Finansijski sistemCompany Logo

Company Logo

Bitna ekonomska uloga finansijskih trita je preusmeravanje slobodnih sredstava od ljudi koji imaju viak novanih sredstava do ljudi kojima nedostaju novana sredstva.

Oni koji tede i kreditiraju (tedie kreditori) prikazani su na levoj strani, a oni koji moraju da pozajmljuju novac (dunici-debitori) su na desnoj strani.

Glavne tedie - kreditori su domainstva, ali i preduzea i vlada, zatim strani investitori i strane vlade koje nekada imaju toliko slobodnih sredstava da ulau u drugoj zemlji.

Najznaajniji dunici - debitori, tj. potroai finansijskih sredstava su preduzea i drava, zatim domainstva (pozajmljuju sredstva zbog kupovine automobila, stanova, nametaja i sl.).

Finansijski sistem

U direktnim finansijama dunici pozajmljuju novana sredstva direktno od kreditora tako to im na finansijskim tritima prodaju HoV.

U indirektnim finansijama sredstva se kreu od kreditora ka dunicima preko finansijskog posrednika koji posuuje sredstva od tedie-kreditora i koristi ih za odobravanje kredita duniku-debitoru.

Proces indirektnog finansiranja u kom se pojavljuju finansijski posrednici se naziva finansijsko posredovanje. To je glavni put kojim se sredstva kreu od kreditora ka dunicima.

Finansijski sistem je nerazvijen kada u njemu od fin. institucija egzistiraju samo banke, a od fin. instrumenata samo depoziti i krediti.

Finansijski sistem je razvijen kada u njemu deluje mnotvo fin. institucija, a u upotrebi je i mnogo fin. instrumenata.

FINANSIJSKO TRITEElementi finansijskog sistema su finansijska trita, finansijske institucije i finansijski instrumenti.

U irem smislu finansijsko trite postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.

U uem smislu ono se definie kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijske aktive i finansijskih instrumenata. Finansijsko trite se javlja kao mehanizam koji treba da dovede do optimalne alokacije finansijskih sredstava i uravnoteenja ponude i tranje novca i kapitala.Company Logo

Company Logo

VRSTE FINANSIJSKIH TRITAPodela prema roku dospea

Trite novca ili kratkorono trite gde se trguje iralnim novcem i hov sa rokom dospea kraim od godinu dana, osnovni uesnici su banke.

Trite kapitala ili dugorono trite na kome se trguje dugoronim hov, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima, na ovom tritu posebnu ulogu imaju tzv. institucionalni investitori.

Podela prema podruju koje pokrivaju

Lokalna trita se odnose na ue podruje jedne zemlje. Nacionalna (domaa) trita se odnose na celu zemlju.

Meunarodna (eksterna) trita se odnose na vie zemalja.

Company Logo

Company Logo

Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi

Trite instrumenata duga (obveznice, zapisi, certifikati kojima se vri kreditiranje poslovanja emitenata)

Trite vlasnikih instrumenata (akcije i deonice)

Trite izvedenih hov (derivatna trita).

Podela prema vremenu plaanja i isporuke

Promptna trita (poslovi i transakcije se odmah realizuju, isporuka finansijske aktive i plaanje vre se odmah po zakljuenju posla)

Terminska trita (terminski ili roni poslovi koji se realizuju u budunosti).

Company Logo

Company Logo

Podela prema prirodi transakcije

Primarna trita su ona na kojima se vri prva emisija pojedinih hov, odnosno, na njima se uvode nove hov.

Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve emitovanim hov, na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i svaka naredna transakcija sa hov.

Podela prema prometu

Berzanski promet proistie iz poslova i transakcija koji se obavljaju na berzi.

Vanberzanski promet znai da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze (pri berzi, posredstvom banaka, pomou informacionih sistema).

Company Logo

Company Logo

Podela prema organizacionoj strukturi

Posrednika finansijska trita su ona trita na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlaenih posrednika, najee brokera i dilera.

Aukciona finansijska trita su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveu cenu.

Finansijsko trite preko altera, vid vanberzanskog prometa gde se transakcije obavljaju uparivanjem ponude i tranje preko informacione i kompjuterske tehnologije.

Podela prema finansijskim tokovima

Direktna finansijska trita - obavlja se primarna i sekundarna kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su izdale preduzea ili drava.

Intermedijarna finansijska trita kupuju se i prodaju finansijski instrumenti koje su izdale banke, investicioni i penzioni fondovi, osiguravajua drutva.

Prema organizovanosti mesta na kojima se trguje

Organizovana trita gde se finansijske operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) po strogo regulisanoj proceduri, uz fiziko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

Slobodna trita postoje gde se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

Podela prema tipu finansijske aktive

trite novca trite kapitala devizno trite trite finansijskih derivata(hipotekarno trite) Company Logo

Company Logo

FINANSIJSKI UESNICIU irem smislu pod uesnicima finansijskog trita se podrazumevaju svi privredni i drutveni subjekti u jednoj zemlji.

U uem smislu pod uesnicima finansijskog trita podrazumevaju se finansijske institucije i finansijski posrednici.

Osnovni zadatak finansijskih institucija i posrednika je alokacija finansijskih sredstava, odnosno povezivanje tednje i investicija na najproduktivniji nain.

Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava izmeu finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih subjekata.

Finansijske institucije se mogu klasifikovati na razliite naine.

DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJEDepozitne institucije su finansijski posrednici koji prihvataju depozite pojedinaca i institucija i bave se odobravanjem zajmova.

U ove institucije spadaju centralna banka i poslovne banke i tedne institucije.

Najvaniji uesnik na finansijskom tritu je Centralna banka, vri funkciju "banke banaka" vodei evidenciju o stanju na raunima svih poslovnih banaka.

Centralna banka:

vri emisiju novca i kreditaostvaruje osnovne ciljeve monetarne politikeodreuje pravila ponaanja koja su obavezna za sve druge uesnike na finansijskim tritima.Company Logo

Company Logo

Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za sprovoenje monetarne, kreditne i devizne politike to ima znaajne implikacije na optu privrednu ravnoteu.

Na mikro nivou ona vri kontrolu i daje podrku funkcionisanju veeg broja finansijskih institucija koje ine finansijski sistem.

U sprovoenju mera monetarno-kreditne politike centralna banka ima vie instrumenata:

operacije na otvorenom tritupolitika obaveznih rezervieskontna politika, itd.

Company Logo

Company Logo

Operacije na otvorenom tritu - centralna banka se pojavljuje na finansijskim tritima kao kupac ili prodavac dravnih HoV.

Ako je cilj poveanje koliine novca, tj. ako je re o ekspanzivnoj politici, centralna banka e vriti kupovinu dravnih HoV, ime e doi do poveanja likvidnosti banaka i njihovog kreditnog potencijala.

Ako je cilj smanjenje koliine novca, tj. ako je re o restriktivnoj politici, centralna banka e vriti prodaju HoV, ime e doi do smanjenja likvidnosti banaka i njihovog kreditnog potencijala. Company Logo

Company Logo

Politika obaveznih rezervi predstavlja utvrivanje stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke.

Poveanje stope obaveznih rezervi obino je signal restriktivne kreditno-monetarne politike, poto se time povlai deo novca i smanjuje nivo kreditnog potencijala banaka raspoloivog za plasiranje.

Smanjenje stope obaveznih rezervi obino je signal ekspanzivne kreditno-monetarne politike, to dovodi do poveanja kreditnog potencijala banaka.

Aktuelne stope obavezne rezerve:

Company Logo

Do dve godinePreko dve godineU dinarima5%0%U devizama29%22%U devizama na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom50%50%

Company Logo

Eskontna politika se sastoji u odreivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita na toj osnovi.

U sluaju da centralna banka eli da povea koliinu novca u opticaju, dakle u sluaju ekspanzivne monetarne politike, ona e obarati - smanjivati nivo eksontnih stopa, to e imati za posledicu poveano uzimanje kredita.

Ukoliko je cilj smanjivanje novca u opticaju, to se oznaava pojmom restriktivna monetarna politika, tada e poveavati nivo eskontne stope i povlaiti kredite.

Company Logo

Company Logo

Centralna banka donosi odluke o:

ceni novca (poveanjem eskontne stope poveava se cena novca, smanjenjem eskontne stope smanjuje se cena novca)

obimu ponude novca (kroz poveanje ili smanjenje novanih kontigenata)

obimu tranje (kroz poveanje ili smanjenje obavezne rezerve)

obimu javnog duga (kroz kupovinu ili prodaju dravnih hov).

Eskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka odobrava eskontne kredite, odnosno vri emisiju primarnog novca.

Lombardna stopa je stopa po kojoj centralna banka odobrava poslovnim bankama kredite za likvidnost na bazi zaloge hov.

Diskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka prodaje svoje hov, a rediskontna stopa po kojoj kupuje svoje ranije prodate hov (uvek je vea od diskontne, ni jedna nije javna).Company Logo

Company Logo

2013Referentna kamatna stopa (na godinjem nivou, u %)17. januar11,505. februar-11. april11,7514. maj11,256. jun-10. septembar11,0018. oktobar10,507. novembar10,002014Referentna kamatna stopa (na godinjem nivou, u %)1. januar-7. maj9,508. maj-11. jun9,0012. jun-16. oktobar8,5013. novembar?

Narodna banka SrbijeNarodna banka Srbije je javna institucija odgovorna za uvanje vrednosti, odnosno kupovne snage novca.

Kljuna uloga Narodne banke Srbije je obezbeenje monetarne i finansijske stabilnosti.

Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu.

Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro funkcioniu i odgovorno uvaju novac svojih klijenata.

Company Logo

Company Logo

Organi NBS su:

izvrni odborguvernersavet guvernera.

Guvernera NBS bira Narodna skuptina Republike Srbije, na peroid od est godina, s pravom ponovnog izbora.

Izdavanje novanica i kovanog novca jedna je od osnovnih funkcija NBS. NBS ima iskljuivo pravo izdavanja novanica i kovanog novca u Republici Srbiji.

tampanje novanica i kovanog novca vri se u specijalizovanoj organizaciji NBS - Zavodu za izradu novanica i kovanog novca - Topider.Company Logo

Company Logo

Poslovne banke prikupljaju slobodna novana sredstva kroz razliite oblike depozita i odobravaju kredite komitentima kojima su ta sredstva potrebna.

Na finansijskom tritu mogu se javiti i na strani ponude i na strani tranje.

Na prikupljene depozite poslovne banke plaaju pasivnu kamatnu stopu, a na odobrene kredite one naplauju aktivnu kamatnu stopu (njihova razlika se naziva kamatna mara).

Najpoznatija podela poslovnih banake je na:

komercijalne (depozitne) bankeinvesticione bankehipotekarne bankeuniverzalne banke.

Company Logo

Company Logo

Komercijalne banke primanjem depozita dolaze do sredstava koja koriste za izdavanje kredita i kupovinu hov. Pasiva veinom kratkoronog karaktera. Imaju ogroman broj filijala, pa tako dolaze do najsitnijih investitora. Pod posebnom su kontrolom centralne banke.

Investicione banke karakterie znaajno uee sopstvenog kapitala u pasivi i veliki broj strunjaka za fin.transakcije, pa imaju vodeu ulogu na tritu efekata. Imaju mali broj filijala i vre poslove emitovanja, garantovanja, investiranja i trgovanja HoV.

Hipotekarne banke karakterie pokrivenost ukupnih plasmana hipotekom na nekretnine, a refinansiraju ih emisijom zalonica. Odobravaju stambene i kredite za infrastrukturu.

Univerzalne banke su organizovane da koriste sve prednosti depozitnih i investicionih banaka (jaanje sopstvenog kapitala izdavanjem efekata, i irenje mree svojih filijala.

Specijalizovane bankeSpecijalizovane banke su specijalizovane za samo pojedine vrste poslova.

Hipotekarne banke koje odobravaju kredite na osnovu hipoteka nad nekretninama.

Lombardne banke koje odobravaju kredite na osnovu zaloge pokretne imovine.

Razvojne banke koje finansiraju razvojne projekte.

Company Logo

Company Logo

Bankarski poslovi su svi poslovi koje su banke ovlatene obavljati u okviru svojih delatnosti:

pasivni poslovi - banka se javlja u ulozi dunika i na pribavljena sredstva plaa kamatu

aktivni poslovi - banka se pojavljuje kao poverilac i na plasirana sredstva naplauje kamatu

neutralni poslovi - banka ih obavlja na raun klijenata, a kao naknadu naplauje proviziju.Company Logo

Company Logo

U depozitne institucije spadaju i:

tedno-kreditne zadruge koje prikupljaju sredstva uglavnom kroz tedne depozite, oroene depozite i tekue raune, a zatim iz njih odobravaju hipotekarne i stambene kredite svojim tediama.

tedionice su osnovane od strane drave (obino optine), sredstva prikupljaju preko tednih depozita i izdavanjem sopstvene hov (komunalne obveznice) i plasiraju ih u vidu hipotekarnih kredita.

Kreditne zadruge prikupljaju depozite i plasiraju ih u potroake kredite.Company Logo

Company Logo

NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJENedepozitne finansijske institucije su finansijski posrednici koji prikupljaju slobodna novana sredstva i usmeravaju ih ka korisnicima.

Sline su bankama, ali se od njih razlikuju po tome to ne primaju depozite i ne odobravaju kredite.

Ugovorne institucije sredstva prikupljaju na osnovu sklopljenih ugovora, u kojima su tano definisani vreme i nain na koji e se prikupiti sredstva i karakterie ih visok stepen sigurnosti (osiguravajue kue i penzioni fondovi).

osiguravajue kompanije (isplata ugovorene sume ukoliko se desi osigurani sluaj, osiguranje ivota, osiguranja od poara, nezgoda)

penzioni fondovi (obezbeuju sigurnost i stabilnost prihoda po isteku radnog veka).

Investicioni fondovi predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na fin. tritu.Company Logo

Company Logo

Osiguravajua drutvaUgovorne institucije prikupljaju sredstva u redovnim vremenskim intervalima i karakterie ih visok stepen sigurnosti. Tee ka dugoronim ulaganjima u korporativne obveznice, akcije i hipotekarne kredite.

Osiguravajua drutva se bave preuzimanjem rizika u ime svojih klijenata u zamenu za naknadu u vidu premije.

Drutva ivotnog osiguranja osiguravaju ljude od finansijskog rizika koji nastaje usled smrti, pa prodaju anuitete (godinje isplate dohotka po penzionisanju, tj. rentu). Sredstva prikupljaju putem premija koje ljudi plaaju da bi svoje polise osiguranja odrali aktivnim i ulau ih uglavnom u korporativne obveznice i hipotekarne zalonice.

Drutva osiguranja od poara i nezgoda osiguravaju vlasnike polisa od gubitka usled krae, poara i nezgoda. Sredstva prikupljaju putem uplata premija na polise osiguranja i ulau ih u likvidnije HOV, tj. obveznice lokalnih vlasti, ali kupuju i korporativne obveznice, akcije i dravne obveznice.

Penzioni fondoviPenziono osiguranje ine sredstva koja se akumuliraju tokom radnog veka pojedinca, i koja se isplauju u periodu kada osoba vie ne radi.

Veliko interesovanje za penziono osiguranje se moe objasniti produenjem prosenog ljudskog ivota.

Privatni i dravni penzioni fondovi se bave osiguravanjem dohotka po penzionisanju u obliku anuiteta (renti) za zaposlene koji su ukljueni u penzioni plan.

Sredstva se prikupljaju putem doprinosa zaposlenih i poslodavaca.

Postoje obavezni doprinosi koji se automatski izdvajaju iz bruto plate i dobrovoljni doprinosi.

Penzioni fondovi najvei deo prikupljenih sredstava ulau u korporativne obveznice i akcije.

Investicioni fondovi na finansijskom tritu zarauju prodajui akcije (investicione jedinice) mnotvu pojedinaca i tako zaraen novac troe na formiranje diverzifikovanih portfolija akcija i obveznica.

To su samostalne finansijske institucije koje prikupljaju tednju i druga novana sredstva, uglavnom od manjih investitora i stanovnitva s namerom ulaganja tih prikupljenih sredstava u razliite HoV.

Investicioni fondovi su alternativa tednje u bankama, a istovremeno omoguavaju spajanje investicionih elja i potreba malih investitora, koje fond ostvaruje ulaganjem u HoV.

Company Logo

Company Logo

Zahvaljujui delovanju investicionih fondova, akcionari mogu objediniti sva raspoloiva sredstva i koriste povoljnosti poput niih transakcionih trokova, kupujui vie akcija ili obveznica.

Jo jedna prednost investicionih fondova je to omoguavanju akcionarima da prodaju akcije fondu - reotkup.

Akcije se mogu prodati u bilo kom trenutku, a njihova se vrednost utvruje na temelju vrednosti portfolija. Kako pomenuta vrednost znatno varira, menjae se i vrednost akcija fonda to je rizik investiranja u fond.

Sutina investicionih fondova je adekvatna ravnotea rizika i prinosa portfolija HoV u koji fond ulae, pomou diverzifikacije ulaganja na finansijskom tritu.

Osim toga, fondovima upravljaju profesionalci iz oblasti finansijskog menadmenta, to je jo jedna prednost ulaganja u fondove.Company Logo

Company Logo

Prema organizacionoj formi i nainu poslovanja, sve investicione fondove moemo podeliti u tri osnovna tipa:

Otvoreni investicioni fondovi

Zatvoreni investicioni fondovi

Privatni investicioni fondovi.

Kod privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata sredstava se realizuje prodajom deonica - akcija na berzanskom tritu.

Kod otvorenih investicionih fondova, isplata se vri davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice, ime ulaga naputa fond (kada eli). Naziv otvoreni su dobili, jer obim izdatih inv. jedinica nije ogranien i svaki dan ih se izda onoliko kolika je tranja.

Otvoreni fond funkcionie na principu prikupljanja novanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev lana fonda. Poto akcije fonda nisu predmet trgovanja na tritu HoV, fond mora imati dovoljnu koliinu novca u rezervi, da unovi investicione jedinice investitora koji ele da izau iz fonda.

Zatvoreni fondovi prikupljaju novana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Investitori koji su kupili akcije fonda istima mogu trgovati po trinoj ceni koja moe biti nia ili via od vrednosti imovine fonda. Kupljene akcije mogu preoblikovati u novac samo prodajom na berzi, to smanjuje potrebe po rezervama i poveava iznos sredstava za ulaganja u portfolio HoV.

Privatni fond je organizovan kao doo, nema ogranienja prilikom ulaganja i namenjen je profesionalnim investitorima, pa je samim tim minimalni ulog 50.000 eura.

Formula za izraun VIJ = N E T O V R E D N O S T F O N D A BROJ INVESTICIONIH JEDINICA

FINANSIJSKI POSREDNICIPosebnu grupu uesnika na finansijskom tritu ine berzanski posrednici podeljeni u dve osnovne grupe:

posrednici dilerskog tipa

obavljaju finansijske transakcije u svoje ime i za svoj raun poseduju sopstveni portfolio hov.

posrednici brokerskog tipa

posluju u tue ime i za tu rauncilj njihovog poslovanja je povezivanje kupaca i prodavaca trinog materijala zarauju naplaujui posredniku proviziju (brokerau) koja je njihov jedini prihod.

Berzanski posrednici moraju ispuniti rigorozne kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi bili primljeni u lanstvo. Samo ovlaeni igrai imaju pravo pristupa berzanskom parketu to unosi neophodnu dozu poverenja i sigurnosti u berzanski posao.

FINANSIJSKI INSTRUMENTI - POJAM

Fin.instrumenti su jedan od tri elementa fin.sistema i njihova brojnost i raznovrsnost je najbolji pokazatelj razvijenosti finansijskog trita.

Fin.instrumente kupuju subjekti koji imaju vikove fin.sredstava i onda predstavljaju finansijsku aktivu.

Tranja za fin.instrumentima zavisi od prinosa koji donose i rizika.

Fin.instrumente prodaju subjekti kojima nedostaju fin.sredstava i onda predstavljaju finansijsku pasivu.

Za njih emitovanje fin.instrumenata predstavlja obavezu da izvre odreena plaanja vlasnicima fin.instrumenata u budunosti.

Najznaajniji finansijski instrumenti su:

Hartije od vrednosti Depoziti Potraivanja Finansijska prava iralni novac Devize i devizni kursevi.Zlato i plemeniti metali.

HOV su najznaajniji i najrazvijeniji oblik finansijske aktive i predstavljaju pisane isprave koje svojim vlasnicima daju odreena prava.Company Logo

Company Logo

Hartije od vrednosti je mogue podeliti sa vie aspekata, ali osnovna podela je na osnovne i izvedene.

Osnovne hartije od vrednosti su:

Hov-instrumenti duga - odraavaju duniko-poverilaki odnos: obveznice, zapisi, certifikati, komercijalni papiri, bondovi, note, debenture i sl.

Hov-instrumenti akcijskog kapitala - odraavaju vlasnike odnose: obine i preferencijalne akcije. Izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati su Hov ija vrednost zavisi od vrednosti neke druge osnovne aktive.

Pojava ovih instrumenata predstavlja jednu od najznaajnijih finansijskih inovacija na finansijskim tritima irom sveta.

HARTIJE OD VREDNOSTI

Prema emitentu:

Dravne hartije emituje vlada i razliiti dravni organi za potrebe finansiranja svojih potreba, pokrie budetskih deficita ili finansiranje projekata, karakterie ih nizak nivo rizika i nizak, ali stabilan prinos.

Hartije koje emituju preduzea i drugi privredni subjekti koji emisijom Hov dolaze do sredstava za finansiranje svojih potreba.

Prema roku dospea:

Kratkoroni instrumenti duga - rok dospea do 1 godine, instrumenti trita novca, neosigurani.

Srednjoroni instrumenti duga - rok dospea od 1 do 10 godina

Dugoroni instrumenti duga - rok dospea od 10 godina na vie.

Prema poreklu (poreklo zemlje u kojoj se vri emisija):

Domae hartije

Inostrane hartije (uvaavaju inostrane zakonske propise i nominalna vrednost je u stranoj valuti)

Evroobveznice (istovremeno se prodaju u vie zemalja u razliitim valutama, konvertabilne su i stabilne, teko se oporezuju, pa je niska kamatna stopa-cena kapitala).

Prema obezbeenju (osiguranju) obaveze:

Neosigurani instrumenti duga

nema formalne garancije emitenta da e obaveze biti izvenepostoje kratkorone hov-note i dugorone hov-debentureemitenti mogu biti i dravni organi i privredni subjektidravne hov neosigurane, zbog poverenja u instituciju emitenta.

Osigurani instrumenti duga

odreena sredstva emitenata se koriste kao formalno osiguranje i obezbeenje da e obaveze biti izvreneukoliko emitent ne izvri obaveze u roku, poverilac se namiruje prodajom aktive koja se koristi kao osiguranjekada su u pitanju nekretnine - hipotekarne hovkada se za koriste druge hov - zalone/kolateralne obveznicekada se koristi oprema - sertifikati o opremi.

Prema nainu plaanja kamate:

Obveznice sa nultim kuponom su najprostiji tip i svojim vlasnicima donose samo jedno plaanje u toku svog ivotnog veka. Prodaju se uz diskont, po ceni nioj od nominalne vrednosti, a isplata kamate i glavnice vri se zajedno i to iskljuivo u roku dospea (komercijalni zapisi, blagajniki zapisi, dravni zapisi).

Obveznice sa kuponima podrazumeva plaanje kamate, obino dva puta godinje, na osnovu prezentovanja kupona, a glavnice na dan dospea obveznice.

Konsoli obveznice nemaju fiksan rok dospea, a isplata kupona, tj. kamate se vri neprekidno u tano predvienim intervalima vremena, bez konanog dospea glavnice.

Prema visini kamatne stope:

Obveznice sa fiksnom kamatnom stopom vlasnici dobijaju fiksiran iznos prinosa u fiksnoj kamatnoj stopi.

Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom kamatna stopa se menja u zavisnosti od promene optih uslova na tritu, a pre svega stope inflacije.

Company Logo

Company Logo

Dugorone hartije od vrednosti - obvezniceObveznice odraavaju kreditne, tj. duniko-poverilake odnose.

Obveznice su hov koje omoguavaju emitentima da prikupe sredstva za finansiranje svojih potreba na kreditnoj osnovi, a investitorima isplatu kamate i glavnice po unapred utvrenom redosledu, u odreenom periodu vremena.

Po naem Zakonu obveznica je hov kojom se emitent obavezuje da e njenom imaocu, u roku njene dospelosti, isplatiti iznos nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu.

Dugorone obveznice su kamatanosne hov i pritom poveanje kamatne stope dovodi do pada cene obveznice i obrnuto.

Kod obveznica sa nultim kuponom kamata se realizuje kupovinom obveznice po ceni nioj od nominalne, a investitoru se o roku dospea plaa iznos nominalne cene.

Company Logo

Company Logo

Obveznica se sastoji iz plata i kamatnih kupona.

Plat sadri sledee elemente: oznaku da je obveznica i vrstu, naziv i sedite emitenta, oznaku da li glase na ime ili donosioca,nominalnu vrednost i naziv garanta (ako su garantovane), visinu kamatne stope, procenat uea u dobiti (ukoliko je to predvieno),mesto i datum emisije, oznaku serije i kontrolni broj, faksimil potpisa i peat, oznaku rokova plaanja kamate i glavnice.

Kamatni kupon obveznice sadri oznaku serije i broj kupona, visinu kamate, datum dospea i nain plaanja kamate, faksimil potpisa i peat.

Najpogodniji kriterijum podele obveznica je sa stanovita emitenata na:

Dravne obveznice Obveznice lokalnih organa vlasti Korporativne obveznice Hipotekarne obveznice.

Company Logo

Company Logo

Dravne obvezniceTrite dravnih hov je jedno od najstarijih fin.trita gde se u ulozi emitenta pojavljuje drava ili njeni organi.

Osnovni razlog za emisiju dravnih obveznice je to se moe sakupiti mnogo vie sredstava nego klasinim kreditiranjem.

Dravne obveznice su atraktivne za investitore zbog:

izuzetno visokog kreditnog rejtinga (drava garant)visoke likvidnosti (brzo se pretvaraju u gotovinu)malog raspona izmeu kupovnih i prodajnih cenatransparentnosti cena (cene su javne i svima dostupne)dematerijalizacije (trgovanje je postalo elektronsko)visok nivo leverida (kada se koriste kao kolateralno osiguranje, moe se dobiti i 90% od nominalne vrednosti)ostalo - povoljan poreski tretman, nisu opozive, itd.

Company Logo

Company Logo

Dravne obveznice drava izdaje najee da bi finansirala svoj dug i imaju rok dospea od 10 do 20 godina.

injenica da se stopa prinosa na obveznice RS kree u rasponu 8.5-9.7% pokazuje da se domae dravne hartije svakako kotiraju mnogo nepovoljnije od dravnih obveznica razvijenih zemalja (npr. stopa prinosa na dravne obveznice SAD kree se u rasponu 2-3%), ali to je upravo ono to ih ini atraktivnim.

Dravne obveznice imaju vrlo male kamatne stope, jer nemaju rizik neplaanja, tako da ulagai ponekad na ovim obveznicama zarauju manje od trenutne stope inflacije.Company Logo

Company Logo

Municipalne obvezniceMunicipalne obveznice su hov koje emituju lokalni organi vlasti i tako prikupljaju sredstva za finansiranje razliitih potreba - za izgradnju kola, vodovoda, puteva itd.

Posebno su popularne u SAD, kod nas postoje tek par godina.

Municipalne obveznice donose poreske olakice (izuzete od oporezivanja na dohodak) kako bi bile atraktivnije investitorima, ali im je nia kamatna stopa. Kamate se najee isplauju polugodinje, dok se glavnica isplauje po dospeu.

Osnovne vrste municipalnih obveznica su:

opte obveznice (nii nivo rizika, isplauje se iz prihoda budeta, nemaju osiguranje, poverenje u bonitet izdavaoca)prihodne obveznice (vii nivo rizika, a kamata i glavnica se isplauju samo iz prihoda projekta, osigurane)hibridne obveznice.

Veliki korak na domaem tritu je uinjen prvom emisijom obveznica lokalne samouprave grada Novog Sada (prva emisija ovih obveznica u RS).

Planirano je da ukupna vrednost emisije bude 35 miliona evra, a sredstva su namenjena za zavretak izgradnje Bulevara Evrope i za 100 km kanalizacione mree.

Prva trana (15 miliona evra, 6.25% kamata i rok dospea 12 godina) emitovana 13. oktobra 2011, kupac Unikredit banka.

Druga trana 4. aprila 2012. kupac i uslovi isti kao prilikom prodaje prve trane obveznica.

Trea trana municipalnih obveznica, u iznosu od est miliona evra, bie ponuena kao vid tednje svim graanima Srbije, fizikim licima, privrednim drutvima, ali i ponovo bankama, osiguravajuim kuama i fondovima.

Novi Sad je emisijom ovih obveznica ostvario utedu u budetu od preko 3 miliona eura.Company Logo

Company Logo

Bitno je napomenuti da su i druge optine pokrenule inicijativu za emisiju ovih finansijskih instrumenata, kao npr. Uice i Panevo.

Zanimljivo je da je Uice, koje je nameravalo da obveznicama prikupi milion evra za finansiranje kapitalnih investicija, paralelno pozvalo i banke da daju svoje ponude za kredit.

Na kraju je ova lokalna samouprava, umesto emisije obveznica, dobila najjeftiniji kredit koji je ijedna banka dala lokalnoj samoupravi u Srbiji (4,8% kamate na ukupno 100 miliona dinara).

Ovo potvruje indirektan pozitivni uticaj municipalnih obveznica, u vidu poveanja konkurentnosti na tritu i stvaranja povoljnijih uslova za finansiranje.

Hipotekarne obvezniceHipotekarne hov imaju dugu tradiciju u zapadnim zemljama.

Sutina je da se korisnik obraa banci da mu odobri kredit, radi reavanja stambenog pitanja.

Korisnik polae odreenu sumu novca na ime uea, fin. institucija mu odobrava kredit, korisnik kupuje nekretninu, ali se na nju stavlja hipoteka kao obezbeenje da e uzeti kredit uredno vraati fin.instituciji.

Ako korisnik nije u stanju da izmiri mesenu ratu, banka aktivira hipoteku i prinudnim putem oduzme nekretninu, ijom e prodajom namiriti svoja potraivanja.

Problem zarobljavanja sredstava na dui rok se reava sekjutarizacijom gde se udruivanjem individualnih hipotekarnih kredita formiraju pulovi i emituju nove hov.

Nivo rizika nije visok zbog postojanja hipoteke na nekretninu, pa hipotekarne obveznice kupuju penzioni fondovi i osiguravajue kompanije.

Company Logo

Company Logo

Korporativne obvezniceKorporativne obveznice su hov gde se u ulozi emitenta pojavljuju preduzea.

Emisija obveznica preduzeima omoguava da sakupe mnogo vei iznos sredstava nego putem kreditiranja.

Pored pomenutog, razlozi za emisiju obveznica su:

sakupljaju se sredstva sa duim rokovima nego to bi banke bile spremne da im odobreemisija obveznica ne podrazumeva promene u strukturi sopstvenog kapitalatrokovi finansiranja su manji.

Ako emitent nije u stanju da obaveze izvri na vreme, vlasnici obveznica imaju pravo da zabrane isplatu profita akcionarima, zaplene imovinu preduzea i pokrenu postupak likvidacije.

Company Logo

Company Logo

Primarna emisija obveznica preduzeaPrilikom donoenja odluke o emisiji obveznica preduzee bi trebalo da vodi rauna o sledeem:

Optimalnoj proporciji duga i akcijskog kapitala (premalo duga omoguava poreske olakice, previe duga poveava nivo rizika i kamatne stope)

Odreivanje najpovoljnije kombinacije kratkoronog i dugoronog duga (poreenje trenutne i predvienih buduih kamatnih stopa)

Odreivanje kamatne stope (fiksna ili varijabilna kamatna stopa koja nosi vei nivo rizika)

Odreivanje vrste obveznica koje emitovati (osigurane ili neosigurane).

Najbolje vreme za emisiju obveznica je kada su njihove cene visoke, a kamatne stope niske.

Primarna emisija obveznica se vri na osnovu ugovora o kreditu, koji predstavlja pisani dokument kojim su precizno definisana prava i obaveze emitenta i kreditora (poverioca).

Primarna emisija obveznica moe da se vri:

Putem javne emisije gde se obveznice nude putem javne ponude velikom broju unapred nepoznatih kupaca.

Putem metoda privatnih plasmana gde se obveznice prodaju unapred poznatim kupcima, najee institucionalnim investitorima (50% instrumenata duga u razvijenim zemljama se emituje na ovaj nain).

Javna emisija je visoko standardizovana, dok privatni plasmani nisu i njima se ne moe javno trgovati, to podrazumeva niu likvidnost.

Company Logo

Company Logo

Trokovi primarne emisije su brojni i mogu biti toliko visoki da umanjuju efekte prikupljanja kapitala.

Za razvoj trita obveznica potrebni su sledei uslovi:

stabilno makroekonomsko okruenje

veliki broj kvalitetnih emitenata i investitora

razumna regulativa i pristup tritu

poreska politika koja ne ograniava korienje hov

izgradnja kulture kreditnog rejtingovanja

pravna zatita poverilaca. Company Logo

Company Logo

Prednosti korienja obveznica kao instrumenta duga:

Emisija obveznica omoguava da se kapital pribavi iz vie izvora.

Trokovi su ogranieni na iznos glavnice i kamate koja se isplauje vlasnicima obveznica.

Visina trokova je znaajno nia od trokova akcijskog kapitala.

Vlasnici dolaze do kapitala bez promene strukture sopstvenog kapitala.

Isplata kamata predstavlja troak poslovanja koji preduzeu moe doneti odreene utede u porezu.Company Logo

Company Logo

Nedostaci korienja obveznica su:

Povlae postojanje fiksne obaveze.

Dovodi do poveanja finansijskog leverida.

Predstavljaju dugoronu obavezu koja sa sobom nosi vii nivo rizika.

Zahteva stroije uslove emisije od uslova za kratkorone finansijske instrumente.

Postoje objektivne granice dokle preduzea mogu da koriste finansiranje putem duga.Company Logo

Company Logo

Osnovi analize investiranja u hovCilj analize hov je da odgovori na pitanja ta treba kupiti, ta prodati, a ta zadrati?

Istiu se etiri bitna faktora: vremehartija od vrednosti cenaosoba - karakter investitora.

Diversifikacija portfolia podrazumeva investicije u vie razliitih hov (obveznice, preferencijalne i obine akcije) veeg broja preduzea.

Osnovni cilj diversifikacije portfolia je smanjivanje ukupnog rizika investiranja.

Izbor odgovarajueg portfolia zavisi od prinosa i kapitalnih dobitaka.

Analiza vrednosti obveznicaSvaka obveznica ima svoju nominalnu vrednost, koja je ujedno i knjigovodstvena vrednost.

Nominalna vrednost predstavlja osnovnu vrednost obveznice, to je iznos glavnice duga koju emitent mora da isplati investitorima na dan dospea. Trina vrednost ili preciznije cena obveznice formira se na tritu kroz odnose ponude i tranje i moe znaajno da se razlikuje od nominalne vrednosti.

Sutina analize vrednosti obveznice je u odreivanju sadanje vrednosti buduih prinosa obveznice putem diskontovanja.

Company Logo

Company Logo

Rejtingovanje obveznica

Rangiranje obveznica pomae investitorima da identifikuju nivo rizika i neizvesnosti prilikom donoenja odluka u investiranju u obveznice.

Rangiranje se vri na osnovu informacija koje se dobijaju od emitenata, kreditora, banaka ili potpisnika emisije, podaci sa berze, itd.

Visok kvalitet obveznica je povezan sa velikom verovatnoom naplate prihoda od njih. Prekomerno zaduivanje sniava rejting obveznica.

Instrumente duga moemo rangirati u dve velike grupe:

lnvesticiono rangirane obveznice pekulativne obveznice.

Company Logo

Company Logo

INOVACIJE NA TRITU OBVEZNICAVeina inovacija je nastala kako bi se poveao broj investicionih alternativa za potencijalne investitore.

Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom - nastale su u zemljama sa visokom stopom inflacije.

Prihodne obveznice - plaanje kamate je povezano za poslovnim rezultatima i ostvarenim prihodima emitenta.

Put obveznice su obveznice kod kojih investitor ima pravo da ih proda emitentu pre roka dospea ukoliko to zaeli.

Opozive obveznice daju pravo emitentu da ih otkupi od investitora pre roka dospea uz premiju.

Konvertibilne obveznice vlasnicima daju pravo zamene za neke druge hov, npr. prefencijalne ili obine akcije.

Zajednike obveznice emituju dva ili vise emitenata.

Obveznice sa pravom glasa investitorima daju pravo da uestvuju na skuptini akcionara i glasaju.

AKCIJEAkcije predstavljaju hov koja odraava vlasniku poziciju u organizacijama koje nazivamo akcionarska drutva (A.D.).

Akcije kao finansijski instrument su jedan od naina prikupljanja kapitala za finansiranje poslovanja ad i u tom smislu, one su alternativa finansiranju putem emisije obveznica.

Akcijski kapital se sastoji iz:

Nominalne vrednosti emitovanih akcija

Kapitalnog vika (koji se kod nas naziva pojmovima emisiona premija ili aio)

Zadranog profita (koja predstavlja nerasporeenu dobit - akumulacija).

Company Logo

Company Logo

Ukupna nominalna vrednost akcijskog kapitala se dobija mnoenjem broja emitovanih akcija i nominalne vrednosti pojedinane akcije (preduzea prodaju akcije po nominalnoj vrednosti samo u poetnim fazama svoga razvoja, kada je neophodno to bre sakupiti sredstva).

Kapitalni viak (dobit) ili emisiona premija (aio) je razlika izmeu prodajne i nominalne cene akcije (preduzea e pokuati da ta razlika bude to je mogue vea).

Zadrani profit ili nerasporeena dobit nastaje kao rezultat uspenog poslovanja ad i re je o delu ukupne dobiti korporacije koju ona ne eli u celini da isplati vlasnicima akcija u obliku dividendi.

Company Logo

Company Logo

Osnovni fin.instrumenti akcijskog kapitala su akcije ili deonice.

Dve osnovne vrste akcija su obine i preferencijalne.

Najpoznatiji tip su obine akcije, ijim izdavanjem emitent dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, dok kupci postaju novi suvlasnici firmi.

pravo na vlasnitvopravo uea u upravljanjupravo na dividendupravo na deo aktive u sluaju likvidacijepravo na pregled poslovnih knjiga i druga.

Company Logo

Company Logo

Drugu grupu ine povlaene, prioritetne, ili preferencijalne akcije.

Vlasnici povlaenih akcija nemaju pravo uea u upravljanju ad, ali im se garantuje fiksna dividenda nezavisno od rezutata poslovanja i povlaen tretman u pogledu njene isplate.

Mogue je razlikovati dve vrste prioritetnih akcija:

kumulativne (sve neisplaene dividende iz ranijih godina se kumuliraju i moraju biti isplaene pre dividende vlasnicima obinih akcija).

nekumulativne (akcionarsko drutvo nema obavezu da kumulira neisplaene dividende iz ranijih godina).

Company Logo

Company Logo

Akcije se sastoje iz dva dela - plata i kuponskog tabaka.

Plat akcije sadri:

oznaku da je akcija i vrstu akcije naziv i sedite emitenta, oznaku serije sa kontrolnim brojem, redosled emisije, ukupan obim emisije, nominalnu vrednost i broj akcije, ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi, mesto i datum izdavanja, potpise ovlaenih lica.

Kuponski tabak sadri naziv i sedite emitenta, oznaku serije i kontrolni broj, redni broj kupona za naplatu dividende, godinu za koju se dividenda isplauje i potpise.

Company Logo

Company Logo

VII DEONOVAC I VREMENSKA VREDNOST NOVCASADRAJdefinicija novca

novac kao posebna ekonomska kategorija

nacionalna valuta

novac i nacionalne valute

vremenska vrednost novca

konvertibilnost

vrednost novca

devize

pranje novca

CILJEVIrazumeti kompleksnost novca

shvatite novac kao preduslov za finansijsko delovanje

razumeti nacionalnu valutu

razumeti vremensku vrednost novca

razumeti konvertibilnost

razumeti ta je vrednost novca

razumeti pojam devize, devizni kurs, devizne rezerve, devizno trite

razumeti pojam pranje novca

shvatiti znaaj i funkcije platnog prometa.

Company Logo

Company Logo

Novac je ekonomska, pravna, socioloka i psiholoka kategorija.

Osnovne funkcije novca su sredstvo razmene i mera vrednosti, a izvedene funkcije novca su sredstvo plaanja, blago i svetski novac.

Jedna od osnovnih osobina je da novac poseduje optu kupovnu mo, tj. on je opte prihvaen u zamenu za sve ostale vrste roba i usluga kao protivvrednost.

Prema uem konceptu, u novanu masu ulaze sve koliine transakcionog novca (gotov novac i depoziti po vienju).

Prema irem konceptu, u novanu masu ulaze sva likvidna finansijska sredstva nebankarskog sektora i sadri, pored transakcionog novca i kamatonosne fin.instrumente, neoroene tedne depozite, kratkorone hov.

Na primanjima i izdavanjima novanih sredstava baziraju se novani odnosi i novani tokovi, koji sa fin.institucijama ine sutinu nauke o finansijama.

Novac je, na odreenom stepenu razvoja materijalnih proizvodnih snaga, stekao ulogu opteg ekvivalenta, tj. ulogu da meri i izraava vrednost.

U tom smislu nam cena robe kao novani izraz vrednosti robe, pokazuje koliku svotu novca treba izdvojiti za kupovinu odreene robe.

Novac je osnova na kojoj se razvijaju brojni finansijski odnosi. Polazna taka finansija je pojava novca.

Finansije se mogu definisati kao kao splet novanih odnosa u privredi jednog drutva (line, poslovne, monetarne, kreditne, bankarske, poreske, budetske).Company Logo

Company Logo

Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve novane, odnosno finansijske tokove i ukljuuju:

monetarne finansije (novac, krediti, banke)

javne finansije (finansijski odnosi javnog sektora)

meunarodne finansije (meunarodno finansiranje).

Company Logo

Company Logo

Novac i nacionalna valutaNacionalna valuta je novana jedinica jedne zemlje koja predstavlja neogranieno sredstvo plaanja na njenoj teritoriji.

To je zakonsko sredstvo plaanja kojim se izmiruju sve vrste novanih obligacija izmeu rezidenata.

Pojava zakonskog sredstva plaanja nastala je kao posledica potrebe pravnog obezbeenja i izvrenja novanih obaveza, tj. radi sigurnosti uesnika u novanom prometu.

Razlikuje se od novca u nainu nastanka, novac je nastao spontano iz ekonomskih procesa, a nacionalna valuta zakonom iz suverene politike vlasti.

Funkcionalna vrednost novca se definie kao sposobnost novca da se njegovim otuivanjem steknu proizvodi i usluge (opte sredstvo razmene u bilo kom obliku kovani novac, banknota ili iralni novac).Company Logo

Company Logo

Vremenska vrednost novcaKamatna stopa predstavlja cenu koja se plaa ili naplauje za upotrebu novca, a prinos do dospea predstavlja najtaniju meru kamatnih stopa.

Koncept sadanje vrednosti bazira se na pretpostavci da ista koliina novca vredi manje u budunosti, nego trenutno. Pv=Fv/(1+i)n

Izraunavanje sadanje vrednosti novca dobijenog u budunosti naziva se diskontovanje budue vrednosti.

Koncept sadanje vrednosti podrazumeva da vrednost iste koliine novca u budunosti nije ista njenoj vrednosti danas, jer se u posmatranom periodu moe ostvariti kamata.

Kamatne stope mogu biti nominalne i realne. Realna kamatna stopa predstavlja nominalnu kamatnu stopu umanjenu za stopu inflacije r = i - Company Logo

Company Logo

KonvertibilnostNerazdvojni elementi novca su stabilnost i robna konvertibilnost.

Klasina konvertibilnost se javlja u novanim sistemima metalnog standarda, a savremena u papirnom standardu.

Klasina konvertibinost pradstavlja obavezu zamene nacionalne valute za metal po zvanino utvrenoj fiksnoj ceni metala.

Savremena konvertibilnost predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za drugu nacionalnu valutu po utvrenom deviznom kursu.

Iako je dugo kroz istoriju preovladavao srebrni, danas se zlatni standard se obino uzima kao model metalnog standarda (prvi put se javio u Engleskoj poetkom 19.veka).

Company Logo

Company Logo

Zlatni standard se javljao u tri oblika: puni zlatni standard, zlatno poluni i zlatno devizni standard.

Osnovna zajednika karakteristika svih oblika zlatnog standarda je vezanost nacionalne valute za zlato.

Zlato ima najstabilniju vrednost u odnosu na drugu robu, pa je postalo nacionalni i meunarodni novac.

Papirne novanice javljaju se u XIX veku i poetno su predstavljale potvdu o deponovanom zlatu kod banaka sa pokriem 100%.

Kasnije, banke odobravaju kredite u novanicama koje nisu imale 100% pokrie u zlatu - banknote.

Klasina konvertibilnost traje do izbijanja I svetskog rata kada se prelo na papirni standard koji je dozvoljavao poveanje koliine novca nezavisno od veliine zlatnih rezervi.

Nakon I svetskog rata opada proizvodnja i cena zlata.

Britanska funta i ameriki dolar su kao konvertibilne valute u zlatu, ule u monetarne rezerve zemalja na zlatno-deviznom i deviznom standardu.

Prihvatanje zlatno deviznog standarda znailo je da se zakonskim putem dozvoli centralnim bankama da u svojim monetarnim rezervama dre, pored zlata, jo i valute direktno konvertibilne u zlato, tj. valute na punom ili zlatno-polunom standardu.

Zlatno-devizna konvertibilnost nije podrazumevala obavezu zamene samo u zlato, ve je znaila mogunost zamene nacionalne valute u zlato ili drugu nacionalnu valutu u zlato na zlatno polunom standardu.

Company Logo

Company Logo

Osnovna razlika izmeu klasine i savremene konvertibilnosti se sastoji u tome to kod savremene konvertibilnosti vie ne postoji obavezna konverzija nacionalne valute u zlato, niti za rezidente, niti za nerezidente.

Danas se pod konvertibilnou podrazumeva samo mogunost zamene jedne nacionalne valute za drugu.

Savremena konvertibilnost, tj. konvertibilnost papirnog standarda ne garantuje vrsto kao sadanja, ni unutranju, ni spoljanju vrednost nacionalne valute.Company Logo

Company Logo

VREDNOST NOVCAMaterijalna vrednost novca potie od vrednosti materijala od kojeg je napravljen novac, a funkcionalna ili nominalna vrednost proistie iz njegove funkcije kao sredstva razmene.

Vrednost novca u zemlji je njegova kupovna snaga, a u inostranstvu njegova intervalutarna vrednost.

Vrednost novca se menja tokom vremena.

Deflacija dovodi do pada opteg nivoa cena robe i usluga i do porasta kupovne snage novca.

Porast vrednosti novca ili njegove kupovne snage naziva se apresijacija.

Inflacija dovodi do rasta opteg nivoa cena robe i usluga i do smanjenje kupovne snage novca.

Pad vrednosti novca ili njegove kupovne snage naziva se depresijacija.

Devalvacija je smanjenje vrednosti domaeg novca u odnosu na vrednost stranog novca, odnosno smanjenja kupovne snage domaeg novca u meunarodnim plaanjima.

Revalvacija je poveanje vrednosti domaeg novca u odnosu na vrednost stranog novca, odnosno poveanje kupovne snage domaeg novca u meunarodnim plaanjima.

Devalvacija i revalvacija su usmerene na stabilizaciju poremeene monetarne ravnotee (fiksni devizni kurs).

Devizni ili intervalutarni kurs izraava odnos vrednosti domae valute prema vrednosti strane valute.

Devizni ili valutarni paritet predstavlja vrednost jedinice domae valute izraene u zlatu ili u evru.Company Logo

Company Logo

DevizeDevize su valuta ili kamatonosne obveznice druge zemlje.

Devizne rezerve se obino odnose na posedovanje meunarodno prihvatljivih sredstava plaanja za potrebe pokrivanja kratkoronih i srednjoronih deficita eksternog platnog bilansa. Rezerve se dre prevashodno u zlatu ili u nekoj od najvanijih u meunarodnj trgovini (, $, )

Devizni kurs je cena jedne valute u odnosu na drugu. Promene u domaoj novanoj masi su najvaniji faktor u odreivanju deviznog kursa.

Devizno trite je meunarodno trite na kome se trguje valutama izmeu razliitih zemalja.

Company Logo

Company Logo

Pranje novcaPojam pranje novca znai legalizacija kapitala steenog kriminalnom delatnou, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tritu.

Sastoji se u falsifikovanju fin.dokumentacije i manipulacije u meubankarskim transakcijama.Izraz pranje novca odnosi se na transformaciju nelegalno dobijenog novca u novac koji se ini legalnim i skrivanje nelegalnog izvora prihoda i njegova upotreba.

Oni koji peru novac moraju da sakriju pravi identitet vlasnika i poreklo novca, da zadre kontrolu nad sredstvima i da promene oblik sredstava.

Neke od tehnika su unovavanje ekova, menjaki poslovi, kupovina hov itd.

Company Logo

Company Logo

Platni prometPod platnim prometom se podrazumevaju sva plaanja koja se vre u novcu (gotovinski i bezgotovinski) izmeu domaih (pravnih i fizikih) lica, kao i izmeu domaih i stranih (pravnih i fizikih) lica.

Poslovi platnog prometa su neutralni ili usluni bankarski poslovi ijim obavljanjem banka olakava svojim komitentima obavljanje njihovih poslova.

Klasifikacija platnog prometa se vriti na osnovu tri kriterijuma:

naina plaanja (neposredni i posredni)vrste plaanja (gotovinski i bezgotovinski)mesta plaanja (unutranji i meunarodni platni promet). Company Logo

Company Logo

Neposredni platni promet podrazumeva neposredno plaanje izmeu platioca i primaoca.

Posredni platni promet podrazumeva postojanje posrednika preko kojih se vri isplata i naplata.

Gotovinski platni promet je karakteristian za sitna plaanja, naroito izmeu stanovnitva, a vri se u gotovom novcu.

Bezgotovinski platni promet je vid platnog prometa po kojem se plaanje vri prenosom odreenog novanog iznosa sa jednog na drugi raun, odnosno sa rauna dunika na raun poverioca.

Bezgotovinski platni promet moemo razvrstati na:

iro promet plaanje se ostvaruje korienjem iro-rauna tako to dunik svojim virmanskim nalogom banci daje ovlaenje da sa njegovog rauna izvri plaanje u korist rauna poverioca.

ekovni promet vid bezgotovinskog prometa kod koga banka na osnovu deponovanih novanih sredstava izdaje deponentu knjiicu ekova pomou kojih on ima mogunost plaanja ispunjavajui ek u korist svog poverioca.

Klirinki promet zasniva se na prebijanju potraivanja i dugovanja banaka i drugih fin.organizacija posredstvom centralne banke ili posredne ustanove za obraun.

Company Logo

Company Logo

Unutranji platni promet podrazumeva sva plaanja koja se obavljaju u granicama jedne zemlje putem domae valute.

Meunarodni platni promet podrazumeva sva plaanja koja se obavljaju izmeu lica koja se nalaze u 2 ili vie drava i to u stranoj valuti.

Platnim prometom oznaavaju se plaanja i naplaivanja sa bilo kojom vezom pravnih odnosa, koja se vre preko banke ili druge fin. organizacije.

Company Logo

Company Logo

Nosioci platnog prometa su Narodna banka, poslovne banke, tedionice i preduzea PTT saobraaja.

Uesnici platnog prometa su pravna lica, preduzetnici i fizika lica koja vre plaanja preko rauna nocioca platnog prometa.

Instrumenti platnog prometa su:

Nalog za uplatu (klijent vri uplatu na svoj tekui raun ili graani vre uplate u korist rauna koji vode kod banke)

Nalog za isplatu (klijent podie sredstva sa svog rauna u gotovom novcu ili nalae banci da sa njegovog rauna prenese sredstva u korist primaoca koji nema otvoren raun kod banke)

Nalog za prenos (dunik nalae banci da sa njegovog rauna prenese sredstva u korist rauna poverioca)

Nalog za naplatu (poverilac inicira da se izvri naplata sredstava sa rauna dunika u skladu sa ovlaenjima dobijenim od njega)

Meunarodni platni prometObuhvata sva plaanja i naplate izmeu fizikih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u drugim zemljama.

Platni promet sa inostranstvom obavlja se u razliitim valutama na bazi otvorenih kontokorentnih rauna i korespodentskih odnosa.

Meunarodna plaanja obuhvataju meunarodni promet roba i usluga (tekue transakcije) i iste finansijske transakcije koje nisu neposredno vezane za promet roba i usluga (kapitalne transakcije).

U platnom prometu sa inostranstvom najee se primenjuju sledei instrumenti plaanja: bankarska doznaka, ek, kreditno pismo, kreditne kartice, kredite, menice i inkaso poslovi. Company Logo

Company Logo

Bankarska doznaka je instrument platnog prometa sa inostranstvom u kome nalogodavac daje nalog svojoj poslovnoj banci da isplati fizikom ili pravnom licu u inostranstvu odreeni iznos sredstava koji je notiran na nalogu, a banka to ini preko svog korespodenta.

ek je instrument gotovinskog i bezgotovinskog platnog prometa sa inostranstvom koji se upotrebljava u robnom i putniko-turistikom prometu.

Kreditno pismo je instrument plaanja kojim poslovna banka u strogo posebnoj formi ovlauje svog korespodenta u inostranstvu da u njemu navedenoj osobi isplati odjednom ili delimino iznos naveden u kreditnom pismu. Uslov za izdavanje kreditnog pisma je da nalogodavac prethodno deponuje iznos naveden u pismu kod banke izdavaoca. Postoji posebno (jedna banka isplauje) i cirkularno kredito pismo (vie banaka isplauje).

Company Logo

Company Logo

Dokumentarni akreditiv je najsigurniji instrument u platnom prometu kojim nalogodavac preko poslovne banke stavlja na raspolaganje korisniku odreenu sumu novanih sredstava, korisnik je duan da pre isplate akreditivnog iznosa ispuni odreene ugovorne uslove.

Menica je pismena isprava izdata u propisanoj formi kojom se izdavalac-trasant obavezuje da isplati oznaeni iznos sredstava korisniku menice-remitentu (sopstvena menica). Kada izdavalac menice-trasant, daje nalog drugom licu-trasatu da isplati oznaeni iznos sredstava korisniku menice-remitentu u pitanju je vuena menica.

Inkaso poslovi podrazumevaju da poslovna banka prima od svog poverioca ili od svog korespodenta razna vrednosna dokumenta inkaso materijal sa obavezom da ih naplati od dunika neposredno ili preko neke druge banke i da uplaeni iznos stavi na raspolaganje svom nalogodavcu.

VIII DEOFINANSIJSKI SISTEMSADRAJ

Finansijski sistem

Struktura finansijskog sistema

Vrste finansijskih sistema

Bankarski sistem

Bankarski izvori sredstava

CILJEVIStei saznanja o fin.sistemu, njegovim funkcijama i elementima

Upoznate se sa mestom i ulogom bankarskog sistema u finansijskom sistemu

Shvatiti nain funkcionisanja banaka kao posrednikih institucija.

Company Logo

Company Logo

Finansijski sistemFinansijski sistem predstavlja skup finansijskih institucija, instrumenata i mera koje utvruju i donose organi monetarne i finansijske vlasti, a u kojima se regulie finansijska materija.

Istorijski, prvo je obezbedio sredstvo plaanja.

Mobilie finansijsku tednju, visoku likvidnost i malu rizinost.

Alocira resurse prema najboljim primenama.

Ograniava rizik mobilizacije i alokacije resursa.

Primarni cilj finansijskog sistema je da usmerava oskudna zajmovna sredstva od onih koji tede ka onima koji pozajmljuju.

Fin.tednja predstavlja deo dohotka ija se potronja odlae za kasnije (kod stanovnika, preduzea i drave).

Fin.aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moe razmenjivati.

Postoje dva tipa finansijskog sistema: zasnovan na bankama i zasnovan na tritu.

U finansijskom sistemu zasnovanom na bankama, npr. Nemaka i Japan, banke imaju vodeu ulogu u mobilizaciji tednje, alokaciji kapitala, nadgledanju investicionih odluka kompanija i pruanju sredstava za upravljanje rizikom.

U finansijskom sistemu zasnovanom na tritu, npr. SAD, trite hov deli centralnu ulogu sa bankama u kanalisanju drutvene tednje na firme, vrei uticaj na kontrolu kompanija i olakavajui upravljanje rizikom.

U zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, bankarske institucije jo uvek imaju dominantnu ulogu u sferi finansijskog posredovanja, jer se tek stvaraju pretpostavke za jau ulogu trita kapitala.

Company Logo

Company Logo

**