira investicione predtoge sa aspekta otet<ivanog prinosa i rizika ianalizira vei ostvarene rezuttate Fonda. Svaki dtan Investicionog odbora moZe p6dneti Investicionomodboru investicioni predtog. Portfotio menadZer je Predsedni-k Investicionog odbora i na osnovupredloZenih i razmatranih investicionih predtoga, portfotio menadZer donosi konainu investicionuodtuku.

Investicioni odbor Fonda je savetodavni organ u iijem detokrugu rada je kontrola trZiSnog rizika irizika tikvidnosti. Investicioni odbor prati i anatizira ispunjavanje kvatitativnih i kvantitativnihparametara i ogranidenja u vezi sa trZiSnim rizikom.

lzmene i dopune Investjcione potitike moie predtoZiti svaki itan Investicionog odbora, a sagtasnostdaje Nadzorni odbor odbor Druitva.

Investiciona potitika Dobrovotjnog penzijskog fonda DDOR GAMNT Stednia

Ctan 5

Promene Investicione potitike Druitvo za upravtjanje objavtjuje na internet stranici Druitva zaupravtjanje.

Investicioni proces je postupak donoienja investicionih odtuka koji obuhvata stedeie faze:

o Anatizu makroekonomskih pokazatetja i trziSnih ustova poslovanja,r Prikuptjanje informacija sa anatizom ponude moguiih obtika utaganja,r Anatizu moguiih obtika utaganja u pogtedu prinos-rizik efekta uz ispunjenje osnovnih

investicionih nadela.

dtan o

ll Tip i profil Fonda DDOR 9ARANT Stednia

Dobrovotjni penzijski fond "DDOR GARANT Stednia" (u datjem tekstu Fond) je Fond posebne vrste,odnosno zasebna imovina dlanova bez svojstva pravnog tica, koji se osnivi s citjem da obezbediitanovima fonda dodatne prihode u starosti.

Fond je prevashodno namenjen itanovima koji nemaju visok nivo toterancije prema promenamadeviznog kursa, odnosno prema deviznom riziku, s obzirom da ie se imovina' Fonda ptasirati unajsigurnije driavne dinarske hartije o vrednosti, noviane depozite i druge finansijske instrumenteu dinarima. Fond karakteriSe izrazito konzervativna investiciona potitika ia akcentbm na dinarskimutaganjima, kao i pasivan naiin upravtjanja portfotiom Fonda.

dtan z

ll Ulaganje imovine dobrovoljnog penzijskog fonda

lnvesticioni cilj Fonda

lmovina Fonda utaie se sa citjem poveianja ukupnog prinosa u korist itanova Fonda, a u sktadu sasledeiim nadetima:

. naieto sigurnosti imovine Fonda - u strukturi portfotia Fonda nataze se hartije od vrednostiizdavataca sa visokim kreditnim rejtingom;

. nadeto diversifikacije portfotia - u strukturi portfotia Fonda nataze se raztiiite vrste hartijaod vrednosti koje se raztikuju prema emitentu, prema dospeiu, oiekivanom prinosu, riziliukoji nose kao i prema drugim obeteZjima;

. nafeto odrZavanja odgovarajuie tikvidnosti - u strukturi portfotia Fonda nataze se hartije odvrednosti koje je moguie brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednadenoj i stabitnoj'ceni;

Osnovni citj upravtjanja imovinom dtanova ovog Fonda je:

o Ostvarivanje stope prinosa viie od repernog indeksa penzionih fondova "Fondex', i nivoainftacije.

etan B

lll Nivoi rizidnosti Fonda

Rizici u postovanju Fonda predstavtjaju verovatnoiu nastanka negativnih efekata na poslovni ifinansijski potoiaj Dru5tva, odnosno Fonda.

Investiciona potitika Dobrovotjnog penzijskog fonda DDOR GARANT Stednia

Pravitnikom za.-upravtjanje rizicima definisan je sistem upravtjanja svim rizicima koji se javtjaju upostovanju Druitva i Fonda koji omoguiava efektivno i efikasno identifikovanje, merenje i-kontrotu,kao i upravtjanje svim vrstama rizika, a narodito:

. triiSnim rizikom io rizikom tikvidnosti.

dtan g

TrZiini rizik

Procedure kojima Fond kontrotiSe triiSni rizik obuhvataju kvatitativni i kvantitativni naiin kontrotetog rizika.

Kvatitativni nadin kontrote trZiSnog rizika u Fondu obuhvata procedure kojima se utvrduju nadinkontrote sistemskih rizika kojima je iztoZena imovina Fonda, naiin kontrote rizika pojedinihinvesticija, nadin provere parametara kontrote rizika, kao i procedure kojima se formiri bazapodataka znatajnih za kontrotu triiSnih rizika.

Kvantitativni nadin kontrote triiSnog rizika obuhvata dnevno izraiunavanje vrednosti pod rizikom(V.a!) nod kojom se podrazumeva najveie umanjenje vrednosti imovine Fonda u intervatu poverenjaod 99%. Vrednost pod rizikom izraiava se kao procenat vrednosti neto-imovine Fonda. Kvantitativninadin kontrote trZiSnog rizika podrazumeva primenu i ostatih statistidkih metoda koje mogu bitiretevantne kod upravtjanja trZiSnim rizikom u Fondu.

dtan 10

Rizik promene cena hartija od vrednosti

Najieiii.uzroci promena cena akcija su objava postovnih rezultata preduzeia, spajanja i akvizicijepreduzeia. Na cene obveznica najviSe utiiu promene kamatnih stopa, promene t<reOilnog rejtingi,koje rezuttiraju promenama ponude i trainje za pojedinom vrstom hartija od vrednostl nj lot<atnomi medunarodnom trZiStu.

Opiti rizik promene cena hartija od vrednosti je rizik promene cena hartija od vrednosti ustedpromene opiteg nivoa cena hartija od vrednosti. Specifidni rizik promene ceni hartija od vrednostije rizik promene cena hartija od vrednosti usted promene bitnih iinitaca postovahja vezanih zanjihovog emitenta.

e tan 1t

Valutni rizik

Vatutni rizik u Fondu prisutan je zbog neizvesnosti oscitacija kursa domaie vatute u odnosu nastrane vatute. 5 obzirom da se imovina ovog Fonda ptasira u najsigurnije drZavne dinarske hartije odvrednosti, noviane depozite i druge finansijske instrumente u dinirimi, imovina Fonda nije iztoZenavatutnom riziku.

etan 12

Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa je moguinost promene vrednosti imovine Fonda u studaju promenekamatnih. stopa na finansijskom trZiStu. U studaju promene kamatnih stopa na finansijikom trZiltumoZe doii do promene cena hartija od vrednosti koje se nataze u portfetju Fonda. Taliode, Fond jeizloZen riziku promene kamatnih stopa, ukotiko se novdana sredstva Fonda u buduinosti roiujureinvestirati uz niie kamatne stope. Kretanje kamatnih stopa se vezuje direktno za kretanje

Investiciona potitika Dobrovoljnog penzijskog fonda DDOR GARANT Stednja

referentne kamatne stope, odnosno ptanirane targetirane stope inftacije u buduiim duZim iti kraiimvremenskim intervatima.

dtan 13

Rizik reinvestiranja

Rizik reinvestiranja predstavtja rizik da dospeti kuponi po osnovu hartija od vrednosti, hartije odvrednosti i depoziti po dospeiu neie moii da budu reinvestirani po istim kamatnim stopama.Naroiito je izraZen u periodima pada kamatnih stopa na triiitu kada se imovina Fonda morareinvestirati po niiim stopama.

dtan 14Rizik likvidnosti

Rizik tikvidnosti predstavtja verovatnoiu nastanka negativnih efekata na sposobnost Fonda daispunjava svoje dospete obaveze. Sa citjem svodenja ovog rizika na minimum, Druitvo kontrotiSerizik likvidnosti kroz uredivanje pritiva i odtiva na nadin da Fond statno raspotaZe dovotjnim iznosomtikvidnih sredstava radi izmirenja obaveza iz postovanja, metodom statnog praienja piltiva i odlivasredstava. Rizik tikvidnosti imovine Fonda determinisan je:

. Periodom dospeia obaveza Fonda po osnovu isptata akumutiranih penzija i po osnovuprenosa sredstva sa individualnog raiuna itana u drugi fond i. Periodom ptaniranih uptata itanova Fonda.

Rizik tikvidnosti pojedinih detova imovine Fonda-predstavtja rizik konverzije pojedinih delovaimovine Fonda u likvidna sredstva, odnosno rizik da nije moguie brzo i bez veiih gubitakakonvertovati pojedine detova imovine Fonda u likvidna sredstva.

Kreditni rizik ctan 15

Kreditni rizik predstavlja rizik da neki izdavaoci ne mogu da izmire svoje obaveze, odnosno da im sesmanji kreditni rejting. Pritikom utaganja imovine Fonda u duiniike hartije od vrednosti koje seizdaju u Repubtici Srbiji, Dru5tvo vodi raiuna da [i su ispunjeni svi kvatittivni i kvantitativnikriterijumi postavljeni od strane regutatornog teta, odnosno Narodne banke Srbije.

Dru5tvo periodiino, a najmanje jedanput godiSnje prati procene agencija za procenu boniteta u vezisa moguiom promenom kreditnog rejtinga odredene duZnitke hartije od vrednosti. Na osnovu togaprocenjuje se uticaj eventuatne promene cene hartije od vrednosti na vrednost portfotia Fonda.

DuZniike hartije od vrednosti za koje ne postoje kreditni rejtinzi, Druitvo prati na osnovufundamentatne finansijsko ' ekonomske anatize njihovih emitenata, podataka iz revizorskihizveitaja njihovih emitenata, analizom varijanse iti skoring modeta i sl.

Downgrade risk predstavtja moguinost da usted pada kreditnog rejtinga emitenta padne i cenaobveznice.

Credit spread risk predstavtja moguinost da cene hartija od vrednosti padnu usted promene spread-a izmedu bezriziinih i hartija od vrednosti u portfotiu.

Ukupni rizik portfotia meri se pomoiu VaR-a sa nivoom poverenja od 99% i maksimatno prihvattjivnivo je 1,00% mereno na osnovu serija podataka iz postednjih godinu dana.

4

itika Dobrovotjnog penz

Ctan 16

Tolerancijo ka riziku

Pregted investicija, vrsta rizika i toterancije ka riziku prikazani su u narednoj tabeti:

*osta[o:KorporatiVneobveznice,municipa[neobveznice,invesry

Sredstva Fonda biie investirana samo u dinarske instrumente drZavnog duga Repubtike Srbije,dinarske depozite kod banaka i obveznice i investicione jedinice otvorenih investicionih fondovanominirane u dinarima.Dlevni VaR portfotio instrumenata drZavnog duga sa nivoom poverenja od 99% ne sme da prelazi0,70%. Kod investiranja u depozite banka ogranitenje investiranja je definisano maksimatnomiztoieosti ka jednoj banci (osim kastodi banke) na nivou od 5% ukupn-o portotia Fonda.

Ukupni rizik portfotia meri se pomoiu VaR-a sa nivoom poverenja od 99% i maksimatno prihvattjivnivo je 1,0% mereno na osnovu serija podataka iz postednjih godinu dana.

dtan 17

lV Strateika alokacija i rebalansing

Strateika alokacija

ciljna strateSka atokacija ulaganja po vrstama investicija prikazana je u tabeti:

Kako je Investiciona potitika konzervativna, a stiI upravtjanja imovinom Fonda pasivan, u strukturiportfotio dominiraju dinarske hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom i oroieni dinarski depoziti kodbanaka. Nivo novca na kastodi radunu zavisi od potreba Fonda za tikvidnim sredstvima neophodnimza isplatu dospteih obaveza prema itanovima, dospetih hartija od vrednosti i ostatih obaveza Fonda.

Taktidka alokacija ulaganja

Dru5tvo ie dva puta godiSnje definisati taktidku atokaciju utaganja. Taktiika atokacija utaganjamora biti u okvirima -strateike atokacije. Usted promena na triiitu taktidka atokacija moi-e jaodstupa od targeta definisanih strateikom atokacijom.

etan 1BPromene i rebalansing

Procentuatno uieiie svake pojedinadne vrste ulaganja u portfotiu moZe da varira u okvirudefinisanog raspona. U kontinuiranom procesu upravljanja portfotiom Druitvo odrZava definisanu

i, Kreditni, Rizik [ikvidnosti TrZiini (metodotogija VaR 99%)

iti banaka (osim u kastodi banci)

TrZiini, Kreditni, Rizik tikvidnosti

Korporativneobveznice,municipalneobvezniiondova.

strukturu utaganja. Investiranje u svaku pojedinainu vrstu utaganja moie da odstupa odtargetiranog nivoa, ati ne viSe od granice minimatnog i maksimatnog raspona utaganja.

Ukotiko dode do odstupanja pojedinainih vrsta utaganja od definisanog minimalnog i maksimatnograspona utaganja, Druitvo pristupa rebatansiranju portfotia usktadivanjem njegove strukture sicitjem iz taktiike atokacije imovine u najkraiem moguiem roku od oana naitanka navedenogodstupanja. Periodiino rebatansir.anje portfotia sprovodi se kvartatno vraianjem na citj iz taktidk6atokacije imovine koja se definiie zavisno od ustova i investiranja na triiStu. Ukotiko dode doznadajne izmene ustova investiranja koji bi zahtevali redefinisanje raspona stratelke atokacijesredstava, Drultvo pristupa promeni investicione potitike.

dtan 19

lAerenje performansi portfolia

Kako je osnovni investicioni citj Fonda ostvarivanje prinosa veieg od konkurencije, odnosno odrepernog indeksa "Fondex", performase portfotia Fonda mere se u odnosu na "Fondex". Merenjeperformansi u odnosu na konkurenciju obuhvata podatke o prinosima za postednjih, mesec, frimeseca, Sest meseci, godinu dana kao i ostvareni prinos od podetka postovanja. performaseportfotia mere se u odnosu na inftaciju, a takode se i prate pomoiu Sharpe i Traynor rocia odnosnokao ostvareni prinos ponderisan ukupnim rizikom portfotia na osnovu podataka u postednjih godinudana.

dlan 20

Y Ogranidenje ulaganja imovine Fonda

U hartije od vrednosti.jednog izdavaoca, iti ukupno u hartije od vrednosti dva iti viSe izdavaoca kojisu povezana lica moZe se utagati do 10% imovine Fonda (izuzev ukotiko se utaZe u hartije olvrednosti koje izdaje Repubtika Srbija, odnosno Narodna banka srbije).

U hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski ptan koji je pristupioFondu, moZe da se utaie do 5% imovine Fonda.

Utaganjem imovine Fonda ne moZe se sticati viSe od 15% vtasniikog uieSia, odnosno akcija sapravom gtasa jednog izdavaoca.

lmovina Fonda se moZe ulagati u inostranstvu najviSe do 10o/o ukupne imovine.

dtan 21

lmovina Fonda ne moZe se utagati u hartije od vrednosti koje izdaje:1. Druitvo za upravtjanje,2. Kastodi banka kod koje se vodi radun Fonda,3. Brokersko'ditersko druitvo odnosno ovta5iena banka za koju drultvo obavtja poslove

posredovanja u tgovanju hartijama od vrednosti,4. Akcionar Druitva za upravtjanje,5. Povezana lica iz tad. 1-4 ovog itana.

U novdane depozite kod jedne banke iti viie medusobno povezanih banaka moZe se utagati najviiedo 5% imovine Fonda.

lmovina Fonda se ne moze ulagati u novtane depozite kod kastodi banke i kod banke koja je osnivaiDru5tva, odnosno kod banke koja je direktno povezano lice sa osnivadem Druitva.

lmovina Fonda se ne moie ulagati u finansijske derivate.

Investiciona potitika Dobrovotjnog penzijskog fonda DDOR GARANT Stednia

YI Zavrine odredbe

etan 22

Prikupljena sredstva na individuatnim raiunima ttanova Fonda se investiraju u hartije od vrednosti usktadu sa Zakonom i Investicionom potitikom Druitva.

Neto vrednost imovine Fonda svakodnevno obradunava Dru5tvo, o demu podatke dostavtja kastodibanci kod koje se vodi raiun Fonda.

Naloge za kupovinu odnosno prodaju hartija od vrednosti preko izabranog brokersko diterskogdruitva odnosno ovlaiiene banke daje portfotio menadier u sktadu sa lniesticionom potitikoriDruitva.

dtan 23

Dru.itvo redovno, pritikom svake znaiajne promene uslova investiranja, a najmanje jedanput u trigodine vrii reviziju svoje investicione potitike. Dru5tvo za upravljanje svim dtanovimi dobrovotjnogpenzijskog fonda , odnosno obveznicima uptate dostavtja obaveiienje o izmenama i dopunimiI nvesticione potitike.

dtan 24

Investiciona.potitika stupa na snagu u roku od 30 dana od dana objavtjivanja na zvanidnoj internetstranici Dru5tva, i primenjuje se u postovanju poiev od 01.05.2016.godine.

-

Beograd,25.02.2016.

Andetka Markovii Mitinlzvr5ni direktor t

JU\Fho 6,1/t-I

Ateksandar 5itiegoviin-.lzyr5ni direkto;

s'ff7*t 'rn 7ft4t4^ &41

7