FILIPSFILIPS--OKUNOV OKUNOV MODELMODEL

Nenad Stojanov 06/0033Nenad Stojanov 06/0033Igor Igor PavlovskiPavlovski 06/034906/0349Miroslav MilekiMiroslav Milekićć 06/084706/0847

2006

200620072007 U

UUu −=

2006

200620072007 IPC

IPCIPC −=π

•Stopa inflacije

•Stopa nezaposlenosti

•Realni rast

2006

200620072007 Y

YYy −=

Filipsova krivaFilipsova kriva

Teorije inflacijeTeorije inflacije

n Inflacija tražnje (engl.demand pull inflation)– inflacija koja se javlja usled povećane agregatne

tražnje Pristalice ovoj teoriji su Monetaristin Troškovna inflacija (engl. cost push inflation) –

inflacija koja se javlja usled smanjanja agregatne ponude

Pristalice ovoj teoriji su Kejnzijanci

RAST CENA IZAZVAN RASTOM AGREGATNA TRAZNJE

0102030405060708090

0 1 2 3 4 5 6 7 8Kolicina

Cen

a

Nova agragatna traznjaPocetna agregatna traznjaAgregatna ponuda

Veca količina viša cena

E0 E1

RAST CENA IZAZVAN SMANJIVANJEM AGREGATNE PONUDE

0102030405060708090

0 1 2 3 4 5 6 7 8Kolicina

Cen

a

Manja agregatna ponuda (AS1)Agregatna traznja (AD0)Pocetna agregatna ponuda (AS0)

E0

E1

Manja količina viša cena

Karakteristike Filipsove krive:1.Filipsova kriva predstavlja odnos između

nadnice(kasnije inflacije) i nezaposlenosti2. Filipsova kriva omogućavala je da se obavlja

kompenzacija inflacje i nezaposlenosti3. A. Okun pokazao je da se na svakih dodatih

1% nezaposlenosti iznad prirodne stope nezaposlenosti gubi 2,5% DBP

4. Ovim je zaokružen Filips-Okunov model

Razvoj filipsove kriveRazvoj filipsove krive

n 1. Filips- Okunova kriva: negativana korelacija stope nezaposlenosti i stope inflacije

n 2. Prirodna stopa nezaposlenostin 3. Racionalna očekivanja i razbijanja

trade-offa nezaposlenost- inflacija

n Svako značajnije odstupanje u pravcu smanjivanja nezaposlenosti vodi rastu inflacije iznad očekivane stope inflacije.

n Monetaristi se opredeljuju za monetarnu politiku

n Kejnzijanci ističu da nije problem u očekivanjima i elastičnosti očekivanja već u kretanju realnih nadnica: nemoguće je odvojiti elemenat očekivanja o rastu nadnica u budućnosti od efekata inflacije u prošlosti.

n Monetarizam se temelji na pretpostavkama:a) stabilnost privatnog sektorab) dugoročna neturalnost novcac) prihvatanje na kratak rok Filipsove krived) odbacivanje aktivističke politike

n Kejnzijanizam se temelji na pretpostavkama:a) nestabilnost privatnog sektorab) dugoročna neneutralnost novcac) trade-off između nezaposlenosti i inflacijed) sklonost anti-cikličnoj ekonomskoj politici

n Očekivanja mogu biti: n Adaptivna- očekivane promene inflacije zavise

od prethodnog iskustva, ili od razlike ostvarene i predviđane stope inflacije u prethodnom periodu

π*t =θ π(t-1)+(1- θ) π*(t-1)π*t- očekivana stopa inflacije u trenutku t;π(t-1) – ostvarena inflacija u prethodnom perioduπ*(t-1)- predviđana stopa inflacije u prethodnom

periodu; θ- ponder n Racionalna očekivanja- koriste sve raspoložive

informacijeπ*t = E (πt/ I(t-1))

It- raspoložive informacije na kraju perioda t-1

Faze razvoja Filipsove kriveFaze razvoja Filipsove kriveI FAZA RAZVOJA FILIPSOVE KRIVE-odnos nadnica (W)-nezaposlenost

-5-4-3-2-1012345

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Nezaposlenost(%)

Nad

nica

(%)

Odnos nadnica (W)-nezaposlenost

Stabilne nadnice za nezaposlneost 5%

II FAZA RAZVOJA FILIPSOVE KRIVE-rast nadnica izazvan rastom traznje za radom

0102030405060708090

0 1 2 3 4 5 6 7 8Zaposlenost

Nad

nica

Veca traznja za radomPocetna traznja za radomPonuda rada

E0

E1 veca nadnica i veca zaposlenost

III FAZA RAZVOJA FILIPSOVE KRIVE-odnos visak traznje za radom (ΔDL) -nezaposlenost (U)

-5

-3

-1

1

3

5

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Nezaposlenost(%)

Visa

k tr

aznj

e za

rado

m

Odnos visak traznje za radom (ΔDL>0) -nezaposlenost (U)

Nulti višak tražnje za radom za nezaposlenost 5%

IV FAZA RAZVOJA FILIPSOVE KRIVE-odnos inflacija (P)-nezaposlenost (u)

0

2

4

6

8

10

12

0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5

Nezaposlenost(%)

Infla

cija

(%)

B1

B2

B3

A1

A2A3

A4

Vertikalna-dugoročna Filipsova kriva

n A.V. Filips je uočio vezu između nadnica (w) i nezaposlneosti (u)

n R. Solou i P. Samuelson su to preveli u odnos inflacije i nezaposlenosti

n M. Fridman je uveo prirodnu stopu nezaposlenosti (u*)

n R. Lipsi je polazeći od krive tražnje i ponude razradio model viška tražnje:

X=Nd-Ns=(N+V)-(N-U)=V-UX-višak tražnje za radom; Nd- tražnja za radom Ns- ponda rada;N- zaposlenost; U- nezaposlenost; V- upražnjena radna mesta Višak za tražnja za radom jednaka je razlici upražnjenih radnih

mesta i nezaposlenosti

n Model inflacije tražnje: povećavajući AD, za sve veću inflaciju unedogled se može obezbeđivati rast nacionalnog dohotka

Osnovna poruka Filipslove krive: Višom nezaposlenošću otklanja se inflacija i

obratno.Deoba monetrnog rasta m na inflaciju (π ) i rast

proizvodnje (y) m= π + yMonetaristi: m= π, y=0 celokupni monetarni rast

ide na inflaciju, nema realnog rasta.Kejnzijanci: m=yx π =0 celokupni monetarni rast

odlazi na realni rast bez inflacije.

n Prirodna stopa nezaposlenosti je: u= w1 π 1+w2 π 2+...+wn π vw- ponder učešća pojedinih grupa nezaposlenih;

u- prirodna stopa nezaposlenosti za tu grupu Prirodna stopa nezaposlenosti je ponderisani

prosek prirodnih stopa nezaposlenosti pojedinih podgrupa nezaposlenih.

Da bi se inflacija održala mora se prihvatiti veća nezaposlenost, tako se krećemo cik cak A1-B1-A2 -B2-A3- B3 prelazeći u datom trenutku na višu krivu koja znači i viši trade-off inflaciju-nezaposlenost.

n Jednačina Filipsove krive:π = π *- b(u-u*) π - stvarna infalcija; π *- očekivana stopa inflacije; u-

stvarna nezaposlenost; u*- prirodna stopa nezaposlenosti.

=> najčešće korišćen model Filipsove krive upotpunjene očekivanjima

u<u* tada je b(u-u*) negativno =>očekivana stopa inflacije manja od ostvarene

inflacije. u>u* tada je b(u-u*) pozitivno=> očekivana stopa inflacije veća od ostvarene

n U monetarizmu ključnu ulogu ima prirodna stopa nezaposlenosti

n Stvarna inflacija će odstupati od očekivane ukoliko je stvarna nezaposlenost manja od prirodne stope.

Faze razvoja Filipsove krive:- odnos rast nadnica- rast nezaposlenosti (w, u) A.V. Filips- odnos inflacija nezaposlenost (π, u) (P.Samjuelson, R. Solou, R. Lipsi) - adaptivna očekivanja (M.Fridman)- racionalna očekivanja (T. Sardžent, R. Lukas)

FILIPSOVA KRIVA NA KRATAK I DUZI ROK

0

5

10

15

20

25

30

0 1 2 3 4 5 6 7 8Nezaposlenost(%)

Infla

cija

(%)

Filipsova kriva na duzi rok (KFK)Filipsova kriva na kratak rok (DFK)

E

VERTIKALNA- DUGOROČNA FILIPSOVA KRIVA

0

5

10

15

20

25

30

0 1 2 3 4 5 6 7 8Nezaposlenost(%)

Infla

cija

(%)

Filipsova kriva (odnos inflacija (π)-nezaposlenost)

A1

A2

A3

A4

A5

A6

DFK Dugoročna-vertikalna

Filipsova kriva

Okunova krivaOkunova kriva

n Okunov zakon: Ukoliko je nezaposlenost za 1% iznad

prirodne stope nezaposlenosti gep društvenog bruto proizvoda (manjak društvenog proizvoda u odnosu na društveni proizvod na nivou pune zaposlenosti) iznosi 2,5%.

nn Dobijanje Dobijanje ООkunove krivekunove krive::U

DL

DL

Y

U=f(DL)

45ºDL =f(Y)

I Okunova kriva II Nezaposlenost-tražnja za radom

III 45ºIV Tražnja za radom

Y =f(U)

Okunova kriva ima oblik:u(t-1)-u(t-2) = -a(y-y*)u(t-1)-u(t-2)- promene stope nezaposlenosti između

dva perioda je negativno korelirana u odnostu na odstupanje svarnog rasta u odnosu na prirodnu stopu rasta -a(y-y*) i obratno.

Stvarni DBP odstupa od potencijalnog DBP i otuda se u situaciji nezaposlenosti javlja ‚‚DBP gep“ koji je tim veći ukoliko je i nezaposlenost veća.

n Povezivanje: kvantitativne teorije novca, Filipsove krive, Okunove krive

u(t-1)-u(t-2) = -a(y-y*)Rast stope nezaposlenosti je negativno koreliran u odnosu na ubrzavanje realnog rstata u odnosu na prirodni rast

Okunova kriva

Pi = π * - b(u-u*) Stvarna infalcija jednaka je očekivanoj inflaciji koja je uvećana za smanjianje stvarne nezaposlenosti spod prirodne stope nezaposlenosti

Filipsova kriva

m= π + yRast novca deli se na inflaciju i realni rast

Kvantitativna teorija novca

n Koeficijenti za:1. Realni rast y: 1/ 1+ab2. Inflaciju pi: ab/ 1+ab3. Nezaposlnost : u: a/1+ab

U

DL

DL

Y

U=f(DL)

45ºDL =f(Y)

I Okunova kriva II Nezaposlenost-tražnja za radom

III 45ºIV Tražnja za radom

Promena Okunove krive: translatorno pomeranje Okunove krive

Y1 =f(U1)

Y0 =f(U0)

U1 =f(DL1)

Promena nagiba Okunove krive izazvan padom traPromena nagiba Okunove krive izazvan padom tražžnje nje za radom:za radom:

U

DL

DL

Y

U=f(DL)

45ºDL =f(Y)

I Okunova kriva II Nezaposlenost-tražnja za radom

III 45ºIV Tražnja za radom

Y =f(U)

FilipsFilips-- Okunova kriva Okunova kriva

n Izvodi se povezivanjem Filipsove i Okunove krive

Jednačina Filips-Okunove krive: π = π *+ ab(y-y*) Stvarna inflacija jednaka je očekivanoj inflaciji

koja je uvećana za odstupanje stvarnog rasta u odnosu na prorodni rast

nn Dobijanje FilipsDobijanje Filips-- Okunove kriveOkunove kriveπ

U

X

X

ππ = = ππ **-- b(ub(u--u*)u*)

uu--u* = u* = --a(ya(y--y*)y*)45º

I Okunova kriva II Filipsova kriva

III Okunova krivaIV Tražnja za radom

ππ = = ππ *+ *+ ab(yab(y--y*)y*)

U1U2

Pi 2

Pi 1

Y1Y2

Y1

Y2

Ekonomska politika u ISEkonomska politika u IS--LM i FilipsLM i Filips--Okunovom modelu Okunovom modelu

n Filipsova kriva: smanjivanje nezaposlenosti ubrzava inflaciju

n Okunova kriva: ubrzavanje rasta smanjuje nezaposlenost

n Filips okunova kriva: ubrzavanje rasta ubrzava inflaciju.

π = π *+ ab(y-y*) Ako je y>y*, ab(y-y*)> 0 inflacija se povećavaAko je y<y*, ab(y-y*)< 0 inflacija se smanjuje

1. Parametar a pokazuje uticaj rasta na nezaposlenost 2. Parametar b pokazuje uticaj nezposlenosti na

nominalne nadnice

Ekspanziona monetarna politikaEkspanziona monetarna politikar

DohodakY0

r0r1

Y1

E1E0

Pi

pi1pi0

Y0 Y1 Privredni rast

IS0LM0

LM1

ππ = = ππ *+ *+ ab(yab(y--y*)y*)

E1E0

EkspanzionaEkspanziona fiskalnafiskalna politikapolitikar

DohodakY0

r0r1

Y1

E1E0

π

π1π0

Y0 Y1 Privredni rast

IS0LM0

ππ = = ππ *+ *+ ab(yab(y--y*)y*)

E1E0

IS1

n Suština monetarizma 1. Privatni sektor jr trajno stabilan i automatskise

vraća u stanje pune zaposlenosti (teorema stabilnosti)

2. Na nivou pune zaposlenosti moguće su različite stope novčane mase, a ishodi su različite stope inflacije (kvantitativna teorija novca)

3. Promena u stopi rstanovčane mase nakratki rok utiče na realni privredni rast, a na dugi rok realni efekti nestaju i ostaje jedino permanentno povećavanje stope inflacije (teorema neutralnosti)

4. Odbacuje se akivistička politika regulisanja tražnje (anti- aktivizam)

n Putanje prilagođavanja privredea) Mehanizmi prilagođavanja privrede

- Kejnzijanci : promena količine novca – promena kamate- promena investicija- promena dohotka.

- Monetaristi: novac se koristi za spekulativne svrhe i donosi dobit u monetarnoj sferi.b)Inflacije - Ke jnzijanci: inflacija izazvana je nedovoljnom tražnjom - monetaristi: inflacija je izazvana rastom troškova

TRZISNO PRILAGODJAVANJE1. korak- rast traznje; 2. korak- pad ponude

0102030405060708090

0 1 2 3 4 5 6 7 8Kolicina

Cen

a

1. Korak veca traznja (T1)Pocetna traznja Ponuda 2. Korak manja ponuda

E2

E0E1

TRZISNO PRILAGODJAVANJE1. korak- pad ponude; 2. korak-rast traznje

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

0 1 2 3 4 5 6 7 8Kolicina

Cen

a

2. Korak veca traznjaPocetna traznja T0 Ponuda P01. Korak manja ponuda P1

E2

E0

E1

Injekcije povlaInjekcije povlaččenje i Filips Okunov enje i Filips Okunov modelmodel

n Kada inflacija nadmaši rast novca, realni novčani bilansi padaju, a sa njima i proizvodnja

m= π +y, m< π, y< 0n Kada inflacija zaostaje sa monetarnim rastom

proizvodnja raste:m= π +y, m> π, y> 0

INJEKCIJA POVLACENJA injekcije +20

01020304050607080

0 10 20 30 40 50 60 70 80Dohodak

Inje

kcije

po

vlac

enja

Pocetne injekcije ( X+G+X)0Pocetna povlacenja(S+T+M)Vece injekcije ( X+G+X)1

E1

E0

FILIPS- OKUNOVA KRIVA20

01020304050607080

0 10 20 30 40 50 60 70 80Dohodak

Inje

kcije

pov

lace

nja

Filips Okunova kriva

E0

E1

FILIPS- OKUNOVA KRIVA20

01020304050607080

0 10 20 30 40 50 60 70 80Dohodak

Inje

kcije

pov

lace

nja

Filips Okunova kriva

E0

E1

INJEKCIJA POVLACENJA injekcije +20

01020304050607080

0 10 20 30 40 50 60 70 80Dohodak

Inje

kcije

pov

lace

nja

Pocetne injekcije ( X+G+X)0Pocetna povlacenja(S+T+M)Vece injekcije ( X+G+X)1Veca povlacenja (S+T+M)1

E1

E0

Izbor inflacijaIzbor inflacija-- nezaposlnenostnezaposlnenost

n Asimetrija u efektima monetarne politike:1. U slučaju monetarne restrikcije pre i više se

smanjuje proizvodnja u odnostu na inflaciju 2. U slučaju monetrne ekspanzije pre i više

rastu cene u odnosu na proizvodnju

n Faktori koji potvrđuju nepopularnost inflacije 1. inflacija je realni problem, s obzirom da su

dobici veoma neizvesni, a gubici daleko izvesniji za pojedine aktere

2. Inflacija donosi neizvesnost i destimuliše dugoročne poduhvate poput kupovine trajnih dobara i investiranja.

3. Inflacija ugrožava individualno blagostanje 4. Inflacija ima velike redistributivne efekte5. Inflacija obmanjuje sve aktere i

onemogućaca im razgraničenje nominalnih i realnih efekata

n Tri najznačajnije posledice inflacije su1. Porezi- neravnomerno se raspodeljuje

poreski teret 2. Likvidnost- uzrokuje da subjekti drže veća

nekamatonosna sredstva u slučaju iznenadnih plaćanja

3. Redistibucija dohodaka: nominalno fiksni ugovori izazivaju redistibutivne posledice, pa je neminovno uvođenje indeksacije.