Fridrih II “Veliki”

- Ziveo od 1712. do 1786. godine

- Vladao od 1740. do smrti

- Sin Fridriha Vilhelma I i Sofije Doroteje Hanoverske

- Pripadnik dinastije Hoencolern

- Otac je zeleo da Fridrih bude obrazovan kao obican covek umesto kao aristokrata

- Simultano je ucio nemacki I francuski

- Bio je prijatelj sa francuskim filozofom Volterom

- Bio je pobornik prosvecenog apsolutizma

- Pokusavao je da bude otelotvorenje Platonovog ideala filozofa kralja poput rimskog cara Marka Aurelija

- Iako mu je otac odredio striktno religijsko I pragmaticno obrazovanje, mladi Fridrih pravi tajnu biblioteku od preko 3.000 dela u kojima su starogrcki I rimski klasici, takodje I francuska filosofija.

- Bio je jako blizak sa svojom sestrom Vilhelminom

- U 18. godina pravi plan sa grupom mladih oficira da pobegnu iz zemlje I pridruze se Velikoj Britaniji. Fridrih i njegov prijatelj Hans Herman Fon Kate bivaju uhapseni. Kralj je naredio da Fon Kateu odrube glavu dok je mladi Fridrih bio primoran to da gleda, ne znajuci kakva kazna sleduje njemu.

- Fridrihu je bila oprostena ova veleizdaja i bio je kaznjen tako sto mu je vojni cin oduzet I tako sto je morao da uci vestinu vodjenja drzave I drzavne administracije.

- Na kratko mu je dozvoljeno da se vrati u Berlin na vencanje svoje sestre 1731. godine a konacan povratak mu je bio dozvoljen 1732. godine.

- Otac mu je planirao brak sa Elizabetom od Maklenburga, necakom ruske kraljice Ane, ali je protiv ovoga bio princ Eugen Fon Savoj koji je ubedio njegovog oca da Fridrih treba da ozeni Elizabetu Kristinu od Brunsvika, koja je bila protestantska rodjaka dinastije Habsburg. Fridrih je bio protiv ovog braka I pisao je svojoj sestri kako razmislja o samoubistvu, ali je na kraju pristao da udje u brak iako mu se gadio brak zarad politickih ciljeva Austrije koja se mesala u unutrasnje poslove Prusije jos od 1701. godine.

- Fridrih je pre svog ugovorenog braka predlagao da se ozeni Kraljicom Marijom Terezijom a da se zauzvrat odrekne prava na presto Prusije.

- Imao je malo toga zajednickog sa svojom zenom. U pocetku su ziveli zajedno ali kasnije joj je zabranio pristup svojoj palati nakon sto je stupio na presto 1740. godine, dodelivsi joj njenu licnu palatu.

- Fridrih je vracen u vosjku Prusije kao pukovnik rezimente Fon der Golc, koja je pomagala Austriji u ratu za podelu Poljske. Ucio je ratne vestine od princa Eugena Fon Savoja u kampanji protiv Francuske na Rajni.

- U to vreme kada je Makijavelijev “Vladalac” bio prirucnik svakog vladara, Fridrih pise svoje delo “Anti-Makijaveli” u kojem vodi ideoloski rat protiv Makijavelija. Knjiga je stampana anonimno, a Volter ju je objavio u Amsterdamu i bila je poprilicno popularna.

- Po stupanju na tron, Fridrih zeli da modernizuje I ujedini svoje teritorije koje nisu bile fizicki povezane.

- Najvise ratova je vodio protiv Austrije i ondasnje vladajuce dinastije Habsburg

- Odmah na pocetku vladavine odbija da prizna dogovor iz 1713. koji nalaze da vodjstvo nad Svetim Rimskim Carstvom treba da pripadne Mariji Tereziji, a pogotovo mu je smetalo to sto su Habsburzi polagali pravo na potencijalno korisnu provinciju Silesiju. Hteo je da osvoji Silesiju pre nego sto to uradi Poljska u cilju spajanja nepovezanih teritorija.

- Zapocinje rat sa Austrijom I za samo 7 nedelja je okupirao Silesiju, uprkos losim putevima I losem vremenu

- Prva velika bitka sa Austrijancima se odigrala na Molvicu 1741. godine. Ovo je bio prvi put da je Fridrih sam komandovao vojskom.

- Misleci da je njegova vojska izgubila bitku, odgalopirao je sa bojnog polja. U stvarnosti, njegova vojska je pobedila bas onog trenutka kada je on pobegao. Kasnije se kajao zbog svog pucanja pod pritiskom I izjavio kako je ta bitka bila njegova skola

- Uskoro Francuska sklapa savez sa Bavarijom I salju zajednicku vojsku sa ciljem da osvoje Bec, tako da Austrija povlaci vecinu svojih vojnika nazad u prestonicu. Ostatak snaga je ponovo udario na Fridriha u bici kod Hotuzice, ali I ovog puta je Prusija pokazala svoju vojnu nadmoc.

- Dramaticne pobede u dve bitke ovog rata su primorale Austrijance da traze mir I predaju Prusiji Silesiju I okrug Glac. Austrija je zadrzala minimalnu teritoriju Silesije u tom mirovnom ugovoru.

- Smatrajuci da se Austrija nece pomiriti sa ovim gubitkom, Fridrih sklapa savez sa Francuskom i napada Ausriju jos jednom. Ovog puta je izvrsio invaziju na Boemiju i njen glavni grad Prag. Posle tri dana opsade, Prag je pao a Fridrih je sa svojom vojskom nastavio da juri Austrijance koji su se povlacili.

- Fridrih uspeva da porazi zdruzene snage Austrije i Saksonije u dve bitke: kod Hohenfrajdberga i Sora.

- Nadmoc Prusije u ovom konfliktu je jos jednom nateralo Habsburge da sklope mir sa Prusijom. Fridrih je u mirovnom ugovoru priznao Josifa I kao vladara SRC, a on je za to dobio trajnu kontrolu nad Silesijom. Saksonija je morala da plati veliku ratnu odstetu Prusiji.

- Austrija i Francuska, tradicionalni neprijatelji, sklapaju savez nakon pucanja saveza izmedju Britanije i Austrije. Fridrih sklapa savez sa Velikom Britanijom i preventivno napada Saksoniju posto je bio ubedjen da okolne zemlje nameravaju da se udruze i da ga napadnu.

- Taj rat je kasnije nazvan sedmogodisnji rat i po povrsini teritorije na kojem se desavao konflikt i po broju vojnika koji su ucestvovali u njemu je bio do tada najveci sukob ikada zabelezen.

- Fridrih je nastavio da ratuje protiv svojih neprijatelja iako mu je zemlja bila konstantno izlozena neprijateljskim upadima. Fridrihove snage su mnogo puta bile na izdisaju. Zeleo je da ocuva sto vise svojih poseda putem pregovora sa neprijateljem, da bi njegov necak i naslednik zadrzao sto je vise moguce zemlje. Fridrih je bio resen da pogine u bici sa neprijateljima.

- Iznenadna smrt ruske kraljice Elizabete je dovela do raspada anti-pruskog saveza. Iako nije nista novo osvojio ovim ratom, Fridrih je stekao veliku popularnost u nemackim zemljama time sto je uspeo da zadrzi Silesiju i da prevazidje nedace koje su ga zadesile u prethodnom ratu.

- Kasnije u svom zivotu je ucestvovao u ratu za bavarsko nasledje gde je osnovao ligu protestantskih princeva protiv Habsburga. Ovde je prvi put vidjen kao branilac nemackih zemalja umesto kao agresor na habsburske zemlje. U ovom ratu je sprecio Austriju da napravi zamenu austrijske Nizozemske za Bavariju.

- Fridrih je cesto licno vodio svoje snage na bojnom polju. U bitkama mu je 6 konja ubijeno. Smatran je za jednog od najvecih taktickih genija svih vremena, pogotovo su se divili njegovoj sposobnosti da spreci protivnicke vojske da se spoje i uniste njegove manje vojske i njegovom osecaju da postavi vojsku na pravo mesto u pravo vreme u cilju sprecavanja invazije jezgra Prusije.

- Karl fon Klausevic je hvalio Fridrihovu sposobnost da veliku vojsku lako i vesto pomera po bojnom polju.

- 1772. je podelio Poljsku sa Katarinom II, kraljicom Rusije

- Fridrih je od mladosti prezirao Poljake. Nastojao je da osvajanje i pljackanje Poljske predstavi kao prosvetljenu i civilizovanu misiju. Izvrsio je vise upada na teritoriju Poljske sa ciljem pljackanja i sprecavanja stvaranja modernog fiskalnog sistema koji bi Poljsku osnazio kao drzavu. Mesao se u unutrasnje poslove ove drzave sa ciljem sistematskog razdvajanja i slabljenja. Takodje se docepao kalupa poljskog kovanog novca i proizvodio lazan novac koji je uvozio u Poljsku kojim je kupovao pravi novac koji je naknadno uvozio nazad u Prusiju. Planirao je da vremenom naseli Poljsku Nemcima tako sto bi plemice isterao velikim porezima. Planirao je da unisti Poljski nacionalni duh kod obicnih ljudi tako sto bi dovodio nemacke seljake da se tu nasele sto bi vremenom dovelo do asimilacije. U poljske

provincije koje je osvojio je uveo policiju, ukinuo kmetstvo, izgradio kanale za navodnjavanje i isusivao mocvare.

- Fridrih je od zaostale Prusije napravio ekonomski jaku i politicki reformisanu drzavu.

- Organizovao je, uz pomoc francuskih strucnjaka, sistem indirektnog oporezivanja koji je drzavnu kasu punio vise nego obican sistem.

- Uspostavio je kontrolu nad cenom psenice. Organizovao je sistem koji je uspevao da prehrani regije gde je zetva bila losa.

- Takodje je izmislio sistem koji je stabilizovao drzavnu valutu nakon toga sto je mnogo laznog novca bilo kovano i stavljalo u promet. Svi tadasnji evropski vladari su prekopirali njegov sistem.

- 1781.godine je proglasio kafu proizvodom pod kraljevskim monopolom i ratni vojni invalidi su imali zaduzenje da spijuniraju obicne gradjane da li piju kafu.

- Fridrih je sebe oslovljavao sa “Kralj u Prusiji”, titulom koja je pocela krunisanjem Fridriha I 1701. u Konigsbergu, sve do 1772.godine kada osvaja Zapadnu Prusiju i tada sebe proglasava “Kraljem Prusije”.

- Fridrih je tolerisao sve vere, ali je protestantizam bio omiljena religija u njegovoj drzavi. Katolicima nije bilo dozvoljeno da dodju na vise drzavne funkcije. Jezuite je slao u Poljsku da otvaraju skole i bio je zainteresovan da dovuce razne narode i pokrete u svoje zemlje: Jezuite, Hugenote, jevrejske trgovce i bankare. Smatrao je da Jevreje treba drzati naseljene na granicama drzave da sprovode trgovinu, a da je lose stavljati ih u gradove zbog njihove dobre organizovanosti koja bi unistila druge trgovce.

- Za vreme njegove vladavine je mnogo puste zemlje ucinjeno naseljivom i Fridrih je naglasio da mu religija i nacionalnost nisu bitni. Na ovaj nacin je za kratko vreme nadoknadio gubitke koje je imao u ratovima koje je vodio.

- Bio je pripadnik Masonerije

- Podigao je mnoge slavne gradjevine kao sto su Berlinova drzavna opera, Kraljevsku biblioteku, Katedralu Sv.Hedviga i palatu Princa Henrija koja je danas Humboltov univerzitet.

- Izgradio je sebi letnjikovac Sansuci u kojem je najradije provodio slobodno vreme i u kojem je sahranjen.

- Voleo je muziku i svirao je flautu za koju je komponovao preko 100 sonata kao i 4 simfonije.

- Nije voleo nemacki jezik, preferirao je francuski.

- Pored maternjeg jezika je govorio francuski, italijanski, engleski, spanski i portugalski. Takodje je razumeo latinski, starogrcki i hebrejski.

- Protivno duhu tog doba, prezirao je lov i smatrao ga je varvarskim cinom. Voleo je svoje pse i konje i zahtevao je da bude sahranjen sa svojim psima cuvarima.

- 50% nacionalnog dohotka je islo vojsci, sto je bila jedinstvena odlika Prusije u tom dobu.

- Nastojao je da izgradi jaku militaristicku tradiciju u svojoj zemlji.

- Ukinuo je mucenje kao legalni akt.

- U trenutku Fridrihovog stupanja na vlast, Prusija je imala 2 miliona stanovnika, poljoprivredu koju je kontrolisalo plemstvo, neujedinjene provincije, zaostalu ekonomiju, slabo razvijene gradove i carstvo koje je rasparcano.

- Do kraja Fridrihovog zivota je Prusija imala 6 miliona stanovnika, teritorija se uvecala za 75.000 kvadratnih kilometara, poljoprivreda i ekonomija su dovedene na zavidan nivo i izgradjena je jedna od najjacih vojski u svetu.

- Prusija je smatrana za drugorazrednu zemlju za vreme vladavine Fridriha I i Fridriha Vilhelma I. Fridrih ju je doveo na nivo 5.najjace evropske sile za svojih 46 godina vladavine.

- Za vreme dok je bio princ, dopisivao se sa Volterom, svirao je i komponovao pesme, imao svoj orkestar, citao filosofiju – sve ono sto je njegov otac prezirao. Otac je zeleo za njega da bude “pravi” muskarac – da ne nosi otmenu francusku odecu i prezirao je njegov francuski stil i francuski jezik koji je govorio. Svaki put kada bi nesto zabrljao u radu – otac bi ga udario.

- Fridrihov zivotni rad i osvajanja su utrli put Prusiji da stvori nemacko carstvo 1871.godine u kojem je Prusija dominirala kao najjaca drzava clanica.

- Kada je pomilovan za svoje dezerterstvo – morao je da polozi zakletvu da ce uvek slusati oca, da se nece zeniti bez njegove dozvole i da nece pokusati osvetu za ono sto mu je otac uradio.

- Majka je pricala francuski sa njim i ucila ga je da je francuski “jezik kulture” dok je nemacki “jezik inferiornih ljudi”. Fridrih je ovo usvojio.

- Detinjstvo je proveo u Potsdam palati.

- Smatrano je da je nasledio sve snage svog oca, a nijednu njegovu slabost.

“Kerls, wollt ihr ewig leben ?” - Momci, zelite li da zivite vecno ?