Prema istra`ivanjima Evropske agencije za`ivotnu sredinu ve}ina stanovnika Evrop-ske unije je ~ula za re~ biodiverzitet, ali sa-mo 35 odsto njih je reklo da zna {ta biodi-

verzitet zna~i.Biolo{ka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sve-

ukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili ne-kom jasno odre|enom podru~ju.

Gledano o~ima deteta biodiverzitet je meda, i-rafa, banana, delfin, jagoda, dinosaurus, {koljka.. Gle-dano o~ima nau~nika u bioindustriji biodiverzitet jegenetska modifikacija organizama, promena vrsta,prilago|avanje ivog sveta potrebama ~oveka.

Gledano o~ima seljaka biodiverzitet su njegove{ume, njegove livade, stare rase goveda, njive ivo}njaci. Gledano o~ima politi~ara biodiverzitet jenovi zakon, nova me|unarodna obaveza, novo fi-nansijsko optere}enje, granice nacionalnog parka...

Gledano o~ima eko-aktiviste biodiverzitet jevrednost, osnova ljudskog opstanka, lepota, ne{toza {ta se vredi boriti...

BBIIOODDIIVVEERRZZIITTEETT UU SSRRBBIIJJIIKako se navodi u Zavodu za za{titu prirode Sr-

bije teritoriju Republike Srbije sa povr{inom od88.361 kvadratna kilometra karakteri{e velika ra-znovrsnost i brojnost gena, vrsta i ekosistema, ia-ko jo{ uvek nisu istra`ena sva podru~ja i nisu do-kumentovani podaci o svim vrstama.

Poznati su podaci za 139 vrsta valjkastih crva, 98vrsta riba i kolousta, 19 vrsta vodozemaca, 26 vrstagmizavaca, 349 vrsta ptica i za 95 vrsta sisara. Sma-tra se da u Srbiji ima izme|u 700 i 800 biljnih zajed-nica. Srbija je bogata i endemi~nim vrstama, odno-sno vrstama ~ije je rasprostranjenje ograni~eno naodre|eno jasno definisano geografsko podru~je.

Biodiverzitet je bogatstvo, {arenilo, jednakost irazli~itost. Biodiverzitet je zbog svoj zna~aja podvelikim pritiskom. Svakodnevno u svetu i{~ezava-ju stani{ta, nestaju vrste, naru{ava se prirodna rav-note`a zbog ljudskih aktivnosti. Zato se sve vi{e ivi{e razvijaju inicijative dr`ava i civilnog dru{tva zai o za{titi biodiverziteta. Republika Srbija je, izme-|u ostalog, ratifikovala Konvenciju o biolo{koj ra-znovrsnosti, i time se obavezala da {titi biolo{kuraznovrsnost.

OOBBEEDDSSKKAA BBAARRAAKoliko je ivi svet Srbije raznolik i koliko ima va-

`nu ulogu na{im `ivotima, mo`e se prikazati krozprimer specijalnog rezervata prirode Obedska bara.

Podru~je Obedska bara je splet {uma, mo~varai bara, reke Save, agroekosistema, vla`nih livada.Prve administrativne mere za za{titu Obedske ba-re datiraju od 1874. godine, kada je bila za{ti}ena

kao lovi{te austrijske carske porodice u Habsbur-{koj monarhiji, odnosno dinastije Kara|or|evi} uokviru Kraljevine Jugoslavije (od 1919. godine).Ovo ~ini Obedsku baru jednim od najstarijih za{ti-}enih podru~ja na svetu. Obedska bara za{ti}ena jenacionalnim zakonima, a ima i me|unarodni statusu okviru Ramsarske konvencije, Emerald mre`e,Podru~ja od me|unarodnog zna~aja za ptice itd.

ZZAA[[TTOO NNAAMM JJEE BBIITTNNAA OOBBEEDDSSKKAA BBAARRAA??Mo~vare, i vla`na stani{ta generalno, imaju

mnogobrojne funkcije: - kontrola poplava: reka Sava se pri visokom vo-

dostaju izliva u {ume, livade i vodene povr{ineObedske bare. Na ovaj na~in smanjuje se nivo vo-de u reci {to znatno uti~e na spre~avanje poplavau urbanim sredinama.

- obnavljanje teku}ih voda, pro~i{}avanje voda:izlivanjem u podru~je bare reka Sava daje svoju vo-du na pre~i{}avanje biljkama Obedske bare. Barese nazivaju i „bubrezi planete“ zbog svoje uloge upre~i{}avanju.

- stabilizacija obala i za{tita od oluja: prirodne{ume hrasta i ve{ta~ke {ume topole imaju ulogu daspre~avaju eroziju, ubla`avaju nalete vetra i na tajna~in {tite okolna naselja.

- centar biodiverziteta: Obedska bara je domza 50 vrsta sisara, 219 vrsta ptica, 11 vrsta gmiza-vaca, 16 vrsta riba, vi{e od 1.200 vrsta insekata,oko 180 vrsta gljiva, vi{e od 500 vrsta biljaka. U ta-kozvanoj Potkovici Obedske bare, nalazi se {umaDebela gora, u kojoj su hrastovi stari vi{e od 300godina.

- proizvodnje hrane: u ograni~enim koli~inama,po{tuju}i propise, na Obedskoj bari se sakupljajupe~urke, lekovito bilje, lovi se divlja~ i peca.

- rekreacija i turizam: Obedsku baru pose}ujubrojni ljubitelji prirode, u`ivaju}i u obilasku bare iposmatranju ptica i lokvanja.

- kulturne vrednosti: Obedska bara je bila veo-ma zna~ajno mesto u srpskoj istoriji. U jugoisto~-nom delu podru~ja je selo Kupinovo sa za{ti}enomspomeni~kom celinom - etno park. U neposred-noj blizini, u koritu Obedske bare nalaze se ostacisrednjovekovne tvr|ave Kupinik. Ne{to dalje je lo-kalitet manastira Obed i crkva Majke Angeline.

Sve pobrojane koristi od Obedske bare su tako-zvane usluge ekosistema. Njih je, zapravo, mnogovi{e od ovoga {to smo naveli. Dobro funkcionisa-nje ekosistema je klju~no za ivotnu sredinu, ali imai ogroman finansijski zna~aj za ~oveka. Na primer,Svetska zdravstvena organizacija veruje da 23 do25 odsto globalnih tro{kova za le~enje mogu bitismanjeni dobrim upravljanjem komponenata ivot-ne sredine, {to uklju~uje i ekosisteme, vrste i gene.

ZZAA[[TTOO NNAAMM JJEE BBIITTAANN IIBBIISS??Ptica Ibis je 2016. ponovo, nakon vi{e od 50 go-

dina, vi|ena na Obedskoj bari. Prema podacimaornitologa ibis se na Obedskoj bari i gnezdio. Ve-rovatno se ve}ina ljudi pita {ta je to tako zna~ajnou ovoj vesti?!

Povratak Ibisa zna~i da on ima uslove za ivot naObedskoj bari: da ima mesto da svije gnezdo i da imahrane. S obzirom na to da su ptice na vrhu lanca is-hrane to zna~i da je stanje na Obedskoj bari povolj-no i za ostale vrste (ribe, abe, biljke). To istovreme-no zna~i da je voda u dobrom stanju i da je ima. Naovaj na~in Ibis nam pokazuje da su uslovi povoljni, ato svakako ima pozitivan uticaj i na zdravlje ~oveka.

Milka Gvozdenovi}, Mladi istra`iva~i Srbije

Bogatstvo, jednakost i razli~itost na planeti Zemlji

Smatra se da u Srbiji ima izme|u 700 i 800 biljnih zajednica. Poznati su podaci za 139 vrsta valjkastih crva, 98 vrsta riba i kolousta, 19 vrsta vodozemaca, 26 vrstagmizavaca, 349 vrsta pticai za 95 vrsta sisara

Foto:

Arhiv

a JP V

ojvod

inasu

me

sreda, 27. jun 2018.

sreda, 27. jun 2018.II IIIsreda, 27. jun 2018.

@ivotna sredina nema politi~ke boje, a ni graniceAutorka: Marija Muti}, Centar modernih ve{tina

Ne postoji reka koja prelaskom op{tinske ili dr`avne granice menja svoj sastav i transformi{e se izzaga|ene u ~istu. Isti vazduh di{emo bez obzira za koga smo glasali, ili nismo glasali. Nema uspe-{nog turizma ako je priroda degradirana (ili uni{tena). Nema poljoprivrede na uni{tenoj zemlji.Bez {uma, poplave koje uni{tavaju useve i infrastrukturu su gotovo izvesne. Poznata je izreka:

„ako stvarno misli{ da je `ivotna sredina manje va`na od ekonomije, probaj da zadr`i{ dah dok broji{ zara-|eni novac“.

Mogli bismo nabrajati unedogled {ta nam sve priroda pru`a, a da to uzimamo kao sasvim normalnu po-javu koja }e nam biti na raspologanju veoma dugo do ve~no. A nije tako. @ivotna sredina mo`e samo done-kle da regeneri{e resurse. Ve} sada je mnogo manje rezervi i obnovljenih resursa nego {to i najpozitivnijeprognoze nazna~uju. @ivotna sredina nije tema nau~nih razgovora i ne{to apstraktno na {ta svaki pojedi-nac i dru{tvo svakodnevno ne uti~e, ve} ono {to `ivimo i od ~ega `ivimo. @ivotna sredina je i privreda, i turi-zam, i energetika, i saobra}aj i poljoprivreda.. Stoga, ona ne mo`e biti i nije pitanje samo jednog ministar-stva ili jedne vlasti, ona je pitanje saradnje i pitanje svih gra|ana. Saradnje kojom mo`emo svi po malo do-prineti da `ivimo u zdravijem i prosperitet-nijem dru{tvu. Politike koje se donose suefektne samo ukoliko su iskoordinisane iuskla|ene, pisane uz uva`avanje ~injeniceda oblast `ivotne sredine zavisi od razli~itihsektora i mnogobrojnih potencijalnih sa-radnika i partnera. Politike moraju biti na-pisane sa dugoro~nom perspektivom, od-nosno, imaju}i na umu odgovorno kori{}e-nje prirodnih resursa kao preduslova odr`ivog razvoja, jer ~ove~anstvu }e jo{ dugo trebati i voda i {ume ip~ele. Horizontalno i vertikalno povezivanje i saradnja su osnove politika koje ciljaju ka prosperitetu gra|a-na i privrede, a to se posebno odnosi na oblast `ivotne sredine koja je preduslov za na{ celokupan `ivot.

Dobar primer saradnje u oblasti za{tite `ivotne sredine je mehanizam „Zelena stolica“, koji funkcioni{e uokviru Odbora za za{titu `ivotne sredine Narodne skup{tine Republike Srbije i koji omogu}ava predstavni-cima razli~itih udru`enja gra|ana iz cele Srbije da poslanicima predstave probleme I stavove u ovoj oblasti.Na svakoj sednici, zainteresovani predstavnici civilnog sektora iznose mi{ljenje i daju konstruktivne predlo-ge o zakonima i temama kojima se bavi Odbor, ~ime se posti`e da poslanici dobiju vi{eslojne informacijeuklju~uju}i lokalni pogled na temu kojom se bave.

Tako|e, u Narodnoj skup{tini Republike Srbije ve} devet godina funkcioni{e neformalna „Zelena posla-ni~ka grupa“ koja je sastavljena od poslanika i poslanica razli~itih stranaka koji su li~no zainteresovani za `i-votnu sredinu i koji se trude da „zelene“ politike na|u svoj put do njihovih kolega. Ove godine su poslaniciNarodne skup{tine Republike Srbije pomogli svojim kolegama u Makedoniji i Crnoj Gori da osnuju grupepo sli~nom modelu i najavili unapre|enje regionalne saradnje u oblasti za{tite `ivotne sredine.

Iz Odbora za za{titu `ivotne sredine NSRS i Ministarstva za za{titu `ivotne sredine sti`u najave o uspo-stavljanju grupe koja }e doprineti intenzivnijoj saradnji izme|u povezanih resora u cilju zajedni~kog ra-da na „ozelenjavanju“ politika, uva`avaju}i potrebu za odr`ivim razvojem, zdravljem i bezbedno{}u kaoprioritetima.

Pomaci u u oblasti za{tite `ivotne sredine postoje. Jasno je da ovo pitanje postaje sve va`nije na politi~-koj agendi, ali je ~injenica i da je veoma dug put pred nama. Put sa mnogo mogu}ih uspeha, ali i izazova istranputica. I da, dok idemo tim putem, moramo uvek imati u svesti da `ivotna sredina nema politi~ke boje,a ni granice.

Bosutske {ume - podru~je u kojem `ive brojne retke i ugro`ene biljne i `ivotinjske vrste

Najve}i kompleks {uma hrasta lu`njaka u SrbijiB

osutske {ume se nalaze u aluvijalnoj ravni re-ka Save, Bosut i Studve, izme|u atara selaMorovi}, Jamena, Vi{nji}evo, Batrovci iSremska Ra~a. One predstavljaju najve}i

kompleks {uma hrasta lu`njaka u Srbiji. ^itavo pod-ru~je je ispresecano vodenim stani{tima u kojima `i-ve brojne retke i ugro`ene biljne i `ivotinjske vrste.Od 1938. godine, 90 odsto ovih {uma je nasipomodvojeno od reke Save, dok postoje}a kanalska mre-`a za odvodnjavanje dodatno smanjuje podzemnevode u {umi. Ovo nekada{nje{umsko plavno podru~je ostaloje bez velike koli~ine vode {to lo-{e uti~e na kvalitet, zdravlje i {i-renje hrasta lu`njaka.

Studija „Predstavljanje ekosi-stemskih usluga sa valorizacijomna podru~ju Bosutskih {uma“obra|ivala je ~etiri osnovne „do-brobiti od prirode“, odnosnoekosistemske usluge: za{tita odpoplava, trajnost prihoda od {u-marstva, o~uvanje stani{ta i vrstai tradicionalni uzgoj svinja. Studi-ja koju je sproveo Pokrajinski za-vod za za{titu prirode je imala za

cilj da istra`i na koji na~in }e se promeniti ove ~etiri„dobrobiti od prirode“ ako se Bosutske {ume pro-glase parkom prirode, planski upu{ta voda iz reke Sa-ve prilikom rizi~nih vodostaja i pove}a intenzitet tra-dicionalnog svinjarstva. Studija je ura|ena u saradnjisa regionalnim fondom za jugoisto~nu Evropu - pro-jekat biodiverzitet, koji implementira Nema~ka or-ganizacija za me|unarodnu saradnju.

Kontrolisano upu{tanje savske vode u ovo pod-ru~je dovelo bi do manje su{e stabala hrasta Lu`nja-

ka. Bosutske {ume spadaju u hidrofilne {ume ~ija vi-talnost zavisi upravo od koli~ine podzemnih i poplav-nih voda. Upu{tanjem vode, kvalitet {ume bi se podi-gao za 30 do 50 odsto. Kori{}enjem Bosutskih {umaza prihvat vi{ka vode tokom poplavnih talasa izbegaobi se pritisak i {tete na poljima i nasipima nizvodno.Procenjeno je da Bosutske {ume mogu prihvatiti iz-me|u 100 i 200 miliona kubnih metara vode ~ime bise u{tedelo vodoprivrednim preduze}ima oko 400miliona dinara po poplavnoj sezoni.

Na osnovu prou~avanja utica-ja doma}ih svinja na biljni i `ivo-tinjski svet Bosutskih {uma pro-cenjuje se da bi optimalno pove-}anje broja bilo sa sada{njih1.000 na 5.000 do 7.000 doma-}ih svinja, odnosno jedna svinjapo hektaru. Tradicionalno gajenjesvinja ima mnogo razli~itih kori-sti. Ve} pomenuto plavljenje Bo-sutskih {uma doprinelo bi boljemkvalitetu jestivog ira (bez tanina)i ve}e koli~ine beski~menjaka i ri-be u zaostalim barama. Na tajna~in bi se tro{kovi za dohranji-vanje svinja smanjili za skoro 50

odsto. Svinje gajene na tradicionalan na~in imaju zdra-vije i ukusnije meso. Ekonomska ra~unica ka`e da uzpove}anje broja svinja koje se na ovakav na~in gajedobrobit ove ekosistemske usluge se mo`e pove}a-ti i do 10 puta. Osim toga svinje riju}i spre~avaju dabare u {umi zarastu u korov i postanu {ikare, a i spre-~avaju {irenje drugih invenzivnih biljnih vrsta. Riju}izemlju svinje odr`avaju kapacitet bara za prihvat po-plavne vode i ~uvaju barska stani{ta za ugro`ene i ret-ke biljne i ivotinjske vrste.

[to se ekosistema Bosutskih {uma ti~e, ova studi-

ja je pokazala da }e do}i do pobolj{anja razli~itog obi-ma: vegetacija niskih, muljevitih obala }e se pove}atiod 4 do 13 puta, vegetacija sporo-teku}ih voda u ni-zijama od 2 do 6 puta, vegetacija hladnih teku}ih vo-da }e ponovo biti uspostavljena, a biljne vrste poba-rica, ljubor, raznorotka, rebratica, testerica, dremo-vac, divlji ren }e u ogromnom broju pove}ati svojuzastupljenost. Poljski jasen i hrast lu`njak }e iz nepo-voljnog ekolo{kog statusa pre}i u dobro ili odli~no.[to se `ivotinjskog sveta ti~e broj platonskih organi-zama bi se pove}ao za 100 odsto. Pobolj{alo bi sestani{te za insekte hrastovu stri`ibubu, leptira velikidukat, podunavski mrmoljak, crventrbi muka~, bar-sku kornja~u, ribe {aran i gav~ica, kao i orla belore-pana, crnu rodu i belovratu muharicu.

Osim u {umarstvu, upravljanju poplavama, sto-~arstvu i o~uvanju `ivog sveta procenjuje se da biovakav na~in upravljanja doneo i druge dobiti. Po-dizanje kvaliteta bosutskih {uma doprine}e boljempre~i{}avanju vazduha, a ve}i broj insekata opra{i-va~a pove}ati dobit u lokalnoj poljoprivredi. Ekolo-{ke, ekonomske i socijalne dobiti su usko poveza-ne, odnosno neodvojive. Jedino ovakvim sistem-skim upravljanjem one su prepoznate i razvijane uzuva`avanje zna~aja svih korisnika i njihovu uspe{nusaradnju.

Re~ni tokovi Neretve i Trebi{njice su od izu-zetnog ekonomskog zna~aja za privredu iBosne i Hercegovine (Republiku Srpsku i Fe-deraciju Bosnu i Hercegovinu) i Hrvatske i

Crne Gore, odnosno obezbe|uju desetine hiljadaradnih mesta - za stotine hiljada ljudi - koji zavise di-rektno od kori{}enja vodnih resursa i to kroz hidro-energetiku, turizam, poljoprivredu, vodosnabdeva-nje, navodi se u studiji „Izvori prihoda i poslova: Eko-nomski zna~aj re~nih tokova Neretve i Trebi{njice“.

Studija slu~aja realizovana u partnerstvu udru`enjagra|ana „Dinarica“ iz Mostara i Svetske fondacije zaprirodu (WWF Adria) fokusira se na procenu i vred-novanje ekonomskog doprinosa mo~vara i reka, od-nosno mo~varnih i vodenih ekosistema za prihode,poslove i javne prihode u sektorima obnovljive ener-gije/hidroenergije, poljoprivrede, snabdevanja vodomi turizma. Rezultati su pre svega namenjeni donosioci-ma odluka i zakonskih akata, kao i svima koji su odgo-vorni za planiranje i razvoj. Studija nudi preporuke idetaljne informacije o doprinosima koje ivotne sredi-ne kroz kori{}enje prirodnih resursa (tzv. ekosistem-ske usluge) pru`a odr`ivom ekonomskom rastu.

Me|utim, nalazi pokazuju da su donosioci odlukana svim nivoima vlasti suo~eni sa te{kim izborom ka-da moraju doneti odluke od zna~aja za privredni raz-voj, npr. potreba za kori{}enjem zemlji{ta i vodnih re-sursa od strane razli~itih sektora a istovremeno vo-de}i ra~una i o za{titi `ivotne sredine i odgovornomkori{}enju prirodnih resursa.

Studija je istakla da je zna~ajna ekonomska koristu opticaju. Bruto primarni povra}aj od kori{}enja vo-de u samo ~etiri gore navedena sektora je skoro 450miliona evra godi{nje, gde se od kubnog metra vodedobija od 0,04 do 6,8 evra.

Studija je ura|ena kao deo inicijative „Studija slu-

~aja o ekonomiji re~nih tokova Neretve i Trebi{nji-ce“, podr`ane od strane projekta Otvorenog regi-onalnog fonda za jugoisto~nu Evropu - biodiverzi-tet (ORF-BD) „Procena i vrednovanje koristi eko-sistema (ESAV) u narednom periodu u regionu ju-goisto~ne Evrope (ORF-BD-ESAV)“, koji imple-mentira Nema~ka organizacija za me|unarodnusaradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internati-onale Zusammenarbeit GmbH) i finansira nema~-ko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnjui razvoj (BMZ).

EELLEEKKTTRRII^NNAA EENNEERRGGIIJJAA,, VVIINNOO......Autori studije „Izvori prihoda i poslova: Ekonom-

ski zna~aj re~nih tokova Neretve i Trebi{njice“ anali-zirali su koliko poslova i prihoda zavisi od re~nih to-kova ove dve reke.

Prema njihovim nalazima desetine hiljada poslovai stotine hiljada doma}instava zavisi direktno od re~-nih ekosistema Neretve i Treni{njice. Hidroenerget-ska postrojenja proizvedu oko 4.400 GWh elektri~-ne energije godi{nje od voda dve reke, obezbe|uju-}i time prihode od skoro 380 miliona evra. U Repu-blici Srpskoj i do 80 odsto proizvodnje vina u oblastikojom se bavi studija, zavisi od navodnjavanja, dono-se}i skoro ~etiri miliona evra. Javna preduze}a zasnabdevanje vodom distribuiraju 18 miliona kubnihmetara vode iz Neretve i Trebi{njice samo u BiH iCrnoj Gori, ~ime se javni prihodi pove}aju za vi{e od16 miliona evra.

„Uzimaju}i u obzir zna~ajne multiplikatore kojipovezuju ove sektore sa dodatnim poslovima, prima-

njima i proizvodnjom u drugim delovima privrede,ovi iznosi se pove}avaju vi{e puta“, pi{e u studiji.

SSAARRAADDNNJJAA UU IINNTTEERREESSUU SSVVIIHHStudija je, tako|e, navela manjkavosti statistika i iz-

ve{tavanja, koje u velikoj meri ote`avaju razumeva-nje potpune ekonomske vrednosti vodnog resursaNeretve i Trebi{njice. Podaci u vezi sa kori{}enjemvode za poljoprivredu i snabdevanje op{tina nisu do-stupni i u mnogim slu~ajevima su kontradiktorni. Ovisektori su, tako|e, va`ni korisnici voda, dok studijapokazuje da su i neke druge grane poljoprivrede za-visne od ovih resursa.

„Bez jasne slike o tome koliko vode je iz Neretvei Trebi{njice potrebno za ove sektore, donosioci od-

luka u BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori nisu u mogu}nostida donesu najbolje odluke kada su u pitanju npr. da-lje investicije za vodosnabdevanje ili pobolj{anje infra-strukture vezane za kori{}enje vode odnosno da u~i-ne ova pitanja prioritetom. Stoga, dono{enje odlukabaziranih na kvalitetnim podacima i analizama dopri-nosi boljem ulaganju i br`em privrednom rastu“, na-vodi se u studiji.

Autori studije zaklju~uju, uz jasne ekonomske po-kazatelje koje nude, da je u interesu svih da se osigu-ra prekograni~na saradnja u upravljanju vodenim re-sursima, a to }e znatno uticati na ekonomski rast,odr`ivi razvoj, smanjenje rizika od katastrofa, a sva-kako i za{titi prirode.

Tekst je izvorno objavljen na portalu Balkan Green Energy News

Re~ni tokovi Neretve i Trebi{njice su od izuzetnog ekonomskog zna~aja za privredu BiH, Hrvatske i Crne Gore

Reke od zna~aja za stotine hiljada ljudi „Ako stvarno misli{ da je `ivotnasredina manje va`na od ekonomije, probaj da zadr`i{ dahdok broji{ zara|eni novac“

Procenjeno je da Bosutske {ume mogu pri-hvatiti izme|u 100 i 200 mili-ona kubnih metara vode ~i-me bi se u{tedelo vodopri-vrednim preduze}ima oko 400 miliona dinara po poplavnoj sezoni

Aktivnosti u okviru inicijative Sekretarijata neformalne Zelene poslanicke grupe, koji ~ine Beogradski fond za politi~ku izuzetnost i Centar modrnih ve{tina je podr`ao GIZ-ORF projekat biodiverzitet (ORF BD). Za sadr`aj i iznete stavove u tekstovima odgovorni su potpisani autora, i nu`no ne predstavljaju zvani~an stav Nema~ke razvojne saradnje.

PRIMER IZ REGIONA

Foto:

Edwa

rd Pa

rker

Foto:

Arhiv

a Mlad

i istra

`iva~

i Srb

ije

Foto:

Mich

el Gu

nthe

sreda, 27. jun 2018.IV

Kikinda - svetska prestonica sovaN

egde u novembru 2007. prvi put sam sasada{njim kolegama, a onda{njim stu-dentskim drugarima pro{ao kikindskimtrgom. Tragom saznanja da se na drve}u

okuplja veliki broj sova utina, zagledali smo po go-lim kro{njama lipa, kestenova i koprivi}a, a potomna borovima i smr~ama otkrili smo stotine pari ra-doznalih `uto-narand`astih o~iju.

Sove su nas odmah prihvatile, ali su me{tani za-~u|uju}e gledali grupu mladih ljudi sa dvogledimaoko vrata. Toliko smo im bili neobi~ni da nas je na-kon svega nekoliko minuta zaustavila patrola po-licije i zatra`ila dokumenta na uvid. Razlog je biovi{e nego o~igledan; {etali smo sa dvogledima, alinismo nosili pu{ke. Pa dvogled, valjda, jedino ko-riste lovci?

Ovakav hladan do~ek nije bio slu~ajan. U Srbijisu se po~etkom novog milenijuma u javnosti tekstidljivo pojavljivali ljubitelji i fotografi ptica i priro-de, a dobro je poznato kako lokalne zajednice re-aguju na novotarije. Gledati i snimati ptice: pa gdeima zaludnijeg posla? Ako pritom posedujete iopremu kojom ne{to gledate i snimate, onda si-gurno radite za strane vlade, a protiv interesa ov-da{njih.

Moje kolege i ja smo vo|eni nau~nom znati`e-ljom nastavili da pratimo zimuju}e utine {irom Voj-vodine, a potom i u ostatku Srbije. Kikinda se broj-no{}u sova uvek izdvajala, a u decembru 2009. iz-brojali smo ~ak 734 jedinke utina {to je do danas

ostao nepora`en svetski rekord. Ova neverovat-na ~injenica odmah je privukla pa`nju javnosti. Me-diji iz Srbije, ali i sveta pisali su o fenomenu borav-ka sova u Kikindi i drugim gradovima i selima Voj-vodine. Od tada do danas te{ko je navesti neki ve-

liki svetski medij koji o tome nije izvestio. Kikindaje privukla i pa`nju nau~ne i stru~ne javnosti, pasmo u novembru 2011. tamo organizovali i prvusvetsku nau~nu konferenciju posve}enu istra`iva-nju, pra}enju i za{titi utina na kojoj je vi{e od 50 na-u~nika iz 22 dr`ave Evrope, Azije i Severne Ame-rike podelilo svoja iskustva.

Na{ rad doneo je odli~nu promociju Kikinde iotvorio nam vrata gradskih institucija. Imali smosre}e da u Kikindi upoznamo sjajne ljude koji su

nam postali iskreni prijatelji i saradnici. Lokalna sa-mouprava odmah se latila posla. Zajedno smo na-pravili i postavili prve informativne table, a odmahpotom i zapo~eli planiranje za{tite i upravljanja sta-ni{ta sova utina. Usledila je i formalna odluka kojojje deo trga koji utine naseljavaju postao prvo za{ti-}eno stani{te te vrste u Srbiji i svetu! Da, dobro stepro~itali. U sred sredine jednog grada nalazi se za-{ti}eno podru~je. Mudri Kikin|ani uvideli su koli-ko im sove zna~e, pa su pristali da im omogu}ebezbedan i ugodan boravak. Drve}e na kojima so-ve odmaraju nema prazni~ne dekoracije, ne ore-zuje se, lokacija koncerata i drugih doga|aja pome-rena je na deo trga gde nema sova, a propisane i

su i visoke kazne za uznemiravanje ptica. Usnuligradi} na severu Banata prakti~no je preko no}ipostao lider u ekoturizmu i mudrom upravljanjuprirodom. Utine su dobile i posebno napravljene ibezbedne kutije za gne`|enje koje su raspore|e-ne po gradu.

No, nemogu}e je razvijati ekoturizam i prakti-kovati za{titu prirode bez prave podr{ke lokalnogstanovni{tva. Marljivi Kikin|ani na vreme su toshvatili i od 2012. pokrenuli manifestaciju „Sovem-bar - mesec sova“. Od tada svako dete iz gradskihi seoskih sredina pro{lo je kroz neki vid obrazova-nja u vezi sa poznavanjem i za{titom sova. U~eni-ci osnovnih i srednjih {kola u~estvuju u ma{tovitim,kreativnim radionicama, predstavama, izlo`bama,proizvode predmete sa likom sova, kola~e, torte.

Porast broja gostiju i potra`nja suvenira dovelisu do aktiviranja `ena preduzetnica koje okuplje-ne oko Udru`enja `ena „Artesa“ zajedno vodeistoimenu suvenirnicu na gradskom trgu. Pogoditekoji suveniri i drugi proizvodi se najbolje prodaju?Naravno, oni koji imaju lik sove. Danas oko 20 po-rodica iz Kikinde i okoline dobija potporu za svojeku}ne bud`ete upravo kroz razvoj ekoturizma.

Od 2009. u Kikindu redovno dolaze strani go-sti, posmatra~i i fotografi ptica. Ponosan sam na to{to sam im vodi~ i doma}in u gradu koji je moj dru-gi dom. Gosti koji do|u u Kikindu odlaze odu{e-vljeni brojem sova, lepotom gradskog centra, od-li~nom hranom, ljubaznim ljudima i divnim suveni-rima. Najbolji period za posetu Kikindi i sovama jeod po~etka novembra do sredine januara, a osimcentra grada i sova u planu obilaska je Narodnimuzej, atelje „Terra“, park Blanda{ i Staro jezero.U poslednjih 10 godina u Kikindu su dolazili brojniljubitelji sova iz gotovo svih dr`ava Evrope, ali i izSAD, Kanade, Australije, Hong Konga, Kine.

Kruna promocije Kikinde i njenih sova svakakosu dva gostovanja filmskih ekipa televizije BBC,ta~nije njihovog prirodnja~kog odeljka. U januaru2015. i 2018. snimali su sove, grad i ljude za noviprirodnja~ki serijal koji govori o urbanoj divljini.Opravdana je procena da }e lepote Kikinde i feno-men sova na ovaj na~in videti oko 500 miliona gle-dalaca {irom sveta, {to }e doprineti da mnogi po-`ele da nas posete. Sasvim je realno o~ekivati zna-~ajnije prihode za lokalne hotele, hostele, restora-ne i radnje u Kikindi u narednim godinama.

Milan Ru`i}, Dru{tvo za za{titu i prou~avanje ptica Srbije - Bird Life SerbiaKoliko su sove korisne?

Jedan par sova utina sa mladuncima na seoskom imanju, love}i glodare, doma}inu godi{njeu{tedi sto~ne hrane dovoljno da ishrani najmanje tri visokomle~ne krave. Prevedeno u mleko,par sova sa mladuncima godi{nje donese dobit od skoro 27.000 litara mleka ili 8.600 evra godi-{nje ili 23,7 evra dnevno. Dakle, par sova sa mladuncima donosi porodici koja se bavi poljopri-

vredom dodatnu mese~nu platu od oko 700 evra! Treba napomenuti da na pojedinim sala{ima i ma-njim farmama koje imaju drvorede, zabrane i parkove mo`e `iveti i znatno ve}i broj parova utina.

Materijalna korist od prisustva sova utina daleko je ve}a jer nije ura~unato:- koliko novca treba potro{iti na otrove za glodare (rodenticide);- vreme koje treba potro{iti na primenu tih otrova;- rizik od trovanja doma}ih `ivotinja (~esto strada `ivina, ma~ke i psi);- veliki rizik od trovanja divljih `ivotinja (~esto stradaju upravo sove i ostale divlje `ivotinje koje se hra-

ne glodarima - eje, mi{ari, lasice, lisice, ali i lovna divlja~ kao {to su fazani, jarebice, ze~evi, srne);- rizik po zdravlje stanovni{tva i kvalitet `ivotne sredine (otrovi ulaze u ekosistem i lanac ishrane i mo-

gu zatrovati na{e izvore vode, skladi{ta hrane i time ugroziti i bezbednost i zdravlje ljudi)U Vojvodini zimuje oko 30.000 sova utina koje od novembra do marta pojedu oko 18 miliona mi-

{olikih glodara ili oko 450.000 kilograma biomase (450 tona) glodara. Prevedeno u brojke, direktnakorist od sova koje na obradivim povr{inama i u naseljima love glodara je 72 miliona kilograma sto~-ne hrane {to je dovoljno da se ishrane novih 6.750 visokomle~nih krava, ~ime bi se dobilo oko 60,7 mi-liona litara mleka i zaradilo 19,4 miliona evra od mleka!

Trenutno u Srbiji ima oko 440.000 muznih krava {to je polovina od broja iz 1989. godine. Prose~-na godi{nja potro{nja mleka u Srbiji je 87 litara, tako da par sova na imanju u{tedi mleka za 310 lju-di za godinu dana. Primera radi, potro{nja mleka u Srbiji je ~ak ~etiri puta ni`a nego prose~na uEvropskoj Uniji.

U decembru 2009. izbrojalismo ~ak 734 jedinke utina{to je do danas ostao nepora`en svetski rekord

Ekipe BBC su u dva navrata poslednjih godinadolazile da snimaju emisijeo kikindskim sovama