fotografija u stampanim sredstvima propagande

UNIVERZITET U NOVOM SADU Fakultet tehnikih nauka Grako inenjerstvo i dizajn

Milana Veselinovi

u tampanim sredstvima propagande

Fotograja

Novi Sad, septembar 2005.

Fotograsati znai postrojiti oko, mozak i srceHenry Cartier-Bresson

DOKUMENTACIJA 1

DOKUMENTACIJA 2

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Sadraj1. Uvod ................6 1.1 Predmet rada ................6 1.2 Cilj rada ................7 1.3 Nain reavanja problema ................7 2. Nastanak i razvitak fotograje ................8 2.1 Razvoj fotografskih postupaka ................8 2.1.1 Vanije godine u razvitku fotograje ................13 2.2 Kritika fotograje ................15 3. Znaaj i primena fotograje ................27 3.1 Polja primene fotograje ................30 3.1.2 Vrste fotograje prema osnovnom motivu-temi ................39 3.2 Fotograja u tampi ................46 4. Kriterijumi kvaliteta fotograje ................52 4.1 Tehniki faktori ................52 4.1.1 Izbor foto-aparata ................52 4.1.2 Izbor lma ................55 4.1.3 Objektiv. ................58 4.1.4 Snimanje prema raspoloivom svetlu ................63 4.1.5 Snimanje u studiju ................63 4.1.6 Reprodukcija fotograje u tampi ................68 4.2 Estetski kriterijumi ................75 4.2.1 Likovni elementi ................76 4.2.2 Naela komponovanja ................92 5. Realizacija primene fotograje u tampanim sredstvima propagande ................106 5.1 Sredstva propagande ................107 5.2 Primena fotograje u prospektu ................112 6. Zakljuna razmatranja ................120 7. Indeks pojmova ................130 8. Popis literature ................133 9. Prilozi 9.1 CD verzija rada 9.2 Rezultat poglavlja 5

5


1. UvodKroz vekove, fotograja je dokazala svoj umetniki doprinos. Danas se smatra najpopularnijim umetnikim izraajnim oblikom. Od svog nastanka, jaka je veza fotograje sa slikarstvom - najpre kao pomono sredstvo slikarima, zatim kao alternativa umetnikom portretu. A ta je fotograja nego slikanje svetlom?! Razlika u odnosu na klasinu sliku je u instrumentu: umesto etkice koristi se optika, umesto platna lm. Kao vizuelna umetnost, fotograja podlee kriterijumima koji vae u likovnoj umetnosti ali i postavlja nove kriterijume jer poseduje specinu vizuelnu izraajnost i tehniku, koja je potpuno osamostaljuje u odnosu na likovnu umetnost. Dobra fotograja potovae principe i pravila koja vae za svako drugo likovno delo: jedinstvo, ravnoteu, kontrast i sl. Forma, tekstura, linija - svi ovi (i drugi) elemementi bitni su za dobru fotograju. Ipak, slepo praenje pravila komponovanja nee nuno kulminirati u dobroj fotograji. Pravila treba shvatiti kao vodilje koje e pomoi u dobijanju uravnoteenih snimaka, prijatnih za oko. Naravno, da bi fotograf mogao da ostvari svoje zamisli, mora vladati tehnikom, poznavati njene mogunosti ne bi li uhvatio odreeni prizor koji bi, uz najkrae oklevanje, bio nepovratno izgubljen. Mora biti upoznat sa teorijom i principima nastajanja fotograje. Naravno, ni najskuplja oprema ni detaljne tabele ne mogu zameniti sigurnost fotografa steenu kroz praksu. Izvebano oko lako e u okolini nai zanimljiv prizor a zatim ga zabeleiti. 1.1 Predmet rada Fotograja je vaan deo sveta u kojem ivimo. Bez nje, ne bi bilo slika u novinama i magazinima, Internet bi bio sainjen od suvog teksta, televizija i lmovi bili bi samo san. Fotograja je alat nauke i medicine - od nje zavise rentgenska snimanja, vremenska prognoza, istraivanje svemira. Domen fotograje je irok: u albumima - kao uspomena, u novinama - kao dokument, u ateljeima - kao umetniko delo, na bilbordima - kao sredstvo propagande. Gde god da pogledamo, ne moe se izbei sudar sa fotograjom. Da bi razumeli fenomen fotograje vratiemo se na sam poetak - pregledom razvoja tehnika i tehnologija, sa 6Heinrich Zille - Devet deaka veba stoj na rukama, pre 1900.

Henry Cartier-Bresson, 1932.


posebnim osvrtom na polemike koje je pojava fotograje izazvala. Zatim emo se upoznati sa tehnikim zahtevima i estetskim kriterijumima kojima fotograja podlee i kojima fotograf, urednik fotograje, graki inenjer i ostali lanovi tima treba da tee. U nastavku, upoznaemo se sa poljima primene fotograje uopte, sa posebnim osvrtom na njenu primenu u tampi i znaaj fotograje kao ilustracije u grakim proizvodima, naroito tampanim sredstvima propagande. 1.2 Cilj rada Ogroman je uticaj fotograje, kao sredstva izraavanja, na nau svest. Kao takva, fotograja treba u oveku da izazove oseanje prijatnosti svojom skladnou. Da bi se to postiglo, foto-dizajner mora veto upotrebiti likovnograke elemente koji mu stoje na raspolaganju, uz primenu estetskih principa. Naalost, u savremenom drutvu, kada je osnovni moto vreme je novac, malo ko gubi vreme na smiljen dizajn. Na taj nain, oblikovanje gubi svoju drutvenu komponentu. Uloga fotograje nije samo u plasiranju proizvoda. Kao sredstvo vizuelne komunikacije, ona treba da humanizuje drutvo, da obrazuje i da unapreuje opti nivo kulture. Zadatak je kreativnog tima da ne dozvoli plasiranje estetski nakaradnih fotograja (kao izraajnog sredstva). Zato je od vrhunske vanosti sposobnost kritike fotograja - ocenjivanje kroz likovne elemente i ispunjenje tehnikih kriterijuma kvaliteta. Osnovni cilj rada je istraivanje primene fotograje kao sredstva vizuelnih komunikacija u tampanim medijima. Za realizaciju ovog osnovnog postavljenog cilja, potrabno je predstaviti niz znaajnih elemenata fotograje kao izraajnog sredstva. Jedinstvo tuh elemenata e se pokuati predstaviti realizacijom u konkretnom grakom proizvodu - prospektu. 1.3 Nain reavanja problema Primenom iznetih injenica - uticaja likovnih elemenata, pravila oblikovanja i praktinih primena pri snimanju postiu se kvalitetne fotograje, koje je mogue primeniti u okviru foto-dizajna, u ovom sluaju prospekta. Eksperimentalno e biti izraen odreen broj fotograja i praktino prikazana njihova primena kao ilustracije u likovno-grakom obikovanju - foto-dizajnu. Da bi se ovo uspeno ispunilo, potrebno je predstaviti razvitak fotograje, polja primene i dati tehnike i estetske kriterijume kvaliteta fotograje. 7


2. Nastanak i razvitak fotograje2.1 Razvoj fotografskih postupakaSutina fotografskog postupka zasniva se na napravi poznatoj od antikih vremena, poznatoj kao camera obscura, odnosno mrana komora. Ova prva kamera bila je konstruisana kao zatvorena kutija sa otvorom na jednom zidu - kutija bi se usmerila ka objektu ija se slika eli dobiti, kroz otvor bi prolazili zraci svetla reektovani sa predmeta a na naspramnom zidu kutije projektovala bi se slika, obrnuta i izvrnuta. Istorija beleenja svetlou je pria o razliitim pristupima i stalnom nepretku tehnlogije. Ukljuuje snimke istorijskih dogaaja, primenu u nauci i fotograje sa umetnikim ambicijama. U Kini su pre 3000 godina bili poznati osnovni principi projekcije pomou kamere obskure. Poetkom prolog milenijuma arapski naunici su se sluili nekom vrstom primitivne kamere obskure za posmatranje enklitike (pomraenja) Sunca. Prvo teorijsko objanjenje tih pojava dato je u antikoj Grkoj, kod Aristotela ispitivanjem optikih principa, iz 4. veka p.n.e. Najstariji ilustrovani prikaz kamere obskure dao je holandski lekar i matematiar Rajner Gema-Frizius (Reiner GemmaFrisius) 1544. godine. Znanja o prirodnim fenomenima, zaeta u starom svetu i uobliena u antici, tokom srednjeg veka su preko Arapa dospela u paniju i, docnije, preko vizantijskih monaha u Italiju. Tako su postala dostupna zapadnom svetu. Oko 1500. godine kameru obskuru opisao je Leonardo da Vini i skicirao u obliku sanduka sa otvorom. Milanski lekar Girolamo Gardano (1550.) uneo na otvor kamere obskure dvostruko ispupeno (bikonveksno) sabirno soivo, kakvo se ve od 11. veka upotrebljavalo kao uveliavajue staklo. Giovani Batista dela Porta je 1558. objavio preporuku kako da umetnici upotrebe kameru obskuru kao pomo kod crtanja predela ili arhitekture. Venecijanski plemi Danielo Barbaro (1568.) zapazio je da manji otvor na kameri obskuri donosi otriju sliku. /23a/ U doba renesanse u otvor je postavljeno soivo, kako bi se poveala otrina slike ali i smanjili gabariti kutije. I tako, u 17-om veku se veliina kamere smanjila na veliinu male, lako prenosive kutije; u to vreme, najvie su je koristili

Ivan Jankovi - To the light

Prvi publikovani prikaz kamere obskure iz 1544. godine

Nacrt kamere obskure o optici koji je dao ovani Batista dela Porta iz Napulja

8


slikari za iscrtavanje kontura pri poveanju/smanjenju crtea, projektovanjem slike na navoten papir ili mutno staklo. Jo 1604. godine italijanski istraiva Angelo Sala uoio je da odreeni slojevi srebra crne pod uticajem suneve svetlosti. Problem je bio kako zadrati sliku koja je vremenom bledela. Trebalo je da proe jo dva veka i dosta eksperimenata da bi francuski pronalaza i fotograf Joseph Nicephore Niepce izradio prvu fotograju, 1826., iako razliitu od one koju danas poznajemo. Kako nije bio vet crta, Nips je radio na postupku kojim bi prenosio bakroreze na litografski kamen. Ubrzo, napustio je litograju i nastavio sa metalnim ploama i papirom. Znao je da odreena vrsta asfalta poseduje sposobnost otvrdnjavanja pod uticajem svetlosti; topio bi ga u lavandinom ulju kao specinom rnajsu a zatim ovu smesu naneo na cinkani lim. Preko toga bi postavio crte, prethodno nauljen kako bi postao providan. Uticajem svetla, asfalt bi otvrdnuo na osvetljenim mestima, koja odgovaraju belinama originala/crtea. Neosvetljene delove ispirao bi uljem lavande, sve do cinkane ploe. Jetkanjem bi dobio udubljenja u kojima bi se slegla tamparska boja i tako nastala kopija verna originalu. Ovaj postupak Nips je nazvao heliogravura, prema grkoj rei helios za sunce i francuskoj gravure za rezbariju. Izradio je nekoliko takvih heliografskih ploa, ali je ubrzo osmislio novu primenu ovog postupka plou bi uvrstio u unutranjosti kamere obskure, soivo bi usmerio kroz prozor ka dvoritu i ostavio je tako itav dan. Kada bi izvadio tako osvetljenu plou i isprao lavandinim uljem, mogla se raspoznati slika krovova i dimnjaka. Da bi skratio vreme ekspozicije i popravio kvalitet slike, nastavio je sa eksperimentima, ovoga puta sa bakarnom ploom oslojenom srebrom. U ferbuaru 1827. Nips prima pismo Luisa Dagera (Louis Daguerr) koji je takoe radio na konzerviranju optikih slika i, dve godine kasnije, sklapaju partnerstvo. Zajedniki rad, naredne 4 godine, prekinut je Nipsovom smru 1833. godine. Dager nastavlja sa ispitivanjima i, konano, 7. januara 1839. predstavlja svoj rad Francuskoj akademiji nauka. Ova godina uzima se kao godina nastanka FOTOGRAFIJE. Francuska vlada odluila je da pronalazak ne patentiraju ve stave na raspolaganje svima. Dagerotipiomanija se irila Evropom otvaraju se foto-ateljei a narod je pohrlio da naini porodini portret. Cena se kretala od 2$ za standardnu fotograju (1/6 ploe), 15$ za portret preko cele ploe pa sve do 50$ za posebne formate. Po elji, dagerotipija je mogla biti i runo bojena.

Joseph Nicefore Niepce - Pogled kroz prozor na Le Gras, 1826. Prva fotograja

Luj Dager - Mrtva priroda u ateljeu umetnika, 1837. Najstariju ouvanu dagerotipiju jasno obeleava uticaj slikarstva. Pomou posebne rasvete u studiju, Dager je mrtvu prirodu pretvorio u bogatstvo senki i tekstura

Aparat za degerotipiju iz 1839.

Aparat za degerotipiju iz 1851.

9


Dager je, ustvari, reio vekovni problem kako ksirati sliku s obzirom na svetlost. Otkrio je da natrijum tiosulfat (dananja ksirna so) rastvara srebrne slojeve osetljive na svetlost pre nastanka slike, ali posle toga ne. Tako je mogao eksponirati oslojene ploe te ih, pre no to svetlost ponovo padne na njih, umoi u rastvor ksirne soli i sprei dalje delovanje svetlosti. Sem u postupku ksiranja, dagerotipija se potpuno razlikovala od moderne fotograje. Da bi postala osetljiva na svetlost, ploa se u aparatu polagala posrebrenom stranom dole preko posude sa kristalima joda. Eksponiranjem u aparatu na ploi bi se stvorila latentna slika, koju je tada potrebno razviti i ksirati. Za razvijanje se ploa morala posrebrenom stranom dole postavljati u drugu kutiju na ijem se dnu nalazila posuda sa ugrejanom ivom. Kao rezultat reakcije osvetljenih zrna srebro jodida sa ivinim parama, na eksponiranim mestima se stvaralo jedinjenje amalgam. Sjajni amalgam bi davao svetle delove slike. Suprotno, na neosvetljenim mestima nije dolazilo do ove reakcije pa bi se, nakon uklanjanja srebra, tu pojavila ista crna metalna ploa. Osoba koja je posmatrala sliku bi, zavisno od ugla pod kojim gleda plou, video ili kao pozitiv ili kao negativ ili kombinaciju obe. Za ksiranje, koristio se rastvor soli. Ovako nainjene ploe bile su osetljive na dodir i svetlost pa su se uvale u specijalnim ramovima (ispod stakla). Otrina slike i raspon tonova i danas ude. Fine nijanse potiu upravo od stepenastog sastava amalgana koliina ive bila je proporcionalna koliini svetlosti koja je pala na plou. Na ovaj nain, svetli delovi slike dobijaju neobian sjaj dok neosvetljeni delovi ploe, tamna mesta, ostaju mat.i Ipak, kombinacija primitivnih soiva i slabo osetljivog matreijala zahtevala je ekspoziciju dugu 20 minuta, ak i pri jakom sunevom osvetljenju. Zato su dalja usavravanja ila u tom pravcu. Paralelno Dageru, engleski plemi i uenjak William Henry Fox Talbot radio je na unapreenju aparata ali i materijala. Koristio je ni pisai papir natopljen rastvorom soli i vode i premazan rastvorom srebro nitrata, na koji bi zatim postavio predmet i dobijao negativ sliku. Zatim bi negativ postavio preko novog osetljivog lista, poklopio staklenom ploom i ostavio da deluje svetlost; ovaj postupak je danas, gotovo neizmenjen, poznat kao kontakt-kopija. Ovu metodu Talbot je primenio na sliku u foto-aparatu. Svoj rad je 25. januara 1839. predstavio britanskom Kraljevskom Institutu, kao pozitiv-negativ postupak, ali su rezultati ocenjeni kao nepotpuni. Nastavlja da radi na skraenju ekspozicije i sledee godine prikazuje visokoosetljivi negativ materijal koji

Fotograje pokazuju kako se, zavisno od ugla pod kojim se posmatra, dagerotipija vidi kao pozitiv ili kao kombinacija pozitivnegativ

Nepoznati fotograf - Porodini portret, oko 1850.

W. H. F. Talbot - Lace, 1844.

10


daje latentnu sliku na papiru, a vidljivu nakon razvijanja. Ovaj postupak nazvao je kalotipija, od grkih rai kalos za lepo i typos za otisak. Svoj pronalazak je patentirao, 8. februara 1941. Za razliku od dagerotipija, koje su predstavljale unikat, kalotipije su se mogle umnoavati. Iako njihov kvalitet daleko zaostaje za preciznou i bogatstvom detalja jedne dagerotipije, ipak one imaju svoj arm i prednost jer na hartiji nema reeksija koje inae unitavaju likovni efekat dagerotipija. Naime, fotograje dobijene na ovaj nain odlikovale su se mekim linijama i toplim tonovima (nasuprot dagerotipijama), kao posledica niti papira koje su zadravale deo svetlosti. Mnogi fotogra su svesno koristili ovaj efekat da bi stvorili slikovite fotograje, naroito kada snimaju mrtvu prirodu, pejsae ali i portrete. Prvi ateljei koji koriste talbotipiju pripadaju slikarima, i ovi doteruju loe pozitive bojama i ulepavaju ih. /1/, /24c/ Talbot je svoj rad usmerio i ka usavravanju fotoaparata. Kako bi smanjio vreme ekspozicije, ugradio je u kameru mikroskopska soiva male ine daljine. Na taj nain pojaano svetlo omoguilo je skraenje vremena ekspozicije na pola sata, a svetlo koncentrisano na malu povrinu smanjenje gabarita aparata. Neki od aparata bili su drvene kutije ivica samo 6 cm, pa su dobile popularan naziv miolovke. Nedostatak ovako sitnih aparata bila je ograniena veliina fotograje (25 x 25 mm), poto jo nije bilo poznato uveanje slika. /1/ U nastavku, dat je pregled bitnijih dogaaja u tehnikom razvoju fotograje, po godinama. 1847. Klod Feliks Nips predloio staklenu plou kao nosa emulzije - albumen postupak 1850/51. Frederik Skot Arer otkrio kolodijum postupak mokre ploe 1855. Dejms fotograje Klerk u boji, Makvel postavio na principu aditivne osnove sinteze

W.H. F. Talbot - Cloisters, 1843

Rekonstrukcija Talbotovog foto-aparata. Da bi umanjio gabarite aparata, Talbot je ugradio mikroskopska soiva - svetlost bi se skupljala u maloj povrini i na taj nain pojaavala, ime je obezbeeno krae vreme ekspozicije

1859. Dejms Klerk Maksvel ostvario prvi snimak u boji kroz ltere kojima se izdvajaju 3 osnovne boje, svaka boja se eksponira na poseban negativ 11


1871. Dr Riard L. Medoks izradio suve ploe sa emulzijom na bazi elatina 1874. Liverpool Dry Plate Co. zapoinje proizvodnju ploa sa elatinskom emulzijom; ovim je omoguen fotoamaterizam 1888. Dor Istmen lansirao poznatu marketinku poruku: Vi pritisnite dugme - mi emo uraditi ostalo; kompaktan aparat konstruisan za roll lm 1888. Celuloidni, eksibilni lm 1906. Prvi panhromatski lm 1924. Prvi foto aparat za trenutne snimke Ermanox, pod sloganom ta vidi, moe fotograsati 1928. Kodakov kolor lm, Kodakolor 1935. Prvi slajd lm u boji, Kodachrome 1937. Kinegzakta generalno prihvaena kao prvi 35 mm reeksni (SLR) aparat sa trailom 1938. Dvooka reeksna kamera Kontaeks. Prvi aparat sa ugraenim svetlomerom 1947. Dr Edvin Herbert Lend i prvi polaroid, model 95 1978. Polaroid SX-70, prvi reeksni aparat sa autofokusom 1981. Sony MAVICA (MAgnetic VIdeo CAmera) video-kamera, pretea digitalnog foto-aparata 1987. Pojavljuje se prvi digitalni foto-aparat - Canon RC-760

Kodak reklama iz 1889. godine

Kinegzakta iz 1937. godine

12


1996. Nikon F5, prvi aparat koji pri merenju svetla uzima u obzir i boju objekta - 3D MATRIX meri osvetljenost po dubini prostora (blicem i do 5m) /3/, /23b/, /23c/ 2.1.1 Vanije godine u razvitku fotograje Fotograja je vremenom menjala svoju namenu u poetku, kao pomono sredstvo umetnicima, pa kao uvar od zaborava (porodini portreti), dokument (u novinama), pa kao element propagande (oglas, reklama, katalog, prospekat) i vizuelnih komunikacija (plakat). U nastavku je dat kratak pregled dogaaja koji su, na neki nain, bitni, i pomenuti znaajniji fotogra pioniri u nekoj od oblasti fotograje. 1844. Prva knjiga ilustrovana fotograjama The Pencil of Nature Vilijama Talbota; knjiga je sadrala 24 ploe (kalotipije) 1853. Ustanovljen asopis Kraljevskog fotografskog drutva 1854. Prvi broj Britanskog urnala za fotograju 1854-55. Roder Fenton, kao prvi foto-reporter, snima Krimski rat 1867-75. Timoti OSalivan snima dokumentarne fotograje dovedene do kreativnih kreacijaJulia Margaret Cameron - Sadness

Pencil of Nature

1863-75. Dulija Margaret Kameron; portretna fotograja sa umetnikim ambicijama u stilu prerafaelista 1872. Edvard Mejbrid snima prve fotograje pokretnih objekata 1880. U New York Daily Graphic, posredstvom kliea reprodukovana fotograja 1897. Prva autentina fotograja u dnevnom listu dobijena primenom rastera, u njujorkom Tribune-u

Edvard Mejbrid - Konj u galopu, 1878.

13


1897. Ser Bendamin Stoun osniva Nacionalno drutvo za fotografsku dokumentaciju 1910. Fotograje Luja Blerioa posle preletanja Lamana 1916. Pejzaista Ansel Adams nainio prve fotograje 1921. Nadrealista Men Rej nainio prve radiograme 1924/25. Primena Ermanoks i Lajka aparata oznaila je novu eru u fotournalizmu 1929. Bil Brant, uveni britanski fotograf, i Man Rej, nadrealista, vode zajedniki atelje 1933. Paris de nuit, autor je Brasai (ula Hala). Impresivne slike pariskog nonog ivota, snimljene aparatom Fohtlender formata 6 x 9 cm 1936. Bil Brant izdaje knjigu The English at Home - seriju dokumentarnih fotograja 1952. Henri Kartije Breson izdao svoju prvu knjigu: Odluujui momenat 1963. Pireli kalendar, nov pristup u dizajniranju kalendara 1969. 20. jula Armstrong i Oldrin sa foto opremom spustili se na Mesec 1999. Izdata najskuplja knjiga sa fotograjama Sumo (Rvai). Kotala je 3000 DM. Teine je 30 kg, ima 480 strana, formata 50 x 70 cm 1999. Astronomske cene fotograja - fotograja Men Reja prodata je (Kristijevoj aukcijskoj kui u Nju Jorku) za 550.000 $, a jedan pejza fotografa Gistava L. Greja prodat je za ak 750.000 $ /3/, /23b/Brassai - Prostitute, 1933. Man Ray - Solarized Portrait

Ermanoks i Lajka

Bill Brandt - Going home, 1937.

14


2.2 Kritika fotograjaPodrazumeva ocenjivanje i analizu tehnikih i estetskih aspekata fotograje. Fotograja, kao celina, bie prijatna za oko samo ako je postignuta potpuna usaglaenost svih elemenata - kako tehnikih, tako i likovnih. Znai, dobar fotograf mora poznavati tehnike fotograje ali i biti upoznat sa delovanjem elemenata pri oblikovanju/ komponovanju. Istorija foto-kritike je sloena meavina istraivanja injenica i analiza medijuma koji je jo uvek edo slikarstva a ipak je dostigao visok nivo prenjenosti, sa ogromnim uticajem na nau percepciju. Od svog nastanka, fotograja je bila objekat razliitih istorijskih analiza i krtitikih debata. Polemike su se esto vodile (i jo uvek se javljaju) oko fotografskog reprodukovanja stvarnosti. Stavovi su podeljeni: da li je fotograja isto mehaniko prepisivanje ili zamena za slikarstvo? injenica vernog reprodukovanja prizora iz ivota posala je centar mnogih izvataja i ocenjivanja. Najraniji uspeli snimci uvani su kao objekti od vrhunske vanosti, u vidu albuma. Ovakvi albumi, esto unikatni sastavljani od strane pojedinaca, fotografa ili fotoudruenja ine kljunu dokumentaciju estetskih i tehnikih standarda. Pregled... Istraivai i istoriari doprineli su dugoj listi radova iz istorije i razvoja fotograje, opisujui tehniki i umetniki razvitak. S druge strane, i kritiari i fotogra borili su se sa sloenim zadacima estetskim, sociopolitikim i lozofskim. Meu najimpresivnije komentare estetskih i sociolokih pitanja koje je fotograja pokrenula, ubraja se esej ledi Elizabet Istlejk Fotograja, objavljen 1857. Esej obuhvata krtku istoriju medija i tehnikih uslova, ali i kritiki pogled - poreenje fotograje sa konvencionalnim vizuelnim medijima i posledice pojave novog sredstva komunikacije. Kada je 1860. godine fotograja ulazila u svoju treu deceniju, fotogra su ve mnogo nauili o svom mediju. Dodue, jo se nije mogla odrediti uloga fotograje u svetu, no mnogi su se vrhunski fotogra isticali u jednom od etiri velika podruja fotograji graevina i pejsaa,

Umetniki aparat, London Stereoskopic

15


u reportai, u portretu ili u fotograjama koje e delovati poput slikarskog platna. U nastavku, dat je pregled najznaajnijih stvaroca i autora-kritiara. Portret Slikani portret dugo je bio privilegija viih drutvenih slojeva; sa izumom fotogragje, lake i jeftinije mogla se zadovoljiti ova drutvena potreba. Mnogobrojni slikari minijaturnih portreta, tokom etrdesetih godina postaju portretni fotogra. /21/ Sada vie nije bilo neugodnosti poziranja sve bi bilo brzo zavreno. Ipak, biti portretist u dagerotipskom razdoblju bio je teak posao - istovremeno je trebalo biti hemiar, snimatelj i umetnik. I model je morao da podnese rtvu - esto je trebalo sedeti nepomian i due od 15 minuta na jakom suncu (kako bi slika ostala zabeleena na niskoosetljivoj emulziji). Nova fotografska tehnika, dagerotipija, inila se prikladna upravo za izradu portreta, pojedinanih i porodinih. U rukama nekolicine oseajnih fotografa, portret-fotograja se razvila u jedan od najuspenijih i najomiljenijih oblika novog medija. Fotograja vie nije bila umetnost za priviligovane - postala je narodna umetnost, dostupna milionima ljudi. Ovu demokratsku tendenciju pozdravio je i londonski Photographic News, 1861.: Fotografsko portretisanje je najbolja strana lepih umetnosti za mase koju je do sada izumela ovekova ingenioznost. Ono je u tom smislu izbrisalo mnoge uskogrude razlike u rangu i bogatstvu, tako da siromah

Talbot - Asleep

Nepoznati fotograf - Portret gospoe Kije Sevol i porodice, oko 1840. Fotograja sadri detalje verne prirodi, karakteristine za dagerotipije. Najmlae dete nije moglo mirovati 20 minuta pa je mutnih obrisa; ostali likovi su otro ocrtani

16


koji ima samo nekoliko ilinga moe da narui isto tako savren portret svoje ene ili deteta kakav je ser Tomas Lorens naslikao za najslavnije suverene Evrope. Kao i za slikani portret, ista pravila vae i pri fotograsanju. Fotogra-portretisti pridravali su se preporuka datih u slikarstvu 18. veka. Neki od najlepih portreta u analima fotograje snimljeni pomou mokrih kolodijumskih ploa. U uslovima ateljea i u rukama iskusnog fotografa mokra je ploa mogla uhvatiti atmosferu, zamrenu igru svetla i senke, teksture i detalje. Za glumce, politiare i ostale javne linosti, bilo je naroito vano da postoji negativ, kako bi se mogao izraditi neogranien broj kopija. U Americi i Evropi neki su fotogra, poput Bredija i Nadara, upravili svoje objektive ka nekim od najpoznatijih linosti svog vremena. Kritiar Nadarove izlobe odrane 1959. kae: Grupe portreta koje je izlagao u svom Panteonu, slike su naeg vremena, nae generacije. Domije razmilje... Koro se smeka... te fotograje su jedan irok pogled, a fotograf ima pravo da se nazove umetnikom! Ono to je odlikovalo Nadarove portrete je psiholoki pristup - umeo je da osobi koju snima prilagodi osvetljenje ali i kompoziciju, na njegovim fotograjama uvek je sam lik dominantan. Snimao je frontalno, upotrebljava troetvrtinski stav tela, dvnevno osvetljenje i jednostavnu tamnu pozadinu. /21/ U Engleskoj je Julia Margaret Cameron, jedna od najzanimljivijih linosti u istoriji fotograje, stvorila portrete i alegorijske prizore kakvi su odgovarali viktorijanskoj sklonosti za anegdote i romantine scene. Njen portret Dona Herela smatra se najboljim fotografskim portretom ikada snimljenim. Svoje fotograje nije naknadno retuirala ni uveavala. Njeni radovi izlagani su na godinjim izlobama Londonskog fotografskog drutva ali i u veim evropskim gradovima. Kritika je bila podeljena po pitanju umetnike vrednosti njenih dela - dok su jedni hvalili fotograje raene u prerafaelistikom stilu, drugi su osporavali kvalitet smatrajui ih aljkavim i neurednim manipulacijama. /21/ Koristei Rembrantovsko osvetljenje (osvetljeno 3/ 4 lica) i bogate draperije kako bi postigao specinu atmosferu, Antoan Adam Salomon jo jedan je u nizu portretista 19. veka. Njegove fotograje fascinirale su le Lamartina, dotad protivnika fotograje, da izjavi: Nakon divljenja portretima ulovljenim u jednom prasku suneve

Nadar(Gaspard Felix Tournachon) Sarah Bernhardt (1859.)

J. M. Cameron - Herschel

Antoine-Samuel Adam-Salomon - Le prince imprial, ls de Napolon III

17


svetlosti od Adama Salomona, emotivnog skulptora koji se bavi slikarstvom, mi ne moemo dalje biti protiv fotograje - ona je umetnost! Ona je vie nego umetnost, ona je udo u kome umetnik sarauje sa Suncem. /21/ Linosti iz engleskog visokog drutva ali i (lmske) umetnosti portretisao je engleski scenograf i kostimograf Sesil Beton (Cecil Beaton). Tridesetih godina 20-og veka izdao je kolekciju Knjiga lepote (Book of Beauty), a 1968. retrospektiva njegovih dela izloena je u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu. Ovo je, ujedno, i prva izloba posveena fotografu. Jo jedan legendarni portretista je Arnold Newman. Njuman je razvio specini stil portretisanja koji ga je nainio svetski poznatim. Raskrstio je sa tradicionalnim, tradicionalnim nainom snimanja portreta, baziranim na slikarstvu, gde je itava slika koncentrisana na lice a okolina je ukljuena samo kao pozadina. Prema Njumanu, drutveno, profesionalno ili privatno okruenje subjekta sastavni su deo osobe tako da je ono osnovna komponenta portreta. Ovaj vizuelni koncept kritiari su nazivali ambijentalni portret. /20/ Kraljem portreta smatra se Yousuf Karsh, slavan po portretu erila, objavljenoj 1941. na naslovnoj strani asopisa Life. Konstituisao je novu formu, koja bi se mogla nazvati meta-ikonograjom - stvaranje ikona od ikona, poznatih linosti. Radei sa kontrolisanim svetlom, u uslovima studija, on prouava zionomiju linosti, ne da bi otkrio ve da bi izrazio karakter i njihove javne fasade. /20/ U naoj zemlji, jedan od prvih pionira u oblasti portretne fotograje je Anastas Jovanovi. Kao promuuran i realan duh, ovek koji je umeo da pronicljivo sagleda sutinu stvari, Anastas je odmah povezao svoje potrebe za likovima popularnih savremenika sa dagerotipijom, koja bi mu omoguila da do njih na lak nain doe. Nemo da se dagerotipije koriste za litografske likove, verovatno je uzrok da se Anastas prestao njome baviti. Jedan od dokaza je i to to su se u njegovoj zaostavtini ouvale mnogobrojne talbotipije, fotograje i stereosnimci, a nema nijedne dagerotipije. Anastasu je talbotipija verovatno, mnogo vie odgovarala zbog prenoenja na kamen i on je ve 1847. godine napravio jedan od svojih najuspelijih talbotipskih portreta - vladiku Petra PetroviaNjegoa. Kroz atelje Anastasa Jovanovia je proao ogroman broj najpoznatijih Srba toga doba. Zahvaljujui njegovoj kameri svi oni su ostavili za potomstvo svoje

Cecil Beaton-Coco Chanel, 1937.

Jusuf Kar - Vinston eril, 1941. Fotograja koja je Kara uinila svetski poznatim, jer je eril snimljen bez svoje prepoznatljive cigare

Anastas Jovanovi - Petar Petrovi Njego, 1851.

18


verne likove. Deo ovih talbotipija predstavlja inkunabule ne samo fotograje, nego i celokupne srpske umetnosti. Anastas Jovanovi je bio profesionalni litograf ali nikada nije bio komercijalni fotograf. /24c/ Fotograja kao dokument Prve dokumentarne fotograje objavljene u novinama bile su dagerotipije koje su prikazivale londonsku sirotinju, za potrebe jedne socijalne studije. 1877. Don Tompson izdaje Ulini ivot u Londonu, dokumentarni prikaz siromanih slojeva graana. Svaka fotograja bila je proparaena lankom o ivotnim i radnim uslovima modela. Jakob A. Ris, policijski reporter New York Tribune-a, ukazuje drutvu na obaveze prema siromanima serijom fotograja snimljenih izmeu 1887. i 1892. Njegov rad je ispunio misiju probudio je svest Njurorana i naterao guvernera da preduzme niz socijalnih reformi. 1897. ser Bendamin Stoun osniva Nacionalno drutvo za fotografsku dokumentaciju, sa ciljem ouvanja dokumenata o starim engleskim manirima i obiajima za koje se bojao da e izumreti. Upravo ovakav gest govori o jo jednoj funkciji fotograje da nemo svedoi o prolim vremenima. Sociolog i bivu uitelj, Lewis W. Hine, fotograju je koristio kao sredstvo u borbi protiv nepravde. U saradnji sa NCLC (National Child Labor Committee) nastojao je da skrene panju vlade i javnosti na izrabljivanje dece. Njegov rad mogao bi se smatrati prvim primerom foto-prie; i sam je denisao svoje fotograje kao fotointerpretaciju i dokumentaciju ljudi. /23n/ Poduhvat koji e ostati zapamen u istoriji fotograje je akcija pomoi amerikim farmerima 1935. U svrhu propagiranja akcije, snimljeno je oko 150.000 fotograja, koje se i danas smatraju najznaajnijim humanim svedoenjima. Jo jednom, fotograja je spojila dokument i umetnost. U to vreme, fotograja postaje centar znaajnih lozofskih i kritikih analiza. U veini sluajeva, fotograje su promovisane kao nosioci socio-politikih poruka, nezavisno od vizuelnih kvaliteta. Reakcije umetnikih kritiara i estetske analize suoile su se sa novim aspektom fotograje politikim izrazom. Poznat je sluaj kada su urednici Lajfa odbili KertesoveSer Bendamin Stoun - Rudar u Vorkesteriru, 1896. Fotograja pokazuje nastojanje fotografa da dokumentuje tadanji ivot u Engleskoj. Na taj nain, Ser Bendamin Stoun ostavio nam je neprocenjivu hroniku obiaja i navika svog doba

Lewis W. Hine - Nedeljno popodne, nekoliko raznosaa novina vraa nedeljne novine, 1909. Svaki deak predstavljen je kao individua, svaki sa osobenim izrazom i govorom tela. Svi su postrojeni u liniju ali nije vidljiv ni poetak ni kraj reda kako bi se sugerisala brojnost.

Ben an - Farmeri, 1935.

19


fotograje, po njegovom dolasku u SAD 1937, jer su suvie govorile. Reportae Anrija Kartijea-Bresona (Henri Cartier-Bresson) i dramatini prikazi Roberta Kape (Robert Capa) iz 40-ih godina prolog veka uspostavljaju reportanu fotograju kao umetniku formu. Andre Friedmann, poznatiji kao Robert Capa (od 1933.), jedan je od najpoznatijih ratnih reportera. Uvek se pridravao pravila da fotournalista mora biti u centru zbivanja, kako bi fotograja izvrila uticaj na posmatraa. Njegova sposobnost da skoncentrie nasilje, patnju, strah od smrti i destrukciju u jednu fotograju, nainili su ga majstorom fotograje. Iako prikazuju ratnu zonu, njegove fotograje su ustvari dokument protiv rata, nepravde i ugnjetavanja. U njegovu ast, od 1955. (godinu dana nakon njegove smrti) dodeljuje se Zlatna nagrada-Robert Kapa. /20/ Bresonove fotograje vie su socijalnih tema - prizori izdaje i odmazde u Drugom Svetskom ratu, ekspedicija za Meksiko, reportae iz Burme, Pakistana, Rusije, Kanade itd. Uvek je koristio pun format Lajke (Leica), govorei da je ona produetak ne samo oka nego srca i, jo vie, mozga. Forme su proiene - potinjava linije, teksturu, pokret i valer celini. Nije dozvoljavao da se njegove slike reu i prekrajaju, da se menja karakter unutranje geometrije; to bi znailo da je ceo posao oko snimka zavren u trenutku snimanja. Najvei broj njegovih fotograja su zateena stanja, ali gotovo uvek je vidljiva sklonost ka stvaranju metafora. Bio je fasciniran ljudima, pojavama, samim ivotom. Umeo je da kroz jedan jedini kadar prikae sutinu nekog prizora. Taj deli sekunde u kome se sve sloilo, on je jo 1952. godine - u svojoj prvoj knjizi - nazvao odluujui trenutak. Ta denicija se uzima kao osnova jednog stila popularno nazvanog lajffotograja. Njegova sposobnost da uhvati odluujui momenat, precizno oko za kompoziciju, metodi rada i knjievni radovi o teoriji i praksi fotograje nainili su ga legendom foto-urnalizma, ali i najuticajnijim fotografom 20. veka.

Robert Capa - Smrt vojnika lojaliste, 1936. Jedna od prvih fotograja Roberta Kape postala je jedna od njegovih najpoznatijih. Fotograja je snimljena u trenutku kada je vojnik pogoden metkom, prikazuje trenutak smrti.

Hernri Cartier-Bresson - 1949.

Svi zavisimo od foto-urnalista svaki dan. Sve vie je foto-urnalista videograf umesto fotograf, ali i dalje on pria priu slikom umesto reima. Iako izvori vesti kao CNN izvetavaju bre, mi i dalje kupujemo dnevne novine i itamo detalje. Posao foto-urnaliste je da uveri da je

Nick Ut (Huynh Cong), 8. jun 1972.

20


vest istinita. Suprotstavljene strane e priati priu, svaka branei svoj stav dok e fotograja doprineti da italac sam zakljui ta je istina. Fotogra koji rade za novine moraju shvatiti da njihov posao nije samo da snimaju i budu plaeni - oni podravaju poverenje javnosti koje ne sme biti iznevereno. Etika mora biti prva i najvanija misao foto-urnaliste. U suprotnom, novine se pretvaraju u tabloide koji se itaju samo radi zabave. Fotograje ukraavaju ili unitavaju papir na kojem su odtampane. Samo je Wall Street Journal preiveo sve ove decenije bez fotograja. U SAD-a, fotournalizam je jedan od poslednjih bastiona slobode koji se odrao do danas. Zatiena Ustavom, sloboda govora i izraza jedna je od najosporavanijih (dozvoljenih) prava. /23c/

Fotograja kao imitacija slikarstva Odnos izmeu fotograje i slikarstva nije bio skladan. Slikari su, dodue, koristili fotograju kao praktinu pomo pri crtanju prirode, ali za veinu slikara fotograja je bila tek mehaniki postupak, nesretno pastore, koje u najboljem sluaju moe biti samo sluavka prave umetnosti. ini se da su i mnogi fotogra delili to miljenje grupa engleskih fotografa koristila je fotoaparat za ropsko oponaanje tada omiljenog slikarskog stila impresionizma. Slikarski fotogra, kako su ih nazivali, izraivali su u svojim radionicama vlastiti svet, prema slikarskom platnu kao idealu. /1/ Kritiari nisu blagonaklono gledali na ovu novu umetnost jer se savrenstvo ne moe postii i imaginacija je zamenjena prisustvom injenice (The Athenaeum asopis). Problem je bio - gde svrstati fotograju? Jer, ona je istovremeno i nauka i umetnost i tehnika - mehanika umetnost. Smatrajui stalno ponavljanje portreta, pejsaa i mrtve prirode monotonim, kritika je zahtevala teme koje bi zapalile matu, pouavale, proiavale i oplemenjivale. Tako nastaju lirske, alegorine kompozicije, sastavljene iz vie negativa - poinje trend pravljenja fotograje. /10/ Podvojenost kritike u pogledima na ovu novu umetnost naroito je bila izraena u Francuskoj i Engleskoj. Francuski pesnik i kritiar Bodler gleda na fotograju kao na pokornog slugu umetnosti i

Robert Capa Iskrcavanje saveznika na obale Normandije 6. juna 1944.

Nepoznati autor i Z.O.Dominik Engr Groca Hausonvil, 1842. uvena slika Engra i fotograja koja je posluila kao skica

Luj Lumijer - Devojka sa suncobranom, 1907.

21


nauke ali nikako kao umetnost. S druge strane, cenjeni slikar Een Delakroa podravao je fotograju - sakupljao je fotograje ali i sam izraivao dagerotipije, kao predloke za svoje slike. U Engleskoj, Robert Hant u popularnoj Raspravi o umetnosti, iz 1841., daje prednost tehnikom aspektu fotofraje nad estetskim. /21/ Najraniji izlaga umetnike fotograje bio je J.E. Mayall. On je 1845. napravio seriju fotograja (dagerotipija) kao ilustracije za Oena. est godina kasnije, na Svetskoj izlobi u Londonu prikazuje seriju pod nazivom Dagerotipija kao ilustracija poezije i oseanja. I sam se bavio kritikom - aprila 1847. napisao je dva lanka u asopisu The Athenaeum gde je opisao ideje o upotrebi valera i svetlo-tamnog u dagerotipiji. Piktorijalizam je verovao da ista fotograja, suvie perfektna, puna detalja, smeta izraavanju line impresije. Originalni negativ se smatrao samo osnovom za sliku koja ima da nastane tek kroz manipulacije prilikom dobijanja pozitiva. Tek tako dobijena slika se smatrala za kreaciju i linu zamisao autora. Zato su i upotrebljavane tehnike plemenitih postupaka - gumitipije, pigmenta, bromotipije - jer se samo kroz njih moglo uticati na krajnji rezultat, sliku. /24c/ Piter Henri Emerson(Peter Henry Emerson), protivnik fotokolaa, 1889. godine objavljuje knjigu Naturalistika fotograja gde istie da samo istinitim oslikavanjem prirode, bez naknadnih dorada, fotograja moe postati nezavisna umetnost. 1902. u Americi (Njujorku) se javlja grupa koja je sebe

Gustav Rejlander - Dva naina ivota, 1857. Jedan od najambicioznijih primera pseudoslikarstva 19-og veka - divovska fotograja sastavljena iz 30 pojedinanih negativa.

Alfred Stiglic - Sunevi zraci - Paula, 1889.

22


nazivala foto-secesionistima, sa Alfredom tiglicom (Alfred Stieglitz) kao predvodnikom. Njihova misija bila je da vrate fotograju na pravi put - formulisani su novi zahtevi koje fotograja treba da ispuni, ne samo u kvalitetu reprodukcije ve i u duhovnom izrazu. U to vreme, fotograja je smatrana naunom stvari a ne umetnikim izrazom - tiglic se prvi prihvatio da regenerie umetnost prave fotograje. Fotograsao je svakodnevne prizore, bez nametanja scene, kako bi fotograju vratio svojim korenima - realnom prikazivanju stvarnosti. Njegov doprinos kritikim raspravama ogleda se u aktivnostima kao autora, izdavaa, nastavnika, strunjaka i kolekcionara. 1924. 27 njegovih fotograja izloeno je u u Muzeju umetnosti. Njegova dela postala su standard sa kojim su se poredile sve fotograje u SAD - fotograja je postala prihvaena kao umetnost u oima amerike javnosti. On je uradio vie nego iko pre njega izborio se da fotograja bude priznata kao graki medij, rame uz rame sa ostalim formama umetnosti. Zbog toga, tiglic se esto naziva svecem-zatitnikom prave fotograje. Namerni prekid sa tradicionalnom tematikom obeleen je fotograjama Pola tranda (Paul Strand) iz 1916.-17. Izvebanim okom i smislom za kompoziciju, on je stvarao apstraktne fotograje - gde su se gubili ni detalji, tekstura i perspektiva - ali i realistike prizore. trandov tekst uz te slike zvui kao nekakav manifest: Objektivnost je po samoj sutini fotograje istovremeno njen doprinos i njeno ogranienje. Za ovaj koncept zalagao se i Render-Pa (Renger-Paztsch): Ostavimo umetnost umetnicima i trudimo se da sredstima fotograje stvorimo fotograje koje se dre svog fotografskog kvaliteta - bez pozajmljivanja od umetnosti. Danas, fotograja u stilu nove objektivnosti predstavlja uobiajen standard. /10/ Dvadesetih godina nastaje nadrealizam - u sadrajima su pomeani san i java, fantastika i stvarnost. Fotograja je, ruku pod ruku sa modernom umetnou, poela istraivati nove naine izraavanja. Dadaistika grupa slikara, zajedno sa Men Rejom, eksperimentisala je sa foto-montaom, kombinujui komadie fotograja i novinskih lanaka sa oslikanim platnima. Men Rej (Man Ray), Laslo Moholi Negi (Moholy-Nagy) i Kurt viters sa Bauhausa, eksperimentisali su sa solarizacijom i izradom vieslojnih slika. Da bi prikazali apstraktnost forme i kretanja, koristili su se ak i radiograjom izradom fotograja snimanjem pomou X-zraka. Rej je kreativno koristio solarizaciju radi posebnog grakog efekta

Rene le Begi - Akademija, 1902

Paul Strand-White fence, 1916

Man Ray - Kiki-Le Violon dIngres, 1924.

23


na fotograjama, dok je, s druge strane, Moholi Negi pravio tzv. tipofoto kolae (kombinacija tampane rei i fotograje, u reklami). Stoga se njihov doprinos prvenstveno se ogleda u proirivanju fotografskih tehnika. U Berlinu i Moskvi, u istom periodu javlja se novi stil Neues Sehen (nova vizija). Akcenat je na predmetima, mrtvoj prirodi, estetski znaaj fotograje otkriva se percepcijom, specinim pogledom na svet. Subjektivna fotograja popunila je umetniki vakuum koji je ostavila nacistika diktatura u Nemakoj. Jedan od predstavnika ovog pravca je Otto Steinert, najuticajniji mentor fotograje Zapadne Nemake posle 1945-e. Inspirisan tradicijom nove vizije (Neues Sehen) i eksperimentalnom fotograjom iz 1933., tajern je ispitivao tehnike fotograma, negativa, solarizacije i produene ekspozicije. Ovaj vizuelni koncept naglaavao je alate fotograje, izvedene iz optike i hemije, insistirajui na najviim tehnikim standardima. Na taj nain, forma je proiena ali i obeleena snanom napetou. /20/ 1937. Beaumont Newhall prireuje izlobu Fotograja 1839-1937 u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku. Dve godine kasnije izdaje Istoriju fotograje od 1939 do danas, u seanje na tiglica i ostale borce za estetski razvoj fotograje. 1942. Helmut Gernajm izdaje prvu knjigu Nova foto vizija, antologiju sopstvenog kreativnog rada kao fotografa. Kasnije, u sradnji sa suprugom, izdaje seriju monograja najpoznatijih fotografa: Dulije MargaretKameron (1948.), Luisa Kerola (1949.), Rodera Fentona (1954.). estesetih godina Edvard tajhen (Edward Steichen), i sam portretista, sastavlja grandioznu izlobu Porodica oveka koju je preneo kroz ceo svet. Ove kolekcije posluile su kao osnova za estetsko procenjivanje, a ne samo kao istorijski dokumenti. Doprinos razumevanju kompleksne spone fotograje i umetnosti dao je profesor Aron arf (Aroon Scharf) svojom studijom Umetnost i fotograja, 1968. Stav fotograja - sredstvo kreativnog izraza najee je branjen u Sjedinjenim Amerikim Dravama, izlobama u Muzeju moderne umetnosti. U svojoj knjizi Posmatranje fotograja (1973.) Don Svarovski fokusira se na pitanje interpretacije fotograja i znaaja metafore u fotograjama. 70-ih godina prolog veka dolazi do rasta brojaEdward Steichen,1926.

Andre Kertesz - Viljuka, 1928. Primer foto-avangarde s kraja 20-ih godina 20-og veka, koncetrisane u Berlinu i Moskvi. Kertez je snimao predmete koje viamo svaki dan, bio je sklon obinim, malim stvarima; ovde je dat tipian primer.

Otto Steinert - Stopalo etaa, 1950. Iako deluje kao fotomontaa, ovo je realna fotograja. Kontrast izmedu fokusirane metalne reetke i amorfnog nagovetaja ljudskog pokreta stvara poseban efekat, blizak maginom realizmu.

24


obrazovnih kurseva i muzejskih postavki, pojaava se primena fotograje u komercijalne svrhe. Kroz projekte posveene promociji fotograje i analitike debate, fotograja biva prihvaena meu kritiarima. Nove generacije kolekcionara nastavile su sa zalaganjem za razumevanje fotograje, uzimajui u obzir njenu svakodnevnu primenu ali i potujui ostavtinu starih majstora. Na uticaj raznovrsnih umetnikih, sociolokih i drugih karakteristika ukazao je kolekcionar i kurator Sem Vegstaf. /24b/ Trend slike sa porukom naputa se 80-ih godina dvadesetog veka, kao suvie idealistiki. Prednost se daje izrazu same slike prizor treba da govori sam za sebe, lepota se ogleda u jednostavnosti. Objekti iz prirode fasade, senke, volumen i reljef uz naglaenu linearnu perspektivu dobijaju na dubini ali i jaini izraza, upravo sirovou samog prizora. /24a/ U novije vreme, dva najuticajnija tumaa fenomena fotograje su francuski lozof Roland Bart i amerikanka Suzan Zontag. Bartov esej La Chambre Claire iz 1980. (na engleskom objavljenoj 1981. pod naslovom Camera Lucida; na srpskom jeziku kao Svetla komora) i Zontagina kolekcija eseja On Photography (O fotograji; objavljena 1977.), pokrenuli su brojne kritike i analize, inspirisane njihovim razmiljanjem. 150-i roendan fotograje obeleen je u mnogim dravama kroz izlobe i publikacije, kao doprinos priznanju istorije fotograje i njenom uticaju na kulturu. Najznaajnije izlobe su: Umetnost fotograje 1839.1989. u Muzeju lepih umetnosti (Hjuston), Nacionalnoj galeriji u Kamberi i Kraljevskoj Akademiji umetnosti u Londonu; O umetnosti ksiranja senki u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vaingtonu, Umetnikom Institutu ikaga i Nacionalnom muzeju umetnosti u Los Anelesu; LInvention dun Regard 1839-1918 u pariskom Muse dOrsay. /24b/ U naoj zemlji, isti jubilej obeleen je izdavanjem monograje o prvoj izlobi fotoamatera i organizovanjem izlobe. Prvobitni povod za ovu monograju i izlobu bila je 85. godinjica odravanja prve izlobe fotoamatera u Beogradu, 1901. godine. Proslava jubileja je pomaknuta u 1989. godinu u ast 150 godinjice pronalaska fotograje. Ovim pomeranjem se ipak uspostavila interesantna brojka od 88 godina, koja predstavlja ujedno godinu roenja fotoamaterskog pokreta u Srbiji. Ilustracije u monograji najveim delom su reprodukcije sa stranica ilustrovanog lista Nova iskra, objavljene u toku 1901-1905. godine.

Marko Stojanovi - Kominica

25


Jedine originalne fotograje na izlobi su radovi Tome M. Leka, moderne kontakt-kopije sa sauvanih originalnih ploa. Fotograje Marka Stojanovia i Isaka Levija su reprodukcije sa originalnih fotograja 9x12 cm. /23p/

Toma M. Leko - Vasina ulica

26


3. Znaaj i primena fotograjeOd svog nastanka, fotograja je fascinirala ljude misteriozna interakcija srebra i soli inila se slina alhemiji. Poetkom devetnaestog veka, postojalo je nauno objanjenje za sve ovo a ipak, fotograja nije izgubila nita od svoje maginosti. Danas, stare crnobele fotograje deluju mirno, kontrastno u odnosu na zbrku video klipova i TV slika. /20/ Fotograja kao graka i komercijalna umetnost Grake umetnosti su, u najirem smislu, crtanje, slikanje, graviranje i fotograja. U uem smislu, ograniene su na izradu tamparske forme i tampu. Izraz se takoe odnosi i na dizajn i izdavanje proizvoda komercijalne umetnosti. Komercijalna umetnost umetniki rad u raznim formama, radi stimulisanja interesovanja za proizvod. Komercijalne umetnosti koriste se u mnogim oblastima: advertajzingu, ambalai, izdavatvu, lmskoj umetnosti, televiziji, modi, industrijskom dizajnu itd. Komercijalne umetnosti su slikarstvo, crtanje, kaligraja, tipograja, fotograja i veina grakih umetnosti. /24b/ Imajui ovo u vidu, jasna je uloga i znaaj fotograje u grakoj industriji - u propagandi, novinama i asopisima, knjigama i dr. Fotograja kao sredstvo vizuelnog sporazumevanja Vizuelno sporazumevanje, u vreme savremenih medija, deo je socio-kulturne sredine. Poznato je da okolina u kojoj ovek ivi neposredno utie na njegovo psihiko stanje i psiho-socijalni status. /5/ Uopte, ovekova okolina je sastavljena iz mnotva signala, ivimo u svetu vizuelnih komunikacija. Vizuelne komunikacije doprinose prvenstveno obavetenosti, ali i humanijim odnosima u drutvu, ravnopravnosti. Prvi znaci vizuelnog sporazumevanja bili su vatra i dim - dimni signali kod Indijanaca. Svetlosni signali poznati su od ranije a koriste se i danas - semafor, migavci na automobilu i sl. Revoluciju u vizuelnom komuniciranju predstavljalo je Gutenbergov izum tamparske prese. Uvoenjem tampanih medija u svakodnevicu i daljim 27

Talbot - Otvorena vrata

Robert Doisneau - Poljubac ispred pariske Gradske kue, 1950. Snimljena kao odgovor na temu prolene romanse u Parizu, na zahtev magazina Life, ova fotograja je ubrzo postala simbol romanse i mlade ljubavi, a i danas se moe nai na razglednicama i u reklamnim kampanjama


razvojem tampe obezbeena je trajnost zapisa, dostupna irokim narodnim masama. Drugi savremeni nain izraavanja i dobijanja vrstog, dugotrajnog zapisa je fotograja. /5/ Kao jedna od vizuelnih umetnosti, fotograja je dostupna svima. Svakodnevno je registrujemo kvantitetom moe da nadomesti eventualni nedostatak kvaliteta. Primena fotograje, kao linog i opteg sredstva vizuelnih komunikacija, ali i lm i televizije kao njene dinamine forme, postaje sve vie fenomen nesluenih mogunosti koji vri duboki uticaj na savremeno drutvo. Fotograja je izrasla u silu koja je ovladala predstavama, oseanjima i mislima stotinama miliona ljudi u svetu. Njen razvoj ne jenjava, pa je verovatno da e ona postojati dokle god budu civilizovani ljudi nastanjivali ovu zemaljsku kuglu (Potonniee - Historie de la decouverte de la Photographie, Paris, 1925.). Komunikacija sa fotograjom Nijedan drugi vizuelni medijum ne moe nam dati takvu neposrednost kao fotograja. Trenutne fotograje su spontane, saete, ive i direktne. U stotini sekunde zapisan je tok stvari, zamrznut u vremenu. Jedna od najveih zabluda o fotograji je da samo reprodukuje stvarnost. Naprotiv, fotograja prikazuje stav fotografa pre nego realnost. Svakodnevno, u kontaktu smo sa fotograjom u novinama, na bilbordima, na kalendarima. Meutim, ne izaziva svaka od njih reakciju, veinu samo registrujemo. esto, samo bacimo pogled na fotograju bilo porodinu, bilo na fotograju u novinama - bez dueg zadravanja, bez estetskog ocenjivanja i pokuaja da se razume namera fotografa-stvaraoca. Sa fotografove take gledita, ovo je frustrirajue, jer oekuje bar minimum dijaloga, komunikaciju sa posmatraem. ta je to to e izaziva komunikaciju? Analizirajui ta je to neku fotograju ini dobrom, Bart u svojoj knjizi Svetla komora naklonost ka odreenim fotograjama naziva avanturom: Princip avanture mi omoguuje da oivim Fotograju. Obrnuto: bez avanture nema fotograje. /19/

Horst P. Horst - Mainbocher Corset, Paris, 1939.

Margaret Bourke-White - Mahatma Gandhi, Delhi, 1946.

Haas - Street Scene

28


Dobra fotograja je ona koja komunicira. Bart kae: Fotograf je Operator. Spectator smo svi mi to razgledamo i tragamo po novinama, knjigama, albumima, arhivama, kolekcijama fotograja. A onaj ili ono to je fotograsano jeste cilj, referent, ..., koje bih rado nazvao Spectrum Fotograje, zato to preko svog korena uva odnos sa spektaklom... /19/ Posmatranjem dela - komunikacijom sa delom - u posmatrau-primaocu se budi reakcija. Svaka primljena poruka znai novo saznanje, za sobom povlai reakciju na akciju. Prijemnik poruku prima, dekodira je, formulie stav pa tako i sam postaje poiljalac nove poruke kritike. Da bi fotograja izazvala reakciju kod posmatraa, da bi dolo do avanture, fotograja mora najpre zainteresovati. Jer, ako dovoljno zainteresuje i zadri panju, udubiemo se u razumevanje namere fotografa pri snimanju. Element koji izaziva interesovanje, Bart naziva studium to je iroko polje nonalantne elje, raznolikog interesovanja, nedoslednog ukusa, gest kulture. /19/ Drugi element fotograje je punctum. To je detalj koji bode oi, remetei studijum. Punktum nije nuno neophodan element fotograje; fotograja bez punktuma je unarna fotograja. To je fotograja liena sukoba, kontrasta, neoptereena nepotrebnim detaljima (koji esto ine punktum). Reportane fotograje su esto unarne: U tim slikama nema punktuma: oka da re moe traumatizovati ali ne uzbuenja. (...) Te fotograje reportaa se primaju (odjednom) i to je sve. Listam ih, ali ih ne pamtim; u njima nema nikad nijednog detalja (u nekom uglu) koji prekida moje itanje: oni me interesuju (kao to me interesuje svet), ne volim ih. /19/ U nekim sluajevima, fotograja nee u datom trenutku delovati na nas potrebno je dopustiti da odreeno vreme proe, da nae seanje uradi posao. Na taj nain, manifestuje se evokativna mo fotograje. Posmatrajui fotograju (bilo na plakatu, bilo u novinama ili na izlobi) u nama se budi oseaj dopadanja ili nedopadanja. Svakako, ocenjivaemo tehniki kvalitet ali i estetske vrednosti. Studirajui fotograju, ispitujui elemente fotograje i postavljajui ih u kulturalni kontekst, zauzimamo stav - i mi sami postajemo kritiari.

David Hockney - Kliza, 1982. Centralna perspektiva zamenjena je kompozicijom kolanog tipa. Vidljiv je uticaj kubizma - faze pri izvoenju piruete zabeleene su tako da se svaki detalj kretanja pojavljuje kao gledite. Prostor je polje akcije jer sve fotograje zajedno daju utisak kretanja. Inae, Kliza je iskorien kao predloak za plakat za OI u Sarajevu 1984.

RODCHENKO - Untitled, 1929 Primer kako reportana fotograja ne mora nuno biti unarna - punktum je ostvaren kroz kontrast simbola

Arnold Newman - De Kooning

29


3.1 Polja primene fotograjePostoje 4 velika polja-domena fotograje: evokativna tehnika dokumentarna kreativna. Ipak, granice su i ovde eksibilne, jer esto dolazi do meusobnog preplitanja; tako, recimo, portret moe biti realizovan i kao umetniki, i kao evokativan, i umetniki ili dokumentarni. U nastavku, dati su neki od zahteva koje treba ispuniti, uzimajui u obzir i tehnike faktore i estetske principe. Evokativna fotograja Ima ulogu da ovekovei dogaaj, da sauva od zaborava - to je i bila prvobitna namena fotograje. Obuhvata sve one fotograje snimljene za linu upotrebu - porodine fotograje, letovanja (ukljuujui i pejsae), proslave (mature, svadbe, krtenja i sl.), razne obrede; znai, bez znaaja za iru javnost. Ako se, ipak, takva fotograja eli javno reprodukovati, mora se dobiti saglasnost osobe koja je fotograsana. Svaki dogaaj moe postati pria u slici. To ne mora biti formalni dogaaj (razna slavlja i ceremonije), izlet zabeleen fotograjom isto tako e evocirati uspomene. Ako se snimanje vri na otvorenom, sa raspoloivim svetlom, esto promenljivim (prema dobu dana, vremenskim uslovima), fotograf mora odabrati prikladan lm, odluiti hoe li ili nee upotrebiti blic i sl. Oprema ne bi trebala biti glomazna ni komplikovana kako se ne bi propustili znaajni dogaaji ali i neobine situacije. U tu svrhu najprikladniji je reeksni foto-aparat sa optikim trailom i ugraenim svetlomerom. Pri snimanju ceremonija i proslava, objekat moe biti tretiran formalno ili neformalno. Formalna evokativna fotograja zahteva nametanje poze objekta, ali i poloaj objekta u odnosu na okolinu. Neformalni snimci specijalnih prilika zahtevaju drugaiji prilaz - model ne treba da je svestan prisustva foto-aparata kako bi se ouvala leerna atmosfera. Da bi se ovo postiglo, objektiv treba prethodno podesiti u odnosu na udaljenost objekta koji se snima. /2/

Tipina evokativna fotograja

Martin Parr - Partenon Namera fotografa bila je da ukae na masovnu primenu fotograje kao sredstva za evociranje uspomena

30


Tehnika fotograja Nastala je za potrebe prezentovanja potrebe industrije, pa se esto naziva i komercijalna. Koristi se kao ilustracija ili prezentacija proizvoda. Primenjuje se u katalozima proizvoda ili ponudama usluga nekog preduzea bilo iz modne industrije, mainske, kozmetike, prehrambene, preko turistikih agencija, pa sve do bele tehnike, nametaja, svih vrsta ureaja itd. Takoe, svoju primenu je nala i u knjigama - monograjama, strunim knjigama, enciklopedijama i sl. Obuhvata najraznovrsnije oblasti, prema tematici tj. glavnom objektu: ivotinje, arhitektura, sport, gradske scene, drutvo, preduzea, priroda, moda, domainstvo, industrija, laboratorije, saobraaj, putovanja, mrtva priroda, sve do apstrakcije. Komisije za javne institucije i organizacije obezbedila je dodatni izvor prihoda profesionalnim fotograma u periodu izmeu 50-ih i 60-ih godina 19.-og veka ukljuivanjem komercijalno-orijentisanih subjekata, kao npr. arhitekture i proizvoda industrije, u praksu, pored portreta i pejsaa. Fotogra iz Francuske i Amerike snimali su eleznicu, koja je najbolje manifestovala novi industrijski inenjering i trgovinu u ovim zemljama. Slikoviti pejsai ustupali su mesto fotograjama otrih kontura i jakih kontrasta tonova. Ovaj novi izgled prihvaen je kao prikladniji za novo, moderno doba. /7/ Mogunosti fotograje prepoznali su i odmah usvojili modni asopisi. Queen je krajem 80-ih godina 19-og veka poeo objavljivati slike drutvenog ivota, a 1913. i uveni Vogue poinje tampati fotograje. Do 1930. moda se prikazivala crteima, sve dok Vogue i Vanity Fair nisu preli na fotograju. Od 1945. umetniki direktor Harpers Bazaar-a bio je Aleksej Brodovi (Aleksey Brodvitch). Njegov doprinos ogleda se u plasiranju modne fotograje u asopisu. Od svojih uenika on je zahtevao da u trailu foto-aparata gledaju gotovu stranicu asopisa. /11/ S razlogom se kae: Slika govori vie od hiljadu rei.; potencijalni potroa pre e zapaziti efektnu fotograju nego jednolian tekst. Fotograja treba da prezentuje proizvod u najboljem svetlu, da on deluje privlano kupcu i da ovaj poeli da ga poseduje. Reklamna fotograja jedna je od mnogih disciplina profesionalne fotograje. Od fotografa se zahteva odreeno tehniko predznanje kako bi fotograja precizno reprodukovala stvarni izgled proizvoda. Fotograf koji se bavi ovim poljem, mora, zaista, biti strunjak;Komercijalna fotograja

Cecil Beaton - Dior model, 1950.

31


najee se ovaj posao poverava tzv. komercijalnim fotograma. Veina fotografa u ovoj oblasti, reputaciju je, prvobitno, razvila kao kreativni fotogra, sa godinama vebanja i iskustva. Reklamna fotograja nije disciplina za novajliju.

Dokumentarna fotograja - fotournalizam Ni jedan drugi medijum ne moe toliko da priblii ivot i stvarnost kao fotograja. Posredstvom fotograje, posmatrau/itaocu je omogueno da i sam bude svedok dogaaja, ali i da navede na razmiljanje. Ona je nemi posmatra, ona informie. Publika e uvek verovati u objektivnu istinu fotograje - ona je dokument kojem se najvie veruje. Fotograja je snano sredstvo za buenje drutvene svesti. Osetljiv fotograf ne moe beleiti loe socijalne uslove bez ukljuivanja emocija; to je jae njegovo saoseanje, snanije e delovati njegove fotograje. Jedan od zadataka foto-reportera je da doe do nepoznatih aspekata poznatih tema, da uhvati i prenese atmosferu. Pored izvebanog reeksa da reaguje na prizor, on (fotograf) mora osmisliti izgled kakav eli dobiti, efekat koji eli izazvati. Na raspolaganju ima brojne, usavrene tehnike mogunosti upotrebu ltera, selektovani fokus, male brzine eksponiranja koje mu u tome pomau. Naalost, malo je jo novina i asopisa koji ulau u kvalitetnu fotograju; vie je onih koji italaku publiku privlae senzacionalnim prizorima linosti iz svetskog i domaeg det-seta. Mada su fotograjom zabeleene najpre scene rata izmeu Sjedinjenih Drava i Meksika, 1846-1848, prvu opirnu ratnu reportau nainili su Fenton i Robertson (1854/55), snimajui Krimski rat. Fentonova namera bila je da fotograja ilustruje, dokumentuje ljude, mesta i dogaaje u ratu. Od nainjenih fotograja izraivali su se bakropisi, objavljivani u Illustrated London News. Poto je godine 1861. u Sjedinjenim Amerikim Dravama buknuo graanski rat, brojne su grupe pustolovnih fotografa napustile svoje radionice i objavile svetu, dotad nevienom neposrednou, strahote rata. Pionirom pravog reportanog snimanja bio je, danas legendarni, Metju Bredi. Smatrajui foto-aparat okom istorije, zajedno sa jo 19 fotografa uputio se na ratite.

Alfred tiglic - Ulica, skica za plakat, oko 1900. Ovom i slinim fotograjama, tiglic je hteo dokazati da se fotograje mogu koristiti kao predloci za plakate.

Rodchenko - Lily Brik, 1924. tiglicovu ideju podrao je i Rodenko - primer pokazuje upotrebu fotograje u propagandnim sredstvima

32


Iz grupe fotografa izdvajaju se Aleksandar Gardner i Timoti OSalivan. Tokom rata, Gardner je obrazovao radnu saradnju sa Harpers Weekly, jednom od najpopularnijih amerikih ilustrovanih novina u to vreme. Danas, fotograje graanskog rata spadaju u najdragocenije istorijske dokumente Amerike. Tehniki unapreene, albumen ploe su se koristile za potrebe ekspedicija; ovde su mogunosti fotograje prihvaene oberuke. Ipak, tek po okonanju rata amerika vlada prihvata fotograju kao standardnu komponentu ekspedicija nansiranih od strane vlade. Kao dokazani fotograf, Timoti OSalivan se prikljuuje jednoj ekspediciji 1867. i bavi se tim poslom do 1874. Za to vreme, snimio je preko 1000 fotograja amerikog Zapada, postavi jedan od najcenjenijih fotografa amerikih predela. /7/ Prvi foto-intervju nainili su 1886. Felix Tournachon i Paul Nadar sa Mari Een evrejom, uvenim hemiarem i istraivaem fenomena svetlosti i boja. Objavljen je u Le journal illustr a fotograje su reprodukovane drvorezom. Posle 1920. javljaju se ilustrovani asopisi iji je osnovni sadraj bila fotograja. Ekspanzija foto-urnalizma omoguena je usavravanjem opreme - primena Ermanoks i Lajka aparata 1924/25. oznaila je novu eru. Jai objektivi, visokoosetljivi (brzi) lmovi, smanjeni gabariti i teina doprineli su kvalitetu fotograja ali i omoguili veu eksibilnost pri radu. U periodu 1928-1931, nove tehnike mogunosti dovode do modernog foto-urnalizma snimanje dogaaja od opteg znaaja. Njeni zaetnici su Erih Salomon, Feliks H. Man (Felix H. Man) i Volfgang Veber. Urednik lista Muenchner Ilustrierte Stefan Loran objavio je seriju nenametenih (life) fotograja Feliksa H. Mana. 1929. u Berlinu osnovana je foto-agencija Dephot (Deucher Photodienst), vodea u oblasti fotournalizma u Nemakoj sve do 1932. Udruena tampa u Berlinu usvojila je 1930. stil reportae, pa su ubrzo i ostale agencije sledile njen primer. Fotograf je bio ujedno i reporter, uz svu slobodu koju takav posao prua u kreativnom smislu. Znaajan dogaaj za fotograju je osnivanje lista Life, 1936. Fotograja za naslovnu stranu poverena je Margaret Borkvajt (Margaret Bourke-White), jednoj od osnivaa lista, do tada poznatoj po fotograjama arhitekture. Ve

OSullivan i Gardner - A Harvest Of Death, 1866

OSullivan - Sand Dunes, 1867.

Pol Nadar - G.F.T. Nadar intervjuie stogodinjaka evrela, 1886.

Erich Salomon - Ah, le voil! Le roi des indiscrets, 1931. ...uzviknuo bi ministar spoljnih poslova Francuske Artistide Briand kada bi ugledao Salomona sa aparatom u rukama

33


u prvom broju objavljena je reportaa na osnovu njenih fotograja nove brane Fort Pek, koje su oslikavala prizore sa gradilita, ali i pranjavih ulica, barova. Pionir u oblasti foto-urnalizma, danas se ubraja meu najznaajnije foto-reportere 20-og veka. 1940. Loran svojom knjigom Lincoln: ivot u fotograjama zapoinje novi anr u izdavakoj delatnosti biograju u slikama. Feliks H. Man je pionir reportae u boji. On je principe foto-urnalizma u crno-beloj tehnici (bez dodatnih izvora svetlosti) primenio na kolor-lm, u to vreme jo nedovoljno osetljiv. Za Picture Post napravio je (1950.) seriju fotograja nainjenih u zatvorenom prostoru pri postojeoj svetlosti. Naredne godine, Life objavljuje Manovu reportau - prvu snimljenu pri meseevoj svetlosti. /10/ Dokumentarna fotogaja se, prema opirnosti, moe pojaviti u jednoj od 4 forme: 1. foto-vest 2. foto-intervju 3. foto-esej 4. foto-reportaa Foto-vest U novinama se javlja ili na naslovnoj ili na zadnjoj strani, zbog svoje aktuelnosti. Sadri tekst kratku vest u 8-16 rei ili iru do nekoliko reenica. est je sluaj da se, ako je vest dua, na naslovnoj strani da samo glava uz naznaku gde se tekst nastavlja. Fotograja je najee postavljena vertikalno. Foto-intervju Ovde je uloga fotograje da prati razgovor o aktuelnom dogaaju sa nekom javnom linosti. Intervju e najee zauzeti pola stranice ili itavu stranu novina. Tekst najee prate 3 fotograje: prva e prikazivati osobu u razgovoru sa novinarom, u ambijentu u kojem se intervju odigrava; kompozicija je horizontalna, a linost koja se intervjuie je centralna gura druga je tzv. akcioni portret - lik osobe, u afektu trea daje prikaz teme razgovora-intervjua.

Prvi broj lista Life

Foto-vest

34


Foto-esej Kao forma novinarskog izraavanja, esej je tekst o nekom naunom, umetnikom, knjievnom ili javnom pitanju (Vujaklija), najee pria o ivotu i radu neke osobe. Protee se preko cele strane u novinama. Pisan je strogo knjievnim jezikom, teno i razumljivo, pomalo lirski. Tekst prati par fotograja, a njihov broj zavisi od raspoloivog prostora.

Foto-reportaa Podrazumeva snimanje aktuelnih dogaaja. U novinama se najee nalazi u centralnom delu (dupleksu), preko 2 ili sve 4 stranice. Tekst prati serija 8-12 fotograja, poreanih hronoloki u okviru par sati (poseta nekom mestu radi snimanja deavanja) pa do par meseci (ratna dogaanja, festival). Tri glavne karakteristike reportane fotograje su: blizina akcije, spontanost i dominantnost sadrine. Prema aksiomu Stefana Lorana (Stefan Lorant), fotoreporter aparat treba koristiti kao belenicu, za hvatanje dogaaja onako kako nailaze, bez nametanja. /10/ Upravo taj stil snimanja poznat je kao life fotograja, jer prikazuje dogaaj, bez nametanja scene, tako da osoba koja je u kadru esto i nije ni svesna prisustva foto-aparata. Za ovu tezu zalagao se i, danas uveni, Henri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson) - snimao je scene modernog ivota, iskljuivo crno-belim lmom, bez upotrebe blica. Pri snimanju je teio da kompozicionu strukturu ugradi u prizor, postiui time trajne vizuelne i estetske efekte. Vizuelnom snagom specine fotografske izraajnosti dokumentarno je uzdignuto do umetnike ekspresije.

Foto-esej

Primer foto-reportae

35


Kreativna fotograja Reima Minor Vajta (Minor White), dva je naina biti kreativan: ...prvi je ostvaren snimanjem subjekta samog tako da je otkriven njegov karakter; drugi je ostvaren odabiranjem subjekta koji e ilustrovati ideju koja je dotad postojala samo u glavi fotografa. /7/ Kao to slikari imaju potrebu da izraze lina zapaanja i duboka shvatanja koristei sredstva kubizma, modernizma, futurizma i sl., tako i fotogra mogu koristiti prizore van fokusa (defokus), ltere, (preudo)solarizaciju i sl. kao sredstva za izraavanje stvari iza poznate stvarnosti. Umetniki aspekt dolazi do izraaja kada slika postane hiperbola, simbol, alegorija, kada pone da nam govori o neemu drugom, a ne samo o ono to je neposredno predstavljeno. Umetnik koristi svakodnevne upotrebne i dekorativne elemente koji, postavljeni u neobine odnose, poprimaju novi smisao. Da bi izbegao plagijat i dao neto jo nevieno, pojedinac koji je sebe naao u ovom podruju primene fotograje mora iskoristiti svoje kapacitete - matu, kreativnost i originalnost. Naravno, da bi zamisao i ostvario mora biti upoznat sa tehnikama koje mu, u tu svrhu, stoje na raspolaganju. Fotograf upoznat sa tehnikama i procesima svog zanata znae kako da obian prizor uini neobinim. I najobiniji objekat moe delovati nestvarno, apstraktno, snimanjem izbliza - krupan plan e doprineti da se iskau dotad neprimeeni detalji. Neobini efekti postiu se upotrebom anamorfnog objektiva (sabija sliku), irokougaonim objektivima (riblje oko) ali i raznim soivima i lterima. Soiva koje raspruju svetlosne zrake doprinee da prizor deluje nestvarno. Upotrebom ltera u boji u fazi poveavanja, tonovi se mogu podesiti tako da bolje odgovaraju prizoru, atmosfera postaje izraajnija. Upotrebom visokoosetljivog lma, uz slabije osvetljenje i duu ekspoziciju, stvorie se meka atmosfera, fotograja e delovati gotovo kao umetnika slika. Slian efekat dobija se i kada se za snimanje pri dnevnom svetlu upotrebi lm za vetako osvetljenje - fotograja poprima plavi ton. Infracrveni lm ili rentgen lm koriste se kako bi se stvorili posebni vizuelni efekti. Pseudo-solarizacija (Sabattier-ov efekat) je tehnika deliminog pretvaranja negativne slike u pozitiv. Postie se na sledei nain: po ekspoziciji, u toku razvijanja emulzija se kratko osvetli difuznom svetlou (reekspozicija), a emulzija dalje razvija, ksira i ispira.

Minor White - Cobblestone House, Avon, New York, 1958.

Solarizacija

36


Druga ekspozicija (reekspozicija) ima za cilj da se zacrne mesta koja se nisu zacrnila pri prvoj ekspoziciji, pa se du granice izmeu prvobitne i reeksponirane slike javljaju linije. Mogunosti su, praktino, beskrajne ponavljenim ekspozicijama, kopiranjem na drugi lm, upotrebom razliitih materijala, kombinacijom sa drugim postupcima, dobijaju se razne varijante. Odreene povrine mogu se naglasiti runim bojenjem fotograje. Suprotan efekat postie se hemijskim toniranjem - izbleivanjem; ovaj efekat poznat je kao sepia. Pseudo 3D efekat postie se bareljefom - kopiranjem negativa i dijapozitiva iste veliine (koji prikazuju isti objekat) uz mali pomak. Svoenje fotograje na graku - fotograka - jo jedan je nain postizanja snanih efekata. U tu svrhu koristi se visokokontrasni, graki (lith) lm, koji e proizvesti linearan negativ ekstremne otrine. Ovako dobijen lm moe se kasnije kopirati na oslojeno sito i tampati u vie boja. Posterizacija je postupak izdvajanja tonova - poveanjem negativa na 3 visokokontrasna lma dajui preekspoziciju, pravilnu ekspoziciju i podekspoziciju. Prvi lm e tako zabeleiti samo duboke senke, drugi srednje tonove a trei najsvetlije partije. Kada se sva 3 negativa kopiraju na jedan polutonski lm, pri ekspoziciji za srednje-sivi ton, dobija se polutonska slika razloena na nekoliko jasno razdvojenih tonova - crni, beli i 2-3 siva. Ako se ele izdvojiti tonovi u boji (a ne crno-beli), koristi se identian postupak, s jednom razlikom - lmovi se kopiraju na negativ u boji. Fotograji se moe dodati tekstura spajanjem negativa sa teksturisanom folijom. Slian efekat postie se i nanoenjem razvijaa na foto-papir pre ekspozicije. Apstrakcija je pravac preuzet iz likovne umetnosti. Apstraktna umetnost odrie se predmeta i njihovog preraivanja - ona sama stvara izraajne forme. Montaa je jo jedan nain izraavanja - preklapanjem i spajanjem izrezanih delova vie fotograja stvara se kreacija koja e prvenstveno delovati zanimljivo, nestvarno. Mogunosti za igranje sa stvarnou proirene su pojavom digitalnih tehnologija - upotrebom digitalnih aparata i programa za obradu fotograje. Digitalni procesSepija

Bareljef

Apstrakcija

Joanne Leonard - Izgubljeni snovi, 1971. Kombinovanjem vie pozitiva, stvorena je atmosfera fantazije - od prvobitnog prizora zadrano je samo telo mukarca i okvir prozora.

37


ustvari poveava sposobnosti fotografa da realizuje viziju. Digitalni umetnici trebali bi da uivaju kreativne mogunosti koje tehnologija nudi, da proire horizonte vizuelnog i promene percepciju.

Haas-Bird Flight, 1959 Namerna naeotrina ostvarena je dugom ekspozicijom i veim otvorom blende. Prizor na ovaj nain dobija prizvuk nestvarnog, deluje nerealno.

38


Vrste fotograje prema osnovnom motivu-temi Fotograja danas pokriva iroko polje primene, uz mogunost dalje specijalizacije. Fotograf-portretista, na primer, moe se specijalizovati u fotograsanju dece ili potretima za publikacije. Komercijalni fotograf moe odabrati arhitekturu, modu, hranu, nametaj i sl. Fotournalista moe fotograsati dnevne dogaaje za dnevne novine ili vie meseci raditi na reportai za magazin. Mogunosti su neograniene. Discipline fotograje prema tematici tj. objektu/motivu koji se snima su: mrtva priroda moda sport portret i akt arhitektura pejsai itd. U nastavku, date su osnovni tehniki i estetski principi kojih se treba pridravati pri snimanju, nakon to smo sa istim upoznati u prethodnim poglavljima. Mrtva priroda Moe biti kreativna ili tehnika (komercijalna) mada je najee kombinacija ova dva. Mrtva priroda je disciplina direktno preuzeta iz slikarstva, a podrazumeva snimanje nepokretnih objekata. Snimanje mrtve prirode najbolje pokazuje sposobnost fotografa da prikae sklad boja, oblika, tekstura. to je kompozicija jednostavnija, predmeti e biti izraajniji, efektniji. Takoe, bitno je uspostaviti ravnoteu izmeu objekata ali i unutar formata. Poto objekat miruje, fotografu je ostavljena potpuna sloboda komponovanja, izbora take gledita, osvetljanja i sl. Okolina treba biti tako odabrana da ne dolazi u sukob sa objektima, mora biti prilagoena. U okolini moe biti i ljudi, koji e doprineti odreenoj atmosferi. Svetlo najbolje da je raspreno, kako bi se izbegle nepoeljne reeksije ali i senke. Hrana se moe dobro iskoristiti kao objekat mrtve prirode. Oblik, tekstura i boja voa i ivotinja daje razne mogunosti za kompoziciju raspored moe biti formalan ili, na prvi pogled, bez reda. 39

Horst P. Horst - Statua u knjizi, 1938.

Sto za mrtvu prirodu


Mali predmeti mogu se postaviti na sklopivi sto sa dva draa papirne pozadine ili providne plastike. Osvetljavanjem od napred ili sa zadnje strane eliminiu se sve senke - mali objekti delovae kao da plove po beloj ili obojenoj pozadini. /2/ Nakit zahteva raspreno, meko svetlo kako ne bi dolo do reeksije svetla (od stakla, metala) ali i da bi se ouvale boje. Pozadina mora biti jednolina, najee crni ili teget pli, kao kontrast sjajnom metalu. Nametaj, tehnika i sl. ne daju previe slobode pri snimanju ali je ovo mogue nadoknaditi u daljoj obradi, u pripremi za tampu. Osvetljenje je uglavnom prirodno, koso ili raspreno (nametaj) ali moe biti i vetako, naroito kad je potrebno naglasiti odreene elemente tehnikih ureaja. Pri snimanju predmeta od metala, keramike ili plastike javlja se problem reeksije svetla ali i samog foto-aparata. Ovo se, delimino, moe izbei menjanjem poloaja aparata sve dok reeksi ne nestanu. Sigurniji nain je upotreba tzv. svetlosnog atora ili difuzora (objanjeni u Snimanje u studiju). Drugi nain je pomicanje svetla uz produenu ekspoziciju. /1/,/2/ Moda Modna fotograja mora zadovoljiti dve osnovne potrebe da pokae detalj odee na pravi nain i u pravom okruenju. Okolina treba da je jednostavna; u ateljeu to moe biti zid, papir, platno. Osvetljenje je naroito bitno - najee direktno a meko - kako bi se svi detalji odevnog predmeta reprodukovali (pad, tekstura, kroj). Zanimljiva kompozicija postie se ako se snima u zatvorenom jer se kao dopunski elementi mogu iskoristiti sto, stolice, lampe i sl. Ponekad se potpuno apsurdna okolina moe primeniti da se dobije nerealan efekat, ali treba prvo razmotriri kako e pristajati odei (atmosfera, boja, svetlo). Modni fotograf trebao bi poznavati veliki broj mesta, na otvorenom i zatvorenom, za snimanje. /2/Snimanje reeksnih povrina

40


Sportska fotograja Prema tehnici snimanja, svrstala bi se u domen dokumentarne fotograje, jer se najee javlja na sportskoj strani novina. Sportska fotograja esto se sastoji u beleenju brze akcije - ona hvata momenat, saima akciju. Dobar sportski fotograf mora blagovremeno reagovati na akciju ispred foto-aparata, mora biti kadar da ak i predvidi naredni. Kae se: Ako vidi akciju, propustio si je (trenutak da bi se snimila). Kako bi pravovremeno reagovao, fotograf mora dobro poznavati svoju opremu ali i prirodu samog sporta. Najprikladniji je jednooki reeksni fotoaptrat na motorni pogon ili aparat sa optikim trailom. Motorni pogon e doprineti brem hvatanju trenutka poto e posle svakog snimka lm biti automatski namotan. Pomae i dodatak tzv. sportskog traila, koje se postavlja van kuita aparata. Za veinu sportskih dogaaja dobro e odgovarati brzine zatvaraa izmeu 1/30 i 1/125 sekunde, uz mali otvor blende (f11 do f16). Na ovaj nain e stvara se oseaj brzine, da je objekat stvarno u pokretu. Slian efekat proizvodi se i istovremenim zumiranjem prizora. Vee brzine zatvaraa (1/250, 1/500) i iri otvor blende (f 2,8 do f8) omoguie zamrzavanje pokreta. Ovo je bitno kada je potrebno pokazati precizan poloaj takmiara u presudnom trenutku. Sposobnost foto-aparata da zaustavi pokret zavisi od brzine zatvaraa i osetljivosti lma - to je vea brzina zatvaraa i osetljivost (brzina) lma, vea je i mogunost zaustavljanja pokreta. Aparat sa brzinom zatvaraa do 1/1000 sekunde moe zaustaviti kretanje oveka u trku, predmet to pada i sl. Utisak pokreta postie se i upotrebom blica, uz duu ekspoziciju. Kompjuterske stroboskopske bleskalice mogu postii brzine mnogo vee od 1/1000 sekunde pa se koriste kada se eli snimiti akcija toliko brza da je ljudsko oko ne moe registrovati, kao npr. ispaljen metak. Pri tom, u obzir se uzima i rastojanje izmeu blica i objekta - to je objekat blii, potrebno je krae vreme trajanja bleska (npr. 1/10000 sekunde). Brzine zatvaraa izmeu 1/30 i 1/250 sekunde, najea je kada se aparat koristi bez stativa. Pri ovoj brzini, objekti u pokretu reprodukovae se najslinije slici koju vidi ljudsko oko. Da li e se detalji reprodukovati otro ili zamueno, zavisie od relativnih brzina i udaljenosti objekat-aparat. Pokret se delimino moe lokalizovati praenjem objekta - pokretanje objektiva doprineeFotograje iz 1911. godine

Fotograf mora biti kadar da predvidi trenutak a zatim i dovoljno brz da ga zabelei

41


da se samo detalji ija brzina se poklapa sa brzinom pokretanja objektiva reprodukuju bez gubitaka u otrini. Na fotograji, objekat u pokretu bie jasno odvojen od neotre pozadine. Neotrinom ili snimanjem uz zum-objektiv, uz neto duu ekspoziciju, doarava se kretanje i brzina. I sam motiv, objekat koji se snima, moe iskazivati pokret - krupan plan ili akcioni portret doarae taj oseaj. Pomicanjem aparata tokom ekspozicije, snimljeni objekat e delovati kao da je u pokretu; bitno je da je pozadina tamna, a aparat postavljen na tronoac ili elektrini okreta. /2/ Ipak, sportska fotograja nije puko beleenje pokreta. Kvalitetna fotograja treba da zabelei vie od akcije - treba da ulovi i emociju i psihu, kako igraa tako i posmatraa. Portret i akt Prema oblasti primene, portret moe biti evokativan, kreativan ili se moe koristiti u komercijalne svrhe ili u foto-intervjuu. Posmatarnjem portreta bliske osobe evociramo seanja jer fotograja esto nadivi svog referenta. To i glavna uloga evokativne Drugi i trei tip su slini - oba se mogu koristiti kao podloga za naslovnu stranu, revijalni oglas, bilborde, kataloge itd. Komercijalni portret u strunoj terminologiji oznaen je skraenicom 3B. Naziv je nastao od 3 engleske rei: Beautis, Babies, Beasts lepotice, deca, ivotinje. Ove 3 grupe zaista i ine glavno podruje snimanja. Osobe se snimaju u raznim poloajima, u pokretu, u razgovoru, ne bi li se stvorila to intimnija atmosfera. Deca su najprikladniji objekat jer su uvek fotogenina, simpatina, a u posmatrau izazivaju nagon roditeljske ljubavi. Snimanja se obavljaju u ateljeima ili na otvorenom, ve prema zamisli. Posebno do izraaja dolazi umee fotografa da zabelei gestikulaciju, grimasu, ne bi li prikazao odreeno raspoloenje. Najjednostavniji ali i najprotabilniji je portret bez umetnikih pretenzija - za paso, linu kartu, za tablo i sl. Ne daje mnogo slobode, ali svakako zahteva tehnika predznanja. Kada je u pitanju foto-intervju, bitno je uhvatiti sagovornika u afektu - dok gestikulira, pravi grimase i sl. Fotograf zato najpre snima na prazno (bez lma u aparatu), dok se sagovornik ne opusti.

Skejter izvodi trik u skejt-parku, 20. novembar 1978.

Milan Jovanovi - Portret

Dulija Magraret Kameron - Letnji dani, oko 1865. Karakteristine crte modela istaknute su pomou efekata rasvete i kratke udaljenosti od modela

42


Osnovni preduslov za dobar portret je komunikacija fotografa i modela. Fotograf mora uspostaviti komunikaciju sa modelom, mora otkriti karakter osobe, stvoriti utisak. Panju treba obratiti na: osvetljenje i odnose svetlo-tamno koji proistiu, pozadinu i okolinu. Osvetljenje igra vanu ulogu. Najloije reenje osvetljenja je upotreba frontalnog svetla - usled preterane reeksije boje e biti blede. Bono osvetljenje stvorie utisak dubine usled odnosa svetlo-tamno; moe biti manje ili vie kontrastno. Usmereno svetlo dramatizovae prizor, dok e difuzno svetlo stvoriti romantinu atmosferu. Najprikladnije je, uz osnovno svetlo, koristiti ambijent svetlo koji e ublaiti senke. Svetlo moe biti i reektovano od bele podloge, kako bi se omekalo. Da bi se naglasila tekstura (koa) ili oblik, svetlo se postavlja sa strane, od gore ili od nazad (obris). Svetlo postavljeno tako da osvetljava lik od dole koristi se kada se eli stvoriti efekat nestvarnog, sablasnog. Pozadinsko svetlo stvara srebrnastu konturu modela; bez dopunskog osvetljenja rezultat je silueta. Ako se, pak, snima na otvorenom, idealno je snimanje pri oblanom vremenu - svetlost je tada difuzna, bela (efekat ambijent svetla), idealna za portret jer e na tekstura koe, boje, oblik lica i tela i ton biti naglaeni. Kada se model snima iz prola, javljaju se problematine senke; ovo se reava postavljanjem belog panoa od kojeg e se svetlo reektovati ili dopunskog snop-svetla. Najjednostavnija pozadina je zid; za studijska snimanja koristi se pano, platno ili prekriva. Osnovni uslov je da pozadina ne odvraa panju sa modela, da ne stvara konfuziju. Mora biti tako odabrana da pristaje odei modela i boji lica. Potpuno crnu ili belu pozadinu treba izbegavati, sem kada se eli postii high ili low key efekat. Arhitektura Najee je dokumentarna ili tehnika, mada moe biti i evokativna (sa letovanja). Arhitektura je puna odlinih objekata za fotograsanje ali je isto tako i zahtevna. Fotograf mora biti upoznat sa stilovima gradnje, a na licu mesta se mora prilagoditi osvetljenju i okolini. Fotograje graevina ne moraju izgledati jednolino, kruto. Izraajnost se postie odabirom odgovarajueg ugla snimanja, perspektive i svetla.

Zoran Milovanovi

43


Najbolji ugao snimanja moe se odrediti promenog poloaja. Da bi se objekat vizuelno odvojio od pozadine, koristi se teleobjektiv; kada se eli obuhvatiti okolina ili stvoriti atmosfera zatvorenog prostora, koristi se irokougaoni objektiv. Objekat e delovati efektno kada je snimljen iz gornjeg ili donjeg rakursa; snimanjem iz niskog poloaja naglaava se izduenost zgrada. Pri upotrebi 35-milimetarskih objektiva, vertikalne ivice zgrade nisu paralelne; ovo se otklanja postavljanjem odgovarajueg dodatka. Osvetljenje - razliite tonske vrednosti na proelju zgrada - stvara iluziju dubine. Da bi kompozicija delovala dinaminije, moe se primeniti princip kontrasta (starinovi stil gradnje), da bi se stvorio ritam - repeticija (nizovi prozora/vrata).

Pejsa Moe biti realizovan kao tehnika (za prospekte i sl.), umetnika ili evokativna fotograja, ali i u sastavu fotoreportae. Prirodu je mnogo tee snimati nego to to na prvi pogled izgleda. Za kvalitetne pejsae, neophodna je dobra oprema (esto i komplikovana), tehnika preciznost (odgovarajui lm, soivo) ali oseaj za kompoziciju. Jer, snimanje pejsaa nije puko beleenje - neobinost se postie smiljenim komponovanjem. Da bi fotograja bila atraktivna, potrebno je ukljuiti jaku taku interesovanja, mesto gde e oko mirovati; to moe biti oblak, planina, drvo, amac, cvet. Ukljuivanjem objekata iz pozadine u prvi plan, postie se utisak dubine. Ako su horizont ili glavni subjekat izmeteni iz centra formata, kompozicija e delovati interesantno. Oseaj za odnose veliina stvara se ukljuivanjem objekata poznated veliine (ljudi, ivotinje, zgrade, automobil). Pravac mogu graditi ograda, put, reka, vodei oko ka glavnom centru interesovanja. Akcentovanju doprinose boje - cvet, perje egzotine ptice, krzno leoparda - svakako e privui poglede. Moe se iskoristiti i dramatina obojenost itavog pejsaa, koja se javlja u rano jutro ili pri zalasku sunca, pre ili posle oluje i sl. Najbolje svetlo za snimanje pejsaa je u rano jutro, neposredno nakon to je sunce izalo, ili u kasno popodne, kada je sunce nisko. Zraci tada ne stvaraju grube senke, kao to je to sluaj sredinom dana. 44


Ako aparat podrava panoramic format mode (P), moe se iskoristiti za snimanje u irokom vidokrugu. Dobre fotograje pejsaa obino se mogu dobro prodati mogu se koristiti kao predloak za tampanje razglednica, u prospektima turistikih agencija, u knjigama i sl.

45


3.2 Fotograja u tampiKao sredstvo vizuelnih komunikacija, fotograja je realizovana na vrstom medijumu, najee papiru. Tako dolazimo do sprege fotograje i tampe da bi bila vizuelno dostupna, fotograja se mora umnoiti, u nekoj od tehnika tampe. Pojam profesionalna fotograja podrazumeva fotograju koja nije krajnji proizvod ve predloak - vezuje se za primenu fotograje upravo u tampi. Ilustracija kao izraajno sredstvo grakog dizajna U procesu grakog dizajna, kao fazi koja prethodi tampi, kreativnom timu stoje na raspolaganju razliiti oblici likovno-grakog izraavanja. Meu osnovne elemente grakog oblikovanja ubrajaju se: ilustracija, tekst, boja, tehnika tampe i materijal. Ilustracija - element poreenja ili objanjenja teksta uz koji se pojavljuje. Mogu biti u vidu crtea, mapa, tabela, dijagrama ili dekorativnih elemenata, sa ciljem predstavljanja scena, ljudi ili objekata, povezanih sa tekstom na koji se odnosi. Ilustracija moe biti realizovana kao crte ili kao fotograja. Koji e se vid ilustracije odabrati, zavisi od teme i karaktera poruke. Odabiru ilustracije mora se posvetiti naroita panja. Ona treba da, najpre, privue panju posmatraa a zatim izazove odreeno raspoloenje. Dobro odabrana, kvalitetna ilustracija esto ima dejstvo vee od dejstva dugakog teksta prednost lei u neposrednou ilustracije kao oblika komunikacije. Bez crtea su nezamislive deije knjige, tehniki prospekti (teko dosptupni delovi maina), plakati za kulturnoumetnike manifestacije i sl. Jo jedna prednost je to crte stvara blagu atmosferu, deluje intimno (u odnosu na hladnu realistinost fotograje). Kada se eli postii realistinost prizora, prikaz svih detalja - tu je fotograja neprikosnovena. Polja primene su uglavnom u prikazu tehnikih ureaja, u turistikoj propagandi, prezentovanje prehrambenih proizvoda i sl. Fotograja se ne moe upotrebiti kada se treba prikazati neki dogaaj koji je proao (ako tada nije snimljen) ili nastupajui dogaaj tada se moramo posluiti crteom.

Prikaz dela maine fotograjom est je sluaj u tehnikim prospektima

Ipak, za prezican prikaz teko dostupnih delova koristi se crte (shema)

46


Prednosti fotograje nad crteom su brojne: - tanost i preciznost - nia cena umnoavanja (kontakt-kopije) - mogunost primene raznih tehnika (snimci iz vazduha, podvodni snimci, mikroskoprski snimci, specijalne tehnike) - laka i bra obrada i dr. Fotograje u knjigama Knjige ilustrovane fotograjama pojavljuju se u razliitim oblastima ljudskog delovanja. Najee su to: - monograje - enciklopedije - atlasi (ivotinja, biljaka, geografski) - naune knjige - razliite strune knjige i sl. Fotograja moe biti realizovana kao tehnika (u enciklopedijama, u naunim knjigama i sl.), dokumentarna (u istorijskim atlasima, monograjama i sl.) ili kreativna. U knjigama, bez obzira na oblast koju obrauje, fotograja ima viestruku ulogu: prvenstveno funkcionalnu (dodatne informacije) i estetsku, ali i didaktiku, psiholoku itd. Zadatak fotograje u knjigama je poveanje motivisanosti za itanjem, kao i razvijanje misaonih procesa. Pri grakom oblikovan

fotografija u stampanim sredstvima propagande

Documents