Download - Kосово и Mетохија у цивилизацијским токовима (књ. 1: Језик и народна традиција)

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА

МЕЂУНАРОДНИ ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК

универзитет у приштинифилозофски факултет

косово и метохијау цивилизацијским токовима

међународни тематски зборник

Књига 1језик и народна традиција

косовска митровица2010

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМАМеђународни тематски зборникКњига 1: Језик и народна традиција

Филозофски факултет Универзитета у Приштини2010. година

ISBN 978–86–80273–50–1

Рецензентиакаемик Свелана М. Толсојроф. р Прераг Пиер, оисни члан САНУроф. р Алексанар Лома, оисни члан САНУ

Главни и одговорни уредникроф. р Драи Маликовић

Уредник прве књигероф. р Софија Милораовић

Редакција Зборника

Инострани чланови

Доц. др Сефан Иванов Анчев (Велико Трново, Бугарска), проф. др Зинаиа Тихоновна Голенкова (Москва, Русија), проф. др Миомир Дашић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), проф. др Анаолий Василъевич Дмириев, дописни члан РАН (Москва, Русија), проф. др Зоран Лакић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), prof. dr John Laughland (Париз, Француска), prof. dr Barbara Lomagistro (Бари, Италија), проф. др Валерий Анреевич Мансуров (Москва, Русија), др Миора Милин (Темишвар, Румунија), проф. др Энелина Сереевна Смирнова, инострани члан САНУ (Москва, Русија), prof. dr Wojciech Szczepański (Познањ, Пољска), prof. dr Gabriella Schubert, инострани члан САНУ (Јена, Немачка), доц. др Анрей Аремович Тащиан (Краснодар, Русија), проф. др Свелана Михайловна Толсая, инострани члан САНУ (Москва, Русија), проф. др Иван Чароа, инострани члан САНУ (Минск, Белорусија)

Домаћи чланови

Проф. др Марко Алаић, доц. др Живора Ђорђевић, проф. др Раомир Ђорђевић, доц. др Мирослав Крсић, проф. др Алексанар Лома, дописни члан САНУ, проф. др Драи Маликовић, проф. др Данило Ж. Марковић, проф. др Софија Милораовић, проф. др Наа Милошевић-Ђорђевић, дописни члан САНУ, проф. др Абулах Мушовић, проф. др Рамила Обраовић, доц. др Јасна Парлић-Божовић, доц. др Алексанар Перовић, проф. др Прера Пиер, дописни члан САНУ, проф. др Валенина Пиулић, проф. др Коса Чавошки, дописни члан САНУ, доц. др Урош Шуваковић

Издавање овог зборника помогао је Завод за уџбенике.



ISBN 978–86–80273–50–1











ISBN 978–86–80273–50–1











ISBN 978–86–80273–50–1









РЕДАКЦИЈА ЗБОРНИКА

ISBN 978–86–80273–50–1 ISBN 978–86–80273–49–5 (за издавачку целину)



ISBN 978–86–80273–50–1











ISBN 978–86–80273–50–1









КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМАМеђународни тематски зборникКњига 2: Књижевност


ISBN 978–86–80273–51–8

Главни и одговорни уредникПроф. р Драи Маликовић

Уредник прве књигеПроф. р Софија Милораовић



Доц. др Стефан Иванов Анчев (Велико Трново, Бугарска), проф. др Зинаида Тихоновна Голенкова (Москва, Русија), проф. др Миомир Дашић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), проф. др Анатолий Василъевич Дмитриев, дописни члан РАН (Москва, Русија), проф. др Зоран Лакић, редовни члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), prof. dr John Laughland (Париз, Француска), prof. dr Barbara Lomagistro (Бари, Италија), проф. др Валерий Андреевич Мансуров (Москва, Русија), др Миодраг Милин (Темишвар, Румунија), проф. др Энгелина Сергеевна Смирнова, инострани члан САНУ (Москва, Русија), prof. dr Wojciech Szczepański (Познањ, Пољска), prof. dr Gabriella Schubert, инострани члан САНУ (Јена, Немачка), доц. др Андрей Артемович Тащиан (Краснодар, Русија), проф. др Светлана Михайловна Толстая, инострани члан САНУ (Москва, Русија), проф. др Иван Чарота, инострани члан САНУ (Минск, Белорусија)



САДРЖАЈ

Драга БојовићСРПСКИ ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ И НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИДва аспекта дехуманизације језика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Милета БукумирићХИДРОНИМИ СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Јулијана Вучо, Александра ШуваковићКРИТИЧКИ ОСВРТ НА НАСТАВУ СТРАНИХ ЈЕЗИКА У ШКОЛАМА У АУТОНОМНОЈПОКРАЈИНИ КОСОВО И МЕТОХИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Милица Грковић ПРАВОПИСНЕ И ЈЕЗИЧКЕ ОСОБИНЕ БАЊСКЕ ХРИСОВУЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Голуб М. ЈашовићПОЧЕЦИ СРПСКЕ ДРАМЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ЊЕН ЈЕЗИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Гордана ЈовановићЖИВОТ КОНСТАНТИНА МИХАИЛОВИЋА ИЗ НОВОБРДСКЕ ОСТРОВИЦЕ И ЊЕГОВО ДЕЛО „ЈАНИЧАРОВЕ УСПОМЕНЕ“ ИЛИ „ТУРСКА ХРОНИКА“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Дмитрий A. КатунинСОВРЕМЕННОЕ ЯЗЫКОВОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО КОСОВА И МЕТОХИИ: СТАНОВЛЕНИЕ, ДИНАМИКА И ТЕНДЕНЦИИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Милош Ковачевић О НЕКИМ СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА РОМАНА „САРА“ ПЕТРА САРИЋА(О ТИПОВИМА ТУЂЕГ ГОВОРА) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Косово и Метохија у цивилизацијским токовима6

Александар ЛомаСТАРОСРПСКИ ТОПОНИМ ЧРЊЕГОЈНО(ОНОМАСТИЧКИ УВИДИ У ДРУШТВЕНУ ИСТОРИЈУ ПРЕФЕУДАЛНОГ ДОБА) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Јордана МарковићКОСОВСКОМЕТОХИЈСКЕ ОДЛИКЕ СРПСКИХ НАРОДНИХ ГОВОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Софија Милорадовић, Станислав СтанковићО ИСКАЗИВАЊУ ПРИПАДНИЧКО-ПОСЕДНИЧКОГ ОДНОСА У СРПСКИМ НАРОДНИМ ГОВОРИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Радивоје МладеновићЈЕЗИЧКИ И ДИЈАЛЕКАТСКИ ОДНОСИ У СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКОЈ ОБЛАСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Снежана ПетровићЗБИРКА РЕЧИ ИЗ ПРИЗРЕНА ДИМИТРИЈА ЧЕМЕРИКИЋА КАО ИЗВОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИЧКЕ И КУЛТУРНЕ ИНТЕРФЕРЕНЦИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Владимир ПоломацО НЕКИМ ОДЛИКАМА СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА У ПОВЕЉИ ГОСПОЂЕ МАРЕ БРАНКОВИЋ И ЊЕНИХ СИНОВА ДУБРОВНИКУ ОД 29. XII 1405. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Љубинко Раденковић НАЗИВИ МИТОЛОШКИХ БИЋА КОД СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Првослав РадићО ТРАГОВИМА СТАРОСРПСКОГ АКУТА У ГОВОРИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Путевима једног научног открића у Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Лариса И. Раздобудько-ЧовичЛОЗУНГИ, СЛОГАНЫ, ГРАФФИТИ В КОММУНИКАТИВНОМ КОСОВСКОМ ПРОСТРАНСТВЕ (ЛИНГВОСТИЛИСТИЧЕСКИЙ АСПЕКТ). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

7Садржај

Митра Рељић ЕТНОНИМИ – ДОСЕТКЕ У ФУНКЦИЈИ ИДЕНТИТЕТСКОГ ПОРИЦАЊА КОСМЕТСКИХ СРБА ОД ОСМАНСКОГ ПЕРИОДА ДО ДАНАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

Стана Ристић СТВАРНОСТ И МИТ У ЛЕКСИЦИ ПОЕЗИЈЕ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Биљана Сикимић ИБАРСКИ КОЛАШИН ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И СВАКОДНЕВИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

Андрей Николаевич СоболевО ГОВОРЕ ГОРАНОВ АЛБАНИИ В ОБЩЕБАЛКАНСКОЙ ПЕРСПЕКТИВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

Селена Станковић, Станислав СтанковићО ИМЕНОВАЊУ КОСОВСКОМЕТОХИЈСКЕ ПОКРАЈИНЕ И ЊЕНИХ СТАНОВНИКА У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

Рада СтијовићПРИЛОГ УТВРЂИВАЊУ ГРАНИЦЕ ПРЕФОНОЛОГИЗАЦИЈЕ НАГЛАШЕНИХ ВОКАЛА Е И О У ПРИЗРЕНСКО-ЈУЖНОМОРАВСКИМ ГОВОРИМА НА ТЕРИТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

Јелица СтојановићКОНТИНУИТЕТ И ФАЗЕ У РАЗВОЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПИСАНОЈ СПОМЕНИЧКОЈ ГРАЂИ С ПОДРУЧЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ (У ПОРЕЂЕЊУ СА ШИРИМ СРПСКИМ ЈЕЗИЧКИМ ПОДРУЧЈЕМ). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327

Чедомир СтојменовићО ЈЕЗИКУ ВЛАДИСЛАВА ГРАМАТИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341

Срето ТанасићРЕФЕРЕНЦИЈАЛНА И НЕРЕФЕРЕНЦИЈАЛНА ПРОШЛОСТ У ДЈЕЛУ ТРИ СВЕТА СУНЧИЦЕ ДЕНИЋ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353


Ивица ТодоровићМАТЕРЊИ ЈЕЗИК САКРАЛНЕ ГЕОГРАФИЈЕ СРБАMитска симболика Kосова у контексту одређења српског идентитета и пројекције историјске судбине . . . . . . . . . . . . . . . . . 363

Светлана М. ТолстаяЛЕКСИКА ТРАДИЦИОННОЙ ДУХОВНОЙ КУЛЬТУРЫ КОСОВА В ЮЖНОСЛАВЯНСКОЙ И ОБЩЕСЛАВЯНСКОЙ ПЕРСПЕКТИВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381

Бранкица Чигоја ТРАГОВИМА ДЕЧАНСКИХ НАТПИСА – ЈЕДАН ОСВРТ НА МОГУЋНОСТИ ИШЧИТАВАЊА ЗАБОРАВЉЕНИХ ЗНАЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391

Поштовани читаоци,

Пред вама се налази етотомни Међународни тематски зборник – „Косово и Метохија у цивилизацијским токовима“, који садржи радове око 270 научних радника и истраживача из Србије, Русије, САД, Бугарске, Румуније, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије, Беолорусије, Пољске, Црне Горе, Реублике Срске и Македоније.

Овим зборником, са око 3700 страница, желимо да домаћој и страној научној али и широј јавности омогућимо увид у велики број научних чињени-ца о Косову и Метохији, како оних из даље тако и оних из новије рошлости Косова и Метохије, Србије и Балкана – критички сагледаних из угла различи-тих научних дисцилина, као што оказују и наслови књига: Језик и народна традиција (књига I), Књижевност (књига II), Историја и историја уметности (књига III), Социологија и друге друштвене науке (књига IV) и Филозофија, сихологија и едагогија (књига V). А све то у добоком уверењу да тако на најбољи могући начин омажемо борби коју Реублика Србија води за очување соственог територијалног интегритета и суверенитета над овим делом своје територије.

Како је дошло до издавања овог зборника? Питање Косова и Метохије је крајем 2008. године остало актуелно у

међународним размерама, ри чему је активност оних који су се намерили да га отму од Србије тада веома интензивирана. Као научни радници који свој образовни и научни ангажман остварују на росторима Косова и Метохије, сматрали смо да треба да ружимо свој доринос борби за очување Косова и Метохије у саставу Реублике Србије, и то на начин на који ми то најбоље можемо. А то је – научно истраживање. Како смо у исто време били на рагу године у којој се навршава ола века остојања и рада нашег факултета, одлучили смо да тај јубилеј обележимо на римерен начин – радно.

Стога смо најре озбиљно и свестрано размотрили а затим и донели одлуку да организујемо међународни научни ску мултудисцилинарног карактера који би био освећен Косову и Метохији. Окуили смо Научни одбор Скуа састављен од најугледнијих научника који се баве овом робле-матиком, у коме су били застуљени редставници 11 држава. Научни ску „Косово и Метохија у цивилизацијским токовима“ одржан је на Филозоф-ском факултету у Косовској Митровици, од 8. до 11. октобра 2009. године, уз учешће 270 научника из земље и иностранства. Наш ску је трајао четири


дана. У четири сунчана октобарска дана радило се у осам различитих секција, одржана су два ленарна излагања и чак 45 осебних сесија, све у хармоничној атомосфери уној озитивне енергије, што је само додатно отврдило оравданост организовања овог скуа. Трећи дан скуа био је освећен обиласку равославних светиња на Косову и Метохији – Пећке атријаршије, Високих Дечана и Грачанице. Наши гости из земље и света, од којих су многи рви ут били на овим росторима, имали су рилике да виде риродне леоте овог однебља, али и оследице НАТО агресије, о чијим размерама многи нису довољно знали, рушевине и згаришта које су остале на росторима насеља са којих је ротерано срско становништво, затирање цркава, равославних гробаља и свега срског, чије размере многи нису могли да замисле у цивилизованој Еврои у XXI веку, иако су о томе слушали. У своје окриље римили су их сунцем окуани и узвишени у својој древној леоти и достојанству Пећка атријаршија1, Високи Дечани и Грачаница, неми а речи-ти и величанствени сведоци блиставе срске историје и трајања, које данас чувају војници НАТО-а. Када су наши гости, осле завршног дана Скуа, у оодневним сатима аутобусима кренули ут својих домова широм Србије и света, богатији за све оно што су ротеклих дана видели и доживели, исратили смо их са најбољим жељама, којима као да се ридружила и сунцем обасјана Косовска Митровица. Прве каи кише су але док су се аутобуси који су одвозили наше госте риближавали административној линији рема централној Србији.

Наравно, тај ску не би био одржан да није било оних који су били сремни да омогну и којима се овом риликом најтолије захваљујемо, а то су: Министарство росвете, Министарство за науку и технолошки развој, Министарство вера и Министарство за инфраструктуру Реублике Србије, затим Скуштина града Београда, ЈАТ, Електроривреда Србије, „Колашин ревоз“ и Студентски центар „Приштина“ са ривременим седиштем у Косовској Митровици. Челници ових институција су разумели значај орга-низовања оваквог скуа, а установе о којима је реч значајно су омогле да се он усешно одржи. Радови са тог скуа објављени су у облику сажетака у броју XXXVIII Зборника радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, а један број радова и у целини је штаман у XXXIX броју часоиса нашег факултета.

Пошто смо од наших гостију, и у разговорима са њима а и касније, у исаној форми, добили много охвала како у огледу самог Скуа, његових тема

1 Један од наших еминентних гостију ришао ми је у орти манастира Високи Дечани и уитао:

– Колико има вас Срба?Одговорио сам и уитао:– Зашто?– Сви колико вас има треба да дођете да сачувате Високе Дечане.

11Предговор

и резултата тако и у огледу његове организације, схватили смо да би била велика штета да се у нашој активности остане само на одржавању скуа. Стога смо одлучили да објавимо Међународни тематски зборник који је ред вама. Формирали смо међународну редакцију, чију једну оловину редстављају научни радници из Србије, а другу научници из девет страних држава. Послали смо озиве за учешће научним радницима који су учествовали на научном скуу али и другим стручњацима, са молбом да наишу тематске ауторске текстове у којима би – са асекта научне дисцилине којом се баве – сагледали роблем Косова и Метохије. У Међународном тематском зборнику – „Косово и Метохија у цивилизацијским токовима“ застуљени су само радови које су озитивно оценила два кометентна међународна рецензента.

Иако наша високошколска установа траје већ ола века, иако смо о броју студената највећи факултет Универзитета у Приштини, расолажемо огра-ниченим материјалним средствима. Због тога ми не бисмо имали довољно средстава за убликовање овог зборника, а он никада не би угледао светлост дана да није било свесрдне одршке мр Милољуба Албијанића, директора и главног и одговорног уредника, и роф. др Милана Јовановића, редседника Уравног одбора Завода за уџбенике из Београда, који су рихватили да ова велика издавачка кућа буде донатор убликовања нашег зборника. Њима и њиховим сарадницима, који су одговорно радили на овом ројекту, такође изражавамо велику захвалност.

Представили смо вам генезу овог зборника како бисмо одвукли значај научног, мултидисцилинарног, ристуа изучавању роблема Косова и Мето-хије. Такав ристу треба да редставља одршку одбрани наших државних и националних интереса. Не разне речи, већ научна дела. Међутим, у том смислу се научна активност Филозофског факултета Универзитета у При-штини са ривременим седиштем у Косовској Митровици неће окончати. Као установа, Филозофски факултет је конкурисао код Министарства науке Реублике Србије за добијање четворогодишњег интердисцилинарног научног ројекта „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинте-грација“. Уколико и овом риликом добијемо одршку ресорног министарства, биће створени услови за родужетак нашег научног бављења овим итањем. У интересу науке, наших студената, а тиме и у интересу домовине.

Проф. др Драги Маликовић,

главни и одговорни уредник, декан Филозофског факултета

Децембра 2010. годинеКосовска Митровица

УДК 811.163.41(497.115) 811.163.41(497.16)

Драга БојовићНикшић, Црна Гора

СРПСКИ ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ И НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Два аспекта дехуманизације језика

Дезинтеграциони процеси политичког карактера на бившем југословен-ском простору донијели су и процесе конструкције нових, назовијезичких идентитета (хрватског, бошњачког/босанског, црногорског). Такви процеси, одвојени и од дијахроног и од синхроног, тј. научног приступа питању јези-ка (Хрватска, Босна и Херцеговина), изразито су политичког каратера (уз режимску хегемонију, праћени су и вољом народа, израдом стандарда), или имају одлике политикантства (Црна Гора, без воље народа, репресијом, без стaндарда), и усмјерени су на постепено потискивање српског језичког иден-титета.

Кључне ријечи: српски језик, Црна Гора, Косово и Метохија, дехуманиза-ција језика.

0. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ

Овом приликом анализирамо два аспекта потискивања српског језичког идентитета: у Црној Гори путем рересије, преко Устава и законā, а на Косову и Метохији – и прогоном становништва чији је језик српски. Обједињујући аспекат, што се статуса српскога језика тиче, јесте управо дехуманизација, у вези са његовим именом и унутрашњим садржајем.

Овако назначена тема – дехуманизација језика – може изазвати зачудност пошто се зна да сам српски језик као феномен, научни и дјелатни, не може бити нити нападнут, нити дехуманизован. Међутим, слијепо политиканство, које осим што насрће на национални и вјерски идентитет Срба на овим просторима, незнавено напада и име српскога језика, само због имена, и по цијену да разграђује друштвену и језичку заједницу као широку културолошку симбиозу, са историјом и трајањем, те се на тај начин комплетно друштво дехуманизује.

Оно што се дешавало и дешава се са српским језиком на поменутим про-сторима, може се назвати дестандардизацијом језика. Међутим, ова квалифи-


кација није довољна, поготову ако се повеже стање у овим срединима, негдје подједнако, а на различите начине дехуманизованим, или како рече владика Теодосије: Ради се о другим људима, намјере су исте.

У Речнику страних речи и израза (Клајн, Шипка 2007: 349) пише: деху-манизација – 1. ишчезавање битних човекових особина, губљење људскости, 2. отуђење човека у данашњем свету, подвргавање људске природе техноло-гији и захтевима савременог друштва. Како се и тај процес дешава добрано и према односу према језику и у самом језику, онда је оправдано говорити о дехуманизацији.

1. СТАЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Црна Гора je последње и најдраматичније подручје на којем се догађа потискивање српског језика, тј. његовог имена, те је на тај начин на помолу парадокс да су изучаваоци српског језика као страног бољи репрезенти и језика, и културе Црне Горе од оног садржаја који је званична политика административним методама назначила као назови демократско, а у суштини искључиво олитократско виђење језичке ситуације у Црној Гори. Јер, ако имамо у виду поглед најближи језичкој стварности означен парадоксалном конструкцијом „српски језик и српски језици“, с тим што су „језици“ (хрватски, босански, бошњачки) политичке творевине, поглед који уважава и полицентрични српскохрватски језик као лингвистичку чињеницу, тзв. црногорски језик чак остаје и изван најлабавијих политичких оквира (око двије трећине грађана у Црној Гори назвало је свој матерњи језик српским!).

И поред тога, под плаштом назовидемократије и људских права, у школство је уведен безличан назив матерњи језик као први ниво садржаја који се тиче језичког инжењеринга.

И сам назив „реименовање“ производ је језичког инжењеринга.1 Он се просто увукао и у лингвистику као нешто што даје легитимитет и логику том процесу, а о томе се не може говорити ни на нивоу надлогике. Он је заправо и настао у репертоару политике, која је већ поодавно оскрнавила питање језика, па се онда, по инерцији пренио и у науку о језику. Садржај тог назива обезбеђује могућност немогућег. Језгровито и потпуно запажање о именовању језика и с формално-правног и с лингвистичког гледишта и о томе да нема никаквог основа говорити о црногорском језику износи Радмило Маројевић (Мароје-вић 2005: 434): „С формалноправног гледишта не може се уопште прописива-ти црногорски језик с обзиром на то да језик под тим именом није кодифико-ван, није стандардизован. С лингвистичког становишта нема никаквог основа говорити о црногорском језику. Треба подсјетити на разлику у вредновању

1 Чудна је судбина тих процеса промјене имена. Илустративан је примјер Титограда који је добио име по вођи, као продукт једне идеологије. Данас се, мислимо, више нико и не сјећа тог имена. Нестала идеологија, нестало име и вратило се имену – Подгорица.

15Драга Бојовић: Срски језик у Црној Гори и на Косову и Метохији

појмова Црногорац и црногорски језик. Етноним Црногорац симболизује чојство, јунаштво и слободарски дух становника српске Спарте, и он је био престижан не само у српству и словенству, док би назив црногорски језик озна-чио сваковрсну деградацију наше славне традиције. Новокомпоновани језик не зову црногорачки, тј. „језик Црногораца“ (не изводе га од етнонима), него „црногорски“, језик Црне Горе“ (изводе га од топонима). А Црна Гора је име добила по црногоричкој шуми које више нема, тако да би назив црногорски језик био бесмислен. То би значило да је то језик који се говори по шумама и горама (наше земље поносне)...“.

Процес „преименовања“ као механизма потискивања српског језичког идентитета, почео је поређењем са окружењем као „изговор“ за нестабилан државно-друштвени систем у којем се најлакше преусмјерава и превреднује свијест осиромашене масе неоснованим позивањем на окружење, што се језика тиче, под изговором измишљених права и слобода у новој, обећаној „богатој“ земљи. Никоме, у вјековима сиромашној земљи Црној Гори, почев од чобанчета до академика, није ни на крај памети било неко друго име за српски језик, укодиран у постојање бића и појединца и народа. То је и она симболичка функција језика, којом се толико манипулисало у процесима „разградње“ српскога језика, заборављајући на основну симболичку, обједи-нитељску функцију народа различитих вјера у различитим државама. Никоме, осим творцима „новог свјетског поретка“ у маленој Црној Гори! Обнављање „наводне“ државности са „новим“ језиком у њој, такође је без икаква основа, јер Црна Гора је у својој историји имала статус државе, па никоме нијесу сметала „различита“ имена државе и језика. (в.: Стојановић, Бојовић 2006). Она никада не могу засметати здравој народној свијести, а што подразумијева ненатруњено народно памћење, које траје преко језика и кроз језик, нити онима који га темељно изучавају, његују и стварају на том језику. Под назовидемократским „матерњим моделирањима ученика и родитеља“ држава Црна Гора државност „заокружује“ уписивањем у Устав „службеног црногорског“ језика. Након проглашавања службеног језика кренуло се у тзв. „службена“ реименовања, а да се није појавила ни једна књига из области најављене стандардизације. Одлука о „преименовању“ Одсјека за српски језик нудила се јавности од сининг доктора у емисијама информативног типа, како би се јавност што више „увјерила“ у оправданост њихову.

Ствараоци новог имена понашају се као прави сининг доктори, па се најчешће може извући закључак да трагају за „украденим идентитетом“, а једно од обиљежја таквог идентитета јесте и језик као огледало духа и душе народа. Њихови су наступи, очигледно је, идеологија машинерије „умивеног фашизма“, они отворено ниподаштавају моћ расуђивања четири стотине хиљада људи механизмима пројектованих анкетирања, пројеката, наводне промјене стања у држави, па је свакако нужно глобално поставити питање:


Ко су творци таквог идентитета, какав им је духовни, културни, друштвени, политички, а и сваки други кредибилитет за такав историјски „подвиг“?2

Идеологија као тешка болест напада и сам језик, споља и изнутра, споља као губа – брисањем имена његовог гдје је год могуће, смањеном употребом ћирилице као изворнога писма српског језика,3 изнутра, кроз процес бриса-ња и разарања живота и истине језика. Никнуше преко ноћи „нови људи“: књижевници на „четвороименом језику“, лингвисти-преписивачи, лингвисти-идеолози и политичари, политичари-лингвисти.

Сходно политичким кретањима4 понашали су се и надлежни или они који су се, због политичке подобности, прогласили надлежнима на Факултету и Универзитету – на једној страни екстремизам усмјерен на тзв. реименовање Одсјека за српски језик у одсјек (тј. студијски програм) за црногорски, на другој „благоудобно“ компромисно решење: црногорски и остали јужнословенски језици..., било како било – услов за свако друго постојање јесте „катедра за црногорски“ језик. Политократија је задобила облик бирократије на факулте-ту путем доношења закона који дају неприкосновену власт деканима, а руко-водиоци студијских програма и рад вијећа демонстрација су демократије у бирократском амбијенту. Овом ситуацијом би се могао позабавити неки смјели овдашњи психолог, социолог или психијатар. Имао би много занимљи-вог материјала јер се одједанпут поставила домишљата „дилема“: Дајем ти могућност да прихватиш идеолошку лаж (црногорски језик) – што је очит примјер дехуманизације – да би опстала заједничка нам научна истина (српски језик)!? У сукобу таквих тенденција разоткрила се једна суштинска ствар: „промућурност“ неких заговорника црногорског језика који заговарају комромис5, у интерпретацији намјере да се „преименује“ катедра за српски језик у „катедру за црногорски језик“ указује на чињеницу да се ради о неги-рању постојања црногорског језика од стране других протагониста тог језика. На политичком плану, то је сасвим очигледно, ради се о инструментализо-вању народа наметањем овог питања, потресању његовог бића, (е) да би се имао у власти, а на пољу науке и културе, што може имати трагичан епилог,

2 Као политичка творевина „црногорски језик“ нимало не обавезује научно-наставне и образовне институције, осим критичких погледа па се, на крају, послије свих вратоломија са језиком у Црној Гори, очекује да наука не подлегне политици, а научне матрице на том пољу су Студијски програм за српски језик и књижевност и Црногорска академија наука и умјетности.

3 О овоме в.: Јелица Стојановић, О утевима срске ћирилице кроз вјекове (с освртом на стање у Црној Гори данас), Голија, V, бр.11, 2009, 12–17. Нпр., сада на телевизији Црне Горе немамо ниједан канал ћирилички јер и они који су били, у посљедње вријеме су латинизовани.

4 Већ двије године, од студијске 2007/2008, постоји на Филозофском факултету виртуелни Студијски програм за црногорски језик и књижевност на којем се и на нивоу изучавања стандарда користи литература из србистике и сербокроатистике. То што „стандарда“ нема и не може ни бити, острашћени прогонитељи имена српског језика „правдају“ препоруком за изучавање сербокроатистичке литературе.

5 То је једна често у политици форсирана ријеч манипулативног, назови демократског, а суштински, садржаја усмјереног на деонтологизацију и дехуманизацију.

17Драа Бојовић: Срски језик у Црној Гори и на Косову и Меохији

инсруменализацију самоа језика, пошто он одређује наше биће и сопство наше човјечности. Он може доћи у опасност да престане бити „дом људских бића“� као што то престаје бити кућа онима који немају дом(а) јер им је она зграда за неки боравак и скривање, инвестирање капитала, а језички знаци могу бити доведени у опасност да буди истински језик и постану, у добром дијелу, пуко оруђе.

Назив, термин, као и само име језика, јесте у неку руку „слика“ поглeдa на свијет његових говорника, као и свако име у том језику, „наука о стварању језичних могућности“7 тј. наука прије сваке друге науке, па није тешко претпоставити какве поремаћаје може изазвати тзв. ново именовање.

Промјена имена јесте „промјена“ језичког кода и погледа на свијет, утолико прије што je континуитет имена српског језика у Црној Гори чврст и постојан, и у дијахронији и у његовој синхронији. Други назив за исти језик (црноорски за срски), или пак двојни назив (срско-црноорски) изванјезички мотивисан, сада већ доводи до ситуације да говорници, у неком смијeшно тужном амбијенту говоре: А како се то назива на црноорском? Такве ситуације озбиљна су опомена да један језик може постати средство раздвајања и неразумијевања , а не оно што он по својој друштвеној функцији јесте – средство спајања и разумијевања.

Процес „разимењавања“ једног језика, у нашем случају српског, неминовно прати и деструкција језичког система и на функционалном и на супстанцијалном плану, па се процеси у језику могу измаћи контроли струке и науке, и на тај начин постати необавезна мјешавина свих – и научних и ненаучних критерија. Питање је онда колико је језик ефикасно средство комуникације и колико је доведен у опасност да то престане бити када се, примјера ради, чују и захтјеви за „ревитализацијом“ једног књижевног израза (његошевског) под именом „црногорски језик“, што, формално гледано, представља својеврсну архаизацију. На другој страни пак, творци монтенегристике, назови науке која на пречац гради све црногорско, показују своју „књижевнотеоријску оригиналност“: „Његоша треба очистити од националистичких наноса и претворити у симбол интеркултуралног дијалога и толеранције“�.

У вези са овим неминовно се намеће разматрање појаве језичког инжењеринга и неопходност декодирања те, за језички систем и сами живот језика, погубне појаве.

� В. : Дејвид Купер, Посмоернизам и сроне ененције у: Свеска филозофија, Светови, Нови Сад 2004, 57�.

7 В. о овоме : Gustave Guillame, Principi teorijske lingvistike, Zbirka neobjavljenih tekstova, priredio: Roch Valin, Globus, Zagreb 19��, 150.

� Изјава у медијима поводом манифестације Његошеви дани у организацији Владе Црне Горе и Института за језик Филозофског факултета у Никшићу, предсједника Организационог одбора и професора црногорске књижевности, Татјане Бечановић (август, 2009).


Tако је државна машинерија, и њени пулени из просвете и науке, преко ноћи створила, за потребе реформисане школе, нове уџбенике у којима се свугдје потискује, избјегава или некако замјењује одредница српски и то „цен-зуром као дидактичким принципом, завођењем као методичким маниром“9.

Стандардолошки вапај за тзв. црногорским језиком траје прилично дуго, с обзиром на то да је у администрацији више написаних конструкција црно-горски језик него што је ишта ваљано написано о томе. И након тога што је министар био приморан да недавно створи експертску групу која је напокон одабрала верзију „црногорског гласа с и з“ и даље су у Црној Гори стручњаци подијељени на, условно речено, конзервативнију струју која заговара увође-ње у стандард гласова из дијалеката с’, з’ и неких лексема из говора насумице одабраних као дублетних форми формама стандардног српског језика, и на-преднију струју (а она је у мањини) која говори о том језику као о „рекон-струкцији норме српскохрватског“ (ово је конструкција непозната лингви-стичкој теорији), тачније преименованом српском језику. Сви протагонисти тзв. црногорског језика, лако је примијетити, најрађе употребљавају глагол морати као што то образлаже министар науке и просвете, Сретен Шкулетић: „Ја сам био риморан (ист. Д. Б.) да урадим оно што сам урадио, тј. да форми-рам експертску групу (емисија Жива истина на IN телевизији, 26. 9. 2009). Све ово подсјећа на театар асурда, тиме се обесмишљава садржај појма језика и неопходности његове историје.

2. СТАЊЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Историја страдања српске књиге на Косову и Метохији почиње прије Косовске битке, када су Турци спалили пирг цркве у Грачаници. Међу најста-ријим библиотекама на Косову и Метохији јесте библиотека Пећке патријар-шије, у почетку архиепископска библиотека настала преношењем сједишта Архиепископије из Жиче у Пећ. Дјела најзначајнијих Светих Отаца била су образац духовног образовања и васпитања и свакодневна монашка лектира. Она су била и поетички и идеолошки узор оригиналној српској књижевности средњег вијека чији су значајни ствараоци потекли са метохијских простора или су већи део свог стваралачког вијека ту провели. Узимајући у обзир број манастира, цркава и црквишта (1 300) и претпоставку да је у једном храму морало бити бар осам литургијских књига, онда се добија број од преко десет хиљада књига. Манастирске библиотеке су имале свакако више књига, а највеће су, као Пећка патријаршија и Дечани, могле имати и преко хиљаду. У том случају број рукописних књига на Косову и Метохији могао је достићи цифру од око петнаест хиљада књига.

9 О овоме в.: Веселин Матовић, Цензура као дидактички ринци, завођење као методи-чки манир, у: Слово, Никшић, септембар, 2009, 8–17.


Од некадашњег толиког богатства на Косову и Метохији до данас су се очувала само три рукописа и то само у једном манастиру у сјеверном дијелу покрајине. У Београду се чувају рукописи библиотека Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице, што укупно износи преко триста рукописа. Остали су изгорјели, пропали, покрадени или заувијек нестали. Поменути подаци до-вољно говоре о размјерама уништавања важног сегмента српске културне баштине на Косову и Метохији.10

Страдање српског језика, културе и народа наставља се и у најновијем времену и то под плаштом разних мировних и демократских мисија. Прва уредба Цивилне администрације УН-а на Косову и Метохији односила се на равноравну службену и јавну употребу три језика – албанског, српског и енглеског. Из те назови равноправности проистекло је то да је почетком јула деведесет девете године са јавних мјеста из градова Космета нестало и посљедње српско слово, изгоном његових корисника, као и до краја спроведеном културно-образовном, економском и политичком изолацијом остатка говорне популације. Функционална неравноправност оснажена је комуникативном неравноправношћу у назови заштићеном амбијенту српских говорних представника, у којем су ријечи на том језику плаћали животом.11 Међутим, „утамничени језик исто је и усужњен човек; он тумара, посрће и пада, али се лако не предаје. Покаткад би да излаз пронађе у светлости сопственог Почетка и сав тај напор, макар и накратко, његову пажњу учини свечаном...“ (Рељић 2008: 414).12

Изгон и помјерање становништва са Косова и Метохије неминовно мијења и дијалектолошку мапу српскога језика. Ријетко се дешавало (Рељић 2008: 409) да аутохтони говори тако масовно и нагло напусте своје вјековно станиште као што се то догодило у јуну 1999, када је цио метохијски простор, који је представљао исходишну зону двију дијалекатских формација – косовско-ре-савске и призренско-јужноморавске, потпуно испражњен за свега неколико дана.

Носиоци и баштиници наших најјужнијих екавских говора подвргнути су бошњакизацији: старосједелачко становништво призренско-шарпланинске области различито „одговара“ на напречац наметнути етничко-језички иден-титет. „Горанци са завидним степеном свести о сопственој језичкој укорење-ности у аутохтоном горанском и српском књижевном језику, одбијају прено-минацију, како језика, тако и давнашњег свога имена. Други, ново име језика поимају као „вишу силу“, и говоре како су увијек говорили – језиком српским, а

10 О овоме уп.: Драгиша Бојовић, Уништавање рукоисног књижевног наслеђа и манастир-ских библиотека на Косову и Метохији, Слово, Никшић, април, 2008, 37–47.

11 В. детаљније: Митра Рељић, Срски језик на Косову и Метохији – слике страдања, Даница, Београд, 2008, 402–414.

12 Уп. и код: Михаило Шћепановић, Изгон језика ћириличког од лаштом националног реумљења монтенегринског, Голија, V, бр.11, 2009, 18–19.


у међусобној комуникацији својим локалним идиомом именованим најчешће – нашински. Има, дакако, и трећих који су уз сијасет кроатизама и сличних „посебности босанског“, овај некако већ проговорили.“ (Рељић 2008: 409).

Затирање писане језичке баштине (записа, натписа, рукописа свештених књига и читавих библиотека) има трагичне посљедице по српску културу, ду-ховност и писменост, a све што за вријеме турских зулума, аустријских похо-да, конзулских и визитаторских мешетарења није поништено и украдено, не-стало је у огњеном и рушилачком походу Албанаца током прве деценије XXI вијека.

Дио изгубљеног језичког насљеђа су и споменички натписи на гробљима Косова и Метохије. Они су пружали обиље података, како за опште сагледавање лингвокултуролошке слике покрајине тако и за изучавање различитих поједи-них питања из области српскога језика – антропонимије, топонимије, трагова језичких додира, дијалекатских и других специфичности. Само још дио овога може се пронаћи на комадима здробљеног гранита, остало је већ „прогутала“ земља (Рељић 2008: 412).

Све се ово дешава под окриљем свакојаких процеса: глобализације, инте-грације, транзиције, тј. новог демократског свјетског поретка, који супротно садржају назива оставља пустош када су у питању словенски језици и кул-туре, што произвођењем политичких језика попут босанског, бошњачког и црногорског, што остављањем словенских језика без минимума заштите у непријатељски расположеном несловенском окружењу, какав је случај са српским језиком на Косову и Метохији, македонским у деловима Македоније с албанском већином, руским у Естонији, Литванији, али и појединим репу-бликама у оквиру Руске федерације.13

Једна од најпогубнијих посљедица евроатланских (дез)интеграционих процеса очитује се у разбијању и уситњавању појединих националних кул-тура и језика и стварању услова за њихово будуће гашење, све у складу с „намјештеним“ прогнозама западних лингвиста-футуролога, према којима ће највећи број данас постојећих језика у догледно вријеме ионако нестати.

Страх за судбину и народа и језика удаљавао је говорнике од његових најважнијих функција, од оног што је његов живот, приписујући му искључиво симболичку функцију, у контексту историје његовог страдања, па се показа-ло да висок степен језичке свијести може бити одлучујући фактор очувања једног језика, онда када изостану сви други механизми заштите.14

13 В.: Митра Рељић, Реч демократија у служби новог огледа на свет, Зборник радова Фи-лозофског факултета Универзитета у Приштини, XXXVI/2006, Косовска Митровица, 2007, 408–417.

14 В.: Митра Рељић, Језичка свест у контексту савремених (дез)интеграционих роцеса, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XXXVII/2007, Косовска Митровица, 2008, 101–108. Тако је, на примјер, висок степен ненатруњене свијести о свом, српском језику, присутан код дјеце и њихових родитеља у основним школама који се на папиру


Међутим, ма колико била изражена језичка свијест, у окружењу свеопштег гушења српског националног и језичког идентитета, неминовно долази до њеног урушавања. „Узроци њеног урушавања у урбаним, социјално-економским и на други начин збринутим срединама, с једне стране, и сиромашним крајевима, поготову изопштеним селима и засеоцима какве данас имамо на Косову и Метохији, с друге стране, нису исти. У првим низак степен језичке свјести под-стиче, на пример, промоција материјалних и запостављање духовних добара, утицај других, тренутно престижних језика, скоројевићки менталитет и бројни други фактори који потхрањују лежерну незаинтересованост, док у косметским енклавама одсуство језичке свести треба сагледати у контексту перманентног страха и борбе за голу егзистенцију.“ (Рељић, 2008: 104).

„Демократизација“ Косова и Метохије, а у циљу коначне десловенизације овог простора, претпоставља физичку елиминацију словенске популације, духовног, културног и сваког другог насљеђа, све до потирања и преобликовања језичке свијести, чије се најтрагичније посљедице огледају у евидентном смањивању броја говорника српског језика (Рељић 2008: 107). Испоставиће се да су многи Срби, и на Косову и Метохији, и у Црној Гори, будући да су жртве вишегодишње индоктринације сваке врсте, прешли из једне у другу крајност, „па поставши ’свјесни’ почели да се одричу свог и прихватају туђе више него што се то од њих тражи“, што се очитује у односу према сопственом језику и ћириличном писму.15

3. УМЈЕСТО ЗАКЉУЧКА

Криза српског националног и културног идентитета потпомогнута је у доброј мјери разним видовима језичке мистификације у контексту стигмати-зовањем наметнуте кривице, која се прихвата до те мјере да се излаз тражи у бјекству од идентитета, што може указивати на чињеницу да је наметањем кривице постигнут циљ. Предуслов превазилажења кризе јесте освајање слободе, у јасперсовском смислу тог процеса. Демистификација у језику гради слободну личност, и обрнуто, тј. ријечима даје унутрашњу, иманентну моћ, која је мистификацијом замијењена спољном, инструменталном моћи.

Ако ово потраје, на шта упозорава стварност српског језика, суштински се однос према ријечи губи, а тиме, на дуже вријеме и нада у могућност узрастања од индивидуе ка личности.

изјашњавају о језику. И поред тога што је у Уставу Црне Горе – матерњи језик, упорно се заташкава истина да се незнатан број родитеља изјашњава да му је језик – црногорски.

15 В.: М. Рељић, Језичка свест у контексту ..., : Од укупно 80 назива на једној страни дела главне улице, само њих двадесет исписано је ћирилицом, којој су најоданији малобројни Горан-ци. О стању ћирилице у Црној Гори в. детаљно: Ј. Стојановић, О утевима срске ћирилице кроз вјекове (с освртом на стање у Црној Гори данас)...


ЛИТЕРАТУРА

Бојовић 2008: Драгиша Бојовић, Уништавање рукоисног књижевног на-слеђа и манастирских библиотека на Косову и Метохији, Слово, Никшић, април, 2008, 37–47.

Guillame1988: Gustave Guillame, Principi teorijske lingvistike, Zbirka neobjav-ljenih tekstova, priredio: Roch Valin, Globus, Zagreb, 1988,150.

Клајн, Шипка, 2007: Иван Клајн, Милан Шипка : Велики речник страних речи, Прометеј, Нови Сад 2007, 349.

Купер 2004: Дејвид Kупер, Постмодернизам и сродне тенденције у: Свет-ска филозофија, Светови, Нови Сад 2004, 576.

Маројевић 2005: Радмило Маројевић, Срски књижевни језик и његови историјски и регионално-конфесионални варијетети, Уз 140. годишицу смрти Вука Караџића (1787–1864) у: Срски језик, Х/1–2, Београд 2005, 434.

Матовић 2009: Веселин Матовић, Цензура као дидактички ринци, заво-ђење као методички манир, у: Слово, Никшић, септембар, 2009, 8–17.

Рељић 2008: Срски језик на Косову и Метохији – слике страдања, Даница, Београд 2008, 402–414.

Рељић 2007: Митра Рељић, Реч демократија у служби новог огледа на свет, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XXXVI/2006, Косовска Митровица 2007, 408–417.

Рељић 2008: Митра Рељић, Језичка свест у контексту савремених (дез)интеграционих роцеса, Зборник радова Филозофског факултета Универ-зитета у Приштини, XXXVII/2007, Косовска Митровица 2008, 101–108.

Стојановић 2009 : Јелица Стојановић, О утевима срске ћирилице кроз вјекове (с освртом на стање у Црној Гори данас), Голија, V, бр.11, 2009, 12–17.

Стојановић, Бојовић, 2006: Јелица Стојановић и Драга Бојовић: Срски језик између истине и обмане, Социолингвистичка анализа стања у Црној Гори, Јасен, Београд 2006.

Шћепановић 2009: Михаило Шћепановић, Изгон језика ћириличког од лаштом националног реумљења монтенегринског, Голија, V, бр.11, 2009, 18–19.


Драга Бойович

СЕРБСКИЙ ЯЗЫК В ЧЕРНОГОРИИ, В КОСОВО И МЕТОХИИРезюме

Дезинтеграционные процессы политического характера, происходившие на территории бывшей Югославии, повлияли на создание новых, псевдо-языковых идентичностей (хорватской, боснийской, черногорской). Такие процессы, не связаны с диахроническим и синхроническим, т.е. с научным подходом к вопросам языка (Хорватия, Босния и Герцеговина), имеют ярко выраженный политический характер (поддерживались гегемонией власти, волей народа и созданием стандарта) политиканский (в Черногории, без воли народа, путем репресии, без стандарта) направлены на постепенное вытеснение сербской языковой идентичности.

В этой работе были проанализированы два аспекта такого процесса: в Черногории путем репресии, с помощью Конституции и законов, в Косово и Метохии путем изгнания сербоязычных жителей.

УДК 811.163.41'373.21(497.115)

Милета БукумирићКосовска Митровица, Србија

ХИДРОНИМИ СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

Анализом неколико стотина назива пружа се увид у начин именовања и творбене моделе хидронима северне Метохије. Уочава се да су неки називи сачувани из средњег века, да је мотивација резултат историјских процеса, културе и начина живота, а из творбене анализе примећује се да се инвентар суфикса незнатно разликује од суфикса у творби речи у стандардном језику.

Кључне речи: хидроними, извор, поток, мотивације, једночлани називи, двочлани називи, синтагме.

УВОД

Ономастичка грађа која се у овом раду анализира пописана је осамдесетих година прошлог века, у селима у којима је становништво говорило матерњим српским језиком. Бележена је и микротопонимија планина на северном и за-падном рубу овог дела Метохије, које су мештани користили као пашњаке. Изузетно је пописана топонимија Ругова, подручја од десетак села у извори-шту Пећке Бистрице насељеног искључиво Албанцима. У другим албанским селима пописивана је узгредно, тамо где су се могли пронаћи поуздани инфор-матори.

Грађа је сређена и предата Одбору за ономастику САНУ, која је већим делом објављена у Ономатолошким прилозима (Стијовић 1979, 1981, 1982, 1984; Стијовић Д. 1981; Џоговић 1983; Букумирић 1981, 1982). Необјављена грађа односи се на Преководе, предео северне Метохије између Белог Дрима (на истоку), Пећке Бистрице (на северу) и Дечанске Бистрице (на југу овог дела СМ). За то подручје грађа је узета из рукописа и свезака са теренског истраживања.

Према географским истраживањима, Метохија је једна од најбогатијих ре-гија текућом водом на Балкану (Цвијић 1911). Многобројни извори са обронака Мокре, Жљеба, Проклетија сливају се у потоке, односно јаке јазове, а они уви-ру у речице и реке, притоке Белог Дрима који одводи воду у Јадранско море.


С обзиром на то да Метохија не представља компактно лингвистичко подручје, већ су јасно омеђена два дијалекта, са лингвистичког становишта посматрано није било целисходно обухватити читаво подручје котлине, те смо се задржали само на територији косовско-ресавских говора и анализи-рали хидрониме северно од села Лоћана код Дечана и реке Мируше, леве притоке Белог Дрима.

Захваљујући привредном и културном значају Метохије у средњове-ковној Србији, када је у њој била царска престоница, седиште патријаршије, школство у повоју, остали су дубоки трагови који омогућавају увид и у област ономастике и могућност за компарацију тадашњег са садашњим стањем, које осликава богата ономастичка грађа пописана пре три деценије. Поређењем података са терена са подацима из хрисовуља (Дечанска хрисовуља, Бањска хрисовуља и Призренска хрисовуља) убицирани су многи хидроними који се и данас јављају у истом гласовном склопу као пре седам-осам векова (Пешикан 1981).

Село Риђево налази се у Прекорупљу између села Игларева и Кијева. При-ликом бележења ономастичке грађе, у њему је записан извор Рñђëвска чëшма, а у Иглареву Иглãрëвска чëшма, која се јавља и под називом Сеоска чешма. Информатор је био Албанац који је те називе превео на свој језик Çeshme e Rixheves и Çeshme e katunit. Оба ова хидронима помињу се у Дечанским хрисовуљама: „међа ус поток, из сухни дол, мимо кићени дуб у ређев сту-денац и цестом у игларевац, (Ивић, Грковић 1976: 97), ... отуд на игларев студенац“ (Ивић, Грковић 1976: 64). У топонимији села Кијева записани су микротопоними Кïћене, и Сûви дô, (Букумирић 1981) тако да нема сумње да је некадашњи Игларев студенац данашња Игларевска чешма.

У Сувом Грлу постоји извор Раките, који се у Бањској хрисовуљи помиње под тим именом у међама села Бање са суседним Сувим Грлом: „село Бање, а међа му: од Сухогрла у Ракиту, у Венац (Венац је брдо више села, в. Стијовић 1979: 353), у Велију Рудину у врата Градишту“ (код Стијовића Градина, крш више села в. Стијовић, исто), те је извесно да је извор сачувао име под којим је записан у другој деценији XIV века.

У атару неколико села Источког Подгора забележен је хидроним Чäуш, назив потока који се улива у Источку реку (в. Стијовић 1979: 308). У При-зренској хрисовуљи помиње се у међама катуна Синајинци: „преко поља у Чаушу у мрамор и од мрамора у други мрамор, и од другога мрамора како пут води у цесту, и том цестом у пут драгољевск и у прву међу“ (Богдановић 1987: 351).

Мада се назив Сушица јавља више пута: једна протиче кроз атар села Љубенић, друга тече из планине Штедим, пролази кроз Брестовик и улива се у Бели Дрим недалеко од његовог изворишта, трећа извире више истоименог села у Источком Подгору. Ову није тешко довести у везу са Сушицом која се помиње у Призренској повељи у међама катуна Драгољевци: „преко поља у

27Милета Букумирић: Хидроними северне Метохије

мрамор, и од мрамора у реку Сушицу, право на завијутак на брег и брегом на дубље у цркве и преко поља где прелази верићки пут преко Сушице“ (Богдановић 1987: 352).

МОТИВАЦИЈА ЗА ИМЕНОВАЊЕ И СТРУКТУРА НАЗИВА

ЈЕДНОЧЛАНИ НАЗИВИ

1. Географски термини као хидроними

Сходно конфигурацији земљишта записан је већи број лексема географске терминологије у функцији хидронима:

Бäња, извор (Дс); ~ поток (Б); Бäра, запуштени извор (П); ~, старо корито Белог Дрима (Гр), Брáзда, јаз (Пл); Брôд место на реци где се може прегазити (Бл); Бûк, извор (Бр); Вöдоад, водопад на изворишту Белог Дрима (Рад); ~ водопад на Пећкој Бистрици (Пе +); Врëло, извор (Б Гр); Ïзвор, извор (Ж + Си +); Јâз, јаз (Наг ЦЛ Трс); Јарüга, јаз (Г); Јëзеро, бара величине око 15 а (Зл), ~ локва у шуми у којој се скупља вода само за време падавина (Дс); Клäденац, извор (Муж Т О); Лúка, поток (К); Мâква, извор (Б +)1; (Вид Вер Рос Тб); Мочïло, јаз (ДП); Пöток, поток (БП Дбр Дол Жа Кал Ље Рак, С Мој Руд Срб ЦВ ЦЛ); Рéка, поток (Рак Ж +); Стüденац, извор (Вер Воћ Др Љ + Св); Сушïца, поток (БП + Кг Си Суш ЦВ +); Чëсма, чесма (Бл); Рãстöке, речни рукавац (Др).

У функцији хидронима нашли су се неки апелативи који не означавају водене објекте, већ друге приметније, уочљивије, географске појмове, те се њи-ма обухватају и хидроними будући да се у њима налазе: Ждрéло, извор (Дол); Зáбел, извор (Дбв); Кл’исüра, чесма у клисури (Дол); Лäзове, поток (Књ).

2. Називи према микротопониму на којем се налазе

Није мали број назива који се проширио и на друге локалитете, или је са њих пренесен на хидроним: Бäњска, речица која протиче кроз село Бање (Б); Бáћа, поточић у Лазовићима, Бáћа, извор у Доњој махали Црног Врха (ЦВ); Бöлован, извор у истоименој планини више Синаја (С+ Ист), Брöтња, извор и ливаде око њега (Ж +); Врëоштица, речица, која истиче из Врела (Љу); Јäбланица, речица која тече према селу Јабланица (Рад +); Лабüра, извор на истоименом пропланку (Дол); Лочâк, извор у истоименом засеоку (О); Рãсäде, извор поред истоимених ливада (Црк +); Рацûнга, извор поред истоимене њиве (СГ); Шïкоња, бунар на истоименој ледини (Би); Шöот, извор на истоименом брежуљку (Дол); Штâвал’, већи планински предео више села и извор у њему (Црк +).

1 Знак ’плус’ уз скраћеницу насеља означава да је хидроним записан на подручју планине коју су мештани тог села користили за испашу.


3. Називи фитонимског порекла

Хидроними са називом биљке у основи нису продуктивна категорија. Свега неколико назива биљака, претежно дрвећа, узето је само за именовање извора:

Јâвор, извор поред којег има јавора (О); Јäворац, чесма на Белопољској планини (БП +);

Süква извор (Пог);Süкве, извор у истоименом пољу (Дс);Ракïте, извор поред којег има ракита (СГ); Тоöла, извор поред једне тополе (Књ);Тоöл’е, баре на истоименом потезу (Т); Црëшња, извор поред трешње (ЦВ); Тÿска, извор у којем има трске (П);Шавâр, извор са појилом (П).

4. Називи са зоонимом у основи

У основи једночланих назива зооними су забележени само у хидроними-ма: Вашл’ïвица (С+ Мој +) и Змијанîк (Би).

5. Називи узроковани људском делатношћу

У непродуктивне називе спадају и они који су људском делатношћу прилагођени за искоришћавање, при чему им је промењен спољашњи изглед: Корïта (ЦВ); Перäло (Дрен); Поïла(Би П); Клäданац (Муж Т О); Стûбал (К); Стубл’ïна (Ж +).

Другачије је природе мотивација за хидроним Кадијäча, иако је он у вези са људском делатношћу. Ту је основа глагола кадити узета у творби назива бунара поред пута према гробљу у Бичи, где каде покојника при са-храни (Би).

6. Називи мотивисани асоцијацијама

Положај, односно облик хидронима, асоцирају на радње или делове људског тела: Öчи, извори у планини више Мојстира (Мој +); Пñчкöвац извор у Гребничком пољу (Гр);2 Шурäло, водопад (БП +).

Облик хидронима асоцира и на неки појам из географске терминологије или предмет људске творевине са којима је становништво било чешће у додиру: Барäковац, вир у Клини асоцира на бару, с обзиром на то да се у току лета смањи ниво воде (Кли); Ћел’ïје, извор испод Ћелијског крша (СГ); Рукäтка, извор више Пећи који је у облику грнета (Букумирић 2006: 520).

2 Иста основа употребљена је за творбу адјектива у двочланом називу Пñцïна чëсма, чесма која извире из пукотине стене (Руг).


И извор Грнчâр је асоцирао на ту земљану посуду која се у неким крајевима СМ назива грне, у неким рукатка (Букумирић исто).

Асоцијације изазивају и боје воде, неки визуелни елементи или друга својства објекта, као плавозелена боја воде извора Сüрутка (Дол); облик и положај извора Кïта, изнад којег има неколико букава, или назив болести које, по веровању мештана, лечи лековита вода извора (Ж +); Пл’üгавица, чија вода лечи красте, које се називају пљузге (Дс).

7. Називи мотивисани особином

Хидроним Бистрица је веома фреквентан и јавља се на свим словенским подручјима (в. Вујичић 1982: 56) На подручју СМ неколико река и потока имају ту реч у називу. Поред имена заједничка им је и особина да свака од њих тече брзо и да је свакој вода бистра Бïстрица (Г); Пећка Бистрица (Ље Пе +); Дëчанска ~ (Пап); Јел’ëначка ~, већи поток од којег настаје Пећка Бистрица (Пе +); Кöжњерска ~, речица, притока Дечанске Бистрице (Деч +).

Осим квалитета воде и друге појединости биле су предмет мотивације. У бари Бýшњâк вода „бýшî“, испушта мехуриће (Ки); на водопаду Бýчëло вода ствара буку (Рен); а на водопаду Скäкало као да скаче (ЦВ +).

Јачина извора, потока, квалитет земље у непосредној близини, затим хе-мијски састав воде послужили су за именовање објекта: Свöдо, поток који има воде само када су обилне кише (БП +); Кал’ïло, појило које је на подбарљивом терену (О П); Мëла; извор око којег је бела земља (Рак); Сланïште, бара у којој је вода сланог укуса (Воћ Дш).

8. Називи са антропонимом у основи

Са антропонимом у основи забележени су: Бöјковац, бунар у селу Млечане (Мле) и Мил’âн, речица, десна притока Белог Дрима (ВК).3

9. Позајмљенице

Забележена су два турцизма у хидронимији СМ: Вакäв, поток који протиче кроз истоимену страну атара села Жаково (Ж +), Вакäф, поток (Лес); Чäуш поток који тече Подгором (Д С Мој Ис). Поједине називе Срби су прихватили од староседелаца (Дрим < Drinus), или им се корени налазе у индоевропском језику: Клина (Дуриданов 1979). Из албанског језика преузет је апелатив binak -u што у преводу значи близанац. Три извора више белопољских планина називају се Бињäке (Ndreca 1980). Из тог језика је и хидроним Кëћ-öток, што у преводу на српски језик значи лош поток (Си +).

3 У ову категорију могао би се сврстати и Крстић (ако није деминутив), назив јаза за наводњавање у атару Гораждевачког поља.


10. Двострука именовања

Неколико хидронима имају двојаке називе. У питању су делови потока, речице који добијају друго име до увора. Бäњска је други назив за Кујавчу док тече кроза село Бање (Б); Девïчка рéка за Клину јер тече кроз предео манастира Девич (Дс Кл), а Погрäцка рéка за исту реку кроз атар села Пограђе (Пог). Тако је и Староселска чешма добила други назив Црквëна вöда пошто извире поред локалитета Црквиште (Мој +), Миљешевачки оток други назив за Бïстрицу, јер протиче кроз предео Миљешевац (Пе +).

Неки хидроними су изведенице од одреднице у двочланим називима: Незовäча, други назив за Незову воду у атару Љевоше (Ље); Дол’äге, други назив за Грџељни оток на подручју Црног Врха (ЦВ).

11. Називи нејасне мотивације

Постоји известан број назива нејасне мотивације: Беâџа (Раш); Белвëдер, поток (Зл); Дроштîн, извор (Црн); Змëт, извор у шумовитој страни планине (Ук +); Сíбан, извор (Руд); Цïбрин, извор (Мој +); Шäбац, извор (Пог); Шöот, извор од којег тече истоимени поток (Мој +); Шл’иећäвац (Књ); Кâвник, чесма и језерце на истоименом пашњаку (БП +); Дÿндек, поток (Кал); Л’üђе, поток који тече кроз истоимени предео (Црн +), Сïнц, поток (Бањ); Ћöтка, поток (Зл); Üмнñк, поточић (Бањ), Беäча, речица (Љут); Кујâвча, речица (Жа Књ Рак Т О).

Суфиксација

У творби хидронима претежно су заступљени суфикси којима се граде именице у књижевном језику. У деривацији су потврђени следећи:

-а: Гÿма (Раш), Тÿна (Раш);-ав(а)ц: Кäавац (Пог);-авица: Кïлавица (Ис +), Скакäвица (СГ +); -ага: Дол’äге (ЦВ);-(а)к: Дрéнак (Кал), Језéрак (БП), Пäдњак (Дс), Рïбњак (Вер); -ак: Буњâк (Мој +), Дубочâк (Кш); -ало: Перäло (Дрен); -ан: Белâн (Лес), Бубâн (О), Смрдâн (Б Књ Дс Мој + Пог); -ана: Пол’äна (Мој +); -ањ: Бüбањ (ЦВ); -(а)ц: Богдáнац (Г), Јäворац (БП +), Јãöвац (Наб), Стÿмац (Црк +),

Стрмодëлац (Ис +), Сúшац (Брс); -ат(а)ц: Рогáтац (Г); -ача: Благäча (Вер СЛ Ђур); -ељ: Смрдêл’ (СЛ Ђур); -еница: Л’еденïца (Рад +);


-ило: Појïла (Т Шту); -ин(а)ц: Мïл’етинац (С);-ић: Бüквић (Мој +), Јäрчић (Мој +), Мäл’ић/Мал’îћ (БП +); -ица: Бäрица (Б +), Бïстрица (Ље Пе +), Водïца (Ж + Си Мој + СГ +),

Врбïца (Б + Црк +), Süквица (П +), Кäменица (Ки), Крал’ïца (Љу), Лäзарица (Ис), Реновица (Рен), Сушïца (БП + Кг Си Суш ЦВ +), Чäшице (Руд), Шушïца (Брс);

-ичница: Бел’ïчница (Бл); -ишор: Бањишôр (Књ); -иште: Сланïште (Воћ); -јак: Кïтњãк (Доб), Јел’ењâк (ГП), Осуњâк (О); -је: Дûбл’е (Б +), Јôше (Мој +), Коштäње (БП +), Орäше (Црк);-л’ïвица: Вашл’ïвица (С+ Мој +);-ник: Рïбник (Црк +); -ница: Дýмнïца (Си +), Цркол’çжнïца (Шап); -ов(а)ц/-ев(а)ц: Бëовац (Дбв Раш), Букöвац (Љу +), Врãгöвац (К), Глогöвац

(О), Дренöвац (Књ), Петрäковац/Петрãкöвац (Пе +), Русулôвац (Си +), Смилöвац (О);

Кл’ýчëвац (С+), Ковãчëвац (С+), Мïл’ешевац (Пе +); -овача: Незовäча (Ље); -овик/-евик: Бел’евîк (Љу +), Врбöвик (Руд), Стржевîк (Ље), Шиöвик

(Црк +); -овина/-евина: Крчëвина (П); -овица/евица: Огњäновица (Доб); -ур(а)к: Чеúрак (Дол Пр); -ух: Тöлук (Пап); -уха: Бјелüха (Пе +);-че: Кал’éнче (Руд), Рäкче (ЦВ); -чић: Студêнчић (Ки), Студëнчиће (К).

12. Полусложенице

Први део саставнице у полусложеницама најчешће је антропоним, а други део је географски назив: Брäјић-öток (Брс Наб), Вíдић-öток (Кли), Рáић-öток (Руд). У једном случају је забележен етноним: Тüрчин-öток (Бл). Назив полусложенице: Кÿс-öток (П) доводи се у везу са апелативом раскрсница, а хидроним Тржевîк-чëсма (Пе +) има нејасну мотивацију.

ДВОЧЛАНИ НАЗИВИ

У двочланим називима именска реч најчешће представља географски назив: бäра (3), бунар (1), вир (2), до (2), извор (5), кладенац (5)/ чешма (14)/чесма (8), језеро (1), корито (2), оток (84), река (1), студенац (8). Од апелатива


у улози напоредне речи у синтагми већу заступљеност има вода (30), а сем ње нашли су се и апелативи буче ’буквик’ (3), корито (2), рло (2), смрдан (2) и по једном глава и ливада.

Одредбена реч у двочланим називима

Лична имена

Двосложни хидроними са личним именом у одредбеном делу не пред-стављају реткост. У тој функцији јављају се српска и муслиманска имена, односно хипокористици особа обе националности. Запажа се да су мушка имена фреквентнија од женских, а српска 6 пута заступљенија од муслиман-ских. Удео муслиманских личних имена повећан је зато што је обухваћен планински предео Мокре горе и Жљеба, који се са друге стране граничи атарима села тутинске и рожајске општине, насељених искључиво Бошња-цима. Сем тога обухваћено је и подручје Ругова насељеног искључиво Албанцима:

Андрïјин пöток (Зај), Бöгића дô (Црк +), Жïванова вöда (Руд), Жîвков вîр (СГ), Жîвкова чëшма (БП +), Ñл’ïна вöда (ЦВ), Ñл’ïна чëсма (Руг), Јâнков ïзвор, Јосïфл’ев бунâр (Шту), Мâрков јâз (Ст), Мâрков пöток (Ис +), Мâркова вöда (Љу +), Мил’îн вîр (О), Никöлин пöток (Кп), Пâвлова чесма (Суш+), Сäвина вöда (Ук + Дс, Рад +), Сäвине вöде (ЦВ +), Станïшина вöда (Љу +);

Влãстîн стüденац (Ки), Вýч’îн пöток (Воћ), Гãврöво скäкало (вир, ЦВ), Гöгин јâз (Муж), Гöгине вöде (БП +), Дãнîн бунâр (Шту), Дõшïна вöда (Мој), Ђõкîн пöток (Др), Ђöшин бунâр (Т), Дãнîн ïзвор (МЂ), Дñкîн клäденац (Ђур), Дрãгôв пöток (Брс), Ђýрîн клäденац (Мој +), Л’ескôв ~ (Црн +), Ïвков пöток, Јãрôв пöток (ЦВ), Јçфтîн бунâр (Шту), Кõïно бüче, Мïшков јâз (Ст), Нçшîн пöток (П), Раïна вöда (Мој +), Тïнин ïзвор (Крњ), Тõмîн клäденац (С+), Чçдîн вîр (Кл);

Ал’ïчкова чëсма (Суш +), Ãмïна лöква (Ки), Кýшîн пöток (Би);Ãнђîн ïзвор (Заг +), Иконïјин ïзвор (Раш), Јерïњи вîр (Кли), Мñл’ïна

бäра (Ље), Меäнина/Миöнина чëшма (Мој +), Тñмîн стüденац (Г);

Авдил’-äгин пöток (Ја), Äлагина рéка (Руг), Ђãфïна чесма (Суш +), Кüртин пöток (Руг), Мýјîн вîр (Кли), Нçзöва вöда, Нýрîн вîр (Кли), Шабäнова чëшма (Љуб +);

Фãтïна вöда.

Називи са презименом у одредбеном делу

Презимена у одредбеном делу двочлане синтагме хидронима означавају припадност: Бõјïцки бунâр (Шту), Вüчића корито (Црк +), Дäшића чëшма (Г), Дñкïћа стüденац (Ђур), Думäнски пöток (О Шаљ), Дýïћа бунâр (Ки),


Ïзвор Гãл’ïћа (Др), Çрïћа брôд (О), Кастрäтовића фîр (Г), Лäзаревића пöток (Бр), Мãксïћа стüденац (Г), Мил’äновића стüденац (Г), Мил’ïћевића пöток (С+), Лöква Реäновића (О), Рñстöвића фîр (Г), Стрíковића пöток (Кш), Цüцин пöток (Бок).

Етноними. Називи са етнонимом у основи нису продуктивна категорија. С том структуром забележени су следећи хидроними: Арнаüцка вöда (ЦВ), Мäђарски канâл (Доб), Маџарïчин пöток (Јаб), Цïгански пöток (БП), Цïганско корïто (Шап +).

Титула у одредбеном делу забележена је у три хидронима: Ајдûчка вöда (Доб Гр Дол), Ајдûчка чëшма (Пе +), Ајдûчки клäденац (Ђур).

Сроднички термини. С обзиром на ограничен број сродничких термина, не може се ни очекивати значајнији удео двочланих синтагми у функцији одредбеног дела: Бäбин пöток (Пе +), Бäбин фîр (Поч), Дëдин пöток (Т).

Зооними. Називи дивљих и домаћих животиња подједнако су заступљени у одредбеном делу синтагме:

Зëчи ïзвор (Љ +), Лäставички вîр (Пог), Л’исäчки дô (С+), Мëчића пöток (Б +), Свñњскî пöток (Бок);

Говëђи бунâр (Мле), Говëђи пöток (Мле), Магарëћи фîр (Руг), Öвча вöда (Лес П), Пäјси пöток (Дол Дс).

Фитоними. Једночлани називи фитонимског порекла су фреквентнији од двочланих: Јäсенова вöда (Ж +), Л’ескôв клäденац (Црн +), Цêрскñ пöток (БП).

Придевске одредбе

У двосложним хидронимима са придевским одредбама забележени су присвојни, описни и месни придеви. Од њих су најзасупљенији присвојни придеви. У њиховој творби најфреквентнији је суфикс -ски, који се додаје на основу добијену од имена села на чијем се атару објекат налази. Сем тога фреквентне су и одредбе изведене од назива микротопонима на којем се хидроним налази или је у суседству са њим.

-ски: Бäњски пöток (Пр), Глођäнска чëшма (Руг), Гривâлски пöток (Дбв), Добродöлски пöток (Дд), Каштäнски пöток (Гр), Л’ешâнски јâз (Љеш), Л’üтоглавски јâз (Љут), Росüл’ски пöток (Би Т), Бежанîјски пöток (Воћ), Бöловањски пöток (Ис +), Вучâрски пöток (БЛ), Горњемäлски пöток (ВК), Горњомäлски стüденац (Г), Доњомäлски стüденац (Г), Ждрëлски пöток (Т), Јäзбински пöток (Гб), Клîнчински јâз (Клч), Кöжњерски пöток (Деч +), Превал’ïски пöток (Мој +), Сëоски бунâр (Зај), Чвœљски пöток (Деч +);


Добрüшки пöток (Пр), Л’евöшки пöток (Ље); Бäњички јâз (Бањ), Врãњëвачки пöток (П), Бïстрички јâз (Зах),

Мïл’ешевачки пöток (Пе +), Стäрачки пöток (Пе +), Стрëочки пöток (Стр +);

Белоâћки пöток (Руг), Љубенïћкñ пöток (Љ +), Л’убенïцки извöри (Љ +Р), Почëски јаз (Г), Зãблäћки ïзвор (Стр +);

Грëбнички пöток (Гр), Дубовîчки пöток (Дбв), Дубочâчки пöток (Дуб), Злоëчки ïзвор (Зл), Злоëчки пöток (Зл), Јел’ëначки пöток (Вид), Свÿчки пöток (Св);

Бјелüшкñ пòток (Пе +), Црновÿшки пöток (ЦВ);Девïчки пöток (Ис +), Жâчки бунâр (Жа). Друге основе су разноврсне, али изведенице нису фреквентне. Забележено

је неколико хидронима са апелативом у основи придева: Воденïчки јâз (Пр), Госодâрски вîр (Бр), Ћумûрски пöток (Гб).

Присвојни придеви изведени од назива ојконима на -о граде се овим наставком, који се јавља напоредо са наставком -ачки: Дöловачки пöток (ВК), Л’убöвачки пöток (Бл), Кијевäчка чëшма (Ки), Шïовачка рéка (Црк);

Лüбовски пöток (Љуб), Старосëлски пöток (Мој +), Старосëлска чëшма (Мој +).

Још неколико суфикса потврђено је у творби присвојног придева у двосложним хидронимима, али су незнатно заступљени у творби:

-ен: Црквëна чëсма (Дс); -ин: Вñл’ïна вöда (Ис +), Гäздина чëсма (Стр +), Ћãјîн мрêс (Кли); -ов: Калуђëрова чëсма (ВЂ), Поöво јëзеро (О);-ни: Држâвни бунâр (Јаб Кли Рен), Држâвни пöток (Зај).

Описни придеви

Описни придев, присутан у већем броју двочланих назива, одређује локалитет по величини, односно по количини воде у њему:

Вëл’ика бäра (БП), Вëл’ика вöда (Ис +), Вëл’ика чëсма (Гр), Вëл’ики бунâр (Јел), Вëл’ики ïзвор/стüденац (Љ +), Вëл’ики јâз (Вид), Вëл’ики пöток (О Т), Вëл’ико бüче, (Б +), Вëл’ико јëзеро (Шту), Зел’ëни вîр (Гра), Мâла бäра (БП +), Мâла вöда (Ље), Мâла чëсма (ВЂ), Мâл’и Дрîм (ВК Ст), Мâл’и пöток (Др О Т), Мâло бüче (Б +), Сûви пöток (Мој +).

Особине воде у називима одређење су у мањем броју хидронима. У њима се она описује:

- по боји: Бêла вöда (Црк + Ист Гр Дол), Бêла чëсма (Стр +), Бïјели пöток (Пе +), Жûта вöда (Би Бл Шту), Црвëна вöда (Ис +), Цœна вöда (Ље), Мûтан пöток (Мој);

- по укусу: Кïс’елã вòда (Ба), Слâни пöток (Зај), Слâна бäра (Бр);


- по температури: Врûћа вöда (Ба), Стüден клäденац (СГ +);- по квалитету: Дöбра вöда (Црк +); - по старости: Стâри бунâр (Би Лес);- по облику: Крîви вîр (Кли), Дубöки пöток (Бл, Др Кп Пог), Ширöка

чëшма (БП +);- по садржају: Каменïти пöток (Би П).

Од месних придева заступљени су придеви горњи и доњи: Гôрња вöда (О СГ), Горњи јâз (Љу), Гôрњи пöток (Доб Ђур), Гôрњи смрдâн (Дс), Гôрња чëсма (Дс Руг), Гôрње пðло (ЦВ), Дôл’њи смрдâн (Дс), Дô(љ)њи пöток (Доб Ђур), Дôл’ња чëсма (Дс Руг), Дôл’ње пðло (ЦВ).

Падежне синтагме: Изражавају се генитивом, али такви називи представљају незнатан удео у укупном збиру хидронима: Ïзвор Јелéнка (Пе +), Дно л’ивäде (П).

Нејасно значење одреднице. И међу двочланим као и једночланим називима постоји један број непровидне мотивације: Бüнча бäра (О), Верïјски пöток (Гб). Грџëл’ни пöток (ЦВ), Îнски пöток (Др), Лöвски пöток (Деч +), Рäсти пöток (Др), Смüшни пöток (Дс).

Трочлане и вишечлане синтагме граде се на исти начин као и двочлане:

Гôрња бêла вода, три изворчића (СГ); Дôл’ња бела вöда (СГ +), Ïзвор на Глáву Сушïце, извор (БП +);Ïзвор у Срëдње л’ивäде, извор (БП +);Пöток уз нôс (БП +), Потöци у Платïје (Пе +), Јëзеро код Корïвника

(БП +);Вëл’ико Неџинäцко јëзеро (Пе +); Мâло Неџинâцко јëзеро (Пе +).

ЈЕЗИЧКЕ ОСОБЕНОСТИ

Грађа пружа увид у неке језичке особености карактеристичне за говор старинаца северне Метохије.

Гласовни дијалектизми. Троакценатски систем са релативно слободном дистрибуцијом уочава се и у хидронима:

Стüденац (Воћ), Бежанïја (Воћ), Стрмодëлац (Ис);Шумëк (Љу +);Бањишôр (Књ), Бел’евîк (Љу), Стржевîк (Ље);Дрéнак (Дол), Ждрéло (Дол), Кал’éнче (Гр), Рогáтац (Г).


Акценат је са претоничним квантитетом, док се постакценатске дужине јављају у говору новијих становника, досељених између два светска рата или касније: Јçфтîн бунâр (Шту), Јõшäничка рéка (Руг), Кýшîн öток (Би), Цркол’çжнïца (Шап);

Кïтњãк (Доб), Бјелüшкñ òток (Руг), Цêрскñ öток (Деч). Консонантски систем увећан је фонемом s: Süква (Пог), Süкве (Дс),

Süквица (П).Разлике према стандардном језику најчешће се уочавају у артикулацији

латерала, јер је фонема л испред палаталних вокала умекшана и изједначена са фонемом љ, која је нешто отврдла: Л’еденïца (Рад), Л’ешâнски јâз (Љеш), Л’ескôв клäденац (Црн), Л’исäчки дô (С).

У говору новијих досељеника бележи се умекшавање фонеме с: Кïс’елã вòда (Ба).

Фонема х се у говору старинаца губи или супституише, а у говору досељеника је стабилнија: Тöлук (Пап), Бјелüха (Руг).4

На већем делу територије СМ артикулација лабиодентала је стабилна, у околини Пећи, међутим, в се супституише фрикативним ф: Жîвков вîр (СГ), Мил’îн вîр (О) у околини Истока; Јерïњи вîр (Пог), Зел’ëни вîр (Гра) у околини Клине; а Бäбин фîр (Поч), Кастрäтовића фîр (Г), Магарëћи фîр (Брс), Рñстöвића фîр (Г) у околини Пећи.

Сугласничка група лн š л’њ: Дôл’ња чëсма (Дс Руг), Дôл’ње ðло (ЦВ), Дô(љ)њи öток (Доб Ђур), Дôл’њи смрдâн (Дс).

Метатеза је забележена у једном облику: Пäјси öток (Дол Дс).

Морфолошке особености. Дистрибуција морфема -о/-а у двосложним мушким хипокористицима и морфема -ов/-ин у присвојним придевима изведеним од њих, добро је очувана: Влãстîн стüденац (Ки), Ђõкîн öток (Др), Ђýрîн клäденац (Мој), Тõмîн клäденац (С) у околини Клине и Истока, а Гãврöво скäкало (ЦВ), Дрãгôв öток (Брс), Јãрôв öток (ЦВ) у непосредној околини Пећи.

Тај однос ремети хидроним Прçдîн стüденац у Гораждевцу, јер се не искључује могућност да је у основи хидронима хипокористик Прéда од имена Предраг, пошто су необична женска имена типа Предимира, Предимирка, Предисава, Предислава и сл.

Творба речи не пружа много података о дијалекатским особеностима говора, јер је мањи број суфикса непознат у творби именица у књижевном језику типа: -атац > Рогáтац (Г), -ичница š Бел’ïчница (Бл), -ишор š Бањишôр (Књ), -л’ïвица: Вашл’ïвица (С+ Мој +).

Лексичке ојединости. Под апелативом оток, како је дефинисан у нашој лексикографији, у СМ подразумева се само поток на брдско-планинском,

4 У говору старинаца Белüа.


подручју, где има већи пад, а тим вода бржи ток. У том значењу забележен је једночлани назив у 14 насеља, а двочлани је забележен више од 80 пута. Међутим, за текућу воду у долини која тече мирније, употребљава се назив јаз и неки синоними тог хидронима. Апелатив бîнџа употребљава се у селима југоисточно од Пећи. Означава мању текућу воду у равничарским пределима изван насеља, равничарски јаз настао природним путем. Синоним је апелативу јаруга, али не и апелативу поток.

Апелативом Бÿкл’е (ж мн, баре на Штедимској ћафи Г�) означава се мања стајаћа вода која се скупља у увалама и рупама на путевима или другим влажним теренима, коју због презасићености земља не упија, а због незнатног дотока пресуши само за време великих врућина.

Ваља напоменути да се и значење апелатива јаруга овде битно разликује од значења које је дато у речнику РМС. Та лексема ближа је по значењу апелативу бинџа него апелативу оток, па се употребљава и као њен синоним.

Хидроним Чул’ïна забележен је у пет села (СЛ Ђур О Т Св). У лексико-графији српског стандардног језика та лексема није забележена. У терминоло-гији куће и покућства СМ речју чул’ïна� означава се издубљено дрво које се користило за круњење кукуруза. Тамо се она користила и при прању веша цеђом. Не искључује се могућност да овде чул’ïна има исто значење као речи стубал, стублина.

Однос говора у контакту. У маси хидронима словенског порекла, ако изузмемо неколико позајмљеница једночланих назива и незнатан број му-слиманских имена у функцији одредбе у двочланим називима, нашло се и двадесетак назива који по форми представљају албанизме. У неким једно-чланим називима уочава се српска реч прилагођена албанском фонетизму: Abarïshta ’обориште’, Perälla ’перало’, а у вишечланим називи преведени са српског језика типа Vrellat e Bardha ’Бело врело’, Vrella e Mitrit ’Митрово вре-ло’, Gurre Stankut ’Станков камен’, Gurre Shkaut ’Српски камен’. У незнатном броју хидронима дошло је до обрнутог поступка, тј. Срби употребљавају албански назив: Л’üга, поток7 (Јаб).

5 Бара у околини Пећи назива се бÿкл’a.6 Поред речника: РЈАЗУ 1880–1976; РСАНУ 1959–2007; РМС 1967–1976; Скок 1971–1974;

Клајн–Шипка 2007; Шкаљић 1973; Караџић 1986; Елезовић 1932, 1935; Чупић 1997; Стијовић 1990; ни у једном не постоји реч чулина.

7 Лексема lug -u у албанском одговара лексеми долина у српском језику (Ndreca, Fjalor, 168).


Бања (србичка) – Б, Бањица – Бањ, Бања – (источка) Ба, Бегов Лукавац – БЛ, Белица – Бл, Бело Поље (Пећ.) – БП, Берково – Бр, Бича – Би, Бокшић – Бок, Брестовик – Брс, Вел. Ђурђевик – ВЂ, Вел. Крушево – ВК, Верић – Вер, Видање – Вид, Волујак – В, Воћњак – Воћ, Гораждевац – Г, Гор. Петрич – ГП, Грабаница – Гб, Грабац – Гра, Гребник – Гр, Дечани – Деч, Добри До – Дд,Добруша – Доб, Долац – Дол, Доњи Петрич – ДП, Драгољевац – Д, Дреновац – Др, Дреновчић – Дрен, Дрсник – Дс, Дубочак – Дуб, Дубовик – Дбв, Дубрава – Дбр, Душевић – Дш, Ђураковац – Ђур, Жаково – Ж, Жач – Жа, Загрмље – Заг,

Зајмово – Зај, Захаћ – Зах, Злоек – Зл, Игларево – Игл, Исток – Ис, Јагода – Ја, Јабланица – Јаб, Јеловац – Јел, Јошаница – Још, Каличане – Кал, Кијево – Ки, Клина – Кл, Клинавац – Кли, Клинчина – Клч, Ковраге – Кг, Кош – К, Куз – Кп, Крњина – Књ, Крњинце – Крњ, Крушевац – Кш, Лесковац – Лес, Лођа – Ло, Ложане – Лож, Љевоша – Ље, Љешане – Љеш, Љубенић – Љ, Љубово – Љуб, Љубожда – Љу,Мали Ђурђевик – МЂ, Љутоглаве – Љут, Млечане – Мле, Мојстир – Мој, Мужевине – Муж, Набрђе, – Наб, Наглавци – Наг, Накло – Н, Ново Село – НС, Осојане – О,

Параћане – Пап, Пећ – Пе, Пиштане – Пишт, Плављане – Пл, Пограђе – Пог, Пољане – П, Почешће – Поч, Прекале – Пр, Радавац – Рад, Ракош – Рак, Рашић – Раш, Раушић – Р, Реновац – Рен, Риђево – Риђ, Росуље – Рос, Рудник – Руд, Сврке – Св, Сига – Си, Синаје – С, Србобран – Срб, Стреоц – Стр, Сту – Ст, Суви Лукавац – СЛ, Суво Грло – СГ, Сушица – Суш Требовић – Тб, Трстеник – Трс, Туче – Т, Црколез – Црк, Црни Врх – ЦВ, Црни Луг – ЦЛ, Црнце – Црн, Чабић – Чаб, Укча – Ук, Шаљиновица – Шаљ, Шаиће – Шап, Штуељ – Шту.

СКРАЋЕНИЦЕ НАЗИВА НАСЕЉА



Богдановић 1987: Димитрије Богдановић, Повеље о земљама и задужби-нама Косова, Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа. – Епархија рашко-призренска, Богословски факултет у Београду, стр. 313–365.

Букумирић 2006: Милета Букумирић, Терминологија куће и окућства у северној Метохији, Српски дијалектолошки зборник LIII, Београд, 377–548.

Vujičić 1982: Dragomir Vujičić, Hidronimi (imena voda) u lijevom slivu Drine. – Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Djela, knjiga LVIII, Odjeljenje društvenih nauka, knjiga 33, Sarajevo, 225.

Duridanov 1979: Ivan Duridanov, Der flussname Klina und verwandtes, Ономатолоки прилози I, Београд, 1979, 45–49.

Елезовић 1932: Глиша Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта, Српски дијалектолошки зборник IV, Београд, 447.

Елезовић 1935: Глиша Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта. Српски дијалектолошки зборник, Београд VI, 587.

Ивић, Грковић 1976: Павле Ивић и Милица Грковић, Дечанске хрисовуље, – Нови Сад, 340.

Караџић 1986: Вук Караџић, Срски рјечник (1852), Београд: Просвета, 1906.

Клајн–Шипка 2007: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 1645.

Ndreca 1980: Mikel Ndreca, Fjalor shqip-serbokroatisht, Prishtinë: Rilindja, 377.

Пешикан 1981: Митар Пешикан, Из историјске тоонимије Подримља, Ономатолошки прилози II, Београд, 1–92.

Пешикан 1982: Митар Пешикан Зетско-хумско-рашка имена на очетку турскога доба, Ономатолошки прилози III, Београд, 1–121.

Пешикан 1983: Митар Пешикан Зетско-хумско-рашка имена на очетку турскога доба (други део), Ономатолошки прилози IV, Београд 1983, 1–135.

РМС 1967–1976: Речник срскохрватскога књижевног језика, Матица српска, Нови Сад I–VI.

РСАНУ 1959–2007: Речник срскохрватског књижевног и народног језика, Српска академија наука и уметности, Београд I–XVII.

RJAZU 1880–1976: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Jugoslavenska akade-mija znanosti i umjetnosti, Zagreb I–XXIII.

Skok 1971–1974: Petar Skok Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb I–IV.

Стијовић 1990: Рада Стијовић, Из лексике Васојевића, Српски дијалекто-лошки зборник XXXVI, Београд, 119–381.

Ћупић 1997: Драго Ћупић – Жељко Ћупић, Речник говора Загарача, Срски дијалектолошки зборник XLIV, Београд, 615.


Цвијић 1911: Јован Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и старе Србије III, Београд.

Škaljić 1973: Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvatskosrpskom jeziku, Treće izdanje, Sarajevo, Svjetlost, 662.

ИЗВОРИ

Букумирић 1981: Милета Букумирић, Ономастика дела Прекоруља оме-ђеног рекама Мирушом, Белим Дримом и Клином, Ономатолошки прилози II, Београд, 339–403.

Букумирић 1982: Милета Букумирић, Ономастика Прекоруља (II део), Ономатолошки прилози III, Београд, 303–418.

Стијовић Д. 1981: Данило Стијовић, Ономастика дела северне Метохије, Ономатолошки прилози XIV, Београд, 157–256.

Стијовић 1979: Светозар Стијовић, Ономастика источног дела Метохиј-ског (Пећког) Подгора, Ономатолошки прилози I, Београд, 237–380.

Стијовић 1981: Светозар Стијовић, Ономастика средишњег дела Метохиј-ског (Пећког) Подгора, Ономатолошки прилози II, 197–338.

Стијовић 1982: Светозар Стијовић, Ономастика заадног дела Метохиј-ског (Пећког) Подгора, Ономатолошки прилози III, 193–300.

Стијовић 1984: Светозар Стијовић, Ономастика једног дела оречја Ку-јавче, Ономатолошки прилози V, 313–414.

Џоговић 1983: Алија Џоговић, Тоонимија југословенског дела Проклетија, Ономатолошки прилози IV, Београд, 225–344.

Mileta Bukumirić

HYDRONIMES OF NORTHERN METOHIASummary

This paper deals with the structure of names and motivation for producing over 600 hydronimes which are, by the way, mainly of Slavic origin. Analyses have shown that some of them have originated since the Middle Ages and appear in the same forms as in Middle Ages documents: Rakite, Sušica Čauš, etc., but there are some cases where they have been changed: the bygone Ljubižnja is called Miruša


in both Albanian and Serbian languages. A few hydronimes were borrowed from foreign languages: Drim, Klina, etc. Language contacts may also be noticed in the structure of hydronimes. Some of them were borrowed from Serbian language and Albanians adjusted them to their phonetic patterns: Vrella, Perala, etc., or they translated them into their own language: Gurre e kershit, Vrella Mitrit, etc., and sometimes the names were borrowed from Albanian and adopted into Serbian, such as: Ljug, Keć-potok, etc.

УДК 371.3::811(497.115)

Јулијана ВучоБеоград, Србија Александра ШуваковићБеоград, Србија

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА НАСТАВУ СТРАНИХ ЈЕЗИКА У ШКОЛАМА У АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ КОСОВО И МЕТОХИЈА

Планирање учења и наставе страних језика у формалним образовним си-стемима у уској је вези са историјским тренутком, социјалним и политичким оријентацијама институција неке заједнице, сведочи и о постојању развојне стратегије коју заједница има у области образовања. У раду се говори о савре-меним ставовима и значају учења језика у образовним системима у Европи и одјецима таквих ставова у Републици Србији. Посебна пажња посвећује се настави страних језика у школама на Косову и Метохији. Износе се подаци о дистрибуцији и заступљености страних језика и квалитету наставе, добијени на основу анкетног истраживања. 1

Кључне речи: формално образовање, страни језици, настава, Косово и Ме-тохија.

УВОД

Теоријска истраживања и емпиријска искуства великог броја образовних институција широм света јасно указују на податак да је учење страних јези-ка вишеструко корисно. Оно унапређује опште когнитивне способности уче-ника, као и њихова општа академска постигнућа, ствара појединце који су отворени и толерантни према новим и другачијим културама и традицијама и који су касније спремни да отворено и слободно ступају у контакт са говор-ницима других језика.

Велика пажња која се у Европи посвећује питањима језика последица је намере да се на глобалном нивоу превазиђу бројни проблеми везани управо за језик, комуникацију, интеракцију и вишеслојну међунационалну сарадњу

1 Овај рад израђен је у оквиру пројекта „Српски језик и друштвена кретања“ 148024Д, који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.


и разумевање у времену које подразумева растуће етничке, верске и култур-не разлике европског становништва, услед великог прилива имиграната, али и појачане мобилности међу чланицама европске породице. Таквом интере-совању допринела је и свеопшта демократизација јавног живота и подизање самосвести различитих, нарочито мањинских групација, као и истовремени, упоредни процеси глобализације, локализације и глокализације као поређе-ња, прожимања, опстајања и прилагођавања локалних окружења глобалном контексту. Улазак у европску породицу поставља и питања интеграције, уса-глашавања и укључивања свих видова активности са европским оквирима, али и она која се односе на очување сопствених специфичности (више о јези-цима у систему образовања Србије у Вучо 2004, 2005 и 2009: 153–165).

Савремене тенденције у области језичког образовног планирања и поли-тике придају посебан значај учењу свих језика у поседу појединца. Вишејезич-ност, модел који се намеће као јединствена и правична потреба у савременом тренутку у Европи и свету, развио се из расправа вођених седамдесетих годи-на, чији су исход биле Хамбуршке препоруке из 1980. године (Рудтке, 2002: 97–100), а које се чврсто држе идеје о вишејезичном друштву. Индивидуална вишејезичност сматра се најважнијим условом за миран заједнички живот разних народа. До остваривања овог концепта долази се променом традицио-налних начина избора језика у школама, као и издиференцираним циљевима учења у настави страног језика (Велички, 2007: 95). Са становишта ученика који уче страни језик, Савет Европе охрабрује све оне који се баве наставом језика да узму у обзир и факторе који се односе на потребе, мотивацију, личне карактеристике и ресурсе својих ученика: са којим потребама уче језик, шта треба да науче да би били у стању да језик користе у циљу задовољења сопстве-них потреба, како уче, који су њихови социо-психолошки профили, да ли има-ју приступ различитим врстама језичких материјала у процесу учења, колико могу новца да потроше на процес учења језика, итд. У прилог овим ставови-ма иду резултати истраживања о језицима унутар Европске уније, обављених 2005. за потребе Европске комисије2, о матерњим и страним језицима и њихо-вом нивоу знања, која су обухватила тадашње чланице Уније, будуће чланице Румунију и Бугарску и кандидате Хрватску и Турску. Добијени резултати ути-цали су на учвршћивање ставова о вишејезичности грађанина Европе, одра-жавају се на опште ставове језичке политике и планирања у Европи, а самим тим и осталих земаља у окружењу и Републике Србије, будући да је европска средина најближе исходиште за већину економских, образовних, културних и политичких размена и мобилности3. Ставови изражене бојазни да опште, гло-

2 http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_237.en.pdf3 На основу поменутог истраживања немачки је најраспрострањенији матерњи језик уну-

тар ЕУ (18%), енглеским и италијанским матерњим језиком говори по 13% становника, фран-цуским 12%, а шпанским 9%. Као страни језик највише се говори енглески (34% становника, с тенденцијом пораста), затим немачки (12%), француски (11%), такође са благом растућом

45Ј. Вучо, А. Шуваковић: Критички осврт на наставу страних језика...

бализацијске тенденције могу да угрозе потребе грађана на индивидуалном и локалном плану да се идентификују са својом државом, религијом, култур-ним специфичностима итд. утицали су и на стварање актуелног става израже-ног у појму глокализације који повезује отвореност према светским токовима са јаком локалном и регионалном припадношћу. У настави језика у формал-ним системима овај став изражава се кроз подржавање учења језика глобалне комуникације, матерњег језика, осталих језика средине и страних језика по-требних за развој економских, културних и цивилизацијских потреба. Вишеје-зичност у образовним системима данас подразумева поседовање најмање три различита језика од којих је један матерњи, језик идентификације, други језик глобалне комуникације и трећи лични, усвојени језик4.

НАСТАВА СТРАНИХ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ

Институционализована настава страних језика у Србији почиње током четврте декаде XIX века (када се оснивају и прве јавне школе у нашој земљи). Током година и деценија које су уследиле, избор језика зависио је од бројних фактора, од којих су најутицајнији били у вези са политичким и културним утицајем земље чији језик би био изабран и понуђен у настави. Као резултат тог стања, у различитим областима Србије различити језици били су мање или више популарни, у складу са одређеним историјским контекстом. Ипак, могуће је идентификовати одређене опште трендове: почетком XX века, француски је био обавезан у већини школа на узрасту од 11–12 година; изме-ђу два светска рата, француски је такође најприсутнији у српским школама, на узрасту од 10 до 18 година, док је немачки био други по заступљености, и

тенденцијом. Италијански као страни језик говори свега 2% становништва, а шпански 5%. Ако се саберу резултати за матерњи и страни језик, долази се до података да енглески користи 47% становника у ЕУ, 30% становништва говори немачки, 23% француски, 15% италијански, а 14% шпански језик.

4 Група интелектуалаца, оформљена на иницијативу председника Европске комисије, Жозеа Мануела Бароза, 2008. године, саставила је документ под називом „Rewarding challen-ge: How the multiplicity of languages could strenthen Europe“. Језичка разноврсност је у сржи пројекта уједињене Европе, а потрага за европским идентитетом, мора ту разноврсност да уважи и да се на њој базира. У документу се нуди предлог да грађанин Европе мора да има на располагању, укључене у образовне системе, бар три језика за свакога: језик за идентифи-кацију (матерњи), језик глобалне/континенталне комуникације (енглески, али то може бити и француски, шпански, португалски, кинески, или неки други језик), и лични усвојени језик (personal adoptive language), који би требало развијати до максималних могућности појединца као други матерњи језик (дакле, тај језик мора бити заступљен и у образовном систему на свим нивоима). Овај језик је изабрани језик, и не може се наметати на нивоу заједнице или бити идентичан за све држављане једне државе. Може бити већински језик за имигрантску популацију, може бити мањински језик за мигрантску популацију рођену у дијаспори, али и неки од великих „светских“ језика... Лични усвојени језик зависи и од избора професије, те се не мора изабрати у раном детињству, може бити регионални или мањински језик, или је-зик неке од суседних држава са којима дата држава има специјалне билатералне односе, итд. http://ec.europa.eu/education/languages/pdf/doc1646_en.pdf


предавао се као други страни језик на узрасту од 14 до 18 година (Половина, 1994). Крајем 50-их година XX века, социо-политички контекст у којем се нашла тадашња СФРЈ диктирао је промену смера у одабиру страних језика у настави у основним и средњим школама у Републици Србији: у том тренут-ку енглески и руски су најзаступљенији језици, док француски и немачки (упркос дугој традицији учења и наставе у српским школама) значајно губе на популарности.

Почетком 70-их година, свим основним школама дата је могућност да уве-ду страни језик од првог разреда, под условом да то буде на терет локалне за-једнице. Водило се рачуна да ангажовани кадар буде веома квалитетан, тако да су сви наставници укључени у оглед морали уписати постдипломске студи-је. Управо због тога је на последипломским студијама на Филолошком факул-тету Универзитета у Београду и основан смер Методика наставе, а професори француског из овог програма били су и први постдипломци. Градски завод за унапређење васпитања и образовања финансирао је боравак наставника у иностранству ради усавршавања (Филиповић, Вучо, Ђурић, 2006: 222–236).

Због недостатка кадра и финансијских неприлика, 1982. године оглед пре-раста у наставу страног језика од трећег разреда основне школе, са по два часа недељно; у почетку се то односило само на београдске школе, а касније је про-ширено и на неке школе у Србији.

Међутим, идеја о настави страних језика у раном узрасту, од првог разре-да основне школе није напуштена5. Настава енглеског језика изводила се од првог разреда основне школе, током деведесетих година, у неким основним школама Србије у виду слободних активности, али без посебно израђених програма.

Политичке околности које су условиле изолацију Србије током декаде де-ведесетих, нису значајније утицале на промену званичног става према наста-ви страних језика на раном узрасту. Током тог периода, преко 50% српских школа нудило је два страна језика својим ученицима. Енглески је био најзасту-пљенији, потом руски, француски и немачки. У исто време учење два страна језика постало је обавезно у свим гимназијама (као и у неким средњим струч-ним школама). Италијански и шпански присутни су само у Филолошкој гим-назији у Београду, али су предузете иницијативе да се ова два језика уведу у оп-

5 По узору на интензивну наставу француског језика у Огледној основној школи „Влади-слав Рибникар“ у Београду, у којој се француски језик учи од првог разреда са по шест школ-ских часова недељно, школске 1997/8. године уведена је у сва одељења првог разреда настава не-мачког језика у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду и у ОШ „Петефи Шандор“ (по једно српско и мађарско одељење првог разреда) у Новом Саду. Од тада, у овим школама се немачки језик учи од првог разреда са по четири школска часа недељно у млађим разредима (од првог до че-твртог) и са по три школска часа недељно у старијим разредима (од петог до осмог). Овај вид наставе помогле су амбасаде Немачке, Аустрије и Швајцарске (донација уџбеника, стручно уса-вршавање наставника, опремање простора и сл.). Корисите се адаптирани бугарски уџбеници за орални период (први разред и прво полугође другог разреда), затим се прелази на немачке уџбенике.


шти образовни систем. Ипак, залагањем стручњака Министарства просвете и Филолошког факултета Универзитета у Београду, од школске 2001/02. године ученици у Србији могу да уче и италијански и шпански језик (Вучо, 2005: 155). Италијански и шпански данас су равноправни језици међу шест обавезних из-борних језика које нуди формални образовни систем Србије (детаљније о ита-лијанском језику у Србији у Вучо 2004, 2005, 2009: 386 и Шуваковић, 2009).

На прелазу између два миленијума, 2000. године започет је велики проје-кат курикуларне реформе Министарства просвете и спорта Републике Срби-је, који су подржале и велике међународне институције (Светска банка, Са-вет Европе и друге). Циљ пројекта била је модернизација целокупног система образовања Србије. Наставни програми за стране језике, били су, наравно, саставни део ове реформе.

Нови курикулум за стране језике у потпуности је усклађен са препорука-ма и научним ставовима европске дирекције за језичку политику, те као рефе-рентни документ за научну и стручну подршку преузео је Заједнички евро-ски оквир за учење, наставу и евалуацију језика, последњи у низу приручника које од 1971. године објављује Савет Европе, уз активно учешће великог броја истраживача и представника професија у вези са наставом језика у Европи и изван ње.

Данас је у Србији настава страних језика обавезна од 1. разреда основне школе, док се други страни језик уводи у 5. разреду. Иако наставу страних језика оптерећује велико бреме проблема везаних за квалификације и усавр-шавање наставника, поседовање наставних средстава и модернизацију, број-ност ученика, непожељну дистрибуцију језика; могло би се закључити да су законски оквири, програми и ставови у складу са савременим тенденцијама важећим у европским оквирима.

НАСТАВА СТРАНИХ ЈЕЗИКА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Циљ је аутора рада да у контексту савремених погледа на наставу страних језика истраже податке везане за дистрибуцију језика, квалитет наставе и ква-лификације наставног кадра, да установе да ли је настава страних језика, као један од показатеља актуелности образовног система, усклађена са наставом у осталим деловима Србије. Истраживање је обављено у четири од укупно пет округа Косова и Метохије: у Косовскомитровачком, Косовском, Пећком и Призренском. Подаци су добијени од Министарства просвете Републике Ср-бије – Школске управе Косовска Митровица6.

Узорак је обухватио све ученике и наставнике страних језика у основним и средњим школама у поменута четири округа.

6 Ауторке се захваљују Бранку Пауновићу, професору, саветнику за наставу страних је-зика у Министарству просвете Републике Србије – Школска управа Косовска Митровица, на пруженој помоћи и сарадњи.


Метода примењена у истраживању је аналитичко-дескриптивна. Истра-живање је обављено техником анкетирања помоћу анкетног упитника за на-ставнике са питањима отвореног и затвореног типа. У обради података кори-шћени су стандардни статистички програми.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

1. Основне школе

1.1. Бројност ученика о језицима и дистрибуција страних језикаОсновну школу од првог до четвртог разреда у истраживаним областима,

у образовном систему Р. Србије, у школској 2008/09. години похађа укупно 4193 ученика. Највећи број ученика основних школа од првог до четвртог раз-реда је из Косовскомитровачког округа: 2276 ученика, тј. 54,28%. У Косовском округу има 1811 ученика, односно 43,20% од укупног броја, у Пећком округу само 61 ученик, тј. 1,45%, похађа наставу од првог до четвртог разреда, док је у Призренском 45 ученика или 1,07%.

У свим поменутим школама од првог до четвртог разреда изучава се смо један страни језик, енглески.

Шири се лепеза страних језика који се изучавају од V до VIII разреда, у односу на период од првог до четвртог разреда, где је енглески заступљен у 100% школа као обавезни први страни језик. Сада се као други страни језици појављују руски и француски.

У Косовскомитровачком округу, од V до VIII разреда основне школе број ученика који уче енглески као страни језик је 2344, што је 50% укупног бро-ја. Нешто више од половине, 1225, тј. 26,13% учи руски, а 1119 ученика или 23,87% учи француски као страни језик. Ови подаци наводе нас на закључак да неке школе немају други страни језик.

Графикон 1: Дистрибуција учења страних језика од V до VIII разреда основних школа на Косову и Метохији


У Косовском округу од укупног броја ученика од петог до осмог разреда, односно од 3694 ученика, њих 1847, тј. 50% учи енглески као страни језик, ру-ски учи 1816 ученика, тј. 49,16%, док француски учи тек 31 ученик или 0,84%.

У Пећком и Призренском округу заступљени су само енглески и руски језик и то потпуно равноправно. У оба поменута округа, половина ученика учи енглески, а друга половина руски. Француског језика у настави на овим просторима нема.

1.2. Наставни кадар у основним школама на Косову и МетохијиНа основу добијених података утврђено је да је 80% наставника стекло

стручну квалификацију на филолошком или филозофском факултету одгова-рајуће групе језика; 3,33% дипломирало је на филолошком или филозофском факултету, али не на групи чији језик предаје; 5% чине апсолвенти филоло-шког или филозофског факултета, одговарајуће групе; 3,33% студенти одго-варајуће групе; док је 8,33% оних који предају страни језик уствари стекло другу квалификацију (економског или учитељског факултетa па чак и више пословне школе).

1.2.1. Енглески језикУ Косовскомитровачком округу од укупног броја наставника, од њих 36,

који изводе наставу енглеског језика, 19-оро, тј. 52,78% јесу квалификовани наставници са лиценцом, 10 наставника, тј. 27,78%, кваливиковано је али без лиценце, док је 7 наставника, тј.19,44% без квалификација.

У Косовском округу укупно има 40 наставника енглеског језика, од ко-јих је 17-оро или 42,5% квалификован кадар са лиценцом, 11 наставника или 27,5% је квалификовано али без лиценце, док је 12-оро, или 30% неквалифи-ковано.

У Пећком округу од укупно три наставника енглеског језика ниједан није квалификован са лиценцом. Квалификован без лиценце је 1 наставник или 33,33%, док су 2 наставника, или 67,33% неквалификована за посао који оба-вљају.

У Призренском округу наставу енглеског језика у основним школама оба-вљају укупно 2 наставника, и то 1 је квалификован са лиценцом, а други је без квалификација за наведено занимање.


Графикон 2: Квалификованост наставника енглеског језика у основним школама на КиМ

1.2.2. Руски језикУ Косовскомитровачком округу од укупно 17 наставника руског језика

у основним школама, 10-оро је квалификовано са лиценцом или 58,82%; 2 на-ставника, тј.11,76% су квалификовани без лиценце, а 5-оро или 29,41% нема одговарајућу квалификацију за занимање које обавља.

У Косовском округу укупно 33 настаника предаје руски језик, од којих је 10-оро, или 30,3% квалификовано са лиценцом; 9-оро или 27,27% квалифико-вано без лиценце; а чак њих 14-оро или 42,42% није квалификовано да обавља овај посао.

Пећки округ има 3 наставника руског језика и сва три, односно, 100% на-ставничког кадра није квалификовано за тај позив.

Призренски округ има два наставника руског језика од којих су оба, тј. њих 100% је квалификован кадар са лиценцом.


Графикон 3: Квалификованост наставника руског језика у основним школама на КиМ

1.2.3. Француски језикКосовскомитровачи округ има 9 наставника француског језика, од којих

је троје или 30% квалификованих са лиценцом, петоро или 55,56% је квалифи-кованих али без лиценце, и један наставник је без квалификација за наставни-ка француског језика, што представља 11,11% од укупног броја наставника у овом округу.

Косовски округ има једног наставника француског језика и он није квали-фикован да обавља дати позив.

У Пећком и у Призренском округу нема наставника француског језика будући да се у тим пределима КиМ француски не изучава у основношколском систему Републике Србије.


Графикон 4: Квалификованост наставника француског језика у основним школама на КиМ

2. Средње школе

2.1. Бројност ученика и дистрибуција језикаБрој ученика који похађа средњу школу у школској 2008/09. години, на

подручју четири поменута округа, у оквиру образовног система Републике Србије износи 5475.

Од тог броја њих 1786 или 32,62% у Косовскомитровачком округу учи ен-глески језик; 1894 или 34,59% исти језик учи у Косовском округу; 71 или 1,3%, у Пећком; и њих 19 или 0,35%, енглески учи у Призренском округу.

Руски језик у Косовско Митровачком округу учи 615 ученика, или 11,23% од укупног броја ученика у средњим школама. У Косовском округу тај број је-сте 753 ученика, или 13,75%. Пећки округ броји 32 ученика руског језика који чине тек 0,58%, док је у Призренском округу њихов број још мањи, само њих 19 или 0,35% .

Кад је реч о француском језику, учи га 245 ученика из Косовскомитровач-ког округа и 41 ученик у Косовском округу.


Графикон 5: Дистрибуција учења страних језика I–IV разреда средњих школа на Косову и Метохији

2.2. Наставни кадар средњих школа

2.2.1. Енглески језикУ Косовско Митровачком округу у средњим школама 20 наставника пре-

даје енглески језик. Њих 8-оро, тј. 40% је квалификовано са лиценцом; 9 на-ставника или 45% је квалификовано без лиценце, а троје или 15% није квали-фиковано за занимање које обавља.

У Косовском округу запослен је укупно 31 наставник енглеског језика у средњим школама, од тога 8 или 25,80% квалификовано је са лиценцом, 8 на-ставника или 25,80% је квалификовано али нема лиценцу, а 15, или 48,38% нема никакве квалификације за дато занимање.

Пећки округ има 2 наставника енглеског језика у средњим школама и оба немају квалификације за обављање наставничког звања за поменути језик.

Призренски округ броји једног наставника енглеског језика који је такође неквалификован за обављање тог занимања.


Графикон 6: Квалификованост наставника енглеског језика у средњим школама на КиМ

2.2.2. Руски језикКосовскомитровачи округ има укупно 8 наставника руског језика у сред-

њим школама, од којих је 3 наставника, тј. 37,5% квалификованих са лицен-цом; 4 наставника, тј. 50% квалификованих без лиценце и 1 наставник без ква-лификација за обављање датог занимања, што представља 12,5% наставника руског језика у средњим школама овог округа.

У Косовском округу је 18 наставника руског језика. Са квалификацијом и лиценцом је 8 наставника или 44,44%, 6 квалификованих наставника је без лиценце или 30%, и 4 је неквалификована наставника, тј. 25, 65%.

Пећки и Призренски округ имају по једног наставника руског језика у средњим школама, оба квалификована и са лиценцом.


Графикон 7: Квалификованост наставника руског језика у средњим школама на КиМ

2.2.3. Француски језикФранцуски језик се изучава само у Косовскомитровачком округу где по-

стоји 1 наставник са квалификацијама и лиценцом, и Косовском округу, у ко-ме наставник нема квалификације.

3. Ставови наставника страних језика о квалитету наставе

Истраживањем су установљени ставови наставника страних језика који су указали на квалитет наставе. Писмена анкета обухватила је 60 наставника страних језика основних и средњих школа са подручја АП Косово и Метохија, изузев Косовскопоморавског округа.

Резултати спроведене анкете показају да је свега 20% наставника страних језика боравило у иностранству на стручном усавшавању, у земљи где се гово-ри језиком који наставник предаје. Сличан број наставника, 23%, похађало је барем једном неки од курсева у организавцији Министарства просвете, струч-них удружења или културних центара.

Ситуација је прилично једнообразна када је реч о избору уџбеника, за пр-ви страни језик. Иако постоји могућност слободног одабира уџбеника разли-читих аутора, сви наставници су се определили за издања Завода за издавање


уџбеника из Београда. Овај податак упућује нас на закључак да је набавка уџ-беника отежана, као и сазнања о постојању других издања, те се наставници опредељују за уџбенике који су им доступни.

Намера аутора била је и да наставници изнесу своје ставове о квалитету и прикладности уџбеника. Оцењујући уџбенике узлазном скалом од 1 до 3, 6,7% наставника изјавило је да није задовљно уџбеником, 71% наставника задовољ-но је понуђеним уџбеником, а њих 22,22% је изузетно задовољно. Примедбе које су наставници изнели о квалитету уџбеника своде се на неколико зајед-ничких ставова. Уџбеници садрже недовољно текстова који обрађују актуел-не теме, недовољно објашњења и дрил вежбања, граматике, преобимни су за годишњи фонд од 72 часа. У употреби су уџбеници са застарелим подацима, недостају мултимедијални садржаји који прате уџбеник, примери и текстови за вежбање. Примедбе се односе и на радну свеску која по речима наставника не прати уџбеник у потпуности.

Примедбе на уџбеник није изнела већина од 55,55% наставника. Од свих испитаника њих 88,33% потврдило је да у настави користи по-

моћну литературу, али је само 43,33% наставника препознало појам „помоћна литература“ и навело шта користи у настави као помоћну литературу. Прео-сталих 45% наставника као помоћну литературу навело је радну свеску, при-ручник за наставнике или ЦД, као и саставне делове дидактичког комплета.

Неки од наведених проблема ученика у савладавању градива јесу: поте-шкоће на које наилазе у граматички сложенијим текстовима, проблеми у усме-ној продукцији, потешкоће у превођењу, ортографске потешкоће, као и оне које произилазе из различитости српског фонолошког система у односу на систем страног језика, преобимно градиво које треба савладати за 72 часа, репродукција усвојеног и наученог, правилан изговор речи, тешкоће које до-носи писање по диктату и недовољно занимљив уџбеник.

Проблеми које наставници издвајају у процесу одвијања наставе углавном се односе на: недовољан индивидуални рад ученика ван часа, њихову слабу моти-висаност и ангажовање на самом часу, недисциплину, као и слабо знање језика, уколико је реч о вишим разредима основне или средњој школи. У вези са овим је и недовољан фонд часова за реализацију прописаних јединица, велики број ученика у одељењима, недостатак кабинета и аудиовизуелних средстава, теме и текстови који или нису прилагођени узрасту или школи у којој се ЛС учи (нпр. техничким или угоститељским), али и честа потреба увођења матерњег језика у циљу давања граматичких објашњења. Међутим наставници као проблем ис-тичу и недовољну сарадњу на плану наставник – родитељ, као и проблем који настаје због неусклађености нивоа постигнућа за који наставници оптужују и додатну наставу у виду приватних часова које похађају неки ученици.

За извођење наставе страног језика пожељна је и додатна техничка опре-ма. Истраживањем је установљено да 8,33% школа не поседује никакву тех-ничку опрему у ту сврху; 36,67% поседује касетофон или ЦД плејер; 28,33%


има на располагању и компјутер, а 23,33% поред поменуте опреме има и ТВ и видео опрему.

4. Закључак

На основу спроведеног истраживања у анкетираним школама од првог до четвртог разреда изучава се само један страни језик – енглески. Од петог до осмог разреда као други страни језици појављују се и руски и француски. Француски језик је заступљен у малом броју школа, док немачки, италијански и шпански, језици који су у понуди у осталим деловима Србије, на Косову и Метохији нису уопште заступљени.

У школама на Косову и Метохији стране језике предаје делимично ква-лификован кадар. Велики број наставника нема одговарајућу квалификацију, док знатан број наставника који је стекао квалифијацију нема положен струч-ни испит. Што је језик мање заступљен у настави, квалитет кадра опада. Ве-ћина наставника стекла је стручну квалификацију на филолошким или фило-зофским факултетима студирајући одговарајуће групе језика; један део кадра дипломирао је на филолошким или филозофским факултетима, али не и на групи чији језик предаје, или су апсолвенти тих факултета. Једна десетина на-ставника није стручно оспособљена за рад у настави страних језика будући да поседују квалификацију економског, или учитељског или несродних факулте-та, више пословне школе итд.

У средњим школама, у оквиру образовног система Републике Србије, нај-већи број средњошколаца учи енглески језик. Понавља се понуда језика из основне школе, уче се и руски и француски језик. Подаци добијени из школ-ских управа указују на чињеницу да све школе немају два страна језика како предвиђа образовни систем Републике Србије.

И у средњим школама веома је висок број наставника свих језика који ра-де без квалификације или са квалификацијом али без лиценце. Такви подаци указују, с једне стране, на тешкоће у ангажовању адекватног наставног кадра, али и на неажурност надлежних служби када је реч о полагању испита за до-бијање лиценце.

Истраживањем ставова наставника страних језика, који би указали на квалитет наставе, установљено је да је веома мали број наставника био на уса-вршавању у средини у којој се говори језиком који предаје наставник, да је подједнако мали број наставника похађао курсеве за усавршавање.

Икао постоји могућност слободног одабира уџбеника различитих аутора, сви наставници су се определили за издања једног издавача, што нас упућује на закључак да наставници користе само оне уџбенике који су им доступни.

Подаци о ставовима наставника у односу на уџбеник говоре да је квали-тет стручног образовања наставника недовољан, да су наставници или недо-вољно мотивисани или да услови у којима раде нису у складу са савременим облицима наставе.


Утисак о проблемима у настави подудара се са најчешћим проблемима у настави страних језика организационе природе: програми су обимни и не-усклађени са бројем часова, одељења велика, ученици немотивисани и без до-вољног претходног знања, недовољна је сарадња са родитељима, услови за рад неадекватни. Наставу отежавају и уобичајени проблеми који прате наставу страних језика у којој је тежиште рада на традиционалним методама, грамати-ци која је ученицима теже савладива, али се сусрећу и са потешкоћама у усме-ној продукцију и разликама у системима учења српског и страних језика.


Вучо, Јулијана (2004): Страни језици у реформи образовања у Србији. Вас-питање и образовање, Београд, стр.152–166.

Vučo, Julijana (2005): Istituzioni e insegnamento di lingue straniere. Verso una politica europea. Cristina Guardiano, Emilia Calaresu, Cecilia Robustelli, Augusto Carli (ur.) In: Lingue, istituzioni, territori. Riflessioni teoriche, proposte metodolo-giche ed esperienze di politica linguistica, Roma: Bulzoni, str. 435–445.

Вучо Јулијана (2006): У потрази за сопственим моделом двојезичне наста-ве, Иновације у настави страних језика, Учитељски факултет, Београд.

Вучо, Јулијана (2009): Како се учио језик. Поглед у историју глотодидакти-ке: од раочетака до Другог светског рата, Филолошки факултет, Београд.

Vučo, Julijana (2009a): O jeziku obrazovanja manjinskih zajednica u Srbiji, Med politiko in stvarnostji. Status tujih in drugih jezikov, Jezikovna situacija v novona-stalih državah bivše Jugoslavije, ur. Vesna Požgaj Hadži, Tatjana Balažić Bulc,Vojko Gorjanc, Filozofska fakulteta, Ljubljana, str. 249–265.

Игњачевић Анђелка (2003): Страни језици у језичкој политици – нови трендови. Језик, друштво, сазнање – Професору Ранку Бугарском од његових студената (ур. Д. Кликовац/К. Расулић, Београд, Филолошки факултет, 59–71, 2003.

Игњачевић, Анђелка (2006): Енглески језик у Србији, Филолошки факул-тет, Београд.

Ковач-Церовић, Тинде, Левков, Љиљана (ур.) (2002): Квалитетно образо-вање за све. Пут ка развијеном друштву. Београд: МПСРС, Сектор за развој образовања и међународну просветну сарадњу; Одељење за стратешки развој образовања.

Ковач-Церовић, Тинде, et al. (2004): Квалитетно образовање за све. Изазо-ви реформе образовања у Србији. Београд: МПСРС, Сектор за развој образо-вања и међународну просветну сарадњу; Одељење за стратешки развој обра-зовања.

Лалић-Вучетић, Наташа, Ђоровић, Данијела, Однос ученика према учењу италијанског као страног језика у основној школи, Иновације у настави, Бео-град, у штампи.


Министарство просвете и спорта Републике Србије (2001): Десет година реформи образовања у европским земљама. (наслов оригинала: Erudice: Zehn Jahre Bildungsreformen in Bereich der Schulpflicht in der Europäischen Union (1984–1994); превод са немачког: Савица Тома), Београд: МПСРС, Сектор за развој образовања и међународну просветну сарадњу.

Министарство просвете и спорта Републике Србије (2004): Опште основе школског програма основног васпитања и образовања, Београд: Просветни преглед.

Половина, Пера (1994): Методика наставе француског језика, Научна књи-га, Београд.

Robertson, Ronald (1995), „Glocalization: Time-Space and Homogeneity-He-terogeneity“, u: Featherstone, Mike/Lash, Scott/Robertson, Ronald (ur.). Global Mo-dernities, London, Thousand Oaks, New Delhi, Sage Publications.

Rutke, Dorothea (ur.) (2002), Europäische Mehrsprachigkeit: Analysen – Kon-zepte – Dokumente, Aachen, Shaker Verlag, str. 97–100.

Точанац, Душанка (1990): Учење језика у СФР Југославији. Зборник радо-ва са Прве конференције Живи језици: учење/настава – комуникативни при-ступ и образовање наставника, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Фило-зофски факултет, стр. 5–16.

Филиповић, Ј. Вучо, Ј. и Ђурић, Љ.: Рано учење страних језика у Србији: од пилот модела до наставе страних језика за све, Иновације у настави, бр. 19, Учитељски факултет Београд, 2006, стр. 113–124.

Filipović, J. Vučo, J. and Đurić, Lj. Critical Review of Language Education Poli-cies in Compulsory Primary and Secondary Education in Serbia. Current Issues in Language Planning, Vol. 8:2, 2007. str.: 222–242.

House, Juliane (2003): English as a lingua franca: A threat to multilingualism. Journal of Sociolinguistics 7/4: 556–578.

Шуваковић, Александра (2008): Италијански језик у основним школама Србије у контексту евроске олитике учења страних језика, Филолошки фа-култет, Београд, мастер рад, одбрањен октобра 2008.

ИЗВОРИ

Council of Europe (2001): Common European Framework of Reference for Languages: Learning, teaching, accessment. Cambridge: Cambridge University Press.

European Commission, 2008, A Rewarding Challenge How the Multiplicity of Languages Could Strengthen Europe, Bruxelles, http://ec.europa.eu/education/languages/pdf/doc1646_en.pdf, сајту приступљено 30. априла 2009.


Julijana VučoAleksandra Šuvaković

ANALYTICAL REVIEW OF TEACHING FOREIGN LANGUAGES IN SCHOOLS OF AUTONOMOUS PROVINCE OF

KOSOVO AND METOHIJASummary

Planning of foreign language learning and teaching within – an official educational system is closely connected with the historic moment and social and political orientations of the institutions of certain communitiy, but it also shows the existence of a development strategy that the community adopted in the field of education. The paper explains modern attitudes towards and importance of learning foreing languages within the educational systems in Europe and it also tells something about the impact of these attitudes in the Republic of Serbia. Special attention has been devoted to the teaching of foreign languages in Kosovo and Metohija. The paper contains data on the distribution and representation of foreign languages and quality of teaching gathered within the survey.

УДК 930.2:003.074(497.11)"13/14" 811.163.1'36

811.163.41(091)

Милица ГрковићНови Сад, Србија

ПРАВОПИСНЕ И ЈЕЗИЧКЕ ОСОБИНЕ БАЊСКЕ ХРИСОВУЉЕ

У раду се анализирају правописне и језичке (фонолошке, фонетске и мор-фолошке) особине Бањске хрисовуље. Хрисовуља је писана уставним писмом XIV века, уређеним (млађим) рашким правописом. Писана је књижевним и народним језиком, по правилима диглосије у српском средњем веку. Од карактеристичних особина овога текста истиче се чување јата, полугласника, вокалног л, као и -л на крају речи.

Кључне речи: историја језика, Бањска хрисовуља, фонологија, фонетика, морфологија.

Почетком XIV века држава је јачала, вођена снажном руком краља Милу-тина и његових најближих сродника и сарадника. То се видело у развитку за-натства, рударства, трговине, пољопривреде и везама сваке врсте са околним земљама. Ово је и време културног успона, који се, између осталог, огледао у односу према писаној речи. Нормирано је уставно писмо и развијен уређе-ни рашки правопис. Уобличен је и канцеларијски брзопис, управо на двору краља Милутина, о чему сведочи чувена Врхласка овеља. И држава и црква ишле су узлазном линијом.

Као скоро све манастирске повеље и хрисовуље, Бањска хрисовуља1 је пи-сана књижевним и народним језиком и она је веома добар пример диглосије у средњем веку. Уводни и завршни делови писани су књижевним језиком, свеча-ним изражајним средством, који је на првом месту био језик цркве. Од првог до двеста тридесет четвртог реда Хрисовуља је писана српскословенским јези-

1 Хрисовуља о којој се овде опширно говори с правом се може назвати и Светостефанском, а и Бањском. Још у XIV веку, у документима других манастира, манастир је назван по Светом Стефану, коме је посвећен, а даровница која му је дата носила је назив Светостефанска хрисо-вуља. Тај назив имала су и издања у XIX веку. У септембру 2005. године Српска православна епархија Рашко-призренска и Косово-метохијска, Републички завод за заштиту споменика културе – Београд и Скупштина општине Звечан, издале су књигу Програм уређења насеља и обнова манастира Бањска, септембар 2005, стр. 1–15.


ком. Средњи део и најдужи део целог текста односи се на свакодневни живот и његове законе, те је, будући да је свакоме морао бити разумљив, писан на-родним језиком. Завршни део, од хиљаду седам стотина четрдесетог реда па до краја Хрисовуље, с малим прекидима писања народним језиком, писан је српскословенским. Српскословенски је, без сумње, добро познаво Милутинов брат, краљ Драгутин. Његов спис сведочи да су браћа завршила исту школу и да су поштовала иста правила приликом писања.

Трећи текст, потврда архиепископа Никодима, у којој се поред осталог говори о структури српске цркве у првој четвртини XIV века, писан је српскословенским језиком. Архиепископ Никодим добро је познавао књи-жевни језик, који се у то време користио у цркви и сматрао се језиком вишег стила.

У истој повељи сусрела су се два језика. С једне стране је књижевни језик, формиран на бази старословенског, првог књижевног језика свих Словена, у који је ушло низ црта из српског народног језика. На другој страни је српски народни језик, којим су писане многе повеље, писма, тестаменти, признанице и друге исправе. То је био језик којим се говорило и на двору Немањиних по-томака.

ПРАВОПИС БАЊСКЕ ХРИСОВУЉЕ

Хрисовуља је писана уставним писмом XIV века. Јасно се види да је писар имао углађен рукопис и да је добро знао да усклади свој рукопис са потре-бама докумената. Ако се упореде први и последњи редови Хрисовуље, лако се може закључити да их је писала иста рука, која је имала задатак да направи рукопис који би се могао носити на удаљене манастирске поседе. Ево слова која је писар користио. То је сличан инвентар и начин писања као у касније насталим Дечанским хрисовуљама:2 a b v g d e ` z š i k l m n o p r s t ou ¹ f h ñ ú c ~ { â ¥ ï ë í ä ò.

ПИСАЊЕ ГРУПА ЈА, ЈЕ И ЈУ

Рашки правопис млађег типа био је карактеристичан по правилној употре-би лигатура ë, í и ä. Правопис повеља прве половине XIV века разликовао се како од старијег босанско-хумског, тако и од млађег ресавског правописа. Најближи је био старијем рашком правопису, од кога се разликовао управо по нормираној употреби лигатура. Бањска хрисовуља, која по обиму и садржају иде у ред најпотпунијих српских повеља, прави је узор уређеног рашког правописа.3 Она показује следеће карактеристике:

2 Павле Ивић и Вера Јерковић, Палеографски оис и равоис Дечанских хрисовуља, Нови Сад, 1982, стр. 1–143.

3 О одликама рашког правописа в. Вера Јерковић, Средњовековне ортографске школе код Срба, Југословенски семинар за стране слависте, 31, Београд, 1980, 19–28.

63Милица Грковић: Правоисне и језичке особине Бањске хрисовуље

Груа ја на очетку речи: jgn|tin] 1675, jko 2088, j stefan5 1903–4.Груа ја иза вокала: sij 67, kalojn5 476, bojtiy 484, kato;n5 pijnic55 1300.Груа је на очетку речи: |si 126, na |l5[cah5 739, |frem5 2040, |1e 2066.Груа је иза вокала: prista| 788, br]sti| 951–2, svo| 1133.Груа ју иза вокала: kako se nive stay 662, o; vraniy st]no; 835. Груе ља и ња: moisej proslavlj| 87–8, k5 poljnam5 527, smoljn5 14�4, v5

posl]dnj 19–20, selo vlahinj 250.Груе ље и ње: prom7[l|ni|m5 21–2, ispl5n9n5 91, ban| pol| 237, grebl| 275.Груе љу и њу: `r5noglavly 338–9, grobly 361–2, k seb]mily 584, bany 314,

ivany crk”v5 554, a se meg| boto;ny 918.

ПИСАЊЕ СУГЛАСНИКА Ђ

У српскословенском језику сачувана је старословенска група жд, резултат јотовања праслoвенског *d, док је српски народни језик имао рефлекс ђ, који је одлика рукописа писаних српским народним језиком. У овој Хрисовуљи, у деловима који су писани књижевним језиком, нема огрешења о норму, док су у деловима писаним народним језиком неке речи написане под утицајем књижевног језика.

Група ђа се пише као gj: megj 742, kragj 1276, dragj 1409, sr5gj 1735.Група ђе се пише као g|: kalog|rov5 638, grag|no; 927, reg|vskii 1725.Група ђу се пише увек као gy: medv]gy 618, megysobna 1696.Група ђо се правописно не разликује од групе го, те је случајевe попут

megom5 1014, где је могућа двострука интерпретација (мегом/међом), решење могуће само уз ваљану језичку анализу. Без помоћи дијалектологије и савреме-ног језика није могуће решавати сличне проблеме.

ПИСАЊЕ СУГЛАСНИКА Ћ

Књижевни језик је сачувао старословенски рефлекс јотовања шт (< *tj). Језик списа који су писани народним језиком у свом консонантском систе-му имао је као одговарајући рефлекс српско ћ, које се обележавало помоћу слова k.

Група ћа се пише као kj: na kor7kjh5 705–6, ni sokj 1294.Група ће се пише као k|: meg| koporik|m5 299, k|lator5 1688.Група ћу се пише као ky: pr]mikyr5 1537, pno;ky 670.У одељку који је писан народним језиком спорадично се јавља 2: vr5h5

pe2i 1008, do sv2e 1240.Поставља се питање како је народ у том крају изговарао реч ’кућа’. Један

од одговора даје овде забележена синтагма miloslavl| koki2e 645, где је ћ означено знаком којим се обележава к у скоро свим изворима који су писани српским језиком.


Ако се л, н, к, г нађу испред i, 5, ], o, онда без знања савременог српског језика, историје језика и дијалектологије није лако утврдити како ове гласове треба читати: selo banska 234, lihomilik5 1621, zemli 1960.

МЕКО Р У КЊИЖЕВНОМ И НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ

Већ у XII веку меко р је очврсло. Ако се упореди правопис ља, ња, ље, ње, љу и њу са правописом етимолошког меког р онда нам бива јасно да писар није осећао разлику између меког и обичног р. У деловима који су писани српскословенским језиком направљено је низ грешака, што још јаче потврђујe чињеницу да је р’ очврсло много пре XIV века.

Писање меког ра : 0rjh5 675, [o;rjmi 1443–4, 1452.Писање меког ре: selo kozar|vo 239–40, ni 0r| 1021.Писање меког ру: ryi2a 417–8 , 0ry 1207.

ПИСАЊЕ &

У време настанка Хрисовуље тврдо и више није постојало у самогласни-чком систему, те 7 представља само графему са вредношћу и. Иако би се очеки-вало да се у сегментима писаним српскословенским језиком графема 7 пише доследно, у складу с етимолошким правописом, она се и ту меша у писању са словом i, мада је грешака мање него у одељцима писаниом народним језиком.

Писање 7 у етимолошкој позицији: kam7 289, na dl5g7i 458.Писање i уместо 7: rakito; 493–4, pr]kii 523.

ПИСАЊЕ ЈЕРА

У складу с рашком ортографском нормом пише се само танко јер. Полугласник у јаком положају по правилу се обележава: m5t5 i `’to 0ry 1098–9, [5vci 1285–6, kato;n5 voisil5c5 1607. Поред танког јера означава се и ајерком: o; str]kav’c5 1001. Постоје и случајеви где полугласник у јаком положају изостаје: o; borikov’c5 334. Некадашњи слаби полуглас пише се по традицији још из времена старословенских споменика. Уместо њега јавља се и ајерак: pobiva9m’ 110, brat’ka 1033, baldovin’ 1558. Иако се писар трудио да поштује етимолошки правопис, то му није увек полазило за руком, те, посебно испред енклитике, каткад изостају јер или ајерак.

ПИСАЊЕ ЈЕРА НА КРАЈУ ПРЕДЛОГА

Да ли ће се писати предлог са полугласничким знаком, пајерком или без икаквог знака, зависило је од писаревог образовања и од правила која је учио у некој од школа при манастирима.


Предлог bez5 писан је са јером или пајерком на крају: bez’ mt/re 18. Међутим, пише се и без поменутих знакова: bez naèla 17–8, bez vol| 1182.

Предлог v5 углавном је писан с јером, а врло ретко с пајерком или без било кога знака: vid] v5 kameni 90, v5 istino; 106, v5 W`5stvii na[em5 140–1. Овај предлог јавља се по правилу у делу писаном српскословенским језиком, а ређе у деловима текста на народном језику, где доминира у.

Предлог k5 углавном се пише с јером или с пајерком, мада има случајева да нема никаквог знака: k5 g1din] crk/vi 269, k5 rudnikom5 503–4, k seb]mily 584.

Прелог kon5 јавља се у одељку који је писан народним језиком и скоро увек је на крају писано јер. У неким случајевима завршава се пајерком: kon5 milotina 302, kon5 modroga 305, kon5 dobro;nice 312, kon go;bav’à potoka 402–3, kon d]la 614–5.

Предлог nad5 писан је и са јером и са пајерком, и без икакавог знака када је надметнуто: nad5 koziice 342, nad5 ro;dniki 488, nad kol]p’ò; 960–1, nad d’mitrove ko;2e 423.

Предлог niz5 писан је са јером али и без њега, уз извршено једначење по звучности у одговарајућим позицијама: niz5 so;ho; kamenico; 356, i nis kamenicu 357, niz5 ibr’ 358, niz potok5 464.

Предлог 0b5 написан je без јера: 0b l]vo; 545–6. Предлог 0br5h5 је писан с јером: 0br5h5 voikova dola 276–7, 0br5h5 borànii

331–2.У Хрисовуљи се срећу предлози W и w. У одељку који је писан

српскословенским језиком јавља се W, али и у одељку писаном народним језиком: W togo na trii 897–8, W glavice 922 итд. Ређе је писана народна варијанта w: W 0ra[ca o; l7so w l7soga 272 –4.

Предлог povr5h5 овде је писан са јером на крају: povr5h5 br5da 832–3, povr5h5 veli|ga br5da 846.

Предлог pod5 писан је са надметнутим d: pod gradi2e 368, pod grad 387, pod zveàn9m5 389–90.

Предлог posr]d5 није се јављао тако често, али писар је водио рачуна да изнад реда подигне слово d: posr]d godil9 799–800, posr]d b]l’mo;1eva laza 858–9.

Предлог pr]z5 писан је са јером или пајерком на крају, али ако је предлог био последња реч у реду , могао се јавити и без јера: pr]z5 lab’ski 374, pr]z r]ko; 677–8, pr]z ki9re1’ki 411–2. Веома ретко се код овог предлога бележило једначење по звучности: pr]s po;t5 889.

Предлог s5 писан је с јером, пајерком, или без икаквог знака. Код овога предлога долазило је до једначења по звучности. У том случају пајерак и јер су изостајали, али они су могли изостати и када није долазило до једначења по звучности и када је пример био на крају реда: s5 svoim si 395, i s’ tr5gom5 781, lo;kar5 s’ bratom5 1330–31, grado9 zd]tiy 1456.


Код предлога o;z5 обележавало се једначење по звучности: o;s kamen7i r5t5 466, o;s potok5 uz lov’`5 544.

ПИСАЊЕ РЕДУКОВАНОГ И

Редуковано и означавало се на исти начин у целом тексту Хрисовуље, осмерачким i. Тако је било и у деловима који су писани књижевним језиком: takovago vid]nij 104–5, spsenij `a| 121, као и у пасусима писаним народним језиком: W tdo; na raspo;ti| i w raspo;tij 285–6, o;z r]ko; o; vra`evo do;bi| 757–8.

ПИСАЊЕ ВОКАЛНОГ Р И Л

Вокално р и л писани су на исти начин у сегменатима на српскословенском и народном језику.

Вокално р могло се писати са јером или пајерком: нпр. o; rt5 612, o; r5t5k5 714, sr5bin5 1145, gyr’g5 1315–6, mr5[a 1500.

Вокално л увек је писано с јером: vr5h5 veli9ga hl5ma 940–1, na dl5g7i lo;g5 458, da pase i vl5no; stri1e 1690–1.

ПИСАЊЕ ЈЕДНАЧЕЊА ПО ЗВУЧНОСТИ

Једначење по звучности јављало се као последица губљења полугласника у слабом положају. Још у старословенским текстовима могли су се наћи примери означеног једначења по звучности, а иста је ситуација била и у српскословенском језику од најранијих времена. У народом језику то се најбоље може видети код предлога и речи уз коју стоји.

У Хрисовуљи се једначење по звучности обележавало најчешће код предлога и речи уз коју стоји: z d]tiy 395–6, nis potok5 976, boljn5 z d]tiy 1339. Много мање је примера означене асимилације у медијалном положају, при чему се могло и оставити написано јер између два консонанта: gro;p5[ik5 s5 sn”om5 1608–9, W br5skova 1729–30. Правопис у овом домену очигледно није чврсто постављао правила, те је исти проблем био решаван на различите начине, нпр. gro;b’[a s brati0m5 1645–6.

ПИСАЊЕ ГРУПА ШТ И ЖД

Група шт је, као и у осталим средњовековним списима, било да је реч о књижевном или народном језику, писана лигатуром 2: s]de2aa 98, na go;2avici 261–2, pr5vo godi2e 1671–2.

Група жд ни у старословенском нити касније није имала свој посебан знак. У српскословенском језику прихваћена је старословенска норма, и у тексту који је писан књижевним језиком није смело бити кршења норме: v5zr]v5 r`/e


se vi1do; 77. Текст писан народним језиком садржи мали број примера писања жд уместо народног рефлекса ђ: me1do; 2ir’nico; 784–5.

ПИСАЊЕ СЛОВА O И )

У старословенској азбуци постојала су два знака за глас о. То је зато што је сваки од знакова носио посебну бројну вредност. Српска ћирилица наследила је из старословенске обе графеме.

У Хрисовуљи је вођено рачуна да се сачувају стара правописна правила. Омега је писана на почетку речи, иза вокала и у иницијалној групи i0: ou 0nou strano; 406, s]mo i 0namo 429, o; ge0r/gi9vo; 287, s brati0m5 394, i0an5 2022–3, i0aniki9 2023–4.

На почетку реченице ређе се сретало О са тачком: Dsv2en7i 155, Dt5tesa o; vsoi 1202–3. Такво D потврђено је и у неким другим средњовековним рукописима.

ПИСАЊЕ СЛОВА O: И uПисар овог документа користио је оба знака. У складу са захтевом

XIV века, по правилу је писао o;. Лигатуру је користио на крају реда или када му се чинило да ће недостајати простора: o; `r5l9no; vr5bu 260.

ПИСАЊЕ СЛОВА F

У овом рукопису глас ф постојао је само у страним речима и то у личним именима која су Србима стигла преко цркве. Исти облик јавља се и у књижевном и у народном језику: arh_dijkona stefana 162–3, stefan5 s bratom5 1353–4. У неким речима страног порекла уместо изворног ф јавља се , у складу с одговарајућом фонетском променом која је извршена у народном језику: dobroslavo; st]pkoviky dah5 selo 1061–3.

ПИСАЊЕ ГРЧКИХ СЛОВА

У рашком правопису веома ретко су се писала грчка слова ван функције означавања бројне вредности. У Хрисовуљи се јављало само грчко слово ƒ, у српскословенском језику и то у речима грчког порекла: proklet5 i anaƒema 1886–7, sopotskii aƒanasi9 2036–7. Ово слово је скоро непознато српским текстовима на народном језику.

ПИСАЊЕ УДВОЈЕНИХ СЛОВА

Писање удвојених слова у српскословенском језику наслеђено је из старословенског. Тај начин писања прихваћен је и у народном језику, па се


кроз многе векове, негде јаче, негде слабије, јавља у целој средњовековној писмености. Удвајају се чешће вокали него консонанти: izvolii 139–0, o; maò;1ina seli2a staraa 376–7, W mliinoga po;ti o; mramor5 398–9.

У генитиву множине карактеристично је удвајање полугласа и доста често се јављало у Хрисовуљи, како у деловима писаним књижевним језиком тако и онима на народном језику: pr]1de v]k55 17, v7[e star7ih5 ro;p55 373.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПИСАЊА НА КРАЈУ РЕДА

Као наслеђе из старословенског, у средњовековним српским књижевним текстовима писари су водили рачуна о преношењу дела речи у следећи ред. По правилу се крај реда завршавао самогласничким словом. Уколико ово није било могуће, писари су морали прибегавати другим средствима како би се сачувао естетски квалитет рукописа. У Хрисовуљи су у оваквим случајевима, на крају реда, најчешће забележене следеће појаве.

Уместо полугласа писан је пајерак: sime0n’ monah5 178, o; potok’ 668. Уместо полугласа писан је пајерак, чак и кад се крај реда завршавао вокалним р: èlo trnovago dola 682–3, 0br’h5 ka[lj 287–8.

Да би се уштедео простор и поштовала правописна правила, уместо осмерачког i, које је коришћено у целом тексту, на крају реда се јављало и десетерично _, у већина случајева без тачке: o; ravn_2a 324–5, ko;pl|no W ro;dn_-k55 489–90.

Слична је била и дистрибуција графема o; и u. Као што је већ речено, писар Хрисовуље је у целом тексту користио диграм o;, али да би се сачувала складност и правилност краја реда, он је у датој позицији подизао слово o изнад реда: W st;o bla 375–6, a meg| mo; o; st;o denc5 708–9. С истим циљем користио је и лигатуру u на крају реда: i nis kamenicu 357, o; `r5l|no; vr5bu 260.

На неколико места подизано је o изнад реда и када није било део диграма: jko ìst5 i neporo`n5 106–7, jko pr]zr]v5 moj 157–8.

На једном месту је очигледно била заборављена цела реч па је у истој лексеми употребљено десетерично _ и лигатура u: o; 0s5tno; n+vu 641.

На низ места на крају реда јављала се лигатура 4 (r + ]), na sas7 t4b5`kiimi 955–6, pravo p4s pol| 922–3.

При крају Бањске хрисовуље, вероватно због писања на крају реда, уместо прејотованог вокала написана је графема e: monast7rske metohie 1253.

ПИСАЊЕ БРОЈЕВА

Као у целом средњовековном писаном наслеђу, бројеви су писани на три начина.

Први начин било је писање броја словима у бројној вредности: iza .g”. dn”i 1094, igo;men5 re . m” . kl]ti25 . +† . tovar5 1682–4.


Други начин било је писање бројева речима: v7[e treh5 gro;d5 905, o; dro;g7i sto;denc5 256.

Трећа могућност била је комбиновање првог и другог начина: da dade slagayk| .e”.to; kob7lo; pr5vo godi2e 1670–2.

ФОНЕТСКЕ ПРОМЕНЕ У БАЊСКОЈ ХРИСОВУЉИ

Већ до краја XII века извршене су крупне измене у српском народном језику, а српскословенски језик је све промене у домену вокалског система прихватио.4 Назални вокали нису више постојали, назал © је дао вокал у, а назал A је дао вокал e. Полугласи 6 и 5 су се изједначили. Српски полуглас се обележавао графемом 5. Вокално меко r5 и l5 и тврдо r6 и l6 су такође изједначени. Тако је систем од старословенских (и прасловенских) 15 вокала, и у народном и у српскословенском језику сведен на систем од 10 фонема. Следећа промена је била губљење тврдог 7, које је изједначено са i. За разлику од вокалског, између консонантског система књижевног и народног језика постојале су крупније разлике. Српскословенски је прихватио само део промена које су извршене у српском народном језику (отврдњавање р’, с’, ч’, ж’, ш’, ц’ и промена дз > з), и нормирао се већ у XII веку, чувајући и старословенске групе Ş и жд. У почетку XIV века народни језик се доста разликовао од књижевног језика.

ЈАТВокал ] (јат) сачувао је своју основну посебност у време писања

Хрисовуље. Целокупна прегледана грађа показује да се чува незамењено јат. Дублетне форме овде имају вокал е или јат: stefan5 o;ro[’ 170, telesn7h5

133, telese i kr5ve 144, st]pkoviky 1062.У речи ’орах’ јат је прелазило у а: na 0ra[c5 i W 0ra[ca 272–3, o; 0rjhovo

o; stra[no; 380.У примеру da dr51e nedlino; 1122, будући да је d подигнуто изнад реда,

тешко је утврдити да ли је ] дало e или је изостављено.

ПОЛУГЛАСПолугласник се чува у фонолошком систему. Ни у једном случају није

потврђена његова вокализација.

ПРЕДЛОГ V% И V% У ИНИЦИЈАЛНОМ ПОЛОЖАЈУПредлог v5 и v5 у иницијалном положају дало је у на целом штокавском

терену још пре XII века. Међутим, у књижевном језику тај вокал није постао норма.

4 В. Вера Јерковић, Срскословенска норма у гласовном и морфолошком систему, Југословенски семинар за стране слависте 33–34, 55–66.


У Бањској хрисовуљи се види да је процес већ био завршен у народном језику. Слободно се може рећи да је писару био ближи предлог у него предлог v5 који је учио из црквених књига. Ево неких примера где се види да је у народном језику v5 прешло у у: o; potok5 o; b7strico; 363, o; krs/t5 o; glavatov5 379. Мали је број примера где у одељцима писаним народним језиком v5 није дало у: o;krade `to v5no;tr5 cr”kve 1239–40, da se vr51e v5 t5mnico; 1279–80, i ne v5zmogo; se 1155. У књижевном језику v5 се чува, са вештачким изговором полугласника, у складу с нормом српскословенског језика: vid] v5 kameni 90, v7 1e v5zlybl|nii 0c”i 136–7. Понегде се у књижевни језик пробије по нека народна црта: i da o;zret5 dobraj 46–7.

ГЛАСОВИ Ћ И Ђ

Српскословенски je чувао старословенске групе шт и жд, док се у српском народном језику као резултати јотовања јављају ћ и ђ. Тако је и у овој Хрисовуљи. У одељку који је писан народним језиком велики број примера садржи ћ и ђ: rayl5 draganovik5 1556–7, selo koporiki 243–4, o; medv]gy glavo; 618–9. У одељцима који су писани народним језиком спорадично се јавља 2, у речима ’кућа’, ’пећ’, ’свећа’: ko;2e 614, ko;2a 1242, pravo o; pe25 sv]tlo; 831–2, vr5h5 pe2i 1008, do sv]2e 1240. У овим сегментима јавља се и књишка гласовна група жд: i W crk””ve me1do; voim7sl7k| 278–9.

ГРУПА ЧР

Група чр у иницијалном положају, у књижевном језику, није се мењала, а у народном језику почела је да прелази у цр. У тексту претежу примери са чр. У следећим случајевима чува се група чр: o; `r5n7i vr5h5 295–6, o; `r5no[o; . W `r5no[e 383–4, i |dino; `r5to; razoriti 1840–1. Примери промене чр > цр веома су ретки: goz5baba i viticrýv5 971–2.

ВОКАЛНО Л

Вокално л није промењено ни у једном примеру ни у књижевном ни у народном језику: to;do; na dl5g7i lo;g5 458, o; hl5m’c5 v7[e 0rjhova 939–40.

Л НА КРАЈУ РЕЧИ ИЛИ СЛОГА

Промена л > о, која је ’иначе’ забележена у XIV веку, у овом споменику није ни почела: bil5 pri vladislav] 949–50, 0stavil5 to; da rabotay 1198–9.

ГЛАСОВНА ГРУПА V%S-

Гласовна група v5s- још није подлегла закону метатезе ни у народном ни у књижевном језику: a vinograd vsak5 da kopaa 1076–7, i pomen5 dh”ov’n7i vsakii da si mo; | 1770–2.


ГЛАСОВНА ГРУПА КТ

Гласовна група кт у иницијалном положају налази се у упитној заменици кто. Ни у једном случају није дошло до метатезе нити упрошћавања, ни у књижевном ни у народном језику: k’to mo1e koso; dr51ati 1087–8, k’to li se 0b]te 816. Непромењено је кт и када се налази у изведеној заменици: nik’to da ne lovi 814–5.

ГЛАСОВНА ГРУПА ЧТ

Група чт у упитној заменици что јавља се и у књижевном и у народном језику. Није забележена никаква промена ако стоји самостално: selo dramiki `’to | hara`o;g5 dr51al5 690–1. У изведеној форми обележена је извршена асимилација: a inoga dohodka ni globe ni2a 778–9.

МЕТАТЕЗА

Метатеза је извршена у народном језику у следећим речима словенског и несловенског порекла:

а) mog7la > gom7la: i na vr5h5 lyb’kove gom7le 860–1.б) martin5 potok5 > mratin5 potok5: o;z mratin5 potok5 479–80.

ГЛАСОВНЕ ГРУПЕ

Неке консонантске групе су у народном језику током времена доживља-вале разне промене. Наведени су примери из дела рукописа на народном јези-ку, а као илустрација даје се мањи број случајева.

gd d , gd] spada 438–9; 1r 1dr , 1dr]bi zeml| 689;15sk 1k , ki|re1'kii potok5 412 , o; baro; prilo;15ko; 443–4;kn kl , o; knino; . W k'nine 963–4; stn sn , selo br]st'nica 236–7, o; hvost’n] 461, hrast’ni`’skaa 434; s` [` , o; p]s`ano; glavo; 532–3;s5s s , kako se nive stay 661–2; k5sk tsk , koporit'ske planine 316–7;hsk [k , o; vla['kom5 zakon] 1277; `sk `k , grabovi`’kii 616–7, grad5`’kom5 1014; `sk `k , dre1ni`'skii 359, hrast’ni`’skaa 434 ; [tn [n , l]['ni`'kii 569;[sk [k , dino['kaa 942–3, ko;dre[’kii 993–4.

НЕКЕ МОРФОЛОШКЕ ОСОБЕНОСТИУ тексту Бањске хрисовуље два језичка слоја долазе до изражаја, али

много мање, и на морфолошком нивоу. Први слој представља језик српске


редакције, који садржи и неке ретке морфолошке иновације. Други слој је старосрпски језик краљевске канцеларије, заснован на народном језику, али уз видљиво присуство српскословенских елемената.

Ова два слоја су доста јасно разграничена у оквиру Хрисовуље, јер текст писан књижевним језиком обухвата уводни део и крај, док се само изузетно може појавити у неком већем сегменту у осталом делу текста. Као што је већ речено, архаизми се јављају и у тексту који је писан народним језиком.

Пошто се ради о добро познатом, наслеђеном језичком систему, изгледа целисходно да се у нашем опису зауставимо само на оним пунктовима у којима се јављају разлике између поменута два слоја, као и на морфолошким иновацијама.

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА

Непродуктивне групе именица увелико су се прикључивале продукти-вним врстама. Овај процес започео је већ у епоси настанка старословенских споменика.

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА НА *Ŭ

Именице на кратко *ŭ прикључују се продуктивној *о/јо промени. У Хрисовуљи се јављају следеће именице ове деклинације: s7n5, dom5, vol5. Именице vol5 i dom5 немају довољно потврђених облика ни у народном ни у књижевном језику да би се могла реконструисати парадигма. Именица s7n5, која се налази у пасусима писаним и књижевним и народним језиком, има доста падежних облика па се може рећи да је и у једном и другом језику ова именица приближена *о/јо промени.

Акузатив једнине има наставак -а : i sna” `l/v`’ska 78–9.Локатив једнине преузео је наставак *о промене: 0 |dino`ed]m5 i

bezl]t’n]m5 |go sn”] 151–2. Инструментал једнине има наставак -om5: s5 sn”om5 1609.Номинатив множине задржава старо стање: sn”ove popovi 1213–4.Генитив множине има проширење: mnogo sn”ov55 1210.

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА НА *Ĭ

Именице мушког рода које су се мењале по промени на *ĭ прикључиле су се *о/јо промени током историјског развитка. У Хрисовуљи се најчешће јавља именица po;t5, а осим ње и lydi|, tat5 и šgn5. Именица po;t5 у неким падежима чува старе наставке, а негде је иновација потиснула старину.

Генитив једнине чува стари наставак -i: do po;ti 318–9. Инструментал једнине показује иновацију: po d]lo; po;tem5 467.


ПРОМЕНА ИМЕНИЦА НА ДУГО *Ū

У тексту Хрисовуље најчешћа је именица cr5k7, а ређе се јављају bo;k7, kr7, lok7. Реч ’буква’ је, судећи према номинативу, већ прешла у *а промену: p’straa bo;kva 956–7. Генитив именица ’локва’ и ’црква’ је исти: razv] crk”ve 815–6, W lok’ve 726. Међутим, ако се узме у обзир акузатив именице ’локва’ и ’буква’, може се рећи да процес прегруписавања именица још није у потпуности завршен: o; lok’v5 768, o; veliy bo;kvo; 577–8, i o; lok’vo; 710–11.

ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА КОНСОНАНТСКЕ ПРОМЕНЕ

Именице мушког рода консонанске промене, које се овде често јављају, јесу: d5n5 i kam7.

Најчешћа је именица kam7, у архаичном облику номинатива једнине, у пасусу писаном народним језиком: kako se kam7 valii 642–3.

Генитив једнине је сачувао стари облик: W kamene 880.Акузатив једнине није добио нови облик: o; rasohat7i kam7 713, pravo na

kam7 879.Именица d5n5 нема у овој Хрисовуљи целу парадигму, зато се и не може рећи колико је новога у промени ове речи.Акузатив множине није претрпео промене: .g””. dni 1676–7.

ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА КОНСОНАНТСКЕ ПРОМЕНЕ

У Хрисовуљи се јавља реч mat7, само неколико пута. У књижевном језику облик генитива једнине је онакав какав смо и очекивали, а у тексту који је писан народним језиком забележени су генитив и инструментал једнине као у књижевном језику: kako |so; dr1ali o; mt”re 1045–6, 0c”em5 mi i mt”riy 628–9.

ИМЕНИЦЕ *о/јо ПРОМЕНЕ

Ова промена *о/јо обухватала је велики број именица мушког и средњег рода. То је била продуктивна деклинација још у прасловенском језику. У одељку који је писан народним језиком још увек није уједначен систем падежа.

Највише неуједначености има у локативу једнине. Чувају се наставци старе промене: selo o; ras] to;[imlj 625–6, na 0`”in] m]st] da 0sta| 1211–2. Има нових наставака, који су дошли од именица из кратке *ŭ основе: W lyb’kove gom7le po vr5h; 862–3.

Генитив множине у наставку има написана два полугласничка знака: i r7bar55 .d+† . ko;2e 811–2.


ИМЕНИЦЕ *а/ја ПРОМЕНЕ

Продуктивна је била такође *а/ја промена. У народном језику средњег века изједначени су наставци меке и тврде промене.

Генитив једнине скоро редовно има наставак -е: i W gnile po;tem5 722–3, i W zle r]ke 1020.

Инструментал једнине је већ прошао све фазе развоја и има облик као и данас: i s5 v’som5 planinom5 925–6.

Генитив множине има често као наставак написана два полугласничка знака: kon5 dlgiih5 lo;k55 802–3.

У локативу множине није дошло до промене: 0 globah5 1264–5.

ЗАМЕНИЦЕ

Иницијално њ-, које се налази у косим падежима личних заменица у савременом језику, у овом тексту се јавља: |din5 W nih5 na 0`”in] m]st] 1210–1212.

Најзначајнија промена у систему заменица јесте потискивање старе односне заменице i1e, j1e, |1e, на чије место долази упитно-односна заменица koi, koj, ko|: i koi ne imay sn”a ili brata 1136–7, i za sela koj so; v5 dh”ovnoi 0blasti 771–2. Ни на једном месту у тексту на народном језику није употребљена стара односна заменица, што потврђује да је процес већ био завршен у народном језику. Потврђена је и промена же > ре: a ine vlasti nikere 1772.

У одељку који је писан народним језиком јавља се и наставак -га и наста-вак го: i W togo skroz] ko;2e 894–5, tazi da ga i donese 1125.

На неколико места налази се новостворена заменица |gov5: da si | imaa i d]t’ca |gova 1066–7.

Показна заменица on5 није променила основни облик: da se 0grabii i sve1e i 0n5 vlah5 W koga se bo;de 1enil5 1149–51.

Овде се налази и стара показна заменица s5, se, si: a se im5 mege W m7[`ik5 559–60, s5 si| strane knine 472–3.

ПРИДЕВИ

Придеви су у то време у народном језику били у превирању. Посесивни суфикси -ов/ев и -ин увелико су потиснули стари суфикс -јь, који је градио посесивне придеве у прасловенском језику. Старији начин грађења највише је сачуван у топонимима, али и у тој области продирао је млађи суфикс: selo pavl| a meg| mo; 694–5, a mege mo; o; vl5kov5 potok5 781–2.

Неодређени се вид све више повлачио, а на његово место је долазио одређени вид.


БРОЈЕВИ

Већ је раније речено да су бројеви различито писани. Нажалост, садржај Хрисовуље није захтевао много бројева, те о њиховој промени имамо оскудне податке. Нема чак ни датума писања Хрисовуље, нити дана писања две потврде, једне владаревог брата и друге архиепископа Никодима. Највише података постоји о броју три : pravo na trii gom7le 881, a na treti|i kam7 882, W togo na trii plo`e 897–8, v7[e treh5 gro;d5 905. Број два је нешто ређи: 0zime rali| dv] m’ti a jre m’t5 1073–5. Број један јавља се у два облика: vsi |dno; zemly 0`”ino; da dr51e 1215–7, |din5 W nih5 1210–11. У Хрисовуљи је само неколико редних бројева исказаних речима: tr5n’ka peta 1236. На једном месту, у одељку који је писан народним језиком, исписана је стотина: za to daa krav ?mi [est5 s5t5 per’per5 1767–8.

ГЛАГОЛИ

У тексту писаном народним језиком нема много глаголских облика. Највише је заступљен презент, а неки облици нису забележени ниједанпут.

ПРЕЗЕНТ

У народном говору треће лице једнине и множине презента има нулти наставак: kako d]l5 grede 416, koj so; 771. Народни језик је утицао на црквени, а то се добро види у трећем лицу једнине и множине презента. У српскословенским сегментима писар покушава да прати српскословенску норму, али му то не полази увек за руком. Један исти глагол јавља се у две форме, књижевној и народној: a igumen5 na s’bor] da imat5 m]sto 1774, da imaa v5m]sto 1848–9.

ПЕРФЕКАТ

У одељку који је написан народним језиком перфекат је мање заступљен од презента. Помоћни глагол у трећем лицу једнине и множине има нулти наставак, док партицип перфекта чува стари облик, будући да, као што је речено, -л није прешло у -о: `’to | hara`o;g5 dr51al5 690–1 .

АОРИСТ

Аорист у народном језику није чешћи од перфекта: na vr5h5 ro;dine gd] o;bi[e lyb’ca 854–5.


ИНФИНИТИВ

Забележено је мало инфинитива, али се и на основу овако малог броја може рећи да писар Хрисовуље као допуну непотпуних глагола употребљава инфинитив, а никада да + презент: k’to mo1e koso; dr51ati 1087–8, sokalnici da pomagay [iti 1186–8.

ФУТУР ПРВИ

Будуће време као сложени глаголски облик грађено је у нашем језику помоћу глагола ’хтети’, за разлику од српскословенског, у којем се у функцији помoћног глагола јављају hot]ti, im]ti и na`eti. У Хрисовуљи се jавља следећи облик футура: k’to li ga k| pr]1de po;stiti 1281–3.

ФУТУР ЕГЗАКТНИ

Футур други ретко се јавља, али се јасно види да је грађен од помоћног глагола b7ti и партиципа перфекта: W koga se bo;de 1enil5 1149–51.

ПРИЛОГ САДАШЊЕГ И ПРОШЛОГ ВРЕМЕНА

Прилози садашњег и прилог прошлог времена, у тексту писаном на-родним језиком, ретко се јаљају, тако да се на основу малог броја примера не може прецизно утврдити њихова функција. У примерима који су овде дати прилози су употребљени као у савременом језику: i spadyk| z d]la pr]mo lo;kov7m5 1018–9, `’to te1ii da svr5[iv5 ispraviv5 donese 1260–2.

ДВОЈИНА

У Хрисовуљи је добро сачувана двојина, што сведочи о томе да ју је на-родни језик у време писања Хрисовуље још увек имао. Ево како је у писаном тексту на народном језику дуал био јасан и у деклинацији и у конјугацији: gd] se potoka sta|ta 435, dvaa da se sti2eta ako razno; raboto; i zemly imaata 1139–41.


Milica Grković

ORTHOGRAPHIC AND LINGUISTIC CHARACTERISTICS OF THE FOUNDING CHARTER OF THE BANJSKA MONASTERY

Summary

This paper deals with the orthographic and linguistic (phonological, phonetic and morphological) characteristics of the Founding Charter of the Banjska monastery. The charter is written in the uncial script of the 14th century, and shows all traits of the younger Raška orthographic type. It is written in Serbian and Serbian Church Slavonic, according to the rules of diglossia. Among the important characteristics of this document are the following: jat, jer and the syllabic l exist in the phonological system, and the syllable final -l is retained.

УДК 811.163.41’282.3(497.115) 811.163.41’354

Голуб М. ЈашовићКосовска Митровица, Србија

ПОЧЕЦИ СРПСКЕ ДРАМЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ЊЕН ЈЕЗИК

Предмет нашег истраживања у овом раду јесте анализа књижевног текста, необјављених драма учитеља из Пећи, Петра Димитријевог Петровића. Петар Петровић је први драмски писац на просторима које покрива данашња српска јужна покрајина, који је рођен на Космету, ту провео цео радни век и на овим просторима написао сва своја објављена и необјављена литерарна дела. У раду се посебно осврћемо на језик сачуваних Петрових драмских текстова Игра забита и Свети Сава у Пећи. Драме су написане Вуковом азбуком и правопи-сом, но будући да се ради о почецима примене новог правописа разумљива је и употреба језичких особина преузетих из завичајног говора испитиваног писца.

Кључне речи: говори северне Метохије, писани језик, Вукове реформе, почеци српске драме, језик и стил, Пећ и околина.

Петровићи су једна од најугледнијих и најутицајнијих породица која је живела у Пећи током XIX и XIX века.

Четири генерације Петровића, досељених из Васојевића у Пећ на самом крају XVIII века, подарили су нашој култури и науци неколико значајних инте-лектуалаца, националних радника, књижевних и културних посленика. Мно-ги од њих својим радом и делима надрасли су средину која их је изнедрила.1 Ту, пре свега, мислимо на Димитрија Петровића, учитеља Диму,2 Петра Пе-тровића,3 Максима4 и Миодрага Мија Петровића.5

1 Петровићи су старином Кучи. После велике похаре Куча прешли су у Васојевиће, у Лијеву Ријеку, а одатле у Љевошу код Пећи.

2 Димитрије Петровић један је од првих учитеља тада отворене српске школе на Ћенавији и први плаћени дописник листа Цариградски гласник који је тада штампан на ћирилици у Цариграду а чији је главни и одговорни уредник и власник био Пећанац Никодим Спиридонов Сав(ов)ић.

3 О животу и раду свестраног ствараоца, Петра Петровића, писали смо више пута. Види, библиографију радова о П. Петровићу у књизи Свети Сава у Пећи (Петровић 2009: 111–117).

4 Mаксим Петровић је трећи Димитријев син, који је рођен у Пећи 1892. године. Био је носилац Албанске споменице, свршени ђак гимназије у Скопљу, наставник гимназије у Призрену и сувласник и штампар штампарије Дукађин у Призрену и у Пећи.

5 Димитријев унук, професор Миодраг Мијо Петровић, докторирао је из области нукле-арне физике. Дугогодишњи је директор Нуклеарног института у Винчи и редовни професор


Прошло је дванаест година откада сам на страницама часописа Хвосно у Истоку објавио први текст о учитељу Петру под насловом Учитељ Петар Д. Петровић – незаборавник Хвосна.6

У међувремену у више дневних и периодичних листова и часописа објавио сам петнаестак радова о животу, књижевном, културном и уопште друштвеном раду оца и сина, Димитрија и Петра Петровића.

Уочи Никољдана 1998. године, у издању издавачког предузећа Григорије Божовић у Приштини, објављена је прва књига Петра Петровића под насловом Соменуло се, не овратило се. 7

Четири године касније, у лето 2002. године, у издању Дома културе Свети Сава из Истока и Књижевног клуба Никанор из Грачанице, објављена је, као пета књига едиције Незаборавници Хвосна, књига Арслан-аша и Пећанци са поднасловом, Из Метохије где ледене јабуке, бузлије, рађају.

Садржину поменуте књиге чине текстови пронађени у Архиву Косова и Метохије у Приштини који су брижљиво прекуцани на латиничној писаћој машини и на неки начин припремљени за објављивање.

Књига је подељена у две целине. У првом делу књиге Петар веома исцрпно говори о једном догађају из новије историје Пећи. Рукопис је настао тридесе-тих година XIX века. У том рукопису описана је похара Пећи од стране босан-ске војске и њеног везира капетана Хусеина Градашчевића 1831. године.

Други, нешто обимнији, део књиге чине анегдоте и легенде у којима се говори о Турчину Арслан-паши Махмудбеговићу исламизираном потомку Ивана Црнојевића и његовом чипчији али и пријатељу, Србину Арси Даби-жљевићу из Дрсника (Петровић 2002).

Наредне 2003. године припремио сам и приредио за штампу две књиге приповедака Петра Петровића (Петровић 2002).

Унутар корица прве књиге налази се 28 приповедака, објављених у листо-вима и часописима од Цариграда до Новог Сада. За живота Петар је објавио 27 приповедака или истинитих прича, како их је сам називао, из живота Срба, Турака и Шиптара из Пећи, Приштине, Гњилана и Призрена. Једино је при-поветака Јашмак објављена после Петрове смрти, пре десетак година, на стра-ницама дневног листа Јединство у Приштини (Петровић 2003: 7–15; Грујић 2003: 93–97).

Исте године, у издању исте издавачке куће, штампане су и необјављене приповетке учитеља Петра Петровића под насловом Из Метохије. Садржину књиге чини шеснаест приповедака у којима су описани људи и догађаји веза-

Техничког факултета у Приштини. Објавио је више десетина књига и научних радова из уже струке у земљи и у иностранству, највише радова штампано му је у западноевропским земљама и у Русији на енглеском и руском језику.

6 Хвосно, број 8, Исток 1997, стр. 18.7 Књигу Соменуло се, не овратило се приредио сам заједно са Љиљаном Арсовић.

Садржину књиге чини мемоарска проза, односно, у њој су објављене успомене учитеља Петра Петровића из окупираног Призрена (1915. година) за време Првог светског рата.

81Голуб М. Јашовић: Почеци срске драме на Косову и Метохији и њен језик

ни за град Пећ и његову околину. Неколике цртице из живота Срба у Пећи и околини у последњој деценији турске владавине на овим просторима су недовршене, пре би се могло рећи да се ради о сижеима које је аутор намера-вао касније дорађивати али га је трагична смрт спречила да започете послове приведе крају8 (Петровић 2003: 7–16).

Књижевно дело великог културног прегаоца, учитеља Петра Д. Петровића објављено 120 година од његовог рођења и више од четрдесет година после његове смрти, а близу стотину година од њихова настанка, од велике је помоћи књижевним посленицима да прецизније и аналитичније изнесу свој суд о вредностима и домету објављених текстова. То би, несумњиво, допринело да Петар Д. Петровић заузме своје место на лествици косметских стваралаца и у новијој историји књижевности Косова и Метохије (Богавац 2004; Денић 2008).

Поред приповедака учитељ Петар је написао један сценарио за филм и неколико драмских текстова. У литератури о Петру Петровићу, која нам је била доступна, помињу се називи пет драма чији је аутор наш писац.

Према томе, Петар Д. Петровић је један од пионира српске драме на простору данашњег Косова и Метохије и без сумње, први драмски писац који је рођен на Космету, читав радни век и скоро читав животни век провео на Космету и који је на Космету написао сва своја дела.

У литератури се могу наћи мишљења неких историчара књижевности да је аналогно времену у ком је створено, највеће литерарне домете досегло управо Петрово драмско стваралаштво (Бован 1998: 13).

Драми је посветио, чини се, највише пажње, каже даље професор Бован, и стварао их је с посебним интересовањем и са посебном љубављу, али и с посебном одговорношћу (Бован 1998: 13).

Професор В. Бован помиње пет драма чији је аутор наш писац: Јованка,9 Игра забита,10 Љубав обеђује, Размена добара (драме у ужем смислу) и Бејаз ханума (трагедија).11

У једном сачуваном писму Кољ Широке, тадашњег управника Аматерског позоришта у Призрену, упућеном П. Петровићу, помињу се наслови двеју Петрових драма: Љубав обеђује и Размена добара.

8 Опширније о томе видети у предговору Г. Јашовића и у поговору М. Грујић (у књизи Из Метохије – Блага Готован и друге необјављене приповетке Петра Д. Петровића, Лепосавић – Грачаница 2003, стр. 1–102.

9 За коју каже да је изгубљена и да нема података о њеној садржини.10 Чува се у Збирци рукописа Петра Д. Петровића у Архиву Косова у Приштини, LV / K.

1–6–1887.11 За поменутим драмским текстовима Петра Петровића трагали смо и трагамо двадесе-

так година, али, не само да их нисмо могли пронаћи, него нисмо могли доћи ни до било каквих података о томе да су те драме извођене у неком позоришту на Косову и Метохији и да уопште постоје. Знамо једино да је у Споменици педагошко-верског, националног и културно-про-светног рада, богословско-литерарне дружине Растко у Призрену 1889–1893, стр. 211–218, објављен фрагмент Петрове драме Свети Сава у Пећи који проф. В. Бован нигде не помиње.


Претходно наведене чињенице подривају констатацију професора В. Бована да је драмски рад П. Петровића знатно довршенији од приповедачког и да представља најважнији део његовог књижевног стваралаштва.12

Садржину драме Бејаз ханума или Бела госпођа чини фабула у чијој основи је љубавна прича између Српкиње и Турчина, односно, у њеном другом делу љубав између Србина и Туркиње. Петар каже да је то историјска приповетка из српског живота написана у форми трагедије у четрнаест чинова.

Радња драме почиње описом једног догађаја у околини Зајечара и Него-тина у Хајдук-Вељковој Крајини (први чин) и у Гњилану (други чин), за време Првог српског устанка, почетком 1813. године и траје све до упокојења бејаз хануме 1868. године.

Драма Бејаз ханума има 52 лица. У првом делу драме Турци заробљавају Марију, ћерку јединицу попа Алексе, из једног села код Зајечара коју Рушид--бег Џинић одводи у Гњилане у свој харем. Марија је касније потурчена и постаје супруга Рушид- бегова и, наравно, мајка његове деце.

У другом делу драме једна од Рушид-бегових кћери, бегова мезимица Заида заљубљује се у Србина, беговог баштована Милана, са којим бежи преко границе и одлази код свог деде Алексе у Зајечар.

Бејаз ханума после Заидине удаје нагло оболева. Обилато дарује српску цркву у Гњилану. Убрзо умире и бива сахрањена на муслиманском гробљу, али се по њеној жељи, на дан њене сахране у гњиланској православној цркви сваке године држи парастос.

Сличне је фабуле и драма у четири чина Љубав обеђује, а радња драме одиграва се у два сасвим различита амбијента и у два удаљена града. Читава прича почиње у Гњилану а завршава се у Скадру на Бојани и у старој Црној Гори.

У драми учествује четрнаест лица. Петар причу започиње описом распламсавања тек рођене љубави између младића Љубе, Србина, сина Јована кондурџије, и прелепе Шиптарке Марије, девојке католичке вероисповести.

Маријини родитељи покушаће све да спрече такву љубавну везу. Доносе одлуку да Марију склоне у један манастир у околини Скадра. Љуба некако сазнаје за то, одлази у Албанију, проналази Марију и заједно са њом бежи у слободну Црну Гору (Бован 1998 : 13).

Једини целовити драмски текст Петра Д. Петровића, нама доступан, јесте текст драме Игра забита. У драми учествује осамнаест ликова.13

12 Мишљења смо да је прерано за доношење коначних судова о литерарним вредностима Петрових драма. За извођење оваквих закључака морамо сачекати да ти текстови буду пронађени, ако уопште и постоје, и да буду објављени.

13 И аутор драме, Петар Петровић и његов биограф, проф. др В. Бован, наводе списак од седамнаест лица која учествују у драми. Међутим, у другој сцени другог чина као учесник у једном дијалогу јавља се девојка под именом Јелисавка која је осамнаесто лице ове комедије.


Радња ове драме одвија се у Крњину, у једном селу Пећког Подгора, у кући доскорашњег сеоског кнеза, домаћина Чкрке.

Сиже драме Игра забита чини фабула приповетке Игра кмета, једине приповетке коју је за живота на страницама Цариградског гласника објавио његов отац Димитрије.14

И Димитријева приповетка и Петрова драма написане су са јасном наме-ром да се исмеје један метохијски српски обичај, спречавање удаје девојака пристиглих за удају, како би што дуже остале у роду и на тај начин биле коришћене за обављање разних пољских и кућних послова.

Игра забита је, дакле, драмско штиво са јасном поруком, и како учитељ Дима рече на крају своје приповетке, прича треба да буде аманет свима, а особито људима у нашим крајевима, који имају децу за удају или женидбу (Петровић Д. 2005 : 71).

Композицију драме чине три драме у драми. Основна драмска радња јесте казивање нашег писца. У другом чину учесници драме изводе прво један скеч а потом и једну представу, дечију игру командира – забита.

У првом скечу глумци су девојке Душица и Мара. Док Мара лежи на клупи, импровизованом кревету, на гувну, покривена поњавом, а глуми успа-ваног мужа који спава блаженим сном после прве брачне ноћи, песмом га буди невеста, чију улогу игра Чкркина братаница Душица, певајући му тихо познату метохијску љубавну песму Биљбиљ иље не ој рано/Не буди ми господара/Господара бег-Јована.

Следећа драма у драми јесте девојачка игра командира-забита у којој учествује свих тринаест девојака. Тој драми присуствује као посматрач, скривен од девојака, и болешљиви сусед Ненад који се ту случајно нашао и случајно добио прилику да буде једини посматрач комедије коју су извеле Чкркине кћери и братанице.

У првом и у трећем чину појављују се просиоци – проводаџије Јован и Вуксан. Њихово присуство на сцени Петар зналачки користи за развијање драмске радње и дигресије које му омогућавају локализацију радње и сликање средине и услова у којима живе подгорски Срби. У тим пасажима помињу се економске, привредне и политичке прилике у селу (кметови и кнежеви, аге, заптије, цубови, забити); затим друштвено-политичке прилике у окружењу (живот Срба и Арбанаса у Истоку, Пећи, Дреници, Дечанима, Јунику); и у целом региону (Србија, Турска, Црна Гора).

Петрови јунаци говоре о скором коначном ослобођењу, о припремама Србије и Црне Горе за последњи обрачун са Турцима. О понашању, надама и стрепњама Срба и Шиптара у предвечерје очекиваних догађаја.

14 Игра кмета је објављена у Цариградском гласнику, 8. јула 1899. године у 28. броју.


У трећем чину на сцену ступа комшија Ненад који Чкрки детаљно препри-чава садржину представе одигране на гувну, чији је једини сведок био управо он.

И док траје разговор у одају ступа наводаџија Вуксан који користи тај тренутак и успева од Чкрке да испроси његову најстарију кћер Мару за свог суседа Милана из Ракоша.

Драмска фабула обогаћена је текстовима најпознатијих љубавних и сватовских песама записаних у Метохији неколико деценија пре настанка драме Игра забита.

Комедија обилује бројним детаљима из свакодневног живота патријар-халне заједнице, чланова породичне задруге и обичаја који су у одређеној форми у Метохији сачувани до данашњих дана.

Захваљујући Српској православној богословији у Призрену, објављива-њем је од заборава сачуван још и драмски текст под именом Свети Сава у Пећи.15

Радња овог Светосавског фрагмента, како га је сам Петар назвао, одиграва се у просторијама Српске основне школе на дан Светога Саве 1907. године.16

Драма има три чина и у њој учествује двадесет и четворо лица. На сцени је присутан и народ који представља публику на ђачкој приредби, као и ђаци поменуте школе.

У првом чину П. Петровић описује припреме учитеља Марка и школског управитеља Саве за почетак школске приредбе припремљене поводом школ-ске славе.

Учитељи су направили програм приредбе са мноштвом рецитација и пе-сама у којима се велича и слави српски род и српске државе Србија и Црна Гора. Међутим, заплет настаје када неочекивано на приредбу дођу представни-ци турских власти, кајмакам и Бег Љубовић, жандармеријски командант. Учитељи покушавају да одступе од припремљених тачака у програму, али их у томе спречава бег чији је матерњи језик такође српски.

На крају, у трећем чину, бег кори несмотрене учитеље и упозорава на могуће погубне последице таквог рада. Али, будући да кајмакам није знао српски, Љубовић опрашта ту несмотреност учитељима па драма на крају завршава хепиендом.

Драма Игра забита написана је у првој половини прве деценије XX ве-ка вуковским језиком. Стандардним језиком, који је тада био на самом по-четку свог развоја на просторима Старе Србије, али је полако раскидао са дотадашњом традицијом на графијском и језичком плану.

15 Петар Д. Петровић, Свети Сава у Пећи, Светосавски фрагмент у три чина, Споменица педесетогодишњег верско-националног и културно-просветног рада богословско-литерарне дружине Растко у Призрену 1889–1939, Скопље 1940, стр. 211–218.

16 Текст драме Свети Сава у Пећи уступио нам је Милорад Филић из своје личне архиве на чему му овом приликом захваљујемо.


Међутим, иако је текст драме написан вуковицом и вуковским језиком он обилује материјалом који и језички и правописно значајно одступа од стандардног језика.

Вокалски систем језика драмских текстова Петра Петровића не разликује се од вокалског система стандардног језика.

Мећутим, забележили смо неколике примере у којима има вокалских алтернација насталих под утицајем локалних говора преузетих у облику у којем живе у севернометохијским говорима:

и > е: да ће неки преслушкивати;о > е: да преговоримо коју; у > и: у ићумату;о > а: по једну мачугу.Петровићи су родом из Лијеве Ријеке и доселили су се прво у село Љевошу

у близини Пећке патријаршије али у Петровим литерарним радовима скоро да и нема ијекавских рефлекса јата. Забележен је, у обема драмама, само један пример и то у синтагми бијела Крушевца, у стиху једне епске народне песме.17

Вокалске групе: -ао, -ео, -ио, на крају глаголских и именских речи, оста-ју неизмењене: посао, писао, свако на посао, бог ти помогао, изнемогао, запрегао, нашао, протођер дошао, добро дошао, нашао, однео; долазио, купио (Вукићевић 1978 : 41).

Регистровани су и неколики примери у којима се финалне вокалске групе употребљавају са извршеном асимилацијом и контракцијом као у примерима: Јел ви реко, Зар је тако реко бог, лепо реко неки, док је реко бог, па се обуко и реко хајд, Ко да тера инат.

У драмском фрагменту Свети Сава сачуван је један пример са неизмење-ним финалним л: и учитељ бил јеси.18

Редукција вокала је фонетска особина многих дијалеката и говора (Симић 1972:160). У језику драмских текстова П. Петровића бележимо примере са елидираним иницијалним вокалом: Која ће да послужи место кревета, Нека легне Мара место човека, Ах, да те натема (афереза).

Изостављање медијалног вокала (синкопа) познато је говорима северне Метохије, а из тих говора директно их преузима и испитивани књижевни стваралац: Ајдмо, то ће бити лепо, преклане, Ко што ради остали свет, ко биљбиљ певаше, ко да смо му наручили, обалте га, Хајдмо на посао, удрите, Марка мајка световала, За хатар божји, али и За хатар божи/божји.

У нашој грађи налазе се неколики примери у којима је дошло до елизије финалног вокала (апокопа) и то најчешће вокала предњег реда (е, и): Јел добро испало, јел тако, Дал да га љубим, Нити који види, нит који шта ради, Нит да

17 У говору села Љевоша и данас се могу чути ијекавски рефлекси јата, нарочито када је у питању вокализација дугог јата.

18 Елизију сонанта л бележимо једино у примерима: моментано, Радосав.


га љубим, нит да га будим, Хајд на орање, Јестел чули, Јест, бацо, Јест, јест био протођер, Јеси л ти Марко, Хајд сад, Сад ће доћи, неће вас гријат, нема брат Чкрко.

Сонант ј јесте, због начина на који се артикулише, глас нестабилне арти-кулације. Стога су чести примери, нарочито у интервокалној позицији, његова нестајања.

У Петровим драмама ламинарно ј се, углавном, употребљава као и у стандардном језику:

аји: крајичак, издајица, али и аирлија, заиста, наићи;ају: постарају, позивају, на крају седају, попраћују, сагибајући се; аје: не познајем га, даје, раје, устаје, остаје, продаје, удаје, јајету;ијо: најстаријој, кадијо, Метохијом, божијом, али и: поразио, долазио, био,

покуњио, намислио, одбио, сетио, галиота над галиотима, опарио, зауставио, одужио, сетио, судио, приону (Симић, Исто 84).

ија: кадија, пријатељ и мераклија, традиција, аирлија, проводаџија;ије: ракије, није, џамије, паметније, измијем;ији: метохији, кадији, спахији, Србији, здравији, старији;ију: вију, ракију, туршију, пијуцкамо, чију, комшију, нахију, Станију; оја: Стојан, која, појавила, бојаџије, појате;оје: стоје, своје, које-како;ује: провирује, очекује, чујем, купује, прекраћује, наређује, подухнује,

прецењује.

Једна од најраспрострањенијих сугласничких појава у нашим говорима јесте губљење сугласника х у свим позицијама: У језику писаца, који су стварали крајем XIX и на самом почетку XX века, има примера у којима се овај фрикатив употребљава или се изоставља.

Сугласник х Петар пише на почетку речи: хамам, жељни сувога хлеба, хајде, хак, хабер, хич, ех, кисмете, ха, ха, из хижине, хоћу да их разудам, хатар, хитати, али и: нека је аирлија, још и апсане, Ићумат, Оће ли бити што, а они ајд напред, оћете ли, оћемо; у медијалној позицији: по трбуху, мухаџери, грехота је, снахама, бехану, сахат, рахат, пухне; у финалној позицији: терих, гледа их, грех (Ивић 1985 : 216; Барјактаревић 1979; Јашовић 1977; Букумирић 2003).

Немали број примера ове врсте Петар Петровић пише без фрикатива х: ја би му певала, саба, зора је, и реко, после поче да куњам, па им се и ја примако ближе, ја побриса, а сад се сети, ја то неби.

У многим нашим говорима, и код писаца друге половине XIX века, јавља се такозвано секундарно х у иницијалном положају и то обично у речи рђав: хрђав ли си ти, али и: рђо од рђе, рђаво (Вукићевић 1978 : 41).

Консонантска група хв, у језику Петрових драмских текстова, у неким примерима се чува: Сад смо хвала богу добро, хвала, велико вам хвала, хватају се за руке, Студеница хвостанска, а у неким долази до њеног упрошћавања на


турбулент ф: фала, фала ћерко, Седи, фала вам, сад фата пријатеље, фалити, уфати то, фата.19

У испитиваној прози турбулент ф употребљава се у речима страног порекла: дај софру, што јој је ћеф, Фата, финџан, сепет са филџанима, фин-џанлук.

Регистрован је и један облик ономатопејског порекла са звучном афри-катом s: S...и...к!

У радовима у којима се говори о фонетским особинама говора Пећи и околине неизоставни су осврти на изговор африкатских парова ч, ћ и џ, ђ. Често је писано о помереној артикулацији ових гласова и о њиховом уједна-чавању. Таквих примера има и у испитиваној прози нашег писца: Богу ђевап, на глави чулав да прода, турите ђезву, децо, Даро, тури ђезву, отићи ћу у ђул--башту, са кођобашом, у Пачаршију, али и: са џезвама и филџанима, меће у оџак, Чкрка навлачећи доламу.

У драмским текстовима нашег писца финалне консонантске групе упо-требљавају се као у стандардном језику: прст, часни га крст поразио, велики крст. Одступања од стандарда бележимо код неких сугласничких група: Де је Мара, Де је Стојна, Де је твој сан, Митан.

Једна од карактеристика језика драмских текстова П. Петровића јесу бројна одступања од књижевне норме у писању речце не уз глаголске и именске речи, затим писање предлога уз именске облике и писање прилога: Чудо не виђено, Све да продаш па неби намирио, Домаћине, ако до године не разудаш све ове девојке, Ко неби певао чика Ненаде, нама по нај горе, да то и самном не буде, да бог да убрзо и вама, ја неби марила, реци недам, неби боље говорила, непознајем га, у мало се не успава, мараму у место чалме, гледа предасе, Пре беше које како, петстотина година, Здравси, брате, И ви самном, А камо ли свету.20

Забележене су неколике промене на морфолошком нивоу које се односе на именске и глаголске речи.

Промена именица сва три рода по падежима је стандардна. Међутим, има одступања од књижевне норме у језику литерарних ликова али и у језику самог писца.

Најчешћи дијалекатски облици уочљиви су код промене именица сва три рода. Разлике између акузатива и локатива скоро да и нема. Акузатив се употребљава у служби локатива: не срами се, ко у своју кућу; Купила сам те ко ћурана на пазар; на муку је човек; Ако буде Чкрка жив и здрав, не држа ја

19 Сугласничка група хв не постоји у писаном језику на Косову и Метохији шездесетих година прошлог века. Уместо ње писари су употребљавали фонему ф. М. Вукићевић, Исто, стр. 49–50.

20 Одступања у односу на нова правописна правила имамо у примерима: о једну троножку, да отсвира, са нестандардном асимилацијом у првом, и изостанком једначења по звучности у другом примеру.


њих више у своју кућу; Биљбиљ поје на ружицу; Да сам ја била у град врага би упамтила; У сан дође девојче/На крило ми лежаше.

У следећим примерима локатив се користи у служби акузатива: Отићи на сабору у Дечане и Девичу; Да те није срам с пријатељима отићи на сабору.

Облици акузатива употребљавају се и у служби инструментала: Да одемо у башту па да под јабуку седимо и егленишемо; Нека донесе ону клупу што је пред ижину; Узмем јастук и покровац и извалим се под крушку.

Одступања од норме имамо и у вокативу: Е, мој, комшијо; кадијо, ти да ниси здраво; инструменталу: Узима један угљен са машом; Брише са метлом.

Занимљиво је да Петар вокал а из основе именице сан уопштава и у облицима плурала: санови, од санова.

Хипокористици од мушких личних имена граде се наставком -а: Чкрка, Нића, Вета, Сима, Риста. Присвојни придеви изведени од њих гласе: Чкркино, Симино, Ристино, Перино, али од хипокористика Арса бележимо присвојни придев са инфиксом -ов-: Милутина Арсовог. 21

У анализираним драмама Петар употребљава нестандардне облике ком-паратива и суперлатива. И компаратив и суперлатив може бити синтетички и аналитички: И млађе и грђе девојке; Али нама по нај горе.

Збирна множина именица средњег рода гради се разноликим наставци-ма: јагањци, теоци, ждребад.

У нашој грађи регистрован је и један пример са удвојеним предлозима: До близу вашег гумна.

Личне заменице за прво и друго лице множине: ми, ви испитивани писац, поред стандардних облика, користи и старе енклитичке форме: Јел ви реко; Помаже ви бог; Море памет да ви стане.

У драмама П. Петровића, Игра забита и Свети Сава у Пећи, употребљава-ју се сви глаголски облици који чине глаголски систем стандардног језика.

Инфинитив се употребљава углавном са финалним формантом -и: Жели-мо обоица ићи; Стане га задржавати; ја морам хитати; он ми не да лагати; али бележимо и инфинитив без наставка -и: неће вас гријат.22

Неколики забележени примери трећег лица једнине презента нису у складу са језичким стандардом: да им даду; А да знаду; Тај бол и моју душу притискује.

Императив је глаголски начин који је веома фреквентан у говорима се-верне Метохије и у писаним делима Петра Петровића: Ти ме добро потегли; А кад наврате цубови, не питај; А мене мочугу у руке па чувај теоце; Дође спахија... дај, дође забит ... меси пите, кољи кокошке и ћуране.

21 У говорима северне Метохије постоје две форме мушких хипокористика са узлазним акцентом. У пећкој и дечанској околини завршавају се на -о, и имају промену именица -о основa. У осталим говорима северне Метохије хипокористици овога типа завршавају се на -а, Букумирић, 2003: 195–196.

22 Пример је из Шантићеве песме Остајте овдје.


Једна од одлика језика и стила Петровићеве прозе јесте честа употреба претериталних времена – аориста и имперфекта: кад пођо, кад изађо, они ми упртише, слего доле у ливаде, лего мало да спијем; Па се обукох и реко ајд да мало устанем, пропаде ти и разбеже се тај крај, прекјуче погибе Марко, Срушише нам цркве; Она тако лепо певаше, ко биљбиљ певаше, причаше ми пријатељ Марко.

Типична одлика језика и стила учитеља Петра Петровића јесте употреба крњег перфекта: Е, баш данас прописно хладно; Добро што си дошла; Па, Јоване, како у вашем селу; Добро каже наш народ отето-проклето.

Ради комплетнијег и упечатљивијег сликања одређених ликова, догађаја, одређеног места или краја, Петар Петровић обилато користи фразеологизме који по форми и садржини могу бити разнолики.

У нашој грађи има фразеологизама који су саставни део не само косов-ско-ресавских говора као у примерима: Враг ђаволу не вади очи; Ми онде нисмо ни сејали ни копали; а она ни пет ни шест; отац не развеза; добиће они погачу; не дижи буну; остасмо за у туршију; Богу је плакати; сваком бити свећа; закрвили као жути мрави; Па то је нешто за у гусле; нашао је свеца пред ким ће припалити кандило; сваки ће дићи руке; шупаљ нос; А не да на огњишту седе плетемо; на добро изаћи; на опанак згазити; часни га крст поразио, умало не платисмо главом; нама дође црни петак.

У неким фразеологизмима јављају се особине преузете из локалних говора (из Пећи и околине): море памет да ви стане; нађите чаре; и чулав са главе да прода па да синове ожени; Па уместо да ми дају кури гајрет, Бог бави али не заборави; Богу ђевап нека даје; Данас се тражи да кнез буде видра па да кресне у мустаће; оће очи да поваде.

У тексту испитиваних Петровићевих драма бележимо и фразеологи-зме који су, судећи по њиховој структури и значењима, настали у месту рођења самог писца: Лепо је ко има да жени и удаје, ту долази шљиве за ђубре; девојке су туђа кућа; чист с белим образом, баш си пријатељу лаке ноге; затекло се па загризи јабуку; Бог му узео језик; Ако не лубине, а оно седе да плетемо, Може који Арнаутин бацити мерак на коју; До бога, до века да му чувамо стоку, Доћи ће дан када ће се и за нас наћи метла, Ни у Пећи није злато.

На крају треба рећи да су драмски текстови учитеља П. Петровића напи-сани вуковским језиком и у складу са тада важећим језичким стандардом. Али је евидентна и честа употреба дијалектизама, како у говору пишчевих јунака тако и у говору самог писца. Све је то разумљиво и очекивано ако се узме у обзир време настанка испитиваних дела (прва деценија XX века), неколико деценија после званичног усвајања новог, Вуковог правописа у Србији.



Барјактаревић 1979: Данило Барјактаревић, Говор Срба у Метохији, При-штина 1979.

Бован 1998: Владимир Бован, Заборављени косметски стваралац, Једин-ство, Приштина 30. 6.1998.

Богавац 2004: Милован Богавац, Историја срске књижевности на Косову и Метохији 1850–1941, Београд – Лепосавић 2004.

Букумирић 2003: Милета Букумирић, Говори северне Метохије, СДЗб књ. L, Београд.

Вукићевић 1978: Милосав Вукићевић, Писани језик на Косову и у Метохи-ји седамдесетих година XIX века, Београд.

Грујић 2003: Грујић Марина, О еистоларној биономији Благе Готована и о другим ричама Петра Дим. Петровића – Архаично огледало, Лепосавић – Грачаница.

Денић 2008: Сунчица Денић, Срски исци на Косову и Метохији 1871–1941, Приштина – Лепосавић.

Ивић 1965: Павле Ивић, Дијалектологија срског језика. Увод у штокавско наречје, Нови Сад.

Ивић, 1998, 1999, 2001: Павле Ивић, Срски говори и њихова класификаци-ја, ЗбМСФЛ, Нови Сад XLI/2, XLII и XLIII.

Јашовић 1997: Голуб Јашовић, Пастирска терминологија Пећког Подгора, Приштина.

Петровић 2009: Петар Д. Петровић, Свети Сава у Пећи, Косовска Митро-вица – Лепосавић.

Петровић 2002: Петровић Д. Петар, Арслан-аша и Пећанци, Исток – Гра-чаница.

Петровић 2003: Петровић Д. Петар, Из Метохије.Петровић Д. 2005: Петровић Димитрије, Варош Пећ (приредио Г. Jашо-

вић), Исток – Лепосавић.Савић 2009: Никодим Савић, Накина брдила, Косовска Митровица – Ле-

посавић.Симић 1972: Радоје Симић, Левачки говор, СДЗб књ. XIX, Београд.


Golub Jašović

THE BEGINNINGS OF SERBIAN PLAY IN KOSOVO AND METOHIAAND ITS LANGUAGE

Summary

The subject of our research in this paper is the analysis of a literary text, the unpublished plays by a teacher from Pec, Peter Dimitrijev Petrovic.

Petar Petrovic is the first playwright in the area of today’s Serbian southern province. He was born in Kosovo, spent his entire life here, and wrote all his published and unpusblihed works here, as well.

The paper specifically looks at the language of the preserved plays Igra zabita and Sveti Sava u Peci. The paper also reviews previous research and studies of life and works of this writer. Collection of published stories, notes, memoires, historical documents, recorded folk literature and unpublished works make up a vast legacy of this writer.

The language of two Petrovic’s plays was analysed. The texts analysed are his unpublished play Igra zabita and his only published play Sveti Sava u Peci (dramatic fragment in three acts)

The plays were written using Vuk Karadzic’s alphabet and orthography, but since that was the beginning of implementation of the new language rules, use of linguistic characteristic of a regional dialect is understandable.

УДК 821.163.41.09-94(497.115) 94(497.115)”04/14”

Гордана ЈовановићБеоград, Србија

ЖИВОТ КОНСТАНТИНА МИХАИЛОВИЋА ИЗ НОВОБРДСКЕ ОСТРОВИЦЕ И ЊЕГОВО ДЕЛО „ЈАНИЧАРОВЕ УСПОМЕНЕ“

ИЛИ „ТУРСКА ХРОНИКА“

Константин Михаиловић из Островице и његово знаменито дело „Ја-ничарове успомене“ или „Турска хроника“ непрестано буде пажњу и интере-совање научне јавности. Србин, али турски војник, који је то постао пошто је заробљен после пада Новог Брда 1455. г. оставио је драгоцено сведочанство о турској држави, турској војсци, њеном начину ратовања, али није заборавио да исприча и онај део своје, српске историје коју је знао.

Кључне речи: Ново Брдо, Константин Михаиловић, Константин Јаничар, Островица, војвода Крајмир, Јанко Хуњади.

Ново Брдо, чувени рудник и утврђени град у српској средњовековној држави, настао је захваљујући богатим налазиштима оловне и сребрне руде са одређеним процентом злата, познато као „гламско сребро“. Тешко да би се нашао неки други разлог – економски, политички, саобраћајни – који би био одлучујући да се баш на том месту, на 1000 метара надморске висине, подигне град и утврђење (Бошковић 1974: 100). Ново Брдо је настало у касном средњем веку, вероватно тек крајем владавине краља Милутина, и убрзо, за непуних пола века, постало је, захваљујући свом рудном богатству, изузетно важан економски центар (Ћоровић-Љубинковић 1972: 123). У време свог највећег процвата Ново Брдо имало је око 10.000 становника (Ковачевић-Којић 2007: 339) и убрајало се у највеће градове југоисточне Европе (Ковачевић-Којић 2007: 320).

Српски деспоти, Лазаревићи и Бранковићи, штедро су даривали мана-стире приходима од „новобрдског обиља“; француски путописац Бертран-дон де ла Брокијер забележио је 1433. г. да се из новобрдских рудника вадило сребро за више од две стотине хиљада дуката (Ковачевић-Којић 2007: 324). Српска држава тога доба имала је најјаче рударство на Балкану и приходи од рудника били су заиста огромни; они су допринели и великом богатству


наших деспота о чему сведочи и податак да је деспот Ђурађ, у једном тре-нутку, оставио у Дубровнику поклад који је износио око 200 килограма злата и преко 2000 килограма сребра, поред новца, скупоцених посуда и др. (Ћоровић-Љубинковић 1972: 124). Византијски писац Критовул записује да у Србији „сребро и злато извире из земље“ (Историја, II: 274).

Овај важан град српске средњовековне државе делио је, током своје недуге историје, и њену судбину; више пута био је нападан и опседан. Тако, на пример, године 1412. султан Муса проваљује у српску Деспотовину и креће према Новом Брду; деспот Стефан креће у помоћ угроженом граду а у његовој одбрани учествују и Дубровчани који су имали знатну и бројну колонију у том граду (Историја, II: 86). Стална угроженост града налагала је потребу да се новобрдско становништво наоружава, па је тако деспот Стефан наредио да се сваки Дубровчанин у Новом Брду мора наоружати са по једним самострелом (Историја, II: 212). Ништа мање опасна била је и турска најезда 1427. године усмерена, између осталог, и према Новом Брду. Султан Мурат II опседа утврђени град, али његови становници, и Срби и Дубровчани, пожртвовано га бране тако да се турска војска морала повући (Историја, II: 249).

По чему је још овај град важан? Економско богатство омогућило је развој и уздизање грађанског слоја, развој домаће трговине, економски проспе-ритет околних села и насеобина; у њему цветају занатство и трговина у које је укључено и домаће становништво – јављају се и домаћи трговци и занатлије. У дужничкој књизи дубровачког трговца Лукаревића спомињу се и седамде-сет два домаћа човека који су на овај или онај начин били запослени у рудар-ству (Ковачевић-Којић 2007: 376); град постаје и значајни културни и књи-жевни центар у коме стварају Владислав Граматик и Димитрије Кантакузин; у њему су и значајне монументалне, делимично откопане и сачуване, грађе-вине као што је новобрдска катедрала која по величини одговара Душано-вој задужбини Светим арханђелима код Призрена (Ћоровић-Љубинковић 1972: 131); најзад, бар неко време у овом граду је живео и Константин Ми-хаиловић.

Неопходно је споменути и главне носиоце рударства у Србији, што значи и у Новом Брду, а то су били Саси. Међутим, новија истраживања говоре да се рударством касније почело бавити и домаће становништво тако да се израз „Сас“ употребљава у значењу „рудар“, без обзира на етничку припадност (Ћоровић-Љубинковић 1972: 125). Колико су новобрдски рудари били по-знати и цењени говори и податак да је деспот Ђурађ, као турски вазал, морао послати рударе из Новог Брда да копају ровове око Цариграда који су Турци опседали, а несрећни деспот је неколико година раније послао новац за обнову и ојачавање цариградских бедема (Историја, II: 293).

Сви ови подаци о Новом Брду потребни су како би се створила потпу-нија слика о месту у коме је, бар неко време, живео и Константин Михаило-вић, који уз своје име Константин, патронимијског придевка Михаиловић,

95Гордана Јовановић: Живот Константина Михаиловића...

има и ближе одређење према месту у коме се, највероватније и родио а то је Островица. Његово сачувано дело, познато под двама називима који се често напоредо употребљавају: Јаничарове усомене или Турска хроника, доноси доста штуре податке о његовом животу а никакве о његовом друштвеном статусу, образовању, породици. Све што је досад изнето о томе у научним радовима нема ослонца у сачуваним рукописима – на пример да је потицао „из ситног света рудара“ и да није водио порекло „из бољег друштва“ (Живановић 2006: 66); исти аутор ће на другом месту рећи да Константину школа, по свој прилици, „није лежала, или у њу уопште није улазио, бар за ранијег боравка у Новом Брду“ (А зашто није улазио? – Г. Ј.) (Живановић 2006: 70), а онда ће изнети непоткрепљену тврдњу да је његово учење започело тек са одласком у јаничарске школе, „јер их је извесно морао похађати, а као изузетно даровит, (сад је и даровит! – Г. Ј.) лако их је савлађивао, па је зато брзо и напредовао, јер је врло брзо постао официр“ (Живановић 2006: 71) – две опречне тврдње изговорене једна за другом. Таквих тврдњи биће сијасет у многобројним досад објављеним радовима о овој личности и његовом делу.1 Зашто се Кон-стантин са своја два брата доселио у Ново Брдо и оставио своју родну Остро-вицу, можемо само нагађати, јер он о томе ни једне речи не каже. Било је разно-врсних послова којима су се могли бавити у овом живом и напредном граду и то је све што се може рећи. Једно је сигурно, јер лично Константин о томе сведочи – да су у Новом Брду он и његова браћа сачекали турску опсаду и пад Новог Брда 1455. г.; после тога следи заробљавање и одвођење у Турску – са њим иду и његова браћа и мноштво заробљених српских младића.

Многа питања везана за Јаничарове усомене и њеног писца (?) Константи-на траже поновна разматрања, даља истраживања и бар делимичну ревизију досад изнетих ставова. Понека су, може се рећи, решена, али само делимично. У сваком случају, остаје мноштво ситнијих и крупнијих питања и недоумица које треба истражити и разрешити. За ову прилику изабрала сам само нека од њих која су важна за свеукупно сагледавање овога дела, времена у коме је настало као и његовог писца (?) и језика на коме је дело писано.

1 Најпотпуније библиографске податке о „Јаничаровим успоменама“ или „Турској хро-ници“ читалац може пронаћи у: Ђ. Живановић, Живот и дело Константина Михаиловића из Островице, САНУ, Посебна издања, Књига DCLVII, Одељење језика и књижевности, Књи-га 55, Београд 2006, стр. 236; релевантни библиографски подаци налазе се и у: G. Jovanović, Studia nad językiem „Pamiętników Janczara“, Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellońskiego, CCLXXXIII, Prace Językoznawcze, zeszyt 37, Kraków 1972, стр. 124. Видети још: Г. Јовановић, Старосрпска антропонимија у „Јаничаровим успоменама“ или „Турској хроници“ Константина Михаиловића из Островице (на основу најстаријег пољског и чешког рукописа из XVI в.), Шеста југословенска ономастичка конференција, САНУ, Научни скупови, Књига XXXVII, Одељење језика и књижевности, Књига 7, Београд 1987, стр. 597–606; Г. Јовановић, Још о презименима у Јаничаровим усоменама или Турској хроници Константина Михаиловића из Островице, Amo-enitates vel lepores philologiae, Instytut Języka Polskiego, Kraków 2007, стр. 401–406; Г. Јовановић, Константин Михаиловић из Островице, „Јаничарове успомене“ или „Турска хроника“ – пример пољско-чешко-српских веза у средњем веку (у штампи).


Островица. Највероватније, родно место Константина Михаиловића. На коју се то Островицу мисли? Историчар Константин Јиричек сматрао је да је то рудничка Островица, једно од најзначајнијих утврђених места српске средњовековне државе. Ова претпоставка мало је вероватна и то бар из два раз-лога: ова Островица је на северу и доста је удаљена од Новог Брда а миграције српског становништва кретале су се правцима турских освајања Балкана, тако да је Константин могао доћи из предела који су јужно, или југоисточно, или чак југозападно од Новог Брда. Осим тога, рудничку Островицу Турци заузи-мају кад и Смедерево, 1454. г., па је просто незамисливо да Константин, жи-већи у још слободном Новом Брду, не спомене пад своје Островице (Живано-вић 2006: 58). Такође је мало вероватно да би то могла бити прешевска Остро-вица, на падинама Скопске Црне Горе, удаљена од Новог Брда око 60–70 км. Ова Островица била је у области севастократора Дејана, мужа Душанове сестре Теодоре. Константин о овој области говори веома уопштено, као о уда-љеном и њему недовољно познатом пределу који именује као „Константинова земља“ не бавећи се уопште славном породицом Дејановића нити поближе спомињући било кога од њених чланова. Константинова Островица ће сва-како бити она која се налазила сасвим близу Новог Брда, а спомиње се у Лукаревићевој дужничкој књизи – забележени су неки Радоња Припчевић и Богоје из Островице. Очигледно је ова насеобина била сасвим близу Новог Брда, јер Лукаревићу је довољно име и патронимички придевак као податак, а за другог дужника довољно је било само име (Живановић 2006: 63).

Јаничар. Доста полемике се водило око тога да ли је Константин био јаничар или само обичан војник у турској војсци. Претпоставља се да је у време пада Новог Брда могао имати око осамнаест година, односно да је рођен око 1435. г. Султан Мурат II је око 1438. г. почео примењивати „девширму“, односно, „одабир дечака“ који су превођени у ислам и били су веома цењени војници у турској војсци (Историја, II: 249). Константин је, у време кад је заробљен, већ одрастао младић. А како се може закључити из текста Усомена, ни његова браћа нису били деца. Уосталом, озбиљну сумњу да је Константин био јаничар као и да је био аутор Јаничарових усомена исказао је веома добар познавалац Константиновог дела, италијански слависта пок. проф. А. Данти.2 У самом тексту Усомена нигде се експлицитно не каже да је узет у јанича-ре, али треба признати да нека места као да говоре у прилог тврдњи да је то био, а нека, опет, то искључују. Зашто је дошло до таквих нејасноћа, тешко је рећи и наћи прави одговор. Један од могућих одговора јесте да је Константин био само приповедач, наратор, а неко други је његове речи записивао. Запи-

2 A. Danti, Ani Janczar ani autor Kroniki Tureckiej, „Pamiętnik Słowiański“, XIX, Kraków, 1969, 104–113. Са пок. проф. Дантијем сам више година сарађивала на изучавању „Јаничарових успомена“, о многим питањима везаним за ово дело сатима смо разговарали и углавном увек долазили до истих закључака. Сматрам да ова његова сумња има основа и да је не треба олако одбацити.


сивач је могао да направи грешке и пропусте у записивању, јер му материја о којој се приповеда није била у потпуности јасна и блиска; тешкоћу је могао представљати и језик на коме је приповедач говорио а записивач морао за-писивати или одмах преводити на неки други, свакако словенски језик. Не знамо ни улогу евентуалног редактора текста.

Вратимо се питању које се односи на Константина као јаничара. На многим местима у тексту Константин говори о устројству турске војске, говори и о јаничарима, али као неко ко је са стране, а не неко ко је међу њима. Тако, на пример, у гл. XL („О боју и о турској припреми“) говори о устројству турске војске и указује на све оно на шта хришћански владари морају обратити пажњу ако желе да стану на пут турској сили; и ту су изричите Константинове речи „...њихови (турски – Г. Ј.) пешаци на бојишту не могу дуго издржати, зато што се за то нимало не припремају, већ сматрају да увек подједнаку срећу морају имати“. Ово је њихова велика слабост које Турци нису свесни, али „...ја то добро знам – каже Константин – јер сам то добро видео.“ (Живановић 1959: 62). А други важан савет упућен хришћанским владарима тиче се јаничара; наиме, каже наш Константин да „кад би само једном царски јаничари били потучени до ногу и остали на бојишту, турски цар се никада не би могао повратити да би се негде хришћанима супротставио...“ и наставља даље, при чему износи један ратни маневар, који је сам испробао и који препоручује и хришћанима да га примене: хришћанска војска треба да пусти јаничаре напред а онда да зађе иза њих и да стрелама гађа камиле, које се употребљавају као теретне животиње; камиле би се престрашиле, јурнуле би кроз војску, смрвиле јаничаре и они се од овога не би могли опоравити. И што је важно, каже и следеће: „...ја сам то пробао на једној камили, и распитивали су се о томе, али нису могли сазнати ко је то учинио, а то се било десило у влашкој земљи.“ (Живановић 1959: 62). Наравно, да је био међу јаничарима Константин то не би могао учинити.

Важан је и опис пада Новог Брда у коме, између осталог, каже у глави XXVII чији је наслов „Како је Мухамед преварио деспота помоћу примирја“ да је цар оставио само једну капију отворену на граду кроз коју је морало изићи читаво становништво Новог Брда. Он, лично, одвајао је младиће на једну страну, угледне грађане посебно је издвојио и наредио да се погубе, а изабрао је, каже Константин, 320 младића и 700 младих девојака и жена; девојке и жене је раздао међу „погане“ а „младиће је узео себи за јаничаре а послао их је у Анатолију, преко мора, тамо где их чувају.“ (Живановић 1959: 36). За себе и своју браћу такође каже да су допали турског ропства и да су они, кад су зашли у густе шуме и планине, имали намеру да са још деветнаест својих другова побију Турке и побегну. Једном су то безуспешно покушали, Турци су их ухватили, страшно мучили и „чудо је да су у нама душе оставили“ каже Константин (Живановић 1959: 36-37). Да то више неће покушавати јемчили су остали њихови другови а за Константина су јемчила његова два брата (Живановић 1959: 37). На веома упечатљив начин описује Константин


и следећи догађај: кад је цар стигао у Једрене узео је себи за коморнике осам дечака, Срба, који су били доведени из рашке земље; ови дечаци су се договорили да кад буду на стражи убију султана рекавши: „Ако овог турског пса убијемо, онда ће читаво хришћанство бити ослобођено...“ Међутим, нашао се међу њима „подли издајица“, према Константиновим речима, по имену Димитрије Томашић, који је открио султану ову заверу. Дечаке су ставили на ужасне муке, али ни издајник није боље прошао – убрзо је умро од сушице. И приповеда даље Константин да „...од тога времена Мухамед није хтео да има у својој спаваћој соби ниједног рашког дечака.“ (Живановић 1959: 37). О овоме као и о многим другим догађајима Костантин прича као неко ко све то зна из прве руке, али у свему томе не учествује или из неког разлога прикрива. Једном речи, он је, по свој прилици, био турски официр, јер је био командант посаде у граду Звечају, недалеко Јајца, кад је султан освајао Босну. Под својом командом имао је педесет јаничара и тридесетак других турских војника. Ком је роду војске припадао, није сасвим јасно и можда би требало да се овим позабаве војни историчари. Угарски краљ Матија опколио је Јајце и Звечај, тукао их топовима и турска посада којом је командовао Константин морала се предати. У свему овоме важан је и податак, кад је у питању Константин и читав његов однос према турској држави и Турцима уопште, да је он остао непоколебљиви хришћанин. Уосталом, нигде у Усоменама нема ни алузије да је он лично примио ислам. Кад је Звечај пао у мађарске руке, а он постао мађарски заробљеник, изражава том приликом велику радост и каже: „А ја сам хвалио господа бога што сам се часно (из тамнице) вратио међу хришћане.“ (Живановић 1959: 51).

Јаничарове успомене; Константин, писац или приповедач? Од трену-тка кад се ово дело појавило у штампаном лику, на чешком језику, у Лито-мишљу 1565. г. (Јовановић 1972: 10) па преко штампане пољске текстолошке верзије која се први пут појавила 1828. г. (Јовановић 1972: 10) и српског штампаног превода из 1865.г. који је сачинио Јанко Шафарик са чешког штампаног текста (Јовановић 1972: 10), оно не престаје да привлачи пажњу научника. Композиција дела је следећа: оно садржи 49 глава3. Дело је писано као нека врста информатора, приручника за хришћанске владаре са упутствима како да организују војску и како да се боре против Турака. Зато се у првим главама дају најопштије информације о муслиманским народима, њиховој вери, празницима; од IX до X главе почиње историја турске државе, односно историја турских султана; после тога следи историја Србије од краља Милутина (гл. XV); све несреће које су касније задесиле српски народ и државу догодиле су се, према Константиновим речима, „због грехова наших“. Он тако и насловљава ову главу: „О божјој казни због грехова нашиха, што се збило

3 Тако је према два најстарија рукописа, пољском Z (био је у библиотеци Замојских) и чешком М (налази се у Чешком музеју у Прагу).


код Срба или Рашана“ (Живановић 1959: 16). Изузетно су занимљиве главе у којима се говори о кнезу Лазару, Милошу Обилићу, Косовском боју. Даље главе посвећене су владавини деспота Стефана Лазаревића (гл. XVI–XVII); у некима од њих говори се о деспоту Ђурђу Бранковићу, мађарском краљу Владиславу, Јанку Хуњадију и бици код Варне; од XXV главе Константин се бави турском историјом (владавина Мехмеда II Освајача). У оквиру овога говори и о опсади и паду Цариграда 1453. г. и Новог Брда 1455; занимљиве су главе у којима се говори о турским освајањима у Мореји, Трапезунту, о паду Босне 1463. г. (гл. XXX–XXXIV); веома живо и сликовито описује борбе у којима је и сам учествовао као турски војник и како су га заробили Мађари освојивши град Звечај. Нарочито су значајне гл. XL и XLI у којима он даје драгоцене податке о турским припремама за борбу, како нападају и шта треба урадити како би хришћанска војска поразила отоманску. И у следећим главама је акценат на устројству и снази отоманске војске па се Константин у последњој, XLIX глави, обраћа пољском краљу Јану Олбрахту и мађарском краљу Владиславу да уједине своје снаге и победе турску силу.

Да ли је Константин лично писао ово дело или је био само приповедач, наратор, а неко други је записивао његове речи и редиговао текст? Има доста елемената који говоре у прилог оваквој претпоставци; ту је пре свега еви-дентна недоследност у представљању самога себе по неким местима у тексту, о томе је већ понешто речено, могло би се закључити да је јаничар, а опет по неким да то није, јер о њима говори као о несумњиво елитним јединицама турске војске, али као да није међу њима, већ као да је неко ко је само посма-трач. Има и других појединости овога типа. Све су ово непознанице, тамна места, а сам текст сачуван у чешким и пољским рукописима не омогућава једнозначне одговоре.

Језик. Ово је свакако најтеже разрешива загонетка. Дело се сачувало у 13 пољских и 3 чешка рукописа од XVI па до друге половине XVII века. Постоји податак да је постојао и неки ћирилски рукопис који се налазио у Деречињ-ској библиотеци кнежева Сапјеха, али и велики познавалац и проучавалац овога дела, истакнути пољски научник Јан Лосј, овај податак наводи из друге руке, према информацији која се налази код М. Малиновског; питање је и да ли је сам Малиновски видео тај рукопис или је и он за њега само чуо. Где се сада тај рукопис налази, шта садржи – да ли и Константиново дело, било у целини или у одломцима – можемо се само домишљати и нагађати. Од XV века па надаље, нарочито на источним теренима пољске државе, који су били изложени турско-татарској најезди, кружили су списи овога типа чији је циљ био да пољском краљу, пољском племству, али и другим европским хришћанским владарима дају неопходне податке о овим народима и о на-чину њиховог ратовања (Јовановић 1972: 11). У текстолошком смислу ру-кописи припадају различитим редакцијама (првобитна, проширена, прера-да проширене редакције, прерада првобитног текста (Јовановић 1972: 11).


О језику на коме су писане Усомене изречена су најневероватнија мишљења, претпоставке па и тврдње. У пољском издању из 1828. г. у наслову стоји Pamiętniki Janczara Polaka...! (Усомене јаничара Пољака...) Издавач А. Галензовски морао је читати текст и видети да писац није Пољак него Србин а ипак је тако написао ко зна из каквог разлога. Он чак тврди да је дело написано на матерњем, односно пољском језику и да представља један од најстаријих споменика пољског језика. Датација је углавном тачна – дело је морало бити написано пре 1500-те, јер се спомиње пољски краљ Јан Олбрахт као жив; познати пољски слависта Вацлав Александар Маћејовски (1793–1883) најпре је тврдио да је писац био потурчени Пољак који се касније вратио у своју земљу и написао своје дело на пољском; касније ће променити мишљење и рећи да су пољски и чешки текст преводи, сачињени независно један од другог, али оба за основу имају српски оригинал (Живановић 2006: 16–17). Потпуно произвољне податке о делу и аутору износи познати историчар пољске књижевности Михал Вишњовјецки (1794–1865) који тврди да је Усомене написао „Словак из Рашанске земље“ и да код њега нема ничега о Пољској (Живановић 2006: 17). Изузетно су чудне тврдње Владислава Трембицког које је изнео 1845. г.; упоређујући штампани текст из 1828. г. и рукопис Замојских (Z) закључио је да ова два текста не потичу од истог оригинала; на основу једне напомене која се налази на крају рукописа Замојских да су Усомене писане „literą ruską“, односно ћирилским словима закључио је да је дело писано на руском, српском или црквенословенском језику. Треба признати да овај запис до данас није на задовољавајући начин објашњен и протумачен (Живановић 2006: 18). Пошто се у рукопису Замојских налази и неколико речи написаних грчким словима, Трембицки је као могући језик навео и грчки. Познати историчар Константин Јиричек сматра да се Константин населио у Пољској и да је своје дело написао на пољском језику. Неке бохемизме који се налазе у пољском тексту објаснио је тадашњим односом пољског према чешком језику а србизме је – видећемо да тога, нaжалост, нема осим, можда, једне речи а то је „poganin“ која се у источним и јужним словенским језицима употребљава у значењу „прљав, нечист“, а која је у пољски дошла чешким посредством (Јовановић 1972: 94) – објаснио као природну чињеницу, јер је Константин био Србин па је могао у свој текст убацивати и србизме (Живановић 2006: 33). Већ поменути пољски научник Јан Лосј сматра да је Константин скоро тридесет година живео у Пољској (од 1468. г.), те је могао добро научити пољски и писати на том језику, али због напомене о „руским писменима“, тј. ћирилским словима у рукопису Замојских изрекао је, најблаже речено, невероватну претпоставку да је Константин пољски текст писао ћирилским словима, па чак можда и грчким! (Живановић 2006: 48). Овоме се с правом успротивио Ватрослав Јагић, истичући да ако је Константин толико година провео у Пољској и научио пољски језик, могао је научити и латиницу (Живановић 2006: 49).


Чешки научник Чењек Зибрт објавио је свој рад 1913. г. и замерио је Јану Лосју то што он лично не види те полонизме у чешком тексту нити бохемизме у пољском (Живановић 2006: 49). По обичају оштар био је познати пољски филолог Александар Брикнер. Према њему су речи исписане грчким словима обична писарска забава, а ни србизми нису оне речи које наводи Лосј и остаје при својој тврдњи да је дело написано „црквеним језиком“ што и Ј. Лосј, после тако оштре критике, прихвата; тврдиће Брикнер касније да је дело писано на српском народном језику, без утицаја црквенословенског, ћирилицом и да га је касније неки Словак превео на чешки (Живановић 2006: 51). Проф. Ђ. Жи-вановић без резерве прихвата пољски језик као језик оригинала. Могло би се навести још различитих мишљења, али шта кажу рукописи? Два најстарија и најпотпунија пољска рукописа – Z и K – садрже пољски текст који је превод са чешког и сва нејасна места у пољским рукописима могу се објаснити помоћу чешког текста садржаног у најстаријем чешком рукопису М. (Јовановић 1972: 108), који је уједно и најстарији сачувани рукопис Јаничарових усомена и датира се на поч. XVI в. Ако се прихвати да је текст оригинала настао најкасније око 1500. г., онда би чешки рукопис по времену био најближи оригиналу, а најстарији пољски рукопис Z датира се на пол. XVI в., бар прва писарска рука (Јовановић 1972: 110). Било би, наравно, неопходно извршити колационирање свих сачуваних рукописа, пољских и чешких, који припадају различитим редакцијама, извршити текстолошку и језичку анализу и могуће је да би се, захваљујући томе, открили и други и другачији путеви којима се кретао Константинов текст. Можда би се тада са већом сигурношћу могло говорити и о Константиновом ауторству.

О Константиновом образовању не знамо ништа, чак не знамо ни да ли је био писмен, што је на почетку већ речено, али је несумњиво да нам је оставио потврду о свом добром познавању српске историје коју је могао знати из народног предања али и из прича писмених људи. Као доказ навешћу његов опис погубљења кнеза Лазара, чиме и завршавам овај свој рад: „Ту је доведен кнез Лазар и војвода Крајмир пред Бајазита... И тада је рекао Бајазит кнезу Лазару: „Ето видиш како леже на носилима отац мој и брат мој. Како си се смео одважити да се њему успротивиш?“ Кнез Лазар је ћутао. (Рече) војвода Крајмир: „Мили кнеже, одговарај цару; јер глава није као врбово стабло да по други пут израсте.“ Тада кнез Лазар рече цару: „Веће је чудо како се отац твој смео одважити да нападне српску краљевину. А кажем ти, царе Бајазите: да сам то раније знао што сада очима видим, морао би и ти на трећим носилима лежати. Али је сам господ бог тако изволео учинити због грехова наших. Нека буде воља божја“ (Живановић 1959: 19).



Бошковић: Ђурђе Бошковић, Археолошка истраживања Новог Брда, Ко-ларчев народни универзитет, 1974.

Живановић 1959: Ђорђе Живановић, Јаничарове усомене или Турска хроника, САНУ, Споменик CVII, Одељење друштвених наука, нова серија 9, Београд 1959.

Живановић 2006: Ђорђе Живановић, Живот и дело Константина Михаи-ловића из Островице, САНУ, Посебна издања, Књига DCLVII, Одељење језика и књижевности, књига 55, Београд 2006.

Историја, II: Историја срског народа, II, Beograd 1982.Јовановић: Gordana Jovanović, Studia nad językiem „Pamiętników Janczara“,

Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellońskego, CCLXXXIII, Prace Językoznawcze, zeszyt 37, Kraków 1972.

Koвачевић-Којић: Десанка Ковачевић-Којић, Градски живот у Србији и Босни (XIV–XV), Историјски институт, Београд 2007.

Ћоровић-Љубинковић: Мирјана Ћоровић-Љубинковић, Значај Новог Брда у Србији Лазаревића и Бранковића, посебан отисак из Зборника Моравска школа и њено доба, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, Београд 1972.

Gordana Jovanović

THE LIFE OF KONSTANTIN MIHAILOVIC FROM THE VILLAGE OF OSTROVICA NEAR NOVO BRDO AND HIS WORK “MEMOIRS OF

JANISSARY“ OR “TURKISH CHRONICLE“Summary

Konstantin Mihailovic, the Serb who became the Turkish military officer as well, was captured after the fall of Novo Brdo in 1456. He has left the valuable testimony in the image of this Chronicle in which the Turkish sultans, Turkish religion and state, the way of Turkish sword was described. Many valuable data on Serbian history that he knew from folk tradition or some other written sources in this Chronicle could be found as well.

УДК 811.163.41’272(497.115)

Дмитрий A. КатунинТомск, Россия

СОВРЕМЕННОЕ ЯЗЫКОВОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО КОСОВА И МЕТОХИИ: СТАНОВЛЕНИЕ, ДИНАМИКА И ТЕНДЕНЦИИ

Рассматриваются вопросы закрепления статуса языков и алфавитов на территории Косова и Метохии в законодательных актах всех уровней влас-ти. Анализируются положения о языках в конституциях, законах об упо-треблении языков и законах о местном самоуправлении Республики Сербия и самопровозглашённой Республики Косово, а также в статутах, законах о языках и регламентах скупщин современных косовских муниципалитетов. Прослеживается динамика становления и развития языкового законодатель-ства как в регионе в целом, так и отдельно в северной части Автономного края Косово и Метохия и в его остальных областях посредством рассмотре-ния текстов разновременных документов и сопоставления их разноязычных версий.

Ключевые слова: социолингвистика, языковая политика, языковое законо-дательство, Косово и Метохия, официальный язык.

I. Согласно конституции Республики Сербия, территория Косово и Ме-тохия – это составная часть Сербии на правах автономного края, где в офи-циальном употреблении приняты сербский язык и кириллическая письмен-ность, а другие языки и алфавиты могут получить такой статус на основании соответствующего государственного закона.

Таким законом является закон Сербии „Об официальном употреблении языков и алфавитов“ (Закон о службеној употреби језика и писама) 1991 г., в котором языком, находящимся в официальном употреблении на всей тер-ритории государства, объявлен сербский вариант сербско-хорватского язы-ка. В этом же документе утверждается право автономных краёв и муниципа-литетов в своих основных законах (статутах) наделять таким же статусом


языки и алфавиты национальных меньшинств дополнительно к сербскому языку и кириллической графике. Эти права подтверждаются и в законе Сер-бии „О местном самоуправлении“ (Закон о локалноj самоуправи) 2007 г.

Однако к настоящему времени большая часть Автономного края Косово и Метохия де-факто не подчиняется сербским органам власти: с июня 1999 г. его территория находилась под управлением Миссии ООН (Резолюция 1244) в Косове (UNMIK), а в феврале 2008 г. власти Косова1 в одностороннем по-рядке объявили о независимости, которую признали многие страны Европы и мира. Ниже будут рассматриваться законы самопровозглашённого госу-дарства, в которых регламентируется употребление языков на территории Косова и Метохии.

Первым основным законом Косова после фактического отделения края от Сербии явились „Конституционные основы временного самоуправления“ (Уставни оквир за привремену самоуправу) 2001 г., согласно которым рабо-та парламента и правительства Косова должна была вестись на албанском и сербском языках. В этом же документе указывалось, что все законы Косова публикуются на пяти языках (кроме албанского и сербского, это бошняцкий2, английский и турецкий языки), а тексты конституционных основ – на трёх языках (английском, албанском и сербском), которые признаются равно-правными, но в случае возникновения противоречий между разноязычными версиями приоритетным будет являться англоязычный вариант основного закона.

В регламенте парламента Косова (Пословник скупштине Косова) 2005 г. также указываются албанский и сербский как языки, на которых должны проходить слушания и составляться вся официальная документация. Кроме того, в этом документе предписывается представлять тексты предлагаемых законопроектов на трёх языках – албанском, сербском и английском.

В принятом в 2006 г. законе „Об употреблении языков“ (Закон о употре-би jезика) вводится понятие официальных языков Косова, в качестве которых на паритетных началах заявляются албанский и сербский языки. Также на-зываются языки национальных меньшинств, которые могут быть признаны официальными на уровне местного самоуправления (турецкий, босанский и цыганский). Уточняется, что муниципалитеты наделяются правом объявле-ния языков национальных меньшинств официальными, если число носите-лей таких языков не меньше 5%, и в рамках этого положения на территории муниципалитета Призрен третьим соофициальным языком объявляется ту-рецкий. На время действия мандата миссии ООН на управление краем здесь устанавливается официальное употребление английского языка.

1 Здесь и далее под названием Косово имеется ввиду самопровозглашённая Республика Косово.

2 В рассматриваемых документах название этого языка варьируется, и он также может указываться как босанский язык (bosanski jezik).

105Дмитрий A. Катунин: Современное языковое законодательство Косова

По конституции Республики Косово, вступившей в силу летом 2008 г., в самопровозглашённом государстве функционируют два официальных языка – албанский и сербский, а на муниципальном уровне могут использоваться в качестве официальных языков турецкий, босанский и цыганский.

Документами, регулирующими употребление языков на муниципальном уровне, являются закон „О самоуправлении общин в Косово“ (Уредба о са-моуправи општина на Косову) 2000 г. и закон „О местном самоуправлении“ (Закон о локалноj самоуправи) 2008 г. Согласно первому документу, вся офи-циальная коммуникация в общинах (заседания местных советов, оформление официальной документации, вывесок, дорожных указателей и т.д.) должна осуществляться на албанском и сербском языках, а также на языках нацио-нальных меньшинств, проживающих на территории данного муниципалите-та. Кроме того, предписывалось обязательное наличие положений, регламен-тирующих использование языков, в основных законах общин – статутах. В 2008 г. после одностороннего провозглашения независимости в Косово был принят закон о местном самоуправлении, где указывается, что использова-ние языков на территории общин должно осуществляться в соответствии с республиканским законом о языках 2006 г. и что муниципалитеты должны принять собственные законы об употреблении языков. После вступления в силу этого закона в общинах была произведена замена статутов муниципа-литетов в соответствии с новым законодательством.

II. В целом Автономный край Косово и Метохия, согласно Закону „О территориальной организации Республики Сербия“ (Закон о територијалној организацији Републике Србије) 2007 г., делится на 29 общин в составе пяти округов. Однако по законодательству Республики Косово количество общин было увеличено до 33, а в рамках реализации закона Косова „Об админис-тративных границах муниципалитетов“ (Закон о административним грани-цама општина) 2008 г. количество муниципалитетов предполагается довести до 38. В данной работе были проанализированы дистанционно доступные разновременные статуты и проекты статутов 31 общины в Автономном крае Косово и Метохия, а также законы об употреблении языков восьми муници-палитетов. Тексты регламентов скупщин (муниципальных законодательных органов власти) привлекались только в случае расхождений положений о языках в статутах и регламентах.

Официальный статус языков зафиксирован в статутах большинства му-ниципалитетов Косова. Эти языки могут указываться как непосредственно, так и через апелляцию к соответствующим положениям законов самопро-возглашённого государства: в статутах начала двухтысячных годов таким за-конодательным актом Республики Косово являлся закон о самоуправлении в общинах 2000 г., в статутах 2008-09 гг. – закон об употреблении языков.

Поскольку, несмотря на существующие общие черты, статуты совреме-нных общин на територии Автономного края Косово и Метохия отличаются


значительным разнообразием положений при характеристике языков, доку-менты в работе будут рассматриваться не по типологическим признакам, а по территориальному расположению муниципалитетов в границах семи окру-гов (согласно административному делению UNMIK).

Приштинский округ включает в себя семь общин. В статуте 2002 г. столицы Республики Косово и главного города округа – Пришитины (При-штина/Priština/Prishtinë) – языками проведения заседаний местных органов власти заявлялись албанский и сербский языки, в качестве языков коммуни-кации в органах муниципалитета указывались албанский, сербский и анг-лийский языки (на этих же трёх языках оформлялась также печать общины), допускалось также употребление босанского и турецкого языков. В статуте Приштины 2008 г. отсутствуют упоминания об английском языке, а относи-тельно албанского и сербского языков указывается, что на них проводятся заседания совета общины, а также то, что официальная документация и вся публичная информация (названия населённых пунктов, дорожные указатели и т.д.) должны оформляться на обоих языках. Босанский и турецкий языки могут употребляться в соответствии с республиканским законом о языках3. В принятом в 2009 г. муниципальном законе об использовании языков в ка-честве официальных определяются албанский и сербский, а турецкий объ-является языком, находящимся в официальном употреблении. Другие языки (в том числе, очевидно, и не упоминаемый в законе босанский) могут полу-чить такой статус в соответствии с положениями республиканского закона об употреблении языков.

В основном законе общины Липлян (Липљан/Lipljan/Lipjan) 2001 г. указывалось, что заседания муниципальных органов должны проходить на албанском и сербском языках, на этих же языках оформляется текст печати общины и вся публичная информация. В то же время обозначалось, что при-оритетной версией статута будет англоязычная. В статуте 2008 г. все эти по-ложения о языках редуцированы до формулировки о том, что использование языков на территории общины регулируется в соответствии с республикан-ским законом о языках. В муниципальном законе об употреблении языков официальными языками обозначены албанский и сербский языки.

В статуте Косова Поля (Косово Поље/Kosovo Polje/Fushë Kosovë) 2001 г. официальными языками были объявлены албанский и сербский языки, а текст печати муниципалитета должен был быть выполнен трёх языках: албанском, английском и сербском (в латинской графике). Основной закон общины 2008 г. определяет, что использование языков будет регулироваться специальным постановлением, а печать муниципалитета должна содержать

3 Здесь и далее под «республиканскими законами» имеются ввиду законы самопровозгла-шённой Республики Косово.


надписи уже только на двух языках – албанском и сербском (без уточнения алфавита для последнего).

В общине Глоговац (Глоговац/Glogovac/Gllogoc), согласно статуту 2003 г., в официальном употреблении был только албанский язык. В статуте 2008 г. указано, что употребление языков определяется республиканским и муни-ципальным законами о языках. Регламент совета муниципалитета в качестве языка проведения заседаний и официальных документов определяет только албанский язык.

В статуте Обилича (Обилић/Obilić/Obiliq) 2001 г. в качестве официаль-ного языка был указан только албанский, но текст муниципальной печати должен был быть на трёх языках: албанском, английском и сербском. В про-екте статута 2008 г. предлагалось ввести положения о двух языках (албанском и сербском) как языках собрания муниципалитета, официальных докумен-тов и печати общины, официальной коммуникации и публичных надписей и указателей, однако в итоговую версию основного закона общины 2008 г. по-ложения о языках не вошли.

В Подуево (Подујево/Podujevо/Podujevë), согласно статуту 2001 г., язы-ками официальной коммуникации назывались албанский и английский язы-ки, на этих же языках должен был быть и текст печати общины. В проекте статута 2008 г. предлагается ввести албанско-сербское двуязычие в сфере проведения заседаний местных органов власти, составления официальной документации, публичных вывесок и указателей и т.д. Текст печати также предлагается представить на этих двух языках.

Согласно основному закону Ново Брдо (Ново брдо/Novo Brdo/Novo-bërdë) 2005 г. на территории общины должны использоваться албанский и сербский языки в соответствии с республиканским законом о местном само-управлении.

Урошевацкий округ состоит из пяти муниципалитетов. В статуте Уро-шевца (Урошевац/Uroševac/Ferizaj) 2001 г. содержалось упоминание только об албанском языке как языке официальных документов и муниципальной пе-чати. Основной документ общины 2008 г. декларирует практически полный лингвистический паритет: в официальном употреблении находятся два языка (албанский и сербский), на них же должны проводиться заседания местных органов власти; печать общины также оформляется на двух языках.

В общине Штимле (Штимље/Štimlje/Shtime), по статуту 2001 г., декла-рировалось использование двух языков – албанского и сербского; совре-менный статут 2008 г. не содержит положений о языках, однако их употре-бление регулируется муниципальным законом о языках, согласно которому в общине два официальных языка – албанский и сербский.

В статуте Качаника (Качаник/Kačanik/Kaçanik) 2001 г. в качестве офи-циального языка заявлялся только албанский язык, на нём же должны были проходить заседания совета общины; основной документ 2008 г. не содержит


положений о языке. В регламенте совета муниципалитета 2008 г. говорится о том, что все официальные документы должны быть составлены на албанс-ком и других языках, указанных в республиканском законе об употреблении языков.

Сходная ситуация фиксируется и в законодательстве общины Дженерал Янкович (Ђенерал Јанковић/Đeneral Janković/Hani i Elezit): статут 2008 г. не регулирует использование языков, а регламент совета муниципалитета содержит указания о составлении официальной документации на албанском языке и тех языках, которые определены упомянутым законом Косова.

В Штрпце (Штрпце/Štrpce/Shtërpcë), согласно статуту 2004 г., заседания совета общины должны проходить на двух языках – сербском и албанском, а текст муниципальной печати составляется на трёх языках – сербском, албан-ском и английском (в обоих случаях обратим внимание на порядок следова-ния языков).

Призренский округ включает в себя пять общин (считая и недавно обра-зованный муниципалитет Мамуша (Мамуша/Mamuša/Mamushë), основной закон которого пока недоступен для анализа). Статут 2001 г. главного города округа – Призрена (Призрен/Prizren) – содержал указание на четыре язы-ка, на которых должна составляться официальная документация: албанский, босанский, сербский и турецкий. На этих же языках и английском должен быть представлен текст печати муниципалитета. В случае разночтений прио-ритетной должна была являться версия статута на албанском языке. Статут 2008 г. вводит понятие официальных языков, которыми признаются четыре языка (албанский, босанский, сербский и турецкий) и на которых должна составляться официальная документация, проводиться заседания местных органов власти и оформляться публичная информация. Отметим, что перво-начально в основном законе 2008 г. сербский и босанский обозначались как один язык – сербско-бошняцкий. Исчезает упоминание об английском языке. Эти положения подтверждаются и в муниципальном законе об употреблении языков.

В статуте Драгаша (Драгаш/Dragaš/Dragash) 2001 г. указывалось, что употребление языков в совете общины и при составлении официальных до-кументов регулируется в соответствии с республиканским законом о муни-ципальном самоуправлении. Также содержалось положение о босанском язы-ке на основании латинской графики как дополнительном языке общины для соблюдения прав населения местности Гора. Печать муниципалитета офор-млялась на четырёх языках: албанском, сербском, босанском и английском. Статут 2008 г. наделяет статусом официальных языков общины албанский, сербский и босанский.

В общине Малишево (Малишево/Mališevo/Malishevë), согласно стату-ту 2001 г., текст основного закона составлялся на албанском и английском языках, на них же оформлялся и текст печати. Сербский язык не назывался,


но посредством обращения к соответствующим положениям закона о само-управлении определялся, наряду с албанским, одним из языков проведения заседаний собрания муниципалитета. В статуте 2008 г. определяется, что на территории муниципалитета использование языков регулируется респу-бликанским законом о языках, текст печати составляется на албанском языке и других официальных языках Косова (без их поименного обозначения).

Статут общины Сува Река (Сува Река/Suva Reka/Suharekë) 2001 г. утвер-ждал в качестве языков коммуникации в органах власти муниципалитета албанский и английский языки, но в то же время указывал, что заседания собрания должны проходить в соответствии с положениями о языках закона о самоуправлении (то есть в том числе и на сербском). Текст печати состав-лялся на албанском, английском и сербском языках. В статуте 2008 г. офи-циальными языками объявляются албанский и сербский языки, на которых должны проходить заседания совета муниципалитета, составляться офици-альная документация, оформляться публичная информация и текст печати общины. Два официальных языка (албанский и сербский) указываются и в муниципальном законе об употреблении языков.

Джяковицкий округ состоит из четырёх муниципалитетов. В Джякови-це (Ђаковица/Đakovica/Gjakovë), согласно статуту 2004 г., языки проведения заседаний совета общины должны были определяться в соответствии с респу-бликанским законом о самоуправлении. По статуту 2008 г., официальное употребление языков (которые также не называются) на территории муници-палитета регулируется законом Косова о языках, а текст печати должен быть составлен на албанском и сербском языках.

В статуте общины Дечане (Дечане/Dečani/Deçani) 2001 г. в качестве язы-ков муниципалитета заявлялись албанский и сербский языки. Основной за-кон 2008 г. определяет, что употребление языков регламентируется республи-канским законом о языках, а албанский и сербский языки указывается только в разделах, характеризующих печать муниципалитета.

Согласно статуту общины Ораховац (Ораховац/Orahovac/Rahovec) 2001 г., на территории муниципалитета использовались албанский и серб-ский языки.

В статуте общины Юник (Јуник/Junik) 2008 г. указывается, что использо-вание языков (без их поименного обозначения) регулируется законом Косова о языках. Конкретизация содержится в муниципальном законе об исполь-зовании языков, где официальными языками общины названы албанский и сербский языки.

В статуте 2001 г. центра Гниланского округа – муниципалитета Гнилане (Гњилане/Gnjilane/Gjilan) – языками проведения заседаний совета общи-ны объявлялись албанский и сербский языки. В то же время текст печати муниципалитета должен был составляться на четырёх языках – к двум на-званным языкам добавлялись английский и турецкий. Данные положения


сохраняются и в тексте статута 2008 г., за исключением того, что изымается упоминание об английском языке.

Статут Косовской Каменицы (Косовска Каменица/Kosovska Kamenica/Kamenicë) 2001 г. содержал положения о том, что вся официальная докумен-тация составляется на албанском и сербском языках, а текст печати муници-палитета оформляется ещё и на английском языке. В статуте 2008 г. албанс-кий и сербский языки указываются как языки официальной коммуникации на территории общины. Равноправный статус этих языков подтверждается и в проекте местного закона об употреблении языков.

В статуте общины Витина (Витина/Vitina/Viti) 2001 г. албанский и серб-ский языки были указаны в качестве языков местных органов власти, а также языков, на которых должны составляться официальные документы муни-ципалитета. Печать общины должна была содержать текст на трёх языках: албанском, английском и сербском. Статут Витины 2008 г. не содержит поло-жений о языках.

В основном законе общины Печ (Пећ/Peć/Pejë) 2001 г., центра Печского округа, указывались два языка – албанский и сербский. В 2008 г. количество языков увеличивается до трёх и конкретизируются положения об этих язы-ках: на албанском, сербском и босанском языках должны проходить заседа-ния совета муниципалитета и составляться официальная документация.

Статут муниципалитета Исток (Исток/Istok/Istog) 2001 г. определяет два языка (албанский и сербский) в качестве языков заседаний совета общины и издания официальной документации. Текст печати должен быть составлен на этих же языках и английском. В основном документе 2008 г. статусом офици-альных языков наделяются албанский и сербский, а также босанский языки.

Статут общины Клина (Клина/Klina/Klinë) 2001 г. не содержал назва-ния языков, а посредством апелляции к соответствующему разделу респу-бликанского закона о самоуправлении определял языками официальной коммуникации албанский и сербский языки. Текст печати муниципалитета оформлялся на албанском и английском языках. В основном законе 2008 г. появляется положение о том, что использование языков на территории муни-ципалитета регулируется республиканским и местным законами о языках.

Косовскомитровацкий округ в настоящее время де-факто разделён на две части: северную – сербскую – и южную – албанскую. Соответственно, в первом случае законодательные акты муниципалитетов (в том числе и ста-туты) создаются по канонам законодательства Республики Сербия, во втором – самопровозглашённой Республики Косово. Далее будут рассмотрены доку-менты трёх муниципалитетов с преимущественно албанским населением, которые соотносятся с рассмотренными выше статутами и законами; затем – статуты двух из трёх сербских общин (текст основного закона муниципали-тета Зубин Поток (Zubin Potok) оказался недоступен).


В статуте 2002 г. центра округа – общины Косовска Митровица (Косов-ска Митровица/Kosovska Mitrovica/Mitrovicë) – указывалось, что в употре-блении находятся албанский и сербский языки. В основном законе муници-палитета 2008 г. относительно этих двух языков сказано, что на них проходят заседания местных органов власти и оформляется вся публичная информа-ция и печать муниципалитета. Наряду с ними может использоваться турец-кий язык.

Основной документ общины Вучитрн (Вучитрн/Vučitrn/Vushtrri) 2001 г. утверждал албанский и сербский языки как языки проведения заседаний совета муниципалитета. В разделах, регулирующих официальную коммуни-кацию на территории общины и текст печати, к этим языкам добавлялся анг-лийский язык. В сербском варианте статута 2008 г. содержатся, по сути, те же положения о языках, за исключением того, что изымается упоминание об ан-глийском языке и добавляется турецкий как язык, который также может ис-пользоваться на территории муниципалитета. Албанская версия основного закона муниципалитета, опубликованная на том же официальном интернет-портале общины, что и сербская, не содержит положений о языках. В проекте закона об использовании языков на территории муниципалитета 2009 г. в ка-честве официальных выступают албанский и сербский языки, а турецкий – в качестве языка, находящегося в официальном употреблении.

В статуте общины Србица (Србица/Srbica/Skenderaj) 2003 г. языки ука-зывались только в заключительном разделе, согласно которому текст этого документа должен был быть опубликован на албанском, сербском и англий-ском языках, причём приоритетной должна была считаться англоязычная версия. Статут 2008 г. значительно более подробно регулирует использова-ние языков: албанский и сербский языки отмечаются в качестве языков сове-та муниципалитета, официальной документации, публичной информации и коммуникации в местных органах власти (в последнем случае наряду с ука-занными языками может использоваться и босанский язык).

В статутах сербских общин Лепосавич (Лепосавић/Leposavić/Leposaviq) и Звечан (Звечан/Zvečan/Zveçan) декларируются только один язык, на-ходящийся в официальном употреблении на их территории (сербский), и один алфавит (кириллица).

Следует также отметить, что в „Официальном вестнике общины Лепоса-вич“ („Службени гласник општине Лепосавић“) публикуются и тексты зако-нов муниципалитетов под юрисдикцией так называемой Республики Косово. Эти документы существуют параллельно с рассмотренными выше албански-ми текстами, опубликованными на официальных сайтах муниципалитетов.

Так, например, если в албанском варианте статута общины Сува Река (Сува Река/Suva Reka/Suharekë) достаточно подробно прописывается офи-циальное двуязычие в работе скупщины муниципалитета, при публикации документов и т.д., то в тексте документа, опубликованного в Лепосавиче, за-


явлено, что в официальном употреблении находится только сербский язык, а относительно языков и алфавитов национальных меньшинств говорится, что они имеют официальный статус в местах компактного проживания их носителей. Так же, как и в статуте Лепосавича, обозначается официальный алфавит – кириллический. В то же время текст печати муниципалитета офор-мляется на двух языках – сербском и албанском.

Сходным образом регулируется употребление языков и алфавитов в статуте общины Урошевац (Урошевац/Uroševac/Ferizaj), также опублико-ванном в газете Лепосавича, за исключением того, что в нём указывается по два официальных языка (сербский и албанский) и алфавита (кириллица и латиница).

III. В заключение представляется возможным сделать ряд итоговых обобщений.

1) В Косово и Метохии юридическое закрепление статуса языков наблю-дается в документах всех уровней власти: от регионального до муниципаль-ного. Такими законодательными актами являются основные законы (конс-титуционные основы, конституция и статуты общин); специализированные законы об употреблении языков Косова и муниципалитетов; законы и регла-менты, регулирующие деятельность структур местного самоуправления. Всё это позволяет сделать вывод о важности и принципиальности данной про-блемы для населения рассматриваемой территории.

2) В статутах общин отсутствует единая система характеристики языков: языки то определяются как официальные или находящиеся в официальном употреблении, то наделяются таким статусом посредством указания их фун-кций (проведение на указываемых языках заседаний местных органов власти, использование их в официальной коммуникации, оформление на таких язы-ках официальных документов, публичной информации и т.п.). В ряде доку-ментов эти две системы номинации могут применяться одновременно.

3) Прослеживается последовательная реализация двух юридических тра-диций (в том числе и применительно к правовым характеристикам языков) в зависимости от доминирующего населения той или иной местности Косова: на севере, населённом преимущественно сербами, законы принимаются со-гласно законодательству Республики Сербия, в остальной части – по законам Республики Косово, разработанным под контролем UNMIK и EULEX.

4) В отличие от юридической традиции остальной части Сербии, а также всех остальных республик бывшей Югославии, кроме Словении, для законов Косова не характерна законодательная фиксация официальных графических систем. Такие положения в обязательном порядке присутствуют только в за-конах, принимаемых и (или) публикуемых в северной части Автономного края Косово и Метохия. В областях под юрисдикцией самопровозглашённой Республики Косово использование алфавитов регулируется, за редким исклю-


чением, только в республиканском и некоторых муниципальных законах о языках.

5) В большинстве рассмотренных документов заявляется равный статус сербского и албанского языков (исключение составляют основные законы се-верных муниципалитетов, в которых заявлен только сербский язык, и стату-ты ряда южных общин в редакции начала двухтысячных годов, где, наоборот, сербский язык мог не указываться). В законах муниципального уровня офи-циализация статуса языков происходит либо через непосредственное указа-ние этих языков, либо путём приведения соответствующих положений зако-нов Косова о местном самоуправлении и употреблении языков. В дополнение к названным языкам, согласно конституции Косова и закону о языках, в ряде общин законодательно вводятся турецкий и бошняцкий/босанский языки. Указанный наряду с этими языками в республиканских законах цыганский язык не упоминается в рассмотренных документах. Английский язык, имев-ший равный статус с сербским и албанским языками в законодательных ак-тах начала двухтысячных годов, после односторонного провозглашения не-зависимости перестаёт указываться в республиканских и муниципальных законах.

6) Во многом такой правовой мультилингвизм может быть охаракте-ризован как декларативный, поскольку далеко не всегда соблюдается в ре-альной практике, что отмечается и в результатах полевых мониторинговых исследований, регулярно проводимых международными организациями: Миссией ОБСЕ в Косово (Upotreba jezika manjina… 2006; Sprovođenje Zakona o upotrebi jezika… 2008), Фондом гуманитарного права (Primena Zakona o upotrebi jezika… 2007) и т.д. Это объясняется не в последнюю очередь тем, что в настоящее время сербы и албанцы практически не проживают сов-местно, а процесс создания новых моноэтничных муниципалитетов, заяв-ленный в рамках реализации плана Марти Ахтисаари в законе Косова „Об административных границах муниципалитетов“ 2008 г., только усиливает наблюдаемые тенденции.


Sprovođenje Zakona o upotrebi jezika od strane kosovskih opština. 2008 – URL: http://www.osce.org

Primena Zakona o upotrebi jezika u institucijama na Kosovu. 2007 – URL: http://www.hlc-rdc.org

Upotreba jezika manjina u opštinama na Kosovu. 2006 – URL: http://www.osce.org


Дмитриј A. Катуњин

САВРЕМЕНО ЈЕЗИЧКО ЗАКОНОДАВСТВО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: ФОРМИРАЊЕ, ДИНАМИКА И ТЕНДЕНЦИЈЕ

Резиме

1) На Косову и Метохији правно утврђивање статуса језикâ налази се у документима свих нивоа власти – од регионалног до муниципалног. У таква законодавна акта спадају основни закони (уставни оквир за привремену самоуправу и устав самопрокламоване Републике Косово, општински ста-тути); специјални закони о употреби језикâ тзв. Републике Косова и муни-ципалитета; закони и правилници којима се регулише делатност структура локалне самоуправе. Све наведено омогућава извођење закључка о значају и принципијелности у решавању датог проблема за становништво територије о којој је овде реч.

2) У општинским статутима нема јединственог система приликом кара-ктерисања статуса језикâ: језици се час одређују као службени или они који се налазе у службеној употреби, час бивају „снабдевени“ таквим статусом путем именовања њихових улога (одржавање заседања локалних органа власти на датим језицима, њихово коришћење у службеној комуникацији, сачињавање службених докумената, те јавних информација на датим језицима, и томе слично). У низу докумената, ова два система номинације могу се примењивати истовремено.

3) Истражује се доследна реализација одговарајућих сегмената двеју правних пракси (у том смислу, и у складу са правним карактеристикама језика), у зависности од доминантног становништва у једној или другој обла-сти Космета: на северу, насељеном превасходно Србима, закони се приме-њују сагласно законодавству Републике Србије, а на осталом делу територије – према законодавству самопрокламоване републике косово, разрађеном под контролом УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а.

4) За разлику од правне праксе осталог дела Србије, а такође и свих оста-лих република бивше Југославије, изузев Словеније, за законе тзв. Републи-ке Косово није карактеристично законодавно утврђивање службених гра-фијских система. Таква ситуација редовно је присутна само у законима који се примењују и (или) објављују на територији северног Космета. У осталим дело-вима Покрајине, међутим, коришћење писма регулисано је, уз ретке изузетке, само законoм самопрокламоване Републике Косово и неким муниципалним законима о језицима.

5) У већини размотрених докумената са територије Космета утврђује се равноправан статус српског и албанског језика (изузетак представљају основни закони северних муниципалитета, у којима је утврђен само српски


језик, и статути низа јужних општина, редиговани почетком двехиљадите године, у којима, насупрот претходном, српски језик није морао бити наве-ден). У законима на муниципалном нивоу, озваничавање статуса језикâ долази или кроз непосредно навођење тих језика или путем позивања на одговара-јуће ставове закона тзв. републике косова о локалној самоуправи и употреби језикâ. Као допуна наведеним језицима, сагласно уставу самопрокламоване Републике Косово и њеном закону о језицима, у низу општина се законом уводе турски и бошњачки/босански језик. Ромски језик, наведен напоредо с овим језицима у цитираним законима, не помиње се у размотреним документима. Енглески језик, који је почетком двехиљадите године имао равноправан статус са српским и албанским језиком, након проглашења независности престао је да се наводи у републичким и муниципалним законима тзв. Републике Косова.

6) Углавном, овакав правни мултилингвизам може се окарактерисати као декларативни, будући да се веома ретко поштује у свакодневној пракси, што се уочава и у резултатима теренских мониториншких истраживања која редовно спроводе међународне организације: мисија ОЕБС-а на Косову, Фонд за хуманитарно право и др. То се, напослетку, не објашњава тиме што у са-дашњем тренутку Срби и Албанци не живе заједно, већ процес формирања нових моноетничких муниципалитета, промовисан у оквиру реализације плана Мартија Ахтисарија 2008. године, у закону самопрокламоване Републи-ке Косово „О административним границама муниципалитета“, само појачава осмотрене тенденције.

УДК 821.163.41.09-31 Сарић П. 811.163.41’38

Милош Ковачевић Крагујевац, Србија

О НЕКИМ СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА РОМАНА „САРА“ ПЕТРА САРИЋА

(О ТИПОВИМА ТУЂЕГ ГОВОРА)

Циљ рада је да се примјеном граматичких и лингвостилистичких крите-ријума и метода издвоје и опишу основни и хибридни типови обликовања туђег говора у роману „Сара“ Петра Сарића. Анализа показује да су типови обликовања туђег говора у овоме роману и врло стилематични и врло стило-гени, као у ријетко којем – ако икојем – прозном дјелу српске књижевности.

Кључне ријечи: туђи говор: (не)управни, недословни управни, слободни неуправни, дијалошки, монолошки, хибридни.

УВОД

Петар Сарић један је од најзначајнијих писаца с Косова и Метохије, мада рођењем ту не припада1. Рођен у Бањанима у Црној Гори, готово сав свој радни и животни вијек провео је на Косову и Метохији. Романом Сара2 као да се и родним Бањанима и боравишном Косову хтио одужити. Главни мотив око кога се плете фабула цијелог романа јесте диоба, и то диоба двострука: најпри-је она бањанска међу браћом Вукотићима (диоба као подјела заједничког имања), за коју браћа оптуживаху Херцеговку Сару, жену најстаријег од браће, Јакова, а потом и она друга, политичко-идеолошка, четничко-партизанска, не само међу браћом него и унутар Јаковљеве (или Јаковове, како би писац рекао) породице, у којој Сара – не могавши спријечити супротан идеолошки пут дјеце од пута на коме им је отац страдао – разрјешење проналази у самоубиству.

1 Рођен је 1937. године у селу Горњи Тупан, у Бањанима код Никшића, али је сав свој рад-ни вијек, од 1958. године, провео на Косову и Метохији, гдје и данас живи, на Брезовици код Урошевца.

2 Овдје се користимо издањем из 100. кола Српске књижевне задруге, Београд, 2008.


Као да полисемичност диобе провијава кроз све елементе структуре овог Сарићевог романа. И ако бисмо у анализи примијенили Шпицеров стилистички метод3, који упоришну интерпретативну тачку проналази у карактеристичној језичкој особини – онда бисмо, без икакве сумње, све замршене структурно-семантичке везе овога романа и на његовом микро и на његовом макро-плану могли „исцртати“ полазећи од актуелизације различитих семантичких компоненти које у овоме ромaну (не и у рјечнику српскога језика) носи појам диобе.

Диоба је раздвајање, насупротност јединству, цијепање цјелине, у њој је клица не толико супротности, супротстављања, колико несагласја. То неса-гласје призива сагласје, дијелови призивају цјелину. Одијељени дио тај статус може добити тек с обзиром на свој однос према цјелини. Цјелина „управља“ дијелом, а дио своју вриједност добија у односу на друге дијелове с којима чини цјелину. Принцип је то што управља и системом језика. А тај принцип диобе, што је семантички сродан принципу језичког система, препознаје се као доминантан и у језичко-стилским карактeристикама романа „Сара“. Најуочљивији је у реализацији изговорних варијаната српскога књижевног језика у језику писца и језику ликова. Пишчев језик је досљедно екавски, језик ликова – искључиво ијекавски. Екавско-ијекавски изговор, као једина неуједначена, неунифицирана црта српскога књижевног (стандардног) језика, послужио је у овоме роману као не само значајна стилска него и као темељна диференцијална стилско-синтаксичка карактеристика препознавања неких од најсложенијих и најсуптилнијих типова (обликовања) туђег говора, какав је нпр. слободни неуправни говор.

1. ТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА У РОМАНУ „САРА“

А управо су Сарићеве специфичности обликовања туђег говора у роману „Сара“ основни предмет анализе овога нашега рада. Ако – слиједећи Бахтина – прихватимо да је „туђи говор говор у говору, исказ у исказу, али истовремено и говор о говору, исказ о исказу“ (Бахтин 1980: 128), онда у анализи нужно морамо прекорачити границе лингвистике, јер се њени критеријуми и на основу њих издвојени типови преношења туђег говора показују преуским. Наиме, неупoредиво је више типова преношења туђега говора од она два – управног и неуправног – што их издваја граматика. Зато ће у подлози наше анализе бити лингвoстилистички као шири и обухватнији критеријуми, који лингвистичке критеријуме уважавају, али се у њима не исцрпљују. Основни предмет наше анализе биће заправо бахтиновски схваћен дијалог различитих говора, у којима се и исцрпљује језичка структура романа, а који сви за подлогу имају „узајамни динамички однос – преношеног („туђег“) и преносећег („ауторског“) говора“

3 О карактеристикама овог општепознатог метода в. нпр. у Гиро (1964: 55–61).

119М. Ковачевић: О неким стилско-језичким карактеристикама романа "Сара"

(Бахтин 1980: 132). Критеријум клaсификације типова говора овдје ће бити граматичко-стилистички. Ипак, у издвајању типова туђега говора руководићемо се граматичким и стилистичким – приоритетно графостилистичким – критеријумима, будући да је наша анализа лингвостилистичка. Језичко-стилске диференцијалне црте тако су основни (често и једини) критеријум издвoјених типова туђег говора у овоме роману, мада би нпр. семантичка, тематска, поетолошка потклaсификација била кудикамо усложњенија, и бројнија, али нужно и формално неегзактнија. А и лингвистика и лингвостилистика критеријално су формалне и врло егзактне.

1.1. Ауторски и неуправни говор

Ауторски говор је у свакоме роману међу најзначајнијим, ако не најзна-чајнији, и међу најдоминантнијим, ако не и најдоминантнији. Роман „Сара“ у томе није изузетак. На стилско-језичком плану он је – као представљачки, као фактографско-сликарско-нараторски објективан – по правилу немаркиран у односу на друге типове говора. И у Сарићевом роману „Сара“ је тако. На језичком и графостилемском плану тај говор карактерише екавски изговор и графостилемски (штампарски) немаркиран тип слога (обични штампарски слог). Ево и једнога примјера за потврду:

(1) С првим озарењем са истока, након заустављања под Грабовом гла-вицом (кад га је, љубећи га у врат, обавестила кудa иду), прошли су Превалац за који је Сара рекла да се шири и скупља, „ко да дише“. У ово време петлови у Коритима увелико певају. Крстиња је снивала да је на деоби Црвенко, модрикасте кресте и црвеног перја, припао њој. Сан јој се обистинио (Сара, 31).

Графостилемски немаркиран, екавским изговором обиљежен, аутор-ски говор, како се види, у себе укључује и неуправни говор (уп.: ...за који је Сара рекла да се шири и скуља). Неуправни (индиректни) говор заправо је ауторски препричани, интерпретирани директни говор. „Ана-лиза је душа индиректног говора“ (Бахтин 1980: 144). То је, дакле, „анали-зирани“, аутором опосредовани туђи говор. А та опосредованост је грама-тикализована: аутор експлицира глаголе који уводе неуправни говор (у нашем примјеру глагол рећи), неуправни говор уводи се субординатором (зависним везником, овдје везником да) који том говору даје синтаксички статус субординиране клаузе, неријетко долази до замјене проксималних и медијалних замјеничких ријечи у дисталне, с тим да се упитне и узвичне реченице преводе у изјавне клаузе, што формално значи да се интерпункцијски узвик и упитник замјењују тачком. Овај се говор, уз то, не издваја никаквим ортографским знацима.

То, међутим, не значи да је преношење сваког неуправног говора ша-блонизовано, да писац не може бити „креативан“ у превођењу директног у


индиректни говор. Ту креативност Сарић постиже инкорпорацијом елеме-ната управног у структуру неуправног говора, чиме постиже тзв. хибридни неуправни говор:

(1а) Песме које су се преко дана ориле са звучника, увече је певала омладина, играла су се народна кола, најчешће козарачко. Један други песник, одан Краљу и Српству, чије име није откривено, забележио је на кутији од цигарета (која је ишла од руке до руке док је неко, из страха, није бацио у ватру) да су Корита „провалила“, да се и младо и старо нашло у њиховом „ждријелу“, одакле, као из гробне јаме, нема повратка; да од њих (осим источног окрајка са Шумљатом долином и Сарином Колибом) „није остала ни мрвица“! (Сара, 340–341).

Подвлачењем истакнути дио представља неуправни говор састављен

од трију изричних клауза уведених везником да уз „уводнички“ глагол забе-лежити. Међутим, у том неуправном као препричаном туђем говору писац је неке елементе пренио дословно из управног говора, што је ортографски, а заправо графостилемски, потцртао употребом наводника, као својеврсном формалном „оградом“ властитог говора од говора јунака. Тиме је он направио граматички хибридну конструкцију4 неуправног говора, језички не дозвоља-вајући успостављање оштре границе између неуправног и управног говора. То уплитање „изворних“ елемената управног у неуправни говор показује пишчево умијеће у остваривању „разнолике игрe говора, њихово узајамно запљускивање и њихово узајамно заражавање“ (Бахтин 1989: 80).

1.2. Управни дијалошки говор

Управни говор представља тачно наведени и под наводнике стављени говор некога лика у приповједачком тексту. Код Петра Сарића уравни говор увијек је у језичком дијалогу са ауторским говором. У тај „дијалог“ ауторског говора и говора јунака као туђега говора улазе – како смо већ поменули – два књижевна изговора српског стандардног језика: екавски као одлика говора аутора и ијекавски као одлика говора јунака, што у сљедећем краћем екскурсу из романа лексеме истакнуте подвлачењем5 више него очигледно потврђују:

(2) На мишљење да је Светозару и Анђелији најтеже, свако би се насмејао. А није им било лако. До касно у ноћ, мада су вечери већ хладњикаве, остали

4 „Хибридном конструкцијом називамо исказ који по својим граматичким (синтак-сичким) и композиционим обележјима припада једном говорнику, али у којем су стварно помешана два исказа, два говорна манира, два стила, два „језика“, два смисаона и два вред-носна видокруга“ (Бахтин 1989: 63).

5 Истицање подвлачењем у овоме и свим наредним наводима из романа накнадно је , тј. наше – МК.


би испред куће. Није им се улазило унутра. Седели су на дрвеној клупици и разговарали. Она је кућу назвала ећином, он јамом.

Гледано из Корита, сунце целог дана силази Равном брду.„Необичније је без ствари но без чељади”, рекла је Анђа. „Бог је угодио да

се Крстиња и Бориша макну из Корита.“Небеско руменило прелазило је на њихова лица.„Како ће Сара, с малим дјететом, и с ајваном, ондје презимити?“Њихова лица догоревала су као две мале ватре (Сара, 56).

И тако је у цијелом роману: управним говором пренесени туђи говор увијек је ијекавски, а ауторов нараторски говор искључиво екавски. Иначе, у роману су ријетки дијалози с више реплика, још су рјеђи полилози. У овоме роману дијалошки екскурси су по правилу дуги, неријетко монолошко-рефлексивни, јер је говорнику примарније да пред саговорником нашироко образложи властито виђење некога питања, него да чује и саговорниково ми-шљење, тј. да саговорника укључи у разговор.

На граматичком плану управни говор увијек је у првоме лицу, на лекси-чком плану карактерише га немало присуство некњижевних, по правилу ди-јалекатских језичких елемената, док се на ортографском плану издваја упо-требом наводника. Осим што маркирају туђи говор као управни, у роману „Сара“ наводници су увијек ортографски диференцијални знак изреченог у односу на неизречени управни говор. Или прецизније терминолошки речено, наводни су разликовна ортографска црта управног дијалошког и управног монолошког говора у овоме роману.

1.3. Управни монолошки говор

Осим дијалошких реплика датих у синтаксичкој форми управног говора (обиљежених наводницима), роман „Сара“ обилује солилоквијима као драмским монолозима, који су заправо неизречени дијалозима у којима се сучељавају јунакови „несагласни гласови“ о некоме питању, с тим да ти „гласови“ немају синтаксички статус реплика управног говора, нису дакле синтаксички обликовани као управни говор, што и јесте основна синтаксичка разлика између драмског монолога као унутрашњег дијалога и дијалога у форми управног говора, чему су више него добра потврда сљедећа два, за ро-ман „Сара“ парадигматична, примјера солилоквија као драмског монолога:

(3) А откад се борба пренела на Бањане и војска упала у Корита и одвела

Јакова, њој се одбио сан. Западала је у све тежа и неизгледнија стања.Како ћу без њега?! Уза њ сам се, мање-више, овртала. Остала сам без

ослонца. Ни у шта нисам сигурна. Који је ово ут да ми долази на амет да кум Лука није учинио ништа ротив моје воље!? Има ли горе омисли од те?!


Има ли?! Сналазе ме мисли које нису за здраву амет. Пролазе куда хоће, раде шта хоће... (Сара, 187–188).

Узмутила се тишина. Уместо да нешто каже, Сара је устала. За њом Милица. Сара обува чарапе, и мисли:

Је ли могуће да сам од дјеце даље но сам била од Јакова?! У Андрију сам се, још као дјечачића, оуздала. Али он, изгледа, релази на страну неријатеља који објеђује. И зато, што објеђује. Је ли то могуће?! Је ли то нормално?! Каже – због нас. И оца. Шта да рaдим, сиња кукавица? Морам се овиновати. Морам! (...) (Сара, 228).

Унутрашњи дијалог је, као што се види, драмски монолог и он је само варијанта управног говора, лексичко-граматичких разлика између та два типа говора нема. Разлике су синтаксичко-стилистичке. Управни говор дат је у виду реплика с наводницима као експлицитним знаком директне дијалогичности, док је унутрашњи дијалог као неизречени говор увијек дат курзивно, што га графостилемски одваја и од свих типова изречених говора: како ауторског говора тако и говора јунака. И по тој графостилемској карактеристици види се да унутрашњи дијалог заправо „има облик дијалога, а суштински је то унутрашњи монолог“ (Станојевић 2001: 47). То је заправо дијалог унутар једне личности, који почива на супротстављању њених несагласних унутрашњих гласова.

Курзивно истицање јесте графостилемска карактеристика не само драм-ског него и било ког монолошког говора у роману „Сара“. Тај монолог, дакле, не мора бити драмског, „конфликтног“ типа, може бити, на примјер, евока-тивног. А управо тај евокативни, приповједачки монолог није риједак у овом Сарићевом роману, а за потврду наводимо само сљедећи примјер:

(3а) Много година после очеве смрти; Јаков се присећао његових речи; и говорио сам са собом, овако као сад Сари:

Био ми је ривржен ко мало који отац; одмјеравао је што кажем; хвалећи ме ред другима; риисивао ми туђе врлине; тражио да будем бољи од својих вршњака; и увијек био незадовољан. Односио се рема мени, чујеш, као да сам одрастао; рибојавао се да у амет нисам отаман; водио рачуна да ме не овриједи. А моји истуи рема њему били су несмотрени, и груби. Помишљао сам, да ме мрзи... (Сара, 120).

Из ауторског контекста види се да је у питању солилоквиј, Јаковљев раз-говор самог са собом, али дат у изреченој „верзији“, у Сарином присуству. Исту курзивну форму у роману увијек добија и омишљени говор, с тим да на његов помишљени статус нужно указује сам писац у уводничкој ауторској дидаскалији, штампаној нормалним слогом, будући да се у тексту мора навести податак о томе да дати говор не припада изреченим (Ковачевић 2000: 259):

(3б) Јаков показа више присебности но малопре, за софром. Његова је помисао:

Ако Сару ишта отријезни, отријезниће је рат?! (Сара, 199);


Бориша помисли: Настави ли овако, надмашиће Јакова! (Сара, 253).

По граматичким карактеристикама управни монолошки говор (без обзира на подтипове, од којих смо овдје поменули драмски, наративни и помишљени) подударан је са управним дијалошким говором. Разлика између та два типа говора искључиво је графостилемска: у роману је управни дијалошки говор увијек издвојен наводницима, а управни монолошки курзивним слогом. Уз то је управни дијалошки говор, што је и нормално, увијек „опремљенији“ синтаксичко-стилистички разноврснијим ауторским дидаскалијама (в. Ковачевић 2000: 245–262).

1.4. Недословни управни говор

У овоме Сарићевом роману у једном ширем екскурсу унутрашњег драм-ског монолога наилазимо и на примјер недословног уравног говора, чије једи-нице „недословности“ истичемо подвлачењем:

(4) У сукобу са собом, човјек најбрже кони. Не смијеш ово, не смијеш оно; ово ти је овако, оно онако; ово ти је овдје, оно онамо... Тако цијелог живота. И на крају чекају те ланци, или гробница. Боље гробница (Сара, 188).

Подвлачење истакнуте јединице показује да се при преношењу управног говора неки од његових дијелова не наводе дословно, него се упућује на њих, и то увијек најмање редуплицираном замјеничком лексемом (показном замјеницом или замјеничким прилогом: ово, оно, овако, онако...). Те упућива-чке јединице у таквом типу говора имају функцију деиктичке цитатности. „Без обзира да ли су формално реализоване као реченице управног или неупра-вног говора, реченице с јединицама деиктичке цитатности с тим се речени-цама лексички не одударају. Тим реченицама никад се не реноси дословни садржај исказа управног говора на који се упућује. Један дио садржаја се супституише: умјесто навођења одређеног денотативног садржаја, у овим се реченицама лексемама деиктичке цитатности само упућује на постојање тог садржаја, с тим да се он никад не идентификује. Због тога се на граматичком плану у оквиру реченица (не)управног говора као посебан подтип издвајају оне са деиктичком цитатношћу, које репрезентују – досад у науци неиздвојен и терминолошки неодређен – н е д о с л о в н и у п р а в н и г о в о р (Koваче-вић 2009: 170–171).

1.5. Интерференција ауторског и управног говора

Ауторски и управни говор могу текстуално да интерферирају, да се преплићу. Преплитање ауторског говора и говора јунака Сарић обликује на два начина. Први је начин формирања текст преплитања ауторског говора


са унутрашњим (неизреченим) говором јунака. Текст се гради правилним смјењивањем (испреплитањем) дијелова екавског ауторског и ијекавског говора јунака, с тим да је ауторски говор писан нормалним слогом а унутрашњи говор јунака курзивом. Та два говора чине једну интерјунктурну цјелину, што значи да оформљују једну вишеструкосложену реченицу започету, попут сваке реченице, почетним великим словом, а завршену – тачком, као нпр.:

(5) Јаков је, заустављен пред косим поподневним зрацима, стајао пред Ко-либом (...).

Није ушао у Колибу; јуче сам кришом сам одио у цркву; високо над њим, у рачвама јасена и ораха, изукрштане зраке и сенке; ослушао сам Сару, и клечао ред Христом; зраке и сенке, исечене и набацане једне преко других, видео је тако јасно да му се чинило да их, ако би се попео горе, може сложити у сноп; свако се, у онечем му, моли друкчије; неуласком у Колибу, а и по његовом прилажењу, видело се да није обавио оно због чега је долазио; свако има своју молитву, исту само о ријечима; под њим се укрштале ноге, изнад корачаја тело мировало као док је стајало испред Колибе; прошао је подно уљаника, према кући; ред свима је, без зазора, рекла да и травка и камен имају своју душу, и да са страхом одлазимо у цркву; пчеле су пролетале, и зундале, око његове главе; Сара је ромијенила мој живот...

Више нема узмицања, и с овим се претерало: Јаковова тегоба због деобе, повампирена у изгледу Колибе, личила је на брег који се издизао тамо где га никад није било: између Виситора на истоку и Равног брда на западу... (Сара, 11).

Вишеструкосложена реченица као текст интерференције двају говора графостилистички (типом слова) и изговорно (екавски и ијекавски) дифе-ренциран – може се преобликовати у два одијељена текста састављена од двију реченица, јукстапонираним низањем како дијелова ауторског говора тако и дијелова говора јунака. Тада бисмо, међутим, добили раздвојене, ауторову од јунакове тачке гледишта, паралелне, а не прожимајуће и надограђујуће садржаје двају говора. Добили бисмо два текста у дијалогу, а не дијалог гово-ра унутар истога текста. Тада бисмо, наиме, имали двије вишеструкосложене реченице као два микротекста, а не једну као двотекстни једнотекст.

Други и друкчији графостилемски поступак Сарић примјењује у тексту- двоговору састављеном од ауторског говора и управног изреченог говора јунака. Тада је, наиме, и један и други тип говора штампан истим слогом (истим типом слова), али су дијелови управног изреченог говора у двоговору издвајани наводницима, као нпр.:

(5а) Пошто оду у собу и сместе се у кревет, Сара пронађе његову руку; „с тобом се ружно заборави“; издвоји два или три његова прста и на њиховим врховима, кажипрстом, прави кружиће; „кад бих могла без тебе, бјежала бих у


Мируше”; затим их скупи у шаку; „молим те да се манеш Крстиње“; ћутао је и чекао; „да је не слушаш док говори“; њен поглед шарао је таваницом, скренуо надоле и уставио се на окну прозора; „ни они је не слушају колико показују“; Јаков се окрену према њој; „не знам зашто им смета што животиње трче за мном“; и сасвим јој се приближи; „кад би могли да нешто предузмемо, а да никог ни на шта не приморамо...“

Кад не зна шта да каже, Јаков је пољуби. Таласићи топлоте пењу се уз његова прса; под грлом, ситнији и бржи (Сара, 36).

У наведеном се примјеру ауторским говором описују Јаковљеви и Сари-ни поступци, док су управним говором пренесене Сарине ријечи, као прати-лачки елементи појединих од поступака у датој ситуацији. Текст тако пред-ставља јединство настало прожимањем наративног и декларативног екскурса, интерјунктурно омеђено, с јасно истакнутим дијеловима сваке од двију цјелина, чији се елементи сукцесивно надопуњавају, ниједном не оставља-јући дилему – што због правописних знака, што због екавско-ијекавске ди-ференцијације – којој од потцјелина припадају. Раздвојен у два текста, дати двотекст не би имао ни приближну композиционо-стилистичко-сематичку вриједност. Роман „Сара“ ризница је текстова заодјенутих у синтаксичку форму вишеструкосложене реченице с различитим типовима прожимања ауторског говора и говора јунака. Овај тип оформљења (микро)текста нај-експлицитније потврђује да „простор ’деловања’ гласа главног јунака, у сваком случају, мора бити шири од његовог непосредног аутентичног говора. Та зона око средишњих јунака стилски је веома оригинална: у њој превладавају нај-разноврснији облици хибридних конструкција, и она је увек у извесној мери дијалогизирана: у њој се развија дијалог између аутора и његових јунака – не драмски, рашчлањен на реплике – него специфичан романескни дијалог који се остварује у границама привидно монолошких конструкција. Могућност таквог дијалога једна је од суштинских привилегија романескне прозе, која је недоступна и драмским и чисто песничким жанровима“ (Бахтин 1989: 80). Наведени, и још многи, „двоговорни“ дискурси Сарићеви својим структурно-семантичким устројством потврђују изразиту стилогеност као умјетничку вриједност.

1.6. Слободни неуправни говор

Суштинска привилегија романескне прозе јесте, прије свега, тип го-вора који је само њој својствен а који је данас најпознатији под именом слободни неуравни говор (Бити 1997: 120–122; Картер 1999: 326–329; Шорт 1999: 249–257; Бал 2000: 32–39 и др.), док је код Бахтина (1980: 161–182) и у руској лингвистичко-књижевно-стилистичкој традицији наз(ив)ан нерави директни (уравни) говор (Човић 1991: 145–151; Кожина 2006: 251–252). У овом типу говора нема одијељених граница између ауторског говора и


говора јунака. Прожимање та два типа говора је потпуно, јер у слободном неуправном говору „с апстрактно-граматичке тачке гледишта – говори аутор, док с тачке гледишта стварног смисла целог контекста – говори јунак“ (Бахтин 1980: 164). Он је увијек – за разлику од директног и индиректног говора, доживљени говор, јер се њиме приповједач уживљава у говор јунака задржава-јући своју граматичку позицију (што је посебно уочљиво по употреби замјени-це трећег лица). „По својим синтаксичким (треће лице) и основним стилским обележјима (лексичким и другим), овај облик дозвољава органско и складно спајање туђег унутрашњег говора са ауторским контекстом. Али, истовремено, управо тај облик омогућава да се сачува експресивна структура унутрашњег говора јунака и извесна, унутрашњем говору својствена, недореченост и ела-стичност, што је потпуно немогуће када се посредни говор преноси у сувом и логичком облику. Ове особености и чине ову форму најпогоднијом за изла-гање унутрашњих говора јунака“ (Бахтин 1989: 79–80). Овај тип говора на нај-бољи начин показује сву непредвидивост креативних моћи језика. Реализује се уз нужно прекорачење лингвистичких модела преношења управног и неуправног говора. Наиме, од неуправног говора диференцира га непостојање глагола и субординираног везника и могућност употребе експресивних једи-ница (узвика, питања, елиптичних исказа), док га од управног говора дифе-ренцира деиктичка дисталност и непостојање наводних знакова (Човић 1991: 145–151; Бал 2000: 32–39; Картер 1999: 326–329). Слободни неуправни говор близак је и покаткад тешко разграничљив колико од ауторског говора, толико, ако не и више, од унутрашњег монолога и дијалога, посебно кад је остварен у узвичним и упитним реченичним формама.

Избором различитих изговорних варијаната српскога језика за ауторски говор и говор јунака, Сарић је на оригиналан начин разријешио проблем разграничења слободног неуправног говора и доживљеног говора у форми унутрашњег монолога и дијалога:

(6) Чим их је угледала, Сара се сети Андријиног писма. Одложила је полу-празан кабо на зид торине и, опуштенија од њих, кренула им у сусрет. Као да долазе на уговорену мобу. А што не би била моба?: један син јој је у Москви, други у Билећи, Милица нејака; увек има посла; комунисти се помажу; који има, не питајући, даје оном који нема; другови су више но побратими; у договору с Андријом, дошли да уреде домаћинство. Ови не знају за његово писмо? А по Сарином прилажењу, по осмејку који се задржао у угловима њених усана, видело се да је она, без обзира због чега они долазе, спремна да их домаћински дочека. Сасвим су збуњени (Сара, 317).

(6а) Али, кад њене мисли, и речи, почеше да подупиру једна другу, она, као толико пута дотле, осети њихову нелогичност и јаловост, и, уместо да јој олакшају, ненадано су је притешњивале и претварале се у мору. Није исто – рећи и учинити.


Како је тако нешто могла да помисли?! У Андријиној брошури има рече-ница: Бог је највећа људска заблуда, и лаж! Нестаће православних хришћана; у њихове богомоље свраћаће стоку; у њима ће – зими су топле а лети хладне – лагеровати кварљиву робу; могу послужити и за складиштење муниције и оружја. Како је могла помислити да буде уз такве невернике?!; откуд у њој Антихрист?! Била је готова да им преда Андрију, само још да види с Јаковом који је, да би заштитио њу и децу, ишао до одређене границе; никад преко те границе; а она, уместо да се бори против њих, како је наложио покојник, покушава да „ступи у њихове редове!”; да стане уз оне који хапсе и убијају рођаке, комшије и пријатеље!; „који не мисли као ти, сљедује му метак у чело“; шта се то збило с њом?! То Јаков, од ње, није тражио. Није! Целог живота стрецала је пред људима, пред њиховим непромишљеним гестовима, пред празним и гласно изговореним речима; а сад би да се солидарише са онима који грлато руже Бога, да у незнабошцима тражи истомишљенике; да – о, Сведржитељу! – наговори Андрију да им да своје срце. Била је на прагу да пређе на страну Јаковових убица!; како ће му, сутра, на очи?; „спремала сам се да га издам!“; није знала шта ће са собом; „шта сам Богу згријешила и какву сам казну замиритала?“ (Сара, 274–275).

На почетку првога (6) примјера долазе три обавјештајне реченице (трећа, врло стилематична, парцелизована) које репрезентују објективни ауторски говор, којим се описују Сарини поступци. Четврта и пета речени-ца представљају екскурс слободног неуправног говора. (А као да је прелаз на нови тип говора наговијештен врло стилематичним поступком парцела-ције посљедње поредбене реченице ауторског говора!). Тај говор почиње и завршава се упитном формом, само што је то у петој реченична упитна форма, а у четвртој врло стилематична клаузална упитна форма, у којој иза упитника долази двотачка која тој упитној клаузи готово предодређује катафорску улогу за навођење низа асиндетских како предикатских тако и беспредикатских клауза. У врло стилематичну синтаксичку форму смје-штена су Сарина преживљавања изазвана неочекиваном ситуацијом. Ауто-рова (приповједачева) тачка гледишта смијењена је тачком гледишта лика. Граматички је, међутим, то и даље говор аутора: приповиједа се из перспекти-ве трећег лица (уп.: „један син јој је у Москви“), а ту су и екавски облици као недвосмислени индикатори ауторског говора (уп.: „увек има посла“), али су том говору насупротни, како упитна интонација (реченице на крају а клаузе на почетку екскурса), тако и разговорна асиндетска интонација (низа клауза што слиједе за упитном) као и наглашена емоционалност и доживљеност исказа подржана не само употребом клауза с елиптираним предикатима, него и употребом крњег перфекта. Све су то више него до-вољни показатељи да аутор говори „у име“ лика, тј. да је у питању слободни неуправни говор.


Ти показатељи чине се још очигледнијим у наредном (6а) примјеру, у коме се преплићу неколика типа говора: а) најприје ауторски, па б) хибридни, па в) управни, и г) на крају најзаступљенији слободни неуправни говор. (Микро)текст започиње ауторским говором, у коме се читалац обавје-штава о ковитлацу Сариних унутрашњих мисли. Ауторски говор има улогу уводнице у слободни неуправни говор. И опет Сарић, као и у претходном примјеру, на „границу“ двају говора ставља врло стилематичну и стилогену – али овдје не парцелисану него гномску – реченицу („Није исто – рећи и учинити“), која као да подједнако укључује гледиште и аутора и лика (Саре). Прелаз је извршен, у даљем тексту аутор више не говори у своје име него у име лика, не одсликава своје него Сарино становиште. Готово свака ријеч, свака синтагма, свака клауза и реченица у том дијелу (што смо га подвлаче-њем истакли) слика је Сарине море изазване ковитлацом недоумица. И опет је с граматичког становишта то говор аутора (што потврђује како замјени-чка и глаголска форма трећега лица, тако и екавски облици лексема), али је синтаксички и стилистички то искључиво говор лика: све је прожето изра-зитом емоционалношћу, препознатљивом како у лексици тако и у узвичној и узвично-упитној интонацији (графијски обиљеженој правописним знаци-ма, а синтаксички припремљеној структурама конструкција, међу којима се посебно издваја инвокативна форма „о, Сведржитељу“). Писац је слободни неуправни говор надоградио и хибридним конструкцијама: уметањем у њ под наводнике стављених јединица које одражавају ставове комуни-ста, разлози (не)прихватања који и јесу предмет Сариних мора. Започет ауторским говором, настављен врло разуђеним слободним говором, микро-текст се завршава двјема клаузама управног Сариног говора, између којих је смјештена клауза ауторског говора, којом као да је писац желио да врати „у игру“ аутора, али истовремено и да покаже како је заправо ауторски говор у сјенци говора лика – без обзира да ли је тај говор дат као управни или као слободни неуправни. Наведени микротекст најбоља је потврда ставу да говор јунака „готово увек врши утицај (понекад снажан) на ауторски говор, сејући по њему туђе речи (скривени туђи говор јунака), и тиме у њега уноси раслојавање, говорну разноликост“ (Бахтин 1989: 75), при чему су „зоне јунака најинтересантнији предмет за стилске и лингвистичке анализе: у њима се могу срести такве конструкције које бацају сасвим нову светлост на питања синтаксе и стилистике“ (Бахтин 1989: 80–81). Зар то проведена анализа типова граматичко-стилистичких обликовања туђег говора у роману „Сара“ Петра Сарића најексплицитније не потврђује?

2. ЗАКЉУЧАК

Роман „Сара“ Петра Сарића права је „ризница“ типова обликовања ту-ђег говора. На граматичком и граматичко-стилистичком плану јасно се ди-


ференцира шест типова говора: а) ауторски говор, б) индиректини говор, в) директни дијалошки говор, г) директни монолошки говор, д) недословни директни говор и ђ) слободни неуправни говор.

У диференцијацији тих типова говора Сарић се користио граматичким и графостилистичким (ортографским) критеријумима. Тако се према крите-ријуму књижевног изговора типови туђег говора разврставају у двије групе: екавски књижевни изговор употребљава се досљедно у ауторском, неупра-вном и слободном неуправном говору, док се ијекавски књижевни изговор користи у преостала три типа директног говора (директном дијалошком, ди-ректном монолошком и недословном директном говору). Вјероватно у српској књижевности нема ниједнога романа у којем екавско-ијекавско двојство књижевног језика има такву стилогену вриједност.

За темељни графостилемски критеријум диференцијације језичких типо-ва туђег говора Сарић је узео тип штампарског слога и правописне знаке. Тако су ауторски, неуправни, управни дијалошки и слободни неуправни говор увијек штампани нормалним (обичним) слогом, док су типови монолошког говора штампани курзивним слогом. У оквиру првих, наводницима је издва-јан управни дијалошки говор. Критеријум штампарског слога послужио је уз то и као критеријум диференцијације изречених и неизречених говора: сви изречени штампани су обичним, а сви неизречени курзивним слогом.

На синтаксичком плану директни говор – без обзира да ли је дијалошки или монолошки, односно изречени или неизречени – увијек подразумијева употребу проксималних деиктичких лексема и предиката у првом лицу, док се у свим типовима индиректног говора, укључујући ту и ауторски говор, по правилу употребљавају дисталне замјеничке лексеме и глаголски предикат у трећем лицу.

Сви издвојени типови туђег говора, сем слободног неуправног говора, могу се издвојити као синтаксичке категорије, док је слободни неуправни го-вор синтаскичко-стилистичка категорија, својствена искључиво умјетничкој прозној књижевности.

Сваки од издвојених типова говора Сарић уводи у различите синтаксо- -стилистичке комбинације, правећи тако хибридне конструкције. Те хибридне конструкције карактеристичне су за сваки од типова туђег говора као доми-нанте, али су у овом роману најкарактеристичније са текстостилистичког аспекта, будући да Сарић прави (мини)текстове строго уређеном комбина-цијом монолошких или дијалошких говора са ауторским говором, потврђу-јући још једном, и још на један начин, да је ријеч о ријетко успјелом, стиле-матичношћу и стилогеношћу „засићеном“ роману. Анализирани темељни типови обликовања туђег говора томе су више него добар, и – што је значајније – парадигматичан примјер.



Бал 2000: Mike Bal, Naratologija, Beograd: Narodna knjiga, Alfa. Бахтин 1980: Mihail Bahtin, Marksizam i filozofija jezika, Beograd: Nolit. Бахтин 1989: Mihail Bahtin, O romanu, Beograd: Nolit. Бити 1997: Vladimir Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Ma-

tica hrvatska.Гиро 1964: Pierre Guiraud, Stilistika, prevod s francuskog Branko Džakula, Sa-

rajevo: Veselin Masleša. Картер 1999: Ronald Karter, Stil i tumačenje u priči „Mačka na kiši“ Ernesta

Hemingveja u: Kako ukrotiti tekst, priredila Slavica Perović, Podgorica: Institut za strane jezik, Oktoih, 319–333.

Ковачевић 2000: Милош Ковачевић, Прегнанција у ауторској дидаскали-ји, у: Стилистика и граматика стилских фигура, Крагујевац: Кантакузин, 245–262.

Ковачевић 2009: Mилош Ковачевић, О конструкцијама деиктичке цитат-ности – или: о недословном управном говору у савременом српском језику, зб. Срски језик у уотреби, Крагујевац: ФИЛУМ, 161–173.

Кожина 2006: Стилистический энциклопедический словарь русского язы-ка, под редакцией М. Н. Кожиной, Москва: Флинта, Наука.

Стaнојевић 2001: Dobrivoje Stanojević, Retorika „Zlatnog runa“, Pančevo: Mali Nemo.

Човић 1991: Бранимир Човић, Стил историјске розе А. Н. Толстоја, Но-ви Сад: Радови Института за стране језике и књижевности.

Шорт 1999: Majkl Šort, Predstavljanje govora u romanu i u štampi, u: Kako ukrotiti tekst, priredila Slavica Perović, Podgorica: Institut za strane jezik, Oktoih, 245–270.

ИЗВОР

Петар Сарић, Сара, Београд: Српска књижевна задруга, 2008.


Miloš Kovačević

ON SOME STYLISTIC AND LINGUISTIC CHARACTERISTICS OF THE NOVEL “SARA“ BY PETAR SARIC (ON TYPES OF OTHER

CHARACTER’S SPEECH)Summary

This paper deals with basic descriptive and hybrid types of formation of other characters speech in the novel “Sara“ by Petar Saric, by using grammatical and lingual-stylistic criteria and methods.

The novel “Sara“ represents a real “treasury“ of forming types of speech of the other characters. On the grammatical and stylistic level six types of speech can be differentiated as follows: a) author’s speech, b) indirect speech, c) direct dialogue, d) direct monologue, e) paraphrased direct speech, f) free reported speech.

Saric used grammatical and orthographic criteria in differentiating these types. Among the criteria of differentiation of types of other character’s discourse, Saric successfully applied the criteria of ekavian and iekavian duality in the Serbian literary language, and orthographic criterion of print type (common and cursive type) as well as the criterion of congruence of predicate and pronoun (deictic) words.

For his basic orthographic criterion of differentiation of language types of other character’s discourse, Saric opted for print type and punctuation marks. Thus, the author’s, indirect, direct dialogue and free reported speech are always printed in common print type, while types of speech monologue are printed in cursive print type. Within the context of the former, direct dialogue speech is differentiated by inverted commas. The criterion of print type also served as a criterion of differentiation of spoken and unspoken speeches: all spoken ones are printed in common print type whereas all unspoken ones are printed in cursive.

The analysis has shown that Petar Saric forms successfully stylistic hybrid constructions of other character’s speech, among which are the most prominent, almost unique, those textually and stylistically signified.

УДК 811.163.41’373.21(497.11)

Александар ЛомаБеоград, Србија

СТАРОСРПСКИ ТОПОНИМ ЧРЊЕГОЈНООномастички увиди у друштвену историју префеудалног доба

Разматрају се, у општесловенском контексту, топономастичка сведочан-ства са старосрпског терена о неким префеудалним друштвеним установама.

Кључне речи: топонимија, словенска, рани средњи век, Србија, друштвена и културна историја.

Стара српска писменост почиње са првим Немањићима, па тек од тога доба имамо и обилније потврде старосрпских имена, личних и географских. Што се тиче ових других – тј. топонима, хидронима и оронима – остављајући по страни оне чије је предсловенско, супстратно порекло извесно – нпр. на Косову и у Метохији Лиљан, Дрим, Шара – има их не мали број словенског порекла за које можемо претпоставити да су знатно старији од времена кад су нам први пут забележени, да су морали настати убрзо након досељења Сло-вена на Балкан. Поводом за такву претпоставку обично бива чињеница да је неком топониму у основи старински словенски апелатив или антропоним који иначе није посведочен на словенском југу. Први случај имамо са топони-мом Сићево на Косову и у северној Метохији, изведеним од прасловенског на-зива за врсту птице који као такав није познат у јужнословенским језицима.1 С обзиром на природу старосрпских извора, њихово негативно сведочанство има још већу тежину за антропониме него за апелативе, јер је нека реч лако могла живети на датом терену до краја средњег века и тек онда се изобичајити не оставивши писаног трага за собом, док нам је старосрпски именослов нема-њићког доба релативно добро познат, захваљујући владарским повељама, од којих се обилношћу антропонимске грађе нарочито истичу оне које се односе на црквене поседе у Метохији, а делом и на Косову. У тим условима, сазнање

1 Два села тога имена, једно у доњем сливу Клине, друго у горњем Лабу, оба посведочена од 1455. (ПЕШИКАН 1984: 6, 14), даље Сићево код Ниша, пољ. Sycewo, чеш. syc, рус. сыч „гаћасти ћук, Aegolus funereus“ < прасл. *sy(k)t’ь, без континуанти на југу (А. Лома, ЕРСЈ ОС 68–69).


да лично име одражено у неком топониму није посведочено у старосрпским изворима нити доцније, пружа нам већ озбиљан argumentum e silentio да га припишемо преднемањићком периоду, особито ако је и образовање топони-ма архаично.

Такав је случај са именом данас ишчезлог села Чрњегојно које се помиње у повељи кнегиње Милице издатој 1396–1402. манастиру Дечанима. Налазило се у Метохији негде у поречју десне притоке Белог Дрима Рибнице, данашњег Рибника-Ереника. Милица прилаже дечанском манастиру између осталих Selo ^rânegoèno sã vsemi megêmi.2 Структура имена је јасна: то је придев изве-ден суфиксом -ьnъ, у средњем роду према село, од личног имена *Чрњегој, које ваља писати са звездицом јер није непосредно посведочено ни на српском те-рену ни другде. Поред те чињенице, у прилог великој старини топонима гово-ри и начин образовања, јер док је суфикс - ьnъ обичан и до данас продуктиван у творби описних придева типа Брезна, Рујно, у посесивном значењу среће се само ретко у топонимији, где, функционално, долази уместо -jь при извођењу присвојних придева од личних имена чија се основа завршавала на -j, код којих је избегаван јотов суфикс, јер би након упрошћења два j постао неприметан и добило би се наоко асуфиксално образовање; уп. од прасл. ЛИ *Bezujь село Безује у Пиви, али Безујно код Чајнича (ЕРСЈ 3: 60), у Славонији Стризивојна од ЛИ *Strĕzivojь, код Београда Частрен, Частрно, изворно Частријно или Ча-стријна,3 од ЛИ Častryjь, уп. стпољ. Czastryj, топоним Czastryjewo итд. (Лома 1997: 9). Треба нагласити да, док је јотов суфикс био продуктиван кроза цео средњи век до у рано турско време, -н- као његова супституција (или проши-рење) посведочено је само у топонимији, а није живо као творбена категорија у старосрпским споменицима. Топономастички налаз је дакле јасан: посреди је архаично посесивно назвање у значењу „Чрњегојево село“. Остаје да се обја-сни антропоним Чрњегој. Рећи да је то сложено име са придевом *čьrnъ „црн“ у првом и глаголом гојити у другом делу не би било нетачно, али није ни до-вољно прецизно. Имена са придевом *čьrnъ има, у XIII в. један кнез у околини Дубровника звао се Чрномир (MS 42), код Пољака је у средњем веку посведо-чено Czarnomyśl. Много је чешћи у антропонимији антоним *bĕlъ у значењу „добар, срећан“, а зашто су се давала имена са првим чланом *čьrnъ можемо само нагађати, можда због заштите од урока. Но у Чрњегој немамо придев,

2 ПЕШИКАН 1981: 41; МЛАДЕНОВИЋ 2007: 392. Читати ваља са Пешиканом l.c. Чрњегојно, а не Чрнегојно, не само зато што је то структурно вероватније, већ и стога што писар Миличине повеље и другде пише e уместо í (Edinorodnaago). Топоним је поживео најмање још стотинак година и дочекао да буде забележен у облику са извршеном променом чр > цр, у турском попи-су Скадарског санџака из 1485, када су ту постојала два села истога имена, Горња и Доња Црње-гојна (ПЕШИКАН 1986: 46); ако је читање тачно, оно потврђује -њ-, као и постојање варијанте топонима у женском роду. Колебање рода типично је за имена села придевског порекла, која су се час могла наслањати на реч selo (као у повељи), час на њен старији синоним vâsâ, за чије присуство на старосрпском тлу уп. ЛОМА 2003.

3 Çaştrina у тур. пописима XVI в. (ШАБАНОВИЋ 1964: 57, 160, 349, 486, Zaschtrina на фон Епшелвицовој карти из 1718 (ПАНТЕЛИЋ 1948: 35).

135Александар Лома: Старосрски тооним Чрњегојно

јер би онда име гласило *Чрногој. Композициони елеменат чрње- може бити само од неке именице палаталне основе изведене од основног придева *čьrnь или čьrn’a. Таква именица постоји у словенским језицима и реконструише се за прасловенски у разним значењима, од апстрактног „црна боја“ до конкрет-них „црнина, одело које се носи у жалости; црногорична шума; врста патке“ и сл.4 Од тих значења за нас је најзанимљивије староруско чернь „прост народ“.5 Ако допустимо да је и у старосрпском постојала реч *чрња у том значењу, долазимо до смисленог тумачења личног имена Чрње-гој: то је „онај, који хра-ни прост народ“. *Čьrn’e-gojь би у првом делу садржало секундарну ја-осно-ву *čьrn’a6, јер бисмо од првобитне i-основе *čьrnь очекивали везивни вокал -i- или ь > ø,7 *Čьrnigojь или *Čьrnьgojь, дакле *Чрнигојно или *Чрнгојно. Од варијанте *Čьrnigojь је по свој прилици скраћено староруско *Черниг које ле-жи у основи имена староруског града Черниговъ.8

*Čьrn’egojь / *Čьrnigojь не би било једино име са сличном семантиком очу-вано у топонимији. Златиборски топоним Сирогојно изведен је на исти начин као Чрњегојно од ЛИ *Сиро-гој „онај који храни сироте, тј. сирочад или сиро-тињу“; ту је у првом делу придев *sirъ „сирот“. Поред глагола гојити у другом делу долази и гостити: топоним Сјерогоште код Колашина је ј-посесив из-веден од личног имена *Сирогост „онај који гости сироте“.9 У старочешком

4 ЭССЯ 4: 157 s.v. *čьrnь; секундарна ја-основа *čьrn’a у чеш. černĕ, укр. чернù.5 Може се наслутити мотивација таквог назвања. У традиционалним индоевропским

културама друштвени сталежи разликовали су се бојом одеће; свештеници су се одевали у бе-ло, ратници у црвено, а прост народ носио је одела загасите боје (уп. Puhvel 1989: 159–160; 191−192; 270; ЛОМА 2002: 107). У том случају имали бисмо посла са претхришћанским и префе-удалним друштвеним термином.

6 Формално, могло би се помишљати на компаратив *čьrn’ьjь „црњи“ и тип Боље-рад, Уње-мир, Паче-мил, Даље-гост, но у тим свим случајевима први део је адвербијалан, а компаратив од *čьrnъ није посведочен у ономастици.

7 Уп. стсрп. Путислав : прасл. *potь, -i m., Гостислав поред Гослав < *Gostьslavъ : прасл. *gost, -i m. (Loma 2007: 675).

8 У том облику име се помиње први пут у Несторовом летопису под годином 907. и доц-није често; варијанта Чернûговъ која се спорадично среће од XIII в. представља хиперкоректно писање подстакнуто прелазом û > и на том терену, а варијанта Щернигов проистекла је из споја са из (ис-Чернигова > и-Щернигова), уп. Нерознак 1983: 185 д.; вероватно се на истој синтагми заснива и Порфирогенитова потврда из око 950. Τζερνιγογα (ак. -αν), где је друго -γ- омашка уместо -β- [v], уп. БАГРЯНОРОДНЫЙ 313 д. Извођење од хипотетичног апелатива *чернига „црно блато, црница“ (РОСПОНД 1972: 43 д., за њим Нерознак l.c.) или „врста боровнице“ као вари-јанта од рус. черника (МАРОЈЕВИЋ 1985: 42 д.) не би било много вероватно и да је такав апела-тив посведочен; у најмању руку, ЭССЯ 4/1977:153 реконструише само *čьrnika, а проблеми са структуром личног имена Черниг отклањају се претпоставком да је у питању хипокористик од *Чернигој, што је архаичан, али добро посведочен тип скраћивања двочланих имена, уп. Борис од Борислав, Доман од Доманûг, *Велим (топоним Велимље) од Велимир, *Будим (топоним Бу-димља) од Будимир итд., в. Loma 2007: 677. На могућност везе између стсрп. Чрњегојно и струс. Чернигов указала нам је академик Светлана Толстој.

9 Псеудојекавизам као и Сијерач у Подрињу, Сијерач поред Сирач код Пакраца, стсрп. Sïr~a око 1220. за дан. Сирчу код Краљева, уп. стпољ. Szircz XIV в., дан. Siercz, све ј-посесиви од хипокори-стика *Sirъkъ, одакле пољ. ЛИ Sirek (Rospond 1983: 127; за ир > ûр в. ЛОМА 1998).


антропониму *Črnhost (Svoboda 1964: 73) први члан, с обзиром на одсуство везивног вокала, неће бити придев, него именица i-основе *čьrnь, а значење би било „онај који гости прост народ“. Ова имена одражавају друштвену ра-слојеност префеудалног доба; давала су се очито у круговима родовске ари-стократије (уосталом, за Чрњегоја, Сирогоја, Сирогоста може се узети да су били власници по њима прозваних села) и не треба их схватити у чисто кари-тативном смислу, као израз жеље да се онај ко их носи истиче својом великоду-шношћу и доброчинствима према сиромашном народу. Њихов прави смисао везан је за установе родовског друштва, које смо покушали да расветлимо пи-шући недавно о старосрпском термину мûроьхь (Loma 2010). Ту смо показа-ли неоснованост дубоко увреженог Шафариковог извођења од имена (иначе непостојећег) трачког племена Μέροπες, и ваљаност пре више од сто година предложене етимологије Александра Вирага, који је ову реч протумачио као словенску сложеницу од речи *mĕra у значењу „одређена количина жита“ и *pьxati „туцати у ступи“; додатно смо указали на могућност да је иста сложе-ница одражена у украјинском мирошник „млинар који за ујам узима одређену меру жита“, што би потврђивало да реч има своје корене у познопрасловен-ској префеудалној средини. Реч је о једном времену када још није било мли-нова односно воденица у којима се жито млело у ситно брашно и када се још није била распространила пшеница Triticum aestivum код које се љуспа одваја од зрелог зрна већ при вршидби, него су преовлађивале врсте пшенице круп-ник (Triticum monococcum, Triticum dicoccum) и јечам (Hordeum), код којих је опна чврсто срасла са зрном те се морају туцати у ступи, поступак који се означавао глаголом *pьxati, а производ је била прекрупа, која се тада широко користила за људску, а не као данас углавном за сточну исхрану. О томе уоста-лом сведочи и сам прасловенски назив *pьšeno, *pьšenica коме је у основи трп-ни придев од *pьxati и значио је изворно „истуцано жито, прекрупа“. Наша је претпоставка да је, у префеудално доба о којем говоримо, након жетве на великим поседима настајала потреба за радном снагом која ће пожњевено жи-то прерадити у прекрупу и да су меропси првобитно били сиромашни надни-чари без довољно своје земље који су обављали тај посао за богате земљопо-седнике и заузврат добијали од њих одређену количину жита, а вероватно су их домаћини и бесплатно хранили док им раде на имању. У таквој ситуацији имена Чрњегој, Сирогој, Сирогост имала су своје пуно значење као амблеми земљопоседничког племства. Разумљиво је да су управо ти сиромашни над-ничари били предодређени да се са успоставом феудалних односа преточе у сталеж зависних земљорадника, на које се у старој српској држави пренео и описни назив за њих *mĕropьsi.

У исто рано, историјским изворима преслабо осветљено доба словенских сеоба и првих векова живота Срба на Балкану, али у другу сферу друштвеног живота, води нас један топоним из северне Метохије, најраније забележен у


Жичкој повељи: Трû бовитићи,10 село које је најпре припадало Жичи а након тога Пећкој патријаршији. Временом му се облик упростио: Глиша Елезовић бележи га као Требовiће, а данас гласи у једнини Требовић (ПЕШИКАН 1981: 59). У свом изворном лику, то је патронимик на -ићи од иначе непосведоченог личног имена *Трûбовит. Ради се опет о сложеном антропониму, са задњим чланом -vitъ као у, на пример, Добровит, који долази и као предњи члан, нпр. у Вито-мир, и различито се тумачи, но по свој прилици посреди је исти корен као у глаголу вијати, именицама вој, војник, војска, а распон претпостављи-вих значења креће се од „ратник, господар“, до „победа, добит, плен“11 Нама је овде, међутим посебно занимљив први члан, а то је свакако прасл. *terba „жр-тва, жртвоприношење“. Треба нагласити да је та реч посведочена искључиво у паганском – и, с обзиром на хришћанску природу извора негативном – контек-сту многобожачке жртве; реч trïba у црквенословенском језику значи упра-во то. Следствено томе, епоним рода који се звао Трûбовитићи носио је име које се може интерпретирати као „онај који приносећи жртве боговима (под-разумева се: паганским) стиче господство, победу, плен или сл.“. То би, дакле, био један од ретких паганских остатака у српској топонимији, свакако веома стар.12 Својим пак другим делом име Трûбовит спадало би у групу антропони-ма везаних својим настанком за идеологију војне аристократије. Познато је да се код народа који су се образовали у сличним историјским околностима као Срби најраније имовинско раслојавање одвијало гомилањем добара у рукама предводника ратничких дружина, који би након успешних похода за себе узи-мали главнину плена; доцније је из те војне аристократије настајало горепоме-нуто земљопоседничко племство. „Ратнички“ именослов старих Словена на старосрпском простору добро је заступљен именима са елементом vojь (уп. у Метохији XIV в. Војсил, Војислав, Војтûх, Добровој итд., ГРКОВИЋ 1986: 58–59, 80) а могу му се приписати и неки други антропонимски типови, као имена са крај, где за ту реч претпостављамо значење садржано у крајина „погранични рат“.13 Од старосрпских сложених имена ту би спадала Крајислав, Крајимир и

10 1222–28: ou Hvostnï sela: ... Trïbovitiká.11 Svoboda 1964: 91; уп. цсл. vãzvitã „добит“, voi „ратници“, povinéti „покорити“, вијати

итд.12 Колико стар, не знамо, јер у Чешкој налазимо потпуно идентичан назив села Trĕbovĕtice,

а у истој групи жичких села око данашње Пећи Љутоглави, данас Љuтоглаве (Елезовић; Пеши-кан 1981: 52) имају такође тачну аналогију у чешком топониму Litohlavy, док се име трећег села из те групе, Лaбљане (акценат Елезовићев), може схватити као назив за досељенике са истог под-ручја, из Полабља, а не из области око реке Лаба, чије је име, по свој прилици, такође пренесено у сеоби са реке Лабе, притоке Северног мора, уп. у Чешкој место Vrchlabi на реци Лаби, у сред-њовековној Србији краљевски дворац Врхлабје на горњем Лабу. Био би то један од изонимских снопова, како смо их назвали, као траг досељавања Срба из Порфирогенитове „Беле Србије“ на Балкан и у том случају не би имао непосредне везе са прежицима старе словенске религије на тлу Србије. У сваком случају чињеница је да христијанизовани Срби нису давали својој деци лична имена са речју трûба.

13 О том развоју значења код речи (о-, у-)крајина у јужнословенској и источнословенској усменој епици в. ЛОМА 2008: 122; оно полази од појма четовања на „ничијој земљи“.


Туђкрај (ГРКОВИЋ 1986: 107, 189). Ово последње се среће и код Чеха у средњем веку као Cúzkraj; вероватно је било мотивисано жељом да се његов носилац прослави ратујући у туђем пограничју.14 Речито је и старочешко име Držikraj (Svoboda 1964: 77), које одговара старосрпском изразу држати крајиште из члана Душановог законика о властели крајиштницима, одговорним за безбед-ност пограничних делова царства.15 То што су поменута имена са крај посебно добро посведочена на тлу Косова и Метохије можда је напросто последица околности да за ту област имамо највише повеља, али није искључено ни да је у вези са њеним пограничним карактером у преднемањићко доба, када су, по топономастичким сведочанствима, њен северни део настањивали Срби, а јужни – носиоци источнојужнословенских дијалеката, тако нпр. према два Сићева на северу имамо Si{tevâcâ, данас Шиштевец у Гори јужно од Призре-на;16 та дихотомија сеже у најраније доба након досељења Словена на Балкан, јер се испољава и на супстратним топонимима; тако на северу од лат. Ulpia-num имамо стсрп. Lâplënâ, данас Лиљан, са епентетским -л- које се на маке-донско-бугарском терену изгубило, а са друге стране на југу Теражда, које се, вероватно преко етника *Terod-ja(ne), своди на антички топоним Theranda, са развојима o > a као у македонском и dj > žd као у старословенском и бугарском (Loma 1991: 101, 131; ЛОМА 2004: 53).

Занимљив феномен на општесловенском плану представљају сложена имена са елементом вук, стсрп. vâlkâ. За просто име Вук његов најпознатији носилац, Вук Караџић, оставио нам је, у првом издању свога Рјечника из 1818, сведочанство да се давало ради заштите од урока, у породицама где се деца нису држала.17 Нема разлога да се сумња у то објашњење, и оно вероватно ва-жи и за исти зооним у функцији антропонима код других словенских народа (рус. Волк, стчеш. Vlk), али се њиме не решава проблем који пред нас поставља чињеница да се сложена имена као Вукослав, Вукодраг18 срећу само на словен-ском југу, и то претежно на старосрпском терену, од најранијих времена. Још

14 То ми данас изгледа вероватније него претпоставка да је посреди заштитно име за дете рођено у туђини, коју сам својевремено изнео (А. Лома, ЕРСЈ ОС 73).

15 ДЗ § 49. (Приз.): Vlastïle krai{tnici (= Vlastelí, koi k r a i { t a d r â ` e Рак.), koë voiska tougë grede i pleni zemlä carevou, tere prïide opetâ prezâ náhâ zemlä, ti‑zji vlastïle vãse da plate prïzâ koihâ preide drâ`avou.

16 ЛОМА 1993/95: 116. Можда овом семантичком кругу треба прибројати и ЛИ *Brodo-slavъ одражено у чешком топониму Brodeslavy и српском Бродосавце у Опољу јз. од Призрена (на тај паралелизам први је указао Јан Свобода у Profous 5: 137, уп. ЛОМА 1993: 116); то је једини сло-венски антропоним који садржи реч *brodъ „прелаз преко реке“, а смисао му је „онај који стиче славу прелазећи реку“, свакако у контексту пограничног четовања. Подсетимо да је по легенди пренесеној у Несторовом летопису оснивач Кијева, Киј био „перевозникъ“, тј. да је контроли-сао прелаз преко Дњепра.

17 „Вук nomen viri. Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели)“.

18 Стсрп. Vlâkoslavâ (Грковић 1986: 57), Vlâkosavâ (већ око 1220, дисимилација!), Vlâkosali}â, Vlâkomiri}â, Vlâkâmirâ (Даничић), Vlâgdragâ (натпис из доба Стефана Дечанског нађен на цр-квишту у Дићима код Љига), Voukâdragâ, Voukâmilâ, Voukovoi, Voukobratâ (СП 53) итд.


је Веселин Чајкановић указао на један старосрпски извор, где се народи по-истовећују са животињама: Аламанин са орлом, Грк са лисицом, Бугарин са биком, Сирјанин са рибом, Татарин са хртом, Турчин са змијом, а Србин – са вуком (Чајкановић 1923: 39–40). Није познато има ли овај списак неки страни предложак, али и ако би се то испоставило, поистовећење Срба са вуковима свакако је настало у српској средини и одражава позитивно вредновање те жи-вотиње. Оно налази потврду и у фолклорним текстовима, од обредних форму-ла, узречица и пословица, до епских песама, где је вук метонимијска замена за човека, свога, Србина, јунака и сл. Та је метонимија веома стара; срећемо је код других индоевропских народа: старих Индијаца, Иранаца и Германа. „Вук“ је често негативно конотиран и означава разбојника, преступника, али извор-но је то члан ратничке дружине која је за свој узор имала вучји чопор (уп. Puhvel 1989: 196–197; ЛОМА 2002: 87–89). Однос према таквим дружинама у архајским друштвима у којима су постојале био је амбивалентан и постојала је непрестана тензија између ратника, који су у мирнодопским околностима често знали усмерити своју насилну природу против сопствених сународни-ка, и мирних пољопривредника. Та је опрека код старих Нордијаца нашла свој одраз и у ономастици. У Скандинавији разликују се области где у топонимији преовлађује име бога-громовника Тора, заштитника земљорадничког живља, и оне где је своје трагове оставио култ Одина, покровитеља ратничких дружи-на, викинга.19 За нас је занимљиво да се сложена имена са саставним елемен-том „вук“ типа Wolfgang, Wolfahrt, Wolfram срећу још код Германа, и да се код њих она доводе управо у везу са поштовањем Одина-Водана. Сва је прилика да настанак и распрострањеност сложених имена са вл к > вук код Срба ваља тражити у неком сличном култу, чији су носиоци по природи ствари били предводници сеобе на југ и запоседања нових станишта; горенаведено име Вуковој у себи најпрегнантије сажима ту представу.

У сеоби су из старе постојбине пренесене и неке друштвене институци-је, које су се са развојем феудализма изобичајиле, али су оставиле трагове у топонимији. Два таква реликта су називи жупе на обронцима Шаре Ооље и планине у близини манастира Дечана Ујездна, данас Ујезма. Ово друго име је изведено од термина *ujĕzdъ, који у северним словенским језицима означава једну специфичну врсту омеђења властеоског поседа, коме би владар утврдио границе објездивши их на коњу. Ми немамо потврде да је тај обичај постојао и код Срба, али метохијски ороним најпре се може протумачити као назив планине, тј. високопланинског пасишта, додељене на описани начин власте-лину Витомиру, од којег је Ујездну Стефан Дечански откупио да је припоји манастирском поседу, или неком његовом претку.20

19 Puhvel 1989: 201. Подсетимо да од стисл. vikingr потиче словенска реч *vicędzь > витез.20 I koupi kr(a)l(í)vst(v)o mi ou Vitomira Ouízdnou (ДХ 67). Уп. струс. ôïzdã „земљи-

шни посед“, 1150: И се есми далъ землю въ Погоновичохъ Моишинскую Святûи Богородици и епископу, и озера Нимикорская и съ сûножати, и уûздъ княжь ... [тј. посед који је кнез сам или


Јужнометохијско Ооље има свог познатијег пољског имењака, град Opo-le, седиште истоименог војводства и историјску престоницу Горње Шлеске. Штавише, на оба места забележена је наивна легенда, по којој су први насеље-ници, угледавши место у долини, узвикнули „О, поље!“. Заправо је посреди прасловенски термин *obpolьje „скуп родовских земљорадничких насеља, жу-па“.21

Наш закључак гласи да нам старосрпски топоними и антропоними, ако их исправно тумачимо – а то подразумева уважавање законитости гласовног развоја, творбе, и, можда пре свега, паралела из других словенских земаља – отварају увиде не само у језичку и етничку, него и у друштвену историју вре-мена које је претходило ономе од којег су нам први пут посведочени.


БАГРЯНОРОДНЫЙ – Константин Багрянородный: Об управлении импери-ей. Текст, перевод, коментарии, ред. Г. Г. Литаврин / А. П. Новосельцев, Мо-сква 21991.

ГлСУД – Гласник Срског ученог друштва, Београд.ГРКОВИћ 1986 – М. Грковић: Речник имена Бањског, Дечанског и Призрен-

ског властелинства у XIV веку, Београд.ДАНИчИћ – Ђ. Даничић: Речник из књижевних старина срских I–III, Бео-

град 1863–1864 (репринт 1975).ДЗ – Законик Стефана Душана, цара срског 1349 и 1354, изд. Ст. Новако-

вић, Београд 1898.ДХ – П. Ивић / М. Грковић: Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976.ЕЛЕЗОВИћ – Гл. Елезовић: Речник косовско-метохиског дијалекта, I =

СДЗб 4/1932, II = СДЗб 6/1935.ЕРСЈ – Етимолошки речник срског језика, ур. А. Лома, Београд, св. 1/2003,

2/2006, 3/2008.ЕРСЈ ОС – Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ: Огледна

свеска, Београд 1998.ЭССЯ – Этимологический словарь славянских языков, под редакцией О.

Н. Трубачева, Москва 1974–.

преко свог опуномоћеника обележио објахивањем]; од XIV в. „округ, потчињен једном граду“ (СРЕЗНЕВСКИЙ s.v.); стпољ. ujazd „законити обилазак на коњу земљишног поседа са циљем њего-вог омеђења“, топоним Ujazd, češ. Ujezd (уп. SSS 6 s.v. ujazd; Rospond 1984: 408 о пољ. топониму Ujazd). ЛОМА 1993: 116 прихвата уобичајено мишљење да је тај обичај германског порекла и само се хронологија његовог ширења међу Словене на основу овог топономастичког налаза помера за неколико столећа дубље у прошлост. Требало би ипак у обзир узети и могућност да су га и Словени и Германи преузели у доба сеобе народа или још раније од степских коњаника; омеђење поседа објахивањем на коњу код Скита помиње још средином V в. пре Хр. Херодот (IV 7).

21 Id.ib., где се допушта да је овај као и неки други хороними пренесен са севера.


ЛОМА 1993 – А. Лома: Неки славистички аспекти српске етногенезе, Збор-ник Матице срске за славистику 43, 105–126.

ЛОМА 1993/95 – А. Лома: Језичка прошлост југоистичне Србије у светлу топономастике, Говори ризренско-тимочке области и суседних дијалеката, Зборник реферата са научног скупа (Нишка Бања, 17–20. 6. 1992), Ниш 1993. [1995].

ЛОМА 1997 – А. Лома: Српскохрватска географска имена на -ина, мн. -ине: преглед типова и проблеми класификације, ОП XIII, 1–26.

ЛОМА 1998 – А. Лома: Лудмер, Срски језик III 1–2, 13–28.ЛОМА 2002 – А. Лома: Пракосово. Словенски и индоевроски корени срске

еике, Београд.ЛОМА 2003 – А. Лома: Старосрпско вьсь „село“ и његови трагови у топони-

мији, ОП XVI, 1–16.ЛОМА 2004 – А. Лома: Од Теранде до Призрена, од Скарда до Шаре. Топо-

номастика јужне Метохије као огледало њене далеке прошлости, Глас САНУ CCCXCVIII (Одељење језика и књижевности књ. 20), 49–61.

ЛОМА 2008 – А. Лома: Бели шатор, Глас САНУ CDIX (Одељење језика и књижевности књ. 24), 121–130.

МАРОЈЕВИћ 1985 – Р. Маројевић, Прилози творбено-семантичкој рекон-струкцији староруских топонима, ОП VI, 21–58.

МЛАДЕНОВИћ 2007 – А. Младеновић: Повеље и исма десота Стефана. Текст, коментари, снимци, Београд.

НЕРОЗНАК 1983 – Вл. П. Нерознак, Названия древнерусских городов, Мо-сква.

ОП – Ономатолошки рилози, Београд.ПАНТЕЛИћ 1948 – Д. Пантелић: Попис пограничних нахија Србије после

Пожаревачкога мира, Соменик САН 96, 4–41.ПЕШИКАН 1981 – М. Пешикан: Из историјске топонимије Подримља, ОП

2, 1–92.ПЕШИКАН 1982, 1983, 1984 – М. Пешикан: Зетско-хумско-рашка имена на

почетку турскога доба, ОП 3/1982, 1–120, 4/1983, 1–135, 5/1984, 1–182.ПЕШИКАН 1986 – М. Пешикан: Стара имена из доњег Подримља, ОП 7,

1–119.РОСПОНД 1972 – Ст. Роспонд: Структура и стратиграфия древнерусских

топонимов, Восточнославянская ономастика, Москва, 9–89.СП – Српски поменици XV–XVIII века, изд. Ст. Новаковић, ГлСУД

XLII/1875, 1–152.СПОМ. – Соменик Срске краљевске академије, Београд. СРЕЗНЕВСКИЙ – И. И. Срезневский: Материалы для словаря древнерусска-

го языка по письменнымъ памятникамъ I–III, Санкт-Петербургъ 1893–1912.


чАЈКАНОВИћ 1924 – В. Чајкановић, Студије из религије и фолклора, 7. Се-кула се у змију ретворио, Београд, прештампано у id.: Мит и религија у Срба, Београд 1973, 35–45.

ШАБАНОВИћ 1964 – Х. Шабановић: Турски извори за историју Београда, књ. I св. 1: Турски катастарски оиси Београда и околине 1476–1566, Бео-град.

*Loma 1991 – A. Loma: Vorslavisches Substrat in Serbien, Die Welt der Slaven

XXXVI, 99–139.Loma 1998 – A. Loma: Mundartliche Gliederung des späten Urslavischen und

frühe slavische Stammesbildungen. Mit besonderer Rücksicht auf die sorbisch-ser-bischen Isolexen, Prasłowiańszczyzna i jej rozpad, Warszawa, 143–160.

Loma 2007 – A. Loma: Das serbische Personennamensystem, Europäische Personennamensysteme. Ein Handbuch von Abasisch bis Zentralladinisch, hrgg. von A. u. S. Brendler, Hamburg, 669–687.

Loma 2010 – A. Loma: Altserbisch mĕropьhь, Slavia 79/1, 81–92.Profous 1–5 – A. Profous: Místní jména v Čechach I–V, Praha 1947–1960.Puhvel 1989 – J. Puhvel: Comparative Mythology, Baltimore/London.Rospond 1983 – St. Rospond: Słowiańskie nazwy miejscowe z sufiksem -jь (Acta

Universitatis Wratislaviensis No 526), Wrocław.Rospond 1984 – St. Rospond: Słownik etymologiczny miast i gmin PRL, Wrocław

etc.SP – Słownik prasłowiański, pod red. F. Sławskiego, Wrocław etc., 1974–.SSS – Słownik starożytności słowiańskich 1–8, pod red. W. Kowalenki, G. La-

budy i T. Lehr-Spławińskiego, Wrocław etc. 1961–96.Svoboda 1964: J. Svoboda, Staročeská osobní jména a naše příjmení, Praha.

Aleksandar Loma

OLD SERBIAN PLACE NAME ČRNJEGOJNOOnomastic insights into the social history of the pre-feudal age

Summary

The paper deals with Old Serbian place and proper names, most of them from Kosovo-Metohija region, which may be interpreted as reflecting social relationships and institutions of the pre-feudal age. The place name Črnjegojno in Metohija serves


as a starting point for considering a few proper names (*Črnjegoj, *Sirogoj, *Siro-gost), attested only toponomastically, based on the idea of nourishing orphans and poor people and presumedly originated among the tribal aristocracy; in addition, the original meaning of OSerb term mĕropьhь ‘serf, bondman’ is discussed. Another place name from Metohija, Trĕbovitići, provides an instance of the pre-Christian ideology traceable in Old Serbian onomasticon (Slavonic trĕba ‘heathen sacrifice’). Compound names with voj, kraj and especially vlk ‘wolf ’ seem to have had some-thing to do with those warrior bands which foreran the formation of the medieval nobility. The name of a mountain near Dečani Ujezdna and that of a district on the slopes of the Mount Šara Opolje exemplify the presence in the toponymy of ancient Slavic terms brought from the north, related to the customary right and the territo-rial organization (*ujĕzdъ ‘portion of land, whose boundaries were set by riding on horseback around it’; *obpolьje ‘agglomeration of agricultural clan settlements’).

УДК 811.163.41’282.3(497.115)

Јордана МарковићНиш, Србија

КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ ОДЛИКЕ СРПСКИХ НАРОДНИХ ГОВОРА

У раду се на основу података из литературе даје инвентар оних језичких особина којима се одликују говори Косова и Метохије, без обзира на то којем дијалекатском типу припадају, са циљем да се покаже које су дијалекатске особине заједничке свим говорима овога подручја и које су језичке одлике везане само за ове говоре, а други српски говори за њих не знају. Те особине вероватно ће бити угрожене код становника Космета имајући у виду да су са својих животних простора расељени и насељени у друге крајеве, а тамо би те особине маркирале особе са Косова и Метохије.

Кључне речи: језичке особине, дијалекат, Косово и Метохија.

0.1. Чињеница је да је српски живаљ са простора Косова и Метохије протеран, а то аутоматски значи да је са тог простора протеран и српски језик. Поједини крајеви су у претходном периоду проучени и добили су сведочанство у писаном облику, али све оно што није забележено, мора се сматрати заувек изгубљеним. Срби су протерани, населили су се на неким другим просторима, тамо не представљају компактну целину, те ће у том новом окружењу сигурно изгубити многе одлике свог говора, а усвојиће оне из окружења. Млади ће се готово сигурно одрећи свог идиома на рачун оног из околине, како не би одударали од околине.

0.2. На релативно великом простору Косова и Метохије, према ономе што литература бележи, било је различитих народних говора и они су припадали различитим дијалектима. Ипак, известан број језичких особина повезивао је све говоре Косова и Метохије ма којем говорном типу они припадали и те језичке особине могу се сматрати заједничким косовско-метохијским језичким особинама, које ће вероватно у новонасталим околностима бити осуђене на нестајање, уколико то не буду и одлике краја у који су дошли. Дакле, језичке црте које одликују косовско-метохијске говоре и постоје и у другим крајевима српске језичке територије, те ће се као такве вероватно очувати – на једној


страни, и оне којих више неће бити јер представљају маркантну језичку црту својствену само говорима са простора Космета, на другој страни, предмет су интересовања у овоме осврту. То уједно значи да ће се у будуће поједине језичке црте разматрати само у оквиру расправа о језичким оазама (којих ће, надамо се, бити на Косову и Метохији).

0.3. Овај осврт настао је на основу онога што је забележено у литератури.Српски народни говори Косова и Метохије могу се сврстати у најмање

два битно различита дијалекта – призренско-тимочки и косовско-ресавски. Од говора призренско-тимочког типа обрађени су: говор Сретечке жупе,

говор Ђаковице, говор Гњилана, говор Призрена, косовски дијалекатски тип, говор Срба старинаца Приштине, а постоје и радови у којима је описан говор појединих мањих места (села). Извесне податке могуће је наћи и у радовима који не представљају описе говора одређеног краја. Овим говорима припадају (и описани су) и говори Јањева и Летнице, као и говор Горанаца.

Говори косовско-ресавског типа описани су у радовима о говору Срба у Метохији, говору северне Метохије, Средњег Ибра и Ибарског Колашина. Доста података о овом дијалектском типу налазимо и у радовима другачије намене.

0.4. Данило Барјактаревић у раду Миграције и њихове оследице у косов-ском дијалекатском тиу закључује да је слику говора Косова (косовског дијалекатског типа) креирало више елемената: долазак турских породица, долазак арбанаских породица и долазак српских породица, тј. да су покрета-чи промена у говору овог српског становништва били „носиоци миграционих струјања са разних страна и њихово укрштање“ (Барјактаревић 1977: 140) и те покрете је најбоље „посматрати са етничке перспективе“ (Барјактаревић 1977: 140).

Радосав Ђуровић у осврту на српски призренски говор који је описао С. Реметић закључује да, по правилу, имају: призренско-јужноморавске особине, македонизме и арбанашко-турске особине (Ђуровић 2000: 33–34).

Међутим, Ђуровић у Летници налази: косовско-ресавске особине, при-зренско-тимочке особине, косовско-ресавске и призренско-тимочке особине, као и мешане особине различитих дијалекатских формација (Ђуровић 2000: 40).

Дакле, сви српски говори Косова и Метохије нису јединствени, а на све те говоре битан утицај извршили су језици са којима су били у сталном контакту. Известан број језичких особина, по правилу насталих у језичкој интерференцији, представља заједничку одлику свих српских говора са овог простора, коју не познају други српски говори и која ће у новој средини маркирати говорнике са овог простора и њихов говор чинити другачијим од говора окружења. Те особине могу бити заступљене у мањој или већој мери, тј. могу бити познате на мањем или већем простору, или пак могу на једном истом простору бити фреквентиније и мање фреквентне, тј. могу се јавити

147Јордана Марковић: Косовско-Метохијске одлике срских народних говора

као спорадичне појаве. У зависности од тога увећаваће се или смањивати и њихов број.

1.1 Можда би са овим освртом требало кренути од почетка – од сусрета са представником овог идиома. Док се неки при сусрету поздрављају1, људи са овог простора се итају. Они ће уз руковање обавезно једни другима упутити питања у вези са члановима породице: Како сте, како је супруг, како су деца, како су твоји, како је тата, како је мама, како је брат, како сте сви.2 Времена за одговор на сва та питања нема, а изгледа да се потпун одговор и не очекује, јер и друга страна треба да упути иста или слична питања3. Ово би могао бити маркантан почетак комуникације, али се тим питањем нико досад није позабавио те се не може са сигурношћу тврдити да је то одлика свих крајева Косова и Метохије.

1.2. О томе да има доста неистраженог простора сведочи и детаљ у вези са променом новостворених именица типа Драги, Зоки и сл. Слободан Реметић бележи облике видосмо и Драгета, купија за Добета (Реметић 1996: 148), тј. придев типа Драгетов син (Реметић 1996: 163). Међутим, остали истраживачи такве ликове не бележе, а сигурно их има.4

2. Дијалектолози се, по утврђеном редоследу, баве фонетиком, морфоло-гијом и делимично синтаксом. Отуда је тим редоследом и могуће пропратити стање у говорима Косова и Метохије.

2.1. Акценатски систем говора Косова и Метохије није јединствен и креће се у распону од један до четири, тј. има крајева са једним, експираторним акцентом и крајева чији прозодијски систем зна и за четири акцента. За-једничка акценатска црта готово свих говора Космета јесте старо акценатско место. Ту особину има већина ових говора – од Ђаковице за чији акценат Стевановић каже да у основи чува старо место (Стевановић 1950: 89), до Метохије, где, по Букумирићевом бележењу, егзистира старија штокавска акцентуација (Букумирић 2003: 51). Иако је ова језичка особина позната и другим српским говорима, Барјактаревић (Барјактаревић 1977: 26) чување краткосилазног акцента на ултими доводи у везу са турским акцентом. Он мисли да је акцентуација у турскоме, кратак акценат на ултими у многим тур-ским речима које су Срби преузели, утицала да се такав (или сличан) акценат дуже одржи и у српским речима.

1 Сусрет у том случају почиње руковањем, једна особа изговара „Здраво“, а друга одговара на исти начин, те је ваљада зато ово оздрављање.

2 Колега др Радивоје Младеновић информисао ме је да је то модел преузет из турског и да у постављању питања постоји ред. То ми је потврдила и млада колегиница Драгана Амедоски, турколог, додајући да се у том низу нађе и питање – како вам је гост, уколико имате госта у кући и саговорник за то зна.

3 Колега Младеновић је такође објаснио да се и не очекује опширан и прецизан одговор, већ да је очекивани одговор – добро.

4 У говору Пећанаца ја сам такве форме редовно слушала, али нема их забележених у Говору северне Метохије Милете Букумирића (Букумирић 2003).


Специфичност појединих призренско-тимочких говора са простора Косова и Метохије јесте тенденција везивања нагласка за одређени слог у речи. То може бити антепенултима у говору Сретечке жупе („преовлађује акценат на трећем слогу од краја“ – Павловић 1939: 145) или пенултима (у призренском говору). Такву дистрибуцију акцената, тј. његово везивање за одређени слог у речи не познају други српски говори. Ова особина се објашњава уносом из македонског5.

3. Реметић, истражујући и описујући говор Призрена налази: „У генези вокалског система призренског говора значајног уплива имали су несловен-ски језици, у првом реду турски и албански“ (Реметић 1996: 38), што би се могло као закључак навести за све говоре Космета (Реметић 1996: 38).

3.1. На целој територији Косова и Метохије рефлекс старога јата је екавски. И на простору Средњег Ибра, и у крајевима где је регистрован ијекавски ре-флекс јата, јавиће се екавштина. Највећи предео Косова и Метохије каракте-рише најдоследнија екавска замена јата.

Примере доследне екавизације у Ђаковици бележи Стевановић: неси ћеја, мудреји, стареји, овема и сл. (Стевановић 1950: 48–51).

И призренски говор карактерише доследна екавизација: нашему Јоце му се нашло женско, вај стареј ми брат, неси наша (Реметић 1996: 52).

Екавизам у говору Летнице Ђуровић сврстава у косовско-ресавске и призренско-тимочке особине. Истина, у његовој књизи нема пуно примера доследне екавске замене јата, али налазимо: остави га младе (Д јд. и м. ж. р. на -а), стареа ћерка (Ђуровић 2000: 76).

Барјактаревић ову појаву региструје и у говору Срба старинаца у При-штини и налази следеће примере: несам, неје, к мајке, у реке, стареје дете, дај мене, с овем женама и сл. (Барјактаревић 1977: 190). И у говору Гњилана ситуација је идентична: несам, несу и сл. (Барјактаревић 1977: 237).

У говору Метохије налазимо екавски рефлекс јата у следећим позицијама: томе аге, тој бабе, по њиве, по ланине, рекни мене, према себе, твојема сестра-ма, несам, несмо, али није, ја сам стареји и сл. (Букумирић 2003: 82–84).

И простор који се не може сврстати у говор са доследном екавизацијом – Средњи Ибар, по истраживању Маринка Божовића, одликује се екавштином, или потпуном или делимичном (Божовић 1993: 65–84).

3.2. Чување полугласника не представља језичку оригиналност говора овога краја, а ни језичку црту својствену целом овом подручју. Међутим, његову стабилност у појединим говорима овога краја истраживачи тих говора, по правилу, приписују утицају турског језика. Тако Стевановић у ђаковачком

5 Вид. Ј. Марковић, Инвентар, утеви и домети македонизама у срским народним говори-ма, Годишњак за српски језик и књижевност, бр. 8, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2006, 235–260. и С. Реметић, Призренско-јужноморавски дијалекат у светлу македонског утицаја, XXVI Научна дискусија на XXII меѓународен семинар за македоснки јазик, литература и култу-ра, Скопје 2000, 87–103.


говору налази полугласник, цитира Елезовића да је овај глас „примљен од Ту-рака и јавља се у турским речима“, али ипак закључује: „Примери с изворним и типичним полугласником под акцентом, и упркос релативне малобројности примера у којима се чува, опет јасно говоре о заједничкој основици ђаковачког и осталих призренско-тимочких говора“ (Стевановић 1950:39). Његову ста-билност у гласовном систему Призренаца Реметић такође приписује утицају турског језика (Реметић 1996: 38).

Полугласник је одлика и говора јужног дела Косова, по Барјактаревићу (Барјактаревић 1977: 37)6, а карактерише и говор Гњилана. Барјактаревић на-лази да је чување полугласника или „наслеђе из далеке прошлости“ или га налазимо „у речима узетим из турског језика са наставком -лук, или у сло-женицама начињеним од српске основе и тог наставка“ (Барјактаревић 1977: 229).

3.3. Неспорно је да постојање вокала ü представља нанос из турског и албанског језика (Реметић 1996: 48). Наиме, овај глас је у српски говор дошао из турског са турском лексиком, а албански је допринео његовом продору, „пошто се овај глас јавља у заједничким позајмљеницама у оба језика“ (Младе-новић 2001: 89).

Стевановић бележи речи са овим гласом, тврдећи да примера са овим гла-сом нема много и „свакад су то речи узете из турског“ (Стевановић 1950: 36).

Лексеме са овим вокалом забележене су у Призрену, искључиво у туђица-ма (Реметић 1996: 48), али то није специфичност само овога говора „будући да је уочен и у другим идиомима на простору Косова и Метохије“ (Реметић 1996: 49) каже Реметић и позива се на потврде из Елезовићевог Речника, као и на податке ОЛА за Ораховац.

И Ђуровић у Летници ову појаву тумачи утицајем турског језика на српски, али његови примери се битно разликују од осталих и, рекло би се, не уклапају се. То су само две лексеме – придев дебео и рр глагола бити: с оне дüбеле клинци, то е трлица бüла (Ђуровић 2000: 87). Код Ђуровића нема примера употребе овог гласа у турцизмима.

3.4. Прелазак назала задњег реда у а у неким српским говорима тумачи се утицајем македонских говора.

Ову црту забележио је Стевановић, наводећи да је у Ђаковицу могла доћи „једино из централних говора македонског језика“ (Стевановић 1950: 46) и каже да је он ову црту регистровао у „врло ограниченом броју случајева“ (Стевановић 1950: 46): Добре са биле.

У Сретечкој жупи ова појава је доста раширена, о чему сведоче и облици општег падежа од им. ж. р. на -а: мете кућа, турив рука уста (Павловић 1939: 164).

6 Барјактаревић говоре које сврстава у косовски дијалекатски тип дели на говоре јужног дела Косова, говоре централног Косова и говоре северног дела Косова (Барјактаревић 1977: 37).


Ову црту унесену из македонских говора региструје и Реметић у при-зренском говору и посматра је као „морфолошки процес“, пошто се појава везује за глаголски инфикс n†: добегнаја, бринала, аднаја, аднала и сл. У говору Призрена појава је регистрована и у трећем лицу множине презента глагола јесам: они са зл’икофци, олуце са направене и сл. (Реметић 1996: 369), али не и у А=ОП, као у Сретечкој жупи и Ђаковици.

3.5. Девокализацију слоговног р у ьр Реметић види у утицају турског и албанског, који немају слоговно р: бьрго, бьрзо, твьрдо и сл. (Реметић 1993: 375–377).

Остали истраживачи не региструју ову појаву.4. Утицају језичке интерференције, тј. несловенских језика, турског и

албанског пре свега, Реметић у говору Призренаца приписује: свођење два пара африката на један, нестандардни изговор л и љ, нарушени однос између њ и н, ненарушен статус фонеме ф, обезвучавање финалних сугласника.

4.1. Помереност артикулације африката ч, џ, ћ, ђ региструју сви истра-живачи говора Косова и Метохије.

Ову језичку црту Стевановић истиче, пре свега, као црту градског говора7, када долази до „потпуног изједначавања ова два сугласника“ (Стевановић 1950: 71). „У Ђаковици је ... умекшавање сугласника ч и џ редовна појава“ (Стевановић 1950: 71): ћавек, ћистим, Дећане, Геђа, каиђик и сл.

У призренском говору африкате су сведене на један пар, тј. „истрвена је опозиција између гласова ч и ћ односно џ и ђ (Реметић 1996: 90–91).

За суживот са Турцима Д. Барјактаревић везује артикулацију гласова ч и џ за које каже да су „умекшани у толикој мери да се потпуно једначе с гласовима ћ, ђ: ћовек, буђак“ (Барјактаревић 1977: 22). По Барјактаревићу, ове речи су најпре дошле у српски језик преузимањем турских речи, па „када је та ситуација нашла своје место код носилаца српског језика, није било тешко да захвати и домаће речи с тим гласовима“ (Барјактаревић 1977: 22).

Барјактаревић такође тврди да артикулација гласова ћ и ђ, ма ког порекла они били, није идентична артикулацији тих гласова у другим српским дијалектима, већ је веома блиска гласовима ќ и ѓ у турском: шиќер, ѓердан (Барјактаревић 1977: 22). Међутим, у говору Срба старинаца у Приштини, Барјактаревић налази и ћ, ђ „често место ч, џ“ (Барјактаревић 1977: 198): ће-тири, буђак и сл., али и „егзистенцију ч, џ“ (Барјактаревић 1977: 198): чешире, џемадан и сл.

У говору Гњилана африкате ч и џ изједначене су са ћ и ђ. И у говору Метохије Барјактаревић бележи исту појаву: „Последице ути-

цаја других језичких заједница одразиле су се у структури сугласничког систе-ма у овој зони“, а то је „непознавање, или готово непознавање, двеју тврдих

7 Стевановић 1950, 71, налази да је ово умекшавање присутно и у говорима по селима, али је оно тамо једва осетно, док је у градовима, нпр. у Пећи, то много доследније (Стевановић 1950:71 и фуснота 2).


африката – ч и џ него су потпуно изједначене са својим меким парњацима – ђ и ћ“ (Барјактаревић 1979: 107). Међутим, Барјактаревић тврди да овај процес није у Метохији доведен до краја. Наиме, поред изједначавања ч и џ са ћ и ђ, јавиће се и очувани гласови ч и џ, мада нешто умекшани. Ово је документовано следећим примерима: Дећане, сестрићна, Турћин, инађија ћовек, ђикела и сл. (Барјактаревић 1979: 109).

Појава нестандардне артикулације ч, џ, ћ, ђ карактерише и говор Летни-це: гоч’, исеч’ен љеба, Нема да ви дам већеру, ћезе, суч’е свећ’у (Ђуровић 2000: 84–85).

Изговор гласа ч на простору Метохије није јединствен – на истоку и југу ове територије, у селима где Срби живе заједно са Албанцима, истрвена је опозиција између ч и ћ. Појава је факултативна и зависи од степена утицаја албанског језика, односно од школе и телевизије: ћарае, ћетири године, ако е ћовек, бријаћ, минобацаћ и сл. (Букумирић 2003: 143). И глас џ „у селима где су Срби у мањини“, тј. где се осећа јачи утицај албанског језика, изједначио се са ђ: у ђамију, из ђеа, са ођаком и сл. У Метохији су очувани и у употреби су и гласови ћ и ђ.

У говору Средњег Ибра, у зони са муслиманским становништвом, а спо-радично и у српским селима, која су била у додиру са албанским језиком и претрпела његов утицај, уместо ч изговара се ћ, а уместо џ јавиће се ђ: ћардак, ћовек, ћаша, ећеница, оанћар, даиђа, пун ђе пара, кујунђија и сл. (Божовић 1993: 137).

Дакле, ово је једна од нестандардних одлика која је забележена на свим истраживаним просторима и представља утицај турског језика.

4.2. Африката ѕ чува се у многим крајевима Космета.У говору Призренаца овај глас је најчешће позициона варијанта гласа з,

али у речима ономатопејског порекла и у ономастици он има статус фонеме (Реметић 1996: 89).

У Гњилану глас ѕ чини „посебан архаични елемент“: ѕвер, ѕид, уѕају и сл. (Барјактаревић 1977: 245).

По Барјактаревићу, африката ѕ својство је и говора Метохије: ѕвезда, ѕид, уѕели и сл. (Барјактаревић 1979: 110), а Букумирић каже да се јавља спорадично (Букумирић 2003: 154).

У говору Средњег Ибра употреба африкате ѕ „није широка“ и „лексички и позиционо је ограничена“: ѕвезда, ѕид, прима енѕију, ѕвижди напоље и сл. (Божовић 1993: 131–132).

4.3. Појаву палатализованости гласова ж, ш „до извесне мере“ бележи Барјактаревић у Гњилану и доводи је у везу са турским језиком и његовим утицајем на српску фонетику, тврдећи да је појава дошла са преузимањем турских речи у извесним областима живота – администрација, војска, трго-вина итд. (Барјактаревић 1977: 239).


Исту појаву Барјактаревић региструје и у Метохији: ж’ена, кож’а (он нема примере са умекшаним ш), али у суседству са палаталима ћ, ђ, љ, њ гласови ш и ж остају неумекшани: ожњео, лашљив и сл. (Барјактаревић 1979: 110).

Гласови ш и ж изговарају се „нешто умекшаније него у стандардној штокавштини“ и у Призрену (Реметић 1996: 93).

За ове гласове Букумирић каже да се на североистоку и југозападу, у говору типичних представника, јавља факултативно умекшање: ж’ене, ж’ива; ш’ету се, пуна ш’ера, дош’ла, теш’ко и сл. (Букумирић 2003: 142).

4.4. Нарушавање односа љ – л и њ – н Реметић веже за „вишевековно суседство и суживот са турским и албанским живљем“ (Реметић 1996: 93). Истина, ређе је нарушавање опозиције између н и њ.

Нестандардни изговор л, љ и н, њ регистрован је и у Сретечкој жупи: кад се дрво мољи, лањина, слањина (Павловић 1939: 23).

Стевановић тврди да „сугласника љ, управо, у типичном ђаковачком изговору нема“ (Стевановић 1950: 66), а разлог је у томе што се „вредност његова (...) једначи с вредношћу сугласника л, рекло би се нешто мало умекшаног“ (Стевановић 1950: 66): вол’а, л’уди, здравл’е, бол’и и сл.

Међутим, по Стевановићу, „процес губљења палаталности сугласника њ осетно је даље отишао, тако да се овај глас у говору ђаковачком потпуно једначи с етимолошким н“ (Стевановић 1950: 66): нива, нушка, нега и сл. Стевановић тврди да је ово резултат мешања словенских етничких група са албанским (Стевановић 1950: 67).

На исти начин Стевановић тумачи и двојак изговор сонанта л – као алвеоларни или веларни глас. Испред вокала задњег реда, испред сугласника и на крају речи овај глас има тврђи изговор: Милаван, амало, слуга, јену молбу, рићал и сл., а са стандардном вредношћу је испред вокала предњег реда: лео, лице и сл. Ова црта резултат је „суседства с албанским језиком“ (Стевановић 1950: 69).

Стевановић истиче да је веларно л, као и „губљење палаталности љ и њ, добивено у резултату јужнословенско-албанско-аромунске етничке симбиозе“ (Стевановић 1950: 69).

Барјактаревић ову појаву поткрепљује малобројним примерима: ољи гу, сељили и сл. и истиче да ситуација у Гњилану, поготову пример сељили, „води закључку да постоји и нешто друго сем страног утицаја“ (Барјактаревић 1977: 254).

Појава је забележена и у Метохији: биљи, вељика, нашљи га, гљеда, оиља, забрањили, колоња, рачуњају га о главе, мада на том простору ови гласови могу бити и нормалне артикулације: рићали, загрљили, мисљили, одбрањили не и сл., јер не долази до умекшавања л у суседству са палаталом ћ, ђ, љ, њ или ако је суседни слог са меким гласом (Барјактаревић 1979: 111). По Барјактаревићу, умекшавање се најпре десило испред и иза вокала предњег реда, а потом се процес пренео и на остале позиције.


„Процес неутрализације, карактеристичан за подручје где контактирају Срби и Арбанаси, делимично је захватио и Летницу“ (Ђуровић 2000: 198): бил’и, гл’едац (Ђуровић 2000: 108). Веларно л Ђуровић није регистровао. Сонант н се у Летници не депалатализује, али и не отврдњава (Ђуровић 2000: 110).

Букумирић истиче да артикулација сонанта л „зависи од његове позиције“ (Букумирић 2003: 123). Овај глас је умекшан у позицији испред вокала предњег реда: л’еба, бол’есна, бегал’и смо, вел’ика фамил’ија и сл. (Букумирић 2003: 125). На другој страни, „артикулација гласа љ је нешто померена, те има вредност сонанта л у положају испред вокала предњег реда“: л’убав, кошул’е, вол’а, асул’ и сл. (Букумирић 2003: 125).

За сонант н Букумирић тврди да „варира између ’нормалне’ и умекшане артикулације“ (Букумирић 2003: 126). „Палатализовано н је факултативна по-јава“ (Букумирић 2003: 126), али уколико се јавља, онда је „неутрализована опозиција н:њ“ (Букумирић 2003: 126): ладовиња, са машињама; код магаци-њера, тамњина, тј.: у н’иву, два кон’а, или: баднак, бркона и сл. (Букумирић 2003: 127). У Метохији је забележено и „декомпоновано“ њ, уз констатацију да је то факултативна појава: на којна, у то одел’ејне, мало мајне и сл. (Буку-мирић 2003: 128).

За говор Средњег Ибра Божовић износи податак да у једном делу (зона II, код муслимана) сонант л испред вокала предњег реда е и и бива умекшан и такав изговор аутор приписује утицају албанског језика, наводећи примере типа: љивада, фамељија, Миље, осољијо, што се понекад преноси и на позицију испред тврдих вокала: чкољован и сл. (Божовић 1993: 124). Сонант н пак „местимично може бити умекшан“: оштиња, кутњи праг, сарањише га и сл. (Божовић 1993: 125).

4.5. Сугласник х се у Ђаковици „никада не чује као потпун глас“ (Сте-вановић 1950: 76), а овај глас се „не чује у обичном говору“ ни у Сретечкој жупи (Павловић 1939: 24).

У говору Срба старинаца у Приштини „глас х нестао је у свим позиција-ма“ (Барјактаревић 1977: 199): лад, мааљка, ора, а у говору Гњилана „глас х се не чује без обзира на положај где се находио“ (Барјактаревић 1977: 241).

Глас х, „је темељито уклоњен из фонолошког система“ призренског говора (Реметић 1996: 84).

У Метохији је процес губљења х спроведен до краја, по Барјактаревићу (Барјактаревић 1979: 116), а Букумирић каже да су „облици са овим веларом реткост“ у овим говорима, али да се овај глас може чути „у малом броју лексема које нису у свакодневној употреби“ (Букумирић 2003: 147). Велар х не постоји у фонолошком систему већине говора Средњег Ибра, али присутан је и чини саставни део фонолошког система у говору села у којима живи муслимански живаљ (Божовић 1993: 126).


4.6. Сугласник ф, захваљујући турском, који је представљао „дарежљивог доносиоца ове фонеме у лексици“ (Реметић 1996: 82), укоренио се у идиом Призренаца, омогућивши му „пуноправни статус у фонолошком систему“ (Реметић 1996: 82).

У Летници се, по Ђуровићу, фрикатив ф „добро чува, нарочито у речима страног порекла“: фабрика, фамилија (Ђуровић 2000: 91).

Павловић у Сретечкој жупи налази да је сугласник ф „нормалан“ (Павло-вић 1939: 24).

Барјактаревић каже да је у косовском говорном типу употреба гласа ф „врло широка баш због примања туђих (турских) речи с овим гласом, без обзира на то што се он својим постанком везује и за наше језичко тле“ (Барјактаревић 1977: 23), а у говору Срба старинаца у Приштини „глас ф се чува у туђим речима, ономатопеји и место групе хв“ (Барјактаревић 1977: 199): фишек, фарба, фијукање, офалијо и сл.

У Метохији, по Букумирићу, варира фреквенција овога гласа, али му статус фонеме обезбеђује велики број посуђеница (Букумирић 2003: 1499).

У говору Средњег Ибара „у старијем лексичком слоју чешћа је и доследни-ја замена ф са в“, међутим не може се „рећи да је ф изгубило место у фоноло-шком систему овога говора“ (Божовић 1993: 121).

4.7. Сонант л се у финалној позицији чува, даје -о или -а и то не представља ни јединствену језичку одлику за говоре Космета, а ни необичну појаву. Све те појаве регистроване су и у неким другим српским говорима. Међутим, само у Сретечкој жупи -л>-в: бив сирома, дав бог, дошов (Павловић 1939: 81) и таква особина може доћи једино са овог простора.

4.8. Појаву обезвучавања финалних сугласника Реметић (Реметић 1996: 125) посматра „у светлу језичке интерференције“. Та се појава, по правилу, везује за зоне „контаката нашег и арбанаског живља“ (Реметић 1996: 125).

На крају речи сугласници имају „само мало смањену звучност, некад веома мали траг звучности, а некад је звучност потпуно изгубљена“: ковчегк, ковчекг, медт, преко сут (Павловић 1939: 131–132).

Ову појаву регистровао је и Стевановић у Ђаковици: Заболија гу зу, дај ги нош и сл. (Стевановић 1950: 82).

„Десоноризација је обична и широка појава“ (Барјактаревић 1977: 203) у говору Срба старинаца и последица је мешања језичких особина различитих етникума, а „снажан подстрек“ тој особини давали су „носиоци арбанаског језика код којих је ова особина обична“ (Барјактаревић 1977:203). Ову појаву Барјактаревић региструје и у Гњилану, истичући да је она могла настати „и под утицајем са стране“ (Барјактаревић 1977: 253).

Појаву десоноризације финалних сугласника Барјактаревић бележи у Ме-тохији, наводећи да је то широка појава и резултат је мешања двеју језичких заједница које је познају: возс, драгк, кривф и сл. (Барјактаревић 1979: 124). Појаву потврђује и Букумирић тврдећи да „финални звучни опструенти спорадично


губе звучност“: стриц наријет, никат, от лук и сл. (Букумирић 2003: 180).

О овој појави у говору Средњег Ибра нема података, што наводи на закљу-чак да такву одлику овај говор не познаје.

5. У морфологији би се могла посматрати појава балканистичких особина и њихово простирање на Косову и Метохији, али то је био предмет једног ранијег осврта.8

6.1. У Призрену су забележени облици конгруенције типа: обьдва вина су добре (Реметић 1996: 151) или: Арсине девојч ич и, божје путове (Реметић 1996: 177) и сл.

За ову појаву Стевановић каже да је ретка: Кьд гу довате велике болове (Стевановић 1950: 114).

У Сретечкој жупи је у множини уопштен облик радног придева на -ле: низ ребра ти пилићи летале, вуци ојеле овце (Павловић 1939: 206).

У Гњилану Барјактаревић налази „одступање“ у конгруенцији „код при-девских заменица и придева ако стоје уз збирне именице: Моји деца, наши деца, наши војска, велики дружина“ (Барјактаревић 1977: 294).

6.2. Енклитика испред акцентоване речи забележена је у Ђаковици: Су биле пет браћа, Ми дођу рђави л’уди (Стевановић 1950: 152).

Павловић тврди да „ред речи показује велику слободу“ (Павловић 1939: 215) и, између осталог, наводи: и се лаћа гочобије, се оуваћајет и се игра (Павловић 1939: 215).

Појава је забележена и у Летници: Смо крили, Се рич’а то (Ђуровић 2000: 69), Сам жива (Ђуровић 2000: 129).

7. Уношење турских речи у српски језик дуг је процес. На простору Косо-ва и Метохије тај процес је трајао дуже но на осталим српским језичким тери-торијама. Отуда је у говору становништва овога краја много таквих речи.

Исто важи и за утицај лексике из албанског језика, с том разликом што је тај утицај још увек актуелан.

Барјактаревић тврди да су често посредством Арбанаса долазиле позајмице из турског језика (Барјактаревић 1977: 29).

Мора се направити разлика између говора урбане и говора руралне средине. Турски језик имао је већи утицај на градски говор и то се посебно одразило на лексику. Међутим, чини ми се умесном тврдња Д. Барјактаревића, истина у вези са африкатама у гњиланском говору, и његово „полемисање“ са осталим истраживачима ове појаве да је сеоско становништво Косова и Метохије било билингвално и да су „у градовима, односно варошима употребљавани ... само српски и турски језик, а на селу српски и шиптарски, али са доста турских елемената“ (Барјактаревић 1977: 240).

8 Вид. Ј. Марковић, Балканизми у говорима Косова и Метохије, Годишњак за српки језик, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2008.


8.1. Све говоре Косова и Метохије повезује екавски рефлекс јата (најче-шће доследни) и најчешће старо место акцента. Та одлика неће маркирати ове говорнике. Многи српски народни говори у Србији одликују се доследном екавштином и старим местом акцента.

8.2. Све говоре овога простора одликује неразликовање два пара африка-та, што су забележили сви истраживачи.

Нарушавање односа љ – л и њ – н представља језичку црту забележену у многим крајевима Космета.

Нестандардни изговор ш и ж забележен је на простору од Призрена до северне Метохије, што би требало да значи да је појава која се редовно или спорадично јавља на целом простору.

Појава обезвучавања финалних сугласника, у већој или мањој мери, карактерише све ове говоре.

Бројне су лексичке позајмице из турског, бројније но у осталим крајеви-ма, а такође и из албанског језика.

8.3. У ретке језичке одлике које долазе са овог простора спадају: појава вокала ü, забележена је у ограниченом броју лексема, појава -в<-л каракте-ристична за говор Сретечке жупе, појава везаног акцента – на пенултими у Призрену и на антепенултими у Сретечкој жупи; девокализација слоговног р забележена само у Призрену типа бьрго, бьрзо, твьрдо и сл., конгруенција типа обьдва вина су добре карактерише призренско-тимочке говоре са овог простора, а поједине говоре призренско-тимочког типа карактерише и појава енклитике на почетку исказа се оуваћајет и се игра, Смо крили и сл.9


Барјактаревић 1967: Данило Барјактаревић, Приштина у говору Срба старинаца, ЗБФФП св. А.

Барјактаревић 1971: Данило Барјактаревић, Косовски дијалекатски ти, ЗБФФП VIII.

Барјактаревић 1972: Данило Барјактаревић, Косовски дијалекатски ти, ЗБФФП IX, 1972.

Барјактаревић 1977: Данило Барјактаревић, Дијалектолошка истражи-вања, Јединство, Приштина.

Барјактаревић 1979: Др Данило Барјактаревић, Говор Срба у Метохији, Јединство, Приштина.

Богдановић 1992: Недељко Богдановић, Нека заажања о говору Великог Алаша код Лиљана, Баштина, Приштина, 43.

9 Ова појава, према подацима из литературе, карактеристика је српских говора у додиру са румунским или у румунском окружењу.


Богдановић 1999: Недељко Богдановић, Говор села Словиња, Српски језик IV, Београд, 269 на градски говор 276.

Божовић 1993: Маринко Божовић, Говори Средњег Ибра, Универзитет у Приштини, Приштина.

Букумирић 2003: Милета Букумирић, Говори северне Метохије, СДЗб L. Ђуровић 2000: Др Радосав Ј. Ђуровић, Летнички говорни ти, Филолошки

факултет Приштина, Врање.Елезовић 1932: Глиша Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта

I, СДЗб IV. Елезовић 1935: Глиша Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта

II, СДЗб VI.Јашовић 1997: Голуб Јашовић, Пастирска терминологија Пећког Подгора,

Дом културе „Свети Сава“ – Исток, ЈП „Стари Колашин“ – Зубин Поток, На-родна и универзитетска библиотека, Приштина.

Марковић 2006: Јордана Марковић, Инвентар, утеви и домети македо-низама у срским народним говорима, Годишњак за српски језик и књижевност, бр. 8, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2006, 235–260.

Марковић 2008: Јордана Марковић, Балканизми у срским говорима Косо-ва и Метохије, Годишњак за српски језик, бр., Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 269–277.

Младеновић 2001: Радивоје Младеновић, Говор шарланинске жуе Гора, СДЗб ХLVIII.

Павловић 1970: Миливој Павловић, Говор Јањева, Матица српска, Нови Сад.

Павловић 1939: Миливој Павловић, Говор Сретечке жуе, СДЗб VIII.Пецо 1966: Асим Пецо, Утицај турског језика на фонетику штокавских

говора, НЈ, н. с. књ. XV, 3.Попов 1984: Бојан Попов, Положај срскохрватског језика у балканском

језичком савезу, ЈФ, ХL, 1984.Реметић 1996: Слободан Реметић, Срски ризренски говор I (гласови и

облици), СДЗб ХLII.Реметић 1996а: Слободан Реметић, Срски ризренски говор у светлу је-

зичке интерференције, у: О српским народним говорима, Научни скуп – Дани духовног преображења IV, Деспотовац.

Реметић 2000: Слободан Реметић, Призренско-јужноморавски дијалекат у светлу македонског утицаја, XXVI Научна дискусија на XXII меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Скопје 2000, 87–103.

Стевановић 1950: Михајло Стевановић, Ђаковачки говор, СДЗб ХI.


Jordana Marković

KOSOVO-METOHIA`S CHARACTERISTICS OF SERBIAN SPEECHESSummary

In the paper according to the data from the literature is given the survey of those language features with which are characterised speeches of Kosovo and Metohia no matter what dialect type they belong with the aim to present which dialect features are common to all speeches of this region, and what are language features connected only to these speeches and other Serbian speeches don’t have them.

УДК 811.163.41’282.3(497.115) 811.163.41’373.21(497.115)

Софија МилорадовићБеоград − Косовска Митровица, СрбијаСтанислав Станковић Косовска Митровица − Београд, Србија

О ИСКАЗИВАЊУ ПРИПАДНИЧКО-ПОСЕДНИЧКОГ ОДНОСА У СРПСКИМ НАРОДНИМ ГОВОРИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

У раду је разматрана географија различитих синтаксичких формалних експликација за исказивање праве припадности (кућа [од] мога оца//моме оцу кућа//на мојега татка/оца кућа) и тзв. егзистенцијалне посвојности (сестра [од] мога оца//моме оцу сестра//на мојега татка/оца сестра) у конструкција-ма у којима је посесор идентификован именицом, као и фреквенција употре-бе ових експликација у трима дијалекатским јединицама на територији Косо-ва и Метохије.

Кључне речи: српски народни говори, Косово и Метохија, припадничко--поседнички однос, супстантивни посесор, синтаксичке формалне експлика-ције, на-конструкција, посесивни датив, предлошки / беспредлошки посесив-ни генитив.

I

Циљ овога рада је да се у могућој мери утврди географија различитих син-таксичких формалних експликација за исказивање праве припадности (кућа [од] мога оца//моме оцу кућа//на мојега татка/оца кућа) и тзв. егзистенцијал-не посвојности (сестра [од] мога оца//моме оцу сестра//на мојега татка/оца се-стра) у конструкцијама у којима је посесор идентификован именицом, те да се донекле размотри фреквенција употребе ових експликација у трима дијалекат-ским јединицама на територији Косова и Метохије – призренско-јужноморав-ској, косовско-ресавској и зетско-сјеничкој. Да би се могле назначити географ-ске контуре начина исказивања припадничко-поседничког односа у српским народним говорима на подручју Космета, прегледали смо све релевантне дија-лектолошке монографије и студије, посебно текстове који су у њима давани, али подаци из постојеће литературе – и поред тога што они нису били скром-ни, будући да је реч о једној прилично маркантној појави – морали су се допу-


нити нашом теренском грађом1. Овом приликом ће бити осмотрени сви до-ступни примери конструкција у којима је посесор идентификован именицом и у којима се посесивност исказује синтаксичким граматичким категоријама – и они у којима се посесивност остварује на нивоу синтагме и они у којима се она реализује на нивоу реченице. Примери у којима је посесивност изражена суфиксалном граматичком категоријом биће навођени само узгредно.

Најпре ћемо оцртати „ареал стариначких дијалекатских формација на тлу Косова и Метохије“– у завичају „двају доследно екавских српских дијалеката, призренско-тимочкога и косовско-ресавскога“. (...) „Гранична линија између ова два стариначка дијалекатска комплекса на земљишту Косова и Метохије полазила је од србијско-албанске државне међе југозападно од Дечана, секла Метохију, прелазила преко планине Чичавице, избијала на Ситницу и Лаб, пролазила источно од Подујева и излазила у Косаницу. Призренско-јужномо-равски дијалекат обухватао је јужну половину Метохије, Ђаковицу, Призрен и Ораховац, Сретечку жупу и Сиринић на Шар-планини; јужно и централно Косово, Стари Качаник, Урошевац, Штимље, Липљан, Јањево и Грачаницу; област Горње Мораве, Витину, Летницу и Гњилане, новобрдски и косовскока-менички крај. Косовско-ресавски се говорио у северној половини Метохије, у околини Дечана и Пећи, у Подгору и Прекорупљу, у области Вучитрна и Косовске Митровице, у крајевима око Подујева и у насељима на десној обали Ибра у поткопаоничким, лепосавићким и лештанским пределима.“ (Станко-вић 2002: 253–254). Потом, треба одредити и територију коју на подручју Ко-смета захватају говори зетско-сјеничког дијалекатског типа, којима припадају косовскометохијске области „северно од Мокре горе и северозападно од Ко-совске Митровице и Звечана у источним пределима Ибарскога Колашина, као и насеља на левој обали Ибра у околини Лепосавића и Лешка“ (Исти, 254)2. Гео-графски гледано, редослед примера из појединих пунктова са подручја двају екавских стариначких дијалекатских формација на косметском тлу даваћемо,

1 На почетку морамо напоменути да је посао на прилозима овога типа додатно комплико-ван услед недовољне истражености и описаности синтаксе народних говора, тј. услед чињенице да се синтаксички подаци углавном дају узгредно, у најбољем случају у виду додатка студијама које обрађују морфолошке системе одређених народних говора. Податке на косметском терену, превасходно на централном Косову и у Биначком Поморављу, прикупљао је један од аутора овога рада – Станислав Станковић, радећи на попуњавању упитника за Срски дијалектоло-шки атлас. Поједине примере или помоћ у прибављању материјала са терена призренско-ју-жноморавског и косовско-ресавског дијалекта добили смо пак од следећих колега и професора: Душанке Живанић (Готовуша), Радивоја Младеновића, Небојше Капетановића (Доња Гуштери-ца), Ивана Максимовића (Лепина), Дејана Москића (Врбовац), Горољуба Ђорђевића (Жегра), Данијеле Анђелковић (Велико Ропотово), Сунчице Милошевић (Јасеновик), Југославе Ракић (Прилужје), Милете Букумирића, као и од госпође Христине Ристић из Ранилуга, којима се овом приликом најлепше захваљујемо.

2 У вези са разграничењем овдашњих дијалекатских формација, треба имати у виду да је и за насеља на истоку тзв. новопазарске зоне везан један крупан спор у нашој дијалектологији, онај који се управо тиче границе косовско-ресавског и зетско-сјеничког дијалекта; о томе де-таљније в. у Ивић 1999: 315–317.

161С. Милорадовић, С. Станковић: О исказивању риадничко-оседничког...

апроксимативно говорећи, у оквиру замишљених „трака“ пружених у правцу југозапад – североисток (в. и карте у прилогу).

II

Слободан Реметић забележио је да се облици датива веома добро чувају у говору Призрена, те да је и посесивни датив веома чест: мо' јему бра'ту друга'р, је'ному шнајде'ру же'на ту'ј роди'ла (Реметић 1996, 451). И у селу Готовуши, у општини Штрпце, уобичајен је посесивни датив (моје'му та'тку њи'ва), као и у селу Врбештица (ку'ћа моје'јзи мате'ре), смештеном нешто западније, тј. ближе Призрену. У Неродимљу и Гатњу такође се чују примери типа мо' јему бра'ту се'стра, отери'ше о'це Милано'вому зе'ту. На централном Косову припаднич-ко-поседнички однос изражава се посесивним дативом за који смо забележи-ли следеће примере: до'кторка е се'стра Не'бојше шума'ровоме, то' е водени'ца До' јч’ету Фи'ниноме, та' њи'ва на Ч’е'шму е Пе'тру Sа'ле Ми'шиноме (Доња Гуште-рица); у'даде се ће'рка Ра'де Бо'жиноме, то' њи'вч’е више бре' г је Бо'же Во' је Ћука'лцу (Лапље Село); до'шла ма' јка Ра'тку Душа'новоме, та' њи'ва у гради'не е Ми'рку Жи'ке Ђо'киноме, мо' јему/мо' јеме о'цу њи'ва (Грачаница), а у једном броју случаје-ва, у неколиким селима крај Ситнице између Липљана и Косова Поља, и посе-сивним генитивом без предлога: си'н Слобода'на Милора'довог, њи'ва е Мила'на Живои'новог (Скуланево), И'ван је си'н Ми'лета Бо'жиног, о'во је лива'да Мила'на Ко'виног, то' је рода'вница Ба'ћка Ра'нковог (Лепина), ће'рка Не'нада Ла'летовог, ку'ћа Љуби'ше Сла'виног (Радево). Данило Барјактаревић у тексту Приштина у говору Срба старинаца (1977: 181–225) напомиње да се у том идиому среће „и облик датива, мада је он чешћи као конструкција састављена од предлога и оп-штег падежа“, на истој страни наводи и два примера са посесивним дативом: мáјка Пери, моме оцу мáјка (Исти, 207). За говор Јањева, осмотрен у светлу међудијалекатских и миксоглотских процеса, Миливој Павловић (1970) каже да се поред аналитичких конструкција са предлогом и општим падежом може срести и понеки сачуван синтетички падежни облик, те у том смислу наводи податак да датив присвојног придева на -ому долази и код презимена арбана-шког типа: Фили Ивану Ђону, Никòле Тòшиному мајка3 (Исти, 72). Он даље бележи и то да се мушка имена на -а, са наставком -е у дативу, „чак чешће него имена женска на -а, употребљавају у значењу посесивног датива; то је значење развијеније овде него у неким околним говорима, мада је врло карактерист-ично за косовско-вучитрнски“: даје Никòле Тошиному... доша цркве свèтоме Николе, оти' шла на врàта својеј куће... у Пáшке Цимином обòру (Исти, 72).

3 Будући да је дате илустрације, како оне које су преузете из постојеће дијалектолошке ли-тературе, тако и оне које су за ову прилику сакупљене на терену, прикупљала врло хетерогена група дијалектолога и других истраживача, у њима се јављају многе недоследности у бележењу (или небележењу) фонетских и акценатских појава (в. и Ивић 1988).


Пишући о тзв. косовском дијалекатском типу, Д. Барјактаревић говори о трима различитим зонама када је у питању деклинациони систем (1977: 99–106). Његову ј у ж н у зону (Српски Бабуш, Бабљак, Доња Неродимља, Горња Неродимља, Прелез, Рака, Елез и Каменица) карактерише аналитизам, те ту долазе примери типа род на дајка, што је пак у супротности са нашим налази-ма у вези са исказивањем припадничко-поседничког односа у овој области. Аналитизам је одлика и ц е н т р а л н е зоне (Грачаница, Лапље Село, Гуште-рица, Словиње, Чаглавица, присељенички Суви До), али у њој су присутни и посебни облици за датив (ж. р. на -е) и понекад локатив, изузимајући именице ср. рода, за које је карактеристичан губитак флексије. С е в е р н у зону (Гој-буља, Слатина, Прилужје, Бабин Мост), по Барјактаревићу, карактерише пак „добро чување неупрошћене деклинације, што се може доводити у везу са сна-жним утицајем са севера, као и са тесним везама и оријентацијом ка доњем току Ибра и поткопаоничкој и жупској зони. На њу је, разуме се, утицало и насељавање из прогресивних штокавских крајева. Када се све то, као фактори, има на уму, јасно је да се овај део косовског дијалекатског типа постепено уда-љавао од јужног и централног дела његова. То се врло јасно види, али треба споменути да ни ова зона није потпуно слободна од аналитичности, што се мо-же објашњавати или усељавањем од југа, односно из косовских или ванкосов-ских крајева са аналитичком деклинацијом или уношењем те особине преко одива родом из аналитичких крајева. Додуше, овде се не може говорити о ко-егзистенцији деклинационих система као у централној зони“ (Исти, 105). Као општу синтаксичку црту косовске дијалекатске зоне, он наводи и изражавање припадности „обликом генитива или датива“, при чему даје само примере са конструкцијом од + Г и на + ОП: дете од мог брата, аљине од моју мајку; каа на деду, син на њену сестру (Исти, 126).

У монографији о летничком говорном типу (Ђуровић 2000), „смеште-ном“ на крајњем југоистоку косовскометохијске покрајине, у области Горње Мораве, односно – на североисточним падинама Скопске Црне горе, аутор бележи да су старији Летничани били билингви (тј. да су добро знали арба-нашки језик), те да се језичка интерференција очитује „у свим елементима структуре летничкога говорног типа“ (Исти, 19). Радосав Ђуровић даље на-води следеће: „Деклинациони систем Летнице у основи је аналитички (...), мада нема ниједног стандардног облика, сем инструментала, који се не може чути у Летници. (...) А и за облик датива прогресивнијих говора сразмерно је мало потврда у односу на конструкцију: предлог + ОП“ (Исти, 44). Међу-тим, нешто касније он каже да је у Летници уобичајен посесивни датив, и од општих апелатива и, још чешће, од личних имена: а ку'де мо' јему о'цу кућа, тому Геги Ђокиному бра'танац му је (поред тăј стари деда на мужа ми)4 (Исти, 49–50), потврду ове констатације налазимо и у примеру видела сам

4 У примерима из Летнице изоставили смо обележавање вокалске боје.


ги у љу'дима ру'ке (Исти, 61). Када се име употребљава без презимена, посе-сивни однос се исказује конструкцијом са посесивним придевом: Никол ина жена (Исти, 126–127). На крају Р. Ђуровић закључује да „целина грађе (...) показује да је летнички говор у основи призренско-тимочка дијалекатска структура са елементима мешаних и прелазних говора; то је у ствари дијале-катска формација настала мешањем особина најпре призренско-тимочког и косовско-ресавског дијалекта, али и упадима особина с југа (македонски језик) и са запада (ијекавски зетско-рашки и источнохерцеговачки дијалек-ти)“ (Исти, 51).

У Биначком Поморављу, у области Горње Мораве (општина Витина), исказивање посесивности бележи се аналитичком на-конструкцијом: до'ша на мо' јега му'жа брата'нац, и'ди у ваља'вицу на Соко'ла Ми'лкића (Бинач); та'мо жи'ви си'н на ба'ба На'ду од Ви'тину, то' је гро'б на мо' ју ма' јку што' огину'ла од Шита'ри, те' ку'ће су би'ле на мо' је у' јци низ Мо'раву (Витина); у Вра'ње е си'н на Ма'ру Пе'шкову, та' ј ба'шча е на на'шу На'ду (Врбовац); ту' гол’е'му ку'ћу на мо' јега друга'ра бра'т гу нарави' ја, то' се'но сам узе'ја на Ђо'ринога бра'та л’ива'ду (Моги-ла); то' е де'верч’е на Áну Де'китову, у ку'ћу на мо' јега Јова'на га на'шл’е (Клокот). И у селима гњиланског краја на двема обалама Биначке Мораве посесивност се исказује конструкцијом на + ОП: на мо' ју се'стру Мари' ју за'ва мло' го гу слу'ша, ба'шч’у на мо' јега бра'та зе'т гу о'ре (Жегра); она' ј њо' јна сна'ва најдо'бра гу је друге'чка на мо' ју јетр'ву, на ње'га му се у де'л адну'ла њи'ва смани'ца, а на њу'ма на њего'ву се'стру њи'ва је до са'м ти Мора'ву (Партеш); на ба'ца Сто' јка дево' јка да'дена е у Крчко'зини куде Нико'лу, о'н сас њу'ма ожени' ја сре'ђнога си'на Тра' јка, а старе'јога си'на жени' ја сас Драги'њу на Миливо' ју од чи'чу се'стру, на де'да Ко'љу њи'ву о'н гу о'ре (Церница); њо' јзина ма' јка је на мо' јега ч’и'ч’у бра'та Дамња'на мале'ја сна'ва, у ба'шч’ич’е на мо' ју за'ву лу'к оволи'ки изра'са (Доња Будрига); њо' јна се'стра Коса'ра на на'шу Ви'ду гу е са'мо ле'ч’ка ро'д, а на њо' јну за'ву Миле'ну гу е обли'зо, ова' ј њи'ва је на мо' јега баџ’ана'ка Димитри' ју од Га' гини (Пасјане); на Драга'ну је де'вер Áца, би'ле смо у обори'ште на Младе'на (Шилово); сва'ћа на моје'га бра'та оти'де да у'зне оно' ј бока'лче (Горње Кусце); Ми'ле на мо' ју да'ду за'врши шко'лу (Паралово). Тако је и у селима на територији општине Косовска Каменица: друга'чка на мо' ју ће'рку, ово' је на мо' јега домаћи'на се'стра; ви'ди, то' ј је њи'ва на мо' јега а'шено-га (Ранилуг); оно' ј је ку'ћа на ону' ј ми'цку же'ну, че'кај ме у обо'р на Та'не Ди'нчинога (Велико Ропотово); у конони'ште на тети'на и'дем сас мо' ју се'јку, та' ј лива'да је на мoје'га сва'та, (Доморовце); за'ва на мо' ју ће'рку је од Гризи'ме, њи'ва на Ко'сту је мло' го голе'ма (Беривојце), а примере са аналитичком на-конструкцијом при изражавању посесивности забележили смо и у селу Јасеновик, у новобрдској општини: Са'вка је јетр'ва на мо' ју да'ду, о'во је ку'ћа на мо' јега чи'чу бра'та. Овде наводимо и пример „на доброг ратника (присвојно)“, који је дат у тексту Го-ворне особине Гњилана (Барјактаревић 1977: 280).

Лингвогеографског континуитета и равнања ради, даћемо и један навод из текста Д. Барјактаревића који се пак односи на прешевско-бујановачку го-


ворну зону: „Припадност се изражава генитивом или дативом сем познатог начина помоћу присвојних речи“ (Исти, 365), као и следеће примере који су дати у његовом наставку: тој си је дете од мога брата, ћерка од моју тетку, тој теле од мога комшију; ћерка на мога Миткета, муж на Николију, имање на брата, ракија на Трка, на мртвога вука и ци мерев ре. Тачније речено, посесивност је овде исказана двема синтаксичким формалним експликација-ма – предлошким конструкцијама од + ОП у функцији посесивног генитива и на + ОП у функцији посесивног датива.

III

Михаило Стевановић истиче да је посесивни датив у ђаковачком говору у веома широкој употреби: „припадање живим бићима Ђаковци казују једино овим обликом“, уз напомену да се може „који пут у овој служби чути и облик генитива, али такви примери, донесени са стране од дошљака, можда покоји и већ раније, ипак у говору ђаковачком никако нису могли дубље ухватити корена“: овéма децама отьц, мóјзе мáјке брат, Стајану Стéфићу кућа (Стева-новић 1950: 140–141). У говорима северне Метохије, према подацима добије-ним од Милете Букумирића, аутора монографије о овој области (Букумирић 2003), уобичајена је употреба посесивног датива м. посесивног генитива: жена томе Áнте, ујак тој девојке, стрина мојéму мужу, отац тавој мое сестре, баба овима ћēркама, томе Мирку брат (Исти, 321); у њиву овоме газде, у кулу јенóме кōмшије, у дом оној девојке (Исти, 208). Међутим, у насељима ове области није редак ни посесивни генитив: а куи земњу тóде једнóга кōмшије, био сам ове-реник овија нашија, огача старог свата, па тако и видим Јéфта Богићевића жену, девојка Сáва Мијатовића, сокак је био Симића. У Истоку смо пак забе-лежили примере типа кућа мојега брата и мојему детету љубúмац. Данило Барјактаревић у монографији Говор Срба у Метохији (1979), констатује да је посесивни генитив чест на целом подручју, „било као једночлани генитив или као синтагма“ и наводи примере типа кори то рēке, есма девојāкā, као и сле-деће неакцентоване потврде: трн руже, цена острижени(х) јагњади, ушке за-робљени(х) војника, смрад нечисти(х) кућа (Исти, 245). Даље аутор каже да се припадање веома често обележава и дативом: Петар је брат Мûлу и Милēве, кућа Милошу, имáње Марку, воденица Милошу, зет Мāксе, мајка Николē и Да-фине, чак и исаша селу (Исти, 250). У говору мештана села Прилужја, на пу-ту од Вучитрна ка Приштини, чују се примери са посесивним дативом: кућа ономе Рáде Бивољачком, онејзе Маре кућа, али није непозната ни генитивна конструкција с предлогом од у посесивном значењу: од оне Јéле муж. У тексту Милосава Вукићевића Говор Срба у Малом Косову (1993), који се односи на ширу околину Подујева, подручје у средњем току Лаба, пронашли смо следеће примере са посесивним дативом којима аутор илуструје поједине морфоло-шке црте овога говора: сестричина овем (Исти, 34), а овем отац имо (Исти,


38), ушо овема Шитарима у кокошар, ноћéво у овема куће, сестри чина овем старем, а овем отац (Исти, 42).

IV

Говорима Средњега Ибра сматрају се они у Поибарју између Рогозне на западу и Копаоника на истоку, на потесу Косовска Митровица – Рашка. Ради утврђивања дистрибуције формалних средстава за исказивање припадничко--поседничког односа у овој дијалекатској области, у монографији Говори Сред-њега Ибра Маринка Божовића (1993), будући да у њој синтаксички ниво није посебно обрађен, истражили смо примере којима се илуструју одређене фо-нетско-фонолошке и морфолошке црте, као и одговарајуће потврде из прило-жених дијалекатских текстова. Бројни су били примери употребе присвојног придева, па тако и они од властитих имена: Милиiна њива (Исти, 93), зови-но дијéте, заовин син (Исти, 95) ја сам чувао дедину тулумину (Исти, 317), уāлијо свéћу Јовановем брату, Станкинем сину (Исти, 204), Добросављев мал (Исти, 212). Облик генитива нашао се у примеру глас тичице (Исти, 142), а посесивни датив који означава посесора овде је или показна заменица или енклитички облик личне заменице: овем мајка, овем кондре, овем свастика (Исти, 228), мој кōншија, овом деда, сретнем бáку, женину мајку и тетку јој (Исти, 316). Према овоме аутору (Божовић 2002), говор Ибарског Колашина, простране области „између планине Рогозне, Мокре горе, Косова и Рибарић-ке клисуре“, представља – заједно са новопазарским говором5 – „најисточнији део зетско-рашког говора. Са источне и јужне стране граничи се једним делом са косовско-ресавским говором, и то са метохијским“, али се то граничење релативизује због постојања албанских села између Ибарског Колашина и Ко-совске Митровице, односно Метохије, те због негдашње приличне изоловано-сти становништва назначене територије (Исти, 23). У овом говору припадање се исказује беспредлошким генитивом када је посесор означен именом и пре-зименом: зет Радосава Јакшића, син Јована Бōжовића, окутњица Милована Нēшовића, а уобичајен је и посесивни генитив презимена: Анђēлковића мáла, Елесковића брнице, Јеличића њиве. Припадничко-поседнички однос може се у говору Ибарског Колашина исказати и присвојним придевом: Милетина њива, Иванове ливаде, Јōсова вода. Редовна је употреба и конструкције од + Г за изражавање посесивних значења: друг од моiéга брата, ри јатељ од моiег оца, поред сестра од тетке (Исти, 100). За супстантивни посесивни датив дат је само пример то је тек очéтак нашој рáдњи, а сви остали примери су са дативском енклитиком личне заменице (типа дијéте јој нешто слабо, рошла ни крава у отру) (Исти, 101).

5 Треба подсетити и на чињеницу да се у новопазарско-сјеничком крају „мешају утицаји црногорских и источнохерцеговачких насељеника, а такође и албански, који потичу од придо-шлица из северне Албаније“ (Ивић 19852: 168).


V

Имајући претходно наведено у виду, можемо закључити да је све југоисточ-не пределе косовскометохијске покрајине захватила аналитичка на-конструк-ција за исказивање посесивности, и то: Горњу Мораву, ширу гњиланску зону, косовскокаменички и новобрдски крај. Од утока Криве реке у Биначку Мораву ка њеном горњем току – на северозападу према Косовској Каменици и Новом Брду, а на истоку и североистоку према Врању – употреба ове предлошко-па-дежне конструкције проширила се благо лепезасто. Посесивни датив пак об-ухвата велики део централног и југозападног косовскометохијског подручја призренско-јужноморавског дијалекта, а уобичајен је, свакако очекивано, на читавом косовско-ресавском дијалекатском подручју Космета, па и у говори-ма Средњега Ибра. Предлошка генитивна конструкција од + Г/ОП спорадично се среће у понекима од ових призренско-јужноморавских и косовско-ресав-ских говора, као (додуше – не превише значајан) конкурент двема претходно наведеним синтаксичким категоријама за исказивање посесивности, па тако и у Ибарском Колашину. Посесивни беспредлошки генитив, према нашим сазна-њима, јавља се у појединим западним ивичним пунктовима централног Косо-ва, а судећи по наводима у литератури, среће се и у метохијским говорима, у напоредној употреби са посесивним дативом, као и у Ибарском Колашину, где се пак припадност исказује и предлошком генитивном конструкцијом и суфик-салном граматичком категоријом. Познато је да говори стариначког становни-штва Метохије припадају косовско-ресавском дијалекатском комплексу, али да има специфичности које их везују за тзв. староцрногорске говоре.

У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, у огромној мери захваћеној балканским језичким процесима и прибројаној балканском језич-ком савезу, примарна је улога предлога при структурирању именских кон-струкција. Дакле, једино се у овим говорима категорија посесивности изража-ва у правом смислу као „балкански аналитизам“: предлошка на-конструкција с општим падежом; овде треба напоменути да Genitivus originis с предлогом од није нарочито честа конструкција у призренско-тимочким говорима. У ре-левантној дијалектолошкој литератури (Ивић 19852: 112) стоји да се у великом делу призренско-тимочких говора за изражавање посесивних значења кори-сти конструкција лишена флексије (на + ОП), док пак у некима од њих постоје посебни облици датива са посесивном функцијом, као архаичније решење, тј. реликти старог деклинационог система који су „преживели аналитизам“. Као једна од структуралних разлика између двају поддијалеката призренско-ти-мочког дијалекта – призренско-јужноморавског и тимочко-лужничког – наво-ђено је и чување дативних форми у првом и њихово одсуство (тачније, ретко присуство) у другом наведеном поддијалекту (Ивић 19852: 113, 125). И као што је до сада више пута истицано – уклањање датива из морфолошког систе-ма и његова замена на-конструкцијама припада, са аспекта историје језика, завршној етапи нестајања синтетичких облика.


Стремљење ка аналитизацији огледа се и у употреби предлошке генитив-не конструкције од + Г/ОП уместо беспредлошке форме генитива с посесив-ним значењем или посесивног придева. Наиме, ту се ради о превази једног члана из опозиције бесредлошки осесивни Г (у алтернацији са присвојним придевом) : осесивна генитивна конструкција с редлогом од (изузимајући лексикализоване форме за означавање сродства, типа брат од тетке). Када је реч о уопштавању конструкције с предлогом од за изражавање посесивних значења, нарочита експанзија је уочена на периферији српског дијалекатског простора, одн. тамо где је могућ знатнији утицај постојећих сродних струк-тура у контактним несловенским језицима. У зетско-сјеничким говорима, поред употребе и беспредлошког посесивног генитива и присвојног придева, предлог од у конструкцијама с посесивним значењем има релативно високу фреквенцију и широко поље употребе (Милорадовић 2006). С друге стране, ширење сфере употребе од-конструкције и у косовско-ресавским говорима представља извесно подлегање налетима аналитичких конструкција, који су стизали и стижу са територије високобалканизованих српских призренско--тимочких народних говора.

Познато је да датив у функцији означавања припадности „у већини дијалека-та и у књижевном језику није чест (адвербативна употреба много је обичнија). Највише га има у дијалектима на истоку, призренско-тимочком и косовско-ре-савском“ (Ивић 1957, 344). Супстантивни посесивни датив је, према подацима из објављених студија и чланака, на територији косовско-ресавског дијалекта интензивније у употреби него у књижевном језику. Истраживачи су забележи-ли бројне примере тзв. везане посесивности типа кућа моме оцу (= кућа мога оца), тј. паралелну употребу посесивног генитива и посесивног датива, а у по-јединим говорима посесивни датив је из употребе потпуно истиснуо облик по-сесивног беспредлошког генитива (Милорадовић 2003: 135–142). Када је реч о косовско-ресавским говорима у целини, већ је раније уочено одсуство посесив-них адноминалних на-конструкција у реченим говорима (Соболев 1991: 136).

У нашем материјалу из српских народних говора на Косову и Метохији, када је у питању семантички капацитет посесивног датива, бројни су приме-ри атрибутивне посесивности у оквиру синтагми реципроцитативног (отац тавој мое сестре) и пропријативног (ку'ћа моје'јзи мате'ре) типа, а веома рет-ки они партитивног типа (видела сам ги у љу'дима ру'ке), али су узети у обзир и примери конструкција с глаголима јесам и бити, у којима се облик датива јавља у својству „предикативно-посесивне одредбе“ (та'ј њи'ва на Че'шму е Пе'тру Sа'ле Ми'шиноме), као пак и примери атрибутивно-предикативне по-сесивности, односно конструкција код којих „посесивну семантичку нијансу садржи напокон и двоструко завистан датив синтаксички везан за дату преди-кацију, с једне стране, те за одговарајући именски део реченице, с друге стра-не“ (ушо овема Шитарима у кокошар) (Павловић С. 2006: 375, 378). Већина конструкција наведених као примери употребе супстантивног посесивног да-


тива у овде реченим народним говорима одликује се синтаксичком маркира-ношћу. Наиме, употреба датива у њима условљена је обавезним присуством детерминатора, те датив у том случају бива везани падежни облик. Пошто се у српском језику употреба посесивног генитива среће само онда када имени-цу прати одредба, то се посесивни именички датив, „освојивши“ семантичку сферу изражавања односа припадности генитивом, ретко може изразити као слободна падежна форма.

Ареал употребе посесивног датива на нашем терену веома је широк, о чему нарочито сведоче подаци из централносрбијанских косовско-ресавских говора (Милорадовић 2008)6. Но то је посве разумљиво будући да је реч о говорима који су резултат великих миграционих покрета становништва са подручја Косова и Метохије у правцу севера и североистока, посебно од XVII века. С друге стране, о територијалном континуитету ове граматичке катего-рије говоре подаци из народних говора на тлу Македоније (Видоески 2007). За разлику од стања у тамошњим источним и југоисточним, као и у североисточ-ним народним говорима, где је на-конструкција једина форма за изражавање дативног односа код именица, „во западните дијалекти со на-конструкциите дативниот однос се искажува консеквентно само кај општите именки: на чо-векот, на жената, на детето. Меѓутоа, кај личните и роднинските имиња на поголема територија сè уште се пази старата дативна форма со флексија. (...) Вакви форми (со флексија) се употребуваат на целата западна и северозапад-на периферија од Скопска Црна Гора до Грамос“ (Исти, 141)7. И даље Божидар Видоески наводи: „Во оние македонски дијалекти каде што се употребува да-тивната форма се јавува и т. н. посесивен датив. Тој најчесто се среќава во се-верозападните говори (скопскоцрногорскиот, долнополошкиот), но не е нео-бичен и во другите западни говори“ (Исти, 143–144), дајући примере: Нацету Кировскому син Панко, Викни га Милану Бојчовому татка (скопскоцрногор-ски), Чива је куќава? Митоту Савев (вратнички), Син му Милету (кичевски), Јончету жената (ресенски).

У светлу претходно изнетих података за поједине народне говоре у Ма-кедонији, ваља се осврнути и на ситуацију у говору Горе (Младеновић 2001), где је сачуван датив оба броја у посесивној функцији: „Припадност се у ГГ казује присвојним придевом када појам коме се припадност приписује није у синтагми. Присвојни датив изван синтагме нема много потврда“ (Исти, 270); уп. ста'рцу ја'гәнца шо се, шо му се си'ноји чујека'тому (поред уобичајеног њи'ва бра'ту му'јему, Амету Суљејмано'вому си'н), се'стре је њи'вата (поред примера

6 Представљени дијалекатски примери омогућавају да се успостави ’динамика формалне прерасподеле средстава’ за исказивање посесивности на терену четири србијанска дијалекта, следећи правац север – југ.

7 При том, Б. Видоески касније додаје да се дативна флективна форма не употребљава у подједнакој мери у целом назначеном ареалу: „Со поголема доследност таа се јавува во северо-западниот дел на тој ареал: во скопско-црногорскиот, полошките, поречко-кичевските и рекан-ските говори“ (Видоески 2007: 145).


мо'јзи се'стре де'те, који упућује на дативско -е) (Исти, 280, 297). У синтагмама је чест посесивни датив, и он се употребљава и атрибутски и предикативно: мо'јојзи ма'тери ма'ти, мо'јојзи ма'тери шо ги бе'ше бра'т (Исти, 313), при чему се факултативно и удваја: шо ни је наша'-њива сви'м тро'јцам, му ноћеву'аље шо му са рија'тељи не'му (Исти, 490). Има и (непоузданих) трагова посесивног генитива: Агмета Ђу'рђоа ће шо је ку'ћата (Исти, 279), а говору Горе није свој-ствена употреба предлошке конструкције од + ОП у посесивној функцији, као ни балканистичка конструкција на + ОП.

Случајеви замене посесивног генитива дативом јављају се још у старосло-венским текстовима, а сретали су се и у разним стадијумима развоја готово свих словенских језика (Павловић С. 2006: 380-386; Станишић 1985−1986: 255-257). Као што је познато, ни у једном од савремених балканских језика нема посебних флективних облика генитива и датива, јер је дошло до изједна-чавања њихових првобитних облика и функција. У вези с реченим, а имајући у виду материјал из појединих српских народних говора, јасно разазнајемо процесе из прошлости: оне функције које су генитив и датив раздвајале као два различита падежа нису могле више играти улогу у нијансирању њихових посесивних употреба. Две су употребе изједначене и створена је могућност да један падеж престане да буде коришћен с одређеним значењем. Супстантив-ни посесивни генитив уступио је место супстантивном посесивном дативу. Потврду чињенице „сливања“ посесивних функција генитива и датива – као претходнице елиминисања флективне форме – налазимо и у следећој конста-тацији П. Ивића: „(...) место датива на + исти облик (каза'ла на ца'рску ће'рку), а иста конструкција служи и за посесивно значење (ку'ћа на моје'га бра'та), што показује да се пре упрошћавања деклинацијског система ово значење обе-лежавало дативом, а не генитивом“ (Ивић 19852, 112).

Код нас је досад писано, углавном са аспекта историје језика, о конкурент-ности генитива и датива при исказивању припадничко-поседничког односа, но без потпунијег увида у стање на терену народних говора, што и није било могуће с обзиром на одоцнела истраживања у области дијалекатске синтаксе. Међутим, ваљало би обратити пажњу и на веома широку употребу супстан-тивног посесивног датива на косовско-ресавском терену, као и на релативно слабу конкурентност аналитичке посесивне на-конструкције у односу на по-сесивни датив у призренско-јужноморавским говорима, посебно када се зна колико је велика пробитачност аналитичких конструкција и код првог дијале-катског суседа високобалканизованих српских говора (свакако, познавање об-лика датива у призренско-јужноморавским говорима јесте основа и за његову уобичајену употребу у посесивном значењу). Тумачење, тачније – покушај ту-мачења знатне ширине и високе фреквентности употребе посесивног датива у српским народним говорима морамо оставити за неку другу прилику, али ћемо овде барем напоменути да се том приликом, по нашем мишљењу, никако не би смело занемарити антропоцентричко становиште: чување значењског и


формалног идентитета датива као персоналног падежа (Тополињска 2002: 9).8 С једне стране, подршку оваквој дистрибуцији формалних експликација за ис-казивање припадничко-поседничког односа на косметском терену (па дакако и шире – у централној Србији) свакако представљају изузетно бројни приме-ри дативских енклитика са посесивном функцијом, тј. знатна функционална оптерећеност кратких дативних форми и експанзија заменичких клитика у балканским словенским системима, међујезичка интерференција на релацији са једним типолошки сродним (македонски) и једним типолошки несродним (албански) језиком, као и могући утицај неког супстратног језика, нпр. балкан-ског латинитета (уп. пример Petrus, filius Thomae vicario; Галис 1974: 60). С дру-ге стране, сливање посесивних функција генитива и датива, те уопштавање ад-номиналног посесивног датива у појединим говорима, представља особеност српских народних говора која упечатљиво сведочи о њиховој склоности ка аналитизму и која тај аналитизам наговештава.

*И даље, нажалост, умногоме стоји констатација коју смо већ раније изне-

ли пред нашу стручну јавност: „Систематска теренска истраживања српских говора на тлу Косова и Метохије нису завршена“ (Станковић 2002: 257). На-шим прилогом покушали смо да уметнемо барем једну коцкицу у тај неоп-ходни мозаик теренских истраживања, уз трепетљиву наду да се на његово коначно склапање неће предуго чекати.


Барјактаревић 1977: Данило П. Барјактаревић, Дијалектолошка истражи-вања, Приштина.

Барјактаревић 1979: Данило П. Барјактаревић, Говор Срба у Метохији, Приштина.

Божовић 1993: Маринко Божовић, Говори Средњега Ибра, Приштина.Божовић 2002: Маринко Божовић, Говор Ибарског Колашина, Лепосавић. Букумирић 2003: Милета Букумирић, Говори северне Метохије, Српски

дијалектолошки зборник L, Београд.Видоески 2007: Дативната форма кај имениките, у: Дијалектологија на

македонскиот јазик II (Карактеристики на македонските дијалекти) – одбра-ни теми – приредил Марјан Марковиќ, според Божидар Видоески, Скопје.

8 „Закључку о чувању датива под страним утицајем може се приговорити, пошто су у ал-банском и арумунском генитив и датив синкретизовани, а у словенским говорима који чувају датив, највећим делом однос у структури почива управо на морфолошкој разлици Д и ОП“, тј. у призренско-јужноморавским говорима нема на-конструкције која би објединила генитив и датив. Стога страни утицај не треба сматрати пресудним за чување датива на овим простори-ма, „пошто синтетичка дативска форма представља чување, поред осталог, и контраста између директног и индиректног објекта“ (Младеновић 2001: 270–271).


Вукићевић 1993: Милосав Вукићевић, Говор Срба у Малом Косову, Збор-ник Филолошког факултета у Приштини III, Приштина, 32–51.

Галис 1974: Arne Gallis, Da li je srpskohrvatski adnominalni dativ pripadnosti (posesivni dativ) – balkanizam, Зборник за филологију и лингвистику XVII/1, Нови Сад, 51–61.

Ђуровић 2000: Радосав Ј. Ђуровић, Летнички говорни ти, Врање.Ивић 1957: Павле Ивић, О говору Галиољских Срба, Српски дијалектоло-

шки зборник XII, Београд. Ивић 19852: Павле Ивић, Дијалектологија срскохрватског језика. Увод и

штокавско наречје, Нови Сад.Ивић 1988: Павле Ивић, Дијалектолошка истраживања срских говора

Косова и Метохије, Зборник Округлог стола о научном истраживању Косова, Научни скупови САНУ XLII, Одељење језика и књижевности – Одбор за про-учавање Косова 1, Београд, 115–119.

Ивић 1999: Павле Ивић, Срски дијалекти и њихова класификација (II), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLII, Нови Сад, 303–354.

Милорадовић 2003: Софија Милорадовић, Уотреба адежних облика у говору Параћинског Поморавља. Балканистички и етномиграциони асект, Посебна издања Етнографског института САНУ 50, Београд.

Милорадовић 2006: Sofija Miloradović, Iskazivanje posesivnosti predlogom od u srpskim narodnim govorima. – Slavia Meridionalis. Studia Linguistica. Slavica at Balkanica (Red. Stanisław Karolak), No 6, Instytut Slawistyky Polskiej Akademii Nauk, Warszawa, 57–64.

Милорадовић 2008: Софија Милорадовић, „Вроде развернутой в ро-странстве диахронии“, Јужнословенски филолог LXIV, Београд, 227–238.

Младеновић 2001: Радивоје Младеновић, Говор шарланинске жуе Гора, Српски дијалектолошки зборник XLVIII, Београд.

Павловић М. 1970: Миливој Павловић, Говор Јањева. Међудијалекатски и миксоглотски роцеси, Нови Сад.

Павловић С. 2006: Слободан Павловић, Детерминативни адежи у старо-срској ословноравној исмености, Нови Сад.

Реметић 1996: Слободан Реметић, Срски ризренски говор I (гласови и об-лици), Српски дијалектолошки зборник XLII, Београд.

Соболев 1991: Андрей Н. Соболев, Категория адежа на ериферии бал-канославянского ареала, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXIV/1, Нови Сад, 93–139.

Станишић 1985−1986: Вања Станишић, Балканизми у срскохрватском језику, Balcanica XVI−XVII, Belgrade, 245−265.

Станковић 2002: Станислав Станковић, Дијалекти срскога језика на тлу Косова и Метохије (Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истражи-


вања), Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини XXXII (12), Свеска Б: Филолошки одсек, Косовска Митровица, 51–59.

Стевановић 1950: Михаило Стевановић, Ђаковачки говор, Српски дијалек-толошки зборник XI, Београд, 2–151.

Тополињска 2002: Зузана Тополињска, Антрооцентрична теорија јези-ка и срски адежни систем, Јужнословенски филолог LVIII, Београд, 1–13.

София МилорадовичСтанислав Станкович

О ВЫРАЖЕНИИ ОТНОШЕНИЙ ПРИНАДЛЕЖНОСТИ И ОБЛАДАНИЯ В СЕРБСКИХ НАРОДНЫХ ГОВОРАХ

КОСОВА И МЕТОХИИРезюме

В работе рассматривается география распространения различных син-таксических формальных показателей по выражению категории принадле-жности (кућа [од] мога оца// моме оцу кућа// на мојег татка/оца кућа) и так называемой экзистенциональной притяжательности (сестра [од] мога оца// моме оцу сестра// на мојег татка/оца сестра) в конструкциях, в которых по-сессор обозначен именем существительным, а также частота употреблений подобных выражений в трех диалектах на территории Косова и Метохии: при-зренско-южноморавского, косовско-ресавского и зетско-сеничкого. В резуль-тате исследования делается вывод о том, что в юго-восточных и восточных частях призренско-южноморавского говора на территории автономного края для выражения посессивности чаще всего используется на-конструкция, в то время как в западных и центральных областях преобладающим становится посессивный датив, который используется на территории распространения всего косовско-ресавского диалекта Косова и Метохии и в зетско-сенчкого ди-алекта Среднего Ибра. Генитивная конструкция с предлогом од + род. падеж / CG встречается редко, как конкурент выше указанным синтаксическим ка-тегориям, выражающим категорию посессивности, причем, употребляется то-лько в отдельных призренско-южноморавских и косовско-ресавких говорах автономного края, а также в зетско-сеничких говорах Ибарского Колашина. Судя по фактам, указанным в существующей литературе, посессивный бес-предложный генитив используется в метохских говорах наряду с посессив-ным дативом, а также в говорах Ибарского Колашина, где принадлежность


выражается как генитивной конструкцией с предлогом, так и морфологиче-ски, т.е. при помощи посессивного суффикса. В сербской литературе по диа-лектологии до настоящего времени указывалось об использовании генитива и датива для выражения отношений принадлежности и обладания. В данной работе обращается внимание на достаточно широкое употребление субстан-тивного посессивного датива на территории косовско-ресавского диалекта, как и на относительно слабую конкурентность аналитических посессивных на-конструкций в отношении посессивного датива на территории распро-странения призренско-южноморавских говоров в Косово и Метохии, смотря по значительной распространенности аналитических конструкций в ближай-шем диалектном окружении балканских сербских говоров.

УДК 811.163.41’282.3(497.115) 811.163.3’282.3(497.115)

Радивоје МладеновићКрагујевац, Србија

ЈЕЗИЧКИ И ДИЈАЛЕКАТСКИ ОДНОСИ У СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКОЈ ОБЛАСТИ

У прилогу се разматрају језички и дијалекатски односи у трима северно-шарпланинским жупама – Сиринићу, Средској и Гори, у којима су оформље-ни међусобно јасно профилисани говори. Северношарпланинска област, због свог лингвогеографског положаја, представља дијалекатску ивицу српског и македонског језика. Језичка структура северношапланинских говора разматра се у контексту миграционих кретања сточарског становништва из ближих и даљих области ка богатим пасиштима северног дела Шар-планине. Закључује се да је дијалекатска композиција сва три северношарпланинска говора у не-посредној вези са степеном присутности македонизама тј. сразмерна близини и снази полошко-кичевске струје. Тако је горански говор периферни западно-македонски говор са инфилтрацијом српских црта, сиринићки говор српски призренско-јужноморавски говор, сретечки говор у основици говор призрен-ско-јужноморавског типа са продором морфолошких македонизама.1

Кључне речи: Северношарпланинска област, сиринићки говор, сретечки говор, горански говор, дијалекатска диференцијација.

1. На простору северног дела Шар-планине, у планинским корутинама, оформљене су четири жупе, језички и дијалекатски јасно профилисане: Сири-нић / Сиринићка жупа (локални назив Сиринúће), Сретечка жупа / Средска (локални назив Стрéцка), Гора и Опоље (локални албански назив Opoja). Све четири жупе у средњем веку посведочене су као српске.

Упркос албанској експанзији и померању српског (словенског) станов-ништва из јужнијих крајева Косова и Метохије последњих векова, три жупе

1 Рад Језички и дијалекатски односи у Северношарланинској области урађен је у оквиру научног пројекта „Српски језик и друштвена кретања“ (број пројекта 148024), који финансира Министарство науке Владе Републике Србије.


– Сиринић, Средска и Гора, очувале су словенски карактер, док је жупа Опоље исламизована већ у XVI2 веку, и потом албанизована.

Из Сиринића се српско становништво већим делом није иселило после 1999. године. У ову жупу доселио се и један број Срба прогнаних из околних области, тако да сада у Сиринићу живи десетак хиљада Срба.

Српско становништво у Средској, знатно проређено исељавањем после Другог светског рата, сведено је после 1999. године на стотинак претежно ста-ријих мештана. Муслиманско словенско сретечко становништво, дијалекат-ски блиско или идентично са Србима, иако делом исељено, и сада представља релативно стабилну словенску етнокултурну и етнојезичку заједницу.

Већи део млађег словенског становништва иселио се после 1999. године из Горе, крећући се у већем броју према Београду, једним делом према Ско-пљу. У основним и средњим школама београдског приградског насеља Борча наставу похађа око петсто ученика исељених из Горе после 1999. године.

2. У досадашим истраживањима северношарпланински говори у Сред-ској (Павловић 1939) и Гори (Младеновић 2001) монографски су обрађени, док је у току израда монографије о говору Сиринића.3 О појединим аспектима дијалекатских односа у трима северношарпланинским говорима посебно се бавио, у тридесетак студија и прилога, Радивоје Младеновић.

3. Пашњачка област са северне стране Шар-планине највећа је и најбоља област такве намене на Балканском полуострву. Ова планина је, затим, оро-графско-хидрографски чвор Балканског полуострва, па је то разлог што је Шар-планина била добро насељена од најстаријих времена. Име планине, чи-ји је локални назив Шар4, продужетак је старијег античког имена Scardus, које бележи антички географ Страбон с почетка нове ере.

Смештена између Метохијске и Полошке котлине, Шар-планина каракте-рише се изразито сложеном антрополошком и етнокултурном структуром. Ово је планинска област на којој и око које су различити језици (српски, ма-кедонски, албански, арумунски, турски), различите конфесије (православни хришћани, хришћани католици, муслимани).

Богата водом и травом, посебно у северном делу, Шар-планина је била примамљива за сточаре из околних – ближих и даљих – области у дужем вре-менском раздобљу, посебно због старобалканског типа номадског или полуно-мадског сточарења, са сталним кретањем између летњих и зимских пасишта.

2 С. Пуљаха (Пуљаха 1984: 828) наводи да је у Опољу 1571. исламизовано 83% становника, док је проценат муслимана у Гори 18%. Ако се из Опоља изузме Билуша, у којој су у то време још Срби, проценат исламизације у Опољу је 95% (Пешикан 1986: 93).

3 На истраживању овога говора ради Радивоје Младеновић. 4 О пореклу оронима Шар, који припада предсловенском ономастичком супстрату, а који

у овом облику живи у словенским језицима и албанском језику в. Лома 1991: 313–318.

177Радивоје Младеновић: Језички и дијалекатски односи у Северношарланинској...

Трансхумација у већем обиму на овој територији, посебно у жупи Гора, била је присутна све до првих деценија XIX века. Отуд у Гори, Средској и Сирини-ћу, и то не само у дијалекатским системима5 и ономастици него и у другим сегментима културе у најширем смислу, уочавају се различити слојеви6: ста-робалкански предсловенски, словенски српског и македонског типа, оријен-тални. Овакво наслојавање траг је различитих етнојезичких измена, насталих интензивном разменом, адаптацијом и синтезом различитих цивилизација.

4. Дуготрајни динамични цивилизацијски контакти, сталне сточарске миграције са јужног дела Шар-планине, која је знатно сиромашнија водом и травом, ка северном делу, словенско-словенска и словенско-несловенска ми-ксоглотија, учинили су да се у северношарпланинским корутинама оформе три различита дијалекатска типа, знатно удаљена међусобно, од којих сири-нићки говор, својом призренско-јужноморавском структуром, представља јужну дијалекатску ивицу српскога језика, док је горански говор – најближи горњополошким говорима са инфилтрацијом српских црта, дијалекатска иви-ца македонског језика. Пошто је у Средској оформљен говор чија је призрен-ско-јужноморавска основица очигледна, али са продором иновација западно-македонског типа, ова жупа није само географски већ и дијалекатски између говора Сиринића и говора Горе.

Различита миграциона кретања утицала су на формирање дијалекатских типова у трима северношарпланинским жупама. Док су се Гора и Средска, по-себно Гора, у прошлости пуниле сточарским становништвом из планинских области горњег Полога и Дебра, Сиринић је остао изван знатнијег прилива западномакедонског становништва. Према Сиринићу је било локалних сеоба из Призренског Подгора и Средске. Становништво Средске и Горе кретало се ка јужној Метохији, доносећи у Призренску котлину нове дијалекатске особи-не. Становништво Сиринића кретало се долином Лепенца ка јужном Косову (Цвијић 1911: 1102) и Скопској Црној гори, утичући на дијалекатски тип ових области. Економско-лингвистички разлози учинили су, дакле, да северни део Шар-планине својом укупном дијалекатском ситуацијом, сусретом различи-тих језичких и дијалекатских црта, настанком иновационих појава, предста-вља језичко и дијалекатско пограничје српског и македонског језика.7

О етнојезичким контактима у северношарпланинској области сведочи ономастика. Обим ономастичких слојева различит је: словенски слој домини-

5 О дијалекатским приликама на Шар-планини и околним областима в. Младеновић 2004.6 Наслојавање на овом простору, али и околним областима, уочљиво је и у словенским

слојевима, пошто се на територији садашњег идиома западнојужнословенског типа уочава при-сутност архаичних топонима источнојужнословенског порекла (уп. Лома 1994: 115–116).

7 О ширем ареалу српско-македонског језичког контакта, коме припада и Шар-планина, в. у Видоески 1973: 95–103.


ра, а од супстратних најприсутнији је онај романског типа8 – што је и очекива-но с обзиром на сточарски карактер Шар-планине – потврђен у већој мери у Гори и Сиринићу. Ређи помени упућују и на присутност мањих етнојезичких скупина. (Младеновић 2006: 99–100).

Етнојезички контакти у дужем временском раздобљу створили су одређе-но несагласје дела ономастике северношарпланинских жупа са именима насе-ља. Према именима насеља, која су скоро сва словенска, срећу се и топоними и проепоними несловенског типа. У Гори, у којој је концентрација микротопони-ма и имена родова романског типа највећа, име жупе и свих њених села, осим Бачке / Баћке, словенско је. Данашња села, даље, поменута су у Арханђелској повељи Стефана Душана из 1347–48. године као стална српска села (Архан-ђелска повеља: 280–282). Ономастика несловенског типа (у коју не убрајамо ономастику турског порекла) у Гори и несагласје средњовековне ономастике са садашњом, говори о каснијем знатнијем приливу становништва из западно-македонских области, у којима је интензивнија романско-словенска симбиоза остварена доста рано (Младеновић 2001: 35–56).

Пошто се влашка насеља у средњем веку не помињу ни у Гори, ни у Си-ринићу, ни у Средској, може се говорити о стабилним насеобинама српскога етнојезичког типа у овим жупама, што не значи да међу становништвом ових жупа није било славизираних Влаха.

Поређење савремене ономастике северношарпланинских жупа са оном из ранијих векова, упућује на две чињенице: а) део топонима на Шар-плани-ни, констатован у српским средњовековним споменицима, опстао је до данас – што говори о томе да потпуне смене становништва није било, б) топонима романског ономастичког супстрата у српским средњовековним споменицима нема много, што не мора значити да их није било у већем броју, с обзиром на сточарску привреду на Шар-планини. Није без значаја што је у непосредном суседству са северношарпланинским жупама, северно од Призрена, у средњем веку забележен низ влашких катуна. У српска северношарпланинска села вла-шки ономастикон могао је стизати и после XV в. заједно са доместикацијом Влаха сточара, у време напуштања номадског или полуномадског сточарења (Младеновић 2006: 101–102).

На вероватно знатнији унос несрпских топонима и проепонима из запад-номакедонског правца, али и граничних северноалбанских предела, упућује податак да се поређењем пописаних кућа у турским катастарским пописима 1452/55. и 1591. године уочава петоструко повећање становништва. Овакво повећање могло је да се оствари само великим механичким приливом (Пеши-кан 1986: 63–64, 81, 88 итд.; Пуљаха 1984: 828; Младеновић 2001: 43), који је унеколико изменио језичке и дијалекатске прилике у северношарпланинским

8 О траговима романске присутности у ономастици Северношарпланинске области в. у Младеновић 2006.


жупама, уносећи у њих особине из полошко-кичевског правца (Младеновић 2004: 213). С обзиром на географски положај Горе, али и на чињеницу да су у оквиру ове жупе и око ње пашњаци богати травом и водом, прилив становни-штва у Гори био је и најинтензивнији. Миграциона струја је била мање снаге у Средској, док је у Сиринићу била најслабија.

5. Континуитет становништва, поред ослабљене полошко-кичевске ми-грационе струје, али и досељавања из српских језичких области, омогућила су боље чување српског призренско-јужноморавског дијалекатског типа у Си-ринићу. Пошто су сиринићка насеља била изван главних комуникацијских праваца, Сиринић није значајније демографски испражњен у време великих сеоба с краја XVII и у XVIII веку. Срби су се иселили углавном из насеља бли-жих јужном Косову крећући се за матицом исељеника, а у ова делимично ис-пражњена села стизали су Албанци. Овакав распоред Срба и Албанаца у Си-ринићу остао је до данас.

У Сиринић су се досељавали Срби из оближњих области – пре свега из јужне Метохије, из јужног Косова, из северозападне Македоније, а од удаље-нијих области у ову жупу стигао је део српског становништва из северне Ал-баније и југоисточне Црне Горе. Осим црногорске струје, остали досељеници доносили су у Сиринић језик који дијалекатски није био изразито различит од језика староседелаца.

Врло је вероватно да се део србизираног влашког становништва и у обла-стима суседним са Шар-планином, у време исламизације и већих или мањих миграција са метохијског простора, посебно оног у јужној Метохији, кретао ка хришћанским насељима, избегавајући исламизацију. По географском по-ложају средњовековних влашких катуна у јужној Метохији и интензивним локалним сеобама између Призренског Подгора и Сиринића, србизирано вла-шко становништво кретало се – због богатих пашњака – пре свега, према Си-ринићу (Младеновић 2006: 103).

Због удаљености северношарпланинских жупа од главних комуникациј-ских праваца, померање становништва у прошлим вековима било је мањег обима од оног у околним низијским крајевима.

6. На формирање говора или микродијалекатских типова у Северношар-

планинској области од различитог значаја је и конфесионална припадност, ко-ја члановима једне заједнице омогућава ближи контакт са другом заједницом исте конфесије.

Говорници сиринићког говора су православни хришћани, говорници го-ранског муслимани, сретечким говором се служе хришћани и муслимани.

На простору Шар-планине и суседних области, од доласка Турака све до Балканских ратова, вршена је исламизација словенског становништва. Исла-мизовани Срби, у национално и језички хетерогеним срединама, после кон-


фесионалне – албанизујући се и турчећи – некада су прибегавали и језичкој асимилацији.9

У северном делу Шар-планине формиране су две муслиманске етнокул-турне групе са словенским говором, које се самоодређују као словенске, оду-пирући се језичкој албанизацији чувањем локалног словенског говора. Ове словенске муслиманске групе карактерише етничка флотантност настала као последица слабљења и губитка српског народносног осећања после преласка на ислам. Опстанак словенске муслиманске групе у непосредној је вези са ње-ном бројношћу и компактношћу на једној територији. Групе које чине ком-пактну словенску лингвистичку целину, која обухвата већи број припадника, отпорније су на етнојезичку албанизацију. Управо су због овога муслиманске етнојезичке словенске групе – у Гори и Средској – остале словенске. За припад-нике ових група примарна је припадност групи одређеној територијално, лин-гвистички и етнографски, па се они локално одређују као Горани, Сречани, на-шинци. Пошто су после преласка на ислам, муслимани српског (словенског) порекла изгубили идентитет, у трагању за новим идентитетом били су распе-ти између турске, албанске, муслиманске и бошњачке опције. Без обзира на ет-ничку флотантност, ове групе остају у свом локалном словенском (српском) говору као примарном етнокултурном обележју. Горани и Сречани муслиман-ске вере у последњих четрдесетак година прихватају муслиманство као при-марну етнонационалну категорију. И мимикријско прихватање бошњачког ет-нонационалног одређења, после 1999. године, наставак је муслиманске опције у словенском садржају.

Православна конфесионална припадност Сиринићана омогућила је ин-тензивне локалне контакте са Призренским Подгором, што је имало за после-дицу релативну дијалекатску сродност сиринићког и подгорског говора, која се огледа у неким маркантним својствима, попут високо стабилизованог пе-нултимског акцента. Контакт са Србима хришћанима у јужном Косову у сири-нићки говор донео је одређене особине, које се не срећу у говору Призренског Подгора.

Са друге стране, исламизација словенског становништва у Гори и обли-жњим западномакедонским областима поспешила је језичко уједначавање из-међу ових група. У Средској је у вишим селима (Манастирица, Небрегоште, Љубиње) остварена компактна исламизација, док су хришћани највећим де-лом насељавали насеља уз Бистрицу. Припадност истој вери учинила је да се у оквиру сретечког говора оформе два микродијалекатска типа: у насељима уз Бистрицу (претежно хришћани) призренско-јужноморавска основица отпор-нија је на западномакедонско преобликовање; у сретечком говору виших села

9 О односу језика, конфесионалне припадности, скривеним мањинама и етнојезичком трансферу на југозападу Косова и Метохије в. Младеновић 2005.


(муслимани) јављају се иновације горанског типа, које се не срећу у селима са (претежно) хришћанским становништвом.

Као илустрација везе конфесионалне припадности и лингвистичког мо-дела на југозападу Косова и Метохије може се навести говор подгоранске ет-нокултурне групе (Подгорани, Прекокамци) на ободу јужне Метохије, у непо-средном суседству са подгорским и сретечким говором. Подгорански говор, у чијој се основици налази супстрат призренско-јужнометохијског типа, после миграционог таласа из Горе, због заједничке исламске припадности, преобли-кован је преузимањем низа особина из горанског говора, којима су се Подго-рани дијалекатски диференцирали према Србима хришћанима у окружењу.10

СИРИНИЋКИ ГОВОР

7. Сиринићки говор је призренско-јужноморавски говор са инфилтраци-јом особина северношарпланинског типа.11 Показује низ заједничких иноваци-ја са говором Призренског Подгора. Значајна заједничка изоглоса јесте висока уједначеност пенултимског акцента у ова два говора; знатна лабијализација нелабијалних вокала у контакту са /в/, које се иза вокала у оба говора најче-шће артикулише као пасиван билабијални глас; систем показних заменица. Између ова два говора, међутим, има и знатних неподударности, које су после-дица или контаката сиринићког говора са сретечким говором или резултат аутохтоног развоја.

Географска препрека, оличена у високим планинским врховима према територији садашње Републике Македоније, спречила је продор западномаке-донског идиома у овај део Шар-планине.

Сиринићки говор у основама речи чува наслеђену српску слику. Пре-структурирања у морфологији ишла су у правцу продора аналитизма у декли-нацији који је на нивоу призренско-јужноморавских говора у Призренско-ме-тохијској котлини и јужном Косову, што значи да је флексија очувана у већем степену него у осталим деловима призренско-тимочких говора, затим у гово-рима северне и северозападне Македоније.

Локалне сеобе и контакти са јужним Косовом учинили су да се у говору Сиринића појаве неке црте несвојствене јужнометохијским, али присутне у ју-жнокосовским говорима. Једна од карактеристичних црта јесте облик 3л. мн. презента типа нóсу, вóлу, трчу, бéгу (Младеновић 2002: 59–60).

а) У неким својствима сиринићки говор део је северношарпланинских го-вора. Овде се мисли на судбину /-л/ на крају слога, које је у неким позицијама прешло у ў / в (могоў, беў), у некима – као неорганска, готова иновација преу-зета из јужнокосовских и јужнометохијских говора – замењено је са /ја/ (бúја,

10 Више о значају конфесионалне припадности за формирање подгоранског говора в. у Младеновић 2005: 70–79.

11 О сиринићком говору в. Младеновић 2005а.


видéја); судбина /о/ у групама /V + о + V/ (братýа, његýа), присуство Дмн. типа волýам сведочи о контакту са друга два северношарпланинска говора, у којима није развијена иновација ширења наставка двојинског порекла. Ду-блети типа братýа и братóва, волýам и воловúма у сиринићком говору, опет, сведоче о различитим дијалекатским контактима.

Асимилацијом у групи /еј/ > /иј/ (грúје, смúје, дú је : дé су) сиринићки го-вор показује подуданост са горанским, пошто у сретечком говору ове инова-ције нема, осим у вишим селима, у којима је – чини се – горанског порекла (Младеновић 2007: 593).

Дативска енклитика је (= јој) (Па је дáди њóјзи), затим просторни пред-лог крај / креј / кри са двоструким значењем дирекције и локације (Пóсле на сóвру дувáмо сви. Прво креј слýнце дýнеш, па пóсле креј сéвер, па креј úсток па зáад; потрчи креј кáре; óн је крај мáтер) има паралела у кумановском говору.

Уопштавање једног облика у множини радног глаголског придева, ина-че својства свих српских говора југозападног дела Косова и Метохије (жéне дóшле / синóви дóшле / говéда дóшле), не може се посматрати изван овакве појаве у оближњим македонским говорима (Младеновић 2001: 429).

б) Говор Сиринића издваја се неким особинама из околних говора при-зренско-јужноморавског типа. Док је у свим јужнометохијским говорима ис-трвена разлика у паровима африката свођењем на појединачне јединице (кућа, вечера > куча, вечера / кућа, већера), у сиринићком говору оваквог преобли-ковања у консонантизму нема. Неразвијањем изразите фрикативности и због неостварености пуних палаталних африката, у овом говору опстала је опози-ција /т : т’, д : д’/, чиме говор Сиринића чини целину са друга два северношар-планинска говора – сретечким и горанским (Младеновић 2007а: 254–262).

Пасивном артикулацијом /в/, посебно у неким позицијама, сиринићки го-вор представља део ширег ареала северношарпланинских, призренско-јужно-моравских, северномакедонских и западномакедонских говора. Сиринићки говор се унеколико издваја из овог ареала тиме што је у њему пасивна арти-кулација /в/ још изразитија, и што се /в/ факултативно деконсонантизује и прелази у неслоготворни глас [ў] који са претходним вокалом, у одређеним позицијама, чини дифтонг (пре свега иза /о/): – óўца (< овца), óўде (< овде), ћéў (< ћев). У сиринићком говору нису непознати ни примери у којима је /в/ иза /о/ или на крају речи замењено вокалом /у/: оýца, ћéу.

в) Чувањем невокализованог полугласника (сән, дән, кәд, тәда), сиринић-ки говор приближава се сретечком, а изразито удаљава од горанског, у коме је чување вокалске боје и вокализација полугласника најзначајнији македони-зам.

г) У сиринићком говору опстају групе [ли], [ле] (у друга два говора се замењују групама [л’и / љи], [л’и / ље] – у горанском доследно, у сретечком факултативно).


д) Иако је у сиринићком говору аналитизам захватио у већој мери Гјд. и Лјд. ж. р. него у јужнометохијским и јужнокосовском говору, бројем дистинк-ција у једнини сиринићки говор се удаљава од друга два северношарпланин-ска говора. Знатнији аналитизам, међутим, указује на северношарпланинску позицију овога говора.

Процес преструктурирања у оквиру множинских падежа именица дао је у сиринићком говору интересантну слику у дативу множине. Стање није пот-пуно преврело, што сведочи и контакт различитих дијалекатских система, па се у овом падежу јавља облик старог датива множине сретечког типа жéнам, затим облик некадашњег инструментала множине са којим се мешао датив – женáми, а присутан је и најновији облик датива множине, настао у проце-су контакта облика множине и двојине – женáма. Опстанак старијег облика Дмн. подупрт је таквим облицима у сретечком говору.

д) Појединим појавама у систему заменица сиринићки говор приближава се сретечком и горанском, појединим својствима удаљава од њих, показујући вредности јужнометохијских или јужнокосовских говора.

Укупним односима у систему заменица сиринићки и сретечки говор по-казују знатну сличност. Развијање облика заменица за каквоћу и заменица за количину у Нјд. м. р. на -и (какви човек, коликви зид), маркантно је својство развијено у сретечко-сиринићком микроареалу.

У овом говору, што карактерише и остале оближње српске говоре, укљу-чујући и северношарпланинске, опстао је старији однос облика бројева двá – двé, óба – óбе. Тако се у сиринићком говору двá, óба везују за мушки род (двá брáта), а двé, óбе за женски и средњи род (двé жéне, двé сéла).

Чувањем датива бројева два и три (двáма, двéма, трúма) сиринићки го-вор део је ареала северношарпланинских и јужнометохијских говора, који зна-ју за овај морфолошки архаизам.

8. У оквиру сиринићког говора уочавају се два микродијалекатска типа:

једном типу припадају села у нижем току Лепенца, другом типу припадају ви-ша, перифернија насеља. Разлике се јављају, пре свега, у фонетској природи и судбини сонаната /ј/ и /в/. Ови гласови у неким позицијама, у нижим селима, изговарају се знатно пасивније, са чешћим преласком /в/ у [ў], а /ј/ у [й]. У ви-шим селима ови сонанти у истим позицијама, међутим, стабилнији су, па се у овом делу сиринићког говора и изван иницијалне позиције /в/ чешће артику-лише као лабиодентални глас.

Фонолошке неутрализације /л/ са /љ/ у позицији са /и/ или /е/ нема у сири-нићком говору. Уочава се, међутим, да се у Врбештици, Јажинцу и Сушићу фа-култативно јављају примери у којима је артикулација /л/ у групама /ли/ и /ле/ померена напред, више него у другим насељима. Иако ни у једном насељу не-ма фонолошке неутрализације /л/, индикативно је да је асимилација /л/ према потоњим предњим вокалима изразитија у насељима у којима је било више кон-


таката са становништвом Призренског Подгора. Овакво груписање насеља у микродијалекатске типове према судбини /в/, /ј/, /ли/, /ле/, већим делом прати и рефлекс старог назалног вокала задњег реда у суфиксу *-но пошто се – осим у Севцу, Врбештици и Јажинцу, у којима суфикс гласи -на (викнáла, рекнáла), како је у осталим северношарпланинским и јужнометохијским говорима – у осталом Сиринићу гласи -ну, како је у јужном Косову (лунýла, викнýла). На појаву суфикса -на утицао је контакт поменутих сиринићких села са Призрен-ским Подгором и Сретечком жупом.

СРЕТЕЧКИ ГОВОР

9. У централној корутини северног дела Шар-планине, у раном средњем веку, оформљена је жупа Средска, коју чини 12 словенских села на Шар-пла-нини са леве и десне стране Призренске Бистрице. У једним насељима живе само муслимани или хришћани, у другима је становништво конфесионално измешано. У Стружју, селу на прелазу у албанску жупу Опоље живе Албанци, досељени у ово село у XVIII веку. Део становника овога села су исламизовани и албанизовани Срби.12

Муслимани српског језика и порекла у највећем проценту су староседео-ци и стари досељеници који су се пресељавали унутар Сретечке жупе. Из овог етничког супстрата треба издвојити мали број кућа чије порекло није поузда-но српско. И ове породице су, међутим, лингвистички и етнографски потпуно интегрисане у сретечку муслиманску словенску популацију. Извор повећаног етничког флуктуирања међу муслиманима српског језика у Сретечкој жупи, поред тежње да се опстане на насељеној територији и сачува наслеђени сло-венски етнокултурни и етнолингвистички карактер жупе, налази се и у овом слоју становника несрпског порекла.

Исламизација Горе и виших села Средске (Љубиње, Манастирица, Небре-гоште, делимично и Локвице) одржала је матично словенско становништво на окупу и омогућила његов опстанак. Исламизацијом ових насеља спречен је албански продор у словенске жупе на Шар-планини.

Дијалекатска основица сретечког говора јесте призренско-јужноморав-ска, делом сродна сиринићкој, са српским развитком у основама речи и делу граматичких и творбених морфема. Судбином *t’, *d’, назалних вокала, во-калног /л/, полугласника у основинским морфемама – сретечки говор пред-ставља део српске еволуције. Одсуство двојне рефлексације назалног вокала /é/ и /л/ вокалног у коренским морфемама и у вишим селима, ближим Гори – иначе својствене горанском говору – сведочи да се становништво Сретечке жупе, пре ближих контаката са горанским говором, у основи није значајније разликовало од суседних српских области призренско-јужноморавског типа.

12 На континуитет становништва упућују и наслеђени српски топоними у овом селу: Zari-shta, Presllop, Kraishta, Masllar, Vlatk, Mikieva (Вукановић 1995: 296).


Садашњи дијалекатски тип настајао је усељавањем са територија језички пре-тежно источнојужнословенског састава, из Горе и из полошко-кичевског прав-ца. Овај слој унео је у сретечки говор западномакедонски антепенултимски акценат и низ морфолошких македонизама: македонска рефлексација полугла-сника у суфиксима, факултативна македонска рефлексација назалног вокала /é/ у граматичким морфемама, морфолошко ширење имперфекта у аорист (ни донéсоа), 3л. мн. презента (вúђет, нóсет). С обзиром на то да је у граматич-ком и творбеном систему присутан македонски утицај, очигледно је да је усе-љавање било значајно, али не и таквог обима да промени састав наслеђених основинских морфема.

10. На формирање садашњег говорног типа сретечког говора пресудно је утицао горански говор. Веза виших сретечких села окренутих према Гори и Опољу – успостављена у време док су ове области још биле хришћанске, поја-чана је после исламизације. Неки родови из Горе преселили су се у сретечка села.13 Каснијим локалним сеобама, како из виших сретечких села тако и из Горе, створена су два микродијалекатска подтипа.

У микродијалекатском типу виших муслиманских села (Љубиње, Мана-стирица и Небрегоште) јављају се иновације које овај део сретечког говора приближавају горанском. Овде се мисли, пре свега, на прелазак о > у у при-мерима типа чýјек, гýједар, њéгуа, брáтуа, ýас (< појас), твýје; -еј- > -иј-: се смúјем (< смејем), грúјем; одсуство метатезе у грóзје, лóзје; секундарни полугла-сник + р > -ер у свéкер, вéтер, мóдер; елиминација група ли, ле групама љи, ље; заменичке енклитике: дaди и (Дјд. заменице она), да је дaдет (Ајд. заменице она, поред ја), дaј им љuђам (чување старијег облика енклитике наслањањем на горански говор).

Чињеница да је сва Гора исламизована и да се ове црте јављају управо у сретечким селима која су компактно исламизована, говори о значају конфе-сионалне припадности, која је – комбинована са етнографском сличношћу, природом сточарске привреде и географском близином – суштински утицала на правац дијалекатске нивелације према горанском говору.

Изван ових иновација горанског типа, сретечки говор виших села уклапа се у општу слику сретечког говора.

Присуство генетски различитих континуаната говори о мешању станов-ништва и дијалекатских типова које је то становништво имало пре стварања актуелног локалног говора. О значају морфолошког позајмљивања, на при-мер, говори судбина полугласника у сретечком говору. Тако су полугласници у коренским морфемама, у резултату српске еволуције полугласника, сведе-

13 У неким сретечким селима има усељеника из различитих крајева, а знатан број породи-ца у селу Плањане је из Глобочице у Гори. Од локалних сеоба значајна је ситуација у Речану, пошто целокупно становнипштво овог села води порекло од досељених исламизованих Љуби-наца (Вукановић 1995: 256–279).


ни на полугласник реда /а/ (вêшка, лêн, сêн, дêн, êс, дêнêс, сêга, тêга; мêгла, лêжем14), док се у творбеним морфемама јављају, морфолошким путем унете, западномакедонске вредности (éток, стýденец, óтец). Овакво двојство ја-вља се и у судбини других старих гласова: назални вокал задњег реда са срп-ском судбином (куде-стé-биље, зýби, ýт, дýб, рýка, нáруче, ýок), али и ма-кедонизмима у граматичким морфемама (óни са тýје, виђим сéстра – поред сéстру, оз њá // њý // њáу15, ос сéстру вáшу // оз мáјка. У судбини /л/ вокалног потврђује се српска еволуција (вýна, вýк, вýчица, бýва, ýж, јáбука, слýнце, слýза, слýбице).

11. У морфологији је призренско-јужноморавска основица сретечког го-вора претрпела низ преобликовања полошко-кичевског типа.

а) У деклинацији је флексивни датив добро очуван у оба броја, што је опште својство свих говора југозападног дела Косова и Метохије. У резулта-ту сусрета различитих морфолошких система јавили су се облици претежно српског или западномакедонског типа. Тако се у дативу једнине именица на -а јавља призренско-јужноморавски наставак -е (дáвам сéстре, жéне, гáзде). У да-тиву множине именица, међутим, нема двојинског форманта -ма (својственог српском развитку), већ је уопштен формант -ам (љýдам, жéнам, сéлам).

б) Чување старијег синкретизма неразвијањем новог контраста Нмн. и ОПмн. м. р. српскога типа у вези је са оваквом тенденцијом у горанском го-вору.

в) Српско уопштавање наставка меких основа -е у Нмн. именица деклина-ционог обрасца на -а (жéне, сéстре, дýше, гáзде) стабилно је у свим говорима југозападног дела Косова и Метохије, укључујући и горански и сретечки.

г) Као множина именица средњег рода типа кýче, јáре у сретечком говору развијена је суплетивна множина типа кýчики, илúчики, чиме се овај говор разликује од горанског и подгоранског, у којима је неутрумизацијом изврше-на регуларизација и елиминација нетипичног једнинско-множинског односа. На евентуални траг контакта сретечког са бродским горанским говором, у коме се поред кýчића јавља и кýчика (Младеновић 2001: 309) упућује формант -ика.

14 У примерима овога тима (мêгла, лêже, мêска) полугласник у слабом положају није испа-дао подржан избегавањем стварања тешке сугласничке групе. Интересантно је да је полугла-сник у оваквим примерима опстао и у горанском говору, у коме се иначе вокализује у западно-македонском духу (Младеновић 2001: 129–138).

15 Облик који садржи два рефлекса из генетски разнородних говора сведочи о мешавини различитих говора (њá : њý > њáу).


д) У сретечком говору је аналитизација у именској флексији највише од-макла у односу на остале северношарпланинске говоре али и друге оближње српске говоре.16

У судбини показних заменица говори северношарпланинске области кре-нули су посебним путевима. У горанском говору ситуација је већим делом западномакедонска, у сиринићком у неким облицима претежно јужнометохиј-ска, у другима северношарпланинска. Сретечки говор има посебан морфоло-шки тип показних заменица, настао наслањањем на меку заменичку промену (óвај чóек, овáега чóека; óваа жéна, овáези жéне). Све северношарпланинске говоре везује тип óвија, тúја у Нмн. м. р. (Младеновић 2008: 332–336).

У глаголској флексији сретечки говор показује знатну сличност са горан-ским, а у неким облицима у којима се горански удаљава од западномакедон-ских, са западномакедонским.

У грађењу аориста и имперфекта, посебно у множини, у сретечком го-вору јавља се типична горанска ситуација (имáшоа, донéсоа, мије рéкомо, а имáшоте).

У 1. лицу множине очуван је српски наставак за лице -мо (збóримо).

ГОРАНСКИ ГОВОР

12. Јужно од Призрена, на тромеђи Србије, Македоније и Албаније, изме-ђу Тетовске и Призренско-метохијске котлине налази се жупа Гора. Иако Гора представља географску и етнолингвистичку целину, она је 1925. године, када је утврђивана државна граница између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Албаније подељена у два дела – већи (17 насеља у саставу Срби-је, два – са делимично горанским становништвом – у Македонији) и мањи (9 насеља и Албанији). У свим насељима етнолингвистичке Горе сачуван је њен словенски карактер. Горани, становници Горе, у Србији имају статус посебне етнокултурне групе.

Сви Горани су исламизовани. Сам процес исламизације био је поступан, а завршен је средином XIX века.

И поред великих висина, великог пространства и велике разуђености Шар-планина је проходна у готово свим правцима. Знатно је више превоја на јужном делу Шар-планине, превоја који повезују Гору са западномакедонским залеђем, пре свега са Пологом. Погодна је комуникација према Сретечкој жу-пи, са којом су Горани, посебно са вишим селима ове жупе, увек одржавали интензивне контакте.

Гора је због богатих пашњака могла примити знато већи број оваца не-го што их је сама имала, па је то разлог бројног усељавања из западномаке-донских сточарских области. Обим миграција из западномакедонског правца

16 О флексији и аналитизацији у словенским говорима југозападног дела Косова и Метохи-је в. Младеновић 2002a.


илуструје податак да је за 140 година у XV и XVI веку становништво Горе петоструко увећано, што је могуће једино обимним усељавањем. У то време дотадашњи именослов, претежно српског типа, замењен је именословом свој-ственим западномакедонској области.17

О самосвести горанске етнокултурне групе сведочи податак да Горани, без обзира у каквом се лингвистичком окружењу налазе, у међусобној кому-никацији истрајавају на свом локалном говору. И после више генерација рође-них изван Горе, родитељи са децом комуницирају на горанском говору. Отуд су Горани увек најмање двојезични – владају језиком средине не одричући се матерњег говора.

13. Горански говор представља периферни западномакедонски говор са инфилтрацијом српских црта. Дијалекатска композиција овога говора, али и говора неких западномакедонских области, упућује на то да је етнолингви-стички састав становништва мењан протоком времена, а да бројне некорела-тивности у развитку језичких црта чувају трагове променљиве доминације говорника претежно западнојужословенског или источнојужнословенског типа.18

а) У најстаријем диференцијалном слоју који оштро раздваја западноју-жнословенски и источнојужнословенски тип – у судбини познопрасловен-ских *t’ и *d’, у горанском говору су развијене африкате српскога типа /ћ/ и /ђ/ или су то и даље експлозивни дентални сугласници (кýћа, свéћа, рéђа, мéђа), што говори о томе да је у време досељавања на садашње станиште ово станов-ништво припадало српској струји. Судбина јерова (сóн, дéњ, вóшка, óтец), међутим, јасно сведочи о каснијем слабљењу контакта са општим развојем српског језика и ближим контактима са западномакедонским залеђем.

б) О контакту генетски различитих говора упућује низ недоследности у рефлексацији појединих гласова. Тако се у овом говору јављају често пот-пуно различити континуанти српског или македонског типа. Ово се односи на судбину назалног вокала задњег реда (зêбец, Дêбице, сêбота, клóко, кéде али и рýка, кýћа, ýтиште, рýдина, óбруч, óткуд), затим на судбину вокалног /л/ (вêвна, жêфто, вóвна, óвно, али и вýк, бýха, јáбука; тако и сêнце и ретко слýнце).

в) У процесу стабилизовања појединих језичких црта горанског говора не понашају се на исти начин коренске, граматичке и творбене морфеме. У грама-тичким и творбеним морфемама у рефлексацији старих гласова у горанском говору типична је западномакедонска ситуација, што говори о снази морфоло-шког ширења и замени једне варијабилне морфеме другом. Јављање двојства

17 Поређењем броја кућа у турским пореским пописима 1452/55 (Пешикан 1986: 63–64, 81) и 1591. године (Пуљаха 1984: 828).

18 О односу горанског говора са оближњим говорима на македонској и српској страни в. Младеновић 2001: 519–536.


у коренским морфемама сведочи о томе да су коренске морфеме стабилније од граматичких, да су отпорније на општу генерализацију једног модела из мноштва. Овакав однос коренских (стабилних) и граматичких и творбених (варијабилних) морфема среће се и у оближњим македонским полошким гово-рима, посебно доњополошким – у којима је проценат говорника који је ушао у дијалекатско формирање данашњих говорних типова, судећи по укупној ди-јалекатској слици, био у знатнијем броју западнојужнословенског (српског) типа од оног у горњем Пологу, са којим су контакти горанског говора били интензивнији.

Исламизација и контакт са истоверним етнојезичким групама других јези-ка, пре свега албанском и турском, учинио је да се у горанском говору сачува у фонолошком систему /х/, додуше у свим позицијама али не и у свим лексе-мама.

14. Природа дијалекатског закутка, затим интензивни контакти различи-

тих дијалекатских система, учинили су да се морфолошким развитком овај говор у неким својствима нађе изван иновација западномакедонских говора, али и да се неким својствима знатно удаљи од западномакедонских говора и приближи српскима, и то или чувањем старијег стања или иновацијама у срп-ском духу.

а) Уопштавање у номинативу множине наставка меких основа (жéне, дýше, сéстре) насупрот македонском уопштавању наставка тврдих основа, остваре-но је у горанском говору у време његове ближе везе са српским језиком.

б) Инвентаром облика у деклинацији горански говор се нашао између македонске изразите аналитизације и релативно доброг чувања флексије, по-себно именица деклинационог обрасца на -а у јужнометохијским српским го-ворима. Добро се чува датив оба броја са значењем намене и посесије.

в) С обзиром на укупну дијалекатску композицију неочекивано је чување генитива једнине именица деклинационог обрасца на -а са аблативним значе-њем (ошла от Семирице), затим значењем мировања, боравка (у сéстре спáла). Обичан је и генитив заклетве (жими дýше матéрине), а потврђени су и слаби трагови локатива једнине (Младеновић 2001: 271–275, 281–282, 295–297).

г) У избору морфолошких средстава у деклинацији евидентан је утицај различитих система, са експанзијом оних особина које су стигле са западно-македонским усељеницима. Овде се мисли на уопштавање наставка меких основа -и (жéни, сéстри, кýћи) у дативу једнине именица деклинационог обра-сца на -а. Или у изостанку утицаја облика двојине на облике множине, иначе својственог српским говорима, изостанка који је подстакнут одсуством такве иновације у македонским говорима, па се у горанском јављају облици датива множине жéнам // жéнем, љýђим // љýђам, úљићам.

д) Присутност облика множине средњег рода типа јáрића, кýчића (према призренско-јужноморавској суплетивној множини јарићи, кучићи) сведочи


да је горански говор знао за суплетивни тип јарићи, па је неутрумизацијом елиминисан нетипичан суплетивни однос уношењем множинског -а из дру-гих именица средњег рода.

15. У облицима личних заменица уочава се преплитање различитих типо-

ва. Облицима јá, тú, óн, óна, óно; мúје, вúје, óни, óне горански говор делимич-но чува стање пре интензивнијег усељавања из западномакедонског правца. Уношење партикуле -је, међутим, очигледно представља компромис са гранич-ним западномакедонским облицима није, вије.

У генитиву // акузативу једнине мушкога рода придевских и заменичких речи горански говор не зна за иновацију -га западнојужнословенског типа, па је у овом говору њéго, тóго, стáрого.

Упитна заменица за ствари штó // шó // шћó зна за два облика општег па-дежа: шóго (својствен полошким говорима) и óшто (карактеристичан за све оближње српске говоре).

Развијање чланске морфеме западномакедонског типа из показних заме-ница (чýјек – чýјеков, чýјекот, чýјекон) најзначајнији је морфолошки македо-низам у горанском говору, непотврђен у друга двa северношарпланинска го-вора.

16. Укупним односима у глаголском систему, горански говор је остао из-

ван преструктурирања својствених западномакедонским говорима.а) У презенту у 1. лицу једнине уопштен је наставак атематских глагола ко-

ји се додаје презентској основи са карактеристичним вокалом (нóсим, бéрем, кáжујем, бéгам).

Из 3. лица једнине испао је наставак -т (нóси, бéре, кáжује).Ситуација у 3. лицу множине упућује на контакт различитих дијалекат-

ских система. У горанском говору присутна је тенденција уопштавања настав-ка -е(т) (збóрет, бéрет, úмаје), насупрот призренско-јужноморавском уоп-штавању наставка -у. У најнижим насељима јавља се и наставак -и-т (нóсит, вáрит), што подсећа на призренско-јужноморавско ширење основинског во-кала и у 3. лицу множине презента (носим - носив).

На сусрет различитих система у горанском говору сведочи присутност -т у 3. лицу множине глагола -е и -и, али и одсуство из глагола -а групе (бéгаје, бркаје). Ово је једини говор у анализираној области у коме се у 1. лицу множи-не личних глаголских облика јавља иновација македонског типа -ме (úмаме, рабóтахме).

б) Најзначајније преструктурирање македонског типа у глаголској флек-сији остварено је кроз ширење имперфекта на рачун аориста (донéсохме, донéсохте, донéсоха; úмаха).



Арханђелска повељаШаварик, Янко. Хрисофоула цара Стефана Душана, коiом оснива мана-

стиръ Св. Архангела Михаила и Гаврийла (у Призрену године 1348?). Гласникъ Дружства србске словесности. Београд : Дружство србске словесности, 1862

Видоески 1973 Видоески, Божидар. Проблеми на меѓудијалектиот контакт во реодни

говорни области. Дијалеките на македонскиот јазик. Том 1. Скопје: Македон-ска академија на науките и уметностите, 1973 (стр. 95–103)

Вукановић 1995Вукановић, Татомир. Порекло становништва, генеза насеља и ономасти-

ка Сретечке жуе. У: Шарпланинске жупе Гора, Опоље, Средска. Географски институт Јован Цвијић. Посебна издања. Књ. 40/II. Београд: Српска академија наука и уметности, Географски институт Јован Цвијић, (стр. 256–297)

Лома 1991Лома, Александар. Словени и Албанци до XII века у светлу тоономасти-

ке. Становништво словенског поријекла у Албанији (зборник радова). Тито-град: Историјски институт СР Црне Горе, 1995, (стр. 279–327)

Лома 1994Лома, Александар. Језичка рошлост југоисточне Србије у светлу тоо-

номастике. Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката. Ниш: Филозофски факултет у Нишу, Институт за српски језик САНУ – Београд, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, 1994, (стр. 107–147)

Младеновић 2001Младеновић, Радивоје. Говор шарланинске жуе Гора. Српски дијалекто-

лошки зборник LVIII. Београд: САНУ, Институт за српски језик, 2001, (стр. 1–606)

Младеновић 2002Младеновић, Радивоје. Треће лице множине резента у срским говорима

на југозааду Косова и Метохије. Јужнословенски филолог LVIII. Београд: Срп-ска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 2002, (стр. 41–63)

Младеновић 2002aМладеновић, Радивоје. Генитив именских речи у северношарланинским

и јужнометохијским говорима – флексија и аналитизација. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLVI / 1. Нови Сад : Матица српска, 2002, (стр. 291–320)

Младеновић 2004Младеновић, Радивоје. Дијалекатска диференцијација срских говора на

југозааду Косова и Метохије. Живот и дело академика Павла Ивића (збор-


ник радова). Суботица – Нови Сад – Београд: Градска библиотека Суботица, Српска академија наука и уметности, Филозофски факултет у Новом Саду, Народна библиотека Србије, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, 2004, (стр. 209–249)

Младеновић 2005Младенович, Радивое. Говоры трех мусульманских славянских этнокуль-

турных групп на юго-западе Косово и Метохии (Материялы Международной научной конференции (Санкт-Петербург, 11–12 июня 2004 г.). Санкт-Петер-бург – Мюнхен: Институт лингвистических исследований РАН, Комиссия по балканскому языкознанию при Международном комитете славистов. Biblion Verlag, 2005, (стр. 52–82)

Младеновић 2005а Младеновић, Радивоје. Дијалектолошко истраживање Сиринића. Живот

у енклави. Лицеум 9. Крагујевац: Центар за научна истраживања САНУ и Уни-верзитета Крагујевац, 2005, (167–192)

Младеновић 2006Младеновић, Радивоје. Романски трагови у ономастици северношарла-

нинских говора. Probleme de filologie slava – Вопросы славянской филологии – Проблеми словенске филологије. XIV. Timişoara: Universitatea de vest din Ti-mişoara, Facultatea de litere, istorie si teologie, Catedra de limbi şi literaturi slave, 2006, (стр. 99–116)

Младеновић 2007Младеновић, Радивоје. Судбина груе /ЕЈ/ у срским (словенским) говори-

ма на југозааду Косова и Метохије. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику L. Нови Сад: Матица српска, 2007, (стр. 585–603)

Младеновић 2007aМладеновић, Радивоје. Судбина африката на југозааду Косова и Мето-

хије у светлу балканске језичке интерференције. Probleme de filologie slava – Вопросы славянской филологии – Проблеми словенске филологије. XV. Ti-mişoara: Universitatea de vest din Timişoara, Facultatea de litere, istorie şi teologie, Catedra de limbi şi literaturi slave, 2007, (стр. 249–263)

Младеновић 2008Младеновић, Радивоје. Показне заменице на југозааду Косова и Метохи-

је. Зборник Института за српски језик САНУ I. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2008, (стр. 329–340)

Павловић 1939Павловић, Миливој. Говор Сретечке жуе. Српски дијалектолошки збор-

ник VIII. Београд: Српска краљевска академија, 1939Пуљаха 1984Pulaha, Selami. Popullsia shqiptare e Kosovës gjatë shek. XV–XVI. Tiranë, 1984


Пешикан 1986Пешикан, Митар. Стара имена из доњег Подримља. Ономатолошки при-

лози VII. Београд: Српска академија наука и уметности. Одељење језика и књи-жевности. Одбор за ономастику, 1986

Цвијић 1911 Цвијић, Јован. Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије.

Књ. 3. Посебна издања Српске академије наука (књ. XIX. Одељење природно-математичких наука (књ. 5). Београд: Српска академија наука, 1911

Радивое Младенович

ЯЗЫКОВЫЕ И ДИАЛЕКТНЫЕ ОТНОШЕНИЯ В СЕВЕРНОЙ ОБЛАСТИ ГОРЫ ШАР-ПЛАНИНА

Резюме

В приложении рассматриваются языковые и диалектные отношения в трех северных жупаниях горы Шар-планина – Сиринич, Средская, Гора – в которых оформились междоусобно ясно формированные наречия.

Северная область горы Шар-планина из-за своего лингвистического гео-графического положеня представляет собой диалектную границу сербского и македонского языков: в жупаниах Сиринич и Средская находитса диалектная граница сербского языка, а в жупании Гора находитса диалектная граница македонского языка.

Языковая структура наречий северной области горы Шар-планина рас-сматривается в контексте миграционных движений скотоводческого населе-ния из близких и дальних областей к богатым пастбищам северной части го-ры Шар-планина. Можно заклоючить, что диалектная композиция и переком-позиция всех трех наречий северной области горы Шар-планина в непосред-ственной всязи со степенью присутсвия македонизмов т.е. пропорционально близости и силе полошко-кичевской струи. Так горанское наречие предста-вляет собой периферийное западномакедонское наречие с глубоко проника-ющими сербскими чертами, сириническое наречие представляет собой серб-ское призренско южноморавское наречие, сретечкое наречие представляет собой в основе наречие призренско южноморавского типа с проникающими морфологическими македонизмами.

УДК 811.163-41’282.3(497.115)

Снежана ПетровићБеоград, Србија

ЗБИРКА РЕЧИ ИЗ ПРИЗРЕНА ДИМИТРИЈА ЧЕМЕРИКИЋА КАО ИЗВОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИЧКЕ И КУЛТУРНЕ

ИНТЕРФЕРЕНЦИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

У раду се указује на значај збирке речи српског призренског говора Димитрија Чемерикића за проучавање језичке интерференције на фонетском, морфолошком, лексичком и синтаксичком плану у једној изразито мултиетни-чкој и мултилингвалној средини каква је град Призрен.1

Кључне речи: српски језик, дијалекти, турцизми, призренски говор, лекси-ка, језичка интерференција.

0.1. Призрен је град богате и дуге традиције. Током безмало хиљадугоди-шње историје – у писаним изворима први пут се помиње 1019. године – био је трговачки, привредни и административни центар у готово свим државама које су се смењивале на простору Балкана2. Још од XIV века Призрен је био познат као мултиетничка средина у којој су, поред Срба, живели Дубровчани, Которани, Млечани, Саси, а често су у њему боравили и бројни грчки и италијански трговци. Од XV века досељавају се Турци, а од XVII века у зна-чајнијој мери Албанци. Крајем XVIII века из Јањине је у Призрен дошло и сто четрдесет арумунских породица. Од 1918. године етнички састав житеља При-зрена значајно се мења, број Албанаца је у сталном порасту, а опада број Срба, Турака и осталих народа. Данас у Призрену, према неким подацима3, живи 225.000 становника. Поред Албанаца, који представљају већину, помињу се Бошњаци, Турци и Роми, док се за српско становништво наводи да је расељено

1 Овај текст је резултат рада на пројекту 148004: „Етимолошка истраживања српског је-зика и израда Етимолошког речника срског језика“, који у целини финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

2 Детаљнији подаци о историји Призрена наводе се у Jusuf 5–12, Hafiz 1977a: 61–65, Реме-тић 1996: 333–338.

3 Подаци су са сајта невладине организације „Мрежа за демократски развој и толеранцију“ из Призрена: http://pz.netdd.org/sr/community/community.htm.


ван и унутар Косова. Током готово шест векова заједничког живота у овом граду, поменути народи су остварили значајан степен толеранције и добрих међуетничких односа – Призрен је био истицан као пример града национал-но хетерогеног али хомогеног по менталитету4. Чак и данас је Призрен познат широм провинције као место толеранције и богате разноврсности.

0.2. У таквим околностима Призрен се развио у једну мултилингвалну заједницу, што се одразило на све локалне говоре. У недостатку података из старијег периода, трагови тих утицаја најбоље се могу видети у српском, турском и албанском говору. Дуги низ година турски језик је у Призрену имао престижан, привилегован статус, био је lingua franca градског споразумевања5. Зато не чуди што је као културно доминантан језик представљао извор лексичког позајмљивања. Такву улогу призренски турски говор задржао је, донекле, и у XX веку, пре свега стога што је најбројнија турска заједница на територији Косова и Метохије живела управо у Призрену, па је и утицај турског језика на локални српски говор био неупоредиво већи него у било ком другом српском граду (Реметић 1996: 338).

1. Овако дуготрајан период мултилигвизма и међујезичке интерферен-ције јединствен је на српској језичкој мапи поред осталог и због тога што је тај живи процес очуван све до XX века. Тиме је омогућено регистровање низа лингвистичких појава које се у другим областима и говорима могу само претпоставити или реконструисати на основу лексичког материјала. Истраживање међусобних утицаја двају говора – у овом случају српског и турског – омогућено је, па чак и значајно олакшано, постојањем релевантне литературе и о српском и о турском призренском говору, затим збирке Димитрија Чемерикића и невеликог речника турског призренског говора (Jusuf 160–184). Тиме је створена готово „идеална“ ситуација за проучавање позајмљеница и процеса позајмљивања6.

2. Поред неколико радова који се директно или индиректно баве српским призренским говором7, у Срском дијалектолошком зборнику је 1996. годи-не објављена обимна студија Слободана Реметића, под насловом Срски ризренски говор I (гласови и облици). У њој је дат преглед историјског развоја, као и исцрпна акценатска, фонетска и морфолошка анализа српског говора

4 Реметић 1996: 337.5 То није ексклузивна особина Призрена, такву улогу је турски језик за време Османског

царства имао у већини балканских градова. На пример, бугарски језик у XIX веку био је толико преплављен турцизмима да Вазов урбани бугарски говор назива олутурски (Friedman 2005: 221). Интересантно је запажање да се и у скорије време, у доба етничких сукоба и тензија на простору Косова и Метохије 1999. године, турски у комуникацији користио у етнички неутралној функцији. У једном селу на југозападу ове области у којој живе Албанци и Горанци, обе по вероисповести муслиманске, али етнички и језички различите групације, када би се непознати људи срели на улици, поздрављали би се турским merhaba, како би избегли етничку идентификацију коју би открило албанско mirëdita или горанско добар ден (id. 232–233).

6 О проучавању ових дијалеката у контакту в. Петровић 2000.7 Уп. Живановић 1887, Ивић 1991б: 5–108.

197Снежана Петровић: Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића

Призрена. Један од закључака овог истраживања јесте и то да је „његова данашња слика превасходно одраз аутохтоног органског развоја уз нешто више трагова утицаја језика несловенских народа“ (Реметић 1996: 538). Овај утицај се огледа и на морфолошком и на синтаксичком нивоу, али је посебно уочљив на фонетском нивоу8. Такође су, посредно, турски и албански језик допринели стабилности полугласа у овом говору, како у наглашеним тако и у ненаглашеним слоговима. За овако широк утицај албанског и турског језика пресудно је било позајмљивање великог броја речи из ових језика у српски говор. Нарочито је уплив турског језика у области лексике „толики да код читаоца Чемерикићеве збирке или слушаоца живог призренског говора понекад ствара утисак да пред собом има туђи језик ’изговорен на српски начин’“ (id. 535).

3.1. Призренски турски говор, који се осим у Призрену говори и у обли-жњем селу Мамуши, спада у западнорумелијске дијалекте турског језика9, једну од седам група анадолско-румелијских дијалеката10. О овом говору по-стоји неколико студија: Н. Хафиза о турским говорима Приштине, Косовске Митровице, Вучитрна и Призрена (Hafiz 1977a; Hafiz 1977b; Hafiz 1979), моно-графија С. Јусуфа Призренски турски говор (Jusuf), као и неколико прилога истог аутора (в. Jusuf 187–188). Призренски турски говор показује све особи-не западнорумелијских дијалеката, којих, по Немету (Nemeth 1956: 12–20) има осам11, с тим што се извесно одступање уочава код плуралног суфикса који се у већини случајева, независно од правила вокалне хармоније, употребљава у варијанти -lar (Jusuf 87).

8 Као последице турског и/ли албанског језика на фонолошки систем овог говора Реме-тић 1996: 537–538 издваја следеће особине: присуство фонеме /ü/ у позајмљеницама, декомпо-новање вокалног /р/ > /ьр/, ненарушени статус фонеме /ф/, изједначавање сонаната /љ/ у свим позицијама и /л/ испред вокала предњег реда у корист /л`/ и отврдњавање /л/ испред вокала задњег реда на крају слога, свођење африката /ч/ и /ћ/ на /`ч/, односно /џ/ и /ђ/ на /`џ/, десоноризација финалних сугласника, нарушавање односа између сонаната /н/ и /њ/.

9 Сам термин румелијски дијалекти потиче од административног назива за европске дело-ве Османског царства – Rümeli – па се сходно томе, пре свега у лингвистичкој литератури на турском језику појавио назив Rumeli ağιzlarι „румелијски говори, дијалекти“. Овај термин се користи само за дијалекте који припадају османском турском језику и говоре се или су се гово-рили на територији европског дела Турске, Бугарске, Македоније, Србије (углавном Косова и Метохије), Грчке и Албаније. Детаљно о терминолошким решењима и проблемима в. Tryjarski 1990: 414–419.

10 Према подели коју даје Caferоğlu 239–260. 11 Изостанак вокалне хармоније код вишесложних речи, на месту стандардних -ι, -ü, -i,

-ü, налази се увек -i: döğrü : döğri; стандардни четвороваријантни суфикс прошлог неодређе-ног времена: –mιş, -müş, -miş, -müş у западнорумелијском гласи -miş; тенденција да се вокал i, који се у стандардном језику налази у свим позицијама осим у почетном слогу, у западноруме-лијским говорима замењује гласом ι: evimin : evιmιn; делабијализација и замена, у појединим пунктовима, гласова ö, ü вокалима ö, ü: dört : dört, üç : üç; недоследност вокалне хармоније код двоваријантних суфикса типа плуралног -lar, -ler и др.: babalar : babaler; прелаз ö > ü у почетном слогу: köprü : küpri; очување вредности стосм. велара ğ: ağaç : ağaç; стандардни презентски суфикс -(ι, ü, i, ü)yör гласи -(a, e, i)y: yapιyör : yapay.


3.2. Истовремено, поједине фонетске и морфолошке карактеристике одли-кују само овај говор12, што је последица историјских околности, периферног положаја у оквиру западнорумелијских дијалеката, удаљености од културних центара Османске државе, као и одсуства директних веза са књижевним турским језиком у првој половини XX века, када он доживљава значајне и темељне промене (Јусуф 14–15).

4.1. Једно од најдрагоценијих сведочанстава о српском призренском гово-ру јесте рукописна збирка речи Димитрија Чемерикића. Са њеним особинама и значајем стручна јавност могла је да се детаљно упозна у студији С. Реметића (Реметић 1996: 339–342). Но, чини се да је ово добра прилика да се још једном укаже на њену велику, а због промењене етничке ситуације у Призрену, чак јединствену и непроцењиву вредност.

4.2. Према подацима наведеним на кутијама, она садржи 15.561 листић, али се то, вероватно, односи на број одредница, док је број листића знатно већи. Речи турског порекла чине велики део тог корпуса – око 1.700 одредни-ца и преко 2.700 лексема. Димитрије Чемерикић, рођени Призренац, грађу за своју збирку сакупљао је у првој половини XX века. Стога је она лексички одраз једног старијег стања српског призренског говора у односу на савремени тренутак, а преко њега и самог града Призрена и ондашњег живота његових мештана. Поред тога што је у њу унео речи из свакодневног говора, у многим случајевима поткрепљене примерима, Чемерикић је за своју збирку ексцерпи-рао и писане изворе, на првом месту трговачке и занатске тефтере призрен-ских породица.

4.3. Чемерикић је свој рукопис, као што се види из списка скраћеница прве књиге РСА стр. CVIII, предао тада Институту за српскохрватски језик Српске академије наука и уметности 1950. године13. Он се и данас налази у Институту за српски језик САНУ. Само је грађа на прва четири слова (А–Г) прекуцана на папир формата А4, док је остатак збирке у листићима, у истом облику у којем ју је Чемерикић предао. Листови папира, на којима су руком исписане речи, различитог су формата и квалитета – највише их је сасвим малих, величине 1/16 формата А4, али има одредница које заузимају и цео лист А4. Неке су писане мастилом, а неке обичном оловком чији су се трагови временом избрисали, што у појединим случајевима отежава ишчитавање рукописа. Чемерикић је збирку сакупљао са основним циљем да она буде саставни део корпуса РСА, па ју је, великим делом, прилагодио методологији лексикографске обраде тог речника. У том смислу се морају посматрати и

12 Најзначајније су: прелаз ğ > c (Jusuf 56–57, Hafiz 1977a:78) и k >ç (Jusuf 57–58, Hafiz 1977a: 79) пред палаталним вокалима; губљење гласа h у медијалној и финалној позицији и слабљење његове артикулације у иницијалној (Jusuf 62–64); палатализација l пред веларним вокалима (Jusuf 59); губљење интервокланог v (Hafiz 1977a: 82, Jusuf 65); 5. Очување стосм. η (Jusuf 61–62), и др. Неке од ових особина потврђене су и у другим косовским говорима, док македонски показује мањи степен сличности са призренским говором.

13 Могуће је да је део збирке накнадно допуњаван, уп. Реметић 1996 l.c.


извесни њени недостаци. На првом месту је то облик инфинитива, који је он реконструисао, иако га у српском призренском говору нема. Глаголи се у том облику налазе само у наслову одредница, док у примерима није забележен. Значајне замерке овој збирци односе се на акценат, његов квалитет, квантитет и место. У Чемерикићевом рукопису је бележен краткосилазни акценат и дужине, што не одговара данашњем стању на терену14.

4.4. Чемерикићева збирка је у многим аспектима недовршена. Пре свега, она показује значајну диспропорцију грађе – почетна слова имају знатно више одредница и примера, а како се иде ка крају азбуке и број и ниво лексикографске обрађености опада, а код многих речи недостају семантичке дефиниције и примери15. Такође ни корпус турцизама није лишен низа недостатака; неких основних облика нема, док су забележене њихове изведенице, или се ти облици налазе у примерима под неким другим одредницама16. Речи из Чемерикићеве збирке требало је да у целини уђу у РСА. Међутим, чак ни све лексеме од А до Г, које су прекуцане на папир, нису нашле место у овом речнику, а грађа која је остала на листићима уопште се не помиње. Већина облика коригована је у погледу акцента у складу са правилима у стандардном српском језику, док су облици са полугласом и вокалом i сасвим пренебрегнути.

5. Детаљна анализа међусобног утицаја двају призренских говора, српског и турског, захтева далеко већи простор од једног рада. Стога ће овде бити наведене само неке особене црте српског говора у којима се огледа утицај турског језика, а које показују богатство и значај Чемерикићеве збирке речи.

6.1. На нивоу фонетике, турцизми из Чемерикићеве збирке одликују се осо-бинама карактеристичним за све српско-хрватске позајмљенице из турског је-зика, али и извесним специфичностима. Илустроваћемо то примерима адапта-ције турског вокала ü. Приликом ове анализе треба имати у виду неколико важних дијалекатских особина како српског, тако и турског локалног говора.

6.2. Фонема ü у српском језику постоји само у говорима са простора Косова и Метохије и јавља се искључиво у позајмљеницама из турског и албанског језика, који у свом вокалском систему поседују овај глас. Његова појава у тим говорима последица је вишевековне живе полилингвалне средине, но и поред тога, говорници га осећају као страни, најчешће турски, елемент17. Примећено

14 О фонетским, морфолошким, акценатским и другим особинама Чемерикићевог руко-писа које нису у складу са карактеристикама српског призренског говора подробније Реметић 1996: 344–345.

15 На пример, s.v. етен на листићу, осим тако неакцентованог облика, није написано ништа друго. То је, по свему судећи, требало да послужи само као подсетник приликом коначног уобличавања, или прекуцавања речника.

16 Недостају, на пример, основни облици; аба, ан, араба, бег, бичим, бурмуџија, дуван (има дуан, али и дуванџија), душман, зејтин, аша, таван, учкур, шећер и др. Речи алат нема у рукопису, а очекивали бисмо да су је Призренци у свом говору поседовали.

17 У неким текстовима на македонском језику, где се бележи као ä, као и код старијих поје-динаца у говорном језику чува се изворни изговор тур. ü, што се објашњава живим контактом македонског и турског језика (Јашар-Настева 181).


је и његово замењивање вокалима у и и у новије време (Реметић 1996: 366). Ту тенденцију показује и овде анализирани материјал, чиме се у највећој мери може објаснити постојање дублета са вокализмом ü, и, у на месту турског ü.

6.3. У поређењу са савременим турским језиком и источнорумелијским дијалектима, призренски турски говор показује неке стандардне фонетске особине западнорумелијских дијалеката, али и извесне специфичности, које се тичу управо порекла овог вокала. Осим у етимолошкој позицији, он се у овом говору може јавити и као последица једне од најкарактеристичнијих особина западнорумелијских дијалеката – сужавања вокала ö > ü у почетном слогу18. За разлику од западнорумелијских дијалеката, где ова промена није доследно спроведена у свим пунктовима, већ се прецизније може одредити као преовлађујућа тенденција, у призренском турском говору вокал ö је потпуно изгубио свој квалитет и у највећем броју случајева замењен је са ü, а спорадично са ö и e19. Глас ü у призренском турском говору може бити и резултат палатализације веларног ü. Ова појава није потврђена код великог броја лексема, али је забележена и у другим косовским турским говорима (Jusuf 32–33, Hafiz 1977a: 72). У свим случајевим се ради о позајмљеницама из арапског.

6.4. Као рефлекс тур. ü, ма ког порекла оно било, у стандардном српско-хрватском корпусу турцизама, најчешће се јавља глас у20. У Чемерикићевој збирци речи турско ü адаптирано је на следећа три начина:

6.4.1. Тур. дијал. ü (савремено ü) > срп. дијал. ü: бüкме, бüљüк2, бüтüн, дüрин, дüшек, дüгме, дüз, дüзгüн, дüздисати, дüзлâк, дüзтабан, зüљüфа, üљтија, üст, üћüмат, üџет, üшüр, карадüзен, кüчик бојли, мüжде, мüнаси, мüфлет, мüфљüз, мüдериз, мüдüр, мüüр, мüљк, мüмћüн, мüтевелија, мüфе-тиш, мüшир, üскüљ, рüдбе, сüљмен, сüнет, сüргüн, сüрдисати, сüрме, сüртук, тüљбе, тüљбен, чüрüк, џüбе, џüмбüш, џüмле. Од досадашњих истраживања која су се бавила фонетском адаптацијом турских речи у српском језику, само студија Стаховског обухвата дијалекатски лексички материјал са Косова и Метохије, прецизније из Елезовићевог речника, па се једино у њој могу наћи подаци, егземпларни а не исцрпни, о преузимању тур. ü као срп. дијал. и (Stachöwski 1973: 57).

6.4.2. Тур. дијал. ü (савремено ü) > срп. дијал. и: бикме, биљбиљ, бирјан, дирин, дишек, иџерка, кüчик бојли, мижде, мизевир, миљазим, минаси, мирдесен, миреће, мифлет, мифлиз, мифтија, миштерија, иринџик, симбиљ, ситлијач, ситмавија, чичек. Код извесног броја речи срп. -и- представља

18 О овој дијалекатској особини, која представља једну од темељних дистинктивних црта у одређивању границе између два турска балканска дијалекта, постоји обимна литература, уп. нпр. Nemeth 1953, Nemeth 1956: 17, 37–39. О одразу ове турске дијалекатске особине у балканским турцизмима такође в. Hazai 1961: 129–132, Stachöwski 1973: 46–53, Böretzky 1975: 170–172, Адамовић 1973, Петровић 2000.

19 Уп. Jusuf 34–35, Hafiz 1977a: 73.20 О рефлексу тур. дијал. ü које одговара тур. стандардном ö в. Адамовић 1973: 23.


одраз тур. дијал. -i- које је настало делабијализацијом -ü-. Ова појава уочена је у неким западно и источнорумелијским дијалектима (Stachöwski 1973: 56–57). Регистрована је и у призренском турском говору, али само код мањег броја речи, углавном арапског порекла (Jusuf 40, Hafiz 1977a: 74). Само три примера, од свих наведених, имају адекватан турски етимон са потврђеном делабијали-зацијом – један из призренског турског говора: köçek, küçek > çiçek > чичек и два из анадолских говора: büryan : biran21 > бирјан и bülbül > bilbil > биљбиљ. У сва три случаја и албанске потврде имају истоветан фонетски лик. Остале лексеме могу се тумачити на два начина – претпостављањем непосведоченог турског дијалекатског облика са извршеном делабијализацијом или адаптацијом тур. ü > срп. и. Друга могућност је вероватнија у случају када постоје дублети бикме: бüкме, дирин: дüрин, дишек: дüшек: душек, мижде : мüжде, минаси: мüнаси, мифлет: мüфлет, мифлиз: мüфлüз. У Чемерикићевој збирци није забележена варијанта са гласом ü за реч симбиљ, али се она може упоредити са ареално блиским сüмбüљ (Елезовић II 224).

6.4.3. Тур. дијал. ü (савремено ü) > срп. дијал. у: душек, дузина, ђувез, ђувенда, ђугум, ђуљ, ђумрук, ђурултија, зулумћар, ићи јузлија, јузбашија, јузлâк, јуклук, јумбасма, рушвет, сiртук, суарија, сунђер, терџуман, тулбент22, ћукурт, ћумез23, ћунк, ћу, ћурк, ћускија, ћутук. У стандардном корпусу српско-хрватских турцизама рефлекс тур. ü најчешеће гласи у (Stachöwski 1973: 53). Ту особину показује и известан број призренских турцизама. Остаје да се детаљније испитају услови у којим долази до веларизације тур. ü, односно, прелаза у срп. дијал. у, а не у ü. Оно што је уочљиво јесте да се ова појава одиграла, у највећем броју потврда, иза палатализованог тур. ğ- и k-, који су прешли у дијал. c- и ç-, а потом иза сонаната ј- и с-. Облик душек има варијанте са -и- и -ü-, па се може помишљати и на извесну хиперкорекцију према стандардном изговору. До ове промене дошло је и у два случаја иза ликвида р и л.

7. На плану морфолошке адаптације турских речи и постојања творбе-них морфема преузетих из турског, Чемерикићев материјал показује стан-дардне особине карактеристичне за корпус српско-хрватских турцизама. Као посебност издвојићемо известан број речи преузетих у облику тур-ског плурала: агалари, атлари, аџилари, бабалари, оџалари, ашалари, чаушлари24. Ова појава није изолована, такви су примери забележени и на те-рену југоисточне Србије25, а може се рећи да је карактеристична и за друге балканске језике, посебно албански26. Већина наведених речи има паралеле

21 За овај облик је у DS наглашено да је забележен од досељеника са Балкана.22 Са напоменом да је у овом облику забележено само у писаним изворима.23 Дијал. турски облик је çümez, тако да је промена ишла тур. ü > тур. дијал. ü > срп. у. 24 Код Шкаљића је потврђен само облик агалари, а код Елезовића само атлари.25 На пример у Лесковцу ашиклар (Митровић).26 О овом суфиксу код албанских турцизама в. Boretzky 1975: 237–238.


у албанском: атлари, бабалари, оџалари, ашалари, док је ова последња за-бележена и у македонском и арумунском. Занимљиво је да се, са изузетком потврде атлари, ради о речима које означавају верске, административне или војне титуле и особе од поштовања.

8.1. У Чемерикићевом рукопису посведочен је известан број глаголских и неколико именских полукалкова, парцијално калкираних израза27. Глагол-ске синтагме представљају, у највећем броју случајева, турске састављене глаголе саграђене од именске речи и глагола, а у процесу позајмљивања глагол је преведен, док је именица остала као позајмљеница: абдес узети, абер немати, ајљак седети, ак (доћи некоме до ака), атларе играти, аџеле (у)чинити, вакат имати / немати, дајак изести, девр чинити (s.v. девр2), диван ста(ја)ти, дизгин дати / устити, дикат (у)чинити (се), еса измити, идаре чинити, кусур гледати, мегдан дати / искочити на, отуз бир чинити / ударити, ишман бити / учинити се, резиљ учинити (се), сељамет искочити на, тебдиљ учинити, телеф бити / учинити се.

8.2. Из Чемерикићеве збирке издвојићемо два именска полукалка: један је парцијално преведен неодређени изафет hanιmeli и гласи анâмина рука, док други, чатма веђе, представља бесуфиксни или придевски изафет çatma kaş. Ово вероватно нису једини примери именских полукалкова, посебно оних насталих делимичним превођењем бесуфиксног изафета, али код бројних потврда непроменљивих придева, или именица у придевској служби, треба испитати сваки појединачни случај синтагматске употребе, како би се дошло до обухватнијег пописа оваквог типа именских полукалкова. Овде наведени пример чатма веђе издвојен је стога што је турцизам чатма, као самостална реч, код Чемерикића наведен без семантичке дефиниције, а шире на српском терену потврђен је само као грађевински термин.

9. На крају, али свакако не и на последњем месту по важности, треба истаћи значај ове збирке као културно-историјског споменика. Са каквом преданошћу и љубављу је она рађена сведочи и то што се у рукопису може наћи мноштво информација о јелима, одећи, занатима, обичајима житеља Призрена; могу се ишчитати или наслутити њихови међуетнички, међуконфесионални и социјални односи. Са тог аспекта она пружа богат материјал и за етнолошка и етнолингвистичка истраживања. Навешћемо примере пар лексема код којих су Чемерикићеви описи посебно занимљиви: авале „обичај у мухамеданаца у Призрену да им се женскиње крије од угледа страних и непознатих мушкараца; тај обичај, можда последица опште несигурности; у бившој Турској, примили су делом и Срби, Цинцари, Арнаути римокатолици у Призрену, јер и њихове жене нису ишле по вароши откривена лица све до ослобођења 1912. године. Од мухамеданаца је примљен и обичај да се девојчице од 13–14 година (а напредније и развијеније и од 12 год.) не пуштају откривене на улицу, а да се

27 О парцијалним калковима у македонском уп. Јашар-Настева 149–162.


и у кући крију од свакога страног и непознатог; то је трајало све до 1912 год.: Тој пусто њино („мухамеданско“) авале, а видиф туђога човека, да се потепаф кријеући се. Интересантно је напоменути да је код мухамеданаца по некад било и одступања од овог обичаја: по мужевљевом одобрењу мухамеданка се могла открити пред мушкарцима, мужевљевим пријатељима; у тим случајевима мушкарац пред којим се мухамеданка открива и пред којим се више неће сакривати, дужан је да јој учини какав поклон у стварима. А знам један случај да се мухамеданка открила и пред једним Србином, мојим блиским рођаком – истина после Првог светског рата“; агда „срество које Српкиње у Призрену справљају и употребљују за неговање – неку врсту масаже лица и чупање, скидање маља са њега; за употребу постоји нарочити израз: „праити лице“. Агда се справља овако: око 50 гр. шећера и парче лимонтуза кува се у води док се не добије густа каша; та каша се по том изручи на неку хладну површину (практично: данце од крчага) да се охлади када јој се даје облик танке питуљице; питуљица се потом лепи редом на поједине делове лица, где постоји кратко време, па се скида. Место лимонтуза може се за справљање употребити мастикова смола, звана сакьз; поступак за справљање је исти. Мухамеданке справљају и употребљују срество које зову сари-кьна; не знам како га справљају али наше жене тврде да је оно боље од агде. И Арнаутке римокатолкиње употребљују слично срество, али какво не знам сигурно. ... Ваља ми напоменути да се употреба агде сматра зазорном, те се то чини у највећој тајности како не би сазнали не само мушкарци, него и туђе жене и ако се зна да оне чине исто то; при том се прибегава и разним лукавствима“; боја „црна боја којом удате Српкиње и Цинцарке у Призрену обавезно бојадишу своју косу. ... У Призрену само девојке имају природну боју косе, док удате жене и Српкиње и Цинцарке и Арнаутке римокатолкиње, по правилу и без изузетка, бојадишу на црно; не знам како је код мухамеданки, али верујем да је тако исто. Невесте и млађе жене бојадишу косу обично сваких месец дана, док поједине кокете чине то сваких 15–20 дана; остале жене – по потреби, а старе жене се обично не фарбају; интересантно је да невесте и млађе жене не бојадишу косу код своје куће, већ иду у родску кућу да то учине тамо; разлог томе треба тражити: с једне стране у женској чедности да их старији укућани не виде, јер је то, по тамошњим појмовима, врста срамоте, а с друге стране у њиховој сујети да их њихови мужеви не виде такве пре но што оперу косу…“

10. На основу наведене анализе појединих особина лексике из Чемери-кићеве збирке речи може се само наслутити колики је и какав њен значај за проучавање међујезичких контаката, не само у Призрену, него и на ширем српско-хрватском и балканском простору. Драгоценост самих турцизама из овог рукописа види се и из следећих статистичких података: од близу хиљаду седамсто турцизама, нешто више од четристо одредница, а много више речи које се у оквиру њих налазе, нису посведочене у Скоковом или Шкаљићевом речнику. Од тог броја више од двеста одредница изостају појединачно у сваком


од ова два приручника, док се око стотину њих не налазе нити у једном28. У овај статистички осврт нису урачунате специфичне фонетске варијанте при-зренских турцизама, јер би у том случају ове бројке биле далеко веће. Преко хиљаду одредница могу се сврстати у корпус балканских лексичких турци-зама, а преко четристо педесет имају паралеле у барем још једном балканском језику. Нешто више од сто речи представљају искључиво градске, призренске, позајмљенице потврђене само у Чемерикићевој збирци. Близу четрдесет њих имају локални карактер, односно забележене су још једино у Елезовићевом речнику. Око сто двадесет речи из Призрена немају паралеле у другим бал-канским језицима, али су потврђене на широј српско-хрватској територији29. Надамо се да ће овај рад послужити и као подстицај да се приреди и објави, те на тај начин сачува од заборава и пропадања, ова јединствена и драгоцена збирка речи. Тиме би донекле био урађен један значајан посао из области срп-ске дијалекатске лексикографије, „израда речника са призренско-јужноморав-ског подручја Косова и Метохије који би био пандан речнику Глише Елезови-ћа из косовско-ресавске области истог подручја“ (Ивић 1991а: 220–221).


Адамовић 1973 – Адамовић, М. О пореклу српскохрватских османизама, Јужнословенски филолог 30/1–2, Београд, 229–236.

Boretzky 1975 – N. Boretzky, Der Türkische Einflüss auf das Albanische, Teil I, Phonologie und Morphonologie der albanischen Turzismen, Wiesbaden.

DS – Türkiye’de halk ağzιndan derleme sözlüğü I–IX, Ankara 1963–1977.Живановић 1887 – Живановић, Ј. Српски језик у околини Призренској,

Пећкој, Моравској и Дибарској, Стражилово 3, Нови Сад, 554–556, 573–574, 585–587.

Ивић 1991а – Ивић, П. О пореклу и особинама пиротског говора (и других говора српског југоистока), Из срскохрватске дијалектологије, Ниш, 191–203.

Ивић 1991б – Ивић, П. Изабрани огледи II (Из историје срскохрватског језика), Ниш.

Јашар-Настева – Јашар-Настева, О. Турските лексички елементи во маке-донскиот јазик, Скопје 2001.

Jusuf – S. Jusuf, Prizrenski turski govor, Priština 1987.Nemeth 1953 – Gy. Nemeth, Le passage ö > ü dans les parlers turcs de la

Roumélie nord-ouest, Rocznik Orientalistyczny 17, Warszawa, 114–121.

28 О диспропорцији између Шкаљићевог, Скоковог и Елезовићевог корпуса турцизама в. Петровић 1994.

29 Ови се подаци, наравно, морају узети са извесном резервом. Сваким новообјављеним, или нама тренутно недоступним лексичким материјалом, како из српског, тако и из других балканских језика, они се морају допуњавати и кориговати.


Nemeth 1956 – Gy. Nemeth, Zur Einteilung der türkischen Mundarten Bulga-riens, Sofia.

Петровић 1994 – Петровић, С. Значај дијалекатског материјала за проу-чавање турцизама у српском језику, Говори ризренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш, 427–431.

Петровић 2000 – С. Петровић, Дијалекти у контакту – порекло и фонет-ски лик шест турцизама из јужне Србије, Јужнословенски филолог 56/3–4, Бео-град, 803–812.

Реметић 1996 – С. Реметић, Српски призренски говор I (гласови и облици), СДЗб 42, 319–614.

Skok – P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV, Zagreb 1971–1974.

Stachowski 1973 – S. Stachowski, Fonetyka zapożyczeń osmańsko-tureckich w języku serbsko-chorwackim, Wrocław.

Tryjarski 1990 – E. Tryjarski, Balkan Dialects, Handbuch der türkischen Sprachwissenschaft, Teil I, Budapest, 414–453.

Friedman 2005 – V. A. Friedman, Turkish in the Balkans: Roles and Reversals, Языки и диалекmы малых эmнических груnn на Балканах, Маmериалы между-народной научнйè конференции (Санкm-Петербург, 11–12 июня 2004. г.), Санкт-Петербург–Мюнхен, 219–236.

Hazai 1961 – G. Hazai, Remarques sur les rapports des langues slaves des Balkans avec le turc-osmali, Studia Slavica Academiae Scientiarüm Hungaricae 8/1–3, Budapest, 97–138.

Hafiz 1977a – N. Hafiz, Specifičnosti prizrenskog turskog govora, Prilozi za orijentalnu filologiju 27, Sarajevo, 61–100.

Hafiz 1977b – N. Hafiz, Priþtine Türk ağzιnιn özellikleri, Uluslararasι Yunus Emre, Nasreddin Hoca, Karamanoğlu Mehmet Bey ve Türk dili semineri, Konya, 239–265.

Hafiz 1979 – N. Hafiz, Kosova Mitroviçasι Vuçitιrιn ve Priştine Türk ağιzlarιnιn başlιca özellikleri, Çevren 6/1–2, Priştine, 75–91.

Caferuğlu – A. Caferoğlu, Die anatolischen und rumelischen Dialekte, Philologiae Turcicae Fundamenta I, Wiesbaden 1959, 239–260.

Škaljić — A. Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo 19794.

ИЗВОРИ

Елезовић II – Г. Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта, Срски дијалектолошки зборник 6, Београд 1935.

Митровић – Б. Митровић, Речник лесковачког говора, Лесковац 1984.РСА – Речник срскохрватског књижевног и народног језика, изд. Српска

академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд 1959.


Snežana Petrović

DIMITRIJE ČEMERIKIĆ’S WORD COLLECTION FROM PRIZREN AS A SOURCE FOR STUDYING THE LANGUAGE AND CULTURAL

INTERFERENCE IN KOSOVO AND METOHIJASummary

The collection of Dimitrije Čemerikić contains more than 15,000 words compiled during the first half of the 20th century. It represents the state of Serbian speech of Prizren which no longer exists. The long-term coexistence of various nations in Kosovo and Metohija has caused a significant interference of their languages and cultures. The aim of this paper is to emphasize the importance of this word collection for the study of language interference on phonetic, morphological and lexical levels in a multilingual and multiethnic environment as Prizren once used to be.

Contrasting the lexical material analyzed with the facts from other Serbian speeches and other Balkan languages could help reveal more thoroughly some details about language interference, even in locations where evidence about languages in contact has, in a great measure or completely, already perished.

Čemerikić’s collection is invaluable for its numerous illustrative observations and ethnographic descriptions incorporated into semantic definitions of words. Thus, through linguistic facts, enlightened is also the Turkish influence upon the Serbian Prizren community in the domains of everyday life, customs, religion, material and spiritual cultures.

УДК 091=163.41(497.5)”14” 811.163.1’282.4(497.5)

Владимир ПоломацКрагујевaц, Србија

О НЕКИМ ОДЛИКАМА СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА У ПОВЕЉИ ГОСПОЂЕ МАРЕ БРАНКОВИЋ И ЊЕНИХ СИНОВА ДУБРОВНИКУ

ОД 29. XII 1405. ГОДИНЕ

У раду се са аспекта историјске дијалектологије истражују основне гла-совне и морфолошке одлике српског народног језика у повељи госпође Ма-ре Бранковић и њених синова Гргура, Ђурђа и Лазара Дубровнику, издатој 29. XII 1405. године у Вучитрну. Извршена анализа указала је на косовско--ресавску дијалекатску основицу језика анонимног писара повеље, чије су најмаркантније особине екавизам, присутво вокала /а/ на месту некадашњег изговорног полугласника, као и присуство облика инфинитива без финалног вокала /и/.1

Кључне речи: српске средњовековне повеље, госпођа Мара Бранковић, историјска дијалектологија, косовско-ресавски дијалекат, полугласник, инфи-нитив.

УВОД

0.1. Предмет овога рада – како је и истакнуто у наслову – представља ис-траживање одлика српског народног језика у повељи госпође Маре Бранковић и њених синова Дубровнику, писаној 29. децембра 1405. године у Вучитрну од стране анонимног писара2. Рукопис повеље представља несумњиви оригинал,

1 Рад је урађен у оквиру научног пројекта 148024Д који финансира Министарство науке Републике Србије.

2 Поред ове повеље, из периода „тетрархије Бранковића“ (Благојевић 1982: 202–206, Спре-мић 1996: 55, Бубало 2001: 78), краткотрајне заједничке владавине госпође Маре Бранковић и њених синова Гргура, Ђурђа и Лазара (период 1402–1408), познате су нам данас још свега чети-ри млађе исправе: 1) Разрешница рачуна дубровачког властелина Андре Менчетића издата 25. марта 1406. године у Приштини (сачувана само у препису Руска Христифоровића, Хисторијски архив у Дубровнику, књ. Diversa Cancellariae 36, fol. 46’); 2) Повеља манастиру Хиландару којом се манастирској болници прилаже 100 унчи сребра од хочанског трга, издата 15. октобра 1405. године (оригинал у Архиву манастира Хиландара, бр. 76 (А 9/3), уп. Синдик 1998: 76–77); 3) Повеља манастиру Хиландару којом се прилаже село Ораховац у Метохији (није сачувана у ори-


писан на пергаменту, а и данас се налази у Хисторијском архиву у Дубровнику под бројем 1162 (уп. Документи 1956: 22, Бубало 2001: 78). С обзиром на огра-ничене оквире симпозијумског реферата овом приликом биће представљене само неке од важнијих гласовних и морфолошких одлика српског народног језика у повељи, и то у првоме реду, оне које су релевантне са становишта историјске дијалектологије српског језика3. Истраживање је проведено на фо-тографском снимку повеље објављеном у Документи 1956 (табла XIX), као и на фотографском снимку повеље који поседује научни пројекат Историја ср-ског језика Филозофског факултета у Новом Саду4.

0.2. Методолошки приступ истраживању посебно је одређен двема чиње-ницама. Прво, будући да је повеља издата на основу старијих повеља о истом предмету које су издали цар Стефан Душан, кнез Лазар и господин Вук Бран-ковић, могуће је претпоставити да су неке језичке одлике старијих повеља могле наћи одраза и у повељи госпође Маре и њених синова. Стога је било неопходно вршити поређења са овим повељама, али и са Повељом деспота Стефана о истом предмету, која је настала само неколико недеља пре Повеље Бранковића (2. децембра 1405. године) у Борчу (Гружа). Друго, с обзиром на добро познате речи академика П. Ивића (2001: 138) о томе како „повеље мно-го више казују о ходу историје језика као целине, или историје великих дија-лекатских формација, него о збивањима у микросрединама локалних говора“, одлике српског народног језика из Повеље госпође Маре и њених синова по-сматране су у ширем контексту других повеља из последње четвртине XIV ве-ка и прве половине XV века (повеље кнеза Лазара, Вука Бранковића, деспота Стефана Лазаревића и кнегиње Милице, деспота Ђурђа Бранковића), али и у контексту постојећих дијалекатских описа говора са територије средњовеков-не области Бранковића, и шире, територије средњовековне Деспотовине. Ова-кав приступ, у крајњем циљу, требало би да води утврђивању дијалекатске припадности непознатог писара повеље, као и бољем познавању стања наших дијалеката у првој половини XV века.

гиналу, већ само у двама каснијим преписима; први препис је „примерак краће редакције без описа међа и потписа“, представља „скраћени препис без правне снаге начињен у самом мана-стиру у XV столећу“ (Бубало 2001: 94); други примерак представља „невешт препис оригинала у пуном опсегу, начињен такође у Хиландару негде у раздобљу XV–XVI века“ (Бубало 2001: 94)); и 4) Повеља манастиру Светог Павла којом прилажу села Добрашевце, Вранин Дол и Патеи, као и коло (топионицу) у Труповштици (рукопис, који вероватно представља оригинал, чува се у Архиву манастира Светога Павла, бр. 16, уп. Синдик 1978: 191; сачуван је још један примерак ове повеље, који – по Ђ. Бубалу (2001: 79) – највероватније представља нешто млађи препис; опис овога преписа и податке о ранијим издањима уп. у Синдик 1978: 191–192).

3 Графија, правопис и језик ове повеље детаљно ће бити обрађени у оквиру докторске ди-сертације о језику у повељама и исправама деспота Стефана и деспота Ђурђа, чија је израда у току.

4 Снимак је добијен предусретљивошћу руководиоца пројекта проф. др Јасмине Грковић--Мејџор, на чему јој се и овде захваљујем.

209Владимир Поломац: О неким одликама срског народног језика у овељи...

1. ГЛАСОВНЕ ОДЛИКЕ

1.1. Најзначајнију одлику српског народног језика у вокалском систему Повеље представља присуство вокала /а/ пореклом од стсрп. изговорног по-лугласника. О овој промени сведоче лексеме вољан и длжан у којима је на етимолошком месту изговорног полугласника написана графема a, односно лигатура ë: volënâ 16, 31, 32, 38, dlâ`anâ 37, 385. Обрнут случај – писање по-лугласничког знака на етимолошком месту вокала /а/ – није забележен у пове-љи. На основу примера вољан и длжан може се претпоставити да се изговорна вредност вокала /а/ „скрива“ иза полугласничког знака написаног на месту некадашњег изговорног полугласника, и то: а) у примерима који одликују срп-ски народни језик (нпр. dôbrovâ~cji 3, doubrovâ~cïhâ 8, doubrovâ~ko 24, итд.), б) у примерима који су обележеје српскословенског језика (нпр. vâ 3, 7, 42, prïvâzläblínnimâ 2, sâmrâ<t<(â) 33, sâmrâti 35, v'sako 7, v'sakâ 26, v'soudï 36, tâk’mo 12, 35, 36, 38), као и в) у примерима који могу представљати одлику оба ова језика (нпр. sâ 1, 2, 11, 39, 40, kâ 4, volânâ 10, 15, niídâ<n<(â) 10, итд.).

Поменути примери промене стсрп. /ә/ > /a/ у повељи још више добијају на значају уколико се сагледају у контексту других повеља последње четврти-не XIV века и прве половине XV века. Системска испитивања у погледу ове језичке црте у повељама и писмима кнеза Лазара и деспота Стефана спроведе-на су у новије време у радовима академика А. Младеновића (уп. Младеновић 2003, 2007, 2007/2008). Резултати истраживања указују на одсуство промене /ә/ > /a/ у поменутим повељама, односно указују на чување изговорног полу-гласника, подједнако у оним деловима повеља писаним српским народним и српскословенским језиком. Одсуство промене /ә/ > /a/ одликује и остале по-веље које су заједнички издали госпођа Мара и њени синови, као и навећи број повеља које је самостално или као први издавалац издао деспот Ђурађ Бранковић. Једини изузетак представља повеља деспота Ђурђа и његовог си-на Лазара којом градачком митрополиту Венедикту поклањају манастир Св. Ђорђа у селу Врашевштици (издата 6. септембра 1456. године у Смедереву, пи-сар велики логотет Степан Ратковић), у којој је у једном примеру забележена графема a на месту изговорног полугласника: у питању је пример bora~koi 6 (уп. топоним Borâ~â и присвојни придев borâ~âkái у РКС I: 67–68, РЈА I: 549, Младеновић 2007: 48–49).

Примери вољан и длжан из наше повеље указују, дакле, на то да је вокал /а/ (< /ә/) био познат почетком XV века у Вучитрну, у непосредној околини го-спође Маре и њених синова. Наравно, тешко је само на основу овога говорити о томе да је вокал /а/ овога порекла био одлика локалног вучитрнског говора6,

5 Број уз пример у оригиналној графији означава ред према фотографском снимку ориги-нала повеље.

6 На основу материјала изнетог у Елезовић 1932, 1935, П. Ивић (1991а: 61) наводи како са-времени вучитрнски говор познаје фонему /ә/ под утицајем турског и албанског језика.


посебно с обзиром на то да писару повеље не знамо ни име, а камоли порекло, као и с обзиром на добро познату чињеницу да је двор госпође Маре и њених синова у поменутом периоду „тетрархије“ био веома покретан.

Оно што је несумњиво, и најважније, може се свести на следеће: (1) при-мери вољан и длжан из наше Повеље, колико нам је познато, представљају (а) најстарије и (б) једине познате примере промене /ә/ > /а/ у српским средњо-вековним повељама из источних и јужних штокавских области из периода последње четвртине XIV века и прве половине XV века; (2) ови примери, да-ље, потврђују у науци већ изнето мишљење (уп. Ивић / Грковић 1971: 53–59, Ивић 1991: 206) да се процес замене /ә/ > /a/ у средњовековним споменицима из источних и јужних штокавских крајева може пратити од почетка XV века, касније у односу на споменике из чакавских и западних штокавских предела; и коначно, (3) ови примери сведоче о процесу формирања данашњих говора косовско-ресавског дијалекта, односно о њиховом раздвајању од говора дана-шње призренско-јужноморавске области.

1.2. Друга важна одлика српског народног језика у вокалском систему По-веље јесте екавска замена стсрп. вокала /ѣ/, о чему сводоче облици лок. мн. именица trâgove<h<(â) 22 и gradove<h<(â) 23, у којима се на етимолошком месту /ѣ/ налази графема e. На основу ових примера екавизам је претпостављен и у оним примерима у којима је графема ï написана на етимолошком месту. Међу овим примерима посебно треба издвојити одричне облике презента гла-гола јесам: неси (2. л. јд. през.), нē (< нѣје) (3. л. јд. през.) и несу (3. л. мн. през.): nïsi mi dalâ 19, da nï volânâ 10, 15, da nï volënâ 16, 32, da {…} nï volënâ 37/38, kako nï svït’ca 14, da nï nameta 22, da nï doubrov'~anomâ 35, da nï prïouzma 39; nïsou se zabaúinili 23. Поменути облици – забележени у повељама кнеза Ла-зара и деспота Стефана (уп. Младеновић 1980: 58–60, Стијовић 2008: 460), као и у повељама Вука Бранковића и деспота Ђурђа о истом предмету7 – присут-ни су данас „у свим деловима косовског дијалекатског типа“ (Барјактаревић 1977: 53–54). Осим тога, облик неје присутан је и у јужноморавским говорима, а облици не и нē у говору Књажевца (Белић 1905: 540; уп. и Стијовић 2008: 460).

1.3. У тексту повеље нема примера замене слоготворног сонанта /л/ неким од очекиваних рефлекса. Примери чувања овога гласа потврђени су у трима

7 У повељи Вука Бранковића Дубровчанима, издатој 20. јануара 1387 (према Новаковић 1912): da ne volânâ niednâ pobeki 203, kako ne sveca onomouzi konä 204, da ne volnâ oudrâàti 204, da ne volnâ Srâbin staëti 204, итд. У повељи деспота Ђурђа Дубровнику, издатој 28. децем-бра 1428. године (према фотографском снимку у Спремић 1996): da nï vol(â)<n<â pobeki niídnâ 12/13, kako nï svï<d<ca ñnomôi konä 16, da nï vol(â)<n<â ôdrãàti 18, da nï volâ<n<(â) srâbi<n<(â) ñnde stoëti 18/19, nesi mi dalã 22, I da nï namïta dôbrov~ano<m<(â) 24/25, nesô se zabaúinili 26, nï volâ<n<(â) potvoriti 37, итд. У повељи деспота Ђурђа Дубровнику, издатој 17. септембра 1445. године (према фотографском снимку у Документи 1956, табла XXIV): da nï volnâ pobïki niídânâ 11/12, kako nï svïdca ñnomoui konä 15, da nï volnâ oudrâàti 16, da nï volnâ srâbinâ ñnde stoati 17, nïsi mi dalâ 20, I da nï nameta dôbrov~anomâ 22, nïsô se oubaúinili da 23, nï volnâ potvoriti 31, I da dôbrov~aninô nï posilnoga dara 32, итд.


коренима: у корену влк(-) (у антропониму Влк: vlâka 3, 5, 18, 25, vlâkâ 6; у то-пониму Влчи Трн: vlâ~emâ trânou 41), у корену клн- (у примеру se wklâne 14) и у корену длг- (већ помињани пример dlâ`anâ 37, 38). Само на основу ових примера тешко је извести закључак о стању слоготворнога /л/ у српском на-родном језику писара повеље. Одсуство промене слоготворног /л/ > /у/ или [лу] не мора нужно упућивати на чување овога гласа у српском народном је-зику писара повеље. Писање слоготворног /л/ у поменутим примерима може бити резултат самосталног или заједничког утицаја и следећих чинилаца: (1) утицаја ортографског конзервативизма (ово посебно може бити случај код пи-сања имена Влк и Влчи Трн); (2) утицаја писања у старијим повељама о истом предмету; и (3) утицаја гласовне норме српскословенског језика, коју је писар Повеље несумњиво морао познавати. 1.4. Сонант /л/ на крају речи или слога чува се непромењен у Повељи, о чему сведоче примери: í koupilâ 14, boude dalâ 15, boude stalâ 16, í bálâ 17, 24, 27, nïsi mi dalâ 19, í dalâ 20, ako li bá ne h'tïlâ stoëti 31. Овакво стање одликује и повеље кнеза Лазара (Поломац 2006: 123–124, Стијовић 2008: 460), деспота Стефана (уп. Стијовић 2008: 460), затим остале повеље госпође Маре и њених синова, као и повеље које је само-стално издао деспот Ђурађ8. Једини изузетак у погледу овога може предста-вљати Повеља деспота Ђурђа великом челнику Радичу (између 1. септембра 1428. и 31. августа 1429. године), у којој се помиње топоним Раоница (вероват-но од Ралница): selo rañnica 269.

2. МОРФОЛОШКЕ ОДЛИКЕ

2.1. Очекивани наставак -е (< -ѣ) у лок. јд. именица ж. р. – данас широ-ко заступљен на простору косовско-ресавског дијалекта (уп. само Ивић 1994: 222, Ивић 1999: 313), а потврђен и у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана (уп. Стијовић 2008: 462–463), као и у другим повељама деспота Ђурђа10 – није забележен у овој повељи. Доследно се јавља наставак -и: po zemli 17, 20, ou na‑{oi zemli 22, na voli 23, ô zemlj 33. Овога наставка нема ни у облицима лок. јд. именица м. и с. р. некадашњих -о- основа. У повељи нису забележени примери

8 Према моме материјалу ексцерпираном за потребе дисертације о језику повеља и испра-ва деспота Стефана и деспота Ђурђа.

9 Овај топоним не постоји данас као насеље, међуим назив му је највероватније сачуван у називу брда Рамница, између села Баре и села Тополовника, југозападно од Великог Градишта (Шкриванић 1973: 127).

10 За нашу анализу од највећег значаја је пример na volí 26 из текстуално сличне повеље деспота Ђурђа Дубровнику (издата 28. децембра 1428). Уп. и примере из осталих повеља: na dren{i}ce 13/14 и ô troupovúice 15 у повељи св. Павлу (1403–1408), na sitnice 2 у повељи св. Па-влу (15. новембар 1410), ou drâ`avï 18 у повељи св. Пантелејмону (између 1427–1429), ou roucï 15, ô gornoi moravï 29, ô ma~ve 32 у повељи Кастамониту (1428–1429), na rïcï 15, na rasinï 16 у повељи Кастамониту (1429–1430), na moravï 23 у повељи Ватопеду (1432), ou vrakív’úicï 3 у повељи градачком митрополиту Венедикту (6. септембар 1456). Уп. и пример ou Kamenice 23 у повељи великог челника Радича манастиру Кастамониту из 1430/1431. године (Поломац 2009).


дат. јд. именица ж. р. некадашње -а-/ја- основа, тако да се о употреби настава-ка -е или -и у овом облику не може ништа рећи.

2.2. У нашој повељи – као ни у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана (уп. Стијовић 2008: 463) – није забележен наставак -ем у инстр. јд. именица м. и с. р., настао као последица уопштавања наставка некадашњих меких основа, иначе познат савременим косовско-ресавским говорима (уп. само Ивић 1994: 222–223, Ивић 1999: 213). Примери са наставком -ом: trâgñ<m<(â) 17, trâgomâ 20, 36, koun'soulomâ 30, doubrov'nikomâ 39; чак и код именица некадашњих ме-ких основа: lazaromâ 2.

2.3. Облици заменичко-придевске деклинације м. и с. рода са наставци-ма некадашње меке заменичке промене – данас присутни на широком про-стору косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 1994: 223, Ивић 1999: 313), а забележени и у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана (уп. Стијовић 2008: 464) – потврђени су само у једном примеру у нашој повељи: у облику ген. мн. doubrovâ~cïhâ 8 (уп. у повељама кнеза Вука Бранковића, кнеза Лазара, деспота Стефана и деспота Ђурђа о истом предмету облик дубровьчких). Као модел за овакво аналошко уопштавање могао је послужити очекивани облик ген. мн. показне ñnïhzi 10 са вокалом /е/ у наставку који се традиционално обележава графемом ï (уп. и облик инстр. мн. ñnïmizi 12). Насупрот облику инстр. јд. s tôgímâ 19 у Повељи деспота Стефана о истом предмету (уп. Младе-новић 2003) – што одговара стању данашњег косовско-ресавског дијалекта – у повељи госпође Маре и синова налази се у истом контексту s tougimâ 17.

2.4. Најизразитија одлика српског народног језика у морфолошком систе-му повеље јесте присуство облика инфинитива глагола удржати без финал-ног -и у примеру da nï volânâ oudrâ`atâ … 15, поред других, бројнијих приме-ра са пуним обликом инфинитива у овој конструкцији: da nï volânâ niídâ<n<(â) pobïká 10/11, da nï volënâ srâbinâ stoëti … 16, da nï volënâ potvoriti … 32, da na inomâ doubrov'~aninou nï volënâ pitati … 37, итд. Један пример упо-требе инфинитива без финалног -и забележен је и у повељи кнеза Лазара вла-стелину Обраду Драгосаљићу из 1388. године (da si íst volânâ wdatâ komô mô hotïn'no 25), док се у повељама деспота Стефана, као и у другим повељама деспота Ђурђа, овакви облици инфинитива не налазе. Инфинитив без финал-ног -и представља особеност – познато је – највећег дела косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 1994: 224; за вучитрнски говор уп. материјал из Елезовић 1932, 1935).

3. ЗАКЉУЧАК

У повељи госпође Маре и њених синова Дубровнику, издатој у Вучитр-ну 29. децембра 1405. године, српски народни језик значајно преовлађује над српскословенским језиком, замењујући га чак и у оним деловима повеље (про-токол и есхатокол) у којима је његова употреба очекивана у складу са принци-


пом хомогене диглосије која је обележје целокупне српске средњовековне пи-смености (уп. Грковић-Мејџор 2007: 446–451). Српски народни језик писара повеље представља изузетан репрезент стања косовско-ресавског дијалекта почетком XV века, из периода када се све интензивније одиграва процес ње-говога диференцирања према говорима призренско-јужноморавског поддија-лекта. О овоме процесу посебно добро сведоче у раду анализирани примери (1) замене некадашњег изговорног полугласника вокалом /а/, (2) екавске заме-не стсрп. вокала /ѣ/, као и (3) употребе инфинитива без финалног вокала -и.


Белић 1905: Александар Белић, „Дијалекти источне и јужне Србије“, у: Ср-ски дијалектолошки зборник, књ. I, Српска краљевска академија, Београд.

Барјактаревић 1977: Данило Барјактаревић, Дијалектолошка истражива-ња, Јединство, Приштина.

Благојевић 1982: Милош Благојевић, „Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша“, у: Зборник радова Византолошког института, књ. 21, 183–212.

Бубало 2001: Ђорђе Бубало, „Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура, Ђурђа и Лазара манастиру Хиландару“, у: Прилози за књижевност, језик, исто-рију и фолклор, књ. LXVI/LXVII, св. 1–4, 77–107.

Грковић-Мејџор 2007: Јасмина Грковић-Мејџор, „Диглосија у старосрп-ској писмености“, у: Сиси из историјске лингвистике, Издавачка књижарни-ца Зорана Стојановића, Нови Сад / Сремски Карловци, 443–460.

Документи 1956: Поглед у нашу рошлост: документи риморских архива од X–XIX века, приредили Радован Самарџић, Милован Џелебџић и Јозо Луе-тић, Историјски архив Београд.

Ивић/Грковић 1971: Павле Ивић и Милица Грковић, „О почецима замене полугласa са а у ћирилским споменицима“, у: Зборник Матице срске за фило-логију и лингвитсику, XIV/1, 53–59.

Ивић 1991: Павле Ивић, „Судбина полугласа у српскохрватском језику“, у: Павле Ивић, Изабрани огледи II: Из историје срскохрватског језика, Про-света, Ниш, 197–206.

Ивић 1991а: Павле Ивић, „Путеви развоја српскохрватског вокализма“, у: Павле Ивић, Изабрани огледи II: Из историје срскохрватског језика, Просве-та, Ниш, 5–74.

Ивић 1994: Павле Ивић, Срскохрватски дијалекти: Њихова структура и развој, у: Целокупна дела, књ. III, Нови Сад/Сремски Карловци.

Ивић 1999: Павле Ивић, „Српски дијалекти и њихова класификација (II)“, у: Зборник Матице срске за филологију и лингвистику, књ. XLII, Нови Сад, 303–354.


Ивић 2001: Павле Ивић, Срски народ и његов језик, у: Павле Ивић, Цело-купна дела, књ. V, приредио Милорад Радовановић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад/Сремски Карловци.

Елезовић 1932: Глиша Елезовић, „Речник косовско-метохиског дијалекта“, свеска прва, у: Срски дијалектолошки зборник, књига IV, Српска краљевска академија, Београд.

Елезовић 1935: Глиша Елезовић, „Речник косовско-метохиског дијалекта“, свеска друга, у: Срски дијалектолошки зборник, књига VI, Српска краљевска академија, Београд.

Младеновић 1980: Александар Младеновић, „Језик у повељама кнеза Ла-зара упућеним Дубровнику“, у: Зборник за филологију и лингвистику, XXIII/2, Нови Сад, 47–82.

Младеновић 2003: Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Чигоја штампа, Београд.

Младеновић 2007: Александар Младеновић, Повеље и исма десота Сте-фана, Чигоја штампа, Београд.

Младеновић 2007/2008: Александар Младеновић, „О једној правописној особини у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана“, у: Археографски рило-зи, XXIX/XXX, 71–87.

Новаковић 1912: Стојан Новаковић, Законски соменици срских држава средњега века, Српска краљевска академија, Београд (фототипско издање, Ли-рика, Београд, 2005. год.).

Поломац 2006: Владимир Поломац, Језик у овељама кнеза Лазара, Маги-старски рад у рукопису, Филолошки факултет у Београду.

Поломац 2009: Владимир Поломац, „Повеља великог челника Радича ма-настиру Кастамониту из 1430/1431. године“, у: Савремена роучавања језика и књижевности (Зборник радова са I научног скуа младих филолога Србије одржаног 14. фебруара 2008. године), Филолошко-уметнички факултет у Кра-гујевцу, 305–325.

РЈА I–XXIII: Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika, Jugoslavenska akademija zna-nosti i umjetnosti, Zagreb, 1886–1976.

РКС I–III: Ђуро Даничић, Рјечник из књижевних старина срских, Био-град, 1863–1864 (фототипско издање, Вук Караџић, 1973)

Синдик 1978: Душан Синдик, „Српске повеље у светогорском манасти-ру Светог Павла“, у: Мешовита грађа, књ. VI, Историјски институт, Београд, 183–205.

Синдик 1998: Душан И. Синдик, „Српска средњовековна акта у Хиланда-ру“, у: Хиландарски зборник, књ. 10, САНУ, Београд, 9–134.

Спремић 1996: Момчило Спремић, Десот Ђурађ Бранковић и његово доба, Српска књижевна задруга, Београд.


Стијовић 2008: Рада Стијовић, „Неке особине народног језика у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана (Прилог српској историјској дијалектологи-ји)“, у: Јужнословенски филолог, књ. LXIV, 457–472.

Шкриванић 1973: Гавро Шкриванић, „Властелинство великог челника Ра-дича Поступовића“, у: Историјски часоис, књ. XX, 125–136.

Vladimir Polomac

WITH REGARDS TO SOME TRAITS OF THE SERBIAN VERNACULAR IN THE CHARTER OF MARA BRANKOVIC AND HER SONS TO

DUBROVNIKON DECEMBER 29th, 1405.Summary

From the aspect of historical dialectology of the Serbian language, the study addresses the primary phonological and morphological traits of the Serbian verna-cular in the charter of Mara Brankovic (the wife of Vuk Brankovic) and her sons Grgur, Djuradj and Lazar to the city of Dubrovnik, published on December the 29th, 1405. in Vucitrn (the territory of Kosovo and Metohija). The analysis disclosed the Kosovo-Resavia dialect basis, the language of the anonymous scribe of the charter, whose most noticeable characteristics revealed the ekavian dialect shift of the Old Serbian vowel /ĕ/, the presence of the vowel /a/ in the place of the Old Serbian vowel /ә/, as well as the presence of the infinitive form without the final vowel /i/.

УДК 811.163.41’373.2(497.115)

Љубинко РаденковићБеоград, Србија

НАЗИВИ МИТОЛОШКИХ БИЋА КОД СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Код Срба на Косову и Метохији забележена су многа веровања и преда-ња о митолошким бићима, што заједно са њиховим називима представља ва-жан извор за изучавање српске, али и шире – словенске митологије. Узевши у обзир да су Срби из ове покрајине живели много векова у контакту с Албанци-ма, да су дуго имали Турке за господаре као и да су трговачким везама били у сталном додиру са романском културом на Јадрану и грчком у Солуну и Цари-граду, очекује се да су тим везама примили и одређене утицаје у сфери митоло-гије. Осим тога, значајним исељавањем српског стариначког становништва са овог простора, у време владавине Турака и продора Албанаца из северне Албаније, те делимичним насељавањем „динарских“ Срба са запада, настале су трајне промене у етничком саставу становништва ове покрајине до почетка XX века. Окупацијом Косова и Метохије 1999. године и протеривањем српског живља из ове покрајине, у потпуности је промењена етничка слика на овом простору. Овде ће бити речи о до сада посведоченим називима митолошких бића код Срба на Косову и Метохији, а на основу језичке и фолклорне грађе из прве половине XX века.

Кључне речи: митологија, демонологија, лексикологија, етнолингвистика, митолошка бића, Косово и Метохија.

У записима И. С. Јастребова, Д. Дебељковића, Г. Елезовића, М. Филипови-ћа, Д. Чемерикића, Т. Вукановића, Б. Божовића и других истраживача језика и културе косовских Срба, може се пронаћи педесетак назива митолошких бића, као и подаци о народним представама о њима.

Треба поменути да су косовски градови током средњег, па све до почет-ка XX века развили трговачке везе са Дубровником, Котором, Скадром и Сарајевом, као и са Скопљем, Солуном и Цариградом, па су преко тих кон-таката примани и одређени културни утицаји (уп. Микић 1988). Осим тога, Срби на Косову живели су и у суседству с Албанцима, као и са неким другим,


мањим етничким заједницама (Цинцари, Јевреји, Роми, Черкези итд.), па би се очекивало да су сви ти контакти оставили трага и у њиховој народној демоно-логији. Судећи према називима митолошких бића (план израза), као и према представи о њима (план садржаја), могу се запазити неки романски, турски и албански елементи у народној демонологији Срба на Косову и Метохији, мада је њихов број врло ограничен.

У најстарији културни слој могу се уврстити митолошка предања о воденом бику, за кога се каже да је живео у појединим дубоким водама, одакле је повремено излазио и на околним ливадама пробадао домаће бикове и другу стоку. Преокрет је настао када је човек ставио домаћем бику гвоздене навлаке на рогове, па је овај, у међусобној борби, убио воденог бика (Филиповић 1967: 72; Бован 1980/5: 106; Божовић 2005: 114). Паралеле овим предањима, осим балканског простора, посведочене су на Кавказу, у Средњој Азији, све до Монголије (Семенов 1882: 66; Литвинский 1981: 93; Chevalier, Gheerbrant 1983:43; Раденкович 1998: 439–446; Соловьева 2008: 24). Шире је познато и предање о (црном) воденом овну који је ујесен излазио из језера у планини Мокрој и мркао овце, које су пасле у близини језера. У пролеће, када се овце ојагње и када чобани са стадима поново дођу у близини тог језера, сва јагњад која су потицала од воденог овна, скакала су у језеро и давила се (Бован 1980/5: 122–123).

Према неким елементима воденом бику је слична (х)ала, односно аждаја. Она живи у дубокој води, може да предводи градоносне облаке, да утиче на родност и плодност усева. Према предању из Гојбуље (Вучитрн) ловац је сањао да треба да иде у лов и да убије то што нађе, јер ако то не учини оно ће њега појести. „Ишао тако, ишао, кад дошао навр једне планине, оно ала опасала планину, те саставила главу сас реп: – О, ала, море! Шта учини ја, те се диго данас тако рано д’ идем у лов! У то ала подигла лечка главу да види куј је то. Он омаши, те је уби.“ Ала је пала у воду и тамо су је нашли чобани. „Кад гледају, то ју зембиљ на гушу и унутра биле књиге. Кад гледају књиге што казују, а оно тамо писало, ћи је уставила берићет три године да не бидне на те стране“ (Елезовић 1935/II: 551). По свој прилици назив (х)ала очуван је у облику halludija у локалном говору Горанаца који живе у северозападној Албанији (Dokle 2007: 243). У Призрену се веровало да аждаја може да поједе месец и то се са Земље види као његово помрачење. Ако је месец црвен, тумачено је, да га је аждаја ухватила и да га музе (Призрен 1956). На Косову, аждаја је позна-та и под називом куљшедра (од алб. kuçedër – kulshedër „аждаја“) (Сува Река – Вукановић 2001: 209). Нема поузданих података да је овај назив био шире заступљен и у говору Срба.

У усменом предању Косова и Метохије сачуване су и древне представе о змају, односно змајевитом човеку. Један од архаизама, према досадашњем сазнању непознат у другим местима, јесте назив за змајевито дете дрангун, посведочен у околини Призрена (1956). Веровало се да се дете може родити с

219Љубинко Раденковић: Називи митолошких бића код Срба на Косову...

крилима и када грми оно излеће из колевке и лети у сусрет облацима. Када се такво дете роди мајка изађе из куће и викне три пута: „Родио ми се дрангун! Родио ми се дрангун!“ (Призрен 1956). По свој прилици назив се може извести из грч. drakon, преко лат. draco „змај“. У лат. draconigena (draco+gigno) „рођен од змаја“, у алб. dragua „змај“ (Tirta 2004:111). Не треба искључити и могућност контаминације из алб. drang „младунче мачке, лисице, медведа“.

Веровање, познато многим народима, да свака кућа има змију која се кри-је у њеном темељу или зидовима познато је и на Косову. У Средској за њу се каже да је „домаћин кући“, и ако би је неко од укућана убио, тиме би убио целу своју фамилију. Посебну пажњу заслужује податак да кућна змија пре него што ноћу изађе из зида, оглашава се као квочка: „Кво-кво!“ (Плакаоница – Вукановић 2001: 151).

На Косову, као и на већем делу јужнословенског простора, позната су веровања да треће вечери после рођења детета, у кућу долазе суђенице да му одреде судбину. Зато се те ноћи окупљају жене и чувају целе ноћи новорођен-че, певајући песме (Нушић 1986: 123–124). Од посебног значаја је Чемерики-ћев опис претпоноћне обредне гозбе, која се обавља у дому породиље, треће вечери по рођењу детета. Овај обред у великој мери баца светло на изгубље-ни беочуг у објашњењу староруског обреда, познатог као „вторая трапеза роду и рож(д)еницам“, а који се осуђује у поучним словима хришћанских про-поведника (уп. Гальковский 2000: 178–183; Radenković 2008: 494–498). Према поменутом опису, пред поноћ баба по оцу доноси новорођенче у повоју (до стола – софре), коме је за ту прилику, први пут обучена кошуљица израђена од рукава очеве кошуље. Потом баба предаје дете деди по оцу, а овај га прима и дарује златником, а затим га предаје особи десно од себе, која га такође дарује. На тај начин дете обиђе целу софру и сви га дарују (ДЧ). Тиме се врши приопштавање детета свом роду, као свеукупности свих предака (где главну улогу имају најстарији живи чланови – баба и деда по оцу).

Према казивању из Призрена једна од суђеница носи маказе, друга „плајвез“ а трећа му решава судбину. Жене којима се нису „држала“ деца, скривале су новорођенчад, односећи их у другу кућу. Ако суђенице не нађу дете тамо где га очекују нису могле да га „осуде“ (Дебељковић 1907: 176–177; Призрен 1956).

На Косову је записано и предање по мотиву „досуђена смрт на дан свадбе“. Косовска варијанта овог предања припада малој групи предања у којима се говори како је жртвовањем сестре избегнута досуђена смрт њеном брату. Наиме, када се у једној породици после шест девојчица родио дечак, његове сетре остану треће ноћи од рођења да га чувају. Али будна остане само најмлађа, која чује како су суђенице одредиле да га на дан свадбе устре-ли „стрела“ (гром). Досуђену смрт свога брата она ником није саопштила и никако није хтела да се уда пре његове женидбе. На дан братовљеве свадбе она га је измолила да обуче његово одело и да се уместо њега појави у цркви на


венчању. Када се тако обучена појавила у цркви, удари гром и убије само њу, а брат остане жив (Нушић 1986: 123–124).

Код косовских Срба позната је и приповетка по међународном мотиву „досуђено богатство човека (трговца, богаташа) који прислушкује одређива-ње судбине детета“ (АаТh 930). Богати трговац је заноћио у кући сиромашног човека који је имао шест кћери, а те ноћи његова жена роди седмо дете – сина. Према косовској варијанти, богаташ је те ноћи сањао да ће то дете наследити његово имање, па га зато откупи од сиромашне породице с намером да га убије. Дете чудом остане живо и ожени се трговчевом кћерком. После по-новног покушаја да га убије, трговац сам страда, а дете заиста наследи његово богатство (Бован 1980/5: 52–56).

Иначе, на Косову су били у употреби оријентални називи за „срећу“ и „судбину“, који су се углавном изгубили из савремених косовских говора, и то: бат, беруда, талија, фал (Елезовић 1932/I: 33, 43, 1935/II: 296, 403).

У југоисточном делу Косова виле се најчешће називају самовиле (као и у већем делу Македоније). У Сретечкој жупи свако усамљено дрво сматрано је за „самовилско“, тј. да је „стан самовила“, а нарочито ако је јасен, брест или дуб. Такво дрво се није смело сећи, јер би се онај који га посече разболео и умро. Испод њега се није смело ни седети, ни спавати, ни пљувати. Ако би неко заспао испод њега укочио би се или би се пробудио на неком другом месту (Николић 1961: 115). Ако би неко, не знајући, нагазио на самовилско место, он би се, према веровању, разболео „од намере“ (тј, он се „намерио“ на опасно место). У том случају, болесник је уз помоћ бајалице односио колач (хлеб) и чашу вина и остављао испод трна, глога или шипка као дар самовилама, којима се бајалица у бајању обраћала изразом „О, чујете л’, друге, лепше од мене“ (Елезовић 1932/I: 205–206, 1935/II: 563). Према предању, у Неродимљу жена је оставила своје дете да буде само на њиви испод дрвета. Дошле су виле и задојиле га, и оно је постало самовила. Када је постало девојка, дошле су виле и дале јој два камена из реке. Она је потом прорицала тако што би пре тога та два камена стављала у воду (Призрен 1956). На плану садржаја неки подаци о митолошким бићима косовско-метохијских Срба пружају могућност за шире словенске компарације. Тако је на Косову забележено да виле поста-ју од девојака које младе умру, а које је мајка дојила три године (Плакаоница – Вукановић 2001: 62). Код источних Словена порекло русалки често се везује или за умрлу некрштену децу или за умрле девојке (уп. Виноградова 2000: 145–148).

Опште је познато веровање да је у периоду од Божића до Богојављења, тзв. „некрштени дани“, веома активна нечиста сила, нарочито у ноћним сати-ма. Како се верује на Косову у то време се појављују караконџуле (Филиповић 1967: 64; Елезовић 1932/I : 281–282). Према предању из Косова Поља, оне на-стају од јеврејске деце, која су зачета од Игњатовдана до Божића (Дебељковић 1907: 279). Демони под називом караконџуле и сличним називима познати су у


источној Србији, Бугарској и Македонији. На Косову је посведочено и верова-ње да се у „некрштене дане“ појављују и умрла некрштена деца (Призрен 1958). Кругу ових демона припада и дрекавац. Појављује се ноћу у облику пилета и сматра се за лош знак тамо где се он огласи (Лешак, Лепосавић – Вукановић 2001: 107). Према расположивој грађи, на Косову и Метохији дрекавац је познат само у његовом северозападном делу и код досељеника са динарског подручја. Податак да дрекавац има облик „пилета“, указује на његову везу са демонима насталим од умрле некрштене деце, тзв. некрштенци, нави, свирци (уп. Плотникова 2004: 240–243; Раденкович 2004: 203–221).

Покојник, чија душа из разних разлога није отишла на онај свет, па се као дух ноћу враћа у свој дом, страши укућане, прави им штету и друге пакости, у југоисточном Косову (Средска, Призрен, Урошевац, Гњилане) најчешће се назива гробник, а у западнијим деловима вамир, вамијер, ламир, ламијер (Пећ, Дечани) (Вукановић 2001: 158, 213, 222, 276, 304–305, 495–496: Vukanović 1986/II: 328–334; Вукановић 1998: 187; Николић 1961: 122. У рукописним белешкама из Призрена (1956) назива се и громник, громлик. Уколико су ови називи тачно пренети може се говорити да је изменом назива гробник добијена еуфемистичка ознака громник. Овај назив може асоцирати на најчешћи предикат који се везује за њега – „грома“, „тропа“, тј. лупа ноћу по тавану, преврће судове („он се не види, трупа“). Изнимно, жена вампир се назива гробничајка („она ноћу сеје брашно, пере судове, ломи..“) (Призрен 1956). Изнимно се среће и назив гробник-љугат (из алб. lugat „вампир“) (Горња Србица – Vukanović 1986/II: 332), који према доступној речничкој грађи, није био заступљен у говору Срба. Веровања да животиње (стока), па и неке биљке (тиква, лубеница), могу постати вамири (Сува Река, Сретечка жупа – Vukanović 1986/II: 331), заслужује посебно истраживање, јер таква веровања нису позната у другим словенским крајевима. Вероватно се ради о томе да се повампирени покојник може показати у облику неке животиње, или тикве која се котрља, или да се душа лутајућег покојника скрива у тикви.

Позната су и веровања да вампир може спавати са својом женом, и да она од њега може остати трудна. Дете које се роди из такве везе назива се вамировић, у Призрену – вамир (ДЧ). Кад порасте, могло је да види скривеног вампира и да га убије из пушке (Вукановић 2001: 222, Сикимић 2009: 192–196). Када вампировић умре у Призрену су му забадали три игле у стомак да се не би вратио кући у виду вампира.

Назив гробник није познат у говорима јужне и источне Србије, али је познат у говорима западне Македоније, где је и врло распрострањено ве-ровање (познато и на Косову) да се он може на превару одвести у друго село (Спировска, Вражиновски 1988).

Осим назива вештица и вештер (ДЧ), на Косову се јављају и позајмице романског порекла штрига: вештица, обично жена (баба), али може да буде и човек: „Оне праве мађије, музу месец“ (Призрен 1956); штринга (према


веровању из Ђаковице то су старе жене чије душе, док им тело мирује, иду да поједу срце деци (Vukanović 1986/II: 443). Ове позајмице присутне су и у албанском језику – shtrigë „врачара, чаробница“, shtrigan, shtrigun „врачар, чаробњак“ (Tirta 2004:197–198), затим у Црној Гори, северној Грчкој, дуж јадранске обале и на острвима, у Истри, Словенији, у Пољској итд. Изведене су из романског striga „вештица“, итал. strega „вештица“ (од лат. strix „ноћна птица, сова“).

Осим од вештица и урока породиљи и њеном дету, како се веровало на Косову, претила је опасност и од опасних демона – бабица. Зато су предузимане одређене мере њихове магијске заштите. Породиља је, после рођења детета, лежала на сену поред огњишта, а испод главе, уместо јастука, стављано је корито у коме су окупали дете и покривали су је покровцем (покривач за говеда, изаткан од козје длаке). Дете су после повијања стављали у решето, на чијем дну је било сено. Више главе породиље стављани су гребени и метла (Дебељковић 1907: 176).

Пошто су Косово и Метохија богати рудом, и пошто је рударство била важна привредна грана у средњовековној српској држави, у селима око Ибра, а ниже Косовске Митровице, остала су веровања о Јентешима, патуљастим рударима, који су вадили и топили руду (Филиповић 1967: 81; Вукановић 2001: 172). Према предању из околине Лепосавића, Римљани, тражећи златну руду, прокопали су тунел од Копаоника, затим испод Ибра, све до планине Рогозне. Када су у копању дошли до њеног врха, испред рудара је изишао ован златних рогова и узвикнуо: „Тресни се, земљо, прекиде ти се срце!“ Након тога земља се стресла и затрпала рударе у јами. Због тога, каже предање, то место је названо Кукавица, јер је ту дошао силан свет да кука за својима, пострадалим у јами (Vukanović 1986/II: 415). Према веровању и предању из Белог Брда (Лепосавић), земаљски дух, господар рудног блага, повремено се показивао рударима у лику брадатог човечуљка (висок два педа) са црвеном рударском лампом, са зеленим пламеном. Веровало се, што год овај дух затражи од рудара, овај треба да му испуни жељу, али му никако не сме дати своју лампу, јер ће га онда дух завести и оставити у подземним ходницима. Рудар је морао поштовати и забрану да све што даје духу, то ставља на земљу, а ништа му не сме дати у руке. Ако би на њега кренуо секиром, посекао би самог себе (Vukanović 1986/II: 447–448). По свој прилици веровања у рударске духове, у виду патуљака с рударском лампом, потичу још од средњовековних рудара немачког порекла – Саса, и она су се одржала у близини рудника где су Саси радили (уп. Раденкович 2007: 258–265).

Као и у другим словенским крајевима и на Косову се запажа већи број назива за ђавола. Може се говорити да су на њега пренете функције и неких других митолошких бића и да је он постао персонификација сваког зла које угрожава човека. У Речнику Г. Елезовића наведени су следећи његови називи: бêда (I, 36); бељајник (I, 41); бес (I, 43); буди бог с нама („Узео га буди бог с нама


за уши, па ич не види де иде“ – I, 63); бутур („Не знам куј му је бутур“ – I, 68); водењак (I, 84); искршник (она који живи у кршу) (I, 236); куси (I, 157); куцкоња („Не знаш ти што куцкоња је он!“ – II, 524), из гр. κουτζος хром; куша („Што се шњуаш тудер кај куша!“; „Кушо, проклети!“ – I, 349); налет („Налет га убијо!“ – I, 439); натемник (I, 448), неоменик (II, 532), нечасник („Нечасник, часни га крс поразијо!“ – I, 460), нечастиви (I, 460); нечастивник (I, 460); сотона (II, 253); сутара („Да те сутара носи тамо!“ – II, 287); шејтан (II, 476). Овом низу могу се додати и називи из Чемерикићеве збирке (ДЧ): андрак ( „Види, Љупка, што андрак је тому детету те пишти“), антикрис („Антикрис му досадија да би ли му досадија“), бељаја („Што бељају чекаш, што не узнеш метлу да пометеш прет капиџик“, врак („Врак те изеја, седи дома!“), итд. У Метохији се јављају још и називи сотоњак, као и еуфемизам танај с реем („Ижјо ти очи танај с репем“) (Радуновић 1988: 420, 409). Усамљен је податак да се у народном веровању прави разлика између ђавола и врага, као и између налета и врага – ђаво је „мицак“ (мали) а враг је велики (Сува Река); налет је стари ђаво а враг је млади (Средска – Вукановић 2001: 116).

Из средњовековног књижевног (апокрифног) извора потиче народно предање засновано на мотиву „крађа и прекрађа сунца“. Ђаво краде сунце с неба и односи га на земљу, да би само њему светлило. Да не би сунце спалило живот на земљи, Бог из сажаљења пошаље арханђела Михаила (светог Саву, светог Јована) да на превару отму ђаволу сунце и да га врате на небо (уп. Раденковић 1997: 28–30). Иначе, веровање да неко чудовиште покушава да однесе сунце познато је многим народима, а среће се и у индијским ведама (уп. Литвинский 1981: 93). Према одговарајућем предању са Косова, ђаво је замрачио сунце, па је земља остала без светлости. Да би макнули ђавола од сунца, к њему долазе Козма и Дамњан и предлажу му да се такмиче у томе ко може заронити у море и са његовог дна донети песак. Између њих се води дијалог, као између старих знанаца из села: „Што дође, побратиме? Они одговорише: – Ми смо дошли, побратиме, да те молимо ако оћеш да идемо да се бањамо у онем црнем морем“ (Бован 1980/5: 103–104). Није необично што се ђаво двојици светаца обраћа као једном лицу, јер се у народној традицији два свеца, који се појављују заједно, поимају као један лик. Конкретно, слава „Свети врачи“ (тј. Козма и Дамјан) на Косову се назива Свето враче (ДЧ), у источној Србији – Свети врач. Или, у пољским народним молитвама Петар и Павле се схватају као један лик и називају Piotrzepawle (Kotula 1976: 269).

Према предању, недалеко од Призрена, на падинама Шар-планине, цар Душан је сазидао цркву у част неког младог калуђера, који се као испосник у планини борио с ђаволом, док га није уз помоћ арханђела Гаврила, победио. На месту где се све то збило, подигнути су уз стену сводови и на њима сазидана капела (Вукмановић 1974: 179).

Из средњовековне књижевне традиције у усмену, ушао је и познати апокриф о св. Сисину, који натера демона (гила, вештица, ђаво), да врати


децу његове сестре Мелентије коју је прогутао (уп. Павловић 1953: 144–162; Pantelić 1973: 161–205). Према народној верзији овог апокрифа на Косову и Метохији, св. Сисоје је имао сестру која је родила четири сина и све их је, одмах по рођењу односио ђаво. И кад је сестра била трудна с петим дететом, она је направила кулу и тамо се сакрила и „принела воду, леба, с леба и све што јој треба за три године“. Пошто јој се брат ужелео да је види, дошао је пред врата њене куле. Она га одвраћа, бојећи се да ће с њим у кулу ући и ђаво. Брат јој одговара: „Сестро, ја ћу да погинем ако ти узме ђаво ово дете.“ При уласку брата у кулу, ђаво се ухватио коњу за трбух и крадом ушао с њим. У току ноћи сестра се породила и ђаво је однео њено дете. Св. Сисоје прогони ђавола, питајући успут поједино дрвеће да ли га је видело. Врба не каже истину и он је прокуне да буде увек бесплодна, а „маслинка“ му казује где се сакрио ђаво и он је благосиља. „И св. Сисоје уђе са све коња у воду и нашао ђавола у дно мора и уфатио га са клешта за уши а удицом за уста и извадио на земљу и почео да га бије. И кад га био св. Сисоје му тражио децу сестрину, а ђаво му рекао: „Ако ми даш да ти видим срце, ја ћу ти дати децу“. Св. Сисоје се обрнаја, клекао на земљу и помолио се Богу да извади срце и да покаже ђаволу. И ђаво му срце видео. Он му сва пет децу дао“ (Призрен). Према другој варијанти, која се више удаљила од књижевног текста, нечастивник (ђаво) односи некој жени после рођења, једно за другим, петоро деце. Она оде у цркву код св. Сисоја и од њега затражи помоћ. Светац иде у потрагу за ђаволом и налази га у пећини „и клештима увати нечастивника за језик и све га ударао по главе док сву изеђену децу није повратио“ (с. Биче у Метохији – Радуновић 1988: 294–295).

Посебну групу митолошких ликова чине страшила за децу. На Косову су посведочени њихови стари словенски називи, чије паралеле налазимо на северу Русије или у другим словенским крајевима (уп. Раденковић 2000: 146–155), као што су – бука, бавка, баја, бучица, бучка („Ћути, ете гу бучка да те узе!“ (Елезовић 1932/I: 69), као и бабучка, бау-бау, бабарога (ДЧ). Када мајка на Косову жели да одбије дете од сисања, стави зечју кожу или вуну на груди и каже му : „Ете, баја, бука!“ (Сочаница – Вукановић 2001: 315).

Без обзира на то што веровања Срба у митолошка бића и попис њихових назива на Косову и Метохију нису систематски записивани и изучавани, заслугом појединаца сачувана су многа сведочанства о овом облику српске духовне културе. Мада су Срби на овом простору били изложени културним утицајима, како са запада (романско приморје) тако и са истока (Византија, Турска), и како су у њиховом суседству живеле и несловенске етничке заједнице (пре свега Албанци), они су скоро у потпуности сачували словенски карактер својих веровања и назива митолошких бића. Неки називи, као што су гробник и самовила, указују на блиску везу културе и језика косовских Срба са западном Македонијом. Називи вамијер, ламијер и дрекавац указују на присуство „динарских“ Срба, пре свега у Метохији. Називи водени бик, ала,


суђеница, караконџула, бабица, представљају старији митолошки слој, који се боље сачувао у староштокавском говорном подручју. Представе о земаљском духу као патуљастом рудару, указују на некадашње присуство рудара немачког порекла на Косову. Називи штрига, штринга, као ознаке за вештицу, указују на њихово романско порекло. На крају, Косово и Метохија је у средњем веку било живо средиште развитка српске књижевности и писмености, па су одређени апокрифни сижеи постали део усмене културе. Тако је створено предање о крађи и прекрађи сунца, или Сисинијева молитва (проклињање вештица или ђавола).


Бован 1980/5 – Бован В. Народна књижевност Срба на Косову, књ. 5, „Је-динство“, Приштина 1980.

Божовић 2005 – Божовић Б. Живот и обичаји народни у ибарском Кола-шину, „Стари Колашин“, Зубин Поток 2005.

Виноградова 2000 – Виноградова Л. Н. Народная демонология и мифо-ритуальная традиция славян, Институт славяноведения РАН, „Индрик“, Москва 2000.

Вукановић 1998 – Вукановић Т. Дреница. Друга срска Света Гора. Антро-огеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934–1937. године, Музеј у Приштини и Народна и Универзитетска библиотека у Приштини, 1998.

Вукановић 2001 – Вукановић Т. Енциклоедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији, Београд 2001.

Вукмановић 1974 – Вукмановић С. Метохија у легендама // Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967, Београд 1974, 177–180.

Гальковский 2000 – Гальковский Н. М. Борьба христианства с остатками язычества в Древней Руси. Тома первый, второй. Репринтное издание, „Индрик“, Москва 2000.

Дебељковић 1907 – Дебељковић Д. Обичаји срског народа на Косову ољу, СЕЗб VII, Београд 1907.

Дебељковић 1934 – Дебељковић Д. Веровања срског народа на Косову ољу // СЕЗб L, Београд 1934, 210–215.

ДЧ – Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића (рукопис). Инсти-тут за српски језик САНУ, Београд.

Елезовић 1932/1, 1935/2 – Елезовић Г. Речник косовско-метохијског дија-лекта, књ. 1, СДЗб IV, Београд 1932, књ. 2, СДЗб VI, Београд 1935.

Здравковић, Симић 1957 – Здравковић И., Симић М. Новобрдске легенде // ГЕИ IV–VI (1955–1957), Београд 1957, 359–363.


Литвинский 1981 – Литвинский Б. А. Семантика древних верований и обрядов памирцев (1) // Средняя Азия и ее соседи в древности и средневековье, Москва 1981.

Микић 1988 – Микић Ђ. Друштвене и економске рилике косовских Срба у XIX и очетком XX века: од чифчијства до банкарства, САНУ, Посебна издања, књ. DLXXXVIII, Београд 1988.

Николић 1957 – Николић Н. Прилози из народне медицине у Подрими // ГЕИ II–III (1953–1954), Београд 1957, 565–583.

Николић 1961 – Николић В. Природа у веровањима и обичајима у Сре-течкој Жуи // ГЕИ IX–X (1960–1961), Београд 1961, 113–137.

Нушић 1986 – Нушић Б. Ђ. Косово (Оис земље и народа), друго издање, „Просвета“, Библиотека баштина, Београд 1986 (прво издање: 1902/I, 1903/II).

Павловић 1953 – Павловић Л. Рукоисни молитвеник Етнографског му-зеја у Београду // Гласник Етнографског музеја у Београду XVI, Београд 1953, 144–162.

Плотникова 2004 – Плотникова А. А. Этнолингвистическая география Южной Славии, Институт славяноведения РАН, „Индрик“, Москва 2004.

Призрен 1956–1960 – Теренска етнографска истраживања Призрена (1956–1960). Етнографски институт САНУ, рукопис, бр. 22.

Раденковић 1997 – Раденковић Љ. Представе о ђаволу у веровањима и фолклору балканских Словена // Зборник Матице српске за славистику 53, Нови Сад 1997, 15–38.

Раденкович 1998 – Раденкович Л. Водяной бык в преданиях балканских славян //Πολυτροπον. К 70-летию Владимира Николаевича Топорова, „Индрик“, Москва 1998, 439–446.

Раденковић 2000 – Раденковић Љ. Страшила за децу – неке словенске ара-леле // Жизненият цикъл. Доклади от българо-сръбска научна конференция, 12–16 юни 2000, Етнографски институт с музей, БАН, София 2000, 146–155.

Раденкович 2004 – Раденкович Л. Названия демонов, ведущие происхождение от детей, умерших до крещения у славян // Balcanica XXXIV (2003), Belgrade 2004, 203–221.

Раденкович 2007 – Раденкович Л. „Беркман“ и другие духи-властители земных недр у славян //Восток и Запад в балканской картине мира. Памяти Владимира Николаевича Топорова, Институт славяноведения РАН, „Индрик“, Москва 2007, 258–265.

Радуновић 1988 – Радуновић М. Остала је реч. Срске народне умотвори-не из Метохије, СКЗ, Београд 1988.

Семенов 1882 – Семенов Н. Сказки и легенды чеченцев. Собраны и пере-ведены Н. Семеновым, Владикавказ 1882.

Сикимић 2009 – Сикимић Б. Вамировић у Новом Брду: олитика транс-криције и интерерформативност // Моћ књижевности: in memoriam Ана


Радин, Балканолошки институт САНУ. Посебна издања, књ. 110, Београд 2009, 171–200.

Соловьева 2008 – Соловьева А. А. Демонологические представления в современной Монголиии // Живая старина 3(59), Москва 2008.

Спировска, Вражиновски 1988 – Спировска Л., Вражиновски Т. Вампи-рите во македонските верувања и преданија, Институт за фолклор „Марко Цепенков“, Скопје 1988.

Филиповић 1967 – Филиповић М. С. Различита етнолошка грађа с Косо-ва и Метохије, СЕЗб LXXX, Београд 1967.

Chevalier, Gheerbrant 1983 – Shevalier Ј., Gheerbrant А. Rječnik simbola, MH, Zagreb 1983.

Dokle 2007 – Dokle N. Reçnik goranski (nashinski) – allbanski, Sofia 2007. За-хваљујем колеги А. Собољеву на податку о овом извору.

Kotula 1976 – Kotula F. Znaki przeszłości, Warszawa 1976.Pantelić 1973 – Pantelić M. Hrvatskoglagoljski amulet tipa Sisin i Mihael //

„Slovo“ 23, Staroslavenski institut, Zagreb 1973, 161–205.Radenković 2008 – Radenković Lj. Narodne predstave o sudbini kod Slovena //

Grenzüberschreitungen. Traditionen und Identitäten in Südosteuropa. Festschrift für Gabriella Schubert, Balkanologische Veröffentlichungen Osteuropa-Institut der Frein Universität Berlin, Band 45, Wiesbaden 2008, 494–498.

Tirta 2004 – Tirta M. Mitologjia ndër Shqiptarë, Tiranë 2004, 111–141.Vukanović 1986 – Vukanović T. Srbi na Kosovu II, „Nova Jugoslavija“, Vranje

1986.

Любинко Раденкович

НАЗВАНИЯ МИФОЛОГИЧЕСКИХ СУЩЕСТВ У СЕРБОВ В КОСОВО И МЕТОХИИ

Резюме

Южная сербская область Косово и Метохия, которая в Средние века являлась центром сербского государства, представляет собой пространство, где пересекаются культурные влияния, приходившие как с побережья Адриатического моря (Дубровник, Котор, итальянские города), так и из Греции и Турции. Также через Косово и Метохию проходили торговые пути из Салоник и Константинополя в боснийский город Сараево и дальше на


запад. В течении нескольких веков после разгрома сербского государства под давлением албанцев и турков большинство косовских сербов переселилось с этой территории. Последние сербы покинули свои дома после военой интервенции НАТО в 1999 году. Однако столь значительные изменения в жизни косовских сербов не повлияли на их народную культуру. Предметом нашего исследования явлется народная демонология косовских сербов. Помимо печатных источников (например, двухтомный словарь сербских народных говоров Косово Г. Элезовича, монографии Т. Вукановича) в исследовании использованы неопубликованый словарь Д. Чемерикича и экспедиционные материалы группы иследователей Этнографического института Сербской академии наук (1-я половина XX века).

Несмотря на то, что народная демонология Косово систематически не исследовалась, в печатных и рукописных источниках можно найти более 50 названий мифологических существ, в том числе и ряд наименований черта.

Самому старому слою культуры Косово принадлежат существа, известные в центрально-балканской зоне (сербы, болгары, македонцы): водяной бык, водяной баран, ала, аждая, вила (самовила), змай, суденицы, бабицы, змия кутня, караконджула, вамир (гробник), вештица. К наиболее архаичным относятся названия „устрашителей“ детей бука, бавка, баја, бучица, бучка, бабучка, бау-бау, бабарога.

Наименования гробник (упырь) и самовила указывают на связь языка и культуры косовских сербов с культурой западной Македонии. Названия вамиер, ламиер и дрекавац свидетельствуют о присутствии в Косово сербов – переселенцев из Черногории и Герцеговины. Сохранились также поверья о шахтерских духах, унаследованные от средневековых шахтеров немецкого происхождения (саси). Названия ведьм штрига, штринга являются роман-скими заимствованиями. Интересно, что в говорах сербов практически отсутствуют албанские обозначения демонов: единично засвидетельство-ваны алб. кульшедра (змеевидное чудовище) и люгат (упырь).

Поскольку в Косово в Средние века была развита письменная культура (около монастырей), из византийской литературы в устную культуру вошли и некоторые апокрифические сюжеты о дьяволе и заклинания от ведьм (у восточных славян трясавицы) или черта. В Косово, как и в других областях славянского мира, существует множество обозначений черта (дьявола): антикрис, бêда, беляя, беляйник, бес, буди бог с нама, бутур, воденяк, врак, искршник, куси, куцкоња, куша, налет, натемник, неоменик, нечасник, неча-стиви, нечастивник, сотона, сотоняк, сутара, танай с реем, шейтан.

УДК 811.163.41’282.3(497.115) 811.163.41’342.8(497.115)

Првослав РадићБеоград, Р. Србија

О ТРАГОВИМА СТАРОСРПСКОГ АКУТА У ГОВОРИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Путевима једног научног открића у Срба

Српски говори са Косова и Метохије, и поред њихове све слабије тери-торијалне распрострањености, чувају велики број архаизама на различитим језичким плановима. Овај рад је покушај да се у области Косова и Метохије препознају трагови старосрпског (метатонијског) акута, који је последњих де-ценија уочен у граничној, копаоничкој области. У истраживању ове теме на-метнула се и потреба за сагледавањем друштвеноисторијског миљеа у коме се у прошлом веку развијало ово научно питање код Срба.

Кључне речи: Косово и Метохија, српски језик, прозодија, старосрпски (метатонијски) акут, А. Белић.

Иако се косовскометохијска област већ вековима налази на миграционој прометници,1 она је до данашњих дана сачувала многе спомене давнашњег живота српског живља у овој области. То се, наравно, односи и на овдашње српске говоре. Ипак, том домену српског културног наслеђа на Косову и Ме-тохији задат је снажан ударац последњих деценија, када су се са несмањеном жестином српске миграције поновиле према унутрашњости Србије, онако како су се одвијале и у време турске владавине. Но, српски говори, или њихо-ви трагови, присутни су широм косовскометохијске територије и они и даље представљају изазов за лингвистичку србистику и славистику уопште.2 Када је реч о областима које више не настањује српско становништво, тај изазов да-

1 Област Косова и Метохије се у географском смислу донекле различито одређује. Када је о Косову реч, знатнијем делу ове области, оно се обично своди на котлину „од Качаника на југу до Кос. Митровице на северу“ (Урошевић 1965: 1).

2 У том смислу потребно је посебну пажњу посветити оном делу косовскометохијског лингвистичког корпуса који се још увек може забележити, али и необјављеним текстовима, дијалекатским упитницима, аудио-записима који су у поседу бројних институција и приват-них лица. Многи од тих извора сведоче о језичким идиомима са територија које Срби више не настањују. На другој страни, неки од тих материјала, на којима су радиле читаве генерације


нас треба да прати примена посебне лингвистичке методологије, како би се на основу језичких трагова колико-толико реконструисало старо лингвистичко стање и путеви језичких изоглоса.

I.

Једно од питања које је стицајем околности прилично касно дошло на ред у српској дијалектологији (в. II), јесте питање постојања старог метатонијског акута у српским говорима.3 Иако се за овај прасловенски неоакут сматрало да је у тзв. штокавским говорима, тачније на њиховом источном и јужном делу, нестао из прозодијског система већ око VII и VIII века (Белић 1958: 6, Peco 1971: 131, исп. Peco 1987), последњих деценија све се јасније увиђало да су трагови овог акцента присутни и на деловима ове територије. Када је реч о говорима Србије, на могуће трагове старосрпског акута указано је најпре у области Бруса и Александровца, као и на правцу према Трстенику, дакле на копаоничко-западноморавском комплексу (исп. преглед тог питања код Ивић 1994, Ивић 1999: 322−323). Копаоничка страна према Косову и Метохији до-шла је на ред касније. Биле су то најпре успутне дијалектолошке назнаке из села око Куршумлије (нпр. но'ж, у'ж, ср', Вукићевић 1993 [1971]: 21), а затим бројне потврде овакве акценатске вредности у говору планинског, горњото-пличког села Мрче (Радић 1990: 9−12). Моја недавна истраживања говора за-падно и јужно од Куршумлије, у сливу Бањске реке (Баћоглава, Жегрова, Вре-ло, Љуша, Куршумлијска Бања), указала су на трагове овог акута и у тој обла-сти (исп. мо рам, и тамо, ку'имо Баћ, она

ј бе ли, цéди се, исп. асу'љ, коми'р

Же, ра ди, у т, ра ст, уме'си, то'р Вр, ри ма, дéвер Љ, чу ва, ра ди, гро з, здра вље, стари КБ).4 Ови подаци су, тако, отворили питање присуства овог акцента на јужним и југозападним падинама Копаоника, на косовскометохијској страни, одакле је, углавном преко Копаоника, косовскометохијска миграциона струја вековима доносила становништво моравској Србији и севернијим областима (Цвијић 1922: 7−8). То питање се, наравно, поставља и за део шире косовско-метохијске области.

Већ су примери са забележеним дугоузлазним акцентом у облицима нáђу и лóјзе (Божовић 1993: 313, 317 − текстови), указали на могуће присуство овог акута на ибарској страни Копаоника. (Други пример, уз који је аутор у загра-ди ставио знак питања, забележен је на левој страни Ибра, у Придворици.) То је убрзо потврдио опис материјала из лепосавићког краја (Radoičić 1996). Ди-

српских лингвиста (нпр. аудио-записи из Одбора за дијалектологију САНУ), морају се поново вратити у функцију.

3 Ова акценатска вредност различито се именује у српској акцентологији, најчешће као прасловенски неоакут, прасрпскохрватски акут, метатонијски акут, метатонијски неоакут, а по регионалном критерију и чакавски, посавски, или копаонички акут.

4 Овај акут показује извесну неуједначеност у интонацији, укључујући и природу потоњег слога.

231Првослав Радић: О траговима старосрског акута у говорима Косова

јалекатски аудио-материјал из Г. Граничана и Земанице, који ми је уступљен љубазношћу др Биљане Сикимић,5 још једном је потврдио учешће овог акцен-та у овом делу ибарске зоне. Материјал је показао да се метатонијски акут ја-вља у готово истим категоријама у којим је забележен и у суседним крајевима: а) у облицима презента: ка жем, до ђу; зна , ри ча, дари ва; мла тиш, заме не ГГ, ме симо З; б) код појединих именица: го с, де вер, мла да, кота , напуне га сламе , ру ко м ГГ, ула р З, као и: цвéће, колáч З, исп. ср , ре , млади ћ ГГ, или − в) приде-ва и заменица: изле чeн, ма ли, ја , исп. сељáчка ГГ, итд.

Како се види из наведених примера, метатонијским акутом се одликује готово читав копаонички крај (исп. Радић 2010), при чему се мора претпоста-вити да је у овој, некада многољудној области он био присутнији.6 Ипак, недо-стају подаци са осталих копаоничких терена на косовскометохијској страни. На југоисточним падинама Копаоника, у лапском крају, где данас готово нема српског становништва (исп. Урошевић 1965: 139−321), има показатеља да је овај акут постојао у акценатском систему тамошњих српских говора. На то наводе поједини упитнички примери из Г. Лопаштице и Д. Репе које је забеле-жио М. Вукићевић (1983, 1984) за потребе Одбора за дијалектологију САНУ, исп.: грóјзе (64, 71), кóњ (54), úсама (11) ГЛ, сéно (5), мáло кашикче (9), сáшен (89), брáле (110) ДР.

Скромни, али вредни дијалектолошки подаци забележени пре готово чи-тавог века такође упућују на присуство овог акцента у косовскометохијској области. Гл. Елезовић ће, наиме, у једном свом дијалектолошком извештају из 1908. године (објављен 1911), пратећи однос између дугоузлазног и дугосила-зног акцента на Косову и Метохији, забележити да се, за разлику од Пећи и околине, где се „доста добро“ употребљава дугоузлазни акценат, у Вучитрну и околини овај акценат готово не јавља, тачније, – да се и „око Вучитрна чује

5 Реч је о теренском истраживању из 2001. год., обављеном у организацији Балканолошког института у Београду, у коме су учествовале др Биљана Сикимић, мр Марија Илић и Јелена Мартиновић. Пункт Земаницу укључила је у своја истраживања и И. Радоичић (1996).

6 Овај акценат је присутан и на северним обронцима Копаоника. Бележио сам га у јоша-ничком крају (нпр. Ковачи, Дрење, Јелакце), али и северније, у селима Међурече и Равни. У студеничком крају он је, изгледа, такође присутан, о чему говори прилог Г. Драгин (2005). Но, иако се он овде чува „у несигурним траговима“, опис ове акценатске вредности („виши тон на следећем слогу“, Исто: 90) другачији је од оног из копаоничког краја (исп. Ивић 1994: 241, 245), а аутор не помиње овај акценат у једном ранијем дијалектолошком прилогу из ове области (Драгин 1997: 99−101). (Овакву вредност не бележе други истраживачи горњостуденичких го-вора, исп. Николић 2001: 254). Ипак, полазећи од Копаоника као важне србијанске миграционе раскрснице, свакако треба очекивати трагове овог акцента на северном правцу. Ретке облике са овим акцентом, сада већ готово типичним дугоузлазним, бележио сам у северном подјастре-бачком залеђу (Радић 2000: 387), а судећи по фолклористичким прилозима М. Ивковића, има показатеља да су овакви примери можда били познати и левачком говору (исп. Peco 1971: 144, Ивић 1994: 239). Овакви примери дугоузлазног уместо дугосилазног акцента нису непознати ни северније, у говору јагодинског краја (Радић 2004: 255–256), или у говору Лепенице (Ста-нишић 1998: 538), али ови подаци изискују додатна истраживања. Међутим, чињеница да је недавно овај акценат забележен много северније, у рудничком крају (Петровић / Гудурић 2008), додатно актуализује ово значајно дијалекатско питање.


акут, али врло недоследно“ (Елезовић 1911: 469).7 „За сада – наставља аутор – не знам како је дошло до овога мешања ова два тако различна акцента. Центар је те неправилне употребе та два акцента Вучитрн“ (Исто). У даљем ауторовом тексту као да недостаје додатно објашњење, тачније примери који илуструју то „мешање“ акцената у Вучитрну. Међутим, у следећем пасусу аутор иде даље и наводи примере за ова два акцента из пећког краја (?), где се, поред познатих и очекиваних њихових позиција у овом говору (нпр. врáнац, свéтак, остúмо : у

ста, бе

лце, чени

мо), налазе и примери: мнáдица (/ мна

дица, мнадицу), дóђе

(3. л. јд. през.), дáће („ни у дáће ни у седеће“) (469–470). Дакле, насупрот приме-

рима са „поузданим акутом“ (врáнац, свéтак, остúмо), познатим на широј територији (као и у књижевном језику), − аутор на крају доноси примере у којима би се могло трагати за старим, метатонијским акутом (мнáдица, дóђе, дáће). Остаје питање да ли је управо овакву акценатску вредност аутор заиста чуо у пећком крају, или је у његовом бележењу дошао до изражаја акценат из његовог завичајног, вучитрнског говора,8 за који се, будући да се налази у пот-копаоничком крају, такође могу претпоставити трагови метатонијског акута, на пример у оквиру појаве оног акута који се, по Елезовићу, јавља „врло недо-следно“ у вучитрнском крају. А управо је Вучитрн аутор означио као центар „неправилне употребе“ два дуга акцента (Исто: 469).9 Вероватноћа да је Елезо-вића овде, у ствари, збуњивао стари акут (исп. облик дóђе, за који је истакну-то да је презентски), велика је, утолико пре што је овај акценат недавно, после толико времена, потврђен у суседним копаоничким зонама.

Дакле, ни за јужну поткопаоничку област, као ни за југозападно косовско-метохијско жариште и тамошње данас проређене српске говоре, не може се одбити претпоставка о могућим траговима овог акцента. Српску дијалектоло-гију зато очекује једна врста ревизије сакупљеног материјала, па и „поновна читања“ старих дијалектолошких студија. Јер, можда се трагови овог акцента крију у оној акценатској вредности „нетипичног, скраћеног дугосилазног ак-цента“ (исп. брóд, лóв, лóј, мáјка, рáдим, слáмка), бележеној пре више деценија у говору приштевских Срба староседелаца (Барјактаревић 1977: 190), односно „нетипичног дугог акцента“ (исп. бóр, лóв, сéнка, ћýрка, девóјка, Исти 1977а: 60–61). Можда се трагови овог акцента могу препознати и у забележеним поја-

7 Аутор, наравно, мисли на дугоузлазни акценат.8 Аутор указује на чињеницу да његови родитељи говоре вучитрнским идиомом (Исто:

469). 9 Вредна је пажње ауторова констатација да је, пре него што се упутио да чује говор пећког

краја, помишљао да због недостатка слуха не може добро да разликује акут од циркумфлекса. Ипак, аутор даље истиче: „али сада сам се разуверио, јер сам, како ми се чини, у Пећи и околини сасвим добро могао да разликујем та два акцента“ (Исто: 469). Ова Елезовићева констатација може се различито тумачити, између осталог и тиме да је метатонијски акут можда био при-сутнији у његовом, вучитрнском крају, те да је аутора управо збуњивало такво „мешање“ два (или можда три: ~, ⁄, ∩) дуга акцента. За свој завичајни говор, аутор претходно истиче како му се „учинило /.../ да он не разликује више од два акцента /курз. П.Р./, који су различни по дужини, али иначе оба опадна“ (Исто).


вама акценатског „дуљења у зависности од фонационог тока“ (Павловић 1970: 50), које је бележено у појединим косовскометохијским говорима. Утолико пре, што су трагови овог акута недавно потврђени и на крајњем југоистоку Космета, у говору Летнице (Ђуровић 2000: 28).10

Подробније фонационе карактеристике овог акцента, његова фонолошка индивидуалност и дистрибуција у акценатском систему, као и његов терито-ријални опсег (в. фус. 6), још увек нису довољно проучени у српској дијалек-тологији и та питања остају у домену њених важних задатака. Фонациона разводњеност овог акцента, његова смањена учесталост, те повећана факул-тативност, свакако утичу на то да се он све теже препознаје на терену, за шта постоји већ велики број примера. Његово регистровање отежава и чињеница да је узлазност у интонацији (нпр. у упитним формама), односно употреба управо оваквог акута, уобичајено средство експресивизације, што је запазио већ Александар Белић (2000: 124, 344) у говору Цреса. Када је реч о територи-јалној заступљености овог акцента на копаоничком терену, за сада се уочава његова разведеност и у оквиру самог копаоничког дијалекатског комплекса (исп. Радић 1997).

У трагању за овим акцентом вредна су пажње и запажања испитаника на терену. Утисак сељака у Г. Граничану, са ибарске стране, јесте да у вишим пределима (нпр. у Мрчу, Штави, Блажеву) „мало више отежу кад говоре“. Мо-ји испитаници из Кнежева говорили су ми да „више Брзећани отежу“ него мештани Блажева. Исти став о „одуговлачењу“ у говору, у вишим пределима, имао је мој испитаник из Белог Поља код Куршумлије. То се подудара са ми-шљењем планинаца, на пример, Султане Савић, моје испитанице из села Мр-че, која је поредећи два моја изговорена облика, ри

чам и ри чам, нагласила

да је то „исто, али је гото во лепше ричам, јер је ри чам ви ше избрзна реч“, и

„ни је пра во по српски“ (Радић 1990: 10–11).11 Занимљиво је да се и у стручној литератури, у оквиру антрополошких истраживања ибарске зоне, рано поче-ло указивати на овдашњи „особит“ акценат, и на чињеницу да се речи овде „нешто више отегнуто изговарају“ (Илић 1905: 553). Тај „дијалектолошки екс-пресионизам“, како га је називао Белић (2000: 404), макар остајао на рубовима лингвистичким и у домену тзв. народне лингвистике, може често бити добра смерница дијалектологу-истраживачу.

II.

Намеће се, међутим, у вези са овим, и једна друга, не мање важна тема. То је питање: Зашто се овако значајна тема за историју и дијалектологију срп-

10 У етногеографском смислу, Летница је насељена становништвом из различитих обла-сти, укључујући и западне (Ђуровић 2000: 18−19).

11 Испитаници из средишње копаоничке области чешће су ми за свој дијалекат истицали да је то „прави српски говор“.


ског језика отворила тако касно у србистици? Зашто се на њу и на откриће трагова старосрпског акута у говорима Србије чекало читав век? Ако је тема из претходног одељка важна са претежно научног аспекта, ова друга је бит-на и са националног и културолошког аспекта, те није згорег на њу указати управо овом приликом, и управо на овом месту. Јер, још на самом почетку ХХ века А. Белић је у својим дијалектолошким истраживањима допирао до области где је метатонијски акут морао бити у живој употреби. Истражујући дијалекте источне и јужне Србије, он је у својим путовањима (1901−1903) до-лазио до Крушевца, Жупе, Јастрепца и Куршумлије (Белић 1999: 20−22). Иако је реч о прилично широкој области која се није могла лако обухватити (исп. Радић 2000) и чија истраживања, уосталом, нису могла задирати и у особено-сти суседних зона, чини се да је Белић већ тада уочио извесне специфичности појединих рубних области.12 Можда се због тога већ 1907. године са неколико својих ученика нашао на дијалектолошкој екскурзији у крушевачкој Жупи и Расини (исп. Московљевић 1960), у области у којој је и данас присутан овај акут. Управо у том периоду Белић се упознавао са основама чакавске акценту-ације, која такође познаје ову архаичну акценатску вредност, макар ову поја-ву тада махом тумачио акценатским аналогијама (Белић 2000: 53−57).13 Међу-тим, ширих Белићевих реакција на жупски материјал тада, изгледа, није било, иако је јасно да је Белић понео у својој бележници најзанимљивије црте овог дијалекатског материјала (в. даље).

У већ поменутом Елезовићевом дијалектолошком извештају из 1908. го-дине (в. I), аутор је, у ствари, непосредно после Белићеве екскурзије по Жупи указао на трагове посебне акценатске појаве у делу косовскометохијских гово-ра, подводећи је, изгледа, под „мешање“ дугосилазног и дугоузлазног акцен-та. Елезовић је управо на Белићеву препоруку, и уз помоћ Српске краљевске академије, обавио ово истраживање, а прошле су три године пре него што је извештај био штампан у Српском дијалектолошком зборнику (Елезовић 1911), чији је покретач и главни уредник био А. Белић. Но Белића, који се тада већ увелико бавио чакавском акцентуацијом, као да нису привукли примери „мешања“ два дуга акцента у Елезовићевом материјалу, које је овај вероватно носио и у свом језичком осећању (исп. фус. 8). Остаје, ипак, питање како су ти примери тако немушто опстали у Елезовићевом тексту, ако се зна да је Белић као уредник часописа, па и покровитељ овог дијалектолошког истраживања, морао имати детаљан увид у текст.

12 Трагове метатонијског акута бележио сам управо у подјастребачкој области, коју је и Белић својевремено посетио (Радић 2000: 387). Није јасно да ли је Белић већ у Дијалектолошкој карти српског језика (1905), указујући на постојање „врло интересантних акценатских детаља“ у косовско-ресавском дијалекту (Белић 2000: 29), мислио и на ову појаву.

13 На самом почетку Белићевог рада, овај акценат „још није био јасно идентификован у нау-ци“, али се од 1908. год. Белић „окренуо ка проучавању чакавских говора“ (Ивић 1999: 322).


Не осврћући се на ове скромне податке из косовскометохијске области, Белић ће у студији Штокавски дијалекат (1929) истрајавати на ставу о архаич-ном, основном двоакценатском систему косовско-ресавских говора, који чине дугосилазни и краткосилазни акценат (Белић 2000: 281−282). Додуше, он ће овде указати на постојање још једног акцента у жупском говорном типу „који све више развија врло интересантну акценатску систему (под утицајем ђáка и сл. ђáк и т. д.)“ (Белић 2000: 282). То су, очито, одрази давне Белићеве екскурзије по Жупи, обављене пре двадесетак година, и они без посебног об-јашњења, ипак, скрећу пажњу на појаву још најмање једне акценатске вред-ности, тачније на (још један) дуги акценат узлазне интонације. За разлику од Белићевог прихватања метатонијског „чакавског акута“ као значајног словен-ског архаизма, жупски метатонијски акут, по њему, неће излазити из оквира локалних аналошких појава, тј. својеврсне акценатске иновације. Придајући спорадични карактер овом жупском акуту, Белић га је искључио и из природ-ног миграционо-дијалекатског тока за који је и сам претпостављао кретање на релацији Косово − Моравска Србија. Јер, како аутор већ у својој Дијалекто-лошкој карти пише, „косовски дијалекат се ширио далеко на север и северои-сток. Обухватио је Жуу, Левач, Темнић, Мораву, Ресаву и, свакако, западније делове Србије“ (Белић 2000: 12).

Још једна епизода у вези са Гл. Елезовићем заслужује пажњу јер је она Бе-лића морала поново вратити на питање метатонијског акута у србијанским говорима.14 У свом речнику косовскометохијског дијалекта, тачније „метохи-ско-копаоничког дијалекта“ (Елезовић 1932: XV), објављеном две деценије по-сле поменутог дијалектолошког извештаја, − аутор више не помиње „мешање“ дугих акцената у тамошњем акценатском систему. (Штавише, у Предговору и не представља основни акценатски инвентар овог говора.) Ово вероватно због тога што у Речнику, једноставно, нема дугог узлазног акцента,15 па нема ни оних акценатских ликова из његовог некадашњег дијалектолошког изве-штаја (в. I). Сада се у Речнику не јављају облици мнáдица, дóђе, дáће, већ су ту мнãдица, дõђем, дõђе (: доћ), дãће.16 Зашто Елезовић више нема недоумицу око „мешања“ дугих акцената у делу косовскометохијских говора? Можда се одговор на ово питање указује кроз податак да је редактор овог речника био

14 П. Ивић пише: „Уосталом, понесен врло успешним истраживањем чакавских говора, Бе-лић се није враћао на косовско-ресавски терен и задовољио се објашњењем које је раније био нашао, без покушаја да се поново удуби у проблем“ (Ивић 1999: 323).

15 У свом раду о говору вучитрнског краја, М. Вукићевић констатује широку тамошњу употребу дугоузлазног акцента, дозвољавајући, можда под утицајем литературе, да је реч о иновацији (Вукићевић 1993а: 73). Аутор, ипак, констатује да „треба веровати да су Срби у овом крају на почетку нашег века имали и ⁄ акценат, али је преовладало осећање да вокали под њим имају силазни тон и експирацију и зато је код Елезовића само ∩ акценат“ (Исто: 69). Можда се импулси за овај прелазак дугоузлазног акцента (новог акута) у дугосилазни могу тражити и у релативно касном преласку старог акута у дугосилазни у овим областима.

16 Но, и овде су облици мнã дица, дã ће, сада са другачијим акцентом, обележени као мето-хијски (Дрсник).


А. Белић, који у Предговору пише да Речник нуди користан материјал истра-живачима косовскометохијског говора и „нарочито, његове акцентуације“ (Елезовић 1932: VI). Белић указује и на своју кључну улогу у препознавању, односно редиговању акцената: „Г. Елезовић је у моме присуству читао речи обележене акцентима и ја сам се уверио да је акценте према своме изговору тачно стављао“ (Исто). То су назнаке да је Белић, у ствари, можда интервени-сао у Елезовићевом тексту, приписавши бележење акцената искључиво Еле-зовићу. Данас је тешко претпоставити шта је све могао садржати „изворни“ Елезовићев материјал из копаоничко-метохијске области и је ли у њему било и примера метатонијског акута. Белић је на ту србијанску дијалектолошку те-му, очито, ставио тачку, оставши при запажању о „врло интересантним“ ана-лошким појавама које „развија“ жупски говорни тип (Штокавски дијалекат, 1929). То је потврдио и поменути ауторов чланак о језичкој периодизацији, који он објављује много касније, две године пред смрт, и у којем говори о не-станку метатонијског акута у источним и јужним штокавским говорима већ око VII и VIII века (Белић 1958: 6). Ово је, вероватно, требало да учврсти ње-гову дуго изграђивану теорију о старом двоакценатском систему косовско-ре-савских говора, тачније о „штокавском духу“ двоакценатског система, супрот-стављеног чакавском трочланом систему, који је поред два силазна акцента укључивао метатонијски акут, још један архаичан акценат (Белић 2000: 389, исп. 190). Тиме је Белић, у ствари, истрајавао на ставу да се источним штокав-ским говорима супротстављају чакавски говори са сачуваним метатонијским акутом, али и део западних штокавских говора, у којима се овај акценат та-кође јавља. При том је појаву овог акута у делу западних штокавских говора (нпр. у славонским икавским) најрадије објашњавао њиховим контактима са чакавским, дакле, представљао својеврсним чакавским супстратом. Ова тема је била давнашња Белићева преокупација, те се још 1914. године у својим Ак-ценатским студијама он враћа питању „да ли је икавски славонски дијалекат, иако је данас потпуно штокавски, увек био такав, и да није у једно време ста-јао у ближим везама са чакавским, као многи икавски говори“ (Белић 2000а: 96). На неумесност оваквог приступа указаће благовремено С. Ившић, упућу-јући на то да се пандан старој чакавској акцентуацији вероватно садржи и у старијим штокавским говорима,17 наслућујући да се то можда односи и на ста-ри акут, „te prema tome – закључује аутор – ne držim ni akcenat ~ u posavskom govoru za čakavizam“ (Ivšić 1913: 135).

Но, Белић није имао гласовите опоненте. Из пера његовог ученика М. Мо-сковљевића, научна јавност је тек после више од пола века од поменуте жуп-ске екскурзије, сазнала о неким њеним детаљима (Московљевић 1960). Тако, поред података о добром вину које је професор плаћао својим помагачима,

17 Из тих разлога су оправдане класификације које косовско-ресавске говоре убрајају у тзв. староштокавски дијалекат (исп. Okuka 2008).


и које је „дрешило језик и нашим објектима испитивања и нама испитивачи-ма“ (Исто: 82), Московљевић износи и податке из своје тадашње бележнице. Он упознаје научну јавност са постојањем „врло распрострањеног дугог ак-цента, који је врло сличан чакавском акуту“, жалећи што Белић „нигде није објавио оно што је нашао приликом овога пута“ (Исто: 83). Ова епизода отва-ра додатна питања, на пример о томе зашто се ови Московљевићеви подаци са екскурзије, посебно о старом акуту, објављују тек после Белићеве смрти, штавише непосредно после ње, али она свакако поставља и питање ауторства открића жупског акцента „врло сличног чакавском акуту“.18 Јер, видели смо, Белић овај акценат није доводио у везу са чакавским акутом, или, бар, тај став није изнео у научној јавности. Најзад, није довољно културолошки истраже-но зашто је и после Московљевићевог обелодањивања ове чињенице треба-ло да прођу деценије пре него што је питање метатонијског акута у српским говорима дошло на ред?19 Белићев ауторитет, изграђиван научним и другим методама, често у прилично смутним политичким временима, био је, очито, довољно снажан да би ехо његових недоумица (или можда и ћутања) о овом акценатском питању трајао бар још неколике деценије после његове смрти.20 Белићев научни ауторитет био је довољно моћан да би се ова језичка појава, готово по инерцији, дуго после његове смрти углавном помињала тек као де-таљ у систему аналошких акценатских појава (Ивић 1985: 102), уз једнократан и скроман, али вредан искорак С. Реметића да се, поред аналогије, у једном броју примера овде можда крије присуство једне прастаре акценатске вредно-сти (Remetić 1981: 570).21

Такав однос према Белићевом ауторитету и, сходно томе, одмереност и обазривост, те својеврсна уравнотеженост у приступу оваквим питањима, препознавала се још годинама после Белићеве смрти у српској научној литера-тури. А. Пецо, тако, истиче да „naročito zbog toga što prof. Belić tu nije povukao znak jednakosti između ovoga akcenta i čakavskog akuta / − курз. П.Р./, mora se za sada konstatovati /.../ da imamo posla sa jednim netipičnim dugouzlaznim akcen-

18 Да је Белић имао поверења у Московљевићево познавање акцената потврђује чињеница да је Московљевић већ 1911. год., у истом дијалектолошком зборнику у ком и Елезовић, објавио опширну студију о акценту именица и придева у поцерском говору. Ипак, извесни полемички тонови из педесетих година између професора и бившег студента, везани за поједина норматив-на питања (исп. Белић 2000б: 429−431, 432−433), можда сведоче о њиховом другачијем међусоб-ном односу од оног на који указује жупска етапа.

19 Поред већ изнетих опаски (исп. фус. 18), можда у том светлу није неважна ни чињеница да је М. Московљевић у то време био у сукобу са србијанском комунистичком влашћу. Године 1966., интервенцијом политичких органа, забрањен је његов Речник срскохрватског књижев-ног језика, штампан у Београду.

20 П. Ивић о томе пише: „Каснији истраживачи се, опет, нису усуђивали да изађу експли-цитно с идејом да се на ’Белићевом’ терену у Србији изговара и ’Белићев’ акут, а да га он није уочио. Толики је био ауторитет великана српске лингвистике“ (Ивић 1999: 323).

21 О својеврсном коауторству између С. Реметића и П. Ивића у вези са овом констатаци-јом читамо у Ивић 1999: 321.


tom u čijoj se prirodi još mogu nazirati tragovi metatonijskog akuta“ (Peco 1971: 146).22 Сумња у идентитет метатонијског акута у трстеничком говору изнета је и зато што „у источним штокавским говорима није констатовано постојање овог акцента“ (Јовић 1968: 29), а у спектру методолошких приступа овом пи-тању нашао се и онај С. Вукомановића, усмено изнет, који је копаонички акут видео као производ судара призренско-тимочке (монотонске) и косовско-ре-савске (политонске) акцентуације (према Ђуровић 1996: 27).

Ипак, неопходна временска удаљеност и, пре свега, количина у међувре-мену сакупљеног дијалектолошког материјала, са све јаснијим назнакама ис-траживача о физиолошким и дистрибутивним својствима која овај акценат доводе у везу са метатонијским акутом (исп. Радић 1990: 9−11),23 донели су неминовне помаке у вези са овим значајним питањем. Они су, најзад, резулто-вали јасним ставом да се „у делу подручја источно од Копаоника и јужно од Западне Мораве сачувала фонолошка индивидуалност прасрпскохрватског акута, тј. прасловенског неоакута“ (Ивић 1994: 240). Ипак, то је, чини се, тек почетак омеђавања акутске територије.

*

Путеви научних открића су тешко предвидиви и српска лингвистика је стицајем околности изгубила готово читав век пре него је прихватила чињени-цу да усред Србије, пред бројним генерацијама србијанских лингвиста, истра-јава вредан, са општесловенског аспекта значајан, али неистражен архаизам. Као и другде, и овде је превремено инсталирање научне парадигме и инсисти-рање на њеним клишеима значило сметњу трагањима за научном истином. Белићево теоријско заснивање штокавске двоакценатске матрице из које би млађи говори имали развити четвороакценатски систем, значило је, у ствари, формализацију ових акценатских етапа,24 без могућности признавања „међу-фаза“ које у исто време могу имати и елементе претходне и елементе будуће развојне фазе. А то је управо оно што су Белић и његови студенти чули у жуп-ском говору почетком прошлог века.

Но, у овом случају, ни спецификум друштвених околности које су пра-тиле ово научно питање можда није занемарљив. Јер, Белићева окренутост западним крајевима, посебно чакавизму, његова готово пропагандистичка и промотерска улога у истраживању архаичних чакавских говора, којима је

22 Исп. нешто другачији ауторов став из каснијег периода да: „van granica šćakavskih govora u granicama štokavskog dijalekta nema metatonijskog akuta“ (Peco 1987: 257).

23 Исп.: „Основно питање које се намеће у вези са овим јесте да ли се овај акценат може довести у везу са метатонијским акутом. Његова физиолошка и дистрибутивна својства углав-ном иду у прилог томе, иако низ момената оставља одређена питања отвореним /.../“ (Радић 1990: 9).

24 Разумљиво је што се овог наслеђа тешко ослобађају и писци наших савремених грамати-ка (исп. Радић 2008).


задуживао славистику, како то обично бива, није му дозвољавала да готово исто то препозна и призна у својој средини, на пар сати вожње од Београ-да.25 У вези с тим је можда и Белићева опредељеност да појаву метатонијског акута у средишњим областима углавном доводи у везу са средњовековним чакавским (дакле, хрватским) радиусом кретања. Случајно или не, у таквој визури се у језичко-националном смислу и историјски домет српског народа и његовог језика на запад Балкана битно сужавао.26 Не би било изненађујуће ако се у свему томе препознају и елементи дуга дела српских интелектуалаца према југословенству,27 који је српски народ деценијама уредно и стрпљиво плаћао.


Барјактаревић Данило. Приштина у говору Срба старинаца. У: Дијалек-толошка истраживања. Приштина: Јединство, 1977, 181−225.

Барјактаревић Данило. Косовски дијалекатски ти. У: Дијалектолошка истраживања. Приштина: Јединство, 1977а, 11−135.

Белић А. Периодизација срскохрватског језика. Београд: Јужнословен-ски филолог, XXIII, Српска академија наука − Институт за српски језик, 1958, 3–15.

Белић Александар. Дијалекти источне и јужне Србије. Београд: Изабрана дела Александра Белића, девети том, Завод за уџбенике и наставна средства, 1999.

Белић Александар. О дијалектима. Београд: Изабрана дела Александра Белића, десети том, Завод за уџбенике и наставна средства, 2000.

Белић Александар. Уоредна словенска лингвистика (1). Београд: Изабра-на дела Александра Белића, други том, Завод за уџбенике и наставна средства, 2000а.

Белић Александар. О различитим итањима савременог језика. Београд: Изабрана дела Александра Белића, тринаести том, Завод за уџбенике и настав-на средства, 2000б.

25 Можда је Белић и из посве личних разлога био више везан за приморске крајеве. Са мно-го симпатија, чини се и пристрасности, он пише о чакавцима, доживљавајући згоде и незгоде са њима „као нешто патријархално, наивно и мило према ономе што ми се дешавало по другим местима“ (Белић 2000: 415).

26 Помало је парадоксално то што је овај акут могао бити још једна важна дијахрона спој-ница штокавско-чакавског, тј. српско-хрватског језичког јединства, на коме је Белић толико инсистирао. Управо је, међутим, С. Ившић указивао на то да је овај акценат „прахрватски или прасрпски“ (Ivšić 1913: 135).

27 Добрим делом се, чини се, управо у таквом светлу могу разумети многе Белићеве ак-тивности и залагања. У један од таквих примера изгледа иду Белићева неслагања са ставовима дубровачког Србина М. Решетара о природи и пореклу дубровачког говора (исп. Радић 2008а: 42−43).


Божовић Маринко. Говори средњега Ибра. Приштина: Универзитет у При-штини, 1993.

Вукићевић Милосав. Горња Лоаштица (Подујево). Београд: Упитник за српскохрватски дијалектолошки атлас (инв. бр. 156), Одбор за дијалектологи-ју САНУ, 1983.

Вукићевић Милосав. Доња Реа (Подујево). Београд: Упитник за српскохр-ватски дијалектолошки атлас (инв. бр. 158). Одбор за дијалектологију САНУ, 1984.

Вукићевић Милосав. О говору околине Куршумлије. У: Огледи из дијалекто-лошких истраживања. Приштина: 1993, 7–41.

Вукићевић Милосав. О акценту у вучитрнском говору данас. У: Огледи из дијалектолошких истраживања. Приштина: 1993а, 67–76.

Драгин Гордана. Студенички говор на заадној ивици косовско-ресавског одручја. Деспотовац: Дани српскога духовног преображења, IV, 1997, 99–104.

Драгин Гордана. Неоакут у студеничким говорима. Београд: Србистички прилози, Зборник у част професора Славка Вукомановића, Филолошки фа-култет Универзитета у Београду, 2005, 89–92.

Ђуровић Ј. Радосав. О акценту села Дренче (код Александровца Жуског). У: Шест огледа о срским акцентима, Ужице: Учитељски факултет − Култур-но–просветна заједница, 1996, 9–37.

Ђуровић Ј. Радосав. Летнички говорни ти. Врање: Филолошки факултет Приштина, 2000.

Елезовић Гл. Извештај са дијалектолошког утовања од Вучитрна до Пе-ћи. Београд: Српски дијалектолошки зборник, II, 1911, 464–473.

Елезовић Гл. Речник косовско-метохиског дијалекта, 1–2. Београд: Срп-ски дијалектолошки зборник, IV, VI, Српска краљевска академија, 1932–1935.

Ивић Павле. Дијалектологија срскохрватског језика, Увод и штокавско наречје. – 2. изд., Нови Сад: Матица српска, 1985.

Ивић Павле. Неоакут на адинама Коаоника. Нови Сад: Зборник Мати-це српске за филологију и лингвистику, XXXVII, 1994, 239–246.

Ивић Павле. Срски дијалекти и њихова класификација (II). Нови Сад: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLII, 1999, 303–354.

Ivšić Stjepan. Današńi posavski govor. Zagreb: RAD Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. 196, 1913, 124–254.

Илић М. Радомир. Ибар – антроогеографска роучавања. Београд: Срп-ски етнографски зборник, VI, Српска краљевска академија, 1905, 521–692.

Јовић Душан. Трстенички говор, Београд: Српски дијалектолошки збор-ник, XVII, Институт за српскохрватски језик, 1968, 1–240.

Московљевић М. С. Сећање на једну дијалектолошку екскурзију с рофесо-ром Белићем. Београд: Наш језик, Х, св. 3–6, 1960, 81–83.

Николић Видан. Моравички и горњостуденички говори. Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, серија IV, број 3, 2001.


Okuka Miloš. Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta, 2008.Павловић Миливој. Говор Јањева. Међудијалекатски и миксоглотски ро-

цеси. Нови Сад: Матица српска, 1970.Петровић Драгољуб, Гудурић Снежана, Неоакут на северном одножју

Рудника. Београд: Зборник Института за српски језик САНУ, I, 2008, 419–428.

Peco Asim. Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika. Beograd: Naučna knji-ga, 1971.

Peco Asim. Tragovi metatonijskog akuta u srpskohrvatskoj štokavštini. У: Iz jezi-čke teorije i prakse. Beograd: Naučna knjiga, 1987, 252–257.

Радић Првослав. Цртице о говору села Мрче у куршумлијском крају. Бео-град: Српски дијалектолошки зборник, XXXVI, Српска академија наука и уметности и Институт за српскохрватски језик, 1990, 1–74.

Радић Првослав. О говору Горње Толице – Резултати и ерсективе истраживања, Деспотовац: Дани српског духовног преображења, IV, 1997, 55–68.

Радић Првослав. Трагом једне Белићеве дијалектолошке екскурзије. О од-јастребачким говорима. Београд: Српски језик, V, Филолошки факултет, Бео-град – Филозофски факултет, Никшић, 2000, 381–406.

Радић Првослав. О говору јагодинског краја. У: Живот и дело академика Павла Ивића. Суботица – Нови Сад – Београд: Градска библиотека Суботица – Српска академија наука и уметности и др., 2004, 251–272.

Радић Првослав. Дијалекат и норма у настави срског језика, Београд: Књижевност и језик, LV/1–2, 2008, 127–141.

Радић Првослав. Србистика и (језичка) олитика, Поглед на заадне ср-ске области. Београд: Свет речи, 25–26, 2008а, 41–49.

Радић Првослав. Коаонички говор. Етногеографски и културолошки ри-сту. Београд: Етногеографски институт САНУ, књ. 70, 2010.

Radoičić Ivana. Fonološki opis govora leposavićke okoline. Novi Sad: Prilozi proučavanju jezika, 27, Odsek za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 1996, 32–52.

Remetić Slobodan. Drenča. У: Fonološki opisi srpskohrvatskih / hrvatskosrpskih, slovenačkih i makedonskih govora obuhvaćenih opšteslovenskim lingvističkim atla-som, Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Posebna izdanja, knj. LV, 1981, 570.

Станишић Вања. Неколико дијалекатских текстова из Крагујевачке Лее-нице. Београд: Српски језик, III, Филолошки факултет, Београд – Филозофски факултет, Никшић, 1998, 535–550.

Урошевић Атанасије. Косово. Београд: Српски етнографски зборник, књи-га LXXVIII, Српска академија наука и уметности, 1965.

Цвијић Јован. Метанастазичка кретања − њихови узроци и оследице. Београд: Насеља и порекло становништва, књ. 12, 1922.


Prvoslav Radić

ON TRACES OF OLD SERBIAN ’AKUT’-ACCENT IN THE SPEECH OF KOSOVO AND METOHIJA

Paths of a scientific revelation among SerbsSummary

Although its territorial range has become narrow, the speech of Serbs in Koso-vo and Metohija preserved a great number of archaisms in different linguistic fields. This paper is an attempt to recognize traces of an old accent in the area of Kosovo and Metohija, which was considered to be long gone from the system of accentua-tion in the language of Serbs. It is the Old Serbian (metatonic) ‘akut’ which has been noticed in the adjacent area of mountain Kopaonik in the last decades. The research of this topic brought up a certain need to grasp both social and historic circumstan-ces in which this historic issue developed among Serbs in the previous century.

УДК 821.163.41’84(497.115) 316.723(497.115)

811.163.41’38(497.115)

Лариса И. Раздобудько-ЧовичКосовска Митровица, Сербия

ЛОЗУНГИ, СЛОГАНЫ, ГРАФФИТИ В КОММУНИКАТИВНОМ КОСОВСКОМ ПРОСТРАНСТВЕ

(ЛИНГВОСТИЛИСТИЧЕСКИЙ АСПЕКТ)

Целью настоящего доклада является лингвостилистический анализ ло-зунгов, слоганов, граффити в коммуникативном косовском пространстве. Материалом исследования послужили собранные автором лозунги, слоганы, граффити, появившиеся после одностороннего провозглашения независи-мости Косова 17 февраля 2008 года. В работе были выявлены некоторые осо-бенности лозунгов, слоганов и граффити, для которых иключительно важен не только имплицитный контекст, но и строгий учет коммуникативного про-странства, в данном случае - косовского. Обозначенные процессы, выявлен-ные при анализе материала, отражают наиболее яркие, заметные тенденции, общие для всех разновидностей средств массовой коммуникации и, конечно, специфические характеристики для лозунгов, слоганов и граффити.

Ключевые слова: лозунг, слоган, граффити, семантическая структура, синтаксическая структура, лингвокультурология; сужение, расширение, сдвиг и десемантизация значения.

Каждый новый поворот в историческом развитии государства приводит к языковой „перестройке“, создает свой лексико-фразеологический тезаурус, включающий концептуальные метафоры и символы. Поэтому вполне законо-мерно появление исследований по проблемам политического дискурса опре-деленного исторического периода.

Основной целью в исследовании политического дискурса является выя-вление взаимоотношений между языком, мышлением, коммуникацией, субъектами политической деятельности и политическим состоянием обще-ства. Для политического дискурса характерно наличие смысловых доминант, которые обладают порождающей силой и являются источниками создания дискурса (Шейгал 2004).

Общая функция всех институциональных дискурсов:


– раскрытие базовых концептов соответствующих сфер деятельности, – апелляция к присутствующим в сознании людей стереотипам марки-

рованной коммуникации и сопоставление с ними отражений концептуализи-рованных клише, а также

– создание модально-концептуального подтекста (Алтунян 1999, Моро-зова 2000, Пронина 2000).

В данном случае – в коммуникативном косовском пространстве – суще-ствует свой набор базовых концептов, которые получают дальнейшее раскры-тие на нашем материале исследования при помощи стереотипных стратегий, ценностей, коммуникативных клише и соответствующих формул общения. Так, для коммуникативного косовского пространства ключевыми концепта-ми являются вера, религия, самоoсознание, где смысловами доминантами слу-жат понятия чести, достоинства, любви к отчизне, желание сохранить свой очаг, свою территорию и, конечно, свои святыни. Это здравое и веками вы-страданное ощущение национальной самодостаточности, гордость за свою историю и деяния своих предков, а также горечь за многовековой геноцид сербов и ограниченность некоторых политиков, в том числе и своих, серб-ских.

Для обозначения смысловых доминант, в данной работе используются такие понятия как лозунг, слоган, граффити.

В процессе работы использовался комплекс различных методов, среди которых основными были следующие: описательно-аналитический, сопо-ставительный и метод сплошной выборки. Также применялся компаративи-стский метод, находящий все большее распространение в современной науке для выявления типологических особенностей национальной культуры.

Обратимся к конкретному языковому материалу, собранному нами во время прохождения демонстраций против независимости Косова, и рас-смотрим лозунги, слоганы, граффити, появившиеся за тот период. После од-ностороннего провозглашения независимости Косова 17 февраля 2008 года прокатилась волна демонстраций. В городе Косовска-Митровице прошли митинги косовских сербов, протестующих против принятия декларации о независимости Косова. На митингах по разным данным собиралось о 8 до 15 тыс. человек.

Демонстранты скандировали лозунги: „Не дамо Косово“ – „Не отдадим Косово“ и „Косово је срце Србије“ – „Косово – сердце Сербии“, „Косово је Ср-бија“ – „Косово – сербская земля“ , „Неће нас Тачи да тлачи“ – „Не позво-лим Тачи дурачить нас“, „Одбрана је најбољи напад“ – „Защита – лучшее нападение“, „Терористи и сепаратисти су једни те исти“ – Террористы и сепаратисты заодно“, „Не дај да ти ректор буде Харадинај“ – Не допусти, чтобы твоим ректором стал Харадинай!“, „Неће моћи неће проћи“ – Не надейся – не пройдет!“, „Русија је уз нас!“ – „Россия с нами!“, „Русијо, помо-зи!“ – Россия, помоги!“ „Живела Србија и Русија!“ – „Да здравствует Россия

245Лариса И. Раздобудько-Чович: Лозунги, слоганы, граффити...

и Сербия!“ „Русија је Србија“ – „Россия – это Сербия!“, „Руже не тражи а своје брани и тражи“ – „Розы не требуй, а свои береги и требуй!“; „Хвала Богу што сам Србин“ – „Спасибо, что я – серб“, „Ни један дан без потеза“ – „Ни одного дня без действий“, „Вето за гето“ – „Вето на гето“, Ми смо лекари. Нисмо террористы“ – Мы врачи. Мы не террористы“, „Не шип-тарским безбедносним снагама!!! “ – „Албанская служба безопасности нас не защитит“, „Док истина обује ципеле, лаж обиће цео свет“ – „Пока прав-да обуется, ложь весь мир облетит“, „Признање независности Косова је пандорска кутија“ – „Признание независимости Косова – ящик Пандоры“ и многие другие.

Прошли демонстрации во всех сербских городах. Поддержали демон-странтов во многих городах России. На Триумфальной площади в Москве собрались активисты движения. У них в руках флаги Сербии. Своим лозун-гом митингующие выбрали слоганы: „Косово – сербская земля“, „Косово, так держать!“. Также слышны антиамериканские и антиНАТОвские лозунги, са-мый мягкий из которых – “Стоп, НАТО”. На место проведения акции прибы-ли усиленные наряды сотрудников милиции и бойцы московского ОМОНа.

Как заявил один из лидеров движения Валерий Коровин, выступая с три-буны на митинге, „Сербия – это сестра России, а Косово – это часть Сербии. Признание Косово – это вызов России. Сегодня нам как никогда важно под-держать людей в Косово“.

Функционирования лозунгов, слоганов, граффити имеют лингвокуль-турную обусловленность. К ним относятся:

1) конструкции с прозрачной семантической и синтаксической структу-рой Вето на гето;

2) конструкции со следующими типологическими разновидностями:а) по типу используемой коммуникативной системы:

– текстовые (в прозаической и поэтической форме: Живела Србија и Русија! Косово је срце Србије),

– художественные (Признање независности Косова је пандорина ку-тија),

– гибридные (рисунки сочетаются с текстом, либо текст включает в себя значимые графические элементы;

б) по типу коммуникативной сферы и содержанию: – политические (Косово је Србија, Косово је срце Србије, Не дај да ти

ректор буде Харадинај, Не шиптарским безбедоносним снагама!),– клановые (Хвала Богу што сам Србин! Ми смо лекари. Нисмо теро-

ристи) и– бытовые (неће моћи неће проћи, Ни један дан без потеза);

в) по наличию целевой установки у отправителя:


– спонтанные (не дај да ти ректор буде Харадинај, Неће моћи неће проћи, Ни један дан без потеза, Одбрана је најбољи напад),

– информативные (Млади против Независности– Затворено!!! Closed!!! од 12:44 У знак подршке свакодневним протестима младих против jедностра-

но проглашене независности Косова), – целенаправленные (сконструированные специально для суггестивных

изменений в поведении адресата): Русија је Србија, Ни један дан без потеза, Вето за гето, Хвала Русији на подршци српском народу.

3) использование пословичных конструкций лозунгов, слоганов (Руже не тражи а своје брани и тражи“);

4) граффити в реализации отдельных тактик, применяемых в полити-ческом дискурсе Русија је уз нас! Русијо, помози!

Cредством воплощения культурно-национальной специфики такого типа лозунгов, слоганов, настенных надписей в служит образное основание, а способом указания на эту специфику является интерпретация образного основания в знаковом культурно-национальном „пространстве“ данного языкового сообщества. Такого рода интерпретация и составляет содержание культурно-национальной коннотации. Таким образом, план выражения ло-зунгов, слоганов, настенных надписей, а также закрепленные за ними куль-турные коннотации сами становятся знанием, т.е. источником когнитивного освоения. Именно, поэтому, и лозунги, и слоганы, и граффити становятся эк-спонентами культурных знаков.

Наряду с этим существует настоятельная необходимость при описании содержания культурной коннотации оперировать источниками их интер-претации. Различия в применении коммуникативных тактик и способах их вербализации в сербской политической коммуникации имеют экстра-лингвистическую обусловленность и связаны с историей и лингвокультурной традицией государства Сербии, что находит свое имплицитное выражение в лозунгах Косово је Србија, Косово је срце Србије1, которое требует поясне-ние.

Косово – это священная для сербов земля. В приближённом переводе с сербского языка „Косово“ означает „земля чёрных дроздов“, а „Метохия“ — „церковная земля“ (сербск. кос переводится как „чёрный дрозд“, греч. μετοχή — церковный надел). До начала боевых действий на территории края насчи-тывалось около 1800 храмов и монастырей, 200 из которых древнее XIV века или относятся ко времени провозглашения сербской патриархии (1346 год).

1 Фотографии, использованные в докладе, были любезно предоставлены автору данного исследования Митрой Релич и Славицей Лукич.


Это самая большая концентрация культурно-исторических памятников в Ев-ропе.

Не случайно у сербов обостренное чувство собственного достоинства („Хвала Богу што сам Србин“) сильно развитое представление о приори-тетности маскулинного начала в жизни как социума, так и отдельной лич-ности, незыблемость и даже сакральность некоторых концептов: религии (православие), семьи, национальной принадлежности, табуирование ряда тем (например, смешивания гендерных ориентаций и др.), обращение к кото-рым вызывает резко негативную, взрывную реакцию, – это далеко неполный перечень факторов, стимулирующих их интолерантное поведение. А в целом это гостеприимный и открытый народ. Сербы свято чтут свою культуру, ве-ками опираются на главный оплот своей нации – Сербскую православную церковь, любят накрывать стол, принимать гостей и устраивать всевозмо-жные празднества. Сербы с настоящим пиететом относятся к своему нацио-нальному празднику Дню святого защитника семьи (срб. слава).

Даже молодые сербы знают историю своей страны на уровне профессио-нального историка, а экскурсии по памятным местам проведут не хуже опыт-ного гида. Здесь хотя и устали от войны, любят обсуждатать политические события страны, с радостью поговорят о видах на урожай или спортивных состязаниях, посудачат о личной жизни или покритикуют погоду. Практи-чески в каждой семье кто-то погиб на последней войне, более 30% населения потеряли свой кров и вынуждены жить в чужих домах. До сих пор уничтожа-ются сербские святыни, а ситуация в контролируемом войсками ООН Косо-во до сих пор крайне напряженна.

Если в массовом общественном сознании возникнут и, главное, уко-ренятся идеи мирного и равноправного сосуществования граждан, живущих в Косово, то необходимым представляется определение моделей речевого поведения в инокультурном контексте, в которых должны учитываться сле-дующие параметры: скорость агрессивной реакции, то есть особенности пе-рехода от толерантного к агрессивному поведению, различие в речевых стра-тегиях участников конфликтной ситуации, прежде всего, особенности исполь-зования пейоративной, обсцентной лексики, соотношение эвфемистической и дисфемистической лексики.

В ходе исследования были также выявлены основные функции, кото-рые выполняют лозунги, слоганы, граффити в политическом дискурсе: 1) подчеркивание, выделение основной мысли, идеи, выражающейся протестах демонстрантов; 2) поддержание коммуникативного контакта; 3) уточнение высказанной идеи в целях предупреждения двусмысленного толкования; 4) метаязыковое пояснение; 5) акцентирование несогласия, отрицания мысли собеседника; 6) подчеркивание противопоставления.

Перечисленные функции во многом универсальны и могут встречаться в других типах дискурса, но среди них можно выделить если не специфические,


то актуальные именно для политического дискурса функции, отражающие его специфические черты.

Все вышеперечисленные функции, реализуемые в политическом дис-курсе, являются вариантами более общих значимых для политического дис-курса функций: суггестивной, коммуникативной, экспрессивной и тексто-образующей. Основной функцией лозунгов, слоганов, граффити является суггестивная, так как политическая коммуникация главным образом напра-влена на убеждение, оказание влияния на адресата.

Кроме того, любой политический лозунг, слоган, граффити можно охара-ктеризовать по следующим параметрам:

1) наличие суггестивного послания;2) использование художественных (поэтических, психологических и т.п.)

приемов для привлекательного оформления суггестивного послания;3) направленность на целевую аудиторию.Проанализируем лозунг Не дај да ти ректор буде Харадинај: суггести-

вное послание отыскать не трудно – ‘не надо признавать независимость Ко-сова’. Наличие специальных художественных приемов: при создании лозунга было использовано собственное имя Харадинај – конкретное лицо, бывший премьер-министр Косова. Сербы, вынужденные покинуть Приштину, сохра-нили название университета – Приштинский, добавив в официальное назва-ние дополнение - находящийся в городе Косовска-Митровице. Но в данном случае имя Харадинай – это обощенный образ, олицетворение всего плохого, что связано с последней войной в Косово, как и несправедливости гагско-го суда, который оправдал военного преступника. Можно было бы предпо-ложить, что такая констатация родилась спонтанно, но дальнейший разбор доказывает обратное. Направленность на целевую аудиторию присутствует в явном виде. Данный лозунг находился руках студентов университета, кото-рые составляют третью часть населения в городке Косовска-Митровице. В 12 часов дня обычно прекращались занятия, и все студенты вместе с преподава-телями выходили на демонстрации против независимости Косова.

Аналогичная ситуация с лозунгом „Неће нас Тачи да тлачи“. Тачи – пре-мьер-министр Косова. По мнению Карлы дель Понте, Хашим Тачи организо-вывал похищения и перевозку изъятых органов, налаживал контакты с кли-никами в Европе. По данным белградской газеты „Пресс“, на торговле органа-ми, изъятыми у живых людей, Хашим Тачи заработал не менее 4 миллионов евра. По данным сербской прокуратуры, на руках Тачи кровь не одной сотни мирных сербов, в расправах над которыми он принимал личное участие в период с 1992 по 2000 годы. Сейчас же господин Тачи, сменивший униформу боевика на костюм политика, поменял и сферу деятельности. Сербские, да и западные спецслужбы небезосновательно считают его одним из главных нар-которговцев в Европе. Поэтому без определенных знаний социокультурных, исторических и национальных особенностей коммуникативного косовского


пространства не возможно понять суггестивное послание, заключенное и в данном лозунге.

Что касается следующего лозунга Вето на гето, то он также обладает сво-ими культурологическими компонентами, передающими информацию – не-желание сербов оказаться в ситуации евреев во время Второй мировой вой-ны.

Даже как бы неполитический граффит – Затворено!!! Closed!!! од 12:44 – имеет суггестивное послание, хотя на первый взгляд, в нем ни-

чего нет, кроме формального смысла. Да и художественно изысканной эту фразу не назовешь. Но имплицитно – это выражение протеста населения го-родка Косовска-Митровица против провозглашения независимости Косова и нарушения резолюции 1244, согласно которой Косово, конечно же прина-длежит Сербии. Ни один магазин, ни киоск, ни учреждение не работали во время прохождения демонстраций. – Затворено!!! Closed!!!

од 12:44У знак подршке свакодневним протестима младих против jедностра-

но проглашене независности КосоваОбычно в различных субкультурных граффити зачастую отсутствует на-

правленность на целевую аудиторию: оставляя подпись Русија је уз нас! на стенах домов, панелях, пишущие вкладывают в это суггестивное значение Рос-сия - сильная и влиятельная держава. Она нам поможет. Но кому они это го-ворят, совершенно не понятно. Однако существует возможность дополнения передаваемой информации, когда речь идет о граффити, как это и случилось в Косовска-Митровице. На одном из жилых зданий рядом с этой надписью появился портрет Владимира Путина и дополнение: „Если бы раньше был Путин – нас не бомбили бы!“

Действовать через официальные каналы коммуникации или открыто заявлять о своей прорусской ориентации не принято, поэтому жители при-бегали к граффити. На территории коммуникативного пространства улиц городка Косовска-Митровицы вплоть до сегодняшнего дня сохранились над-писи на стенах, фоторафии Путина, Медведева. Часто можно услышать поли-тические лозунги, слоганы в обычной речи горожан:

Боље да будемо руска провинција него војна америчка база, Шта ћемо без Руса? Спас нам са Русима! – Лучше быть русской провинцией, чем военной американской базой, Что мы без русских, Спасение нам только с русскими!

Анализ материала показывает, что при использовании указанных единиц происходит трансформация их семантики, и можно говорить о:

1) сужении значения или расширении, 2) сдвиге значения; 3) десемантизация значения.


При этом для политического дискурса характерны сведение градуальных оппозиций к бинарным и жесткая аксиологичность, т. е. приписывание тому или иному объекту, явлению однозначных и жестких оценок, занимающих крайнее положение на шкале хороший – плохой.

Функционирование устойчивой дескрипции Недај да ти ректор буде Харадинај является ярким примером расширения значения.

На этом же лозунге можно продемонстрировать и сдвиг значения, кото-рый наглядно виден при анализе употребления такого имени, как Харадинај. Самоназвание представителей определенной социально-политической груп-пы является, вероятно, наиболее ярким примером узурпации номинации, причем проведенной весьма эффективно, с максимальным результатом.

Десемантизация лозунга Не шиптарским безбедоносним снагама!!! со-провождается аксиологизацией, т. е. для большинства из тех, кто видит этот лозунг, оно означает что-то очень плохое, употребление оказывается не дено-тативным, а коннотативным. Десемантизация рассматриваемых лексических единиц и разрушение стоящих за ними понятий неизбежно воздействуют и на модели социального поведения, существующие в лингвокультурном сооб-ществе.

Что касается анализа синтаксических особенностей нашего материала с точки зрения традиционной лингвистики, можно выделить три группы:

– текст: -Затворено!!! Closed!!! од 12:44 У знак подршке свакодневним протестима младих против jедностра-

но проглашене независности Косова;– предложение: неће нас Тачи да тлачи, одбрана је најбољи напад, те-

рористи и сепаратисти су једни те исти, Хвала Русији на подршци српс-ком народу,

– и конструкция именительный представления: Русија и Србија.Таким образом, несмотря на то, что все процессы в языке взаимосвязаны

и взаимообусловлены, наблюдаются некоторые особенности лозунгов, слога-нов и граффити, для которых исключительно важен не только имплицитный контекст, но и строгий учет коммуникативного пространства, в данном слу-чае – косовского. Обозначенные процессы, выявленные при анализе нашего материала, отражают, на наш взгляд, наиболее яркие, заметные тенденции, общие для всех разновидностей средств массовой коммуникации и, конечно, специфические характеристики для лозунгов, слоганов и граффити.

Поликультурная среда, формируемая представителями не только разных социумом, но и, что не менее важно, разных ментосов, диктует необходи-мость учитывать параметры коммуникативной безопасности – это один из основных факторов ее витальности.



Алтунян 1999: Алтунян А.Г. От Булгарина до Жириновского. Идейно-стилистический анализ политических текстов. М.: Российск. гос. гуманит. ун-т, 1999.

Морозова 2000: Морозова И. Слагая слоганы. М.: РИП-холдинг, 2000.Пронина 2000: Пронина Е.Е. Психологическая экспертиза рекламы. М.:

РИП-холдинг, 2000.Юнг 1991: Юнг К.Г. Архетип и символ. М., 1991.Егорова-Гантман 1999: Егорова-Гантман Е.В., Плешаков К.В. Политическая

реклама М.: Центр политического консультирования „Николло М“, 1999.Шейгал Е. И., Черватюк И. С. Власть и речевая коммуникация //Известия

РАН. Серия литературы и языка. Т. 64. 2005. № 5. Шейгал 2004: Шейгал Е. Н. Семиотика политического дискурса. М., 2004. Костомаров 2005: Костомаров В. Г. Наш язык в действии: Очерки совреме-

нной русской стилистки. М., 2005. 287 с.Комлев 1995: Комлев Н. Г. Словарь новых иностранных слов. М., 1995.Валгина 2003: Валгина Н. С. Активные процессы в современном русском

языке: Учебное пособие. М., 2003. 304 с.Русский язык конца ХХ столетия (1985–995). М., 1996. 480с.

Лариса Раздобудко-Човић

СЛОГАНИ, ПАРОЛЕ, ГРАФИТИ НА КОСОВСКОМ КОМУНИКАТИВНОМ ПРОСТОРУ

(ЛИНГВОСТИЛИСТИЧКИ АСПЕКТ)Резиме

Сваки нови преокрет у историјском развитку државе доводи до језичке „перестројке“, када настаје нови лексичко-фразеолошки тесаурус, који укључује концептуалне метафоре и симболе. Отуд је сасвим разумљиво и очекивано да се појављују истраживања о проблемима политичког дискурса, повезаног са догађајима који су важни за тај народ у одређеном историјском периоду.

Основни циљ у истраживању политичког дискурса представља испоља-вање узајамних односа међу језицима, мишљења, комуникације, субјеката по-


литичке активности и политичког стања у друштву. За политички дискурс карактеристично је присуство смисаоних доминанти, око којих се разгранава дискурс. Те доминанте поседују творбену снагу и представљају извориште стварања дискурса. За означавање смисаоних доминанти користе се термини као што су парола, слоган, графити.

У датом истраживању аутор анализира са лингвостилистичког и когни-тивног аспекта пароле, слогане, графите, који су се појавили за време масо-вних демонстрација против независности Косова. Аутор долази до закључка да су особености функционисања парола, слогана, графита лингвокултуроло-шки условљени, а карактеришу их: 1) налажење конструкција с прозрачном семантичком и синтаксичком структуром; 2) већа типолошка разноликост; 3) коришћење пословичних конструкција парола, слогана, графита у реализа-цији појединих тактика, које се примењују у политичком дискурсу.

Разлике у примени комуникативних тактика и начина њихове вербализа-ције у српским текстовима политичке комуникације екстралингвистички су условљене и везане за историју и лингвокултурну традицију државе Србије.

УДК 811.163.41’373.234(497.115)(091)

Митра РељићКосовска Митровица, Србија

ЕТНОНИМИ – ДОСЕТКЕ У ФУНКЦИЈИ ИДЕНТИТЕТСКОГ ПОРИЦАЊА КОСМЕТСКИХ СРБА ОД ОСМАНСКОГ ПЕРИОДА

ДО ДАНАС

У раду се указује на мотиве, начине и последице преименовања, одно-сно обезимењавања косметских Срба у периоду османске владавине и иден-тичне покушаје албанских и протекторских власти столеће касније. Такође се упозорава да је непромишљено свакојако именовање Срба с Косова и Метохије, од стране њихових сународника, у доброј мери слабило иденти-тетску отпорност поробљеног дела народа те и нехотице подупирало намеру освајача.

Кључне речи: Срби, Словени, етноними, идентитет, забрана, преимено-вање.

Неовисно од могуће разноврсности асоцијација које изазивају код својих носилаца (али и код других), појединачни етноназиви објективно укључују и квантитативно и квалитативно, мање или више, другачије садржаје. Они, најпре, осим као имена посебних етноса, примарно конституисаних по различитим основама – конфесионалним, језичким, политичким..., или неколиким од њих, у много случајева (попут данас Индијаца или Амери-канаца) означавају заједнице хетерогеног етнокултурног састава са свом разнородношћу језика и верских опредељења, другим речима, означавају припадност истој држави и једном – олитичком идентитету (в. Мајер 2009: 40–52). Надетничко пак име Ромеја подразумевало је у своје време, не само припадност држави, тј. Византијском царству, већ и припадност право-славној цркви, а средњовековни етноним Срби, поврх свега, и „класно-про-фесионалну припадност не-сточарском становништву“ (Ракић 1989: 18). Етноними, надаље, опстају и нестају; познато је да су неки народи током историје успевали да сачувају своје име, док су га други, добровољно или под притиском, напуштали и дефинитивно узимали туђе, какав је случај код словенских Бугара који су као своје прихватили име словенизиране освајачке


турско-татарске групе. Етничком називу неретко претходи политички, за шта као пример опет може послужити етноним Бугари, те посебно данас актуелни политички етноназиви. Поред свега, као што се етничко име у неком периоду економско-политичког и културног процвата етноса може проширити и на друге народе и етничке групе, то јест постати надетничко, тако је могуће да се ово поново сведе на етничко, што се по правилу дешава у време економског, политичког и др. слабљења етноса, односно државе чији је стуб представљао. Коначно, народи се неједнако односе према властитом имену; једни га брижно чувају и с поносом изговарају свагда и у свакој прилици, док поједини (а то се односи и на повелик број данашњих Срба) немају довољно свести о томе „да за осветљавање културе, али и судбине једног народа мора бити значајно како се употребљава његово име, у каквим творбеним склоповима, у каквим значењима, у каквим контекстима и с каквим конотацијама“ (Пипер 2003: 46).

Као што други углавном не одлучују о избору самоназива одређене народносне групације, тако иста, ако би и хтела, слабо може утицати на то како ће је називати суседни или удаљенији народи. Мноштво је примера неподударања самоназива и имена којим неки народ, односно етничку групу ословљава већина или поједини од других народа. Довољно је поменути Албанце или Немце. Етноназиви који народу долазе са стране изводе се из претпостављеног порекла тог народа, назива бивше или наслеђене терито-рије, етноса који је на тој територији раније обитавао, затим из топонима, хидронима, оронима итд., али и по основу социјалног положаја, руралног или урбаног начина живота и, после свега, субјективног (позитивног или негативног) става према дотичном народу, формираног на темељу оваквих или онаквих представа о њему. Зависно од тих представа, постојеће, а тако и придодато, име народа може бити предмет најразличитијих тумачења.

Мада је име Срба као такво забележено на многим географским карта-ма те помињано још у делима Плинија, Птоломеја и др., оно је, и не једино, подвргавано изменама, језичким адаптацијама, добронамерним и недобро-намерним семантизацијама. С обзиром на ограниченост простора и задати оквир проблема, овде ћемо поменути само неке из разноврсног корпуса етно-назива, везаних првенствено за живот Срба на Балкану.

Име Срби у византијским и западним документима среће се, најпре, у нај-различитијим варијантама – Сораби, Серви, Сервијани, Сербес, Сербе, Сербен итд. а, сходно познавању или непознавању историје српског народа, добрим или лошим намерама, исто тако различито и објашњава. Док су, на пример, Порфирогенитово тумачење имена Срби као латинску реч servus у значењу роб неки, не само српски аутори, окарактерисали као злонамерно, дотле Јован Луције, историчар из XII века, исто приписује незнању иницираном првобитним фонетским препрекама при изговору датог етнонима. „Сви они који се истински баве словенским идиомом знају да су Грци и, према њима

255Митра Рељић: Етноними – досетке у функцији идентитетског орицања...

Латини, трабуњали кад су назив Срба изводили из servus – роб. Оне, наиме, које Словени називају Србљима, Грци, да би избегли за њих непремостиву тврдоћу изговора, зову Сербли или Сербулиани, а земљу коју обитавају (...) Грци су изобличили у Сервиа“ (према Петровић 2004: 23). Истовремено, Визан-тинци су „дуго називали Србе – Тривалима, мада они са овима не имађаху ништа заједничког, осим обиталишта“ (Гопчевић 1995: 279). Супротно овоме, Ф. Рачки је доиста „сматрао да се под именом народа Трибала у основи крију Срби“ (Петровић 2004: 25). У документима на латинском језику Срби се, као што је познато, најчешће помињу под уопштеним називом Sclavi (Словени) а њихова земља Sclavonia, односно Sclavinia.1 Очигледно свикли на то име, поне-кад су га „у својим латинским актима“ српски владари и сами прихватали; остало је, наиме, забележено да је цар Душан „себе у једној повељи Дубровча-нима означио императором Склавоние (Sclavonie imperator)“ (Вемић – Стругар 2007: 10). О каснијем свакојаком именовању Срба сазнајемо из сачуваних докумената, извештаја те путописних бележака папских визитатора, западних путописаца и чиновника. Тако Бенедикт Курипешић, набрајајући народе поко-рене Босне, за Србе граничаре каже: „Друго су Срби (Surffen) које они (дома-ћи – прим. М. Р.) зову Власима (Wallachen), а ми их зовемо Жиген (Ćići, Čiči), или мартолозима“ (Курипешић 2007: 228) а Бертрандон де ла Брокијер житеље „Расије или Сервие“ назива Расијанци (Брокијер 2007: 209-218). „По имену Рашке Србе су звали све до 18. века многи страни народи, тако Млечани, Немци и Мађари. Називи Rassiani, Ratzen, Racz, Raitzen потекли су од те основе“ – кон-статује В. Ћоровић (Ћоровић 2008: 274). Називе Раси, Расцијани, Расијани, Рашани, Рашчани, који упућују, некад на све српске области а некад на неке од њих, користили су и домаћи писци, почев од Дукљанина преко Христифора Жефаровића и грофа Георгија Бранковића (в. Српска књижевност... 2006), све до Црњанског, Попновакова и др. Име Раци2 најчешће је употребљавано на простору Аустро-Угарске а од стране Срба доживљавано је као ропско и подругљиво. Како не би Рацима, тј. „не-Србима“ постали, многи пресељеници под Арсенијем Чарнојевићем „одоше у Русију, тамо пропадоше и прелише се у своју браћу Русе, али (какве ли утехе! – прим.) као Срби, а не као Раци“ (Милојевић 2004: 37). Занимљиво је да надасве учени Мартин Сегон из Новог Брда, недуго по инвазији Османлија, не само различито именује, већ и карактерише северније Србе и оне који живе на југу већ поробљене Србије. „Расијани (...) дивљи и ратоборни, насељавају онај део који лежи према рекама Дрини, Сави и Истеру (...) Други део, окренут Дарданцима, Македонцима и

1 Склавинијама су се, према налазима историчара, првобитно називале политичке области које су Словени још у VII веку формирали у дубини византијске територије (Живковић 2002: 192).

2 Као очигледан пример свесне десрбизације појединаца и група, међу другим, говори и податак да поједини аутори попут Ђ. Шашорца, некад тако омражене и у пет мађарских села чудом претекле Раце убрајају у Хрвате, при чему под најчуднијим називом Рац-Хрвати (Ракић 1989: 23).


Трибалима, насељавају Срби, људи блажег начина и питомијег и лепог изгледа, зато што се простиру више ка југу и због многих путујућих трговаца“ (Сегон 2007: 205). По свему судећи, Сегону је још увек у живом сећању дојучерашњи економско-културни процват мултикултуралног Новог Брда и осталих ко-сметских градова и његов опис јужних Срба не треба разумети као намеру да се дистанцира од севернијих – Расијана, већ, с обзиром на концентрацију писмених и племенитих представника српског народа на овом простору уочи приспећа Османлија, као историјску чињеницу.

Османским запоседањем Балкана, област данашњег Косова и Метохије, не само да ће изгубити статус привредно-економског центра те средишта српске духовности и писмености, него ће и име косметских Срба отад и, с времена на време, све до данас постати предмет оспоравања и манипулација сваке врсте.

Систем милета који је османска управа успоставила недуго по заузимању Константинопоља представљао је административно регулисано груписање становништва према конфесионалној припадности, стварање неке врсте – према најопштијој формулацији истраживача дотичног периода – „верских нација“.3 Демографска организација Царства која је, између осталог, остатку света требало да пружи привид уважене различитости покорених народа, сводила се заправо на идентификацију група у циљу спровођења озакоњене, мање или веће, дискриминације свих који нису припадали „турском милету“. С обзиром на то, османске власти нису налазиле никакав пропуст у сопственој одлуци да, поред турског, грчког, јерменског и јеврејског милета (в. Кицикис 1999: 20), не озваниче и словенски милет са знатно бројнијом популацијом у односу на неке тако већ признате етничке корпусе. Без значаја је била и чиње-ница да је, поред грчког те персијског и арапског, српски као језик са богатим дипломатским „стажом“, радо коришћен у канцеларији Порте. У ишчекива-њу лојалности грчких црквених великодостојника, најједноставније, али и најефикасније решење султан је нашао у прикључењу православних народа Балкана (српског, бугарског, влашког...) грчком, тзв. Рум-милету.4

3 На турском језику речју millet данас се управо означава нација. „Türk milleti“ значи, дакле, „турска нација“ (Кицикис 1999: 19).

4 О значењу и употреби назива Рум Стојан Новаковић опширније пише уз превод књиге турског географа Мустафе бен Абдала (Хаџи-Калфе). Рум је, дакле, исто што и Рим. „Румелија је пак последњи одјек имену римскога, нарочито источно-римског царства. Грађани византијскога царства за то су се службено у титулама царева и патријараха звали Ромеји т. ј. Римљани (...) и онда кад већ нико од њих није ни знао латински, да би сачували славно име римско. Тога ради су чак и свој језик грчки називали ромејским, што се ни до данашњега дана није са свим изгубило“ (Нова-ковић 1892: 17). У прилог Новаковићевој тврдњи стоји податак да је, уочи ослобођења Грчке, кад се на дневном реду, између других, нашло и језичко питање, Јоанис Виларас 1814. године објавио своју Ромејску граматику (Браунинг 2005: 126). Уз напомену да у савременој Грчкој румејски функционише као вернакулар, В. Голдсворти подсећа да су од стране образованих Европљана који су, са представом некадашње Грчке, у XVIII и XIX веку походили Хомерову постојбину, поробљени „Грци, који су говорили румејски језик, сматрани (су) варварима – у складу с изворном


Име, дакле, Грка, оно које су и сами најчешће и најрадије користили, османска власт није довела у питање. Словенско пак јесте, а име косметских Срба доследно ће негирати безмало до последњег дана своје владавине. Декретом обезимењени Словени слабу су сатисфакцију налазили у чињеници да су прикључени православном, Рум-милету. Ово тим пре, што под осман-ским окриљем грчки свештеници, посебно у неким периодима, неће показати ни минимум толеранције према етнојезичким самоосећањима Срба, Бугара, Румуна и других. Посебну тешкоћу у погледу очувања имена косметских Срба представљало је и то што су се, за разлику од њихових сународника у другим крајевима, а услед масовног продора албанских племена, ови нашли под додатним притиском насилно спровођене десрбизације.

Растакање српског националног корпуса које започиње у периоду османске управе а које је исходовало најновијим преименовањем нација и језика, под претпоставком да преименоване групације у будућности развију лако препознатљив етнојезички идентитет, само потврђује да је народ првен-ствено „заједница свести, а не крви“ (Вркатић 2004: 30), шта год ко мислио о карактеру те свести. Свест, народносна, верска, језичка, па индивидуална и групна, очигледно је категорија подложна, како јачању тако и урушавању. Институционална подршка, односно изостанак исте, важна је претпоставка једног и другог. Једна од најпрепознатљивијих последица османске управе на Балкану, и посебно Косову и Метохији, јесте трајна рањивост етнојезичке свести, иницирана како насилном исламизацијом тако и поништавањем имена неисламизоване популације. Ако се има на уму да је „у средњовековној Србији и не-словенско становништво не само све више говорило српским језиком (и све више имало српска имена), него морамо претпоставити да је и само исказивање ’Србима’ било све чешће, и све спонтаније“ (Ракић 1989: 18), није тешко закључити да се с успостављањем османске власти етноним – Срби, с дотад несумњивим обележјима надетничког имена, своди на етничко, а ово почиње сводити на још уже значење – конфесионално. Прихватање друге вере (ислама или католичанства) потом ће, с ретким изузецима, упркос подсећањима појединих разумних Срба да то не мора бити тако, редовно пратити и трајно напуштање српског етничког имена.

Обезимењавање косметских Срба спровођено је углавном на два начина: 1) институционалном и практичном забраном етнонима и 2) њиховим пре-именовањем, тј. наметањем им, према потреби, туђег етно-назива. Једно и друго имало је за циљ потирање српског етничког идентитета.

дефиницијом варварина као некога ко не говори грчким језиком“ (Голдсворти 2005: 19). На моћно римско име претендовали су сви који су макар само привремено успевали да прошире државне границе на штету Византије, тако се и цар Душан у грчким повељама представља као „цар Србије и Романије“ (Новаковић 1892: 18). Сличне претензије и азијских освајача очитују се већ у томе да су прву освојену византијску област у Малој Азији назвали Рум-султанатом (Новаковић 1960: 39). Тако ће и Балкан у оквиру тзв. Европске Турске постати „Рум-ел-и, дословно ’земља Римљана’, односно земља Грка“ (Тодорова 2006: 87).


У вези са забраном употребе властитог етнонима, што се у највећем периоду османске управе односило на све балканске Словене, Едуард Анжелар поткрај XIX века бележи: „Што се тиче отоманских Словена, како Бугара тако и Срба, они се не урачунаваху више у народности (...) Они су сад били само хришћани (...) Изједначавање ових разних група, које сачињавају већи део раје, одговараше погледима теократске владе, која се (...) чињаше као и да не зна за расе побеђених и забрањиваше чак и њихово име које би могло одржавати успомену на историјску им прошлост“ (Анжелар 1906: 4). Због немирења с ропством и отпора пружаном завојевачу, српско име, без сумње, је било најнепожељније.5 Оно је, подсећа Ј. Ердељановић, „код Турака врло омрзнуто и синоним речима ’одметник’ и ’непријатељ’“ (Ердељановић 1925: 53). Име Срб за Османлије има значење „дин душманин или човек ког ваља и треба убити, као душманина турског и вере мухамедове, који се бије, бори и непокоран је власти султановој“ (Милојевић 2004: 38). О изричитости забране говори податак да се народна припадност, уколико је свест о тој припадности уопште више и била присутна, нерадо исказивала чак пред сународницима. „Нашао сам“ – пише Јован Цвијић – „понеку жену и човека у Средској који избегавају да кажу да су Срби и да им је језик српски, него веле да су хришћани и да им је такав говор из старине“ (Цвијић 2006: 282–283). Што због увежбане опрезности, што због чињенице да се дуговременим прећуткивањем етничког имена народносно осећање доиста „губи или постаје споредно“ (ибид.: 282), на простору Космета и Македоније етничко изјашњавање често је изостајало и по окончању османске окупације. Први светски рат био је увелико завршен кад је Александар Андријевић у Струмици забележио: „Овако, по вери све становништво беше и подељено. Национална свест, ако је и постојала, није смела бити изражена. Хришћани се нису називали ни Србима, ни Бугарима, ни Грцима. И онда, као и сада, рекли би: ’ми смо крстијани’ (Андријевић 1923: 29). Поготово се „нису смели звати Србима“ те су се они који су се тако осећали ‘’морали довијати на разне начине, како да обележе своју словенску народност називајући себе ’каурима’ и ’христјанима’ и примајући понегде и назив ’Булгари’, ’Болгари’ и ’Бугари’ које су им придевали Турци и Грци“ (Ердељановић 1925: 53). Безмало још цео век након што су Срби у оквиру Кнежевине слободно изговарали своје национално име и исто, силом прили-ка, султановим ферманима било потврђено (в. Новине србске 2005), косовско-метохијским Србима оно се доследно забрањује. Чак и у последњим годинама Османског царства, када је његово „царевање“ на Балкану увелико било

5 Име Срба, да ли само зато што је уху слабо и било „доступно“, османски путописци, историчари, географи и др., такође ту и тамо једва помену. Чешће га замењују међу Осман-лијама уобичајеним називом „неверници“. Кад говори о Србији као бившој земљи Лаз (тако су Османлије „чувале сећање“ на кнеза Лазара), Мустафа бен Абдала име њених становника пажљиво заобилази, па описујући Крушевац каже: „Ово је место била знатна варош у земљи Лаз и престоница господара овога народа“ (Споменик XVIII, 61).


под контролом моћнијих држава, Порта одбија да призна српску народност па њени службеници на изнуђеном попису становништва Србе с Косова и Метохије и осталих још неослобођених подручја региструју, не само као Рум-милет или Ортодокс-милет, већ и као Арнаут-милет, Ортодокс-Арнаут, Бошњак-милет и сл. (Обрадовић 2002: 132). Ово показује да, иако је систем строге поделе становништва на хришћане и мухамеданце у оквиру првобитно успостављених милета (који су у свом називу такође нужно садржавали етничку ознаку), одавно био „ван снаге“, српско име и даље је на сваки начин избегавано. У том смислу, „било је и налога царских: да се Србином нико несме звати, но сви се морају, звати Бугарином, ако хоће да избегну реч раја“ (Милојевић 2004: 39). Управо тако су косметски Срби у незваничним регистрима становништва и приказивани. „У вилајету косовском на пример, који обухвата Стару Србију, скорашњи прегледи не спомињу Србе. Они су урачунати као Бугари“ (Анжелар 1906: 17).

Негирање етнонима Срби и настојање да, ако се не може сасвим уклони-ти, оно барем сведе на ознаку искључиво верске припадности, присутно је, дакако, и у другим крајевима изложеним масовнијем верском преобраћању српског становништва, особито оним где су се, колико год сукобљене, осман-ска и римокатоличка политика на штету Срба увек лако и удруживале. На такву праксу давне 1842. г. упозорава, између осталих, и Георгије Пантелић (Пантелић 2003: 209).

Ипак, српски идентитет нигде није био на таквом искушењу као што је то био случај на Космету и у Македонији. Деветнаести век, који је у централним српским подручјима протицао у знаку националног освешћивања, космет-ским и македонским Србима, у следу укрштања османских, па најновијих албанских, грчких и бугарских интереса, тек је наметао страхове и недоумице, како у погледу опстанка, тако и посебно у погледу етнојезичке идентификације, о чему, између осталих, подробно извештава С. Гопчевић са свога путовања кроз Стару Србију и Македонију (Гопчевић 1995). О трагичности њихова по-ложаја говори чињеница да су се након дефинитивног ослобођења и првог сусрета са ослободиоцима истонародници међусобно једва препознали. Тачније, владини повереници нису разумели нити се постарали да проникну у узроке и начине превазилажења идентитетске конфузије сународника са југа. Још мање су били упућени у то да се већи део косметских Срба неверо-ватном упорношћу вековима одупирао исламизацији и албанизацији. Срби су, по својој непромишљеној навици, јужне сународнике и сами свакојако називали, најређе именом које им припада и до којег им је, због околности у којима су живели, било важније него већини других. Са сличним, ако и беза-зленим, именским изопштавањем од стране својих сународника суочавали су се и Срби који су у ондашњу аутономну Кнежевину пристизали с подручја Аустро-Угарске. Чак је Феликс Каниц за свога боравка у Србији уочио да Србе „пречане“, таман као и све друге из суседне Монархије, овде зову Швабама


(према Стојанчевић 1998: 131). Милојевићева аргументација при објашњава-њу ове појаве тешко да се и у оно време доимала уверљивом. Аутор, наиме, губитак имена појединих делова народа повезује с губитком њихове слободе па каже: „јер и дан данас српски народ покорене Србе не зове Србима зато што Србин, као што смо рекли, значи слободног човека, слободан, независан народ... Отуда су постала разна имена, којима зовемо нашу браћу под Турцима и Немцима, а не што их презиремо и што хоћемо да их зовемо: Бугарима, Гогама, Рекалијама, Швабама...“ (Милојевић 2004: 36).

У контексту збивања поткрај XX века албанским државонаумитељима није промакла идеја да, поред физичке елиминације људства, уништавања језичке и духовне баштине, као и свих осталих добара која би их подсећала на српско присуство, прибегну преименовању преосталих Срба, а у циљу њиховог лакшег одрођавања и издвајања из целине српског корпуса. У томе су, разуме се, имали недвосмислену подршку представника протекторске администрације. Тако су, попут некад под Рум-милет, Србе стали подводити под име Косовари, назив који се у политичком дискурсу косметских Албанаца појавио отприлике кад и мисао о стварању оделите државе коју би, по узору на већину других, а за потребе западних промотера ове идеје, насељавао, макар и измишљен, истоимени народ. О озбиљности овог наума говори податак да су чиновници Кфора и Унмика у своје извештаје уносили језичке бесмислице попут срски Косовар, Косовари срскога језика и сл. а свако реаговање на исте, по већ уобичајеној замени теза, квалификовали као српски екстремизам. Покушај афирмисања „косоварства“, нарочито од стране појединих америчких чиновника у Приштини, умногоме је подсећало на интервенцију и залагање запаних „поспремача“ Балкана код промовисања „бошњаштва“, најпре у време Калајеве Босне а потом и деведесетих година XX века (в. Танасковић 2002: 173).

Због оних који у учесталој дистрибуцији назива Косовар не виде посебан проблем, битно је тек напоменути да спорни суфикс -ар, с обзиром на асо-цијативни потенцијал именице уз коју се везује, овде представља много више од просте деривацијске омашке. Називи, дакле, Косовац и Косовар само су привидни синоними, не само зато што први подразумева искључиво географску припадност, а други претендује на статус етнонима, него и стога што се, будући да, настанком и творбеним ликом, припадају различитим јези-цима и двама супротстављеним колективним сећањима, метонимијски про-цеси и метафоричке трансформације које су обликовале њихов семантички опсег (в. Гортан-Премк 1997: 71) битно разликују.

Албанизам Косовар прихватио је и одређен број корисника српског језика изван Косова и Метохије, у чему се, подједнако као и раније, очитује помањ-кање свести о важности очувања етнонима, посебно у рубним и надасве угро-женим деловима етнојезичког простора. Реч се, неретко с пејоративним при-звуком, користи у значењу Србин – придошлица с Космета. Њено пејоративно


обележје уочљивије је уколико исту (што се покаткад такође дешава) заме-њује назив Шитар. Име Косовар, без било каквих негативних конотација, неупућени у поруке које садржи и последице његове употребе, прихватају и поједини Срби с подручја самог, првенствено централног Косова.

У циљу потискивања етнонима Срби по доласку тзв. међународних снага у званичном је дискурсу актуелизован и уопштени назив Словен, иначе чест у периоду који је претходио стварању националних држава. У свакодневном пак говору Албанаца изнова је, као погрдан за Србе, постао фреквентан назив Шкиа.6 Иако се употреба датог назива може правдати тиме да сама реч, чије је порекло у латинском Sclavus (Словени), нема негатативан предзнак те чињеницом да су Албанци тако „своје суседе Словене, Србе, Македонце и Црногорце, вековима звали“ (Имами 1998: 246; Ердељановић 1925: 54), несумњиво је да је назив Шкиа и раније тенденциозно коришћен, а од стране Срба доживљаван као увредљив. Напоменућемо да сличне аргументације на српској страни покаткад служе за терминолошку злоупотребу назива Шитар и подсетити да „избор речи у говору“ неретко представља управо „избор конотације“ (Јанићијевић 2000: 178).

Скоро једнако увредљивим Срби са Косова и Метохије доживљавају назив неалбанци, тим пре што их њиме „чашћавају“ сународници. Овај термин, проистекао из тежње ка економичности, па макар био на штету језичке логичности и прецизности, као што је познато, најчешћи је у српским средствима информисања те јавном дискурсу српских званичних пред-ставника. Ако занемаримо реченични контекст у каквом се све дати назив појављује, а из којег неупућени може закључити да на Космету доиста живи етничка групација под именом неалбанци, основни проблем његове упо-требе јесте у томе што, мимо већине апелатива с негацијом, са становишта косметских Срба и осталих етничких заједница на које се односи, дотична реч није „лишена своје значењске посебности“ (Фекете 1994: 135) будући да у њој редовно препознају ’албанску већину и, увредљиво конотиран, неименовани остатак’.

Поред оправданог уверења јединке или групе да припада одређеном етничком (и уопште сваком) колективу, „колектив најпре треба да призна то уврштавање како би појединац могао развити осећање припадности, које је од неизмерног значаја за његову свест о самом себи и сналажење у свету“ (Мајер 2009: 22). Будући да је етноним највидљивији знак етничке идентификације, то именско дистанцирање од сународника (макар и у шали) није безазлен чин, поготово не при условима столетне борбе српске популације за опстанак на Косову и Метохији. Податак да су поједини Срби – староседеоци у општинским

6 Ваља признати да је, из арсенала погрдних, далеко више имена Србима стизало са стране „цивилизованог“ Запада, поглавито из пера британских писаца XIX и прве половине XX века, у чијем су штиву читаоци Србију препознавали под именима Кравонија, Вулгарија и сл. па, у следу тога, и Србе под именом Кравонци, ако не и каквим горим (в. Голдсворти 2005).


књигама у Ђаковици и након ослобођења уписивани као Шиптари – Срби (Лутовац 1987: 593) довољно сведочи о вечитој упитности српског етнонима на овом простору. У таквим околностима косметски су Срби, у претходно поменутим именским етикетирањима од стране својих сународника, неретко препознавали болну деобу и неприхватање, а ово је само могло појачати њихову идентитетску несигурност.


Андријевић, Александар: Струмица. Земља и народ – Ниш: Штампарија „Гутенберг“ М. Стефановића, 1923.

Анжелар, Едуард: Маћедонско итање: садашње стање – решење (с фран-цуског превео Драг. Л. Стевановић), Београд, 1906.

Браунинг, Роберт: Средњовековни и савремени грчки језик (с енглеског превела Јелена Петровић) – Лозница: Карпос, 2005.

Брокијер, Бертрандон де ла: Путовање кроз Турску и Србију / Атлас Старе Србије: Европске карте Косова и Метохије – „Свеопшти словар“ Јохана Јакоба Хофмана – Цетиње: Светигора, 2007.

Вемић, Мирчета – Стругар, Младен: Евроске карте Косова и Метохије / Атлас Старе Србије: Европске карте Косова и Метохије – „Свеопшти словар“ Јохана Јакоба Хофмана – Цетиње: Светигора, 2007.

Вркатић, Лазар: Појам и биће срске нације – Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2004.

Goldsvorti, Vesna: Izmišljanje Ruritanije: imperijalizam mašte (s engleskog pre-veli Vladimir Ignjatović i Srđan Simonović) – Beograd: Geopolitika, 2005.

Гопчевић, Спиридон: Стара Србија и Македонија. Део I. (с немачког пре-вео Милан Касумовић) – Приштина: Универзитет, 1995. (фототипско издање из 1890).

Гортан-Премк, Даринка: Полисемија и организација лексичког система у срском језику – Београд: Институт за српски језик САНУ, 1997.

Ердељановић, Јован: Македонски Срби – Београд, 1925.Живковић, Тибор: Јужни Словени од византијском влашћу (600–1025)

– Београд: Историјски институт, 2002.Imami, Petrit: Srbi i Albanci kroz vekove – Beograd: Radio B92, 1998.Janićijević, Jasna: Komunikacija i kultura: sa uvodom u semiotička istraživanja

– Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knižarnica Zorana Stojanovića, 2000.Kicikis, Dimitri: Osmanlijsko carstvo (s francuskog prevela Suzana Matejić)

– Beograd: Plato; Zemun: XX vek, 1999.Курипешић, Бенедикт: Путоис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију

1530 / Атлас Старе Србије: Европске карте Косова и Метохије – „Свеопшти словар“ Јохана Јакоба Хофмана – Цетиње: Светигора, 2007.


Лутовац, Милисав В.: Географски и олитичко-географски значај окрајине Косова у Србији / Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа – Призрен – Београд: Епархија Рашко-призренска – Богословски факултет, 1987, стр. 582–593.

Majer, Tomas: Identitet Evrope (s nemačkog prevela Jelena Pržulj) – Beograd: Albatros plus: Službeni glasnik, 2009.

Милојевић, Милош С.: Одломци историје Срба и срских – југославенских – земаља у Турској и Аустрији – Београд: Етхос, 2004. (фототипско издање из 1872).

Новаковић, Стојан: Соменик XVIII, Београд, 1892.Новаковић, Стојан: Срби и Турци – Београд: Српска књижевна задруга,

1960.Обрадовић, Жарко В.: Мањине на Балкану – Београд: Чигоја штампа,

2002. Пантелић, Георгије: Србъ, име народно / Црногорске и приморске теме

у првих сто бројева Летописа Матице српске [приредио Божидар Ковачек] – Нови Сад: Матица српска: Епископија бачка; Цетиње: Митрополија црно-горско-приморска, 2003.

Петровић, Сретен: Срска митологија: у веровању, обичајима и ритуалу – Београд: Народна књига – Алфа – Невен, 2004.

Пипер, Предраг: Срски између великих и малих језика – Београд: Бео-градска књига, 2003.

Ракић, Радомир Д.: Косово срске нације (Етно-олитиколошки оглед) / Етнолошке свеске X, Београд, 1989.

Сегон, Мартин: У земљи Трибала и Дарданаца / Атлас Старе Србије: Европ-ске карте Косова и Метохије – „Свеопшти словар“ Јохана Јакоба Хофмана – Цетиње: Светигора, 2007.

Срска књижевност XVIII и XIX века: барок, росвећеност, класицизам, редромантизам: хрестоматија. Књ. 1 (приредили Мило Ломпар и Зорица Несторовић) – Београд: Народна књига – Алфа, 2006.

Стојанчевић, Владимир: Виђени странци о Србији и Србима 19. и о-четком 20. века – Београд: Институт за политичке студије, 1998.

Tanasković, Darko: Islam i mi (drugo, dopunjeno izdanje) – Beograd: Parte-non, 2002.

Todorova, Marija: Imaginarni Balkan – 2. izd. (s engleskog prevele Dragana Starčević i Aleksandra Bajazetov-Vučen) – Beograd: Biblioteka XX vek, 2006.

Ћоровић, Владимир: Историјски лексикон – 2. изд. – Београд: Српска књижевна задруга, 2008.

Фекете, Егон: Аелативи с негацијом као лексикографска одредница / Ју-жнословенски филолог L, Београд, 1994, стр. 135–136.

Цвијић, Јован: Психичке особине Јужних Словена – Београд: Српска књи-жевна задруга, 2006.


Митра Релич

ЭТНОНИМЫ – ДОГАДКИ В ФУНКЦИИ ОБЕЗЛИЧИВАНИЯ КОСОВСКОМЕТОХИЙСКИХ СЕРБОВ СО ВРЕМЕНИ

ОСМАНСКОГО ПРАВЛЕНИЯ ПО СЕЙ ДЕНЬРезюме

Сбережение косовскометохийскими сербами собственной этнической индивидуальности при османском государстве являлось настоящим подви-гом, тем более, что употребление этнонима сербы властями строго запреща-лось. Результаты переписи населения, проведенной в самом конце османского владычества на Балканах свидетельствуют о том, что сербов зачисляли, не только как Рум-милет, Ортодокс-милет, то и под именем албанцев, босняков, болгар.

В данной статье рассматриваются мотивы, способы и последствия обезличивания косовскометохияских сербов, проводивщегося со стороны османского государства и те же попытки албанских и международных пред-ставителей столетие спустя.

УДК 821.163.41.09-1 Јеврић Д. 811.163.41‘373(497.115)

Стана РистићБеоград, Србија

СТВАРНОСТ И МИТ У ЛЕКСИЦИ ПОЕЗИЈЕ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ

У раду се на изабраним лексичким примерима из поезије Даринке Јеврић представљају речи-концепти у којима се преплићу стварност и мит косовско-метохијске драматичне историје и лична драма саме песникиње и указује на особеност идиостила ове врсне песникиње.

Кључне речи: концептуална анализа, лексика, поетски текст, речи-кон-цепти, лексичке доминанте, идиостил, језичка слика света, језичка личност, српски језик.

1.0. У раду се на изабраним примерима из поезије Даринке Јеврић1, а у оквиру когнитивне теорије, теорије језичке личности и теорије идиостила, пред-стављају лексеме и лексички спојеви у чијим се концептима преплићу стварност и мит косовско-метохијске драматичне историје, као основне преокупације ове врсне песникиње, као и лична драма саме песникиње. Навешћемо само неке од њих из наслова песама: дечанска звона, светковина срца, фреска, бијели храм; ратникова љубав, љубав, круг љубави; завичај, дом, досељавање редака, заис о домовини; уочи збјега, објег, салам бездомника, родослов, вријеме оно, вријеме ово, осланице с роклетија, ужас, метохијско гробље; узгој кукутке, срамотни ечат, ричест из гујиног неца, недостојни, вини и невини.

1.2. Анализом примера наведеног типа показаће се особеност песничког дискурса Д. Јеврић у коме се она, креативним избором и начином употребе одређених лексема, остварује не само као песник високих естетских домета, него и као језичка личност која снагом песничке речи презентује и богати лексички потенцијал српског језика. Лексичке јединице у поезији Д. Јеврић на когнитивном нивоу у својим концептима2 носе информације језичке

1 За анализу је узета збирка песама под насловом Псалам бездомника и друге есме, Панорама, Приштина, 2006, избор и предговор Слободан Ракитић.

2 Реч, лексема у уметничком дискурсу активира одређене смислове тако да од дводи-мензионалне јединице са одговарајућим значењем прераста у вишедимензионалну сложену јединицу, у концепт (Радић-Дугоњић 2003: 322).


слике света како са националним специфичностима тако и са универзалним вредностима. У оба случаја, окосницу њене поезије чине концепти из сфере емоција и морала: љубави, патње и бола; части и срамоте. Језичка слика света песникиње, осим епско-лирске и патријархалне традиције, носи обележја прецедентних текстова из ближе и даље српске и словенске прошлости, као и личног искуства и мисаоне реминисценције у преживљавању косовско--метохијске драме наше најновије губитничке историје.3

2.1. Лексика у поезији Д. Јеврић измиче уобичајеним анализама: лекси-чкосемантичким, компонентним, стилистичким, метафоричним4, тематским, симболичким, поетскоестетским, па и концептуалним. Тог потенцијала и моћи речи била је свесна и песникиња, што сведоче многи њени стихови, па је за песникињу:

Ријеч древна као тишина / ријеч чудно чудо / као кад камен расте (Огрлица);и она с њима рукује и располаже вешто, стрпљиво и зналачки, као занатлије старих заната и умотворина: везиље, кујунџије, псалмописци: О теби ријеч тиху / као да завјештавам тајну ... / па везем простријељене ријечи / изгубљено јато / а хтједох ријечи благе / као кад трули злато (Везиља); Од тебе до мене / очи везиље два бола свјетлости (Од тебе до мене); Снују те дјечаци љубави и нерођени псалми (Сан шести).

2.2. У досадашњој литератури указано је на неке карактеристике лексике у поезији Д. Јеврић. Тако је показана њена метафоричка и симболичка вредност, као и њена функционална слојевитост: употреба личних имена, војне лексике, лексике високог књишког стила са ослонцем на епску поезију, библизама, црквенословенизама, религиозно-духовне лексике, експресивне лексике и др. (Рељић 1999: 609–613). Савремена истраживања лексике у поетском тексту у методолошки поступак уводе анализу доминанте у песничком делу, као начин одређивања идиостила неког песника и особености његовог песничког света (Задворна 2002: 195–196). Међутим, утврђено је да се оваквом анализом не може открити вербални и психолошки тип језичке личности која је у центру тог света (исп. нав. дело: 206). Зато ће се у овом приступу применити комбиновани модел по коме ће се, на основу избора и нарочите употребе речи-концепата, показати њихова поетска снага у остваривању посебности

3 Показатељи језичке слике света су концепти који садрже информације о објективној стварности али и информације које појединац претпоставља, замишља. Зато поред обавезног, инваријантног дела, концепт има и променљиве варијантне делове који се модификују са развојем језика и уношењем у њега нових знања о свету и индивидуалних представа креативних носилаца датог језика (исп. Радић–Дугоњић 2003: 322).

4 Ограничени су и домети анализе лексичких метафора, којом се, како је утврђено, могу одредити различити типови метафора или метафорична концептуализација света, а семан-тичком и синтаксичком анализом метафора може се показати мисаоно-филозофска засно-ваност поезије (в. Панова 2002: 234–235, 245).

267Стана Ристић: Стварност и мит у лексици оезије Даринке Јеврић

идиостила Д. Јеврић и вербални и психолошки тип језичке личности ове песникиње.5 Применом овог модела анализирају се индивидуални смислови песникиње у речима-концептима и концептуални систем језичке личности, који као битни фактори одређују специфичност њеног песничког дискурса (исп. Паули 2007: 89–90).

2.3. Лексичке јединице у разматраној збирци реализују значења на когни-тивном нивоу у виду различитих смислова, одабираних из језичке слике света и обогаћених личним доживљајем и искуством песникиње као језичке и као индивидуалне личности, па тако формирају више концептуалних целина песничког дискурса који се међусобно преплићу, условљавају и изједначавају. На основу тога издвојене су три концептуалне целине: 1. косовско-метохијска историја и мит, 2. косовско-метохијска стварност нашег и песникињиног вре-мена и 3. личне и универзалне теме: љубав као индивидуално и универзално осећање, лична драма живота у поробљеном завичају, улога песника као ствараоца.

У раду ће се даље разматрати улога лексике у реализацији прве две кон-цептуалне, дискурзивне целине: концептуална целина историје и мита и концептуална целина савремене косовско-метохијске стварности.

КОНЦЕПТУАЛНА ЦЕЛИНА ИСТОРИЈЕ И МИТА

3.0. У овој целини песникиња прати историју свог завичаја од најстаријих времена, од досељавања Словена на ове просторе, историју представљену лексиком која се на когнитивном плану у стиховима повезује у виду сценари-ја и простијих когнитивних јединица, често истакнутих у насловима песама или збирки.

3.1. Тако се може издвојити сценарио досељавања предака у коме свака реч у стиховима и својим смислом и својим обликом суделује у садржајном, идејном, емотивном, мисаоном и естетском грађењу песничког дискурса. То су јединице типа: досељавање редака, скитничко рухо, завет за отомство, свијање огњишта и др., што показују стихови песме Досељавање редака:

Доходили су постиђени љепотом ... / Спаљују скитачко рухо, рухо ратничко / и изнова крче шикаре ... / Завјет за потомство: / огњиште најприје свити и звекир – / гост да се огласи. / Потом су надолазиле ватре, надолазиле воде / и невоља свака.

Из последњих наведених стихова као у непрекинутој причи коју осми-шљавају лексичке јединице типа: дом, тихи каравани, уљези, хуље, мрена

5 О стилу песникиње Даринке Јеврић и о неким карактеристикама њене лексике (патини-зираност и архаизираност лексике, естетски елементи лексичке метафорике и симболике), о традиционалном и модерном у поетском изразу и о лајт мотивима њених песама в. Ивановић 1976: 943–951.


реко очију, крин, урна и др., рађа се нова слика, сценарио похаране куће, дома, остварена у песми Дом:

Проходили тихи каравани / на сва врата улазили хуље и свеци ... / сви узимали хљеб и со / остављали сан ... / мрена преко очију преко крина / сагорео отров у урни / пред домом смо посустали.

Мотив дома на путу употпуњује лексика из песме Завичај и Одлазак из завичаја:

Голуждрави слијећемо у плаво закарпатје ... / пот нам одређује блискост / јединог завичаја (Завичај); За нама траг маховине и пепела (Одлазак из завичаја).

3.2. Из светлих слика насељавања и суморних слика похараног дома песникиња, опет, својеврсним избором лексике и њеним повезивањем и осмишљавањем на посебан начин, бежи у мит, у светковину славе и љубави, градећи мотив храма под чијим сводовима свечано и неометано преживљава митске слике славе и пораза, погибије и рађања, љубави и бола, растајања и чекања; мотив снажан, светао и болан, који је наткриљен стиховима песме Дечанска звона или светковина срца. У стиховима ове песме и других песама са мотивом храма, своје смислове светкују речи позивајући на сећање и љубав. У сећању искрсавају митски ликови и мотиви, преплићући се са стварношћу, као што су: кћери јерусалимске, утве златокриле, клетве дечанских звона, манастир Дечани који је у стиховима: светац и омор библијски, седми светогорски монах, девет југовића и бол царице милице, љеота што је не видјеше очи ни цара ни ћесара / нит младе гојковице. Светао мотив храма доносе и стихови песме Фреска:

У немирима мирна / у вртлогу сама ... / стољетну љепоту ми у свјетлост кујеш.

На фону народне песме о мајци Југовића или савремене песме С. Куле-новића о мајци Стојанки, песникиња гради лик нове мајке спремне да рађа и доји девет обилића нижући ове стихове:

Љубави / руке само, преко бока да ми пребациш / могла бих ја да цвјетам и бременим сваког прољећа /... могла бих ја дојити и девет обилића.

3.3. Мотив неостварене ратникове љубави, неостварене љубави жена, њи-хових изабраница, и мајки, као стални мотив на нашим просторима, дочарава лексика типа: чекање, несаница, дуња на орману, растари накит у шкрињи и многе друге у стиховима песме Славјанска госа (мајци Јулији):

Сва од чекања сва од несанице ... / сјенка вјечна на прагу / дуња на ормару и првијенац за оца ... / она је црни барјак на бијелом двору ... / она је први пуцањ и први лелек ... / она је ... / јабука сва од злата / она је Гојковица ... /


она је добра вила и мелем на рани ... / она је ... / прастари накит у шкрињи за укоп спреман / она је кућни олтар и моћно светилиште / ми Усуд њен грешни.

КОНЦЕПТУАЛНА ЦЕЛИНА – САВРЕМЕНА КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА СТВАРНОСТ

4.1. Савремена косовско-метохијска драматична историја, као велика преокупација не само речи и стихова песникиње Д. Јеврић, него и као њен лични усуд, представљена је слојевито и различитим поетским средствима, па се тако може говорити и о различитим идиостиловима саме песникиње, што илуструје избор лексике у песми Вријеме оно, вријеме ово:

Во времја Оно, гласовити преци / тестамент срицали ... / Дијелили благо: / икону славску, јатагане ... / У вријеме Ово / ма какви тестаменти / ма какви родослови ... / залудна нам течевина.

На когнитивном нивоу ова особеност се испољава као различитост инди-видуалних концепата која условљава специфичност система дискурзивних репрезената и други тип лексике. Ова разноврсност идиостила у поетском опусу Д. Јеврић настала је под утицајем спољашњих фактора, у првом реду промењених друштвено-историјских прилика и ратно-освајачких догађаја на простору њеног завичаја. Особености се на лексичком плану огледају у заме-ни одређених лексичких слојева у односу на песме са другим мотивима. Тако се у стихове са овом тематиком маркирана архаична и фолклорна лексика са богатим смисаоним садржајима, карактеристична за друге дискурзивне доминанте, замењује савременом неутралном лексиком са тривијалним зна-чењима, а на стилистичком плану оригиналне и јединствене стилске фигуре замењују се уобичајеним, препознатљивим фигурама. Песникиња се и као индивидуална и као језичка личност, у складу са новим историјским и кул-турним контекстом, определила за улогу сведока и летописца трагичних дога-ђаја, и као документариста, тужилац и судија представља најзначајније теме свога времена: насилне сеобе, погибије, остављена огњишта и гробља, лико-вање непријатеља и освајача, нечасну сарадњу са непријатељима и кукавичко заташкавање почињених злодела:

Историју пишу победници / С борама заблуда на лицу ... / спавачи и трнове ружице ... / хајкачи и незнани – све заблуде / у скици за портрет вјечности ... / Да допјевамо кривицу (гоничи и звјериње су измирени) одмјерено, / звјериње, / људски ... / Бајем свечане ријечи за одбрану, / сабрано смишљам клетву (Палимсест).

4.2. Нова зла над народом и завичајем песникиња наслућује у својој првој збирци песама под насловом Преварени тишином, још ране 1973. год.,


а свест да се освајачка историја на овим просторима понавља сликовито је исказана избором речи-концепта: огледало, круг и риев, чији се смисао на когнитивном плану реализује у виду сценарија завере и жртвовања и фрејмо-ва кривоклетства и циничне дарежљивости, што показују следећи примери:

Враћам се огледалу ... / ослушкујем: / изнутра дах џелата / завјере ... / сумњиве опоруке. / На ломном пријестолу ... / псалми / кривоклетства и похаре. / То преци на истом трону / смишљају слово љубве, /смишљају слово смрти (Трон); Српског народа у туђини најпреча је обавеза / да своју младост обезбеди протезама (Круг кредом); као и наслов песме Рањеников ријев.

4.3. Мирење са судбином и спремност на жртву, као наслеђени културни модел исказан у стиховима песме Трон, развија се у веома сложену слику са обрасцима жртвовања, у циклусу песама Усне земљи обећане, посвећених оцу, у коме се избором лексике и њиховим спојевима преплиће прошлост и садашњост, сливајући се у време које не пролази, које траје. У концепту жртвовања, чији је основни смисао преузет из библије а предочен стихом: Страх ме је за каиновог сина, издваја се више сценарија:

сценариј битке осмишљава се одговарајућом лексиком у стиховима:

До балчака ми мач храбрости у крви режи ... / мач и олово ... / сабљо срца чији те вјетрови слуте;

сценариј страдања и погибије лексичким јединицама и стиховима:

тамница и вјешала ... / смрт у кондир кану;

сценариј пирове победе и слободе лексемама у стиховима:

Немири знамења кују, слободари моји / крв вас за поље веже ... / другови моји мајски ... / болујемо печалбарски ... / сричемо некрологе;

сценариј спремности на жртвовање:

Стављамо главу у омчу / поузданије но у ревер ружу ... (између плача и плача) / док од заборава срамно муцамо;

сценарио праштања:

Ми путирима гује појили / и опасивали их умјесто цвијета;

и сценарио аманета:

Сину у аманет остави метак / и жељу да пред залазак сунца мач исуче.

4.4. Сама песникиња је, и стиховима и својом одлуком да остане у При-штини, заточеник модела жртвовања, што се уз друге традиционалне вредно-сти и фолклорне мотиве њене поезије, негативно оцењује од стране појединих


критичара.6 Овај културни модел песникиња потврђује не само насловом овог циклуса песама: Усне земљи обећане и стиховима:

Господе, бојим се твоје вјечности / ал трнов вијенац проносих величајно / кроз горка коначишта (Посвуда јелабуга),

него и одлучношћу да остане на Косову и Метохији и да дели судбину жртве са остатком свога народа. Међутим, она се не мири са примљеним усудом и трајним временом жртвовања, и жели друга, мирнија, слободарска времена, зору илирску, призивајући је стиховима који се нижу у градацији:

Долазиш ли зоро илирска ... / свићеш ли зоро илирска .../ отварам двери зоро илирска.

4.5. Трагику страдања, погибије и смрти дочаравају речи крстача, рах, сомен у стиховима, као и речи у насловима песама: Свака душа на драм, Преисано са крстача, Сомен, Нула лице и др., чији се смисао повезује у јединствену слику, у сценарио гробља:

Они су ту ... / сричу слова са крстача ... / Гласови предака (Палимсест); А дјечаци свих војни: исток – запад / сјевер – југ, бјеху синови-принчеви / мајчинства и сестринства / принчеви невјестинства / Драгане, једине домовине (Дјечаци свих војни: рах).

4.5. Мотив сеоба, са експлицитним позивањем на прецедентни текст, Сеобе М. Црњанског, представљен је лексиком избјег, добјег, дођош, рогнаник, номад и насловом песме Прогнаников ријев, који се смисаоно повезује у сценариј збега:

Избјегарима их зову, понегдје / тепају / добјези, дођоши ... / Сред Велике Хоче ... / С Видом без вида / залуд смо читали Црњанског / урушено је тројство / дома / гроба / сина (Ускоци у Метохији); Днес: најмљена сам душа, номад ... / на ничијој земљи чувам стада (Горки брст).

4.6. Упечатљива је и лексика у циклусу песама На Дрини царина, која се смисаоно повезује у сценариј граничног прелаза, царине и фрејмове пљачке, страдања, гозбе и издајства:

Откуд, побогу, царина на Дрини / Боље да су поставили вјешала (На Дрини царина); Овдје јањад на ражњу / онамо стрижа брава / овамо вино

6 Тако С. Радојчић фолклорну лексику и патријархални однос према основним породи-чним и друштвеним вредностима, као и епске мотиве у поезији Д. Јеврић, оцењује као окове индивидуалног песничког израза и дара саме песникиње, „као одливак епске патријархалне традиције“, једно схватање „поезије, света и живота, које с времена на време обузима српску културу“. Аутор овим колективним вредностима претпоставља индивидуалне вредности, које су, по њему, „за ово време“ неупоредиво важније од свих „Јефимијиних златовеза“ и „кнежеве клетве“ (Радојчић 2005: 1214–1216).


се пије ... / онамо намо црна мати / ... ране цјелива. / Овамо вамо Јудини ордонанси (Стрижа брава у Подрињу).

4.7. Мотиви срамног пировања, несолидарности, издајства и кукавичлука, осим у последњим наведеним стиховима, јављају се као дискурзивне доминанте и у другим стиховима Д. Јеврић. Лексика у њима повезује се смисловима који реализују концепт срамоте у виду когнитивних јединица различитог ранга. Тако је мотив кукавичлука реализован у виду гешталта пса подвијеног репа:

Удомио сам се / подвио реп / ево ме у кућици за псе ... / А господари добри ... / изводе ме у шетњу ... / кевћем о свечаностима / државним ... Господари племенити ... / Не сјећам се откуд ме сљепило снађе ... / топло ми је у сопственој тмини (Чуваркућа);

Мотив тријумфа лажних победника и савезника поробљивача исказан је лексиком чији се смислови повезују у сценариј победничког славља:

Утихнули дојчини и небојше / сад витези-бојше војште: / узохолили се бјегани, безмуди шкарт ...; Ево у ноћи овој метохијској / ... с душом на готовс ... / думамо гдје је правица: у оном с душом на готовс / у оног с пушком на готовс? (С душом на готовс); Одавно погубили бусоле / ал с колајнама и свитом / пристижу на удовичке гозбе /... Звецкају ордењем / балегаре о слави за столом / док домодржнице и кућанице / над пепелиштем дома и гроба / грло подвезују / нијемим болом (Генерали).

4.8. Поробљивачи Косова и Метохије представљени су одговарајућим избором лексема и спојева у циклусу песама Сабори врана у Приштини: сабор врана, вранилово, римрак, гавран, црна вуна, тама стоока, које осмишљавају гешталт птица грабљивица и злослутница, гешталт таме, црнила, који су се надвили над овим простором:

Поваздан примрак / над Приштином (Вранилово); Небо је зјап / над гавран-градом ... / и чеда гаврања / црну гребенају вуну / драгане мој; Тама стоока: О каква тама стоока / у пришт-вароши (Моба).

4.9. Концепт страха од насилно успостављеног мира над овим просторима осмишљавају јединице типа: страшна освит, уконици, картографи, мркла зора, нигдина, разнина, акао, чистилиште:

Страшан је освит / Будни су још само / Укопници и Картографи / Сагласне њихове лозинке / А приспјео је гласоноша ... / Што бљунуло га стољеће ... / У мрклој зори премјерава / Нигдину / Измјешта / Празнину / Путбину / За / Пакао / Чистилиште / Рај (Гласник двехиљадите).


ЗАКЉУЧАК

5.1. Кратак осврт на лексику у поезији Д. Јеврић, поред осталог, указује на доминанте њеног песничког дискурса, а то су: мотив храма као светковина срца, љубав као лично и универзално осећање, љубав према завичају, домови-ни, поштовање историје и традиције свога народа и преплитање прошлости и садашњости из драматичне историје Косова и Метохије у доживљају и искуству песникиње. Ове доминанте сведоче о репрезентативности поезије песникиње Д. Јеврић за српски језик и српску културу, којом се она потврђује као изграђена језичка личност, која, осим свог личног идентитета, у поезији презентује и језичку слику света носилаца српског језика, условљену цело-купним наслеђем и његовим континуираним развитком. Наведене дискур-зивне доминанте одражавају начин узајамног деловања личности ове песни-киње и језичке и изванјезичке реалности и јављају се као показатељи акумули-раног потенцијала и интензивности њеног језичког мишљења.

5.2. Избором лексике из различитих слојева, углавном старијих слојева (архаизми, народна лексика, старословенизми, русизми и др.) и савремене лексике, песникиња гради сопствени стил са различитим идиостиловима. Оригиналност стила постиже, поред осталог, специфичном семантичком и звуковном спојивошћу лексема које својим емоционалним, духовним, когни-тивним, аксиолошким, естетским и етичким смисловима граде основне теме и мотиве, концептуално повезане у наведене дискурзивне целине које чине око-сницу њене поезије. Тематску разноврсност песникиња остварује лексичким конкретизаторима употребљеним у насловима песама, који повезују централне теме и мотиве и осмишљавају целокупни опус поезије Даринке Јеврић (исп. Паули 2007: 91–95).


Денковић-Братић 1976: Денковић-Братић, Дивна, Неслућене поетске тишине Даринке Јеврић, Кораци 7–8, 14–18.

Задворна 2002: Задворная, Г. Елена, Ментальные предикаты в поетическом идиостиле (опыт сравнительного анализа эпистемических особенностей ли-рики М. Цветаевой и А. Ахматовой), Стил 1, Бањалука – Београд, 195–207.

Ивановић 1976: Ивановић, Радомир, Нестварни летопис песникиње, Књи-жевност, год. XXXІ, књ. LXІІІ, св. 11–12, Београд, 943–951.

Панова 2002: Панова, Г. Лада, Поэтическая тропика О. Мандельштама, Стил 1, Бањалука – Београд, 233–247.

Паули 2007: Паули, С. Юлия, Лингвокреативное описание идиостила Н. А. Бердяева (на материале философского трактата „Смысл творчества. Опыт оправданиячеловека“), Стил 6, Београд, 89–100.


Радић-Дугоњић: 2003 Радић-Дугоњић, Милана, Прилог проучавању ин-варијантних обележја концепта емоција у српском и руском језику (на мате-ријалу романа „Сеобе“ М. Црњанског и његовог превода), Стил 2, Бањалука – Београд, 321–329.

Радојчић 2005: Радојчић, Саша, У оковима епског света, Летоис Матице срске, Нови Сад, 1214–1216.

Рељић 1999: Рељић, Митра, Руковет бола славјанске госпе, Стварање, јун – август, Подгорица, 606–613.

ИЗВОР

Јеврић 2006: Јеврић, Даринка, Псалам бездомника и друге есме, Панорама, Приштина.

Стана Ристич

ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТЬ И МИФ В СТИХОТВОРНОЙ ЛЕКСИКЕ ДАРИНКИ ЕВРИЧ

Резюме

На основе анализа ряда лексических примеров, отмеченных в стихо-творном творчестве Даринки Еврич, в настоящей статье показано, что лексика в данном поэтическом дискурсе реализуется в форме слов-концептов в которых переплетаются действительность и миф косовскометохийской драматичной истории и личная драма поэтессы. Слова-концепты, как доминанты поэти-ческого дискурса, указывают на своеобразие индивидуального стиля этой замечательной поэтессы, потверждающего языковую личность, чье произве-дение репрезентирует языковую картину мира и креативные возможности сербского языка.

УДК 811.163.41’ ’282.3(497.115) 316.722(=163.41)(497.115)

Биљана СикимићБеоград, Србија

ИБАРСКИ КОЛАШИН ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И СВАКОДНЕВИЦЕ

У овом прилогу учињен је покушај да се на одломку танскрипта једног теренског разговора анализира могућност истовремене реконструкције кул-туре и слике свакодневног живота у Ибарском Колашину. Теренска истра-живања обављена су децембра 2004. и маја 2005, а делови анализираног фрагмента већ су објављени у студији посвећеној свакодневном животу у Ибарском Колашину. Том приликом је објављено само сећање једне саговор-нице на локални начин прављења црепуља; у питању је лични опис који се разликује од очекиваног ’етнографског’ модела, што је уобичајено за антро-полошко-лингвистички приступ. Укључивањем делова транскрипта који су били изостављени из овог јединичног описа начина прављења црепуља, кроз секундарну анализу сада се укључује и личност истраживача и стварни односи између више саговорника на терену.

Кључне речи: Ибарски Колашин, политика транскрипције, велики наратив, мала прича, свакодневни живот, традицијска култура, секундарна анализа.

Прилог који следи на трагу је размишљања о могућностима истраживања и анализе грађе са терена Косова и Метохије од 2001. године. У методолошком погледу, прилог је на пресеку лингвистичке антропологије (која следи основне идеје словенске етнолингвистике усмерене ка реконструкцији традицијске културе и ка етнолингвистичкој географији), и прагмалингвистике, анализе конверзације и феминистичке антропологије. Овакав методолошки плурали-зам био је примењен и у другим радовима који су полазили од теренске грађе снимљене на Косову и Метохији, а наметнут је дугогодишњом теренском праксом интегралног снимања максимално широког контекста интервуја (в. посебно Сикимић 2009). Саговорници на терену добровољно разговарају са истраживачима јер желе да њихове речи чују и други (али само у неким деловима, свакако не у целини. Где је рез између за саговорника пожељног и за истраживачку анализу пожељног?). Будући заснован на резултатима те-ренског рада, прилог инкорпорира и интегрални текст транскрипта одгова-


рајућег дела разговора без икаквих накнадних интервенција, за разлику од објављеног фрагмента у тематском зборнику о Ибарском Колашину, где је пре-рађени фрагмент у функцији саговорниковог описа (реконструкције) израде црепуља.1 Стварност и свакодневица Ибарског Колашина у овом одломку транскрипта рефлектују се само накнадно анализом неформалне комуни-кације истраживача и његових саговорника: истраживач је током децембра 2004. по снегу довезен колима до саговорничине куће у планинском селу Бубе, у коју током разговора случајно улази сусетка. Тако је истраживач два пута представљао себе током једног разговора у локалној заједници. Стратегије овог другог, ’унутрашњег’ представљања показане су интегрисане са ’великим наративом’ о традицијском знању.

ИЗБОР АНАЛИТИЧКОГ ПОСТУПКА

За антрополошки живот у ’интересантно’ време (како последњих пола века одређује Слободан Наумовић у: Naumović 2008) важи детерминизам који не мора да буде синхронизован: промена реалности > промена научног одговора. И антрополошко-лингвистички истраживачки рад релативно дугог трајања (у следу: избор и организација терена, теренски рад, транскрипција и аналитичка обрада транскрипата) једнако је политички и друштвено контекстуализован. Одлуци за интердисцилинарна истраживања руралних и маргинализованих средина не би се могла упутити замерка за ’аисторијски сељачки егзотицизам’. Будући иницијално покренут лингвистичким побудама, овај прилог показује интерес за оно што је класична етнологија и антропологија у Србији пропу-стила да уради: за процес трансформације традицијске културе, за њену дина-мичку димензију, а не њено статичко стање.2

Превазилажење локалног знања из домена специфичне традицијске кул-туре и његових релативно ограничених универзалних вредности постиже се микроанализом транскрипата теренских разговора. Почетна претпоставка преузета је из интеракционистичке традиције која се бави идејом да је дру-штвена стварност креирана у интеракцији лицем у лице. Допринос лингви-стичке антропологије културној антропологији није мали: лингвистичка антропологија може да открије механизме промене неке културе и њену

1 Савремена теренска истраживања културе и језика Косова и Метохије углавном су пре-дузимана класичним методама (дијалектолошка и фолклористичка), али објављени зборници радова имају углавном интердисциплинарни карактер (Сикимић 2004 и 2005, Bataković 2007, Nedeljković 2008, Стојановић 2009). Социолошка и антрополошка истраживања идентитета словенског становништва, због деликатности теме, често су носила печат ургентне антрополо-гије и извесну количину ауторефлексивности (уп. нпр. зборник радова Nedeljković 2008).

2 Преглед и валоризацију рада етнолога и антрополога у Србији у другој половини XX века, али само онога што је урађено, али не и онога што није в. у: Naumović 2009. У етнолошкој литератури чују се и феминистички приговори због недостатка „гласова аутентичног женс-ког искуства“, који се иначе могу чути само „обликовани мушким комуникацијским моделом“ (Škokić 2004).

277Биљана Сикимић: Ибарски Колашин између традиције и свакодневице

трансформацију у оквиру процеса интеракције лицем у лице (како је то већ показано на савременим примерима обичајног права код Хопи индијанаца у Richland 2008). Семиотички концепт мултипле итерације исте ствари (у домену нематеријалне баштине која обавезно укључује бар ко-присуство но-силаца културе) указује да се контексти индивидуалних итерација разликују, дата итерација укључује и истоветност и различитост у односу на прошле итерације које остављају свој траг на неку нову итерацију. Оно што се понавља јесте тип дискурса о традицији.

Анализа теренских транскрипата отвара методолошка и феноменолошка питања о томе када се може рећи да се говори о истој ствари. У семиотичкој дискусији о итерацији знака и дискусији о односима концепта и објекта рела-тивно је лако идентификовати инстанце исте речи (као тип знака), мада и то може изазвати потешкоће. Када се пређе на ниво дискурса дефинисаних ње-говим идеолошким садржајем, бавимо се много нејаснијим стварима, и теже је договорити се шта спада у различите објекте истог концепта или различите итерације исте идеологије (Richland 2008). Различите дескрипције исте ства-ри у домену традиције, напуштене у тренутку када се о њој говори (дакле, реконструисане), биле оне мултипле (два гласа у нашем случају), спречавају могућност за преобликовањем културе, као у случају обичајног права, на при-мер. У овом прилогу показане „итерације“ представљају вишегласје, полилог. Локално знање о некој дефинитивно прекинутој пракси може се трансформи-сати само ретроактивно, индивидуалним или колективним исказима. Један од могућих резултата истраживање јесте и негирање постојања одређеног еле-мента на индивидуалном нивоу или нивоу локалне заједнице (што прелази у домен културе сећања). У овом смислу традицијска култура једне друге косов-ске области (Штрпце) била је представљена дискурсом ’последњег носиоца’ традиције (Ћирковић 2005а), али и посебним, специфичним знањима тради-цијске културе у Ибарском Колашину (Ćirković 2006, 2008, 2009) и Косовском Поморављу (Илић 2004, 2007). Све ове анализе теренских разговора редовно садрже смену перформанса и интеракционог ритуала (Rampton 2009).

Антрополошка лингвистика подразумева да процес научног публикова-ња теренског записа није ни објективан ни неутралан чин, односно није ни-када објективна транскрипција емпиријски реалног текста, већ интерпрета-тиван процес који производи одређене чињенице на којима се заснива даље истраживање. Аутор транскрибованог текста има могућност да из изворног материјала одабере релевантна ’факта’ која ће бити коришћена у стварању објављеног текста, а процес селекције је креативан чин који чињеницама даје посебно значење. И у анализи која следи откривају се идеологија и одређена традиција едитовања сличних текстова, али пре свега истраживачке страте-гије током вођења разговора на терену. У нашим прилозима уобичајена поли-тика транскрипције омогућава увид у шири контекст, али и идентификовање различитих комуникативних система транскрибованог текста.


Антрополошко-лингвистички прилози, засновани на теренским истражи-вањима расељених лица са Косова (нпр. Сикимић 2004, Ћирковић 2004), већ су указивали на метатекстуални коментар ’истинитост текста’ и на језичка и етнографска факта у оквиру фолклорног наратива. Интертекстуални /интерпреформативни приступ подразума постојање две врсте публике, у смислу крајњих корисника академског теренског рада: академске и локалне, односно саме истражене заједнице; свака од претходно наведених публика захтева другачију врсту ауторске цензуре.3 Ауторска цензура присутна је од самог почетка рада, већ на терену, приликом вођења разговора; посебно је велика улога истраживача у креирању истинитости демонолошког предања (Илић 2004).

ПРОСТОР КАО РЕЗУЛТАТ ИНТЕРАКЦИЈЕ

Овај прилог је једним делом наставак покушаја анализе субјективне концептуализације простора ’енклаве’ (Сикимић 2005, 2008а, 2009), са по-себном пажњом за однос села према граду и конкретно према Београду (насе-ље одакле је истраживач, а са великим симболичким значајем за саговорнике на Косову и Метохији, а тако и у Ибарском Колашину).

Аутор овог прилога поставио је питање интерактивне конструкције про-стора приликом анализе два одломка транскрипта са терена северног Косо-ва (Sikimić 2008а). Један је био резултат разговора вођеног у селу Поткомње, околина Лепосавића, из 2001. (са пуним именом, презименом и годином рођења саговорника), а други је део транскрипта из Превлака, Ибарски Колашин, из 2004. (али без прецизних података о саговорнику са свешћу о примени истраживачке етике, објављен и у: Сикимић 2009: 124–125), контекст оба разговора био је наведен по сећању истраживача. Простор ’енклаве’ био је анализиран као микроконтекст места на коме је теренски разговор вођен: пошло се од става да се персоналном деиксом изграђује простор са соци-јалним ентитетима. У овом социјалном простору централна тачка је такође био говорник, у смислу улога у разговору, али су укодиране и социјалне улоге и интерперсонална дистанца.4 У лингвистици је данас усвојен став да се деиктици могу разумети само ако уз текст постоји пратећа ситуациона информација: ситуација није задата, она је социјално конструисана. Транс-крипт без максимално широког контекста заправо искључује истраживања деиксе и додатно релативизује даљу судбину архивираног материјала. То је задатак за додатно усавршавање теренске методе у будућности: вођење екстен-

3 Однос транскрипта неког теренског записа и књижевног дела у монолошкој форми (које, са своје стране, подразмева ’трећу’ врсту публике), оба из руралних простора савремене Ср-бије, показан је у: Милорадовић 2008.

4 Дебора Шифрин, у анализи наратива са садржајем усмене историје, показује да је нара-тив мешавина жанрова који евоцирају и место и лични идентитет везан уз комплексне коорди-нате времена и места, а интертекстуално зависе од других делова шире приче (Schiffrin 2009).


зивних теренских бележака које лингвисти традиционално не практикују (детаљније Sikimić 2008а) и на материјалу из Новог Брда (Сикимић 2009).

У наставку следи интегрални транскрипт разговора вођеног у Ибарском Колашину, у планинском насељу Бубе. Без обзира што су саговорници покри-вени иницијалима, бројни фактографски елементи у транскирпту лако могу да открију идентитет обе саговорнице и возача (који је довезао истраживача и увео га у кућу саговорнице (С1), почевши од податка да је разговор вођен децембра 2004. Већ је и само насеље (Бубе) било немогуће прикрити јер је израда црепуља етнографска ексклузива, а истраживач (БС) је – аутор овог прилога. Обе саговорнице (С1, С2) старије су од истраживача. Графички су маркирани фрагменти коју су (као јединствена целина) објављени у темат-ском зборнику посвећеном Ибарском Колашину (Сикимић 2009: 147–148).

Возач: Ја сам ту, углавном. Само да вас не ометам. [излази из просторије]С1: Шта вели, ће да омета. Који је он да ме омета?БС: Добро, али диван је, довезао ме довде. Како бих ја дошла овде, иначе?

Знате шта нас овде занима у Бубе? Бубе су, колико ја знам, једино село у овом крају где су се газиле црепуље.

С1: Јес, јес, ја сам градила. БС: Јел можете да ми кажете како то иде?С1: Ево како иде. Има земља, гњила се звала, гњила. Имало место, то

неје да је свуђе. Копаш, копаш, копаш, навадиш што је босике [?], попариш водом, имале су козе, острижи козу, туриш којзину у оно, па млати, млати, млати, млати, млати, док се овако [удара по столу] учини ко ова астал. Е, после лијепо воде донесеш па поврћеш ивице, оној се пуни, полако, полако, полако, полако док је наместиш усне, навише поврнуто, и умазиш и на сриједу рупу пробијеш ђе ће кукач да се затиње и на даску оставиш неђе да је ветар не довата, покријеш једну неђељу дана, она се стврдне. Послен је запрећеш у пржавицу, онда имало огњиште, није имало шпорет. Покријеш оном пржавицом, она се испече, е, кад извадиш звечи ко звоно. Туриш на огањ и љеб печеш у црепуљу. Нијесмо друкше имали.

БС: А кад се то правило? Има неки дан? Био дан кад је добро да се прави то?

С1: Па, мош ак оћеш унутра, и ко је киша унутра унеси, ми, онда није имао патос, није ништа, земља, па туриш неку даску да не приења друга земља, па умлатиш, па угазиш ногама, пљеснеш коно љеб, утаниш, удесиш, па поврнеш оне уснице, отуд и отуд, после водом млаком узмеш овак и овако је умазиш и ту рупу пробијеш и неђељу дана, покријеш је да је ветар, ко довати ветар може да зине и да се распукне, ако јок, него завијеш је у нешто и она се суши детаљно у мраку, послен је запрећеш у пржавицу, те један дан цио седи тако, тако, тако, послен је извадиш, и она испекла се и звечи ко, ко шоља. И онда туриш на огањ, туримо, наложимо дрва и туримо, угрије се, и узмеш она кукач, туриш љеб.


С2: [улази]: Добар дан! С1: И испечемо љеб, погачу, проју, кисео, оволики порасте. С2: Добар дан, госпођо. БС: Ја сам Биљана, добар дан. С2: Ја сам С2. [пуно име и презиме]БС: Седите, молим вас.С2: Шта радите?БС: Ништа, ево гледам како штрикате, и ја исто знам да штрикам.С2: Јел знаш? Е, онда добро.БС: Али не на четири игле, ја сам ово на две. А ви само те назувке, а ја ово,

шал и то. Ево да вам покажем, баш су ме сви, јуче су ме сви, гледала ми једна жена, ал овај хеклан, да.

С2: Шал хеклан. А што је леп. Шал. Јес ти радла?БС: Не, ово сам наручила, ја не знам. Ја само штрикам, не знам да хеклам.

Ал ово је, сад је модерно, у граду све носе ово, овако велико.С2: Па ја имам. Што не могу да почнем. Да ти не досађујем?БС: Ма, јок, таман посла.С2: Овај.БС: Баш јуче ме, ухвати ме једна жена, баш сам причала у Газиводама: „И

да ти видим и да видим“.С2: Ја имам снау у Београд. Јесте ви из Београда? БС: Да, да.С2: Из Београда. Ја имам снајку и сина. БС: Сад се баш носе, модерни су ти велики шалови. Ја исто, овај, сад сам

почела да штрикам и све штрикам пријатељицама. Нико не зна, ови млади, нико не зна. А ја, мене мама богме учила кад сам била мала. И овај, ја сад, ајде.

С2: А знала би ти то да?БС: Ово не, али да штрикам да. Значи овако. А лепо је, јел ово бојена

вуна?С1: Аха.С2: Ово је.БС: То је хеклано, да.С2: Хеклано, па састављано после.С1: Почни мало.С2: Па да је било, да сам знала, што је она раније дошла. Ја тек дођо

случајно ође. БС: Па нема то, то умете и сами, па то је врло лако. Ово је баш лако, није

тешко.С2: Имам тамо снајку, па њејзи би радила, знаш.БС: Само од вуне, не од конца.С2: А јес.


БС: И онда мало изгледа.С2: Да вуна била, дебље је.БС: А раније, сад је тешко добру вуну наћи, нема у граду да се купи. Ни

нема наше вуне, него само увозна. Има македонска, она што је била раније, тетексова.

С1: Имаш у Пазар добру вуну да нађеш.БС: Па ја сам из Београда.С1: Е, у Пазар има добра. И држе горе ове пештерске овце, мека вуна што

је.БС: Нема уопште.С2: Стари одакле су ви? Исто из Београда? БС: Аха.С2: Мене син тамо ради, снајка ми из Београда, син ми ради на Вемеа. Ја

сам ти сама ође. Чича умро. Сама живим ође.С1: Вала добро. С2: Еј, кукавац. БС: Јел вам се свиђа?С2: Извини, за џемадан, и џемадан има ово. Полувер, гледај. БС: Могло би, да.С2: Да, свр црне кошуље да обучеш.С1: Ја радим све живо, и ткање и то, и све. Ћилиме оне.БС: Мало је ретко, боље је за шал. Ја мислим да је ово заправо оно од

столњака.С1: Јесте, јесте.БС: Али, па су ми направили.С1: Пребачено је. БС: Да, мало.С1. Па свакако се ради.БС: Не знам како ви зовете кад је, кад је миље, или?С1: Столњак. Ми, тако и ми ти кажемо, оно хеклано.БС: Е, ми смо нешто причали о црепуљама. Значи, само још да вас питам,

како се то, овај, продавало. Јер оно што ја знам да су сви долазили овде да купују.

С1: Црепуље? БС: Да, од вас.С1: Па продавали, кој доодио. Која има снаге више да гради, ми смо

свак за себе градили, ја нијесам продавала. А понека је продавала. С2: Ове сиромашне које су биле.С1: Мора, невоља која је нагонила. Ја нијесам црепуље продавала. БС: Зато сам ја и питала овог човека што је био, да ли су жене ишле да

носе то да продају.С1: Јок, јок, јок.


С2: И ко је продавао то је кући долазило, која није умела да гради. С1: Жене нијесу ишле на пијац, то је далеко било, каке црне жене, нису

могли људи, с коњима то ишли за залагај љеба снабдевали, за со, за гас. С2: Одавде до Митровице пешице.С1: Више није имало продавница нигдје, ни у Зубин Поток не знам да л

је имало неки јади. Јок, ми жене нијесмо ишле. Ту би код куће радиле, стоку чувале. Стоку бачевали, брали сира, брали кајмака, стригли овце.

’ВЕЛИКИ НАРАТИВ’ И ’МАЛА ПРИЧА’

Граница ’великог наратива’ и ’мале приче’ у транскрипту је означена ула-ском С2 у просторију у којој су саговорник С1 и истраживач и фатичка разме-на: улазак на нечију симболичку територију инцира фатичку размену, поздра-вима и коментарима који се развијају у ’малу причу’ (у смислу који термину ’мала прича’ дају студије Georgakopoulou 2006, Bamberg/Georgakopoulou 2008).5 Институционалан теренски разговор садржи прикривене симболе моћи (о симболима моћи у институционалном дискурсу на српском језику в. Јовичић 2008, Кликовац 2009). Методологија вођења теренских разговора, развијена у оквиру београдске антрополошко-лингвистичке школе, за разли-ку од уобичајених дијалектолошких теренских разговора (који чак искљу-чују истраживачев удео) или етнолингвистичких теренских истраживања са упитником, развија стратегију максималног социјалног приближавања истраживача и саговорника,6 због ове свесне намере, овакав теренски интервју је ’квазиинституционални’ дискурс, или, пре – ’квазинеформални’.

Фатичка размена од почетка указује на институционални контекст, без обзира на чињеницу што је простор у коме се разговор води приватна кућа С1, истраживач је на службеном терену. Аудиозапис разговора не документује фатичку размену између С1 и С2 (које се, несумњиво, међусобно одлично по-знају), која је могла бити у гестуалној форми. Први елемент ’апропријације’ туђег, приватног, простора и званичност ситуације јесте молба упућена С2 да седне од стране истраживача, а не од стране С1 – у чијој се кући води разговор. Ауторитаран став у датој ситуацији вероватно је узрокован жељом

5 Разговор са расељеним лицима са Косова вођен у центру колективног смештаја у око-лини Београда (Ћирковић 2009a: 208, италик БС), илуструје уобичајени аналитички поступак изостављања одређених делова разговора из објављеног и анализираног транскрипта:

завршила бања, отишо кући. И сад било етак. И он. [улази комшиница] Ајде, баба Жи-вана. [спонтани разговор између истраживача, саговорника и комшинице] И кад отишо кући, етак било, реко жене.Објављени транскрипт показује механизам на који је саговорник после прекида поново

увео своју ’велику причу’, нажалост, није јасно да ли је спонтани разговор садржавао и неке ’мале приче’, или само конвенционалне поздраве, ни да ли је наставак ’велике приче’ уследио спонтано или после неке истраживачеве интервенције.

6 Истраживачке стратегије подстицања саговорника током теренског интервјуа анализи-ране су детаљно у Гоффманнова 2000.


истраживача да ’задржи’ потенцијалног новог саговорника. Ова стратегија у вођењу интервјуа представља и кључну разлику у односу на новинарски интервју, јер саговорник у теренској методологији класичне дијалектологије, етнолингвистике, етнолингвистичке географије, па и антрополошке лингви-стике, углавном репрезентује целу локалну заједницу или групу, а само ретко када самог себе као појединца са специфичним знањем.

С2: Добар дан, госпођо. БС: Ја сам Биљана, добар дан. С2: Ја сам С2. [пуно име и презиме]БС: Седите, молим вас.Истраживач је непознат саговорници С2, она се истраживачу обраћа са

госођо, што указује на истраживачев узраст, али и на статус. Ово обраћање у наставку разговора није доследно, што је и данас уобичајено за старије, мање образоване саговорнике у Србији (Јел знаш? Јес ти радила? Да ти не досађујем? Тако и ми ти кажемо. Али: Јесте ви из Београда? Стари одакле су ви?). Истраживач себе представља само именом и доследно се обема саговорницама обраћа са Ви.

Истраживач новој саговорници не наводи тачан разлог свог боравка, већ је на делу стратегија изједначавања статуса, указивањем на личну компетенцију у женским пословима:

С2: Шта радите?БС: Ништа, ево гледам како штрикате, и ја исто знам да штрикам.С2: Јел знаш? Е, онда добро.Истраживач у наставку себе изједначава и генерацијски и позивањем на

могуће заједничко искуство обуке у женским ручним радовима, уобичајеним у патријархалним друштвима:

Нико не зна, ови млади, нико не зна. А ја, мене мама богме учила кад сам била мала. И овај, ја сад, ајде.

Лингвистичка и етнографска знања истраживачу омогућавају статусно изједначавање и на језичком нивоу,7 истраживач користи локалне термине и наративни стил са навођењем управног говора:

БС: А ви само те назувке, а ја ово, шал и то.Баш јуче ме, ухвати ме једна жена, баш сам причала у Газиводама: „И да

ти видим и да видим“.Оваква, својеврсна идеолошка позиција истраживача (претходног ’науч-

ног’ знања) може да доведе до материјалних грешака у грађи и њеној анализи.8

7 Савремена социолингвистика приоритет даје контексту и интеракцији у истраживању конструкције индивидуалног идентитета. Николас Капланд користи темин стил да би озна-чио начин на који говорници користе ресурсе језичке варијације у социјалној интеракцији (Coupland 2007).

8 О овом типу истраживачких превида уп. Сикимић 2004. Ауторска аутоцензура је уоби-чајен поступак у студијама чији је циљ фиксирање традицијске културе, тако је у објављеном транскрипту ’великог наратива’ на тему израде црепуља истраживачево неспретно формули-


Тако би, на основу транскрипта у Сикимић 2009, колашински термин био газити цреуље уместо градити цреуље:9

БС: Бубе су, колико ја знам, једино село у овом крају где су се газиле црепуље.

С1: Јес, јес, ја сам градила. Уведена тема познавања женских ручних радова омогућава истраживачу

да развије ’малу причу’ и тако премости прекид разговора о традицијској кул-тури (’велики наратив’) који је вођен са С1 и могао је саговорницу С1 довести у потенцијално неугодну ситуацију објашњавања разлога боравка истражи-вача у њеној кући. ’Мала прича’ о женским ручним радовима и могућностима набавке вунице означава и својеврсни актуелни женски простор за трговину и домете женске трговинске мобилности. Овај се савремени простор (Нови Пазар као локални трговински центар) показује знатно ширим од простора традицијске трговине другим женским производима – црепуљама у Ибар-ском Колашину:

Имаш у Пазар добру вуну да нађеш.Традицијски женски трговински простор у Ибарском Колашину заправо

није постојао10, како то показује и фолклорна грађа на знатно ширем плану јужнословенских руралних заједница (Сикимић 1999):

С2: И ко је продавао то је кући долазило, која није умела да гради. С1: Жене нијесу ишле на пијац, то је далеко било, каке црне жене.Истраживач свој ’квазиинсајдерски’ положај демонстрира познавањем

локалне географије, која је, наравно, за службену, теренску употребу и никако не представља део свакодневног истраживачевог приватног простора (службени простор истраживача је тако, много ’гушћи’ од његовог приватног простора) :

Знате шта нас овде занима у Бубе? Бубе су, колико ја знам, једино село у овом крају где су се газиле црепуље.

Баш сам причала у Газиводама.Београд је географски најудаљенија тачка поменута у разговору, а уводи

је саговорник, поново је на делу стратегија изједначавања социјалног статуса коју маркира симболички престиж града Београда:

С2: Ја имам снау у Београд. Јесте ви из Београда? БС: Да, да.С2: Из Београда. Ја имам снајку и сина.

сано питање – лекторисано према стандардном језику, а занемарена је теренска стратегија је-зичког приближавања саговорниковом идиому: А кад се то равило? Има неки дан? Био дан кад је добро да се рави то? у: Да ли је био неки дан када је добро да се рави? (Сикимић 2009: 147).

9 Терминолошки систем женске керамике Срба на Косову детаљно је анализиран у: Ћир-ковић 2005.

10 О караванским путевима Ибарског Колашина (који припадају свету мушке трговинске мобилности) детаљно је писано у: Луковић 2009.


Саговорница влада микропростором Београда, нема потребе за додатна објашњења значења скраћенице за угледну београдску болницу (’ВМА’):

Мене син тамо ради, снајка ми из Београда, син ми ради на Вемеа.Транскрипт одражава социјално позиоционирање свих субјеката у кон-

тексту, лично или посредно, у случају возача који је довезао истраживача (С1: Шта вели, ће да омета. Који је он да ме омета?). Истраживач своју различиту социјалну позицију (без обзира на декларисану компетенцију у женским ручним радовима) на једном месту маркира дистанцом рурално : урбано и својим познавањем актуелних градских пракси. Истраживач је ипак избегао да директно именује град (Београд), за који претпоставља да у локалној заједници заузима статусно највише место:

Сад је модерно, у граду све носе ово. ’Мала прича’ се, по правилу, односи на непосредну прошлост (детаљније

о блиској прошлости као доминантом времену у ’малим причама’, (Geograko-poulou 2006), овде се, у складу са истраживачком стратегијом изједначавања статуса, ситуира у простор Ибарског Колашина:

Баш су ме сви, јуче су ме сви, гледала ми једна жена.Баш јуче ме, ухвати ме једна жена.Скретање из ’мале приче’ ка траженом ’великом наративу’, сигнализира

истраживачево поновно преузимање иницијативе у постављању питања, али још увек као део мале приче о женским ручним радовима:

БС: Не знам како ви зовете кад је, кад је миље, или?С1: Столњак. Ми, тако и ми ти кажемо, оно хеклано.БС: Е, ми смо нешто причали о црепуљама. Значи, само још да вас питам,

како се то, овај, продавало.Простор истраживача је овде двострук (а имајући у виду дугогодишње и

разноврсно теренско искуство – истраживачев простор је институционално, професионално флексибилан), видљива је његова апропријација микропро-стора Ибарског Колашина. Питања о простору нису сасвим отворена на нивоу ’велике приче’ али јесу на нивоу ’мале приче’, овде у фатичкоj разме-ни на почетку конверзације са С2 (транскрипт доноси само почетни део, али не финални). Саговорници бирају своје одговоре у зависности од тога с ким разговарају и како се представљају: разуђеност микропростора пока-зује локалне, косовске специфичности, док је симболички статус Београда, практично исти у свим руралним заједицама у Србији.

У садржај минималне количине информација о социјалном статусу ис-траживача, који је саговорник на туђем простору (истражени истраживач), обавезно је лоцирање у простор, односно идентитет места, идентитет повезан са местом (place identity, place linked identity, Proshansky et al. 1983). У условима теренског истраживања руралних насеља Србије, истраживачу се често поста-вља питање порекла његових родитеља, а ако је у питању Београд, тражи се и прецизније лоцирање (уобичајено је мишљење да нико није пореклом из


града Београда, а већина Београђана познатих саговорницима на терену живи ван ужег градског језгра):

Стари одакле су ви? Исто из Београда? У сваком случају бити из Београда у локалној култури Ибарског Кола-

шина представља позитиван идентитет места. У питању је често ad hoc кон-струкција идентитета истраживача за локалну употребу, али je неизбежна и конструкција од стране локалне заједнице која често може да доведе у питање успешност теренског истраживања у целини (Сикимић 2008). Већ самим тим што је истраживач ушао у приватни простор саговорника, и социјални статус истраживача на терену зависи од информација о његовом приватном животу (брачно стање, деца) и стамбеним условима (да ли има свој стан или је подстанар).

Чак и када саговорници експлицитно говоре о месту и идентитету, истра-живачи поимају место као нешто унапред дато, о чему нема преговора, као нешто што остаје стабилно у различитим контекстима (Myers 2006). Грег Мајерс указује на потребу да истраживач обрати пажњу на то како саговор-ник говори о месту пре него што покуша да категоризује шта каже. Ова про-мена перспективе има импликације на социјална истраживања простора и за истраживања говора у простору (Myers 2006: 321). Лоцирање саговорника у простору је свакако рутинско (ово је једно од универзалних питања које се поставља сваком непознатом саговорнику), али је флексибилно (јер се може одговорити на разне начине) и често утиче на даљи ток разговора.

ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА

Прихватање отвореног интервјуа, аудио и визуелног снимања у оквиру теренских антрополошко-лингвистичких истраживања појединаца или група у руралним заједницама и на маргинама и периферијама града, поставило је пред аналитички део истраживачког посла задатак – флексибилан став према избору одговарајуће аналитичке методе. Класично теренско истраживање традицијске културе на терену Косова и Метохије са циљем реконструкције и статичког фиксирања некадашњег стања (под условом да контекстуални оквир Ибарског Колашина не детерминише садржај разговора), нужно се своди на селективни транскрипт. Тек анализом интегралног транскрипта теренског разговора назире се интерактивни процес конструкције ’знања’, па и ’традицијског знања’, за које се, по инерцији, унапред претпоставља да репрезентује ’локалну заједницу’.

Примењене теренске и аналитичке методе узгредно имају за циљ и пре-мошћавање рурално-урбаног јаза (што је и иначе карактеристично за етно-логију у Србији последњих деценија) и нису конципиране у неотрадициона-листичком духу. Антрополошко-лингвистички теренски рад свакако да није ’мејнстрим’, али је ипак током последњих десетак година развио специфичну


интерну динамику и акумулисао значајну теренску грађу. Научна валориза-ција ове грађе остаје и даље дугорочни задатак.


Гоффманнова 2000 – Я. Гоффманнова: „Подсказывание“, „поддакивание“ и другие виды стратегии преодоления коммуникативных барьеров, Язык как средство трансляции культуры, Москва: Наука, 132–153.

Илић 2004 – Марија Илић: Марија Илић: Мит између фикције и факције, Избегличко Косово, Лицеум 8, Крагујевац 2004 [2005], 19–29.

Илић 2005 – Марија Илић: Тајно знање: Бог ми то дароваја, Живот у енклави, Лицеум 9, Крагујевац 2005, 221–242.

Јовичић 2008 – Зорица Јовичић: Симболи моћи у фатичкој размени у институционалном дискурсу, Срски језик 13, Београд, 575–581.

Кликовац 2009 – Душка Кликовац: Прилог критичкој анализи конверза-ције: дискурс моћи у лекарској ординацији, Научни састанак слависта у Ву-кове дане 38/3, Београд, 33–80.

Луковић 2009 – Милош Луковић: Саобраћајне и привредне везе Ибарског Колашина са суседним областима у прошлости, Ибарски Колашин. Природа и традицијска култура, Крагујевац: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 79–116.

Милорадовић 2008 – Софија Милорадовић: Једно могуће читање Петрији-ног венца или књижевно дело као етнодијалекатски текст, Слике културе некад и сад, Зборник радова Етнографског института САНУ 24, Београд, 223–236.

Сикимић 1999 – Биљана Сикимић: Кожа деверска, Срски језик 4, Бео-град, 337–360.

Сикимић 2004 – Биљана Сикимић: Актуелна теренска истраживања дија-споре: Срби у Мађарској, Теме 2, Ниш, 847–858.

Сикимић 2005 – Биљана Сикимић: Енклава Прилужје: слика о другом, Живот у енклави, Лицеум 9, Крагујевац, 89–128.

Сикимић 2008 – Биљана Сикимић: Етнолингвистички теренски рад: кон-цептуализација ризика, Слике културе некад и сад, Зборник радова Етнограф-ског института САНУ, Београд, 81–93.

Сикимић 2009 – Биљана Сикимић: Свакодневни живот у Ибарском Ко-лашину, Ибарски Колашин. Природа и традицијска култура (ур. Миљана Стојановић), Крагујевац: Центар за научна истраживања САНУ, 117–149.

Сикимић 2009а – Биљана Сикимић: Вампировић у Новом Брду: политика транскрипције и интерперформативност, Моћ књижевности, in memomoriam Ана Радин (Мирјана Детелић, ур.), Београд: Балканолошки институт САНУ, 2009, 171–200.


Стојановић 2009 – Ибарски Колашин. Природа и традицијска култура (ур. Миљана Стојановић), Крагујевац: Центар за научна истраживања САНУ.

Ћирковић 2005 – Светлана Ћирковић: Терминологија цреуљарства код Срба на Косову и Метохији, Београд: Филолошки факултет, магистарски рад (рукопис).

Ћирковић 2005a – Светлана Ћирковић: Перцептивна димензија грнчар-ске терминологије: Веселин Герић, последњи грнчар из Штрпца, Лицеум 9, Жи-вот у енклави (ур. Биљана Сикимић), Крагујевац: Центар за научна истражи-вања САНУ и Универзитета Крагујевац, 193–220.

Ћирковић 2009 – Светлана Ћирковић: Из народне медицине Ибарског Колашина, Ибарски Колашин. Природа и традицијска култура, Крагујевац, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 151–160.

Ћирковић 2009а – Светлана Ћирковић: Стратегије у структурисању усменог наратива: загробни живот у религијском контексту, Моћ књижевно-сти. In Memoriam Ана Радин (ур. Мирјана Детелић), Београд: Балканолошки институт САНУ, 201–226.

Bamberg/Georgakopoulou 2008 – Michael Bamberg, Alexandra Georgako-poulou: Small stories as a new perspective in narrative and identity analysis, Text and Talk 28/3, 377–396.

Bataković 2007 – Kosovo and Metohija, Living in the enclave (Dušan T. Batako-vić, ed.), Belgrade: Institute for Balkan Studies, SASA.

Coupland 2007 – Nikolas Coupland: Style: Language Variation and Identity, Cambridge: Cambridge University Press.

Ćirković 2006 – Svetlana Ćirković: Linguistic anthropology of enclaves: possibilities of transcript analysis, Symposia. Journal for Studies in Ethnology and Anthropology, Craiova: Regional Museum of Oltenia, 331–348.

Ćirković 2008 – Svetlana Ćirković: Stvarnost kosovske enklave: autopercepcija tradicionalnog lečenja, Savremena kultura Srba na Kosovu i Metohiji (ur. Saša Ne-deljković), Kruševac: Baštinik, 147–181.

Georgakopoulou 2006 – Alexandra Georgakopoulou: Thinking big with small stories in narrative and identity analysis, Narrative Inquiry 16, 129–137.

Ilić 2007 – Marija Ilić: А Shift in Ethics : Serb/Albanian conflict in the vernacu-lar discourse of a conjurer from Kosovo, Zeitschrift für Balkanologie 43/2, Wies-baden: Harrassowitz Verlag, 145–167.

Myers 2006 – Greg Myers: „Where are you from?“: Identifying place, Journal of Sociolinguistics 10/3, 320–343.

Naumović 2008 – Brief Encounters, Dangereus Liaisons and Never-ending Stories: The Politics of Serbian Ethnology and Anthropology in the Interesting Times of Yugoslav Socialism, Styding Peoples in the People’s Democracies II (V. Mihăilescu, I. Iliev, S. Naumović, eds), Berlin: Lit Verlag, 211–260.

Nedeljković 2008 – Savremena kultura Srba na Kosovu i Metohiji (Saša Nedelj-ković, ur.), Kruševac: Baštinik.


Proshansky et al. 1989 – H. M. Proshansky, A. K. Fabian, R. Kaminoff: Place identity: Physical world socialisation of the self, Journal od Environmental Psycho-logy 3, 57–83.

Rampton 2009 – Ben Rampton: Interaction ritual and not just artful performan-ce in crossing and stylization, Language in society 38, 149–176.

Richland 2008 – Justin B. Richland: Arguing with Tradition: The Language of Law in Hopi Tribal Court, Chicago: University of Chicago Press.

Schiffrin 2009 – Deborah Schiffrin: Crossing boundaries: The nexus of time, space, person, and place narrative, Language in Society 38, 421–445.

Sikimić 2008а – Biljana Sikimić: Crkvine severnog Kosova 2001: u traganju za istraživačkom metodom, Savremena kultura Srba na Kosovu i Metohiji (Saša Ne-deljković, ur.), Kruševac: Baštinik, 131–146.

Škokić 2004 – Tea Škokić: Feministička antropološka kritika: od univerzalizma do razlike, Između roda i naroda. Etnološke i folklorističke studije (R. Jambrešić Kirin, T. Škokić, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, Centar za ženske studije, 17–32.

Biljana Sikimić

IBARSKI KOLAŠIN BETWEEN EVERYDAY LIFE AND TRADITIONSummary

The concepts of – ‘enclave’, place and space have been theorized for a relatively long time in anthropological linguistics developed in Serbia. Fieldwork interviews we percieve as interactional space. The concept of – ’small stories’ within the conversation with the fieldworker comprising ’grand narrative’ was applied aiming at better insight in constructions of self and identity as necessarily dialogical and relational, fashioned and refashioned in local interactive practices. This shift in perspective has implications both for social research in place, and for the study of talk in place. The guiding assumption here is that stories are privileged forms/structures/systems for making sense of self by bringing the coordinates of time, space, and personhood into a unitary frame so that the sources ’behind’ these representations (here ’researcher’, ’participant/s’, and ’driver’) can be made empirically visible for ’identity analysis’. The analysis compares already published transcript of the ’grand narrative’ on traditional clay dishes manufacturing, sequenced by the ’small story’ on knitting, both of them introduced by the researcher.

УДК 811.163.41’282.4(496.5) 811.163.3’282.4(496.5)

Андрей Николаевич СоболевС.-Петербург – Wien, Россия – Österreich

О ГОВОРЕ ГОРАНОВ АЛБАНИИ В ОБЩЕБАЛКАНСКОЙ ПЕРСПЕКТИВЕ

В докладе рассматривается говор горанов, проживающих на террито-рии Албании. Анализ лексики и практики духовной культуры, терминоло-гии родства и скотоводческой лексики на общебалканском фоне позволяет реконструировать некоторые аспекты лингво- и этногенеза не только этой исключительно интересной группы славян, но и их соседей Люмян.

Ключевые слова: сербские и македонские диалекты, этнолингвистика, лексика, етногенез и лингвогенез Горанов, сербско-албанские языковые и культурные отношения

Интерес к языкам и диалектам малых этнических групп на Балканах, и особенно к славяно-, арумыно- и грекоязычным группам Албании, за по-следние годы резко вырос, в том числе и у серьезных представителей научно-го сообщества (см. [ЯДМЭГБ 2005; Steinke, Ylli 2007, 2008; Beduli 2008; Σπυρος 2008; Riska 2005; Kahl 2009] и мн.др). У многих коллег из балканских стран этот интерес, однако, часто поставлен на службу доказательству автохтонно-сти или по крайней мере „первородности“ интересующей их этнической группы (обычно той, к которой принадлежит сам автор) на ее современной территории проживания (см., например, о греках Дропула [Λιτσιος б.г.]). К сожалению, намного плодовитее филологов и серьезных этнологов разного рода активисты, поднимающие „национальные“, „этнические“, „политиче-ские“ и пр. „вопросы“ (см. [Хоџа 2005; Fetahu 2005; Cfarku 2007; Βασος 2008 и мн.др.]), но это останется за пределами нашего внимания.

Настоящий доклад посвящен одному из интереснейших славянских идиомов вообще – локальному говору горанов (Goranin, Goranka), жителей западнобалканского района Гора (Gora), а именно той его части, которая на-ходится в Албании.1 На письме эти славяноязычные мусульмане, турки (A

1 „„Në komunat Shishtavec dhe Orgjost, në fshatrat Borje, Cërnelevë, Kosharisht, Oçikël, Oresh-kë, Orgjost, Pakisht, Shishtavec dhe Zapod, jeton një popullësi kompakte sllave“; „Veten goranët e


si turqin, a si kaurin. Mije sme turci.) или – пейоративно – торбеши (Torbeshi se strashlive. Torbeshi ne se arnauti.), используют, по крайней мере в албанской части Горы, албанскую латиницу.2

В области изучения Горы и ее славянского диалекта очень высоко следует оценить усилия сербских диалектологов (Радивое Младенович), албанских лингвистов (Джеляль Юллы / Xhelal Ylli) и местных, в том числе горанских, интеллектуалов (Назиф Докле / Nazif Dokle), из которых первый представил практически исчерпывающую информацию о этапах сложной эволюции ко-совской части говора и его современном месте на лингвистической карте юж-ного славянства [Младеновић 2001]. Второй предпринял поистине впечат-ляющие усилия по фиксации и научной обработке языкового и культурного наследия славян Албании [Steinke, Ylli 2007, 2008], а последний – такие же усилия по сохранению языкового и культурного богатства албанской части Горы, в том числе путем написания монографий, издания текстов и создания практически полного диалектного словаря говора (см, например [Dokle 1999; 2007; 2009]). В итоге их деятельности в широкий научный оборот были введе-ны достоверные богатейшие новые данные, востребованные помимо прочего и в ареально-типологическом балканском языкознании. При этом изначаль-но ясно, что рассмотрение лингво- и этногенеза горанов Албании может осу-ществляться лишь с учетом сведений по окружающим регионам, населенным албанцами, в частности, по региону Люма (Lumë; cp. [Hoxha 2005; 2007]).

В этом году, буквально на наших глазах, в Албании развернулась инте-реснейшая полемика о лингво- и этногенезе Горы и соседней с ней албанской краины Люма (Lumë). Уже упоминавшийся выше Н. Докле выдвинул тезис о „связи торбешей Горы и их этногенеза с богомильским движением“, посколь-ку помимо этнонима торбеш3 гораны якобы сохранили „многое из богомиль-ской доктрины и практики“ (а именно мировоззрение, литургические прак-тики, мораль и фигуративную символику);4 кроме того, вслед за Д. Шутеричи, Н. Докле признает фактор воздействия богомилизма при исламизации насе-ления Албании в целом [Dokle 2009: 3-4, 15]. Напротив, Шефчет Ходжа [Hoxha 2005; 2007] полагает, что „torbeshët përfaqësojnë shtresë autoktone arbreshe të asimiluar nga ardhës vllehë që paskëshin ditur edhe sllavo-bullgarisht dhe që me kalimin e kohës, për arsye të ndryshme, këtë gjuhë të dytë e paskëshin bërë gjuhë

quajnë „nashinci“, „gorani“, ndërkohë lumjanët, hasjanët, malëziasit, në përgjithësi shqiptarët përveçse „goranë“ ata i thrrasin dhe me emrin „torbeshë“ madje dhe „Torbeshi-a“ për „Gor-a““. [Dokle 2007: 3; 79, fusn. 123].

2 Это же было нами зафиксировано в ходе экспедиции 2009 г. и у славяноязычных жителей известнейшего села Бобоштица у Корчи.

3 По Н. Докле, имя torbeshë – „mbetje të fundit të bogomilëve maqedonë“, по мнению некоторых албанских авторов, эту лексему можно этимологически увязывать с названием арберешей [Dokle 2009: 79].

4 „Duke mohuar kultin e Shënmërisë e paraqitur Krishtin si vdektar, kryqin dhe kryqëzimin si punë të djallit, në të vërtetë goditej baza e krishtërimit“ [Dokle 2009: 15].

293Андрей Н. Соболев: О говоре Горанов Албании в общебалканской перспективе

mbizotruese“ (цит. по [Dokle 2009: 91] и сл., т.е. „Торбеши представляют собой автохтонный арберешский слой, ассимилированный пришельцами-влаха-ми, которые знали также славяно-болгарский язык, и с течением времени по различным причинам, этот второй язык был сделан ими господствующим“). Этот автор отрицает воздействие фактора богомилизма в в исламизации ре-гиона Горы и тем более соседнего, ныне албаноязычного региона Люма, как отрицает он и соответствующую роль бекташей.

Н. Докле, с одной стороны, доказательно демонстрирует роль языка сла-вянского населения в ныне албанской мусульманской Люме, приводя некото-рые славянские лексические заимствования в этом албанском говоре, а так-же календарные обозначения Kërstovi, Bozhiqi, Bllagoveci, микротопонимию, включая сюда и обозначение potur mahalla, обозначение албанцами горанов shkije, но, с другой стороны, далее просто обявляет, что „начала процесса сла-визации мы можем искать во второй половине 12 в., но пришедшие отно-сились не к сербам, а к торбешам“ („elementi torbesh sllav“, на с. 90).5 Более доказательны его утверждения о наличии влашского слоя среди этих „перво-поселенцев“. Албанское же население, как показывают данные албанских же этнографов, прибыло с запада двумя волнами – в конце 13 в. и после 1690 г. [Dokle 2009: 42-43, 44-59, 93-94]; языковая албанизация Горы – явление недав-нее [Dokle 2009: 100 и сл].

Приведем, вслед за Н. Докле (с. 130-207), его „доказательства богоми-лизма“ горанов: это фразеологизм Ovaja dunja = Bella dunja („Bota e bardhë e dukshme“), „не встречающийся у албанцев“ (ср., однако, рус. белый свет); цитата из рукописного дневника Сеиди Докле Ja som tujbejarebi, drugi bog („Unë jam Satanai, Zoti i dytë“), в которой один из горанов называает себя са-таной, вторым богом; фразеологизм Ne greshi Boga („Mos fajso Zotin, mos e bëjë këtë gabim“); обозначения господа Hubavi sajbija („Zoti i mirë“), Bozhence, Sajbijence, Bozhence-Sajbijence (ср. рус. боженька); поверия, связанные с иголь-ным ушком; находка оклада евангелия в с. Шиштавец; антропоним во фра-зеологизме More Kajmeno, mor rujmeno; поверие о быках, на которых „стоит земля“; ритуалы, обеспечивающие воспроизводство у коров (в уши кладут различные растения); поговорка Ka mor po gujeda; легенда о происхождении кадыка у мужчин; культ одиноко стоящего дерева Samo dërvo (его не рубят, под ним ночью собирается нечистая сила, в него ударяет молния, в его тени нельзя отдыхать; такие деревья есть в с. Борье в местах Igraleshnik и Rid, на

5 Ср. построения Н. Докле о богомилизме у албанцев: „Udhëheqësi shpirtëror i një ko-muniteti bogomilësh përveçse Ded, Dedec, quhej edhe Did. Në qytetet Krumë, Kukës dhe fshatin Përbreg ky emër na del si patronim në formën Dida që shpesh është trajtuar si ilir...“ [Dokle 2009: 69]. Поскольку же соответствующие фисы из Мирдиты, то Н. Докле полагает возможным выдвинуть гипотезу о том, что в Мирдите, „где богомилизм засвидетельствован“, был некогда предводитель богомилов, получивший этот титул... А это – „след богомилизма в Люме“. На с. с. 89, в сноске 170, говорится и о православных иконах и крестах в Мирдите и даже о возможном „схизматизме“ населения.


них ночью устраивают качели Samovile); поверие о том, что люди раньше не хоронили умерших; проклятие Sajbijence, kërf i katran!; целый ряд быличек, сказок и преданий, сходных по сюжету с известными богомильскими; диа-лектные обозначения персонажей потустороннего мира – sotona, shejtan (так-же gjavol, takvujet, tujbejarebi, da je daleko), grobnik („lugat, kukudh“) и vampir („djali i lugatit“; „сын вампира, рожденный от связи с живой женщиной“); perija; xhin; samovilla; xhebrail; melajka; konxhulla; peçalmuzh-llakoçbrada; div; azhder, azhderhana; halludija; veshtica, veshter „njerëzit ekstra të ligë“; senka; exhuq, mexhuq; kërkler; magjia (da ti naprajm magjije); uborok, naoqi; uboroçene, llosho oko (da zemet naoqi, oboroçet); ogrejsanica („паралич“); quma („mortaja“); ряд лексем вроде llouza („lehona“); vërnik („saç“); nefella („tabu“) и др.; ритуалы из-гнания/недопущения болезни в село vasfijo; переход через огонь и/или обруч в очистительных или оздоровительных целях; ритуал помещения мальчика, одетого в красное, под покрывало невесте; обряд вызывания дождя hojleve или hojlija, исполненный в последний раз в 1952 г. (при этом пели „Hojle dadjli. Qizep dupeshik. Minarike driteri“, что представляет собой искаженный албан-ский текст „Holji, dadajli, qitna, Zot, një pikë shi, të na rritët drithi i ri“; ритуаль-ные плевки; культ змеи (zmija kuçna, kuqni smok); поверия, связанные с voda, sekira, kopriva, mesec („Hënën në Gorë e emërtojnë dhe Dedo“), kosme, metlla, jajce, vërba; фразеологизмы, связанные с отрицательным отношением к хрис-тианству: Pop ka nemaf rabota, kërstif kobile; Ti gonim popa i kallugjera „Të qifsha priftin dhe kallugjerin“; Samo sedi i se goj, ka nekua bogordica. Polaj bogorodica, saka sve okrunjeno; начало и завершение свадьбы обрядами, связанными с хлебом – fatene kollaç („замес свадебного каравая“) и golemi gosti („визит невесты к родителям“). Наконец, „остатки главного религиозного ритуала богомилов“ Н. Докле хочет видеть в обрядах, практиковавшихся в с. Борье6 в начале мая и связанных с Gjurgjevden („kryedita e Torbeshëve të Gorës, festohët në pesë ditë rituale – Zemnarice (за две недели до 6 мая), Cveçina (4 мая), Travke (5 мая), Kërshipotke (6 мая), Teferiç (7 мая)“).7

Разумеется, мы далеки от того, чтобы, вслед за Н. Доклей, видеть в этом списке палеобалканских, албанских, славянских, христианских и мусульман-ских обрядов, ритуалов, поверий, фразеологизмов и лексем следы древнего богомильского культа горанов. Хотелось бы, тем не менее, подчеркнуть важ-ность этих данных для детального анализа и синтеза лингво- и этногенеза горанов, который необходимо предпринять в будущем. К сожалению, многие из упомянутых выше лексем не содержатся в изданном Н. Доклей словаре горанского говора и мы лишены возможности узнать их точное значение.

На фоне данных трех выпусков лексической серии и одного выпуска грамматической серии „Малого диалектологического атласа балканских язы-

6 Родное село Н. Докле.7 Отметим и карнавальное представление xhamballa в селе Орешке, с участниками fënd,

fëndesh [Dokle 1999: 39].


ков“ (МДАБЯ) можно в самом предварительном плане рассмотреть, напри-мер, представленные в материалах Н. Докле горанские термины родства, тер-мины животноводства, лексику традиционной народной духовной культуры, а также некоторые аспекты синтаксиса и морфосинтаксиса. Не углубляясь в детали, можно отметить, что в области терминов родства для говора харак-терно типичное для балканских славян-мусульман и для балканских мусуль-ман вообще распределение исконной и заимствованной из османотурецкого языка лексики (ср., с одной стороны brat, bratanec, bratanka, bratuqedo, dever, jetërva, strina, shura, ujna и др., а с другой – amixha, amixhinka, axho, axhojca, babajko, baballëk, babo, baxhanak, kainçe и др.), свидетельствующее, с одной стороны, об аффинитетах между одноконфессиональными, но различными по происхождению и языку этническими группами, а с другой – об особой степени сохранности славянской лексики в ряде семантических микрополей [Русаков, Соболев 2008: 21]. Для говора отмечены и признаки, специфичес-кие для западнобалканского региона, например синонимические отношения между лексемами mati и nana, лексема mllanesta и мн.др.

В сфере лексики духовной культуры гораны отражают практически пов-семестный для баланских мусульман культурный и религиозный синкретизм. В районе сохранены предания о домусульманском периоде жизни Горы, на-пример о том, что Borje go osnuaf star kaurin Boro.8 В современном говоре сосу-ществуют несколько лексических стратов календарных терминов (см. [Dokle 2009: 128, 195]):

(1) лексика, связанная с практикуемым исламом – avdes (Bes avdes ne se kllana), Bajram (Za Bajram sme bile vo Borje. Na Bajram ideme na grobishta i po kuqe), Ramazan (Bif ramazan vakat ke doshle Gjermanci vo Borje) и др.;

(2) лексика, указывающая на христианский, точнее православный и, что очевидно, славянский, компонент в народном календаре горанов – Antanas (Antanas, leto na nas; kozhuvishta na tërnishta a gacishta na pllotishta), Bllagojec (Bllagojec vragojec, trista koze jen jarec), Bozhiq (Na bozhiq dejke turaje parice. Kollko bozhiqi proshle ot toga), Gjurgjevden (Svaki gjurgjevden berem çveqina da se këpeme), Kërstovden (Ovce se pazarujet ot gjurgjevden na kërstovden), Vodice (Na vodice sme se fërcale vo voda), Mitrovden и мн.др.;

(3) лексика, указывающая на общебалканские и, точнее, западнобалкан-ские языческие составляющие календаря – Apar (Seçko seçe, marta dere, apar nosi da prodava), Baba (Baba mu se pofalila seçketu: „Seçko, seçko, pet meseçko da ti përdnem na bradinu...“), Babe (Koga se babe, kolko nedele pret Gjurgjevden), Letnici, Letniçk, Mart (Mars dokuze, kërc topuze), Stretleto, Stretzima и мн.др.

8 „Ndërsa gjurmët e krishtrimit kanë mbetur të fosilizuara përfundimisht në disa toponime (Kërs, Potkërs, Zacerkov, Cerkov, Kaurske Grobishta, Ilina Reka, Nikello Bërdo, Gjurgef Llak, Ivanovska niva etj.), emra fisesh (Markoçovci, Tuçevci, Kirevci, Puravinci, Zhivkovci etj.), emra ditesh të motmotit (Gjurgjevden, Bozhiq, Mitrofden, Kërstofden) dhe ndonjë gjë tjetër, nga islami ka hyrë shumë pak. Respektohen apriori festat e Bajramit dhe Netët e mëdha“ [Dokle 2009: 128].


Показательно семантическое развитие таких лексем, как pollazujem „përuroj, pronovoj“ (Kostumot qe go polazim za Gjurgjevden.), kongjulla „Qënje e mitologjisë, demonologjisë popullore me të cilën i trebin fëmijtë për t’i vënë në gjumë“ (Polaj kongjulla ke çuka.), grobnik, vampir, vigj, petkojca и др. Интерес вы-зывают календарные термины Përvo xhemre, Drugo xhemre, Treço xhemre.

Из сферы животноводства укажем лишь, с одной стороны, на лексемы balosh, baç, baçina, baçilishte, baçillo, baçillar, cabe-cabe, cabula, cap (Cap mori pustino, kede si tërnalla), urda, а с другой – на bashçohodar, besleme, buluk... И в области морфологии, морфосинтаксиса и синтаксиса материалы Назифа Докле предоставляет исследователю обилие достоверного и чрезвычайно интересного материала. Отметим, например, горанскую специфику в сфере реализации категории определенности (Za svadba, qe zakoleme jenatogo brava. Gore vo pllanina, jene baçillari ni dadoha mallo lebec. Borjani se mirne lugji.) или безличности (Josh ne dojdeno ti, ja ja som bif arnishan.).

На формирование говора и традиционной духовной культуры его носи-телей повлияло положение на перекрестках цивилизационных и лингвисти-ческих путей (между сербским и македонским, славянским и албанским диа-лектными массивами), развитие в относительной и абсолютной изоляции, миграции населения, албанское и турецкое языковое влияние, возможный балканороманский субстрат и др. Балканское языкознание, ныне располага-ющее таким инструментом, как „Малый диалектологический атлас балкан-ских языков“, имеет возможность поместить сведения о любом балканском идиоме в общебалканский контекст, определить его место на лингвистичес-кой карте Балканского полуострова, установить как параллели в развитии с другими лингвистическими и этническими групами, так и специфику разви-тия в конкретных исторических условиях. В итоге сопоставление материалов по горанскому говору с данными МДАБЯ позволяет увидеть в первом как на ладони весь балканский микрокосм.

Вместо заключения, обратимся к непосредственным восточным соседям наших горанов. Говоря об албанской краине Люма, Ш. Ходжа фиксирует и следы христианского вероисповедания у современного ее мусульманского населения (например, помещая тесто в çerep „глиняный противень“, албан-ские женщины-мусульманки рисуют на нем крест, чтобы хлеб удался; то же делают, заквашивая молоко). Более сложной проблемой оказывается для Ш. Ходжи определение принадлежности албанского населения к западной или восточной христианской церкви, но он, исходя априори из автохтонности ал-банцев в Люме, вынужденно допускает наличие здесь „албанцев православ-ного вероисповедания“,9 хотя это не согласуется с его же тезисом, что „Midis katolicizmit shqiptar e ortodoksizmit sllav ka patur një luftë të vazhdueshme“ (т.е.

9 Как кажется, сделать такое признание Ш. Ходжа вынужден лишь в силу свидетельств западноевропейских путешественников (Contarini, Holstein) – „hyri në vendin e Lumës“, „vend i banuar nga malësorësh të egër“, „duke qenë grekë me besim e me ligje“. В противном случае


„Между албанским католицизмом и славянским православием шла постоян-ная война“). В качестве своего рода компенсации за „уступку“ автор объяв-ляет, что православная церковь в Люме не была единой, а делилась соответс-твенно этнической принадлежности населения на славянскую, сербскую, к которой албанцы не имели отношения, и на собственно православную ал-банскую [Hoxha 2005: 17-18, 55]. Завершает эту словесную эквилибристику показательнейшее признание: „Por, për ta paraqitur këtë realitet, na mungojnë të dhënat. Nuk mund ta përcaktojmë, se cilat kisha ishin shqiptare dhe cilat sllave“ (т.е. „Но, чтобы доказать эту реальность, нам недостает данных. Мы не мо-жем определить, какие церкви были албанскими, а какие - славянскими“).

Перечислим, вслед за автором, народные обозначения календарных дней у албанцев Люмы – Dita e Verës „mbushja e ujit të ri“, Novruzi, Shëngjergji, Shënkolli, Mjedisi i Verës, Gjalliqja, Kërstovi a Shmriza, Të qethmet, Të dunmet „zdergja nga stanet“, Shmitri „fillimi e stinës së ftohtë“, Kshnellat „dielli kthehet për mbarë“, Plakëzat, Mjedisi i Dimnit, а также основные термины демонологии – qoftëlargu, ai i prronjave; zana, ora, kulshedra, drangoi, lugati, vampiri, cinkthi („shpirti i të vdekurit“). Из всего этого вполне „общеалбанского“ списка, воз-можно, лишь термин Kërstovi10 прямо указывает на православное вероиспове-дание хотя бы части населения Люмы и на его принадлежность в прошлом к славянской православной церкви. Однако, если мы добавим к этому сообще-ние Н. Докле о том, что в Люме известны также Bozhiqi и Bllagoveci, то наше предположение может перерасти в твердую уверенность.


ИФЕ 1987 – Историја, фолклор и етнологија на муслиманизираните Ма-кедонци. Скопје, 1987.

Легурска, Китанова 2008 – Легурска П., Китанова М. Тематичен речник на термините на народния календар. София, 2008.

МДАБЯ 2005–2009 – Малый диалектологический атлас балканских языков. Под ред. А. Н. Соболева. Пробный выпуск. München: Biblion Verlag, 2003. Серия лексическая. Том I. Лексика духовной культуры. München: Bibli-on Verlag, 2005. Серия лексическая. Том II. Человек. Семья. München: Biblion Verlag, 2006. Серия лексическая. Том III. Животноводство. С.-Петербург: Нау-ка; München: Otto Sagner Verlag, 2009. Серия грамматическая. Том I. Категории имени существительного. München: Biblion Verlag, 2005.

ему пришлось бы признать славянский характер Люмы. Заметим попутно, что славянского католического населения Ш. Ходжа не допускает.

10 Благодарю тиранского коллегу Вальтера Мемишу, установившего факт отсутствия данной лексемы в Большой словарной картотеке Института языкознания и литературы в Тиране.


Младеновић 2001 – Младеновић Р. Говор шарпланинске жупе Гора// Српски дијалектолошки зборник. Књ. XLVIII. Београд, 2001.

Плотникова 2004 – Плотникова А. А. Этнолингвистическая география Южной Славии. Москва, 2004.

Русаков, Соболев 2008 – Русаков А. Ю., Соболев А. Н. Субстанционально-функциональная теория балканского языкового союза и славянские языки. С.-Петербург.

Хоџа 2005 – Хоџа М. Гора и Гораните. Физички, историски и етнокултурни осфрт. Тирана, 2005.

ЯДМЭГБ 2005 – Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах: Материалы Международной научной конференции (Санкт-Петербург, 11-12 июня 2004 г.). С.-Петербург; München: Biblion Verlag, 2005.

Beduli 2008 – Beduli K. Ortodoksët e Gollobordës. Tiranë, 2008.Cfarku 2007 – Cfarku V. Golloborda në optikën e kohës. Tiranë, 2007. Dokle 1999 – Dokle N. Jehona homerikë në Kukës. Tiranë, 1999.Dokle 2007 – Dokle N. Reçnik goranski-(nashinski)-allbanski. Sofia, 2007.Dokle 2009 – Dokle N. Bogomilizmi dhe etnogjeneza e torbeshëve të Gorës së

Kukësit. Tiranë, 2009. Fetahu 2005 – Fetahu K. (Ed.). Golloborda. Realitete dhe probleme. Tiranë,

2005.Hoxha 2005 – Hoxha Sh. Kërkime për besimet fetare në Lumë. Tiranë, 2005. Hoxha 2007 – Hoxha Sh. E folmja e Rrafshes së Lumës. Tiranë, 2007.Kahl 2009 – Kahl Th. Γιά την ταυτότητα των Βλάχων. Αθήνα, 2009.Riska 2005 – Albert Riska. Arumunet. Shënime për gjuhën e kulture. Elbasan,

2005.Steinke, Ylli 2007 – Steinke K., Ylli Xh. Die slavischen Minderheiten in Alba-

nien (SMA). 1. Teil. München, 2007.Steinke, Ylli 2008 – Steinke K., Ylli Xh. Die slavischen Minderheiten in Alba-

nien (SMA). 2. Teil. München, 2008.Βασος 2008 – Βασος Θ. Το δημογραφικό ζήτημα της Εθνικής Ελληνικης

Μειονότητας στην Αλβανία. Tiranë, 2008.Λιτσιος б.г. – Λιτσιος Φ. Το χρονικό της Δρόπολης. Tiranë, б.г.Σπυρος 2008 – Σπυρου Α. Η. Το ελληνικό γλοσσικό ιδίομα της περιοχής

Δελβίνου και Αγίων Σαράντα. Αθήνα, 2008.


Андреј Н. Собољев

О ГОВОРУ АЛБАНСКИХ ГОРАНАЦА У ОПШТЕБАЛКАНСКОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

Резиме

Анализа лексике и практике духовне културе, родбинске терминологије, као и сточарске лексике оног дела локалног говора Горанаца који се налази у данашњој Албанији, посматрано на општебалканском фону, не потврђује најновију тезу о повезаности лингво и етногенезе ове изузетно интересантне словенске групе са богумилским покретом. У горанском језичком и култур-ном микрокосмосу огледа се скоро читав Западни Балкан у својој верској, етничкој и лингвистичкој сложености и испреплетености.

УДК 811.163.41’373:811.133.1’373(487.115) 811.163.41’373:811.18’373(497.115)

Селена СтанковићКосовска Митровица, СрбијаСтанислав СтанковићКосовска Митровица – Београд, Србија

О ИМЕНОВАЊУ КОСОВСКОМЕТОХИЈСКЕ ПОКРАЈИНЕ И ЊЕНИХ СТАНОВНИКА У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

У раду се разматрају творбено-лексичкe јединицe којим се у двема по-следњим деценијама у француском језику именује србијска1 покрајина Косо-во и Метохија и њени становници. Преглед употребе речених онима указује на круцијалне елементе интернационалног лингвистичког инвентара полити-чки најутицајнијих западних земаља које на једном делу територије Републи-ке Србије желе да успоставе суверенитет тзв. реублике косово и да произведу још једну тзв. модерну зааднобалканску и евроску нацију – тзв. косоваре. Истиче се улога и значај језичке политике у спровођењу геополитичких циљева поменутог дела међународне политичке заједнице.

Кључне речи: хороним, етник, Косово и Метохија, Косово, Косовац/-ка, француски језик, српски језик, албански језик, еквиваленти, le Kosovо-Metohija, le Kosovо, les Kosoviens, le Kosovа, Kosovar/-e, реублика косово, косовари,

1 У нашем случају присвојни придев србијски изведен је од административног хоронима [Краљевина / Република / држава] Србија, дакле, у значењу оног што припада држави Србији, нпр. данас: Влада Републике Србије → србијска влада, покрајине и остале регије Републике Србије → окрајине и остале србијске регије, званична политика Републике Србије → зва-нична србијска олитика; облик срски употребљава се као присвојни придев добијен од етнонима Срби, а србијански као изведеница од етника Србијанац. Њихову лексичко-семан-тичку опозицију илуструје следећи низ синтагматских спојева: срски народ, срски језик, срска цивилизација; србијска влада, србијско држављанство/асош, србијски ваздушни ростор; србијански народни говори, србијанска ношња, србијанске народне игре. Овом низу придевских изведеница одговара ниска следећих онима: етноним Срби / Сркиње, етник Србијци / Србијке (становници Краљевине / Републике / државе Србије) и етник Србијанци / Србијанке (становници географске области коју именујемо хоронимом Србија). А, дакако, према творбеним моделима типа: Аустрија → аустријски / Аустријанци, Белгија → белгијски / Белгијанци, Грузија → грузијски / Грузијци, Либија → либијски / Либијци, Сирија → сиријски / Сиријци итд. Уп. и облике Индијанци : Индијци. Нешто о овоме в. у: Белић 1923: 28–29, 268; Фекете 1978: 199–209; Николић 1998: 13–15; а у дискурсу нпр. код Белић 1905: CVIII и даље; Станковић 2008: 13 и даље.


Република Србија, међународна политичка заједница, геополитички циљеви, језичка политика.

Реч на почетку. Капиталне политичке промене које се у последњим двема деценијама, као резултат геостратешких циљева већине магистралних политичких чинилаца најутицајнијих западних земаља, одвијају на ширем подручју југоисточне Европе, на Балкану и на територији Републике Србије, у знатној мери се рефлектују у језику. У српском и неколиким светским језици-ма – који су данас у већој или у мањој мери заступљени у службеној, а донекле чак и у јавној комуникацији на подручју Косова и Метохије2 – директно се одсликавају многе појаве из актуелне геополитичке стратегије поменуте међународне групације чији је (како то иначе њена досадашња политичка и војна кампања показује) циљ, прво, одузимање суверенитета држави Србији над косовскометохијским делом њене територије и, друго, установљење неадекватног формално-правног статуса, и државног и националног, оном делу српског етничког корпуса који је и после најновијих грађанских ратова на територији бивше СФРЈ остао да битише у својим матичним регијама изван државних граница Републике Србије. Имајући у виду то да се политика верно огледа у језику и да се с променама у политици упоредо одигравају и промене у језику, може се рећи да се карактер и циљеви једне политике и те како откривају, између осталога, и критичким увидом у језички регистар којим се она актуализује – и нарочито директним увидом у његов лексички инвентар (в. Бугарски 1995: 31–43). Како се и колико се пак савремене геополитичке промене на Балкану рефлектују у поменутим језицима и како се и у коликој се пак мери вешто вођеном глобалном језичком политиком из најутицајни-јих светских центара политичке моћи утиче на савремене балканске друштве-но-политичке токове, закључује се не само из садржаја политичких већ и из садржаја публицистичких, историографских и јоште неких других језичких регистара – а напосе, како то и адекватни корпус француског језика показује, и из најновијих лексикографских приручника.

Отуда се у фокусу овог истраживања налазе одговарајуће творбено-лекси-чке јединице којима се у последњим двема деценијама у француском језику углавном именује србијска покрајина Косово и Метохија и њени становници. Наиме, реч је о специјалном лексичком инвентару којим се у својему полити-чком језичком регистру, у вези са најновијим српско-албанским сукобом и његовим коначним политичким исходиштем на тлу косовскометохијске ре-гије, пре свега користи француска политичка и државна елита. Уопште узев, најновије именовање, тј. неупотреба одговарајућих француских традицио-

2 Више о службеној и јавној комуникацији на Косову и Метохији у првим годинама XXI века в. Милорадовић 2002: 272–273, 277–279; Станковић 2002: 251–253. О контакту пак српског и енглеског језика на тлу ове србијске покрајине и у вези с тим о тзв. англосрпском (косметском) језичком изразу в. у: Dilparić i Stanković 2009: 36–42.

303Селена Станковић, Станислав Станковић: О именовању косовскометохијске...

налних онима, и поред тога што у комуникационом каналу између пошиљао-ца и примаоца информације код једног дела говорника француског језика засигурно производи значајан шум, свакако нам и у немалој мери указује на капиталне геостратешке циљеве које водећи политички чиниоци најутицај-нијих западних земаља желе да постигну на подручју Балкана и у Републици Србији. Будући да су овакве комплексне социолингвистичке појаве, између осталога, веома занимљиве за проучавања са становишта друштвених и хума-нистичких наука, до сада се, на пример, донекле сличним проблемима на корпусу српског, албанског и француског језика бавила Р. Обрадовић (2002), док су пак таква проучавања на корпусу српског и албанског језика вршили Н. Родић (1975), Д. Мићовић (1976), Р. Маројевић (1989) и М. Рељић (2002), у српском језику П. Радић (1999) и Ст. Станковић (2002), у немачком Б. Петро-нијевић (1999), а упоредо у српском и енглеском језику Б. Дилпарић и Ст. Станковић (2007; 2009). У закључцима усвојеним на научном скупу Срски језик у контексту актуелне језичке олитике на Косову и Метохији, одржаном у Звечану и у Косовској Митровици у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини 15. и 16. новембра 2002. године, констатује се да се у пракси Унмика и Кфора Срби и припадници других мањинских етничких групација на Косову и Метохији неадекватно именују творбено-лексичким елементима из албанског језика (Милорадовић 2002: 278; в. и Станковић 2002: 251–253).

Реч у главнини. Све до најновијих локалних српско-албанских сукоба на тлу Косова и Метохије крајем XX столећа, у француском језику били су устаљени неколики творбено-лексички варијетети за именовање ове србијске покрајине и њених становника. У различитим функционалним стиловима овог језика и у његовим описним и двојезичним речницима до деведесетих година XX века претежито су се сретали следећи еквиваленти српског адми-нистративног хоронима Косово и Метохија:

– la région de Kosovo-Metohija → аутономна територија Југославије (Petit Larousse. Dictionnaire encyclopédique pour tous 1961: 1473; Nouveau Petit Larousse. Dictionnaire encyclopédique pour tous 1968: 1458; Le Petit Robert 2. Dictionnaire universel des noms propres alphabétique et analogique 1974: 1012; Le Petit Robert des noms propres 1998: 1141);

– le Kosmet → скраћеница од le Kosovo-Metohija (Dictionnaire encyclopédique pour tous. Nouveau Petit Larousse 1968: 1458; Le Petit Robert 2. Dictionnaire universel des noms propres alphabétique et analogique 1974: 1012; Le Petit Robert des noms propres 1998: 1141);

– la Province de Kos(s)ovo-et-Métochie (http://fr.wikipedia.org/wiki/Kosovo); la Kosove et la Metohia (http://321ignition.free.fr/pag/fr/ana/pag_006/docu_03.htm);

– le Kosovo / le Kossovo → равница, поље (Petit Larousse. Dictionnaire ency-clopédique pour tous 1961: 1473); le Kosovo (Warnant 1987: 825; Le Nouveau Petit


Robert. Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française 1993: 2077; Colovic 1998/1999); le Kossovo → висораван, бојно поље (Гравије 1995; Larousse du XXe siècle en six volumes 1931: 263), битка (Dictionnaire encyclopédique pour tous. Nouveau Petit Larousse 1968: 1458); Métohia → као француски еквивалент српском хорониму Метохија (Гравије 1995).

Овде треба истаћи и то да енциклопедијски Ларусов речник из 1984. годи-не, поред српског имена Косово, бележи и његов албански варијетет Kosova, али уз напомену да се та србијска аутономна покрајина некада звала Kosovo--Metohija, док је пак Метохија означена као равница која се налази на Косову (Grand dictionnaire encyclopédique Larousse 1984: 6029, 6888).

Побројани француски еквиваленти и на лексичком и на семантичком језичком плану махом одговарају изворним српским двочланим или једно-чланим именима. То су копулативна сложеница Косово и Метохија, пуно дво-члано име јужне србијске покрајине; потом његова скраћеница Космет; као и одредница Косово у значењу котлина, велико поље и пространа равница на југу државе Србије, али и битка између српске и турске војске, бојно поприште и фиг. велика погибија, а на крају и као административни варијетет којим је једно време чак и србијска државна управа званично и погрешно именовала ову своју покрајину (в. Речник срскога језика 2007: 574). И хороним Метохија је у француском као и у српском језику употребљаван или као друга компо-нента у двочланом називу Покрајине или пак у именовању равнице која се налази у западним областима њене територије (Исто: 704).

У двојезичним француско-српским (одн. српско-француским) речници-ма одреднице Косово и Косовац у великом броју случајева се не срећу (нпр. Perić 1960; Jovanović 1991; Marković 1999; Петровић 2003). У француско-срп-ском речнику Живке Михаиловић хороним Kosovo бележи се као прва компо-нента сложенице la Province Autonome de Kosovo et de la Métohie (Mihailović 1997: 169). В. Путанец, на пример, у другом издању свог Francusko-hrvatskog ili srpskog rječnika (Putanec 1974) нити једном одредницом не помиње име јужне србијске покрајине, док у његовом седмом издању (објављеном под насловом Francusko-hrvatski rječnik) даје одредницу kosovar, -e с придевском вредношћу и са значењем „kosovski, (od) Kosova“ (Putanec 1995: 554). У једном другом загребачком Hrvatsko-francuskom rječniku пронашли смо пак хороним Kosmet и Kosovo, придев (ктетик) kosovski, -a и етник Kosovac, -ovca, са значењем ста-новника или оног који је пореклом са Косова: „habitant ou originaire de Kosovo“ (Dayre i dr. 1996: 242–243).

У новијим француским лексикографским приручницима и иној нови-јој литератури све ређе се, како је то наше истраживање показало, користе адекватни француски еквиваленти једночланог српског етника Косовац и присвојног придева косовски. У новије време у француском језику становници Косова и Метохије понајвише су означени именичком синтагмом les habitants du Kosovo(-Metohija), док се придевска вредност исказује предлошком гру-


пом de / du Ko(s)sovo: des gens de Kossovo, le peuple de Kossovo (Гравије 1995: 16, 21), les Serbes du Kosovo (Le Nouveau Petit Robert. Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française 1993: 2077). Једном смо се сусрели и с једночланим старијим етником les Kosoviens и придевом kosovien, -ne (http://321ignition.free.fr/pag/fr/ana/pag_006/docu_03.htm; Colovic 1998/1999). Према Р. Обрадовић (2002), наслов Косовка девојка у једном преводу наше народне поезије српски преводилац преноси са La Jeune fille kosovoise, док се у истом случају један француски преводилац користи предлошком групом: La Jeune fille de Kossovo. О старијој и некада устаљеној употреби етника les Kosoviens те les Kosovois и les Kosovais у значењу Косовци, и одговарајућег придева са значењем косовски, говори нам један интернет-извор у којему се подвлачи да се данас не каже ни les Kosoviens, ни les Kosovais, ни les Kosovois – већ les Kosovars (http://desencyclopedie.wikia.com/wiki/Kosovo).

Француски варијетети српског етника Косовац и варијетети његових придевских изведеница коришћени у ранијим временима у духу су францу-ског творбеног и лексичког система с обзиром на то да се у француском језику имена становника градова, покрајина и држава, као и присвојни придеви, гра-де суфиксом -ais, -e (од лат. -ensem) и његовом варијантом -ois, -e, те суфикси-ма -ien, -ne и -ain, -e (оба од лат. -anum) (Grevisse 1993: 200, 209, 214) – le Kosovo → le, la Kosovais, -e / le, la Kosovois, -e / le, la Kosovien, -ne. Наведени облици припадају француској нормативној граматици, уклапају се у њен творбени систем и присутни су у језичком осећању изворних говорника француског језика.

Међутим, од самог почетка најновијих српско-албанских сукоба на Ко-сову и Метохији, у француском језику јављају се нове творбено-лексичке јединице којим се именује ова србијска покрајина и њени становници. То су следеће позајмљенице из албанског језика: la Kosova и Kosovar, Kosovare. Ипак, у изворима којима смо се користили најчешће се појављује њен ранији једночлани назив le Kosovo, који се данас у српском језику среће као први конституент њеног званичног копулативног двочланог назива Косово и Метохија. Од 2000. године при именовању ове србијске покрајине у Ларусовим енциклопедијским и лексикографским приручницима редовно се јавља назив le Kosovo (Encyclopédie Théma Larousse 2000: 53; Le Petit Larousse illustré 2005: 1490; Le Petit Larousse illustré 2008: 1446). На пример, у речнику из 2008. одредница le Kosovo – уз дату албанску адаптацију Kosovë – тумачи се као територија која обухвата две котлине: котлину Косово и котлину Метохија. У двама Роберовим речницима онимом le Kosovo именује се пак део југосло-венске територије (Le Petit Robert de la langue française 2005: 2851; Le nouveau Petit Robert 2007: 2788). У вези с тим, веома је занимљиво то да се пак у Роберовом речнику из 2006. под поменутом одредницом каже да је њен пуни званични назив Kosovo-Metohija, а да је његова скраћеница Kosmet (Le Petit Robert des noms propres 2006: 1187). Међутим, у последњем издању овог речника, а у скла-


ду с познатим диктатима већег броја политички најутицајнијих западних земаља, именом le Kosovo означена је нова евроска држава – чији суверенитет ова међународна групација проглашава одузимањем суверенитета Републици Србији над једним делом њене државне територије (Le nouveau Petit Robert 2009: 2788). У сваком од наведених речника, за припаднике свих етничких заједница који живе на Косову и Метохији, редовно се употребљава ознака les Kosovars, којом се у ствари у реченим центрима политичке моћи, пре свега, именује тзв. модерна зааднобалканска и евроска нација – косовари. Употре-ба пак речених одредница у новинарским, публицистичким, историограф-ским или белетристичким текстовима веома је шаролика и субјективно обо-јена, она умногоме зависи од политичких ставова самог аутора, од његовог погледа на постојећи међуетнички српско-албански сукоб; односно, зависи од ауторове политичке и/или културолошке наклоњености једној или другој страни, српској или албанској. У суштини, добијена грађа показује следеће:

– и даље су присутни, али у врло ограниченој употреби, одн. само код појединих аутора називи le Kosovo-Métochie, le Kosovo-Metohija, le Kosovo et Metohija и le Kosmet (Pauly 2000; Dérens 2006; Le Petit futé Serbie 2007/2008);

– све ређе су у употреби етници les Kosoviens, les Kosovais, les Kosovois и њихове придевске изведенице;

– све чешће се појављују позајмљенице из албанског језика la Kosova, la République de Kosova, la République de Kosovë (Dérens 2006);

– најфреквентнија је употреба одредница le Kosovo и Kosovar, -e (Pennac 1999; Dufour 2007; Dérens 2006; Le Monde, le 11 avril 2008, le 17 juin 2008; Arte infos, octobre 2007, le 18 février 2008).

На основу ексцерпираног материјала, можемо слободно рећи да се да-нас у француском језику, при именовању територије јужне србијске покра-јине, готово редовно узима једночлани – словенски/српски топоним Косово → le Kosovo. Захваљујући својој вишеструкој комплементарности са гео-стратешким циљевима политички најутицајнијих западних земаља, овај једночлани хороним, без одговарајућег лингвистичког утемељења, али свака-ко уз адекватни политички акт, добија шире значење, њиме се данас именује тзв. нова зааднобалканска и евроска држава коју поменута међународна групација твори на једном делу територије државе Србије. У својој семантици и у употребној вредности он данас у целости обухвата и географску област Метохија која то име носи још од средњег века и које је у директној вези са историјом српске православне цркве и српском цивилизацијом уопште на тлу Косова и Метохије (метохија → манастирска земља; метох → манастир-ско имање) (в. Маројевић 1989: 64).

Будући да се словенски/српски топоними на -ово у албанском језику творбено адаптирају у облике на -ovë, српски топоним Косово свој албански еквивалент има у лику Kosovë (одређени вид Kosova) од чије се пак основе суфиксом -ar образује албански етник kosovar (Исто: 65). Суфикс -ar – о чијем


пореклу у нашој науци о језику постоје опречна мишљења, нпр. да долази од латинског -arius (в. Родић 1975: 268), да се ради о „шиптарско-старобалкан-ском суфиксу“ (Радић 1999: 64), да је позајмљеница из германског (в. Дилпа-рић 2000: 518) – у албанском језику је веома продуктивна творбена морфема, њоме се изводе именице са значењем вршиоца радње, имаоца занимања, као и именице са значењем становника неког насељеног краја или места (Мићо-вић 1976: 156). Како стоји у двојезичном албанско-српском речнику Е. Туне (2005: 178), изведеница kosovar у албанском језику има вредност именице, и то: облик kosovar (одређени вид kosovari) за м. р. и kosovare (одређени вид kosovarja) за ж. р. у значењу Косовац, Косовка; као и вредност придева, и то: kosovar, -e у значењу косовски, -а, -о. Дакле, то је пре свега албански назив за становнике географске области Косово, који је у албанском језику системски правилан па стога и одговара језичком осећању говорника албанског језика (Родић 1975: 268–269).

Новија француска позајмљеница Kosovar сачувала је свој албански морфолошки и фонетски лик, али као етник она у својему значењу често обухвата све становнике Косова и Метохије, без обзира на њихову етничку припадност. Њени француски именски и придевски облици јесу Kosovar за м. р. и Kosovare за ж. р. једнине, те Kosovars за м. р. и Kosovares за ж. р. множине. Латински наст. -arius (од којег је добијен суфикс -ar којим је у албанском језику изведена именица kosovar) у француском језику је дао суфикс -aire који пак у њему нема вредност творбене морфеме за грађења етника (Grevisse 1993: 208). Осим тога, завршетак облика Kosovar у француском језику, како је то и Р. Обрадовић (2002) казала, својим фонетским ликом подсећа на суфикс германског порекла -ard који је изведен из властитих (германских) имена, а којим се пак у француском језику не образују називи етника, већ заједничке именице и придеви, често са присутном пејоративном нијансом у својему значењу (Grevisse 1993: 210). Имајући у виду то да се имена становника градова, покрајина и земаља у француском језику изводе суфиксом -ais (-ois) и -ien, посве је јасно да новија позајмљеница, а данас свакако екстралингвистичким средствима наметнут и француски етник Kosovar, Kosovare, није изведена по законима и правилима француског језика те не припада његовом сложеном и развијеном творбеном систему. То значи да етник Kosovar за изворне говорнике француског језика није системски правилан, односно, стран је њиховом језичком осећању јер „најчешће правило што се тиче употребе етника, ктетика и сл. јесте да се употребљавају они облици које говори и употребљава народ, који су дубоко укорењени у народној свести“ (Родић 1975: 269).3

3 У српском језику системски правилан назив за становника географске области Косово јесте Косовац / Косовка (придев косовски, -а, -о), који је изведен према законима грађења речи у српском језику, суфиксима -ац, -ка. Творбени формант -ац представља најпродуктивнији српски наставак за грађење етника м. р., а морфема -ка готово редовно се употребљава за означавање етника ж. р. (Стевановић 1981: 521, 480). Према томе, етник Косовац / Косовка се


Како то показују неки сегменти наше грађе, значење позајмљенице Kosovar, -e у француском језику, и у именској и у придевској употреби, понекад обухвата искључиво припаднике албанске етничке популације на Косову и Метохији: [...] des Guègues, groupe ethnique qui parle la même langue que les Albanais du Kosovo et ont des connivences avec eux, alors que le sud est habité par les Tosques qui n’ont ni la même langue, ni la même mentalité que les Kosovars. (Dufour 2007: 423); [...] Kouchner put passer la main à Hans Haekkerup. Pour son action, il reçut non seulement l’ovation des Kosovars, mais aussi l’hommage de l’Américain Richard Holbrooke [...] (Dufour 2007: 444); Les Kosovars, sous la menace serbe, fuient massivement vers l’Albanie, la Macédoine et le Monténégro. (Le Petit Larousse illustré 2008); Les positions initiales côté serbe et kosovar sont inconciliables. (Dufour 2007: 193); Il y a deux chaînes de télé locales serbes qui sont constamment sous l’influence de Belgrade [...]. La RTK, la télé publique kosovare est sourtout une chaîne d’information. (Arte infos, octobre 2007). У том случају, припадници осталих косовскометохијских етничких заједница именују се конструкцијом општег значења Kosovars non-albanais: [...] ainsi que les projets „Steiner“ de décentralisation et de retour des quelques 200 000 Kosovars non-albanais ayant quitté la province depuis 1999 (Dufour 2007: 448). У ствари, позајмљеница le Kosovar користи се у јоште једном специјализованом значењу – онда када се албанској етничкој заједници на Косову и Метохији даје национални статус / етнички статус

и те како налази у језичком осећању представника српског говорног подручја. Поодавно нам је Д. Мршевић (1971: 286) скренула пажњу на то да се становник Косова зове Косовац, одн. Косовљанин. Поред етника Косовка за ж. р., постоји и облик Косовкиња, али и Косовљанка од маскулинума Косовљанин; шире пак значење имају етник Косметлија (становник Космета) и његов фемининум Косметлика (Речник срскохрватског књижевног и народног језика 1978: 303, 307). Латински творбени формант -aruis дао је у српском језику наставак -ар којим се најчешће граде имена ималаца занимања, тј. nomina agentis (виноградар, новинар, млинар, шумар) (Стевановић 1981: 506), али не и етници. Нпр. у школском издању Правоиса срскога језика уз одредницу Косовац напомиње се „не Косовар“ (Пешикан и др. 1997: 229). Облик Косовар, који се, како истиче Р. Маројевић (1989: 65), у српском језику јавља осамдесетих година XX века под утицајем албанског језика, тачније, преузимањем из варијетета српског језика код косовскометохијских Албанаца, не уклапа се у творбени систем српског језика и није у складу са његовом творбеном семантиком па је он у српском језику свакако погрешан назив за становника географске области Косово и јужне србијске покрајине Косово и Метохија. У ствари, облик Косовац је системски правилан етник у српском, а облик kosovar у албанском језику. Појаву албанског етника и његово присуство у српском језику Д. Мићовић објашњава великом продуктивношћу суфикса -ар и у српском и у албанском језику, због чега је албански облик kosovar код изворних говорника српског језика могао да буде прихваћен попут других изведеница на тај наставак, затим међусобним утицајима и мешањем ових двају језика, па чак и психолошким разлозима који се огледају у колебањима у употреби етника Косовац са ужим значењем у односу на етник Косметлија када се ова покрајина звала Космет и ширим значењем када се она звала САП Косово (в. Мићовић 1976: 155–157 и др. нав. лит.). Ту су, дакако, умногоме биле затајиле одређене институције државе Србије чији представници нису знали или пак нису разумели значај вођења добре језичке (и националне) политике па су овакве социолингвистичке проблеме олако препуштали друштвеној стихији. Стручна лингвистичка јавност је пак каткад и реаговала, али, дакако, недовољно и неорганизовано па због тога и без одговарајућих ефеката.


који је посве другачији од оног који јој се даје у Албанији, у Македонији, у Црној Гори, у прешевско-бујановачкој србијској регији и у Грчкој. На пример, грађани Републике Македоније албанског порекла национално се детермини-шу синтагматским спојем албански македонци: les Macédoniens albanais, а њени грађани који су словенског порекла конструкцијом: les Macédoniens slaves → словенски македонци (Dufour 2007: 460).

У француском језику, како смо и казали, позајмљеница le Kosovar у зна-чењу становници Косова (и Метохије) може обухватити и припаднике свих шест етничких групација које данас живе у тој србијској покрајини: Kosovo n. m. – off. Kosovo-Metohija, abrégé en Kosmet [...] 10 887 km2. 1 956 196 hab.[itants] (Kosovars) dont 82% d’Albanais, 11% de Serbes et Monténégrains (estimation, les Albanais ayant boycotté le recensement de 1991). (Le Petit Robert des noms propres 2006: 1187); [...] B. Kouchner décide „D’impliquer les kosovars, toutes les ethnies, les Albanais, et les Serbes, les Bosniaques et les Roms, les Ashkalis, les Turcs et les autres, dans l’ensemble des décisions qui les concernaient ou qui engageaient l’avenir du Kosovo. [...] “ (Dufour 2007: 253); La télévision des Kosovars, c’est maintenant. (Arte infos, octobre 2007); [...] que la tragique exode des populations kosovares était „entièrement prévisible“. (Dufour 2007: 222); Sa famille vit de l’aide sociale versée par le gouvernement kosovar de Priština, 75 euros par mois en tout, plus une petite allocation familiale allouée par le gouvernement de Belgrade. (Arte infos, le 18 février 2008); „La Constitution représente notre volonté et notre légitimité. C’est le sceau de l’Etat kosovar“, a déclaré aux 107 députés le premier ministre kosovar, Hashim Thaci, au cours de cette séance boycottée par les représentants serbes. (Le Monde, le 11 avril 2008); L’entrée en vigueur de la Constitution kosovare est dénoncée par Belgrade (Le Monde, le 17 juin 2008).

Овакве лингвистички недефинисане, односно шаролике семантичке ра-злике и употребне вредности позајмљенице le Kosovar, веома јасно говоре о њеном статусу у француском творбеном и лексичком систему, али доста казују и о раширености различитих и конфузних погледа шире француске политичке и културне јавности на најновији српско-албански сукоб на тлу Косова и Метохије. Отуда је, у ствари, за сада уистину немогуће утврдити које је њено основно значење у француском језику: Rien qu’en cherchant dans sa clientèle, on peut sans risque soupçonner tous ceux qu’il a fournis: Irlandais d’Irlande, Arméniens d’Arménie, Chiapa-nèques du Mexique, Péruviens du Sentier lumineux, Sahraouis du Polisario, Corses d’un peu partout, Basques, Kosovars, Ouzbeks, Pale-stiniens, Kurdes, Ougandais, Cambodgiens, Congolais... (Pennac 1999: 213).

У понеком покушају прецизније детерминације етничког порекла поје-диних житеља Косова и Метохије користе се и синтагматски спојеви типа les Kosovars albanais, les Kosovars serbes, les Kosovars bosniaques и др.: [...] pour premier président élu Ibrahim Rugova, auquel a succédé après son décès en 2006 le leader modéré des Kosovars albanais, Fatmir Sejdiu. (Le Petit Robert des noms propres 2006: 1187); Dès 1989, le pouvoir de Belgrade impose la séparation des Kosovars


serbes et des Kosovars albanais dans les écoles. (Dufour 2007: 388); Ainsi, le Kosovo devrait-il être peuplé de „Kosovars“, et les journaux parlent fréquemment de „Kosovars albanophones“ ou de „Kosovars serbes“ [...] (Dérens 2006: 318); Mais début octobre, Kosovars albanais et bosniaques organisèrent conjointement, une „journée contre la violence et pour la tolérance“ (Dufour 2007: 443).

Како смо у прегледаној литератури нашли, данас се у француском је-зику за именовање Албанаца са Косова и Метохије, пре свега, употребљава одредница les Kosovars (albanais); у једном мањем броју синтагматски спој les Albanais du Kosovo: En Albanie, par contre, les Albanais du Kosovo ont plutôt une réputation de prétention et d’arrivisme. (Dérens 2006: 32); Les Albanais du Kosovo et les Serbes s’y opposent majoritairement. (Le Petit futé Serbie 2007/2008: 32); Le développement de celles-ci fut stimulant pour les Albanais du Kosovo. (Dufour 2007: 120); а знатно ређе конструкције типа: les citoyens kosovars albanais (Dufour 2007: 127), les citoyens albanais au Kosovo (Dérens 2006: 75), les Albanais vivant au Kosovo (Dérens 2006: 106), la communauté albanaise du Kosovo (Dufour 2007: 167), la population albanaise du Kosovo (Dufour 2007: 180), le peuple albanais au Kosovo (Dufour 2007: 143).

Када је пак реч о именовању Срба са Косова и Метохије, поред израза les Kosovars serbes, данас се у француском језику често користи јоште и номи-нална синтагма les Serbes du Kosovo, којом се Срби с Космета диференцирају и у односу на Србе у осталим деловима Републике Србије: Dès le début des années 1980, les Serbes du Kosovo multiplièrent les manifestations et les pétitions, pour dénoncer le „nettoyage ethnique“ dont ils auraient été victimes de la part des Albanais. (Dérens 2006: 218); C’est la grande migration, qui, en 1690 et 1694 voit 200 000 Serbes du Kosovo et de Rascie suivrent l’archevêque Arsenije III Čarnojević [...]. (Le Petit futé Serbie 2007/2008: 34); La prise de conscience de l’échec de la mission de sécurité de la MINUK, désempara ceux qui espéraient pouvoir convaincre les Serbes du Kosovo [...]. (Dufour 2007: 274). У истој употреби се срећу и именичке групе типа: la population serbe du Kosovo (Dufour 2007: 186), la communauté serbe du Kosovo (Dérens 2006: 223), les citoyens serbes du Kosovo (Dérens 2006: 228), les Serbes résident au Kosovo (Dufour 2007: 289), као и изрази типа: les Serbes kosovars (Dufour 2007: 263), les Kosovars slaves (Dufour 2007: 298).

Осим албанске и српске, и припадници осталих етничких заједница на Косову и Метохији именују се синтагмама које су праћене предлошком групом du Kosovo с придевском вредношћу: les Tcherkesses du Kosovo (Dérens 2006: 306), les Croates du Kosovo и la communauté croate du Kosovo (Dérens 2006: 312), les Goranci et les Boshniaques du Kosovo (Dérens 2006: 316), les Gorani du Kosovo (Dufour 2007: 365), des Roms du Kosovo (Dérens 2006: 337).

У збирном именовању становника данашњег Космета, без обзира на њи-хово етничко порекло, осим једночлане одреднице les Kosovars, употребља-вају се и синтагматски спојеви типа: le peuple kosovar (Dufour 2007: 9), les habitants du Kosovo (Dérens 2006: 18), la population du Kosovo (Dufour 2007:


43), les citoyens du Kosovo (Dufour 2007: 287), l’originaire du Kosovo (Dérens 2006: 184).

На крају треба рећи и то да је наш материјал показао како је позајмље-ница les Kosovars већ обухваћена француским аутохтоним творбеним моде-лима, те се у овом језику данас појављује и творбено-лексички варијетет la kosovarisation: „L’institution du médiateur était l’une des seules du Kosovo en laquelle tous les citoyens pouvaient avoir confiance, aussi bien les Albanais que les Serbes ou les membres des autres communautés minoritaires“, expliquait Marek Antoni Nowicki à quelques jours de son départ, en dénonçant une „kosovarisation“ beaucoup trop rapide de cette institution, alors qu’aucun mécanisme efficace de protection des droits de la personne n’était encore établi. (Dérens 2006: 282). – И у преводу ауторâ овог рада на српски језик: „Једина институција на Косову у коју су сви грађани – Албанци, Срби и риадници осталих мањинских заједница – могли да имају оверења била је институција медијатора“, објаснио је Марек Антони Новицки неколико дана ре одласка, разоткривши ребрзу „косоваризацију“ те институције у ситуацији када није био усостављен ниједан ефикасан механизам заштите рава грађана.

Реч на крају. И у овом истраживању је потврђена чињеница да језичка политика и њена адекватна реализација показују моћ језика те „да време и ситуација, по ко зна који пут, стварају нове речи или мењају смисао (садржај) већ постојећим, па биле оне и реалије, да би трајале онолико дуго колико је потребно“ (Петронијевић 1999: 657). У њему је потврђен и факат да етници каткад добијају „додатна, екстралингвистичка значења која се развијају из различитих разлога, али обично тежећи да сачувају, или потцртају одређене етничке и културно-историјске посебности њиховим носиоцима“ (Радић 1999: 64). Тако позајмљеница le Kosovar (у складу са геостратешким циље-вима већине политичких чинилаца најутицајнијих западних земаља) у фран-цуском језику, као и у неким другим светским језицима (Dilparić i Stanković 2007), своје изворно значење замењује новим значењем, од етника ка етно-ниму – totum pro parte, применом синегдохе. Ипак, она за сада још нема ста-тус етнонима јер се у једном броју случајева употребљава као етник, односно косметске етничке групације се и даље у већој или мањој мери именују раније адаптираним етнонимима: l’Albanais, le Serbe, le Turc итд.

Употреба донекле и политички и национално маркираног етника le Ko-sovar уместо етнонима l’Albanais, le Serbe, le Turc и др. житељима Косова и Метохије одређује статус нације, а том делу територије Републике Србије статус државе. У ствари, према моделу стварања модерних политичких на-ција, прво су (уместо у оваквим приликама уобичајеног претходног исцр-тавања граница) постојеће покрајинске границе проглашене државним, а онда све оно што се било нашло у њима постало је нова зааднобалканска и евроска нација (в. и Bugarski: 86–87). Овакво изједначавање нације и државе, у нашем случају, подразумева одузимање суверенитета држави Србији над


територијом Космета на којој су у највећем проценту настањени Албанци, али и припадници других етничких (и конфесионалних) групација (Kosovars non-albanais), чије се присуство – и поред тога што се њихов број (не)званично сматра неважним постотком резиденцијалног становништва – преко лепе приче о креирању нове демократске мултиетничке државно-политичке творевине на Балкану, у пуној мери користи у остваривању истинских гео-стратешких циљева поменуте међународне политичке групације. Поред употребе албанске позајмљенице le Kosovar, језику политике припада и све редовнија употреба једночланог имена le Kosovo (и le Kosova) чија је сврха „oblikovanje i propagiranje političkih stavova, uticanje na mišljenje i delovanje ljudi, menjanje društvene svesti, afirmacija autoriteta vlasti, i slično“ (в. Bugarski 1995: 31). На речени начин се и у званичној француској политици, као и у званичној политици већине најутицајнијих западних земаља, лингвистичким средствима промовише тзв. реублика косово и тзв. нова зааднобалканска и евроска нација – косовари. Отуда, као прагматички мотивисан варијетет, језик политике због своје важности и због свог утицаја у јавном животу, како о томе и говори Р. Бугарски (Исто: 32), заслужује посебну друштвену бригу са становишта језичке културе, али и обавезно научно проучавање. Овде се пак и истини за вољу, мора рећи и то да се и национална и језичка политика Републике Србије, као и однос самих Срба и Србијаца према овом сегменту међународне језичке манипулације, карактерише некритичком и крајње неодговорном употребом вулгаризма Косовар (с погубним значењем за капиталне србијске националне и државне циљеве), како у јавној тако и у колоквијалној домаћој комуникацији.


Белић 1905: Дијалекти источне и јужне Србије, СДЗб I, Београд.Белић 1923: Правоис срскохрватског књижевног језика, Издавачка

књижарница Геце Кона, Београд.Дилпарић 2000: Предраг Дилпарић, Именичке сугласничке основе мушког

рода у Сурасаљском зборнику, Српски језик V/1–2, Београд, 501–524. Маројевић 1989: Радмило Маројевић, О етимологији тоонима „Косово“

и етника „Косовац“ и „Косовар“, Ономатолошки прилози X, Београд, 63–65. Мићовић 1976: Драгутин Мићовић, О срскохрватским и албанским име-

ницама на „-ар“. (Поводом облика „Косовар“), Наш језик н. с. XXII/3, Институт за српскохрватски језик, Београд, 155–157.

Милорадовић 2002: Софија Милорадовић, Научни ску „Срски језик у контексту актуелне језичке олитике на Косову и Метохији“, Косовска Ми-тровица, 15. и 16. новембар 2002. године, Зборник радова Филозофског фа-култета Универзитета у Приштини XXXII (12), Свеска Б: Филолошки одсек, Косовска Митровица, 271–280.


Мршевић 1971: Драгана Мршевић, Језичке оуке, Наш језик н. с. XVIII/4–5, Институт за српскохрватски језик, Београд, 283–286.

Николић 1998: Мирослав Николић, Срби и Србијанци, Језик данас 5, Матица српска, Нови Сад, 13–15.

Обрадовић 2002: Радмила Обрадовић, Неки лексички елементи савреме-ног албанског језика и срски жаргон, Научни скуп „Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији“ (Звечан – Косовска Ми-тровица, 15. и 16. новембра 2002), Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица (саопштење).

Петронијевић 1999: Божинка Петронијевић, Језик и моћ – ример једног континуитета, Српски језик IV/1–2, Београд, 643–658.

Пешикан и др. 1997: Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правоис срскога језика. Школско издање, Матица српска – Завод за уџбенике и наставна средства, Нови Сад – Београд.

Радић 1999: Првослав Радић, Суфикс „-лија“ у грађењу имена становника од имена места или области, Јужнословенски филолог LV, Београд, 47–66.

Рељић 2002: Митра Рељић, Улога афикса у грађењу имена становника Космета, Славистика VI, Славистичко друштво Србије, Београд, 146–149.

Родић 1975: Никола Родић, О етнику „Косовац“ и „Косовар“, Наш језик н. с. XXI/4–5, Институт за српскохрватски језик, Београд, 268–269.

Станковић 2002: Станислав Станковић, Дијалекти срскога језика на тлу Косова и Метохије (Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истражива-ња), Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, бр. XXXII (12), Свеска Б: Филолошки одсек, Косовска Митровица, 2002, 251–259.

Станковић 2008: Станислав Станковић, Границе ризренско-тимочких говора у власотиначкоме крају, Монографије 5, Институт за српски језик САНУ, Београд.

Стевановић 1981: Михаило Стевановић, Савремени срскохрватски језик: Граматички системи и књижевнојезичка норма I, Научна књига, Београд.

Фекете 1978: Егон Фекете, Семантичке разлике и уотребне вредности ридева „срски“ и „србијански“, Наш језик н. с. XXIII/5, Институт за српско-хрватски језик, Београд, 199–209.

***

Bugarski 1995: Ranko Bugarski, Jezik od mira do rata, Drugo, dopunjeno izdanje, Slovograf, Beograd.

Bugarski 2001: Ranko Bugarski, Lica jezika. Sociolingvističke teme, Biblioteka XX vek – Čigoja štampa, Zemun – Beograd.

Dilparić i Stanković 2007: Branislava Dilparić i Stanislav Stanković, O (zlo)upotrebi lekseme „Kosovar“, Multidisciplinarna konferencija „Jezik, književnost, politika“ (Niš, 21. april 2007), Departman za anglistiku, Filozofski fakultet Univer-ziteta u Nišu, Niš (саопштење).


Dilparić i Stanković 2009: Branislava Dilparić i Stanislav Stanković, O jednom (ne)srpskom jezičkom izrazu na Kosovu i Metohiji danas, „Jezici i kulture u kontaktu“ (Zbornik radova). „Languages and Cultures in Contact“ (Conference Proceedings), Institut za strane jezike, Podgorica, 36–42.

Grevisse 1993: Maurice Grevisse, Le bon usage. Grammaire française, Refondu par André Goosse, Éditions Duculot, Paris.

Tuna 2005: Enes Tuna, Albansko-srpski i srpsko-albanski rečnik, Jasen – Informa-tivno-izdavačka ustanova SPC, Beograd.

ИЗВОРИ

Гравије 1995: Гастон Гравије, Стара Србија и Албанци, Превод Радмила Обрадовић, НИП „Нови свет“, Народна и универзитетска библиотека, При-штина.

Петровић 2003: Настас Петровић, Француско-срски речник, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Речник срскога језика 2007: Речник срскога језика, Матица српска, Нови Сад.

Речник срскохрватског књижевног и народног језика 1978: Речник срско-хрватског књижевног и народног језика X, колити – кукутица, Институт за српскохрватски језик САНУ, Београд.

***

Arte infos, octobre 2007: La télévision des Kosovars.Arte infos, le 18 février 2008.Colovic 1998/1999: Ivan Colovic, Le rameau d’or de la politique serbe, http://

www.ceri-sciences-po.org, le 18 mars 2009.Dayre i dr. 1996: Jean Dayre, Mirko Deanović, Rudolf Maixner, Hrvatsko-

-francuski rječnik, Naklada, Dominović, Zagreb. Dérens 2006: Jean-Arnault Dérens, Kosovo, année zéro, Préface de Marek

Antoni Nowicki, Paris–Méditérranée, Paris.Dictionnaire encyclopédique pour tous. Nouveau Petit Larousse 1968: Dictionnaire

encyclopédique pour tous. Nouveau Petit Larousse, Librairie Larousse, Paris. Dufour 2007: Pierre Dufour, Kosovo, on a marché sur la Paix, Essai, Préface

de Monsieur Stéphane Hessel, Ambassadeur de France auprès des Nations Unies, Éditions Thélès, Paris.

Encyclopédie Théma Larousse 2000: Encyclopédie Théma Larousse, En 5 volumes + index général, Librairie Larousse, Paris.

Grand dictionnaire encyclopédique Larousse 1984: Grand dictionnaire ency-clopédique Larousse. 10 volumes en couleurs, Tome 6 indécent à Mante, Librairie Larousse, Paris.

http://desencyclopedie.wikia.com/wiki/Kosovo, le 18 mars 2009.


http://fr.wikipedia.org/wiki/Kosovo, le 18 mars 2009.http://321ignition.free.fr/pag/fr/ana/pag_006/docu_03.htm, le 20 mars 2009. Jovanović 1991: Slobodan A. Jovanović, Savremeni srpskohrvatsko-francuski

rečnik. U saradnji sa Jovankom Čemerikić i Dafinom Damnjanović, Prosveta, Beo-grad.

Larousse du XXe siècle en six volumes 1931: Larousse du XXe siècle en six volumes, Publié sous la direction de Paul Augé, Tome Quatrième, Librairie Larousse, Paris.

Le Monde, le 11 avril 2008: http://www.lemonde.fr/web/recherche_resultats /1,13-0,1-0,0.html?dans=dansarticle&num_page=1&booleen=et&ordre=pertinence&query=kosovar&periode=365&sur=LEMONDE&x=7&y=9, le 19 mars 2009.

Le Monde, le 17 juin 2008: http://www.lemonde.fr/cgi-bin/ACHATS/acheter.cgi ?offre=ARCHIVES&type_item=ART_ARCH_30J&objet_id=1040250, le 19 mars 2009.

Le Nouveau Petit Robert. Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française 1993: Le Nouveau Petit Robert. Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française, Nouvelle édition du Petit Robert de Paul Robert, Texte remanié et amplifié sous la direction de Josette Rey-Debove et Alain Rey, Dictionnaires Le Robert, Paris.

Le nouveau Petit Robert 2007: Le nouveau Petit Robert. Dictionnaire alphabé-tique et analogique de la langue française, Nouvelle édition du Petit Robert de Paul Robert, Texte remanié et amplifié sous la direction de Josette Rey-Debove et Alain Rey, Nouvelle édition millésime, Le Robert, Paris.

Le Petit futé Serbie 2007/2008: Le Petit futé Serbie. Les bonsplans pour réussir son voyage, Nouvelles Éditions de l’Université, Dominique Auzias & Associés, Paris.

Le Petit Larousse illustré 2005: Le Petit Larousse illustré, En couleurs, Larousse, Paris.

Le Petit Larousse illustré 2008: Le Petit Larousse illustré, En couleurs, Larousse, Paris.

Le Petit Robert 2. Dictionnaire universel des noms propres alphabétique et analo-gique 1974: Le Petit Robert 2. Dictionnaire universel des noms propres alphabétique et analogique, Illustré en couleurs, Sous la direction de Paul Robert, Rédaction géné-rale: Alain Rey, S.E.P.R.E.T., Paris.

Le Petit Robert des noms propres 1998: Le Petit Robert des noms propres. Alpha-bétique et analogique, Illustré en couleurs, Rédaction dirigée par Alain Rey, Nou-velle édition refondue et augmentée, Dictionnaires Le Robert, Paris.

Le Petit Robert de la langue française 2005: Le Petit Robert de la langue française. Le Nouveau Petit Robert dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française, Nouvelle édition du Petit Robert de Paul Robert, Texte remanié et amplifié sous la direction de Josette Rey-Debove et Alain Rey, Dictionnaires Le Robert, Paris.

Le Petit Robert des noms propres 2006: Le Petit Robert des noms propres. Dictionnaire illustré, Rédaction dirigée par Alain Rey, Nouvelle édition refondue et augmentée, Le Robert, Paris.


Le nouveau Petit Robert 2009: Le nouveau Petit Robert. Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française, Nouvelle édition du Petit Robert de Paul Robert, Texte remanié et amplifié sous la direction de Josette Rey-Debove et Alain Rey, Le Robert, Paris.

Marković 1999: Ranka E. Marković, Francusko-srpski rečnik, Narodna knjiga – Budućnost, Beograd – Novi Sad.

Mihailović 1997: Živka Mihailović, Školski francusko-srpski rečnik. Za srednju školu, Četvrto izdanje, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Pauly 2000: Philippe-Xavier Pauly, Kosovo assiégé. Une bombe à retardement, Témoignage, Préface de Alain Griotteray, Postface de Milan Ratković, Editions L’Age d’Homme, Lausanne, Suisse.

Pennac 1999: Daniel Pennac, Aux fruits de la passion, Gallimard, Paris.Perić 1960: Aleksandar A. Perić, Rečnik francusko-srpskohrvatski, IV izdanje,

Nolit, Beograd.Petit Larousse. Dictionnaire encyclopédique pour tous 1961: Petit Larousse. Dictio-

nnaire encyclopédique pour tous, 6e tirage, Librairie Larousse, Paris.Putanec 1974: Valentin Putanec, Francusko-hrvatski ili srpski rječnik, II, dopu-

njeno i prerađeno izdanje, Školska knjiga, Zagreb. Putanec 1995: Valentin Putanec, Francusko-hrvatski rječnik, VII izdanje, Škol-

ska knjiga, Zagreb. Warnant 1987: Léon Warnant, Dictionnaire de la prononciation française dans

sa norme actuelle, Éditions Duculot, Paris – Gembloux.

Selena StankovićStanislav Stanković

ОN NAMING KOSOVO AND METOHIA PROVINCE AND ITS INHABITANTS IN THE FRENCH LANGUAGE

Summary

There had been several established lexical varieties for naming Kosovo and Metohia and its inhabitants in the French language till the latest local conflicts in this Serbian province. Different registers of French, as well as descriptive and bilingual dictionaries published by the last decade of the 20th century, list the following equivalents for the administrative horonym Kosovo and Metohia and its ethnics: le Kosovo (and le Kossovo), la région de Kosovo-Metohija (and le Kosmet),


la Province de Kos(s)ovo-et-Métochie; les habitants (originares) du Kosovo, les Kosoviens, les Kosovais, les Kosovois. New lexical units which name this province and its inhabitants have been formed in the last two decades and these are borrowed words from the Albanian language: le Kosova and Kosovar, Kosovare. The loan word Kosovar is used to denote members of all six ethnic groups in Kosovo and Metohia (les Kosovars, and to distinguish between ethnic groups: les Kosovars albanais, les Kosovars serbes, les Kosovars bosniaques etc.). Consequently, Kosmet citizens are categorized as a nation, and this part of the Republic of Serbia is tagged as a state. Accordingly, this language tool is being used to advocate for the so called “Republic of Kosovo” and “new Balkan and European nation of Kosovars” in the political and military circles. However, the national and linguistic policy of the Republic of Serbia is characterized by irresponsible use of the loan word Kosovar (which has a devastating effect on Serbian national and state objectives) in both international and domestic colloquial communication. Furthermore, the Serbs themselves are uncritical towards this segment of international linguistic manipulation.

УДК 811.163.41’282.3(497.115) 811.163.41’342.41(497.115)

Рада СтијовићБеоград, Србија

ПРИЛОГ УТВРЂИВАЊУ ГРАНИЦЕ ПРЕФОНОЛОГИЗАЦИЈЕ НАГЛАШЕНИХ ВОКАЛА Е И О

У ПРИЗРЕНСКО-ЈУЖНОМОРАВСКИМ ГОВОРИМА НА ТЕРИТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Велики део говора призренско-јужноморавског дијалекта на територији Косова и Метохије захваћен је појавом префонологизације наглашених вока-ла е и о – дуго е и о дали су затворене вокале е и о , а кратко е и о отворене ове вокале; појава је праћена факултативном дифтонгизацијом. Ареал ове појаве није познат. На основу испитивања аутора овог рада, појава се среће и у се-лима Рабовце, Прековце, Зебинце и Кололеч, док у селима Доморовце, Кор-мињане, Ранилуг и Витина није забележена. На основу испитаног материјала и досад познатих чињеница, најкомпактнија област с двојаким рефлексима јесте област Новог Брда.

Кључне речи: призренско-јужноморавски дијалекат, Косово и Метохија, префонологизација, дифтонгизација, наглашени вокали е и о.

У последњем кварталу XX века, захваљујући Павлу Ивићу и његовим са-радницима Ронел Александер и Слободану Реметићу наука је сазнала за специ-фичност вокалског система великог дела говора призренско-јужноморавског дијалекта на територији Косова и Метохије (Ивић, Александер 1971: 18–21). Ради се о томе да су наглашени вокали е и о (и, евентуално, ови вокали у сло-гу непосредно пред акцентом), приликом нестанка квантитета дали двојаке рефлексе: дуго е и о дали су затворене е и о, а кратко е и о дали су отворене е и о, чиме је уместо фонолошке опозиција по квантитету дошло до ствара-ња опозиција по вокалском квалитету. На територији југоисточног Косова, по испитивању Ивића и Реметића, ова појава праћена је факултативном диф-тонгизацијом (Ивић, Реметић 1990: 173). Трагови двојаког рефлекса дугих и кратких е и о нађени су и у другим деловима овог дијалекта – у Алексиначком Поморављу (Богдановић 1987: 68–73), у близини Бујановца, затим у Ораховцу у Метохији (Ивић, Реметић 1990: 164–167), али прецизна изоглоса није утврђе-


на ни у једном сектору. Овај рад је настао као прилог утврђивању те изоглосе на територији Косова и Метохије.

Материјал је сакупљен у косовском селу Рабовце код Липљана у пролеће 2006. године.1 Коришћени су и магнетофонски записи које је 2003. године са-чинила група сарадника на научноистраживачком пројекту Словенски језици на Косову и Метохији, који је реализован у оквиру Института за српски језик САНУ. Преслушала сам траке из села Прековце и Зебинце код Новог Брда, Кололеч крај Косовске Каменице, Доморовце, Доње Кормињане и Ранилуг из-међу Косовске Каменице и Гњилана, као и из града Витине.

Село Рабовце налази се око шест километара јужно од Липљана и, према подацима информатора из села, 2006. године имало је четрдесетак српских, махом старачких, и шездесетак шиптарских домаћинстава. Говор села несум-њиво припада призренско-јужноморавском дијалекту.

У говору овог села полуглас доследно прелази у вокал а (отац, дан, данас, кад, један, седам, лажице), слоговно л у у (ун и реун, дугу бољку, врце дугач-ке, чује се и суза, али слунце), док сонант л на крају слога прелази у -(ј)а (умре-ја, сеја, дошаја, видеја, олудеја; цеја сат, беја вез; еија). Акценат се са крат-ке отворене ултиме преноси на пенултиму2 (жęна, вода, диете, млиеко, дошла, ошла, добро, рęкла, њęга, била, врата), док на затвореној остаје (отац, један, данас), што је, иначе, карактеристика призренско-јужноморавског дијалекта.3

У говору Рабовца врло јасно се уочавају разлике између некадашњих ду-гих и кратких акцентованих вокала е и о. Дуго е и о су дали затворене дифтон-гизиране вокале е и о:4

1 Магнетофонске снимке говора овог села начинила је Марина Станојевић, тада студентки-ња треће године Филозофског факултета Приштинског универзитета (са седиштем у Косовској Митровици). Информатори су јој биле Цвета Јевтић, рођена 1932. године у Рабовцу и Станка Станојевић рођена 1909. године.

2 Из техничких разлога акценат није обележен већ је акцентован самогласник подвучен.3 Навешћу овде још неке особине карактеристичне за говор Рабовца а које га сврставају

у призренско-јужноморавски дијалекат. То су: метатеза у примерима гројзе, лојзе, ајси, клај-се и сл.; јотовање типа дође; ново јотовање лабијала (гробље); вокал а уместо неакцентованог о: матика, алавина, Црнагорац, радасна, али и о у прилогу долеко; упрошћавање финалних сугласничких група ст, зд (ос, мас, рс, мос, гроз), као и неких других сугласничких група (вр-ца, ицеала); префикс ре уместо ри и ро (ретиснем, не реговори, реверено = роверено); извесно умекшавање сугласника л испред вокала предњег реда (антол’е, л’ичи), као и његов нешто тврђи изговор у осталим позицијама, што одликује и друге говоре у шиптарском сусед-ству; разликовање сугласника ћ и ђ од ч и џ (оврућо, ђурђувајка, колач, џемедан); облик брго ’брзо’; аналитичка компарација (олеа, обрго, отврдо, омасно, највредна, фелије ми се нај једу); мушки род именица на сугласник (рж бија сладак; овај амет; два-три ноћа; три-четири ноћа); облици присвојне заменице 3. л. женског рода засновани на дативу њој (сас њој, њојзин); наставак -у у 3. лицу множине глагола VI врсте (носу, раду, тражу, ушту, искочу, да ме веру); датив заменица мене, тебе; удвајање заменице (мене ме зову; њу не гу знам); енкитике ги и гу у дативу и акузативу (Везала шамију натраг, красно гу личи. Виде гу се румени образи. Што си ги ислела те врце? Прво ги /чарае/ осуши); непознавање суплетивне множине на -ад (расићи, телићи, бурићи, ћебићи); футур ће коам, ће не виду, ће идемо.

4 Из техничких разлога изостављам акценатски знак уз ẹ, ọ, ę и О. Он се овде подразумева.

321Рада Стијовић: Прилог утврђивању границе рефонологизације наглашених...

биеше, бриег, виезла, виече, весиеље, двие, девиета, диете, зал’иепе, замиесиш, кол’иевку, л’иепо, миесо, мл’иеко, нариеде, нариедили, ниеће, ниећу, ниема, прие, да размиеним, не смием, тиесне, ћиерка, увриеђен, умиесиш, циепа, Цвиета, Цвието, чиерга, порет чиерге, шиес, шиета, шиетају се, шиетајте; гуовна, Гуојка, Гуојко, гуо, девуојка, дуође, дуођу, дуом, Ђуока, Загуорка, муој, муораш, уон, пруође, у шкуолу.

Кратко е и о су дали отворене е и о:

бęжи, везęна, да ме вęру, гл’ęда, гл’ęдали, гл’ęдамо, грęбен, грęје, дęвет детęта, Дęска, дол’ęко, дрвęне, жęна, жęне, жęно, живęја, зел’ęне, изл’ęгне, јелęче, л’ęба, сас мęне, мęсеца, мęсечина, мęсто, мопęз, набęре, недęља, нęкције, нęсвес, овдęке, овдęкена, пęпија, пęчи, полудęја, посęјали, посęјемо, послęдња, не прęговори, сабęремо, сабęреш, сапл’ęту, сęдне, сęја, сęјала, сęло, сęстра, тęја (хтео), узęја, ул’ęгне, црвęна, човęк, човęка; БОгу, вОда, вОду, волОве, на гОре, грОбље, на дОл’е, изнОсимо, искОчу, конОпље, сас кОње, кОсе, лепОта, нОге, три нОћа, подОјиш, потОпимо, прОшло, рабОту, располОжен, светлобОјче, тол’ико снОпа, ширОке.

Стиче се утисак да је дистинкција заступљенија и изразитија код вокала е него код вокала о.

Забележила сам и примере дифтонгизираних старих кратких е и о:

диęца, опиęрем, пиęва, риęкла, сиęднеш, смиęла, тиęбе, утиęпају, утиęпаш; гуости, живуота ми, куога, куола, куоме, куосе, колобуотњицу, муоже, рабуоту, сокуола, штуо су.

У некима од њих бисмо могли видети аналогију према облицима речи који имају дуг вокал, као, нпр., гуости према гуост, смиела према смием, диеца према диете итд., у некима, опет, утицај фонетског окружења: колобуотњицу, рабуоту итд. Треба имати у виду и то да се у суседству налазе села у којима је забележена дифтонгизација и дугих и кратких ових вокала – Неродимље, Прелез, Мираш, Бабуш, Јањево (Ивић, Реметић 1990: 173).

Прековце је смештено око шест километара јужно од Новог Брда. Оно, као и Рабовце, у свом говору познаје иновације попут вокала а као рефлекса полугласа (дан, дана, тад, саг) и преношења акцента са отворене кратке улти-ме (жęна, жęне, дęца, сęстра), али се овде поред рефлекса -(ј)а (узеја, донеја, на-аја итд.) чује и старо -л: бел, еел и сл. У говору овог села такође се уочавају разлике између акцентованих некадашњих дугих и кратких вокала е и о.

Дуго е и о дали су затворене вокале е и о, често праћене дифтонгиза-цијом:


биел, вриеме, двẹ, дẹте, испрẹде, л’иепо, мẹњамо, мẹсо, млẹко, ниеће, пиет, пие-так, одẹлце, осиечеш, пиетак, подẹли, приедев, прстẹња, рẹске, рẹд, риетке, свẹта служба, снẹг/сниег, умиесим, ће цẹди, цẹђ; дọђе, овọј, пуос/пọс, тọј.

Затварање је забележено и у лексемама с кратким акцентованим вокали-ма: лẹ’б, дọшл’и, пọшл’и5.

Кратко е и о дали су отворене вокале е и о:

гл’ęдамо, дебęл’е, дęсет, дęцу, донęсемо, забелęжим, зęмљу, кęсе, у Л’ęтницу, набęрев, у недęљу, од њęга, опęремо, пęреш, сапл’ęте, седęја, сęкла, сęстра, тęпав; бОл’есно, вОде, дрОбимо, живОт, кокОшка, кОсу, надрОбимо, Огањ, пОсл’е, пОсти, пренОћи, пренОћимо, ће прОсим.

Преслушано је и нешто материјала из новобрдског села Зебинце. Како су овдашње информаторке биле родом из разних села, то овде наводим само ону која је рођена у новобрдском селу Манишинце.6 Материјал говори о двостру-ким рефлексима, са спорадичном дифтонгизацијом дугих вокала:

бẹла, вẹк, дẹте, дриен, исиечемо, млиеко, недẹљу, ниема, ниеће, ниећу, оцẹди, Пиетка, побẹли, процẹди, сẹди, цвẹће, ћẹрко; тọј, сọ;

бęрев, вретęно, дęца, дęцу, жęгра, жęна, живęла, збęрев, зел’ęну, испęре, крęше-ло (кресиво), набęремо, опęре; кОпа, окОпаш, стОку.

Кололеч је око пет километара источно од Косовске Каменице, док су До-моровце, Доње Кормињане и Ранилуг између Косовске Каменице и Гњилана. Сва четири села по својим општим карактеристикама такође припадају при-зренско-јужноморавском дијалекту. Нови процеси су у њима нешто мање за-ступљени него у Рабовцу. Наиме, у говору Доморовца и Кормињана чува се полуглас (дьн, дьна, котьл, сьн, сьг, оьнци – Доморовце; бьдњаци, кьд, сьг, сьс, дьн, дьньс – Кормињане). Он се чује и у Ранилугу (дьнови, дьна, сьг, тьнко). На крају слога чува се л у примерима типа: дибел, селски (Доморовце), вол, бивол (Кормињане), бел, цел, котал (Кололеч), бел, еел (Ранилуг) и сл. У сва чети-ри села је, међутим, узеја, зарадија, чуваја, умреја, огинуја итд. У селу Кололеч је као и у Рабовцу и Прековцу полуглас прешао у а (дан, дана, оанци, један). Што се акценатског преношења тиче, оно је и у овим селима забележено, и то не само са отворене ултиме (сестра, ћерка, деца, жена, вода, тешко – по-тврђено у сва четири села), већ је акценатско преношење почело да захвата и затворену ултиму, што захтева свакако детаљнија испитивања (бакар, етак,

5 На затварање у првој лексеми утиче лабијал у суседству, а у последње две лексеме је за-творен вокал пренет из других облика парадигме овог и сличних глагола, што је познато и у другим српским говорима (исп. Ивић, Реметић 1990: 165).

6 Информаторка је Стана Симић, рођена 1926, а разговор са њом је 2003. водила Биљана Сикимић.


котал – Кололеч; оток, отац, унук – Доморовце; језик – Кормињане). Ипак је, и без детаљне анализе, видљиво да су далеко чешћи акценти типа Божић, један, сабор, човек – Кололеч; котьл, оџак, такьв, живот – Доморовце; конак, човек, унук – Д. Кормињане; једьн, сабор – Ранилуг).

Што се осећања за разликовања некадашњих дугих и кратких акцентова-них вокала е и о тиче, може се рећи да се оно губи што се иде више у правцу источне, тачније југоисточне границе Косова. Наиме, ова појава је међу испи-тиваним селима забележена још само у селу Кололеч. Ту је некадашње дуго е дало затворени вокал е, факултативно дифтонгизиран, док је некадашње крат-ко е дало отворен вокал е. Треба рећи да је појава изразитија код информатор-ке рођене у селу Робовац, које је западније и од села Кололеч и од Косовске Каменице. Примера за затворено о од старог дугог о има мало у испитиваном материјалу, док је отворено о од старог кратког о нешто више забележено:

врẹме, двẹ, двие, девието, диете, лẹпо, миесив, нариедив, нẹма, пẹтак, прие, прẹде, рẹд, рẹдови, у рẹку, риеске, рẹтко, рẹчи, срẹда, ћẹрка, ћẹрку, цẹло, црẹва, црẹвце, шẹрпе, шиес; кọла, ọн, тọј;

бęл, вęрена, везęно, вęче, вęш, видęја, дебęл, дęвер, дęвет, дęда, дęсет, дęца, жęна, живęја, завęтан, завęтује се, зел’ęна, земл’ęни, л’ęб, л’ęто, мęсеца, однęсеш, опęре, пęре, свęкар, сęло, сęме, унęсе, утęпа, црвęно, човęк, шарęно; гОдине, гОре, дОбро, изгОри, МОчаре, рабОта, сабОр, стОку, у субОту.

Забележила сам и неколико примера одступања, тј. отварања старог дугог е: дęте, живęње, објашњивих аналогијом према другим облицима датих лек-сема: дęца, живęја и сл. Затворено некадашње кратко о нашла сам у примеру ọље и ọна. Ако није у питању непрецизан тренутни изговор, на затварање у првом случају могао је утицати наредни палатални консонант, а у другом заменица ọн.

У селима Кормињане, Доморовце и Ранилуг ова појава није забележена. Ипак, треба напоменути да од три информаторке из Ранилуга ниједна није рођена у том селу (једна је рођена у Кормињану, а друга у Доморовцу – дакле, у селима у којима се не бележи ова појава). Једино је информатор Јован Стан-ковић рођен у Ранилугу и у њему живи. У Витини такође нема ове појаве код испитиваних информатора.

Изнесени материјал и досада познате чињенице показује да се на терито-рији Косова и Метохије срећу:

1. говори са двојаким рефлексима акцентованих е и о редовно или спора-дично праћених дифтонгизацијом некадашњих дугих ових вокала – Ра-бовце крај Липљана, Прековце и Зебинце крај Новог Брда (мој матери-јал), Извор крај Новог Брда, Љештаре и Кололеч, који административ-


но припадају Косовској Каменици, а заправо су део новобрдске Криве Реке (Ивић, Реметић 1990 и мој материјал);

2. говор са двојаким рефлексима акцентованих е и о са дифтонгизацијом и дугих и кратких е и о – Грачаница (Ивић, Александер 1971);

3. говори са двојаким рефлексима акцентованих е и о без дифтонгизације – Ораховац (Ивић, Реметић 1990);

4. говори са дифтонгизацијом свих наглашених е и о без разликовања бив-шег квантитета – села Јањево, Српски Бабуш, Мираш, Прелез, Горње и Доње Неродимље, Рака и Елез (Ивић, Реметић 1990);

5. говори у којима нема двојаких рефлекса – Доморовце, Кормињане, Ра-нилуг и Витина, села дуж источне, тј. југоисточне границе Косова, пре-ма Врању и Прешеву (мој материјал)7.

Из изложеног се види да је територија захваћена префонологизацијом јед-на релативно компактна целина. То је, пре свега, новобрдска област (Преков-це, Зебинце, Извор, затим Љештаре и Кололеч, који данас административно припадају Косовској Каменици, а заправо су, као што сам рекла, део новобрд-ске Криве Реке, која је и сама до Другог светског рата била село, а од тада је општинско место (Урошевић 1975: 59, 66, 80). Појава се, даље, јавља нешто западније од овог краја, у околини Липљана и у Грачаници. Ова област могла би бити и извориште описиване појаве, која се одатле миграцијама ширила у друге области у којима се среће, пре свега у Алексиначко Поморавље, што од-говара етнографским подацима о пореклу становништва.


Богдановић 1987: Богдановић, Недељко, Говор Алексиначког Поморавља. – Српски дијалектолошки зборник XXXIII, Београд : Српска академија наука и уметности и Институт за српскохрватски језик, 1987, 7–302.

Ивић, Александер 1971: Ивић, Павле и Александер, Ронел, Префонологи-зация количества гласного в качество в одном юго-восточном сербском говоре. – Общесловянский лингвистический атлас; Материалы и исследования, Мо-сква: Институт русского языка АН СССР, 1971 (1973), 18–21.

Ивић, Реметић 1990: Ивић, Павле и Реметић, Слободан, Рефлекси акценто-ваних вокала е и о у говорима ризренско-јужноморавског дијалекта на земљи-

7 Интересантно је приметити и да се говори са префонологизацијом разликују од оних без ње и по неким другим особинама. Тако је, нпр., у говорима који разликују старе кратке вокале од дугих е и о вокала, рефлекс полугласа редовно а, док се у говорима који не знају за ову поја-ву задржао полуглас, у првима се готово уопште није сачувало л на крају слога, у другима јесте итд. Подробнија анализа би свакако дала више интересантних података. Питање корелације између судбине полугласа и л на крају слога и префонологизације акцентованих вокала е и о биће предмет посебног рада.


шту косовске окрајинe. – Косовско-метохијски зборник 1, Београд : Српска академија наука и уметности, Међуодељењски одбор за проучавање Косова и Метохије, 1990, 163–173.

Урошевић 1975: Атанасије Урошевић, Тооними Косова. – Српски етно-графски зборник, књ. LXXXIX Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, Расправе и грађа, књ. 9, 1975, 164.

Рада Стийович

К ОПРЕДЕЛЕНИЮ ГРАНИЦЫ ПРЕФОНОЛОГИЗАЦИИ ПОДУДАРНЫХ ГЛАСНЫХ Е И О В ПРИЗРЕНСКО-ЮЖНОМОРАВСКИХ ГОВОРАХ

НА ТЕРРИТОРИИ КОСОВО И МЕТОХИИРезюме

В большой части призренско-южноморавского диалекта на территории Косово и Метохии в процесе исчезновения квантитета гласных е и о под уда-рением получились следующие результаты: долгие е и о перешли в закрытые гласные е и о а краткие гласные е и о перешли в гласные е и о открытого харак-тера. Это явление сопровождалось факультативной дифтонгизацией.

На основе материала, собранного в восьми косовских селах автор пришел к выводу, что явление префонологизации гласных е и о еще существует. Грани-ца распространения данного явления стала шире (села Рабовце, Прековце, Зе-бинце и Кололеч). В области с наибольшей компактностью двух упомянутых результатов префонологизации является область Ново Брдо. Автор считает, что данное явление могло начать распространяться из этой области. В иссле-дованных селах на границе Косово к Вране и Прешево (Доморовце, Кормиња-не, Ранилуг и Витина) префонологизация е и о не отмечена.

УДК 091=163.4”12(16 811.163.1’35

Јелица СтојановићНикшић, Црна Гора

КОНТИНУИТЕТ И ФАЗЕ У РАЗВОЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПИСАНОЈ СПОМЕНИЧКОЈ ГРАЂИ С ПОДРУЧЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ (У ПОРЕЂЕЊУ СА ШИРИМ

СРПСКИМ ЈЕЗИЧКИМ ПОДРУЧЈЕМ)

У раду смо анализирали правописне особености четворојеванђеља из бо-гате ризнице манастира Дечани од XIII до XVII вијека. Овај манастир у својој ризници посједује два четворојеванђеља из XIII, пет из XIV, два из XV, четири из XVI и један из XVII вијека. За увид у правописне црте послужили су нам дјелови дигиталних копија ових споменика, које су урађене у Народној библи-отеци у Београду. У анализираним рукописима из Дечана имамо све оно што карактерише правописне особености и тенденције на широком простору срп-ског језика: како везано за рашки, тако и за ресавски и постресавски право-пис. У оквиру сваког од ових периода рукописи одражавају спој и преплитање различитих тенденција и утицаја – богатих слојева и наслеђа српског право-писа.

Кључне ријечи: Дечани, правопис, четворојеванђеља, рашки, ресавски, по-стресавски, српскословенски.

1. Косово и Метохија обилују изузетно богатим и репрезентативним писа-ним насљеђем и споменицима културе, почев од најстаријих времена српске писмености па до новијег периода. Манастирске библиотеке (нарочито Деча-на, Пећке патријаршије, Грачанице) посједују богату ризницу која, углавном, није описана и обрађена са језичког становишта, а поготово није систематски и у континуитету описана. За ову прилику ограничићемо се на представљање правописних одлика једног броја четворојеванђеља из манастира Дечана (и неколико из Пећке патријаршије) уз поређење са правописним тенденцијама и одликама на ширем простору српског језика.

Манастирска библиотека у Дечанима садржи близу 20 рукописа четворо-јеванђеља, датираних од XIII до половине XVII вијека. Углавном је извршено микрофилмовање ових рукописа у Народној библиотеци Србије и дигиталне


копије дјелова (од по око тридесетак страна) сваког од ових рукописа, који су сада доступни и на интернету. За наш рад користили смо се овим материјалом. На основи дјелова четворојеванђеља у великој мјери се могу сагледати право-писне особености рукописа, као и правописна кретања, разноликости и осо-бености писаног насљеђа са овог простора. Зато је наш циљ, превасходно, да дамо преглед и општи увид у ову занимљиву и изузетно значајну заоставшти-ну за чија су потпунија истраживања потребни шири захвати и ангажовање.

Од четворојеванђеља, чије ћемо правописне тенденције представити у овом раду, два рукописа потичу из XIII вијека, дакле периода када се у српској писмености устаљује рашки правопис и правописни образац; пет је из XIV ви-јека, времена када се шири и устаљује рашки правопис (и у западнијим подруч-јима српског језика), а крајем овог вијека јавља се и ресавски правопис; – три су из XV вијека; четири из XVI, а један из XVII вијека. Дакле, четворојеванђеља из Дечана репрезентују (с обзиром на вријеме настанка) све периоде у развоју правописа српскословенског периода: рашки, ресавски и постресавски.

2. Говорни простори српског језика наслиједили су и глагољску и ћирил-ску правописну и писану традицију. У употреби су била оба писма, а у складу са тим биле су присутне и наслијеђене обје правописне тенденције, старија глагољска и млађа (са извјесним другачијим рјешењима у односу на глагољ-ски правопис) ћирилска правописна тенденција. Ћирилска правописна тра-диција, с обзиром на стање у најстаријим сачуваним споменицима српског језика, доминантнија је на истоку, а неке одлике глагољске правописне тради-ције дуже су се одржале на западу (то је видљиво и ако се упореде нпр. Миро-слављево и Вуканово јеванђеље – најстарији српскословенски споменици), али и правопис два писара Мирослављевог јеванђеља (један има углавном одлике глагољске правописне традиције, док је код другог присутно више црта ћирил-ског правописа).1

2.1. На самом почетку XIII вијека реформисан је правопис. Тачније, он је сређен и кодификован тако да што боље одговара српској редакцији старо-словенког језика (уз већи ослонац на ћирилску правописну традицију). Овај рад на језичкој реформи везује се за име Светог Саве и у науци је познат као рашки правопис. Почео је да се шири од истока (из рашке области), узимају-ћи за правописну основу и модел ћирилску правописну традицију (чвршће је нормирајући, уносећи практичнија правописна рјешења у складу са особено-стима српског језика).2 Најважније одлике рашког правописа (по узору на ћи-

1 О најранијем присуству ћирилске и глагољске правописне традиције у споменицима пи-саним народним језиком на широком простору српског језика видјети: Павле Ивић – Вера Јер-ковић, Правоис срскохрватских ћирилских овеља и исама XII и XIII века, Нови Сад 1981.

2 Особености рашког правописа за разлику од ранијих источних и дуже задржаних запад-них тенденција јесу: 1. Најранија особеност и најдосљедније примјењивано правило – разлико-вање тзв. „непокривеног“ вокала (на почетку ријечи и слога) од „покривеног“ (иза сугласника) што се огледа у употреби за покривени – непокривени положај сљедећих парова: o; - y, ... a - j, ... e – 9, o - 0, 7 - i: jsl7i. jko. d]jti. pojs5... 9tero;. klanj9. o;bi9n5... y1e. moy ...0ko. 0gn9m5. zave-

329Јелица Стојановић: Континуитет и фазе у развоју срског језика у исаној...

рилску традицију) тичу се досљедније до сасвим досљедне употребе лигатура j и 9, одсуство ђерва, јасније одређене употребе 0...

Као добро утемељена и разрађена (и прилагођена српском језичком систе-му), ова правописна реформа почела је веома брзо да се шири од истока (по-чев од краја XII вијека), преко Хума и Зете (кроз XIII и XIV вијек) па до Босне у XIV вијеку. Оно што се, према описаним и анализираним споменицима са српског подручја, може закључити јесте да нијесу постојале „чисте“ језичке ортографске школе, поготово уколико се било које средиште посматра дија-хронијски, већ је постојала тенденција поступног смјењивања новијим (источ-ним) рашким правописом старије ортографије (дуже присутне, задржане и примјењиване ка западним крајевима). Односно, то није смјењивање, колико уношење новијих, практичнијих и јаснијих рјешења рашког правописа ка за-паду (обрнутих процеса није било), те његова све већа стабилизација и до-сљеднија примјена у дијахронији на истоку.

Ради нијансирања правописних тенденција, за широки српски језички простор (и везивања споменика за одређено средиште писмености) у науци су (условно), почев од Белића, увођени термини: рашки, рашко-зетски, зет-ски, зетско-хумски, хумско-босански правопис (или правописна школа). Ови називи варирају од научника до научника (зетско-хумска и рашка школа у писмености; рашка, зетска, хумско-босанска школа или средиште писмено-сти; зетско-рашка и сл.). Називи нијесу историјски забиљежени нити посвје-дочени. Односе се, прије свега, на правописне тенденије и варијације, а не на језичке (и граматичке) карактеристике и особености. Писменост (и средишта писмености) више су (и чешће) везивани за манастире (тј. манастирске цен-тре) него за било какве административне формације, поготово се не могу про-јектовати на формације и државне оквире у данашњем смислу, јер су оне кроз историју варирале и на различите начине се преплитале. Међутим, оваква наи-меновања злоупотребљавају се у новије вријеме, па се ови условни називи про-глашавају редакцијама из којих се „покушавају произвести“ тзв. нови језици: сасвим неутемељено и ненаучно.3

de0va. bezo;mn7i... 2. разликовање позиције мек сугласник + вокал од позиције тврд сугласник + вокал, тј. писање лигатура y - j - 9 иза палаталних сугласника. Овим се први принцип (за по-кривени – непокривени положај) нарушава, а први принцип доприноси донекле тежем проди-рању другог правописног правила: lybl9n6, v5zbranj[e, lyblj[e... (ю се у овом положају скоро досљедно пише, j је често, 9 рјеђе: zeml9, bli1n99). Ово се правило (у односу на прво), поготово у почетку, примјењује са знатно мање досљедности, и његова се примјена устаљује у току XIV вијека на крајњем истоку, а све се више и досљедније током времена примјењује и на западу. 3) Одсуство „ђерва“, а за гласовне вриједности ћ и ђ коришћење различитих графијских рјешења (нпр. тисука, Крусик, омоти ...; освобага, оутвргение, медоу...), о овоме више: Никола Родић – Гордана Јовановић, Мирослављево јеванђеље. Критичко издање, Београд 1986.

3 Тако у уџбенику „матерњег језика“ за 1. разред средње школе стоји да Мирослављево је-ванђеље припада зетској редакцији – из које се, потом, на овај или онај начин, изводи оно што се данас покушава представити као „црногорски језик“ и тиме му (ненаучно и исконструисано) придодати историјску заснованост.


Када је у питању анализиран материјал, везан за период XIII вијека има-мо два четворојеванђеља из Дечана. Нијесу датирани. Представићемо неке типичније правописне карактеристике ових рукописа (оне које су од значаја за овај период).

2.1.1. Рукопис из 12?? (како је датиран у Народној библиотеци), сиг. 003. Писан је у два реда (као и Мир и Вук).

Правописне карактеристике: лигатуре 9, j, y доследно се користе (y чак и иза сугласника ч, ж): avij 20/4б, jv] 5/б2, dajnij 18/19б2, krs”tlj 12/48б2, klanj9 se 22/51a2, r7barj 5/95a2...; 9zikij 11/42б, presel9ni9 4/5a1, n99 10/5a1, tvo9mo; 14/5б1, pr5v]9 1/19б2, pri9ml9t5 1/19б2, `etir9m5 4/48б1...; podkopavayt5 9/5б2, 1nyt5 3/18б1, d[/y 7/50a1... Омега се користи на почетку ријечи и у ријечима страног поријекла, у другим позицијама ријетко (0ko. 4/61a; 0zij 5/4б2, sim0n] 8/491, simon5 3/49a1...), једном широко о (Оca 4/245б1). Редовно се користи o;, осим у три примјера u – углавном на крају реда (l]tu 10/303a2). У ријечима страног поријекла користи се q (qe0file 5/150a2, 9lisaveq5 20/150a1), два пу-та је написано n6 18/150б2; na n6 13/304б1, у осталим случајевима танко јер. Не користи се =, осим ријетко и без неког правила (rod= 18/4b2; =1e 15/5b1), води се рачуна о правилу да се крај реда завршава вокалом. Дакле, рукопис одликује уређени рашки правопис.

2.1.2. Рукопис који је такође датиран као 12??, сиг. 001. Рашки правопис, мање је досљедан у односу на претходни рукопис што се тиче обиљежавања гласовне вриједности ’е.

Основне правописне карактеристике: лигатуре 9, j, y досљедно се пишу (чак и cy, [y) осим неколико изузетака (везаних за гласовну вриједност [n’e]): pomi[lj9te 11/99, iykov5 1/10a, o;boj 18/16a, slavljho; 16/13б, nazarjnn5 10/41б, iskor]nij 27/41a, jdet5 7/42b...; 9go 15,9a, 9mo; 3/9б, 99 16/10a, svo9go dvi9 14/40б, n9go 22/41a, dostojni9 5/85a, осим: 0slablenomo; 5/9б, nem5 12/10a, nemo; 10/13б, 19/85б...; Wpo;2ayt5 13/9б, lybit5 18/13б, b7v[y 18/10a, smokovnicy 26/41... До-сљедно се пише o;, омега се пише на почетку ријечи: 0be2a, једном у ријечи страног поријекла (v6ql]0m] 4/147). Пише се q - ro;q7 10/145a.

Дакле, у рукописима из XIII вијека присутан је рашки правопис, али, као и у осталим испитаним српскословенским рукописима, рукописи посједују неке особености и властита рјешења (што може бити утицај предлошка, мани-

Међутим, најстарији споменик српскословенског језика, Мирослављево јеванђеље, наста-ло је (највјероватниије) у цркви Светог Петра и Павла (задужбини Немањића) на Лиму, дакле подручју које је тада припадало Хуму, касније Херцеговини (а не Зети). Црној Гори је овај дио Херцеговине припојен тек на Берлинском конгресу 1878. године. Глигорије дијак је својом ру-ком записао коме је Јеванђеље посвећено: писано је за хумског кнеза Мирослава, сина Завиди-ног, брата Стефана Немање. Радиле су га двије руке (главни писар – који није оставио трага о свом имену, и Глигорије дијак – чије је име сачувано у два његова записа на маргинама рукопи-са). Правопис ова два писара се разликује: за главног писара је карактеристично да користи ар-хаичнији правопис, који је дуже задржан идући ка западнијим подручјима српског језика, а за Глигорија дијака, у односу на главног писара, карактеристично је више особености модернијег, новијег, тзв. ћирилског правописа (који је и у основици рашког правописа).


ра и насљеђа писара...): имамо досљедну употребу лигатура, одсуство ђерва, употребу омеге, води се рачуна да се крај реда завршава вокалом, што су све од-лике уређеног рашког правописа. Ово говори да се рашки правопис усталио, учврстио и стабилизовао у знатној мјери своја правописна начела, али да га одликује и одређена флексибилност... Овакви рукописи (са сасвим уређеним рашким правописом) забиљежени су и много западније. Четворојеванђеље из манастира Никољца из Бијелог Поља (крај XIII вијека) такође одликује веома уређен рашки правопис.4

2.2. Четворојеванђеља из XIV вијека.2.2.1. Два рукописа из XIV вијека (недатирана) имају уређен рашки пра-

вопис. а) Први је датиран као 13??. Сиг. 001. Писан је у два ступца.Правописне карактеристике: лигатуре j и y досљедно се употребљавају,

лигатура 9 такође (осим недосљедно код nem-); омега се користи као и у прет-ходним рукописима – на почетку ријечи (у средини код ријечи страног пори-јекла), понекад се користи и широко О; досљедно се користи диграм o; (само у неколика примјера, на крају реда – u); нема =. Нпр: jste 1/1a2, crs”tvij b1”ij 17/1б1, dajnij 25/2a1, pom7[ljho; 5/29a2, b]jho; 5/29121б1, pojst59 6/123a2...; tvo9 6/1a1, 0br]ta9t 11/2a1, n9mo; 3/4a1, 0slabl9n5 1/3б1, i9r]9 17/170a1..., али: nego 14/2a1, k nemo; 4/123a1; v5zlybit 19/1a1; `y9[i 12/1б2; s5tvory 2/52a1...; 0tvr5zet] se 4/27б1; zavede0va 8/52a2. Onжe 20/4б2. Употребљава се q: viqaniy 11/28b1; savahqani 3/48a1...

б) Други рукопис је такође недатиран, у каталогизацији је означен као: 13??. Сиг. 157. Правопис је сличан претходном (користе се лигатуре, осим неко-лика примјера са e у гласовној вриједности [је], нема =. Нпр.: bl”gaj 3/138a, s]j 18a, prd”stvalj9t5 6/2, tr5nj 14/187...; 99 4/138a, sm]9t5 3/118a, razru[a9ma 15/7, 9s” 12/187..., али и ego 4/187, ez7k5 10/187; y1e 2/187; `yv5stv5 9/187, 23/187...).

Дакле, ови рукописи су, што се тиче правописних црта, слични рукопи-сима из XIII вијека, а с обзиром на то могли бисмо претпоставити да нијесу с краја вијека, већ из ранијег периода.

2.2.2. Код осталих рукописа већ почињу, у мањој или већој мјери, да се примјећују црте ресавског правописа.

При крају XIV вијека јавља се на простору српског језика нови правопис, који је по тадашњем центру преписивачке и преводилачке дјелатности добио име ресавски правопис (Мада се овај правописни образац јавља и прије осни-вања манастира Ресаве, у овој скрипторији је заживио и добио широк замах).5

4 О овоме: Јелица Стојановић, Ортографија и језик Бјелоољског четворојеванђеља (XIII/XIV вијек), Подгорица 2002.

5 Највјероватније је да је за формирање овог правописа везано име српског патријарха Јефрема, рођеног у Бугарској, а препознатљив је утицај бугарског Јефтимијевог правописа на ресавски. Неки су овај правопис везивали за Констатина Филозофа. Међутим (према Влади-


Према многобројним српским рукописима из XV и XVI вијека лако се уочава-ју и препознају основне особине овог правописног типа. У поређењу са тексто-вима претходних раздобља ови рукописи показују консеквентнију употребу грчких слова q, си, кси, ижице, досљедније разликовање o од омеге, правилни-ју употребу слова 3]lo у функцији бугарског изговора тог слова у извјесним ријечима (3v]zda), али се јавља и у неетимолошким позицијама; употреба = испред ј и и; употреба спиритуса и акцената; потпунијег фиксираног система интерпункције итд. У ресавском правопису гласовна вриjeдност [је] пише се малим e или широким \ над којим се пише спирит. Тако је и иза палаталних су-гласника (мада је ту лигатура чешћа). У ресавском правопису лигатура j се пи-ше на почетку ријечи, иза вокала се пише a, док и рашки и ресавски правопис карактерише писање лигатуре j иза платалних сугласника l’ и n’. Користи се 6, које није постојало у рашкој редакцији, и то у смислу бугарског правописног правила на фонетским мјестима, у првом реду у јаком положају, затим у пред-лозима и префиксима (5 се пише на крају ријечи) што карактерише ресавски правопис.6 Правило писања дебелог јера на крају ријечи (као „совершително“), што је у противурјечности са Јефтимијевим правописом, узео је Константин Филозоф из руског.7 Овај се правописни образац брзо ширио од истока према југу и западу српског говорног подручја тако да су његова правописна рјеше-ња убрзо нашла примјену и на подручјима Зете, Хума/Херцеговине8 ...

Рукописе из манастира Дечана са краја XIV вијека такође одликује рашки правопис, али се у овим рукописима среће =, и то у позицијама које ће бити карактеристика ресавског правописа.

а) Четворојеванђеље из 1370–80. Сиг. 009. Када је ријеч о правопису, у њему су присутне сљедеће особине: лига-

туре се досљедно пишу, осим факултативно иза = гдје имамо =a, =e, =i, али и =9, i9, ij (9s” 1/4б, sv]d”tel5stvu9t5 16/4б, neslovesn59 20/4б, ko9go 4/5a, pon91e 7/5a, 99 1/6б, o;mal9n]9 2/11б...; jko 6/4б, v5d]jnn7h5 17/4б, v5m]nj9t5 se 15/6a,

миру Мошину: „Револуције“ у историји срског равоиса. Српска књижевност у књижевној критици. Стара књижевност, Београд 1972, 250–262) ресавски правопис је створен прије Кон-стантиновог доласка у Србију, па и прије подизања манастира Ресаве. Велики број сачуваних српских рукописа смјештено је у последњу четвртину XIV вијека (са ресавским правописним одликама). Ресава је основана 1407–1408.

6 О овоме упоредити: Вера Јерковић, Срска Александрида. Академијин рукоис. Пале-ографска, ортографска и језичка иситивања, Београд 1983; Јасмина Грковић Мејџор, Језик „Псалтирa“ из штамарије Црнојевића, Подгорица 1993; Ирена Грицкат, Одлике ресавске ре-дакције у старијим реисима Душановог законика, Јужнословенки филолог XXXIV, Београд 1978, 11–49.

7 Упоредити: В. Мошин: Револуције..., 40. Ирена Грицкат – Радуловић, Књижевни и кул-турни рад Константина Филозофа, Српска књижевност у књижевној критици. Стара књижев-ност, Београд 1972, 493–496.

8 О овоме упоредити: Ј. Г. Мејџор, Језик...; Јелица Стојановић, Неке равоисне и равои-сно-фонетске особине рукоиса Грешних сасеније (манастир Тушимља, 1686. године), Дурми-торски зборник, Подгорица 2007, Неке језичке особености Врхобрезничког љетоиса, Гласник Одјељења умјетности, ЦАНУ, Подгорица 2007.


sol5tarj 17/144б...; lyblj[e 18/5б, `yd]i[e 5/6б, gn”y 15/145б... Употребљава се =, али не досљедно: nakazan=a 12/4б, n]c=i 12/5б, pr=iti 16/5a, v5spr=9ml9t5 18/5a, 9;g”l=st5 7/5b, =0an5 19/5б, =0s=f5 7/6б, s=i 12/6a, vel=ki9 20/6б, e;g”li9, =0s=a 13/14б, =el0niy 14/4б, salaq=ily 16/14б, el=o;da 2/15a; `init=< 1/145a; zahar=a 1/145б, d52er=i 2/145б, zahari9 20/144б, ispl5n9nia 19/234б). На почетку ријечи пише се 0 (али и у другим позицијама, нарочито у ријечима страног порије-кла, мада ово правило није спроведено до краја). На почетку ријечи пише се и широко O: 0ba`e 2/5a. 0n7i 11/5b. zak0n5 m0;se0m5 2/335a. 0 sv]te 1/232b; Ozij 7/13b, Oc”a... Има примјера са q (viq5saida 1/5a) и ; (m0;se0m5 2/335a). Нема примјера са 3, ξ, ψ. Пише се скоро досљедно o; , веома ријетко u.

Дакле, правопис овог рукописа има, углавном, особености рашког пра-вописа (што се писања лигатура тиче), али и елементе ресавског правописа: писање =, иако не сасвим у складу са овим правописом – пише се у ријечима страног поријекла, али и испред a, e, = (недосљедност се огледа у томе што се иза њега некад пишу и лигатуре 9, j, а има и примјера са писањем i испред ових лигатура). Пише се 5 (ресавски уводи и 6, што није одлика овог рукопи-са). Нема примјера са 3, ξ, ψ (њих уводи ресавски правопис).

б) Рукопис из 1360–70. Сиг. 005.Правописне особине су веома сличне (готово идентичне) као и у прет-

ходном рукопису. Лигатуре се користе доследно, осим факултативно иза =. Налазимо =a, =e, =i, али и =9, i9, ij (avramly 2/3, iesej 14/3, jvit se 7/37, zemly 1/58a, dajti 8/58б, r7barj 7/75a; 9go 5/3, pr]sel9ni9 13/4, 99 15/5, n9i 21/5, svo9go 5/57, nb”sn79 6/57, po9ml9tse 15/587a, o raslabl9nem5 4/115б; o;rin7y 2/4. postavly 17/60a... Десетеричко = се употребљава, али не досљедно: av=a 3/3, sreten=e 14/59, ml5n=i 2/70б, s=m0na 4/75, 0 pomi[ljy2=h5 7/77б, q=mia 13/119б, treti9 1/250б, abi9 1/57б, nameni9 7/57, im]ni9 9/59б, 9zeisij 10/41, presel9nij 6/5, po-kajnij 10/47a... Пише се скоро досљедно o; , веома ријетко u (ако је написано, са великим је доњим кругом у средини којег је тачка). На почетку ријечи пише се 0 (али и у другим позицијама, нарочито у ријечима страног поријекла). Ни-је правило спроведено до краја. На почетку ријечи пише се и широко O: 0тиде 10/59б. pri0br]toh5 4/60a arhi9re0m5 4/71a; slov0 3/194a; Oni 11/71a, Oc”a... Има примјера са q (viqani9 8/193a) и ; (m;rom5 7/78a.). Нема примјера са 3, ξ, ψ.

2.2.3. У рукопису с краја XIV вијека (Четворојеванђеље - 13??. Сиг: 006) има више карактеристика које ће касније заживјети у ресавском правопису. Употребљава се =, употребљавају се q, ξ, ψ, почиње да се употребљава 6, које је у ресавском правопису добило нови правописни задатак. Али, у складу са рашким правописом, чешћа је употреба лигатура у односу на каснију праксу у ресавском правопису. Од 77. стране има више одлика ресавског правописа (употребљава се искључиво u, чешће је e за [је]; 6 се употребљава чећше у одно-су на претходне рукописе; употребљавају се q, ξ, ψ). Лигатура j употребљава се досљедно, осим =+a. Лигатура 9 употребљава се недосљедно (на почетку ри-јечи и слога је чешћа него e), иза палатланих сугласника стоји само 9, иза = упо-


требљава се e (осим у једном примјеру). Употребљава се = + a, e, o; / y и у стра-ним ријечима; употребљава се 0 (на почетку ријечи, у ријечима страног пори-јекла, понекад и у средини ријечи). У једном дијелу рукописа употребљава се u / o;, у другом доминира u (ријетко o;). Чешћи је 6 од 192. стране (углавном је писање везано за крај ријечи и после r): 9 - 1/1a, ned”l9 3/1a, maqe9v]m5 16/1a, pon91e 7/12a, 0b7à9 12/14a, 0stavl9n=e 2/14б, priklada9m0 14/79a, propov]da9 9/81a, n9mo; 10/81a, svo9 1/81б, svo9 10/82a, s=k9ra 1/125a; али и s5ìtaemi 2/1a, Edinogo..., koego 7/12a, 0br]tae[i 13/12a. eresi 1/14a. Egda 13/14a, svoem5 20/14a, priehom5 6/14б, moei 9/77б, ego/e1e..., ko;st0di9 11/77б, pri9[e 23/198a, j - jko 1/1a, nd”elj 2/1a, o;ìtelj 20/13; jvit5 21/14a, али и r7bara 8/82a, v5zvaj 19/82a, 0stavlj[e 4/83a, posl]dovatelj 15/121a, jvljet se 10/197a, 91e 9ste nn”j 13/251б, ispl5n9nij 13/198б, y - v5zlybl9n7 19/81б, ko9y 2/252б. Употребљава се =: eug”l=a 2/1a, eug”l=e 4/1a, mali2=i 15/1a, b1s”tvn=imo; 15/13б, s=an=e 15/13б, pr]dan=em5 0v=d 2/17б, oz=y 7/17б, am=n5 16/78a, zr=tel5na 18/79a, nev]rstv=y 5/120б, sto-dr5d=y h7trost=y 5/121a...., осим: ko;st0di9 11/77б, pri9[e 23/198a, ispl5n9nij 13/198б. У ријечима страног поријекла употребљава се q, 0, ξ, ;: maqea 4/1a; m0;si 15/12б, Oz=y 7/17б, =0z=a 7/17б, =0s=o; 13/17б, salaq=lj 19/17б; vav;lonskago 5/18б, ig9m0na 24/77б, aleξandr=i 14/78б.

2.3. Четворојеванђеља из XV вијека.Три рукописа из XV вијека (недатирана) одликују учесталије правописне

особености ресавског правописа, у односу на претходни период (али нијесу присутне све особености): лигатура j се у два рукописа скоро досљедно пише (осим испред =), у једном се досљедно пише и лигатура 9, осим испред = (у дру-гом недосљедно). У једном се пише само 5, у другом такође, осим 6 неколико пута иза предлога. Од одлика ресавског правописа срећемо =, у једном рукопи-су налазимо ξ, q, ;, 0, у другом 3, q, ;, 0. Трећи има нешто више одлика ресав-ског правописа у односу на ова два, али има и доста одлика старијег обрасца (употреба лигатура, нема дебелог јера).

2.3.1. Рукопис који је датиран као 14??. Сиг. 010.У овом рукопису лигатуре j и 9 су досљедно писане (осим Er- и после =,

али има случајева и са =y, ij, i9, =9). Пише се само 5, диграм o; (само 2х u): j - sijni9m5 5/3a, o;ìtelj 11/4б, ro1d”nij 4/36б, pokajnij 6/94б, pojs5 12/94б, v5zvaj 13/95б, jvlj9 153. стр., praznjy2-<mse 17/252б; 9 - ko9mo; 3/2б, 91e 12/2б, izvol9n=a 13/2б, mo9 3/2б, pon91e 3/4б, Eres=i << Eresi.... 9sm7 2/5б, zm79 9/5a, pro-pov]da9 kr52eni9 9go 13/94б, v5zlybl9n7 9/95a, n9go 10/55a, uèni9 novo9 15/95a, vne[n9i 4/154a, sv]d]teli9 1/278б, Elini; gorn9m5 12/252a, E1e 15/262б; y - st”ly 7/2б, posilay 3/94a, andr]y 2/95б, `yde 19/139б, po[ly 2/178б. Употребљава се =, али не сасвим доследно (по обрасцу ресавског правописа) lt”rg=i 4/2a, t5`=y 6/2a, hot]n=a 1/4б, blg”ov]st=am5 13/4б, c]lomo;driy 4/5a, c]lomo;dr=y 12/5a, ro1d”enij 4/36б, zahat=ina 15/36б, kr52eni9 4/94б, pokajnij 6/94б, kr]pl=i 15/94б, pr=ide 4/95a, b1”=a 16/95a, E;g”l=e 16/95a, hr=sti 17/139б, listv=9 18/150a, b7ti9 8/252a. Срећемо ξ - sinaξari 11/2b...; q - qeOf=lo; 10/154б...


2.3.2. Рукопис датиран као – 14??. Сиг. 008. Има особина ресавског пра-вописа, али недосљедно. Лигатура j се скоро досљедно употребљава, осим у три примјера иза вокала o и =a. Лигатира 9 се углавном употребљава иза палаталних сугласника, иза вокала (са неколико изузетака иза o) углавном и на почетку ријечи, осим у устаљеним лексемама. Пише се = у складу са ресав-ским правописом, али има случајева и са i9, =9. Чешће се употребљава o;, али је присутно и u. На почетку ријечи стоји 0-, али и O-. Полугласник задњег реда среће се иза v6- (често) и s6- (ријетко). У осталим случајевима пише се 5. Упо-требљавају се 3, q, ;, 0: j - jko 3/1a, iskr5njgo 5/1б, ml”stinj 17/2a, tvoa 15/2a, tvoj 16/2a, volj 19/2a, tvoa jko 0stavlj9m5 3/3a, svoa jko 15/3a, donnj[njgo dne 5/9б, jmo; 19/18б, pomi[ljy2e 10/78a...; 9 - tvo9 1/1a, e1e edino, ego, ez7`nici, esi...; blg”79 13/1b, sto92e 2/2/б, Wradn99 7/17б, n9m5 19/19a, pi9t5 2/19б, svoego 9/114a; употребљава се =, али не досљедно у складу са ресавским правописом: pod“no=e 4/1a, zl=e 12/1б, m=qar=e 15/1б, v5spr=imo;t 5/2б, s5gr][en=a 9/3a, s=a 10/9б, blg“vol9n=9 12/17б, bol5=i 5/18б, iscel=9 +sa=em5 15/19a, s5kro;[enn=9 4/19б, izbran=9 1/56б, izbran=e 6/114б.

2.3.3. Четворојеванђеље датирано као – 14??. Сиг.012. Претежу правила ре-савског правописа (иако недосљедно, и нијесу присутне све особености). Ли-гатура j се досљедно употребљава, осим =a; два су примјера са ] = [ја]: (]domo 3/245a, rodi zoravl] 10/10a, jvl]9t5 4/8a); лигатура 9 углавном се употребљава на почетку ријечи и слога (али и e), а иза палаталних сугласника редовно (осим у неколика примјера). Лигатура 9 једном је написана иза =, редовно стоји иза =y. Употребљава се и u и o;. Не употребљава се 6 (осим једном v6 – 6/10a). Сре-ћемо 3, q, ;, ξ, ψ: j - jkov5 12/1a, o;ìtelj 6/1б, 0bià9 8/1б, jv] jko 5/99a...; 9 - mo;1=ee 2/1a, s=an=em 5/1a, eresi 8/1б, 0bià9 15/1б, Egda 5/2a, 9gda pouà9t5 8/2a, n9 17/2б, d]lano9 1/8a, s2”eni`5s”ko9 jvl]t5 4/8a, svoego ego 5/99a, ètvoro0braznoe 6/100a, koemo;1de 8/100a, n9mo; 6/100a, moego 5/101a, ney 4/246a...; = - b1s”tvn=i 1/2a, mo;1=ee 2/1a, s=an=em 5/1a, pisan=a 2/1б, pr=eh 1/3a, =akov 5/9a, i0s=y 5/10a, t5`=y 15/99б, gal=l]iskago 2/10a, h7trost=y 8/154б, s radost=y v]l=ey 12/244б..., netl]n=9 9/7б. У ријечима страног поријекла срећемо 3, q, ;, ξ, ψ - mo;si 11/2a, 0bià9 8/1b, maqei 9/3a, neψem varnav] Мр, aleξan5dr=i 8/99б, st53] ego 16/101a, 3v]rmi 12/102a, mno37 1/155a.

2.4. Четворојеванђеља из XVI вијека. Постоје четири четворојеванђеља: два су датирана из 60–70. година XVI вијека, два су недатирана. У рукописима из XVI вијека, као општу тенденцију можемо запазити да су се знатно рашири-ле и присутније су црте ресавског правописа. Ређе се употребљава лигатура 9, осим иза палаталних сугласника, нарочито у неким рукописима. Осим у једном рукопису, доминантно се употребљава 6 (а 5 се углавном ограничава на крај ријечи). Међутим, ни ова црта није спроведена досљедно. Пишу се 3 (досљедно), q, ;, 0, ξ, ψ.

2.4.1. Рукопис из 1550–60. Сиг. 019. Ово четворојеванђеље има доста одли-ка ресавског правописа: лигатура 9 се употребљава само иза палаталних сугла-


сника (у осталим случајевима e); лигатура j се употребљава, осим иза =. Десе-терачко = употребљава се испред e, a, i, y и у страним ријечима. Пише се регу-ларно 6, само на крају ријечи пише се 5. На почетку ријечи пише се 0 (понекад и О), али често и на крају ријечи и после вокала. Често се употребљавају 3, q, ;, 0, ξ, ψ: j - jvi se 13/1б, jko 2/65a, ko;plj 5/62б, pojsa 13/64б, jvljet5 23/144б; 9 - ego 2/1a, svoego 21/2a, dr]vl9 9/18б, zan9 15/18a, n9m5 tvoey 13/45a, e;g”l9 1/65a, 0stavl9n=e 5/64б, stoe2a ab=e jvljet5 23/144б; = - v=qleeme 10/1б, m5n=[i radost=y 2/1б, s6 mar=ey 4/1б, vel=ey 2/1б, umr5t=a 19/1б, s=e 21/20б, pro`=i 7/24a, kr”1en=e pokaan=a 5/65б; 6 - s6nim5 is6vra 5/1a...; 3, q, ;, 0, ξ, ψ: 3v]zdo; 2/1a, kneza 13/1a, 3]lo 3/15, t;ro; 12/18б, mn03=i 12/21a, aneψeei 6/65a, aleξandr=i 13/65a, 3v]rmi 4/65a.

2.4.2. Рукопис из 1561. Сиг. 015. Лигатура j се употребљава, али има изу-зетака. Лигатура 9 се употребљава после палаталних сугласника. У осталим случајевима је лигатура чешћа, осим у устаљеним лексемама са e и у још по-неком изузетку. Пише се = + e, a, i, y, и у страним ријечима. Такође налазимо и 3 (једном), q, ;, 0, ξ, ψ. Пише се o; (чешће) и u (ређе). На почетку ријечи се пише 0 (понекад и О). Употребљава се 5 (само једном v6): j - b]jho; 5/1a, pi-sanij 10/1a, jvet 19/1б, gn”j 16/2a, dovl]j[e 15/2б, jvlj9t5 5/3б, maqt”ea 11/73б, menjet se 4/192б, svoj 12/193б, 1х - stoa[e 13/195a; 9 - mu1i9 3/1a, pon91e 10/1a, 0bi`a9 22/1б, za n9 2/1б, svo9m5 16/1б, stoe E;g”l=e 1/72..., svoego, ego..., e1e, edva 1/72б, ego..., pr]bivae 10/72a, sto9 5/240a, pokazo;9 ned”l9 20/248б...; пише се = - `l“vc=i 10/1a, bl“gov“st=am5 20/1б, pisanij 10/1a, =o;da 1e 1/6a, brat=y 4/6a, iakova < =akova 4/6a,to`=y 19/73a, =0s=fa 2/192б; 3, q, ;, 0, ξ, ψ: ineψi 1e 8/72, aleξandr=i 7/72б, pomi3a9 20/72a < али, st5z] 10/74a, maqei...

2.4.3. Четворојеванђеље датирано као – 15??. Сиг. 020. Слично као код ру-копис под 2.4.1. Користи се лигатура j, осим 1х – svoa, и иза =. Лигатура 9 се користи иза палаталних сугласника, у осталим случајевима e (осим један при-мјер). Пише се = + e, a, i, y, и у страним ријечима; 6 се користи често једино код v6, два пута s6, у осталим случајевима 5. Користи се o; (веома ријетко u); на почетку ријечи 0 (понекад и О), али честа је 0 и на крају ријечи и после вока-ла. Често се пишу: 3, q, ;, 0, ξ, ψ: j - jko 16/5б, avramlj 5/284a, salat=ilj 3/258a, zoravlj 4/285a, divljho; se 7/66б, velikaa 13/66б, svoa 7/67б, ostavljete 13/68a; 9 - mo;1=e 4/5a, pon91e 17/5a, gl”et5 13/5б, Egda 14/5б, svoem 1/6a, 0stavl9n=e 12/6a, e1e ezka 8/6б, pr]v]`noe 2/7б, po`ivaet5 10/7б, n9mou 6/65a, edin5 ego..., moemo; 9/67, daete 8/68a...; = - mo;1+=e 4/5a, s=an=em5 8/5a, o;bivay2=ih5 14/5б, c]lomo;dr=y 11/5б, s=a 14/6a, Ov=d 7/284б, eliakima 6/285...; 3, q, ;, 0, ξ, ψ: 0nomo; 0ni 5a, m0;si 12/5a, 3m=e 15/5б, maqei 21/6a, qamarr7 11/284a.

2.4.4. Четворојеванђеље датирано као – 15??. Сиг. 017. Досљедно се упо-требљава лигатура j, осим иза =. Лигатура 9 се употребљава иза палаталних сугласника; ређе се на почетку ријечи употребљава 9 (чешће e-); иза вокала се употребљава 9 (осим у два примјера). Пише се = + e, a, i, y, и у страним ри-јечима. Користи се u (ређе o;). На почетку ријечи пише се 0 (понекад и О),


али често и у страним ријечима, на крају ријечи и после вокала; 6 се користи често (углавном иза предлога, префикса), на крају ријечи је углавном 5, мада нема јасног правила: j - sian=em5 3/1a, o;ìtelj 10/1a, bl”gaa 5/1б, jko 5/2a, ij-kov5 5/4a, Ezikea 18/3б, jst5 21/20a, klanj[e se 2/21б, moj 3/21б, tvoj...; pastira 1/22б, vr5qolomea 156/22б, isceljite 2/23a, pojs]h5 7/23б, posledovatelj 4/120б, ob5jvljet5 obo;jet5 12/127a...; 9 - 0biàe 10/1a, Esmi Egda, edin5, emu, ego, Ezik5, E;g”..., gl”9[i 5/2a...; po n9m5 13/20б, 0boe 22/20, nb”snoe 1/23a, n9i 4/23a, krepl9i 18/75б, isko;[aem 67/76a, svoe, moe..., 9mo; 9/75, svo9go 7/76б, tvoego 13/165б, pr]-loml9n=i 11/192a, zeml9 22/76a, pisanoe 13/191a, 9ste bl”vi9 2/191б...; = - mo;1=e 1/1a, hot]n=a 4/1a, brat=y 6/4a, n=i 19/21a, = ab=e 5/76a, vdov=ca 1/76б, v6 gal=ley 6/71a. Често се пишу: 3, q, ;, 0, ξ, ψ - m0;s”i 6/1a, 3m=e 20/1a, maqei 1/2a, mno3=i 18/20б, kne35 23/21a, no3] 4/71a, nneψeei 8/72a, aleξaandr] 22/72a, zv]rmi 8/76a, 3v]zdi 16/76a, 35m=e 15/77б, no3] 1/191a, ψalm]h 10/191a, v6 b3”] 5/193a.

2.5. Српски правопис у XVI вијеку (судећи према различитим рукописи-ма из тог периода) одликује присуство књига и са рашким и са ресавским пра-вописом, односно, писари су долазили у додир (а и усвајали) оба правописна концепта. То је утицало на недосљеднију примјену одлика ресавског правопи-са, односноо, у њему су присутна дјелимична напуштања одређених правила везаних за ресавски правопис и колебања у примјени ресавске норме. Овај период често се означава као период посљересавског правописа. Већи отклон од ресавског правописа одликује и рукопис из Дечана из XVII вијека.

Рукопис је датиран – 16??. С. 021. Одликује га мање присуство особено-сти које је донио ресавски правопис и више црта ранијег рашког правописног обрасца (лигатуре 9 и j се знатно досљедније употребљавају у односу на прет-ходни период, али је задржана употреба = и дебелог јера). Лигатура j досљедно се употребљава (као у рашком), лигатура 9 писана је иза палаталних сугласни-ка, али и иза вокала, нарочито на почетку ријечи (осим у устаљеним лексема-ма). Пише се = + a, e, i, y, као и у ријечима страног поријекла (и још у понеким појединачним случајевима). Јерови се употребљавају без правила (иза предло-га и префикса чешће је 6, а на крају ријечи 5). Пише се 0 на почетку ријечи (али и иначе). За ријеч oì, употребљава се ознака са нацртаним очима (умје-сто О – , са тачкама унутра). Дакле, мање је одлика ресавског правописа у односу на споменике из XVI вијека, више неуједначености и одлика рашког правописа. Честа је 0, као и 3: j - jko 2/17б, o;boj 16/19a, Elej 8/42a, o;bojv5 se 12/49б, nes]jh6 14/49б, pom7[ljho; 6/82a, ml”jho; 6/83б, b7jho; 6/108б, po-klanjho; se 8/108б, s5z7vl9 5/162б; 9 - ego 11/16б, k9sar=e 16/17a, Edin0g0 3/17б, Esi 15/18a, e1e 1/41б, o;bi9nu 8/18a, (s” 19a, svo9 8/18б, svoego 12/18б, v6zlybl9n7 0 n9m 14/19a, svoem5 5/41б, àq9t5 12/41б, bo;9 svo9 6/42a, dro;g79 11/49a, n9go 3/50a, im]9 8/50a, svoega stoe 1/58a, v5zlybl9t6 17/59a, 9g” 20/81б, razo;m]9te 12/82a, k9sar=e svo9 gl”9 2/83a; y - blydite 15/16б, gl”y25 6/19a, `y9te 10/82a; = - znameni=e =0an=i 10/16б, znamen=a 9/16б, s=mon5 5/17б, s=a 5/19a, h=trost=y 3/119a; 3 - s5371do; 12/17б, ri37 4/19б, m0;si 6/19a, 3]lo 17/19a, Wvr637 11/42б, mno3]


11/47a, 3v]rm=i 14/59a, mno3] 11/47a, 3v]rm=i 14/59a, pro;3i 17/83a, 3]lo 18/83a, r73i 5/109a; јерови - v6zeti 12/16б, pl6t5 10/17б, im5 v6 1/41б...

3. Закључак. У анализираним рукописима из Дечана имамо све оно што карактерише правописне особености и тенденције на широком простору срп-ског језика: како везано за рашки, тако и за ресавски и постресавски право-пис. У оквиру сваког од ових периода рукописи одражавају спој и преплитање различитих тенденција и утицаја – богатих слојева и наслеђа српског право-писа.

Поредећи разноврсне српскословенске рукописе са различитих и удаље-них простора, и у дијахронији (у широком временском распону), примјећује се да је српски језички простор међу собом (без обзира на многе историјске формалне препреке и границе, с обзиром на примјену језичких и правописних образаца) био у знатној мјери јединствен и добро повезан (било да се ради о рашком, ресавском, или послересавском правописном обрасцу). Правописна начела су се ширила и, у мањој или већој мјери, налазила одраза у различитим подручјима српског језика, – што говори о томе да су преписивачки центри (и писарске школе) били међу собом повезани (колико су то објективни услови дозвољавали). Стварале су се, модификовале и спроводиле правописне рефор-ме, али су иновације у норми (што је и разумљиво, с обзиром на широки про-стор) неједнако заживјеле и неједнако су присутне. Норма је, истовремено, у знатној мјери и флексибилна (с обзиром на тенденције и присуство начела у различитим, новонасталим језичким и културним потребама и приликама). И писано насљеђе Косова и Метохије одраз је и свједочанство једне богате и неуништиве писмености и културе српског језика.


Грицкат 1978: Ирена Грицкат, Одлике ресавске редакције у старијим ре-исима Душановог законика, Јужнословенски филолог XXXIV, Београд 1978, 11–49.

Грицкат 1972: Ирена Грицкат – Радуловић, Књижевни и културни рад Кон-стантина Филозофа, Српска књижевност у књижевној критици. Стара књи-жевност, Београд 1972, 493–496.

Грковић-Мејџор 1993: Јасмина Грковић-Мејџор, Језик „Псалтирa“ из штамарије Црнојевића, Подгорица 1993.

Ивић – Јерковић 1981: Павле Ивић – Вера Јерковић, Правоис срскохр-ватских ћирилских овеља и исама XII и XIII века, Нови Сад 1981.

Јерковић 1983: Вера Јерковић, Срска Александрида. Академијин рукоис. Палеографска, ортографска и језичка иситивања, Београд 1983.

Мошин 1972: Владимир Мошин: „Револуције“ у историји срског раво-иса, Српска књижевност у књижевној критици. Стара књижевност, Београд 1972, 250–262


Родић – Јовановић 1986: Никола Родић – Гордана Јовановић, Мирославље-во јеванђеље. Критичко издање, Београд 1986.

Стојановић 2002: Јелица Стојановић, Ортографија и језик Бјелоољског четворојеванђеља (XIII/XIV вијек), Подгорица 2002.

Стојановић 2007: Јелица Стојановић, Неке равоисне и равоисно-фо-нетске особине рукоиса Грешних сасеније (манастир Тушимља, 1686. годи-не), Дурмиторски зборник, Подгорица 2007.

Стојановић 2007: Јелица Стојановић, Неке језичке особености Врхобре-зничког љетоиса, Гласник Одјељења умјетности, ЦАНУ, Подгорица 2007.

Елица Стоянович

КОНТИНУУМ И ЭТАПЫ РАЗВИТИЯ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА В ПАМЯНТИКАМ ПИСЬМЕННОСТИ, СОЗДАННЫХ НА

ТЕРРИТОРИИ КОСОВО И МЕТОХИИ (В СРАВНЕНИИ С БОЛЕЕ ШИРОКИМ СЕРБСКИМ ЯЗЫКОВЫМ АРЕАЛОМ)

Резюме

В настоящей работе автором проанализированы орфографические осо-бенности четвероевангелий из богатой ризницы монастыря Дечаны, восходя-щих к 13-17 векам. В ризнице монастыря Дечаны хранятся два четвероеван-гелия 13 века, пять 14 века, два 15 века, четыре 16 века и одно 17 века. Орфо-графические особенности нами выявялись на основе отдельных цифровых копий, сделанных в Национальной библиотеке в Белграде. Для Дечанских рукописей характерны такие же орфографические особненности и тенден-ции, проявляемые в более широком сербском ареале: как относительно раш-ской, так и относительно ресавской и постресавской орфографии. Сравнивая сербскославянские рускописи восходящие к разным периодам, созданные на разных территориях, можно прийти к выводу, что сербский языковой ареал (несмотря на многочисленные исторические препятствия и формальные гра-ницы) является одной единой системой (составляющими которой являются рашский, ресавский и послересавский орфографический образец). Каждый из упомянутых периодов отражает взаимопроникновение разных тенденций и влияний, представляющих собой богатое наследие сербской орфографии.

УДК 091=163.4”14” 821.163.1-94”14”

811.163.1’36

Чедомир СтојменовићСкопље, Македонија

О ЈЕЗИКУ ВЛАДИСЛАВА ГРАМАТИКА

Прилог је део опсежног истраживања правописних и језичких одлика пре-писа Владислава Граматика. Овде су дати синтеза досадашњих истраживања и нова сазнања из језика овога преписивача и књижевника. Анализа грађе вршена је поређењем с резултатима истраживања у досад проученим српско-словенским текстовима, код акцента, и поређењем са стањем у српским и ма-кедонским говорима релевантним за настанак преписа (косовско-ресавски, јужноморавски и северномакедонски говори).

Кључне речи: акценат, Владислав Граматик, глагол, говор, деклинација, Житије, корен, основа, правопис, суфикс.

1. Владислав Граматик једна је од најмаркантнијих фигура црквенословен-ске писмености на Балкану.1 Саставио је и преписао четири обимна зборни-ка,2 а огледао се и у писању оригиналних дела.3 У записима на крају зборника оставио је неколико података о свом раду.

Владислав се после турске најезде и пада Новога Брда 1. јуна 1455. године склонио у кумановски крај, где је боравио неколико деценија. Податке о раду овог преписивача и писца налазимо у записима на крају четири зборника. У првом зборнику (названом Предели, према наслову прве расправе у рукопи-сној књизи), који је писан од 21. новембра 1455. до 11. новембра 1456. године, после дужег записа стоји „vla‘dislaV3 dja‘k0 pi‘sa kn¶‘g¹ sj8’ § no‘voga br0‘da“.4 На основу ове белешке већина истраживача закључује да је Владислав Новобрђа-

1 Р. Угринова-Скаловска, Владислав Граматик и единството на јужнословенската книжев-на традиција, Предавања на XVI семинар за македонски јазик, литература и култура (5–26. VI-II 1983 – Охрид), Скопје, 1983, 56–62; Б. Христова, Опис на ръкописите на Владислав Граматик, Велико Търново, 1996, 5.

2 Новија истраживања указују на учешће Владислава Граматика у изради још три зборни-ка (Б. Христова, Опис на ръкописите на Владислав Граматик, 110–132).

3 Г. Данчев, Владислав Граматик – книжовник и писател, София, 1969.4 Запис је наведен према издању Ј. Иванова (Български старини изъ Македония, София,

1931, 153).


нин који се, бежећи од турског терора, нашао „¹5 nago‘ri/inu mla‘dwM . vú do‘mU niko‘lq spaN3/‘evik7“. Претпоставља се да је овај књижевник рођен око 1420. годи-не у Новом Брду или околини.5

Необичну претпоставку о његовом пореклу дао је Г. Данчев, који на осно-ву документа из 1434. године, састављеног у Новом Брду,6 закључује да „не е роден в Ново бърдо, а е от пришълците българи“.7 Документом се регулише имовински однос између монаха Саватија и попа Богдана (поклон половине баштине), а међу сведоцима се спомиње „pop0 vladisav lasi?n0 zet0“ за кога Данчев претпоставља да је Владислав Граматик. Сматрамо да је оваква „ве-роятност“ немогућа због низа објективних чињеница, навешћемо неке:

а) Имовинско-правни односи у Новом Брду решавали су се на строго про-писан начин, који налазимо у делу градског статута (члан XXI) приложеног уз Законик о рудницима деспота Стефана Лазаревића (препис с краја XVI века):8 „(w5 ba‘]inaH$) Êú sim0 da ne vol$n0 § grag7n0 nitko’ svo8’ ba‘]tinu prodati ni’ u zalogu polo;iti. ni’ u5 prikj8 datj ni’ poD cr~kvoM poDlo;iti bez0 kni‘ge no‘mi/$ke. i5 svDqtel$stva prT3opope, i5 do‘briH /l~k0 koi su u5 mqstu. tko li’ kamo prq;De re?3nniM w5bra‘zomX svo8’ ba‘]inu w5da’ beZ kn¶‘ge prq;eD re?3nnoi’. § takovih0 da nee’ tvrúdo ni vrqdno.“ Статут је недвосмислено одређивао начин промета баштина; као све-доци могли су се узети протопоп и виђенији људи из града. Овакав поступак примењен је и у документу из 1434. године, где су наведени сведоци: „pop0 radovaN pitikovi/0 i pop0 desisav i pop0 ivanko i pop0 damjan0 i pop0 stoiko i pop0 i;iv0 i pop0 vladisav0 lasi?n0 zet0 i pop0 jakov0 i dabi;iv0 po;Drikobila i branko lew/i? i nika{in0, popu bogdanu bratan0c0, iwan0, pein0 zet0, i u gradu u novom0 br0du voevoda hr0nko i protopopa cagri/0 i knez0 stepan0.“ Сматрамо немогућим да се „младият поп Владислав ... пришълец в Ново бърдо“ могао наћи међу оваквим сведоцима. Одредница „lasi?n0 zet0“ не мора да упућује на младог и придошлог свештеника, већ елиминише могућу забуну кад постоје двојица или више попова с истим именом (које је уобичајено), што је евидент-но и у још два случаја у истом контексту. Ако прихватимо претпоставку Г. Данчева да је Владисав из споменутог документа придошлица, није јасно за-што треба да буде из Бугарске, а не из околине Новог Брда или из неког другог краја Србије, затим из Македоније итд.

б) С обзиром на време настанка споменутог документа, необична је прет-поставка да су сведок „pop0 vladisav0“ и наш књижевник једна личност која

5 В. Сл. Киселков, Владислав Граматик и неговата Рилска повест, София,1947, 5. 6 Документ је објавио Љ. Стојановић (Стари срски хрисовуљи, акти, биографије, летои-

си, тиици, оменици, заиси и др., Споменик, III, СКА, Београд, 1890, 51).7 Г. Данчев износи ову претпоставку најпре у прилогу Један неознат документ о Влади-

славу Граматику (Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, XXXIII, св. 1–2, Београд, 1967, 49–55), а затим у монографији Владислав Граматик – книжовник и писател, София, 1969, 17–20.

8 Препис је објавио Никола Радојчић (Закон о рудницима десота Стефана Лазаревића, САНУ, Београд, 1962, л. 24, стр. 2).

343Чедомир Стојменовић: О језику Владислава Граматика

је у дубокој старости писала обимне зборнике и лако се кретала по немир-ним балканским просторима (према најновијим истраживањима последњи подаци везани за живот и рад Владислава Граматика потичу из 80-тих год. XV в.).9

в) У језику записа на крају његових зборника, затим многобројних марги-налија у Загребачком зборнику, нема никаквих наноса из бугарског народног (и књижевног) језика, који би упућивали на претпоставку Г. Данчева. У акцен-ту споменутих маргиналија налазимо особине јужноморавског и кумановског говора, затим спорадично косовско- ресавских и новоштокавских говора.

2. Зборници и оригинално дело Рилска овест настали су у ресавском периоду, па у правопису очекујемо доминацију црта ове школе. Досадашња истраживања српскословенских текстова из овог периода показују „да се ре-савски правопис у њима јавља углавном у ненормализованом виду“.10

Детаљна анализа ортографије записа на крају зборника, бројних маргина-лија и поговора Загребачког зборника показала је да доминирају ресавске црте, али да се спорадично срећу и остаци рашког, као и старословенског правопи-са. 11

Код означавања група ја и је иза вокала углавном се среће ресавска норма (вокал + a, e). То се нарочито односи на примере у којима испред групе долази вокал и (који је редовно означен десетерачким j).

Доследно је присутна и маркантна ресавска црта ji (за означавање група иј, ији и дугог и).

Група ију означена је на два начина: j8 и j¹.Графије \ и q углавном се правилно употребљавају у већини категорија,

што говори о високој образованости преписивача (занемарљив је број потвр-да са погрешно употребљеним графијама или испуштеним на етимолошком месту).

За обележавање полугласника употребљавају се високо дебело јер,12 ú, 0 и ајерак. У предлозима и префиксима, категоријама где знак има гласовну вредност, готово редовно се среће високо дебело јер; дебело јер је потврђено у десетак примера. У осталим позицијама јављају се танко јер и ајерак.

Ресавски утицај огледа се у готово редовној употреби широког 1 на почет-ку речи, одступа употреба лигатуре § за означавање иницијалне групе от-.

9 Уп. Б. Христова, Опис на ръкописите на Владислав Граматик, 125–132; М. Јакимовска-Тошић, Македонската книжевност во XV век, Докторска дисертација, Филолошки факултет „Блаже Конески“, Скопје, 2000, 29.

10 Ј. Грковић-Мејџор, Језик „Псалтира“ из штамарије Црнојевића, Подгорица, 1993, 21.11 Детаљан опис ортографије маргиналија Загребачког зборника дат је у нашем прилогу Ор-

тографија маргиналија Загребачког зборника, Годишен зборник, кн. 16, Филолошки факултет, Скопје, 1990, 143–156.

12 Ова графија залази дубоко у горњи међупростор и обично има уместо пречке плитак и кратак лук (уп. П. Ђорђић, Историја срске ћирилице, Београд, 1971, 228).


Према ресавској традицији присутна је и графија ³ са гласовном вредно-шћу (у рашкој пракси има само бројну вредност).

Српскословенски текстови из ресавског периода показују „консеквентни-ју употребу грчких слова », кси, си, ижице“.13 У нашој грађи ове графије с гласовном вредношћу, према ресавској пракси, налазимо у страним речима, нпр.: skx¨»$sk\i, a5ra‘¿0 197б, gx¨¾w‘m0 203б, »wm&a 581б.

3. Фонолошке одлике записа, поговора и маргиналија Загребачког зборни-ка указују на српскословенски фонолошки инвентар и спорадично на штокав-ске дијалекатске особености.14

Једна од најзначајнијих одлика српскословенског вокалског система XV века јесте вокализација полугласника. У анализираној грађи нема примера са а<ь, што је у складу са одговарајућом традиционалном графијском и орто-графском нормом.15 Владислав Граматик је био један од најобразованијих сред-њовековних књижевника и преписивача који је посебну пажњу посвећивао норми књижевног језика, па је одсуство оваквих примера разумљиво. Дослед-но писање високог дебелог јер и, ређе, ú у типичним ресавским категоријама, указује на гласовну вредност знакова у овим позицијама, с обзиром на време настанка рукописних књига – свакако – указује на глас а.

У српскословенском језику екавски изговор јата, под утицајем стања у једном делу штокавских говора, постао је норма. У већини проучених српско-словенских текстова потврђен је екавски изговор q, без обзира на рефлекс ове фонеме у дијалекатској бази.16 У складу с традиционалном ортографском нормом графија q се и даље пише, мање или више доследно, што је зависило од образовања писара.

И за нашу грађу је карактеристичан екавизам, на који указују примери у којима се мешају графије q и e, јер се у изговору не разликују, нпр.: zo‘narq Заг. зб. 155а, vwdq’ 246б, »ewDrq 537а (ген. јд.); u5do‘b0ne 176б, za‘pade 197а (лок. јд.), veli‘ke 194б (ном. дв.), le‘tanji 202а, le‘tati 203а.

Предлог v0 и префикси v0- и v0z- су у српскословенским текстовима књи-шке категорије које се од XV века изговарају ва(-), ваз-. Штокавски рефлекс у(-) среће се спорадично у књижевним текстовима. У нашој грађи нашли смо следеће наносе из народног језика: u5 i5zvw‘du Заг. зб. 153б, ¹5 i5zvo‘d¹ 217а, ¹5 i5zvo‘du 341а, 515б, u5 cr~igrad¹ 537а; ¹5 nago‘ri/inU, ¹5 peK3 Пред. 77а (предлог у у ло-кативу); ¹5pi‘saH Заг. зб. 14б (префикс у-).

13 В. Мошин, „Револуције“ у историји старог срског равоиса, Библиотекар, год. XV, бр. 6, Београд, 1963, 471.

14 Детаљна анализа фонетско-фонолошких одлика дата је у нашем прилогу Фонетско-фо-нолошке одлике маргиналија Загребачког зборника, Годишен зборник, књ. 17, Филолошки факул-тет, Скопје, 1991, 143–149.

15 А. Младеновић, Наомене о срскословенском језику, Зборник за филологију и лингви-стику, књ. XX/2, Нови Сад, 1977, 10–14.

16 Ј. Грковић-Мејџор, Језик „Псалтира“ из штамарије Црнојевића, 45–50.


Штокавски рефлекси ђ, ћ уместо прасловенских група *dj, *tj нису знат-није присутни у грађи, што указује на доследно чување српскословенске нор-ме. Једини пример са сугласником ћ је у запису на крају зб. Предели: vú do‘mU niko‘lq spaN3/‘evik7 77а.17 Ове сугласнике редовно налазимо у речима туђег по-рекла:18 kx¨vw’ta Заг. зб. 144а, )5gx¨ptq 145а, )5xeG3ljstú 145а, skx‘¨»$sk\e, k9‘lt\ 179б, mak9‘donja 183б, kx¨pa‘ris¹ 189б, kx‘¨t\ 198а, gx‘¨pov0 203а, gx¨¾w‘m0 203б, )5gx¨p0T3sk\iH 205б, mak9dw‘na 537б, )5xG3lje 537б итд.

4. Морфолошке одлике записа у складу су са српскословенском нормом. Релативно су ретки дијалекатски наноси из штокавског дијалекта.

У променама непродуктивних именичких основа јављају се одлике карак-теристичне и за друге српскословенске текстове. Непродуктивне основе се у знатној мери ослањају на продуктивне обрасце, свакако под утицајем народ-ног говора. Код промена на *ŭ и *i (мушког р.) огледа се утицај *o обрасца у ген. јд. (нпр.: § sn~a Заг. зб. 566а, gr0‘tana 216а). Именица wgn0 редовно има об-лике по *jo деклинацији. Именице на *i и на консонант имају у дат. и лок. мн. само редакцијске наставке -em0, -eh0.19 Именице средњег рода на *s у једнини имају, у великом броју примера, облике по *o промени (нпр.: ген. n~ba Заг. зб. 178а, drq‘va 186б, slw‘va 206б, /rq‘va 207а; дат. n~b¹ 173а, drq‘v¹ 189а; инстр. sú tq‘lwM 200б; лок. na tq‘lq 768а).

Продуктивне именичке врсте углавном имају облике који не одступају од стања у осталим српскословенским текстовима. Дијалекатски наноси потврђе-ни су у знатном броју примера.

Код *o/jo основа у локативу јд. среће се штокавски наставак -у: u5 i5zvw‘du Заг. зб. 153б, na svq‘tilniku 180а, 15 b\‘tj8 181а, ¹5 i5zvo‘d¹ 217а, vú zati‘lku 217б, 15 súlu‘/a8, 15 dq‘istv¹ 243б, ¹5 i5zvo‘du 341а, 515б, u5 c~rigrad¹ 537а; ¹5 na-go‘ri/inU Пред. 77а. Синкретизам генитива и локатива мн., карактеристичан за косовско-ресавске говоре, налазимо у примерима:20 i5spr0‘va vúste‘zah se. tre‘pe-]e ku‘pno i5 bo‘e se veli‘/0stva na/i‘nanijh0. Заг. зб. 768б, 15 vodol8‘bn\H pti‘c0 204а. У једном случају употребљен је аналитички облик (преузет из народног гово-ра, јужноморавског, кумановског): sú gr0‘ci 537а.

Код *a основа у генитиву јд. потврђен је наставак -е (специфичан за што-кавски дијалекат): § zo‘narq Заг. зб. 155а, )5h\‘dne 206а, vwdq’ 246б, »ewDrq 537а; niko‘lq Пред. 77а (употреба -q уместо -e < је правописни проблем). У множи-

17 Ђ. Радојичић сматра да је ова личност познати српски композитор Никола Србин, који је радио у Жеглиговском манастиру „Св. Богородица“ – Матејче (Књижевна збивања и ствара-ња код Срба у средњем веку и у турско доба, 1, Нови Сад, 1969, 252).

18 П. Ђорђић, Историја срске ћирилице, 212–213.19 Ј. Грковић-Мејџор, Језик „Псалтира“ из штамарије Црнојевића, 69, 74. 20 Ова дијалекатска црта среће се спорадично у српскословенским текстовима [уп. В. Јерко-

вић, Срска Александрида. Академијин рукоис (бр. 352). Палеографска, ортографска и језичка иситивања, Београд, 1983, 142, 144; Ч. Стојменовић, Деклинација именица у Служби и Житију Стефана Дечанског (Дечански реис), Годишен зборник, кн. 24, Филолошки факултет „Блаже Конески“, Скопје, 1998, 327].


ни има неколико примера номинатива и акузатива с наставком *ja промене: p/e‘‘le Заг. зб. 201б, vra‘ne 202б, gu‘ske, plo‘vke 204б, mu‘he 205б.

У придевској промени потврђена је велика фреквенција облика одређе-ног вида у свим падежима; готово потпуно елиминисање облика именичког обрасца из генитива, датива, инструментала и локатива множине у складу је са истом тенденцијом и у другим српскословенским текстовима.21 Поред до-следно присутног редакцијског наставка у дативу једнине мушког и средњег рода -ому/-ему, јављају се следећи дијалектизми у неједнаком броју примера: у дативу и локативу једнине женског рода наставак -ој, у локативу једнине му-шког и средњег рода -ом/-ем, у генитиву множине завршетак тврдих заменич-ких основа -ех (који имају косовско-ресавски говори).22

Специфична појава у грађи је обличка изједначеност акузатива множине с генитивом код супстантивираних придева и партиципа, нпр.: nade‘;De8 bl~g\i-h0 poma‘zue, i5 dr0znq‘i[jiH tvo‘re. Заг. зб. 769а; 7ˆko del$fj‘ni svoe’ ]ence’ u5stra[0[iH se § nq/e‘sa, ¹ˆst\’ po;i‘ra8T. 5 vú /rqvHq svoiH hra‘neT. i po w5[0‘stvji u5stra‘[iv[ago, pak\’ i5zbl8‘va8T po;r0‘t\iH 197а. Ова морфосинтаксичка појава у текстовима из XV и XVI века настала је под утицајем деклинације личних заменица и ана-форске заменице, а добила је статус норме у појединим оригиналним тексто-вима (Владислава Граматика, Григорија Цамблака и др.).23

Конјугацију анализиране грађе одликују системске црте карактеристичне и за остале српскословенске текстове из познијег периода: одсуство супина и асигматског аориста. У презенту су потврђени облици из народног језика: у 2. л. јд. јавља се облик: prqi5de[0 Заг. зб. 566а; у 3. л. јд. среће се форма без финал-ног -т: o5va‘koi pi‘[e u5 i5vw‘du Заг. зб. 153б.

Од непроменљивих речи специфичну форму у односу на књишку норму имају поједини прилози. Стари прилог k0de редовно има у анализираној гра-ђи форму са извршеном сугласничком асимилацијом, која је карактеристична за штокавски дијалекат: gde’ Заг. зб. 183б, 217а. У претходно наведеној марги-налији постоји специфичан облик прилога o5va‘koi који данас имају јужномо-равски и кумановски говор. Партикулу -и код прилога (и демонстративних заменица) налазимо и у Закону о рудницима десота Стефана Лазаревића.24

5. Посебно место у нашим анализама има акценат у записима на крају зборника, у маргиналијама и поговору Загребачког зборника, и у Граматико-

21 В. Јерковић, Срскословенска норма у гласовном и морфолошком систему, Југословенски семинар за стране слависте, 33–34, Задар, 1984, 62.

22 Детаљнија анализа придевске промене дата је у нашем прилогу Придевска деклинација у маргиналијама Загребачког зборника, Годишен зборник, Филолошки факултет „Блаже Конески“, кн. 30, Скопје, 2004–2005, 97–106.

23 В. Ч. Стојменовић, Синкретизам генитива и акузатива множине сустантивираних ридева, ридевских заменица и артициа у неким срскословенским текстовима, Црквене студије, Годишњак Центра за црквене студије, бр. 4, Ниш, 2007, 239–245.

24 Д. Јовић, О језику „Закона о рудницима“ Десота Стефана Лазаревића, Јужнословенски филолог, књ. XXVII, св. 3–4, Београд, 1968–1969, 416, 441 (tui, t¹dei).


вом препису Житија Стефана Дечанског (налази се у зборнику Рилски ана-гирик из 1479. год.).25

Означавање акцента је углавном ресавска пракса. Од акценатских знако-ва у анализираној грађи срећу се: оксија, варија, ерисомена и двострука ва-рија (кендема). Најчешће се јавља оксија и то у свим позицијама у речи, осим финалне. Варија је, према уобичајеној пракси, везана за крај речи. Перисоме-на и кендема срећу се ретко, први знак је углавном на финалном вокалу речи (нпр.: ;en¹3 Заг. зб. 145а, vin\3 178а, gwr\3 179б, ³qlw3 205б), а други на једносло-жним речима (нпр.: bq” Заг. зб. 173а, tri” 207б, zri” 223а, se” 231а). Ови знаци при-кладни су за проучавање места нагласка, али не и за квантитативне и тонске вредности вокала. Означавање нагласка је принципијелно спроведено, нема знатнијег колебања у фиксирању места акцента.

За анализу нагласка у нашој грађи релевантно је стање у српским и ма-кедонским говорима на чијем је подручју боравио Владислав. Ново Брдо се налази на западном (готово рубном) подручју призренско-јужноморавских говора.26 Ове говоре данас одликује експираторни акценат који у јужном делу имају специфично место нагласка у појединим категоријама речи.27 Куманов-ски говор је по акценатским одликама близак јужном делу јужноморавског говора.28

а) У анализи акцента именица осврнућемо се на фреквентије лексеме у грађи. Код једносложних именица мушког рода са старим нагласком на отво-реној ултими (финални акценатски парадигматски тип)29 евидентан је процес преношења нагласка на претходни слог: (у савр. срп. ј. тип ко%њ – ко #ња) d0‘;Du Заг. зб. 181а, slw‘n¹ 207б, gr1‘b¹ Жит. 703б, k1‘n7 710б, k1‘ni 710б; (тип су&д – су$да) mi‘ru Заг. зб. 179б, stl0‘pi 183б, tru‘d\ 768а, grq‘ha 768б, tru‘da 769б, p¹‘tu 769б, mi‘ra 770а, stl0‘pa Жит. 699а, su‘d¹ 700а, tru‘da 702б, hra‘mu 706а, hra‘ma 706б, su‘da 712а итд. Уколико је код истих именица стари нагласак био на затвореној ултими, није доследно преношен: d~hw‘m0 Заг. зб. 768б, 770а, k1‘niH Жит. 706б, d~hw‘m0 712а; stl0‘pov0 Заг. зб. 17б (2), grq‘sqh0 768а, trudo‘v0 Жит. 699б, su‘dwM 700а, 707а, vra‘/eM 709а.

Двосложне именице са старим акцентом на крају основе и кратким прет-ходним слогом имају неуједначен нагласак (тип је#зик): bq‘lqga Заг. зб. 14б, wˆbraz0 145а, i5zvw‘du 153б, )5z\‘ci 183б, po‘rod¹ 185б, pro‘hod\ 187а, pw‘zor0 187б,

25 За анализу акценатских знакова Загребачког зборника коришћен је микрофилм, за Грама-тиков препис Житија фотокопије (у издању: А. Давидов, Г. Данчев, Н. Дончева-Панајотова, П. Ковачева, Т. Генчева, Житие на Стефан Дечански от Григориј Цамблак, София, 1983).

26 Уп. П. Ивић, Никола Радојчић, Закон о рудницима десота Стефана Лазаревића, Збор-ник за филологију и лингвистику, VII, Нови Сад, 1964, 208.

27 А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, Изабрана дела Александра Белића, т. 9, Београд, 1999, 207–215.

28 Б. Видоески, Кумановскиот говор, Скопје, 1962, 96 („Сличен акцент со кумановскиот има и јужниот дел на јужноморавскиот, поточно прешевскиот и врањскиот говор...“).

29 М. Мулић, Преглед руске и срскохрватске акцентуације, Сарајево, 1985, 55–56.


vústo‘k¹ 194б, )5z\‘ka 197а, wˆbrazom0 199а, bi‘ser0 199б, v0sto‘kwM 798а, v1‘in$ Жит. 699а, vú‘hwd0 699б, )5z\‘k0 699б, uˆbr¹s0 704б, )5z\‘kwM 704б, poko‘i 707а, i5sh1‘d¹ 707б, zve/a‘n0 708а, k1‘v/eg¹ 709а, porw‘koM 710а, i5n1‘k0 711а итд.

У јужном делу јужноморавског говора и кумановском говору нешто ве-ћи број речи овог типа данас има пренесен нагласак; лексеме bqlqg0, 9z\k0, obraz0 чувају старо место нагласка (беле$г, јези$к, обра$з).30

Лексеме с дугим претходним слогом (тип за$кон) у већем броју примера имају пренесен нагласак: za‘kon¹ Заг. зб. 145а (2), sú‘stav0 170а, sú‘stav\ 184а, plqve‘l0 187а, sú‘bor0 534а, sú‘stavHq 768б, za‘konu 768б, za‘kona Жит. 699а, 709б, 712а, zaz1‘r¹ 700а, súvq‘tu 700а, me‘te;a 701а, 706б, razd1‘ri 701а, 701б, súb1‘r0 701а, 708б, súb1‘ri 701а, prq‘stolwM 701б, súvq‘tq 704а, pri‘hod\ 706а, na‘rwdoM 707а, za‘konq, za‘kon¹ 708а, na‘rwda 708б, pri‘hwD 709б, me‘te;e 711а итд. Речи овог типа имају у праћеним говорима углавном пренесен нагласак. Специфична је лексема súbor0 која у Загребачком зборнику има нагласак на иницијалном сло-гу, који је Владислав понео из Новог Брда (што је карактеристично за суседне косовско-ресавске говоре),31 а у Житију (преписаном 10 година касније) под утицајем стања у јужноморавском и кумановском говору нагласак је на крају основе.32

Код вишесложних именица са старим нагласком на медијалним слогови-ма нагласак најчешће чува старо место, што је у складу са стањем у праћеним говорима: (у савр. срп. ј. тип у#читељ) dqla‘telje Заг. зб. 188б, ro‘diteleM 202б, hevre‘in0 278б, ¹5/i‘tel0 581б, slu‘;iteli Жит. 699а, slu‘;itel0 699б, dela‘tel7 705б, stroi‘tel7 707а, prosi‘tel0 709а, revni‘tel0 710а, tomi‘tel7 710б; (тип на$чел-ни*к) na/e‘lnika Заг. зб. 537а, na/e‘lniK3 537а (2), na/e‘lnik0 537а, súvq‘tnika Жит. 700а, na/e‘lnika 701а, na/e‘lnik\ 705б, /rqdona/e‘lnik0 709б; (тип осе #титељ) pobq‘ditel7, nastoa‘tel7, prom\‘slitel8 703а, nastoa‘tel0 703б, posq‘titel8 706а, pobq‘ditel$ 707а итд.

Специфичан је нагласак имена преписивача. У записима на крају збор-ника (у периоду од 1456. до 1479. године) име је с неуједначеним акцентом. У запису на крају зборника Предели (из 1456. год.) нагласак је на иницијалном слогу: vla‘dislaV3 77а; у Загребачком зборнику (1469. год.) на крају основе: vladi-sla‘v0 768а, vladisla‘vwM 770а; у зборнику Андријати (1473. год.) такође на крају основе: vladisla‘v0 338а;33 у Рилском анагирику (1479. год.) на другом слогу: vladi‘slavwM (gra‘matikwM).34 Нагласак у првом случају преписивач је понео из

30 Уп. Б. Видоески, Кумановскиот говор, 99–100 (белéк – белéзи Ор, бúсер Ром, езúк Кум).31 Г. Елезовић, Речник косовско-метохиског говора, Српски дијалектолошки зборник, књ.

VI, св. 2, Београд, 1935, 190 (са&бор – са*бо%ра/са&бора).32 А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, 108 (собóр Врање); Б. Видоески, Куманов-

скиот говор, 44 (собóр Кум).33 Према издању Б. Христове [Опис на ръкописите на Владислав Граматик, 187 (таб.

VII)].34 Навод је према издању Ј. Иванова (Български старини изъ Македония) и на основу сни-

мака Загребачког зборника.


новобрдске језичке средине (то је акценатска одлика говорника са новошто-кавских простора, којих је у Новом Брду било доста).35 Боравак у Младом На-горичину донео му је другачију дијалекатску одлику, нагласак на крају основе, што се среће у следећа два зборника (настала у манастиру Матејче, код Кума-нова).36 У зборнику из 1479. године (такође преписаном у манастиру Матејче) нагласак је на другом слогу, какав данас поред јужноморавског и кумановског имају и косовско-ресавски говори.37

Именице средњег рода са старим нагласком на наставку (финални пара-дигматски тип; у савр. срп. ј. тип млéко) редовно су с акценатским знаком на пенултими: mlq‘ko Заг. зб. 186б (2), 189а, st0‘blo 188а, li‘ce, li‘ceM 769б, li‘ce Жит (6), vrq‘me (6), li‘c¹ 702а, 705б (2), 711, li‘ci 702а, 702б, /rq‘va 703а, li‘cem0 704а, 706б, dq‘stvomM 707а, li‘ca 707а, kri‘la 709а, dq‘istvwm0 710а, /8‘vstv\ 710а.

Лексеме drqvo, slovo и tqlo имају у множини облике с финалним пара-дигматским акцентом (у савр. срп. ј тип теле #са):38 drqves0’ Заг. зб.188а, drqve-sa’ 189а, tqlesa’ 195б, sloves0’ 768б, 769а (2), slovesa’ 769а. Чување старог места нагласка код ових именица свакако је с ослонцем на књишку традицију, јер их с оваквим морфолошким облицима ретко налазимо у праћеним народним говорима.39

Именице женског рода а-деклинације с кратком основом и старијим на-гласком на наставку (у савр. срп. ј. тип же#на, во#да)40 у већини речи (и облика) немају увек пренесен акценат, нпр.: se‘str¹ Заг. зб. 145а (4), se‘strq 145а, ;e‘no8 145а, ;en\3 145а (ген. јд.), ;e‘n¹3 145а, se‘stra 537а, mo‘lb¹ 537а, ;en1‘8 Жит. 700а, m1‘lbu 709а, slu‘;baM 710; zeml7’ Заг. зб. 171а, zemli’ 184а, vwda’ 185а, vwd\’ 195б (ген. јд.), zeml7’, vw‘dah0 195б, go’raM 179б, vw‘daM 200а, zeml9’ 246б (ген. јд.), zeml7’ Жит. 705а, 708б, g1r (a 705а vwda’ 705б, vwd\’ 705б (ген. јд.), zeml9’ 708б (ген. јд.), zeml8’ 701б, n1‘gu 706б; лок. јд. g1‘rq 701а, zemli’ 709а, g1r (q 712а; n1ga‘ma 708а, nw‘³q 711а, noga‘m0 704а, gora‘mi 705б, n1ga‘mi 710а. Овакав статус нагла-ска није увек у складу са данашњим стањем у јужном делу јужноморавског говора (као и у кумановском говору).

35 Уп. Д. Јовић, О језику „Закона о рудницима“ Десота Стефана Лазаревића, 393–396 („Новобрдска средина вероватно није била дијалекатски јединствена. У њој су живели људи с разних страна. Било их је доста из приморских области, Дубровника и других приморских градова.“).

36 Имена овог типа чују се у кумановском говору с нагласком: Томислáв, Радислáв (поред Томúслав, Радúслав). Овакав нагласак забележили смо и на простору Косовског Поморавља (Биноч, Клокот, околина Косовске Каменице).

37 Уп. Г. Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта, св. 2, 157 (Ради%сав), 265 (Ста-ни%сав).

38 Уп. М. Мулић, Преглед руске и срскохрватске акцентуације, 74.39 Уп. Д. Јовић, Трстенички говор, Српски дијалектолошки зборник, књ. XVII, Београд,

1968, 87 (небе*са&, небе%сима, чуде%са).40 Уп. М. Мулић, Преглед руске и срскохрватске акцентуације, 30–31; Ђ. Даничић, Срски

акценти, Београд – Земун, 1925, 6–7.


Код именица са дугом основом и старијом окситонезом (у савр. срп. ј. тип трáва, рýка)41 евидентнији је процес елиминације наглашене ултиме, нпр.: Заг. зб. r¹‘ko8 144а, t0‘m¹ 145а, rq‘kaM 180а, vr0‘b\ 188а (ном. мн.), ³vqzd0’ 192б, stra‘n\ 537а (ген. јд.); Жит. gla (va 701б, bq‘da, t0m’a 710б; ген. јд. ruk’\ 699б, stra‘n\ 705б (2), tru‘b\ 709б, bq‘di 711а, srq‘d\ 711б 3; stra‘nq 705б (дат. јд.), srq‘d¹ 700б, ru‘k¹ 704б, gla (v¹ 709а, vino (y 711б, rqko’8 705б (2), bra‘do8, ru‘ko8 711а; лок. јд. bq‘dq 699б, ru‘cq 702а, 702б, stra‘nq 702а; ruk’0 710а; wˆvcam0 710б, sluga’mú 711а; strq‘lami 703а, db~a‘mi 709б; bq‘daH 703а. Одмакао процес помера-ња нагласка у складу је са стањем у праћеним говорима.

Финалном акценатском парадигматском типу припадале су и следеће двосложне основе (у савр. срп. ј. тип леòта, 42 ширùна) које углавном чува-ју старије место нагласка: 43 mokro’t¹ Заг. зб. 180а, dobrotq’ 175б, vedri‘n¹ 202б, tqsnot’u Жит. 699а, toplot’a 700а, v\sw‘tu 702а, [irot’q 704б, v\swt’u, v\-swt’o8, dl0goto’8, dl0got’u, [ir1t’¹, [irino’8 705б, kraswt’u, dobt1t’a, dobr1t’q 706а, prostot’a, svobod’¹ 709а, /ist1t’q 712а.

Двосложне и вишесложне основе именица (у савр. срп. ј. тип др#жава, ва-се#љена*) са старим акцентом на медијалном слогу у Житију најчешће не поме-рају нагласак, нпр.: gr0d\‘n7 699а, besq‘d¹, 15de‘;De8 700б, dr0;a‘v\ 701б, dr0;a‘v¹ 702а, dr0;a‘vq 705а, nevq‘;Da 712а; pomw‘]nic¹ 705а, vúsel9‘nnqi, vúsel9‘nn¹8 701б. У Загребачком зборнику стање је ближе новоштокавској прогресији: ra‘bot\ 144а, mak9‘donja 183б, p[e‘nici 187а, gu‘sqnic¹ 204а, li‘sica 206а; али: marj‘a 145а, dr0;a‘va 770а, vúsel9‘n\e 179б итд.

б) Код глагола смо пратили нагласак инфинитива (као и облика који се по акценту слажу с инфинитивом)44 и презента.45

Инфинитив је елиминисан из глаголског система јужноморавског и кума-новског говора, па је нагласак овог облика у преписима углавном зависио од писаревог језичког осећања које је понео из Новог Брда.

Сложени глаголи са старијим акцентом на једносложној основи (у савр. срп. ј. тип òслати) не померају нагласак на префикс: u5bi‘ti Заг. зб. 537а, pro-zrq‘ti 768а, vúzda‘ti 768б (аор. súzda‘ se 144а, súbra‘ se 183б, posla’, prqsta’ 537а; акт. парт. прет. pozna‘v0 144з, prqb\‘v0 768а; парт. прет. zab\‘l0 769а), §kr\‘ti se

41 Уп. М. Мулић, Преглед руске и срске акцентуације, 29–30.42 М. Мулић, Преглед руске и срскохрватске акцентуације, 42.43 У говорима на чијем простору су настали преписи, речи овог типа редовно имају нагла-

сак на пенултими. Уп. А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, 299 (добро$та III Леск.); Б. Видоески, Кумановскиот говор, 129 (слео$ћa); уп. и Г. Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта, Српски дијалектолошки зборник, књ. IV, св. 1, 361 (лео%та).

44 В. Ч. Стојменовић, Наомене о акценту инфинитива, аориста, активног артициа ретерита и артициа ерфекта у маргиналијама и оговору Загребачког зборника, XXXI научна конференција (Охрид, 16–17 август 2004), Скопје, 2005, 427–437; О акценту у реиси-ма Владислава Граматика, Годишен зборник, Филолошки факултет „Блаже Конески“, кн. 33, Скопје, 2007, 211–213.

45 Исти, О акценту резента у Житију Стефана Дечанског (Граматиков реис), Зборник радова, књ. XXXVI, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2007, 367–376.


Жит. 700б, posla‘ti 702б, súbra‘ti se 704б, §pa‘sti 711б. Овакав статус нагласка код аориста имају данас и јужноморавски и кумановски говор.

Нагласак не прелази на префикс и код двосложних основа са старим на-гласком на иницијалном слогу (тип òставити): prqsta‘viti se Заг. зб. 144б, dosti‘zati 187а, nav\‘knuti 769а, u5pra‘viti 769б (15sta‘vi 145а, i5spl0‘ni 537а,; nas\‘tiv[i se 206а, napl0‘niv[e 769б), poslu‘[ati Жит 699б, 15sta‘viti 707б, pom\‘sliti 712а итд.

Најчешће пренесен нагласак имају врло фреквентне старе кратке дво-сложне основе са нагласком на ултими (тип твòрити), нпр.: ho‘diti Заг. зб. 179б, le‘;ati 217а, tvo‘riti 217а, prosi‘ti 537а, krtS3i‘ti se 537б, dr0;a‘ti se 769б (ro‘di 145а, krtS3i‘[e se 537а; krS3ti‘v[a se 537а; prosi‘l0 769а), h1‘diti Жит. 710б, dr0;a‘ti se 712а. Ова појава евидентна је и код сложених глагола: i5zvo‘diti Заг. зб. 200а, sútvo‘riti 218а, i5sho‘diti 566а, na¹5/i‘ti 580а (polo‘;i 179б, §pu‘sti 537а; pomo‘liv0 769а; sútvo‘riL3 769а), §go‘niti Жит. 701б, u5stroi‘ti 702а, prqlo-mi‘ti se 711б итд.

Код двосложних основа с дугом пенултимом (тип úсати) процес прено-шења нагласка је готово завршен, нпр.: ra‘;dati Заг. зб. 173а, b\‘vati 194а, hu‘li-ti 675а, pi‘sati 699а (plq‘ni[e 537а, pi‘sa 770а; pi‘sal0 769а); súb\‘rati 566а, po-stu‘pati, napa7‘ti 769а (poka‘za 191а, prilu‘/i se 769а; razlu‘/iv0 191а; vúpi‘sal0, u5kaza‘l0 769а). Од бројних потврда (109) само мали број (8) чува нагласак на крају основе.

Између нагласка презента у анализираној грађи и данашњег стања у ју-жноморавском и кумановском говору постоји готово потпуна сагласност. У 1. лицу јд. са отворене ултиме нагласак је редовно пренесен: vú‘zru Жит. 706б, h1‘]¹ 705а, prive‘d¹ 706б, tv1‘r¹ 709а.

У осталим лицима старо место нагласка чувају сложени глаголи с двосло-жном основом и дугим наглашеним кореном (у савр. срп. ј. тип окáзати : òкāжē; одлýчити : òдлу *чū):46 posra‘miT, poka‘;et0 Жит. 703а, poda‘et0 705б, po-ka‘;e[i 708а, prqda‘et 708б, u5pra‘znit 709б, §lu‘/it se 711а. Нагласак на корену је карактеристика и праћених говора.

Старо место нагласка на корену чувају и глаголи с кратким кореном (тип изнòсити : ùзносū), нпр.: i5zvo‘di[i Жит. 699б, ¹5sta‘vi[i 701б, posta‘vit0, i5spl0‘nit se 706б, i5zn1‘sit, prih1‘diT 708б.

Стари нагласак с краја основе (тип. твòрити : твòрū) увек је померен на корен, што је у складу са стањем у праћеним говорима: tv1‘rit0 Жит. 705а, le‘;it0 711а; vúl1‘;i[i 708а, sútv1‘rit0 709а итд.

46 М. Мулић, Преглед руске и срскохрватске акцентуације, 215–226.


Књишке тросложне основе на -аје- с дугим кореном имају пренесен на-гласак:47 ra‘;daet0 Жит. 699а, b\‘vaet0 700а; i5spu‘]aeT 699б, 15bna‘vl7et se 700б, i5zb\‘raet0 705а, sútva‘raet0, pokr\‘vaet0 705б итд.48

6. Закључак. Преглед правописних одлика записа на крају зборника, мар-гиналија Загребачког зборника и преписа Житија Стефана Дечанског потвр-дио је готово чист ресавски образац, какав ретко налазимо у осталим проуче-ним српскословенским текстовима из XV века.

Испитивање језика наведене грађе показало је да је присутан висок сте-пен нормираности књижевног језика, што истиче високу образованост препи-сивача. Наноси из штокавских говора спорадични су и везани за специфичне информације у записима и маргиналијама. Нагласак је у највећем броју речи у складу са стањем у јужноморавском и кумановском говору. Знатније одступа нагласак инфинитива што је последица дијалекатске нејединствености гово-ра Новог Брда; ово је евидентно и у Законику о рудницима деспота Стефана Лазаревића.49

Чедомир Стойменович

ОБ ЯЗЫКЕ ВЛАДИСЛАВА ГРАМАТИКАРезюме

Обозрение орфографических черт записей Владислава Граматика указы-вает на присутствие особенностей ресавской школы, но есть остатки рашско-го и архаичного старославянского правописаний. Язык записей сербско-славянский с примесями штокавского диалекта. Место ударения совпадает с его местом в современных говорах (южноморавский и кумановский говор) на чьей территории составлены сборники.

47 Уп. М. Мулић, Преглед срскохрватске и руске акцентуације, 221–222 [3. л. множ. пыта$ют (рус.): пи *та%ју* (сх.–дијалект.): пи $тају* (сх.–књиж.)]; S. Ivšić, Prilog za slavenski akcenat, Rad JAZU, knj. 187, Zagreb, 1911, 163 (*pi*ta%је > *pi*ta& > pἷtā > pi&tā), 164 (prèbi*vā < prebi&vā < prebἷvā).

48 Уп. Р. Симић, Левачки говор, Српски дијалектолошки зборник, књ. XIX, Београд, 1972, 441 (и &тау Бог, Добр, ри &чау Добр, уби&вау Над); А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, 343 (гáђ’ају III Н., дúрају III Мал.), 344 (úтау I Књаж., заúтау I И. Јал.); Б. Видоески, Куманов-скиот говор, 197 (кýав Ранк., завáљају Чет.).

49 Уп. Ч. Стојменовић, Наомене о акценту инфинитива ..., 437.

УДК 821.163.41.09-3` Денић С. 811.163.41’367

Срето ТанасићБеоград, Србија

РЕФЕРЕНЦИЈАЛНА И НЕРЕФЕРЕНЦИЈАЛНА ПРОШЛОСТ У ДЈЕЛУ ТРИ СВЕТА СУНЧИЦЕ ДЕНИЋ

У раду се аутор бави исказивањем референцијалне и нереференцијалне прошлости у дјелу Три света Сунчице Денић, које је својом тематиком везано за Косово и Метохију. За исказивање референцијалних и нереференцијалних радњи у српском језику користе се готово исти глаголски облици, са извјесним разликама у њиховом избору за једну и другу функцију. Кад је у питању референцијална прошлост, у ту сврху се, у савременом српском језику, користе четири претеритална глаголска облика, а за исказивање нереференцијалне прошлости служе првенствено перфекат и потенцијал. Циљ рада је да се покаже како се користе ова средства у поменуте сврхе.

Кључне речи: српски језик, синтакса, глаголски облици, референцијал-ност, нереференцијалност, итеративност.

Руковет прозних текстова Сунчице Денић или роман, како се о томе договоре аутор и књижевна критика, занимљива је и оловно тешка проза. А може се свести и на једну причу: о томе како живи српски народ с Косова и Метохије данас и шта проживљава. Негдје је написала у овој књизи Сунчица Денић како за Србе страшно вријеме почиње тек након завршетка бомбардовања (мисли се на последње, „хуманитарно“ бомбардовање Срба на српском Космету, које је извео демократски Запад). Дотад су они живјели како тако, углавном увијек с невољама – па и бомбе су дио таквог живота, на својој земљи, а тада су морали да пођу. („Цела Метохија нестаде. Цело се Косово измести.“ – стр. 133). Дакле, вријеме се може подијелити на оно прије бомбардовања и ово послије бомбардовања. Прије су живјели и борили се за живот, сада преживљавају и сјећају се живота на Космету. Извлаче се из прошлости догађаји, личне или породичне среће – све што живот значи. Тре-нуци среће, јединствене ситуације, дјечје игре, дружења, удаје, рађања, славе, свадбе, умирања по реду ... Како је то умјетнички сложено у овоме дјелу, говориће студенти књижевности и књижевна критика. Ја ћу се позабавити


једним питањем језичке природе – како се глаголским облицима исказују те ситуације/догађаји из прошлости.

Свака радња/ситуација може бити исказана као појединачна или као мноштво. Постоје различити типови мноштва радњи/ситуација1. У овоме раду говорићу о исказивању појединачних, референцијалних, и неограничено понављаних, нереференцијалних прошлих радњи/ситуација. (Учинило ми се то интересантним пошто у овом дјелу, у приповиједању, прошлост запљускује садашњост, готово да се садашњост своди на враћање у прошлост, без тога садашњост би била упадљиво празна.). Референцијалне радње су, дакле, такве радње које се врше у једном тренутку садашњости, прошлости или будућно-сти, а нереференцијалне радње/ситуације су оне које се врше неограничен број пута у садашњости, прошлости или будућности2. У српском језику не постоји посебан глаголски систем за исказивање референцијалности, а посе-бан за исказивање нереференцијалности. И у једном и у другом случају углавном се користе исти глаголски облици. Постоје само извјесне разлике у избору глаголских облика у оба случаја, а у томе још играју улогу и избор вида глагола, друга синтаксичка средства у реченици и шири контекст3. Када је посриједи нереференцијалност, овдје ће бити говора само о једном типу – о итеративности.

Референцијална прошлост се исказује свим претериталним глаголским облицима српског језика: аористом, имперфектом, перфектом и плусквам-перфектом. У овоме дјелу имперфекат се јавља врло ријетко, како је то често данас и у књижевним дјелима. Зашто је тако, није на мени да одговарам. Сви-јет и вријеме о којим се пише представљени су тако да се облик имперфекта ту и не би доживљавао увјерљиво. Ипак, нашао сам неколико примјера са овим обликом:

[1]1. Унутра све беше у познатом српском тону (45).2. Беше то срна Оца Јустина Поповића, нека срна у изгубљеном рају, тада

његова, сада моја (38).3. Од прве ноћи она руку мени у недра, и тако се успава. Беше болешљива

(89). 4. Нелагодно ми бејаше од толико загрцнутих речи ... (61).5. Беше болешљива. Она болешљива, а Тома лакаше често (89).6. Нађоше ми њу, сироту девојку, која имаше, за нас Косовце, најгори

статус. Верена, па остављена (86).

1 О томе се читалац може нешто више обавијестити у радовима Танасић 1996, Танасић 2005.

2 Код нас се о разликовању (референцијалност/нереференцијалност) глаголске радње први пут одређеније говори у раду Ивић 1983, 21995.

3 О овоме се више говори у радовима Ивић 1983, Танасић 1996. и касније.

355Срето Танасић: Референцијална и нереференцијална рошлост у дјелу...

7. Или каже да Бог ствара једанпут такво биће, или се запита како могаше да се тако зарази и отидне млада (85).

У прва четири примјера у питању је имперфекат помоћног глагола бити у именском предикату. У дјелу се може наћи још који овакав примјер. Овдје се ситуације представљају референцијално. Данас је имперфекат помоћног глагола бити и најчешћи, са другим глаголима овај облик се ријетко јавља ван књижевног текста. У последња три примјера ради се о пунозначном глаголу у предикату. Из реченичног контекста видљиво је да се у првом примјеру радња представља нереференцијално. Таква могућност дата је облику имперфекта у српском језику4. У друга два примјера посриједи је референцијално представљање радње овим глаголским обликом. У сва три ова примјера аутор приповједач је у причу увео друге приповједаче, којима припадају реченице са имперфектом. Употреба имперфекта је мотивисана5.

Аорист је присутан у исказивању прошлих референцијалних радњи, што илуструју сљедећи примјери:

[2]1. Чим дођох, ова мала трк – у крило (89).2. Како ни пола године није прошло од Денине смрти, дадоше ми – те ја

сваке суботе на гробље (89).3. Погледасмо кроз прозор, оно жандарми. Неколицина. Делибашић рече

само да мора да бежи, па кроз прозор из задње собе излете ... (88).4. – Ајде, пењите се! – рекох, те један седе на точак с десне, а други с леве

стране (32).5. И таман онде у Грачаницу, поред манастира да прођем, реречише ми

се нека кола (34).6. То је, осетих, време праштања (37).7. Видех у тим очима себе као могуће у немогућем, или обрнуто (38).8. Наиђосмо на њеног оца, тихог и благог човека који нас топло рими,

и мајку, помало већ душевно болесну, незаинтересовану, која је само тихо слушала разговор, не погледајући нас (87).

9. Нађох се ноћас, у сну, не знам откуд и како, испред железничке станице у Косову Пољу (125).

Аорист се јавља у складу са важећим правилима о употреби овога гла-голског облика у српском језику. Оно што му отвара мјесто у овоме дјелу јесу његове карактеристике да изреченој радњи даје својство доживљености и динамичности. Последња два примјера, рецимо, свједоче како су то битне карактеристике за овај глаголски облик, а не нека далека прошлост – у осмом

4 В. Танасић 2005а.5 Томе се, по мом мишљењу, једино мало противи именица статус у примјеру број шест

на стр. 350.


примјеру је, тако, далека прошлост, али у деветом је ближа прошлост. Овај глаголски облик исказује готово искључиво прошле референцијалне радње, када је посриједи итеративни тип нереференцијалности – аорист је немоћан, па је тако и у овоме дјелу. (Он може исказивати нереференцијалност у пословицама и сл. изрекама6.). У трећем случају наведено је више примјера са обликом аориста, да би се бар назначило како се овај облик јавља у неким случајевима у блоковима.

Уз аорист, перфекат спада у најчешће употребљаване глаголске облике у овоме дјелу. Он се овдје јавља у функцији исказивања референцијалних и нереференцијалних радњи. Референцијално су представљене ситуације у сљедећим примјерима:

[3]1. Једном сам, кад већ није било тако мирно и сигурно на Косову, после

1981. године, изгубивши све аутобусе за Пећ и Клину, у недоба, кренула шинобусом у Метохију (120).

2. И до сада не могу засигурно да тврдим да сам баш у том шинобусу видела малог и старијег монаха ... (121).

3. Видела сам потом срну у мађарском и словачком житу (38).4. Седам година ровела је потом у тиховању и мировању (78). 5. Годину пре ове европске турнеје исала сам о животу писца Манојла

по чешким затворима... (44).6. Било је лето. Сремала се жетва пшенице (87). 7. Њих тројица су имала двадесетеро деце (99).8. Снаја ме је, као и увек, нудила ручком (128).9. Кад сам недавно опет читала ... романе Вука Филиповића, Трагови и

Стрма обала, учинило ми се да у његовим реченицама, нисам до сада то изговорила, има много Боре (61).

Како се види, перфекат се јавља са глаголима свршеног и несвршеног вида, управо онако како и знамо о коришћењу овог глаголског облика у српском стандардном језику7.

Перфекат се јавља и за исказивање нереференцијалне прошлости. Тако је у сљедећим примјерима:

[4]1. Чини се, само су храбри ишли на те часове, а и они су молили Бога да су

невидљиви (63).2. Отац је често, поготово када се напије, омињао близанце Лазара и

Уроша ( 77).

6 Види у Танасић 2005а.7 Види Ивић 1983.


3. Откуд човеку оволико знања, итали смо се, и да ли ћемо некад и ми овако (79).

4. Мајка је негодовала када смо тражили објашњење (80).5. Помишљала сам и да је у неком логору (89).6. Како би и могли другачије да га зову кад су с њим непосредно разговарали

само када су се састајали око договора за сетву или жетву ... (99).7. ...јер су њиве, као једна парцела а подељене на три дела, најчешће биле

засејане пшеницом, кукурузом или неким другим житом (99).

Нереференцијална прошлост исказује се само перфектом несвршених глагола; такву могућност нема перфективни перфекат8. На нереференцијал-ност се указује различитим средствима у оквиру реченице или контекста изван реченице. Седми примјер може се учинити другачијим. Међутим, у питању је трпни придјев од перфективног глагола употријебљен придјевски, кад предикат може исказивати како референцијалне, тако и нереференцијал-не ситуације9, како је у овоме случају.

У исказивању нереференцијалне прошлости, типа итеративност, у срп-ском језику се употребљава и облик потенцијала10. За разлику од облика пер-фекта, он се ту јавља са глаголима оба вида, како са несвршеним тако и са свршеним11. Сљедећи случајеви то илуструју.

[5]1. – Молим Бога да ме узме – говорила би, носећи крст ...(78).2. – Ово последње је Божје – говорио би (81).3. – Остави се више прича, молим те – говорила би му она (81).4. Он би јој ричао о Младени и њеној лепоти ... (90).5. Он би их повремено бодрио (96).6. Сваке вечери, пре спавања, ... он би куцнуо на прозор (100).7. Само би се оказала рука и бомбона која је висила ... (100).8. Потом би исричао грех Светог Петра (105).9. ... где сам ишла ... да се нагледам ... телефона, црног и незграпног, који

би, кад бих одигла слушалицу, на сигнал ... учинио да добијем везу са целим светом (118).

10. Кад бисмо без разлога рошетали до Косова Поља, јер село није покривало сва наша интересовања, ишли бисмо на Железничку (120).

11. Он, кад би говорио о земљи, мислио је на квалитет и те косовске земље ... (148).

8 В. Ивић 1983, Танасић 2005а. 9 В. Стеваниовић 1991, Ивић 1983, Танасић 2005а.10 То наше граматике биљеже – в., нпр. Стевановић 1991.11 В. Ивић 1983; Танасић 2005а.


Наведени примјери илуструју домен употребе овог глаголског облика при исказивању нереференцијалних ситуација. Он се јавља и у уводним кон-струкцијама директног говора, уклапајући тако директни говор у приповије-дање, али и у другим позицијама. Потенцијал имперфективних глагола, како слиједи, са имперфективним перфектом служи за исказивање имперфекти-вних нереференцијалних радњи. Десети и једанаести примјер управо илу-струје такву могућност: у првом примјеру је према перфективном потенци-јалу временске клаузе употријебљен имперфективни потенцијал у управној клаузи; у другом примјеру је према перфективном потенцијалу временске клаузе употријебљен импефективни перфекат управне клаузе.

У неким случајевима при исказивању нереференцијалне прошлости укљу-чује се и облик презента. Такве случајеве илустроваће сљедећи примјери.

[6]1. Тек кад отац дође с посла, он би се умирио (103).2. Кад сам у близини, звао би ме да га чешем по леђима (104).3. Па кад каже да су га камењем нагрдили, направили му ране по лицу, по

телу, Дата би показивао себе, своје лице, ударао би се тамо где је Свети Стефан ударан (104).

4. Оних дана после јуна и после бомбардовања, када сам готово била сама у том делу насеља, чим би сунце зашло, ја извучем обућу и оређам испред степеништа, напољу (155).

5. Наиља би ме ујутру питала шта сам синоћ толико викала, гужва се чула, а ја јој кажем: Девери ми дођу сваку ноћ (155).

6. Кад само помислим колико смо заједно радили! (...) Љуштимо до поноћи, ричамо, евамо. Ови Цанини би и засвирали (150).

7. Уживали су уз смех. Ја бих се, на крају, поклонила, а неко би, из публи-ке, бацио новчић. Узевши га, рилазим и љубим руку (95).

8. Отац је често, поготово када се наије, помињао близанце Лазара и Уроша (77).

У овом примјерима облик презента би се могао замијенити или обликом потенцијала, када је ријеч о перфективности предиката, или и обликом по-тенцијала и обликом перфекта, када је посриједи имперфективност предика-та. Презент је у првих седам примјера, у односу према предикату исказаном обликом потенцијала неке од клауза у сложеној реченици, и јасно је да се ради о нереференцијалној прошлости, конкретно – о итеративности. Презент се у погледу вида понаша као и потенцијал, исказује несвршене и свршене радње. Сличан је потенцијалу и по томе што уноси евокативност12. У осмом примје-ру презент се комбинује са обликом имперфективног перфекта, који иска-

12 Потенцијал исказује евокативност за разлику од перфекта – Ивић 1983, стр. 44.


зује нереференцијалну прошлост. Овдје би могао бити замијењен обликом потенцијала, облик перфекта би морао промијенити вид, а то би већ значило већу разлику у односу на изворни примјер.

Плусквамперфекат је глаголски облик који у савременом српском језику има своје мјесто, мада му је домен употребе знатно ужи од облика перфекта13. Међутим, у анализираном дјелу стање не одговара стању које важи за савремени српски језик. Нашао сам свега три случаја употребе овога облика, и то све у исказивању пасивне дијатезе. То су ови примјери:

[7]1. Када је о ногама реч, из тог времена остале су многе последице: пошто

су обе ноге биле рикљештене, ригњечене (не сломљене, сломљено је нешто друго), то понекад боли (69).

2. Приче би биле невероватне: од гатања у пасуљ и длан циганке тридесет и неке године која је видела судбину Цаниних, до ноћи у манастиру Девичу, када је, чудом, преко ноћи био излечен мој стриц Петар (80).

3. Притисла мука кућу, па нисам знала да ли да гледам несрећну мајку ..., или болеснога брата, сада јединца, или да му негде по косовским рововима чарапе вунене однесем, и нешто за јело; беше мобилисан (89).

Ови примјери се и међусобно разликују, односно, не би сви облици трп-ног придјева могли бити замијењени обликом радног придјева. У првом при-мјеру то би било могуће – добили бисмо плусквамперфекат, рецимо пошто ми је обе ноге лим био рикљештио. У другом случају не би могао доћи плусквам-перфекат: ... када су, чудом, преко ноћи били излечили мог стрица Петра. Ту би природно дошао облик перфекта. О асиметрији између активних и пасивних форми плусквамперфекта у нашој стручној литератури писано је14; овдје није мјесто да се о томе сложеном питању говори. Предикат у пасивној форми у трећем примјеру није једнозначан: трпни придјев није једнозначан, тј. не зна се, ничим се у реченици не указује на то, да ли има придјевску или глаголску семантичку компоненту. Ако се узме да је присутна глаголска компонента, онда би се доиста радило о плусквамперфекту и пасивна форма би могла бити замијењена активном формом тога облика.

У сваком случају, ово је ријетко дјело у ком се облик плусквамперфекта не јавља при режиму активне дијатезе.

13 О овом глаголском облику треба погледати Стевановић 1991, Ивић 1980, те Танасић 2009, стр. 62–77.

14 У радовима сарајевског професора Ксеније Милошевић седамдесетих и осамдесетих година XX вијека; наводе се у књизи Танасић 2009. Нешто о томе се може наћи и у Танасић 2005а.


*

На једном сегменту синтаксе глаголских облика показано је да Сунчица Денић у дјелу Три света суверено влада језиком у грађењу умјетничке слике Косова и Метохије. У дјелу се за исказивање референцијалне и нереференци-јалне прошлости користе глаголски облици који у српском језику имају такву могућност – за референцијалне радње сва четири претеритална облика, за нереференцијалне – перфекат и потенцијал (уопште у српском језику, аорист и имперфекат су у том погледу на периферији). Поштују се основна правила која важе у српском стандардном језику за ову њихову синтаксичку функци-ју, али аутор их комбинује у складу са потребама књижевног дјела. Уз ове облике користи се повремено и облик презента за исказивање нереференци-јалне прошлости. Посебност је у томе што се од четири претеритална облика практично не јавља плусквамперфекат, глаголски облик који у савременом српском језику има своје стабилно мјесто, додуше – са мањом фреквенцијом у односу на перфекат. Сунчица Денић у свом дјелу врло успјешно користи могућности које јој нуди српски језик у овом дијелу синтаксе. У овом малом раду то је показано. Потпунији опис захтијевао би више труда, али би показао и више у том смислу.


Ивић 1980 – Милка Ивић, О значењу срскохрватског лусквамерфек-та, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXIII/1, Нови Сад, 93–100.

Ивић 1983 – Milka Ivić, Načini na koje slovenski glagol ovremenjuje ponavljanu radnju, у књ. Milka Ivić, Lingvistički ogledi, Beograd, 2 1995.

Стевановић 1991 – М. Стевановић, Савремени срски језик II, Синтакса, пето издање, Београд.

Танасић 1996 – Срето Танасић, Презент у савременом срском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд.

Танасић 2005 – Срето Танасић, Синтаксичке теме, Београдска књига, Београд.

Танасић 2005а – Срето Танасић, Синтакса глагола, у књ. П. Пипер, И. Антонић, В. Ружић, С. Танасић, Љ. Поповић, Б. Тошовић, Синтакса савре-менога срског језика. Проста реченица, Институт за српски језик САНУ и др., Београд.

Танасић 2009 – Срето Танасић, Синтакса глагола, друго допуњено издање, Београдска књига, Београд.


Срето Танасич

РЕФЕРЕНЦИАЛЬНОЕ И НЕРЕФЕРЕНЦИАЛЬНОЕ ПРОШЛОЕВ ПРОИЗВЕДЕНИИ ТРИ МИРА СУНЧИЦЫ ДЕНИЧ

Резюме

В настоящей работе анализируется способ выражения референциальных и нереференциальных прошлых действий в произведении Три мира Сунчи-цы Денич. Она по своему происхожеднию связана с Косово и Метохия, по-этому и данное произведение тематически связано с этим сербским краем. В нем описывается судьба сербского народа, который после бомбардировки, произведенной Западом в конце двадцатого века, должен был покидать свой косовско-метохийский край.

Сербский язык, также как и другие славянские языки, для выражения различий с точки оппозиции референциальност / нереференциальност гла-гольного действия использует в основном тот же репертуар глагольных форм. Разница замечатеся только относительно их выбора, при чем важную роль играют глагольный вид и другие средства, имеющиеся в предложении. Ког-да речь идет о выражении прошлых референциальных действий, сербский язык имеет в своем распоряжении четыре глагольных форм: аорист, импер-фект, перфект и плюсквамперфект. Интересно, что в анализируемом произ-ведении Сунчицы Денич не встречается форма плюсквамперфекта, хотя она имеет свое место в современном сербском стандартном языке. Для выраже-ния нереференциальных прошлых действий используются имперфективный перфект и потенциальное наклонение глаголов совершенного и несовершен-ного вида, чем, впрочем, располагает сербский стандартный язык. Тут вклю-чается также форма презенса. Анализ показал, что Сунчица Денич в данном произведении убедительно владеет возможностями имеющимся в этой части сербского синтаксиса, служащими для изображения временных отношений, согласованными с потребностями анализированного художественного про-изведения.

УДК 323.1(=163.41) 821.163.41.09:398

Ивица ТодоровићБеоград, Србија

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК САКРАЛНЕ ГЕОГРАФИЈЕ СРБА Mитска симболика Kосова у контексту одређења српског

идентитета и пројекције историјске судбине

У раду се указује на непосредну повезаност идеје о Косову као сакралном средишту, тј. месту од суштинског значаја, и идеје о Србима као изабраном народу. Ова теза је илустрована закључцима неколико истакнутих истражи-вача/научника на сродним пољима, као и карактеристичним формулација-ма више значајних теолога, уметника и других. Такође се наглашава и значај Косова као древног и савременог места иницијације. Реконструкцијом ових, основних семантичких димензија феномена Косова, непосредно сагледавамо сакрални језик најзначајнијег мита српске колективне свести. У наведеном смислу, он је од суштинског значаја за одређење српског идентитета и про-јекцију одговарајуће историјске судбине.

Кључне речи: Косово, света земља, изабрани народ, Срби, илустративни примери, научне синтезе, иницијацијско средиште, језик најзначајнијег мита, одређење идентитета, пројекција историјске судбине.

Општи оквир.* У овом мултидисциплинарно уоквиреном тексту циљ нам је да на крајње сажет начин представимо неке од посебно значајних се-мантичких димензија феномена Косова.1 Другим речима, овај текст је засно-ван на издвајању специфичних митских образаца који се у сличном облику, значењски се усложњавајући, понављају кроз векове. На наведени начин,

1 Текст је резултат рада на пројекту бр. 147020: Србија између традиционализма и модер-низације: Етнолошка/антрополошка проучавања културних процеса у Србији, који финансира МНТР РС.

О простору Косова и Метохије у општем смислу в. зборник радова са међународног нау-чног скупа одржаног у Београду 2006. године (Косово и Метохија 2006), као и зборник радова Косово и Метохија у светлу етнологије (2004). Такође в. и друге синтезе посвећене феномену Косова (в. Богдановић 1999; Марковић 1998; Косово и Метохија 2008: 532–537; Бојовић 2001). О процесима албанизације и исламизације православног српског становништва в. у: Томић 2009.


уз ослањање на структурну анализу, реконструише се (синхронијски уобли-чени) сакрални језик јединственог мита. Поменути митски текст – у виду базичног елемента – омогућава формулисање сложених, реално постојећих комплекса, које препознајемо у одредницама срског етничког бића, срске идеје и срства, схваћеног као историјска духовна мисија са универзалним предзнаком.

Посебан акценат стављен је на (средишње позиционирани) мотив не-беског/изабраног народа. Овај мотив имао је кључну улогу у формулисању начина деловања српског етноса током одлучујућих историјских дешавања, а непосредна манифестација истоветних и сродних образаца и те како је при-сутна и данас (Тодоровић 2005). Корени настанка овог феномена, и поред његовог значаја, недовољно су проучени са етнолошко-антрополошког ста-новишта. Путем наведеног мотива дефинише се и претходно наговештени, објективно установљени феномен срске идеје – и то у смислу јединственог обрасца, односно елементарног националног кодекса од одређујућег значаја за српско колективно понашање.

Директну потврду за управо овакво сагледавање Косова (односно Косме-та), у контексту српске колективне психе, проналазимо и у непосредном терен-ском материјалу добијеном са истраживања спровођених током последњих година, на основу којег је могуће успоставити дијахронијску паралелу, што повезује време установљавања и финалног уобличавања разматраног митског комплекса (Тодорович 2008: 276–279; Тодоровић 2009а: 22–24; уп. и Цветко-вић 2005). Наиме, наведени комплекс се уобличава и свакодневно (ре)актуели-зује и данас, појављујући се у изузетно бројним манифестним – како свако-дневним тако и ексклузивно митски преосмишљеним – облицима, у свим сферама јавног и приватног живота. У овом смислу, посебно су индикативна поклоничка и њима сродна путовања, која окупљају велики број људи и која се непрестано одвијају из многих градова српског етничког простора до одговарајаћих сакралних места, пре свега манастира на Косову и Метохији. Током ових савремених ходочашћа остварује се значајан проток информација везаних за ново митско уобличавање, преосмишљавање и формулисање идеја о Косову као сакралном средишту општих размера.

Митови одређују стварност. Једна од основних теза наше студије, одно-сно нашег приступа у целини, јесте и то да управо митови (заједно са пра-тећим ритуалима), као и религијска схватања, примарно (тј. на дуже стазе) одређују ток, развој и смер друштвених, културних и историјских процеса. Такав је случај и са српским етничким контекстом. У складу с тим, а када је реч о покушајима научног предвиђања токова који ће одредити положај српске традиције и етноса у будућности – најефикасније је (са становишта реалне науке) обратити се за помоћ управо народним митовима. Међу њима су у овом смислу посебно погодни и илустративни најдуговечнији митови – у које, свакако, спада и косовски – који често у себи сажимају суштину односа

365Ивица Тодоровић: Матерњи језик сакралне географије Срба

етничког бића једног народа наспрам будућности и свог историјског пута. Из оваквих митова непосредно произлазе и друге, сродне форме колективних пројекција и формулисања сопственог историјског пута у будућности. Такав случај је, рецимо, са тзв. народним пророчанствима (Тодоровић 2009б: 23–28), која су често „на необјашњив начин“ прецизно одгонетала (али и дефинисала) путеве стремљења српског народа, почев управо од „косовског пророчанства“ (Казимировић 2006: 439–441), преко предсказања везаних за Карађорђа и Први српски устанак (Антонијевић 2007: 30–31), до креманског пророчанства итд. (Казимировић 2006: 485–520).

Као што је већ наговештено, феномен Косова налази се у средишту иден-титетског самоодређења и футуристичко-есхатолошке запитаности српског етничког бића, како некада тако и сада. Примера ради, Карађорђе је нази-ван косовским осветником (Антонијевић 2007: 38), а поменути феномен се и данас у најразличитијим интерпретацијама фокусира као основна матрица целокупне српске историјске мисије, у сасвим непосредној вези са 1) изузетно разгранатом иницијацијском симболиком и са 2) одредницом небески народ, као непосредним изразом мотива (и одговарајућег сложеног митског ком-плекса) изабраног народа. С обзиром на чињеницу да је у претходним студи-јама, у којима је било речи о Косову, непосредно фокусиран управо феномен иницијације (Тодорович 2008), на овом месту ће дотична проблематика бити сагледана само у општим назнакама, док ће се пажња превасходно усмерити на митски комлекс који сажето дефинишемо синтагмом изабрани народ.

Косово као место иницијације. Поновићемо – у традицијском контексту Косово (као свети ростор) и Видовдан (као свето време)2 имали су цен-трални значај за српски етнос, и то управо значај иницијацијског карактера, у непосредној вези са задобијањем духовног упоришта кроз херојску акцију. И у савременом и у традиционалном оквиру, борба за Косово и одлазак на Косово неизоставно су – са становишта протагониста одговарајућих идеја – повезани са потврдом идентитета, тј. припадности хришћанским опреде-љењима и православно-словенској цивилизацији, представљајући практични и симболички искорак из профаног времена и простора.

И народна епика песама косовског циклуса јасно дефинише етос акције по узору на херојски подвиг цара/кнеза Лазара (Новаковић 1995), који је стра-дао опредељујући се за царство небеско, у одбрани универзалних хришћан-ских вредности (и отаџбине), следећи пример Исуса Христа. Овај егзистен-цијални модел је, уосталом, и посведочен кроз историју – почев од средњег века – као једно од главних упоришта српске традиције и културног кода (Бојовић 2001: 43–45). Тако владика Николај Велимировић дефинише срп-ство као једну врсту историјске и духовне мисије чији је циљ приближавање

2 О категоријама светог простора и времена в. у студијама М. Елијадеа (Елијаде 2003: 75–78, 110–113).


светских народа Богу, непрестаним историјским сведочењем Христовог пута и јеванђеоске поруке (Велимировић 2001: 217–218, 234–236).

Управо у овом контексту, одлазак на Косово је традицијским значењским кодовима осмишљен као средишње иницијацијско ходочашће, одлазак у свету земљу, чиме се истовремено остварује и сакрализација целокупног, како инди-видуалног тако и колективног живљења. На општем плану, осмишљавање националног идентитета остварује се кроз ослобађање Косова, тако да је Косово истовремено и симбол колективне иницијације, кроз коју је пролазила већина српских генерација, од битке 1389. преко сеобе 1690. године (Бојовић 2001: 44), па до балканских ратова и Првог светског рата, све до савремених збивања (Тодорович 2008: 276–280).

На пример, у традицији српских племена из Црне Горе (и одговарајуће културне зоне) – симболика Косова је пројектована на целокупни живот и културу. Рецимо, и делови народне ношње су непосредно значењски повезани са симболиком Косова; у појединим областима, црна боја представљала је жаљење због пада Косова, који је означио пропаст српског царства и почетак робовања под Турцима. Целокупна српска традиција, уосталом, прожета је идејом ослобађања и повратка Косова, слично као што је и данас целокупна српска јавност одређена дешавањима везаним за нову окупацију Косова и његову судбину.

Другим речима, Космет је данас простор сакралне иницијације много ши-рих размера него што се то на први поглед чини. Примера ради, одлазак на Косово – на Видовдан 2007. године – био је праћен великим искушењима и великим бројем непријатности, од малтретирања и хапшења учесника који су имали хришћанска (на пример – обичан крст итд.) или српска обележја (застава и сл.), до вишеструког грубог претресања, па чак и деце и монахиња. Косово је у данашњим околностима препуно примера и специфичне женске савремене иницијације: узмимо пример жене – мајке седморо деце – која је са своје четворо деце била сведок оваквих дешавања, инсистирајући на испо-ведању своје вере, манифестоване кроз речи које су сасвим јавно сведочиле пркос и храброст; мушки облици иницијације били су уочљиви кроз више-струке мале „борбе за заставу“ између учесника прославе и полиције итд.

Истовремено, Косово у овом тренутку представља и најочигледније све-дочанство о постојању србофобије/антисрбизма (Пипер 2004: 57–59; Vlajki 2001) глобалних размера3, као једног од највећих проблема савременог чо-вечанства.

Мотив изабраног народа. С друге стране, у српској традицији и одго-варајућим сажетим кристализацијама и синтезама сопственог историјског пута, јасно је дефинисана идеја о „христоцентричности велике небеске

3 О врло сличној/истоветној појави сведочи и Марија Тодорова говорећи о „балканизму“ (Todorova 2006: 355–356), који је – суштински посматрано – пре свега синоним за србофобију/антисрбизам.


Србије“, односно о синонимности пута и страдања српског народа и Исуса Христа (Велимировић 2001: 247), као и о идентичности српског народа и старог Израиља (Велимировић 1999: 68). Нека од најупечатљивијих одређења у овом смислу уобличио је управо поменути владика Николај Велимировић („И сви ће вас омрзнути имена мојега ради, рекао је Спаситељ својим апостолима. То се наравно и збило на апостолима. Али се буквално збило и на Србима, као главним носиоцима крста Христова на Балкану и у Аустрији“, односно – „иноверна Турска и кривоверна Аустрија мрзеле су Србе више од свих осталих народа у својим границама. И Србима је било тешко и претешко. И да нису гледали у Христову судбину као у своју сопствену, не би се одржали. Али су они гледали у страдању Христовом своје страдање, у смрти Христовој своју смрт, и у васкрсењу Његовом своје васкрсење и обратно. Веровали су да сам Христос понавља Своју судбу кроз србски народ.“) (Велимировић 2001: 248). Наведена идеја Небеске Србије и Небеског народа – у редакцији бројних израза српске старије и новије традиције – надовезује се и на есхатолошке садржаје из Откровења Јовановог, односно на представе о хиљадугодишњем Христовом царству и васкрсењу мртвих.

О Србији као о метафизичком средишту света и о Србима као народу од посебног значаја говоре многобројни новији садржаји, од дела са уметничким и научним претензијама до пророчанстава (Тодоровић 2005: 17–18). Међутим, од суштинског значаја за формирање образаца о светој земљи и изабраном на-роду у средњовековној Србији биле су, пре свега, представе о Стефану Нема-њи – светом Симеону, родоначелнику династије Немањића и (са становишта одговарајућих идејних система) оснивача српске цивилизације. Представе овог типа Стефана Немању афирмишу у смислу легитимног (и изабраног) настављача/наследника и протагонисте библијске историје, са одлучујућом глобалном улогом и значајем, односно – као, дакле, родоначелника новог Израиља, новозаветног народа Божијег са посебном есхатолошком мисијом. Наиме, лик Стефана Немање је „у највећој мери грађен према старозаветним узорима“ (Поповић 2006: 56), а – по формулацији Данице Поповић – неки од најважнијих идеолошких садржаја, као што су, пре свега, идеја о изабраном народу и победничком вођи, „добили су најлегитимнију потврду позивањем на догађаје и протагонисте Старог завета – Мојсија, Давида, Јакова и Јосифа“ (Поповић 2006: 56).

Према томе, идејни комплекс који најлакше препознајемо преко одред-ница као што су: изабрани народ/нови израиљ, света земља/метафизичко средиште света, небеска Србија (Тодоровић 2005) – учвршћен је и недво-смислено формиран већ током средњег века и српске немањићке циви-лизације (Бојовић 2001: 38), а идејно осмишљен већ у време светог Саве и Стефана Немање – по свему судећи, већ тада се делимично базирајући на још древнијој традицији, односно обрасцима наслеђеним из ранијег периода, који су потпомогли учвршћивање овог идејног комплекса изузетне сложености


и истрајности (в. различите аспекте који подржавају ову тезу у: Лома 2002: 251–253; Тодоровић 2005: 373–376; Vukčević 2007: 79). Новији и најновији аналогни облици ових идејних образаца непосредно се наслањају на своје иницијалне комплексе, односно на идејне претече, усложњавајући их, реви-тализујући и преформулишући у складу са савременим изазовима. С тим у вези, веома упућујуће примере – након владике Николаја Велимировића – на-лазимо и у многим другим садржајима, од којих су посебно илустративни текстови Матеја Арсенијевића: „И народи се својим прихватањем Црквеног завета Божијег и Крштењем уткивљују, кроз своју помесну (автокефалну, отачаствену) Цркву која је у пуном јединству са Саборном и Васеленском Црквом Христовом, у Небо Царства Божијег, постајући небеско-земаљски народ, чије земаљско Отачаство добија светотајинско утемељење у Царству Небеском Божијем. Тако небеска основа земаљске Србије (Грчке, Русије, Румуније...) постаје Небеска Србија (Грчка, Русија, Румунија...), као, како вели еп. Данило (Крстић) есхатолошки ’србски (грчки, руски, румунски...) кварт’ Небеског Јерусалима, Царства Божијег“ (Арсенијевић 2002: 393). Ово је, наиме, основа идеје о Небеској Србији, с тим што је Арсенијевић свесно лишава националног ексклузивизма, који је јасно изражен у неким другим интерпретацијама. С тим у вези, посебно је јасан, један од најпознатијих савремених српских песника Матија Бећковић: „На Косову ће се поновити судбина Христова, јер кога би другога Матер Бога Нашега у Лазару препо-знала и чија би се друго судбина на Косову обновила? Одакле је тица полетела, тамо ће и долетети. У српском народу ће се догодити Јеванђеље“ (Бећковић 1989: 12).

Народна свест и централни заветно-историјски мотив (додатне илу-страције основног обрасца). Важно је нагласити и да овакво само-тумачење суштинских кодова српске традиције и историјске мисије није ограничено искључиво на домен „елите“ и елитних црквених кругова и одговарајуће традиције, која би (у оквирима таквог приступа) била суштински одвојена од народа и народног бића. Напротив, може се (са становишта историјско--дијахронијског приступа) закључити да је целокупно народно биће прожето оваквим идејама.4

Бројни историјски увиди слажу се у констатацији да је основа српског народног бића – недвосмислено управо православно-хришћанска духовност и православна црква. Тако, примера ради, по Јеремији Митровићу, „’српско народно биће’, чврсто уобличено и духовно сједињено још у средњем веку, у Српској православној цркви нашло је снажног и верног помагача да истра-је у натуреној му борби“ (Митровић 1989: 63). Другим речима – српска народносна мисао и Српска православна црква умногоме су биле јединствене

4 Уп. илустративнин текст Атанасија Јевтића (Јевтић 2002: 379). Поводом овога, А. Јевтић се позива и на закључке историчара Јеремије Д. Митровића.


(Митровић 1989: 60). И Јеремија Митровић посебно наглашава, на први поглед непрепознатљиву и невидљиву, „унутрашњу снагу српства“, која се по-себно испољава у оним најкритичнијим моментима, односно – постоје бројни „спољни одјеци једне унутрашње снаге која се кроз генерације стварала. Када је српски народ, најзад, неминовност отерала са историјске позорнице, он је умео да са ње понесе стечене вредности, да их у тами робовања очува и оплоди новим надама и спреми се за нове подухвате. То је све постигнуто само дубоким осећањем моћи народа и вером да та моћ мора доћи до изра-жаја“ (Митровић 1989: 25). Овде се, дакле, наглашавају управо спонтани про-цеси који произлазе из унутрашње и „невидљиве“ народне динамике и који сведоче о виталности једног етноса, у непосредној релацији са његовом живом колективном психом.

У виду илустрације и допуне претходног, можемо навести и каракте-ристичан пример формулација владике Атанасија Јевтића, који – заједно са многим другим утицајним протагонистима српске културе, уметности и науке у различитим периодима – наглашава: „Као посебну карактеристику духовног живота код православних Срба сматрам да треба истаћи Косовско оредељење српског народа, то јест његову углавном окренутост, а у крити-чним ситуацијама и коначну опредељеност за Царство Небеско, а не за земаљ-ско. Примере тога имамо непрекидно кроз сву хришћанску историју српског народа, како пре Косова тако и после Косова, све до данашње ситуације и стања духа живо верујућих православних Срба“ (Јевтић 2002: 383). По њему – „косовско опредељење српског народа је хришћанско, мученичко, монашко и подвижничко опредељење. Оно се пројављивало сваки пут кад је требало да Срби своје животе дају за Крст Часни и слободу златну (...). Косовско се опредељење испољило и у сеобама под Турцима, у одстојавању Православља под турском и аустријском влашћу, у Карађорђевом, наизглед безнадежном, подвигу васкрса Србије, у српској Албанској Голготи, па чак, у извесном смислу, и 27. марта, кад су Срби изабрали радије гроб него роб“ (Јевтић 2002: 384). Аналогно томе, о Косову, већ помињани песник Матија Бећковић, каже следеће: „Косово је полутар српске планете. Кров доњег и темељ горњег света. Ту се свест српског народа пресекла на оно до и оно после Косова. Косово је посрбљена прича о Потопу. Српски Нови Завет“5, јер „Косово је најважнија мисао, најкрупнија замисао, најсложеније заумљење српске културе. Име за оно највредније што смо дали хришћанској цивилизацији. Косово је престоница српског уметничког царства. Оставштина и завештање српске умности и духовности човечанству. Легенда уз коју расте српски народ. Као што се до

5 И други истакнути српски песници изричито наглашавају новозаветну симболику од-носно суштину српских страдања. Примера ради, песник Добрица Ерић каже: „Моја земља је разапета на крсту од четири стране света. Моја земља Србија је сад Исус Христос“, односно „над мојим народом врши се групна казна, најбезочнија од распећа Исуса Христа до данас“ (Изабрани цитати 2004: 90 и 91).


појаве новог Христа неће разумети поруке Новог Завета, тако до краја нећемо досегнути наум косовског завета. Ми још увек знамо само причу о причи, а оно што зна прича сама, то ће можда заувек остати тајна“ (Бећковић 1989: 9–10). По М. Арсенијевићу – косовски саборни подвиг „занавек поставља Царство Божије у средиште србске историје, а опредељење за Царство Божије, за Цркву у средиште србске црквено-историјске свести“ (Арсенијевић 2002: 424).

Дефинитивно уобличавање обрасца: савршени народ. Као што смо претходно већ наговестили – а сасвим супротно површним тумачењима изве-сних савремених појава – идеје о Србима као изабраном народу и о Србији као светој земљи (која је уједно и једна врста метафизичког средишта света), као и о посебном значају Срба и њиховој јединственој есхатолошкој исто-ријској мисији, нису производ новијег времена нити су нешто што зависи од конкретних, актуелних политичких околности (иако оне потпомажу усло-жњавање и непосредну манифестацију садржаја овог типа) (Тодоровић 2005: 366–379). Ово су јасно видели, наговестили и показали и истраживачи на пољу српске средњовековне историје, наглашавајући да су кључне одреднице наведених идеја свеприсутне већ у XIII веку, између осталог и као непосредан резултат труда светог Саве и светог Симеона „да учврсте православље у свом отачаству, с јасним циљем да Богу: редају чеда свога отачаства, која су роцвала разним цветовима, добром вером и чистотом богољубља, и да му риреме савршен народ, наоружан истинитим окајањем“ (Благојевић 1994: 18). Из наведене Доментијанове реченице сазнаје се „да су свети Сава и свети Симеон мисионарском делатношћу припремали своје саплеменике, да у побожности постану савршен народ, којег ће као таквог привести Господу“ (Благојевић 1994: 18). Подразумева се, „од стварања савршеног народа који има савршеног оца отачаства, па до настанка изабраног народа само је један корак“ (Благојевић 1994: 19), а ово је доследно и реализовано у немањићкој Србији, као што сасвим јасно и аргументовано показује историчар, академик Милош Благојевић.6

Према Доментијану, идеју о конституисању изабраног народа „саопштио је и развио Сава Немањић још као млади светогорски монах“, када је, бораве-ћи у Ватопеду, „упутио писмо оцу, тада већ монаху Симеону, да из Студенице дође у Свету Гору“, при чему – користећи образац из Старог Завета – Сава у свом писму „пише најпре о томе како је прекрасни Јосиф доспео у Египат, па је тамо због сина отишао и његов отац Јаков с бројним потомством, иначе назван другим именом Израиљ – изабраник Божији. Јаковљеви синови и сви њихови потомци названи су по родоначелнику синови Израиљеви или

6 Осим тога – а као што је већ наговештено – у својој релевантној и одлично документованој монографији Даница Поповић посебно наглашава управо значај представа о Србима као изабраном народу (Поповић 2006, в. рецимо стр. 19, 21, 71–73 итд.), о Србији као светој земљи (Поповић 2006, в. стр. 21, 71–73 итд.) за уобличавање средњовековне српске цивилизације и одговарајућих представа о историјској мисији (Поповић 2006, в. стр. 41–73).


Израиљци, тј. изабраници божији“ (Благојевић 1994: 19). Сава Немањи пору-чује како и он треба да следи Јаковљев пример и дође у Свету Гору, пошто је Бог одлучио да у њему прослави своја чудеса и „да се назовеш други нови Израиљ, и обновиш чеда твоја Духом светим, и аства твоја Богом узраставши назва-ће се изабрање Божије“ (Благојевић 1994: 19). Наиме, „под чедима Немањиним и његовом аством подразумевају се сви становници српске државе, тачније цео српски народ. Према томе, Сава прориче управо свом народу да ће постати изабрани народ, али тек када Немања дође у Свету Гору и пошто своја чеда обнови Духом Светим, тачније пошто их потпуно христијанизује и приведе православљу. У истом писму монах Сава још једном поручује Немањи: када дођеш у Свету Гору, из тебе ће рорасти други Израиљ“ (Благојевић 1994: 19). Према томе, обавеза Немањина (у односу на његове поданике) била је „да оде у велики центар православља, како би после тога у духовном погледу из њега прорастао други Израиљ, односно да би његови саплеменици постали изабрани народ“ (Благојевић 1994: 19). Другим речима, „боравак светога Саве и светога Симеона на Светој Гори претпоставља њихову темељну припрему за мисионарску делатност у свом отачаству, с намером да српски народ коначно приведе Христу и да овај народ доживи своју духовну обнову. Српски народ ће уједно постати и нов народ тек пошто буде обновљен Светим Духом, па ће се после тога моћи назвати: други нови Израиљ, односно други и нови иза-брани народ“ (Благојевић 1994: 19).

У сваком случају, преношење старозаветне симболике и кључних би-блијских догађаја на непосредни ниво српске стварности било је спроведено доследно и свеобухватно, у складу са вером у историјску неопходност и мета-физичку истинитост ових дешавања и аналогија између свете земље и Србије, између старозаветног Израиља и српског народа као новог, али аутентични-јег и коначног, изабраног народа, са посебном есхатолошком предодређе-ношћу и историјском мисијом.7 О овоме сведочи и Доментијаново доследно и спретно образлагање идеје о другом и новом Израиљу, при чему су унутар библијски предодређеног сакралног семантичког оквира повезани сви кључни актери протонемањићког периода (Благојевић 1994: 19). Доментијан касније саопштава и да ће на Немањи почивати Христова благодат, тј. „да ће благочастиви бити они који ће се од њега родити, и да ће се јавити као нови Израиљ“ (Благојевић 1994: 19–20), при чему нови Израиљ представља, у ствари, и читав (преображени) српски народ.

Нови Израиљ је Последњи Израиљ (финални досег обрасца). Од по-себног је значаја идеја тј. логичан закључак да Други Израиљ мора бити

7 Уп. са бројним аналогним формулацијама Николаја Велимировића, као и са новијим манифестацијама истих и сличних идеја, од – примера ради – оних изречених од стране Енрика Јосифа до савремених формулација које се непосредно наслањају на учења Н. Велимировића (Утехе Божје 2003: 29–30, 47), итд. В. и примере изнесене у студијама: Тодоровић 2009б: 26–27; Тодоровић 2005: 82, 106–108.


„снабдевен свим елементима којима је располагао први Израиљ“ (Благојевић 1994: 20). Тако се у сликовитом опису преношења моштију светог Симеона из Хиландара у Студеницу саопштава како „богољубива чеда његова са славом и чашћу сатворише ровођење светога о одобију рвога Израиља“, након чега Доментијан наглашава „и ево други Израиљ би ренесен не од Егита но од Свете Горе“ (Благојевић 1994: 20). При том се „све дешава као у Старом Завету“, односно – „друге су личности, места и времена, али је у свему томе видљиво настојање Доментијана да српски народ што уверљивије прикаже као други Израиљ, односно изабрани народ“ (Благојевић 1994: 20). Рецимо, током поређења Саве и Мојсија, увек се даје предност светом Сави (Благоје-вић 1994: 20).

Узимање првенства Израиљу „може се сматрати једном од највећих похвала које је Доментијан изрекао свом учитељу, а пошто је свети Сава стекао такво првенство, онда је оно пренето на његов изабрани народ, на други и нови Израиљ, на сав српски народ“ (Благојевић 1994: 20). И управо на оваквим темељним идејама изграђено је и учвршћено оно што се назива етничком свешћу срског народа, односно његовим духовним бићем (Благо-јевић 1994: 20). По Доментијану, стабилност у овој сфери остварена је равно пре осам векова, када је српски народ стекао право „да се назове изабра-ним народом или другим Израиљем, а тиме је национално самопоштовање уздигнуто до највиших висина“ (Благојевић 1994: 20). И управо овде је реч о оном специфичном националном самопоштовању које је приметио и забе-лежио Љубомир Ненадовић на Цетињу у XIX веку (а које је касније посебно нагласио и Вук Драшковић у свом познатом роману „Нож“) (Ненадовић 2005: 114–118; Драшковић 1998: 135–136, 138, 309–310). Милош Благојевић истиче како је овакав став био свеприсутан у средњовековној Србији, и да се никако не може свести на лични став монаха Доментијана (Благојевић 1994: 20), код кога се налазе идеалтипски и најилустративнији обрасци који сведоче о овом несвакидашњем феномену сасвим специфичне структуре и значаја (Благојевић 1994: 20–21). Примера ради, израз „Нови Израиљ“ (као и друге сродне одреднице, смештене у специфичан српски контекст) у потпуности је прихватио и Теодосије (Теодосије 1984: 75; Благојевић 1994: 21). Исто тако, у једном запису тадашњи српски архиепископ Никодим саопштава како се по божијем милосрђу појавио нови Адам у лику светог Симеона, новог миро-точца у новорођеном Израиљу, односно у српској земљи (Благојевић 1994: 21; Стојановић 1902: 22). На овом месту се, без икаквог колебања, изједна-чава „новорођени Израиљ са срском земљом, односно српском државом“, а „пошто се по том питању изјаснио, не један учени монах, већ српски архи-епископ Никодим, онда се с разлогом може закључити да је такав био и став званичне Српске цркве. Она је била та која је српском народу уливала само-поштовање и самопоуздање“ (Благојевић 1994: 21). Другим речима, одавде – као што смо већ констатовали – примарно потиче она специфична идеја о


српској величини, о изузетном значају и есхатолошкој мисији (надовезујући се на идеје о метафизичком средишту света и изузетној старости) коју тако очигледно препознајемо у новијој српској историји и актуелној стварности (Тодоровић 2005: 33–43).

У сваком случају, на основу јасних и доступних података, може се за-кључити како „светосавска црква, учећи народ правој вери, учила га је уједно самопоштовању и самопоуздању“, а „према црквеним мерилима био је то изабрани народ, нови Израиљ или други Израиљ, који пред Богом не заостаје ни за једним народом на свету“ (Благојевић 1994: 27). Дакле, ово је она „теоријска основа“ на којој почива етничка свест српског народа (Благојевић 1994: 28).

Ова идеја је, по свему судећи, била саставни део средњовековне свести и стварности, али је – као највиши израз народног духа – јасно пројектована и у будућност, како би – у одговарајућем тренутку – кулминирала у катарзи идеје о рађању тј. обнови нове срске цивилизације као новог и коначног Израиља, христоликог царства са одређујућим значајем за светску историју.8

У овој идеји, уосталом, наслутићемо и један од узрока оне вечне и посебно наглашене располућености српске колективне свести на протагонисте ком-плекса/идејног система „инфериорности“ (срски модел инфериорности) и „супериорности“ (срски модел суериорности) (Тодоровић 2005: 241–250).

У сваком случају, из наведених представа јасно је да је Нови Израиљ, у ствари, и Последњи Израиљ, односно да овај идејни комплекс недвосмислено наглашава есхатолошки карактер српске историјске мисије.

Импликације „српске идеје“: базични оквир. Дакле, разнолике специфи-чне представе о посебном значају Срба (о њиховој старости и племенитом пореклу) и о специфичној улози овог народа у глобалним историјским зби-вањима (Тодоровић 2005) – заснивају се на прототипским обрасцима дефи-нисаним пре много векова. Тада је формулисано оно што називамо и подразу-мевамо под срском идејом и срским етничким/националним бићем.9

Наведена колективна матрица дефинисана је као средишњи српски мит/завет, са тачно одређеним правилима (тј. парадигмом) понашања на колективном нивоу: наиме, савршени/изабрани народ може се „понашати“ само у складу са врхунским и немогућим за превазилажење узором који представља Исус Христ – Богочовек.10 На овај начин, дакле, Срби као Богонарод искупљују читаво човечанство и његове грехе, у циљу његовог прерастања

8 Уп. са садржајима бројних новијих српских митова који су се умножили током последњих година (Тодоровић 2005, в. стр. 17–18, 25, 33–34, 72–73, 106–108, 121–124, 156, 180, 182–184, 194–195, 382, 387, 410, 412). В. поједине карактеристичне старије (Константин Филозоф 1997: 158–160) и новије (Matić 1990: 109–110; Матић 2004: 46–47, 130; Шетина 2008: 41–42) примере, који сведоче о континуираном присуству, на различите начине преосмишљених али суштин-ски, сродних мотива.

9 Уп. са закључцима изнесеним у: Арсенијевић 2002: 447 и даље.10 В. формулације Владике Николаја Велимировића (Велимировић 2001: 276).


у Богочовечанство, односно, у савршену људску заједницу – као крајњи циљ светске историје. Ова културна (историјско-мисионарска) матрица је – у српској традицији – дефинисана као оживотворени новозаветни хришћански идејни комплекс, односно као непрестано потврђивање идеје богочовечанства и богочовечанских вредности, онако како су дефинисани ексклузивним кодовима православно-хришћанске традиције и цивилизације.11 Тиме је, као што смо већ нагласили, срска идеја (као специфични вид универзализма) јасно и непосредно супротстављена идеји савременог мондијализма/глобализма са одговарајућим футуристичким сценаријима.12

Српска идеја – идеја о оствареном Богочовечанству (поглед „изнутра“). Видели смо да је у српској традицији – представљајући њен најсуштинскији, највиши и најпотенциранији израз – посебно наглашена идеја о изабраности, базирана на новозаветном идеалу пренесеном на раван светске историје и човечанства. Управо косовски завет/мит представља типичан и непосредан израз овог новозаветног (хришћанског) обрасца, а Косово је, свакако, један од најсуштинскијих принципа/мотива српске традиције у целини.

Као што је већ наговештено, идеја о богочовечанству је свеприсутна у православно-словенској цивилизацији, а о њој надахнуто говоре много-бројни филозофи и књижевници, теолози, уметници, мистици и други – успостављајући управо суштинско идејно језгро овог културно-цивилизациј-ског комплекса, којем свакако припадају и Срби.13 А када је реч о срској идеји и њеној непосредној реализацији, утисак је да се она – иако одавно уобличе-на – тек ревитализује и устоличује у остваривању дефинитивне самосвести о сопственој духовно-историјској мисији, коју српском етносу континуи-рано саопштавају средишњи и идеалтипски изрази одговарајуће традиције. Јер, кретање српског колективног/етничког бића било је и јесте константно (у верности срској идеји), али је ово кретање било пре свега инстинктивно и покретано више нагонским механизмима/процесима који произлазе из непроменљивих кодова ове идејне матрице, и оно још увек не представља израз високопросвећене самосвесне активности савршеног народа – као таквог дефинисаног на бази светосавских принципа и новозаветних вредно-сти и начела (о којима је већ било речи). Другим речима – мит/завет још увек

11 Примера ради, „свечовечанску улогу Достојевски приписује руском народу, не зато што је руски већ што је православни. Јер као православни, он свето и побожно чува лик Христов, који му даје богочовечанске љубави и силе за духовно уједињење са свима народима и за радос-но еванђелско служење свима људима“ (Поповић 1995: 308). У контексту промишљања руске есхатолошке идеје у савременом српском контексту в. илустративне текстове Радмиле Војно-вић (Војновић 2005: 95–96, 104–105) и извесне нове српске комплексе пророчанстава (Мона-хиња Макрина 2007: 176–177).

12 Уп. са формулацијама западне цивилизације које је изнео А. Зиновјев (Зиновјев 2002: 306–309; Зиновјев 1999: 67–71, 92).

13 У овом смислу, карактеристичне и илустративне могу бити идеје Владимира Соловјова (Соловјов 1996: 169–172).


није освешћен14 у оној мери која омогућава општи квалитативни преображај друштва и (само)остваривање одговарајућег мисионарског културолошког предзнака.

О степену уврежености представа о изабраном народу у народној ко-лективној свести (тј. у колективној психи) недвосмислено сведоче бројни, некадашњи и савремени, историјски догађаји (са општераспрострањеним феноменом србофобије/антисрбизма као предзнаком) – чији су протагонисти били Срби односно српске земље – непосредно одређени управо односом наспрам питања што проистичу из значењског комплекса везаног за идеју о изабраном народу и његовом посебном историјском задатку глобалног карактера.

Косовски мит/завет као упориште средишњег српског мита. Као што смо већ нагласили, косовски завет/митски комлекс такође је непосредни израз (а уједно и најпознатији, историјски, условитељ) овог идејног ком-плекса.15 Разматрани завет/мит се у свим историјским раздобљима поново (ре)актуелизује и обнавља, представљајући семантичку константу која дефи-нише однос сваког појединца (припадника српског етноса) наспрам највиших вредности тј. врховних стремљења српске традиције, што је – истовремено – и најзначајније самоодређење појединца у односу на квалитет целокупне сопствене егзистенције, у контексту модуса одређених (српском) традицијом. Другим речима, свако се (само)одређује у односу на непосредну, свакодневно--егзистенцијалну и општеисторијску, реалност „решавања косовског питања/проблема“ – чиме се и његово постојање на одговарајући начин вреднује од стране кодекса дефинисаних традиционалним оквирима и начелима.16

Ликови косовског предања су, у народном памћењу тј. традицији, непо-средно повезани са архетипским представама, формирајући јединствену структуру која је довољно еластична и дубока да у своје значењске оквире може примити протагонисте свих историјских епоха и социјалних сталежа. На овај начин, и наши савременици непосредно постају део косовског пре-дања, надовезујући се на (херметичне) породичне историје и на (заједничку и општепознату) историјску подлогу.17 Односом према Косову – као саставном, и најекспониранијем аспекту комплекса народ изабрани – одређена су и актуелна политичка збивања (односно политички живот), као што је то било

14 Уп. са тумачењима мита изнесеним у: Тодоровић 2007: 203–206; Петровић 2001/2002: 13, 15.

15 В. поглавље „Месијанска идеја Косова“ у: Марковић 1998: 27–30.16 У јавности су често била присутна управо овако одређена поимања косовског мита/за-

вета, са нагласком на његовој свевременској свеприсутности и егзистенцијалној суштаственос-ти тј. симболичкој примарности. В. наредну напомену.

17 Наиме, Косово је и данас подједнако актуелно (и лично и државно) питање, као и 1389. године. О овоме сведочи и глобални значај овог простора-симбола, као и медијска пажња која му се приписује у Србији и иностранству. Примера ради, по владици Артемију – „реч ’КОСОВО’ није географија, већ идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред сваког Србина понаособ на Видовдан још оне давне 1389. године“ (Епископ Артемије 2008: 5).


и некада, с том разликом да је овај однос посебно наглашен и стављен у први план управо данас, што је такође, по свему судећи, у специфичној међуза-висној и синергијској вези са реактуелизацијом и поновном тј. учесталом све-присутношћу идејних образаца везаних за представу о изабраном народу у колективној психи Срба (Тодоровић 2005, в. напомену 8).

Бројне чињенице – од којих су само неке наведене у овој студији – непо-средно нас наводе на закључак о посебном (одређујућем и условљујућем) значају наведеног идејног комплекса за дефинисање српског етноса.18 Сажето речено (колико год то било редукција), можемо констатовати да се представе о Косову као сакралном средишту Србије и непосредном изразу најзначај-нијег митског обрасца (изабрани народ) – налазе у самим коренима српског етничког идентитета, о чему посредно сведоче – подржавајући наведену пред-ставу – и реакције бројних глобалних центара моћи на појаву непосредних и самосвојних (дакле – суштински идентитетских) израза српског етничког бића.19


Антонијевић 2007: Антонијевић, Драгана, Карађорђе и Милош – мит и олитика, Српски генеалошки центар, Београд, 2007.

Благојевић 1994: Благојевић, Милош, О националним и државним инте-ресима у делима Доментијана – Срби изабрани народ, Историјски гласник 1–2, 1994.

Богдановић 1999: Богдановић, Димитрије, Књига о Косову, Народна књига – Алфа, Београд, 1999.

Бојовић 2008: Бојовић, Бошко И., Генеза косовске идеје у рвим ост-косовским хагиографско-историографским сисима – оглед из историје идеја срског средњег века, у: Историја и есхатологија, Братство св. Симеона Миро-точивог, Врњци – Париз, 2008.

Vlajki 2001: Vlajki, Emil, Demonizacija Srba, Nikola Pašić, Beograd, 2001.

18 О особености разматраног идејног комплекса за српски етнос, односно о његовој оригиналној јединствености и поред аналогија са другим традицијама, посредно говоре и карактеристични, србофобно засновани квази-научни текстови, који – иако за циљ имају пре-дочавање/разматрање „општег балканског оквира“ – у ствари фокусирају управо српски етнос и његову традицијску матрицу у негативном контексту (в. Торорова-Пиргова 1999: 52–53). Другим речима, аналогни мотиви у другим/„суседним“ традицијама, пре свега, представљају парафразу идеје о богонароду која је изворно српска.

19 „Ово што се с нама збива деведесетих година овог века, нас мора побудити на разми-шљање. Кад се, са Американцима, подигао читав свет против нас, једног малог народа, биће да нешто вредимо“ (Марковић 1998: 71). В. даље и: Марковић 1998: 71–74. Уп. и садржај претходне напомене. Наравно, додатна проблематизација овог питања не може бити сведена ни у оквире вишетомног дела, услед своје комплексности и сталне актуелности.


Vukčević 2007: Vukčević, Ivo, Slovenska Germanija, Pešić i sinovi, Beograd, 2007.

Елијаде 2003: Елијаде, Мирча, Свето и рофано, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2003.

Казимировић 2006: Казимировић, Радован Н., Чарање, гатање, врачање и рорицање у нашем народу, Sezam Medico, Београд, 2006; репринт издања из 1941. године.

Косово и Метохија 2008: Косово и Метохија, у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.

Косово и Метохија 2004: Косово и Метохија у светлу етнологије, Етно-графски музеј у Београду, Београд, 2004.

Косово и Метохија 2007: Косово и Метохија – рошлост, садашњост, бу-дућност, Српска академија наука и уметности, Научни скупови CXV, Одеље-ње друштвених наука 28, Београд, 2007.

Лома 2002: Лома, Александар, Пракосово, Балканолошки институт САНУ – посебна издања 78, Београд, 2002.

Марковић 1998: Марковић, Марко С., Тајна Косова, Србиње – Београд – Ваљево, 1998.

Митровић 1989: Митровић, Јеремија Д., Народна свест у Срба, Народна књига, Београд, 1989.

Петровић 2001/2002: Петровић, Сретен, Теоријско-методолошки робле-ми у роучавању срске митологије, Етно-културолошки зборник VII, Сврљиг, 2001/2002.

Пипер 2004: Пипер, Предраг, Срски између великих и малих језика – друго издање, Београдска књига, Београд, 2004.

Поповић 2006: Поповић, Даница, Под окриљем светости – култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Балканолошки институт САНУ – посебна издања 92, Београд, 2006.

Поповић 1995: Поповић, Јустин, Достојевски о Еврои и словенству, Ма-настир Ћелије, Београд, 1995.

Стојановић 1902: Стојановић, Љ., Стари срски заиси и натиси I, Београд, 1902.

Тодоровић 2005: Тодоровић, Ивица, Митска истина Срба, Звоник, Бео-град, 2005.

Тодоровић 2007: Тодоровић, Ивица, Резултати истраживања обреда ли-тија – доунски осврт, Зборник Етнографског института САНУ 23, Београд, 2007.

Тодорович 2008: Тодорович, Ивица, Пространство и время мужчины в историко-антропологическом контексте, Наша повседневная жизнь, Антро-пологические исследования ученых Росии и Сербии, Москва, 2008.

Тодоровић 2009а: Тодоровић, Ивица, Резултати нових етнолошких истраживања срског југа, Лесковачки зборник XLIX, Лесковац, 2009.


Тодоровић 2009б: Тодоровић, Ивица, Прво и оследње – Прилог етноло-шком роучавању ророчанских и есхатолошких редстава, са нагласком на одручју источне Србије и суседних области, Етнокултуролошки зборник XIII, Сврљиг, 2009.

Todorova 2006: Todorova, Marija, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, 2006.Томић 2009: Томић, Јован Н., О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку,

Никола Пашић, Београд, 2009; репринт издања из 1913. године.Цветковић 2005: Цветковић, Маја, Свакодневно и ритуално на тргу у

Великој Хочи – дипломски рад, Катедра за етнологију и антропологију Фило-зофског факултета у Београду, 2005.

ИЗВОРИ

Арсенијевић 2002: Арсенијевић, Матеј, Срб је Христов (Цртице за увод у Србски Црквени Завет), у: Небеска Србија, Манастир Светог Архиђакона Стефана, Сланци, 2002.

Бећковић 1989: Бећковић, Матија, Косово – најскуља срска реч, Глас Цркве, Ваљево, 1989.

Велимировић 1999: Велимировић, Николај (св. Владика Николај), Царев завет, Манастир Рукумија, 1999.

Велимировић 2001: Велимировић, Николај, Срски народ као Теодул, у: Српски завет на размеђи векова, Светигора, Цетиње, 2001.

Војновић 2005: Војновић, Радмила, На крилима Серафима, Ихтус, 2005.Драшковић 1998: Драшковић, Вук, Нож, Српска реч, Београд, 1998.Епископ Артемије 2008: Епископ Артемије, Косово – огледало срско,

Логос, Ваљево, 2008.Izabrani citati 2004: Izabrani citati o ljudskom bitisanju, IP LIB, Novi Sad,

2004.Јевтић 2002: Јевтић, Атанасије, Духовни живот у Срба, у: Небеска Србија,

Манастир Светог Архиђакона Стефана, Сланци, 2002.Константин Филозоф 1997: Константин Филозоф, Житије Десота Сте-

фана Лазаревића, у: Стара српска књижевност – житија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

Ненадовић 2005: Ненадовић, Љубомир П., О Црногорцима – исма са Цетиња 1878. године, Чигоја штампа, Београд, 2005; репринт издања из 1929.

Новаковић 1995: Новаковић, Стојан, Косово – срске народне есме о боју на Косову (ески расоред), Вукова задужбина, Београд, 1995.

Matić 1990: Matić, Pavle, Tajne proroka, Beograd, 1990.Матић 2004: Матић, Павле, Деда Милоје, ророк из Поморавља – Биће

тумбање о целом свету, Злаја, Београд, 2004.Монахиња Макрина 2007: Монахиња Макрина (Мајсторовић), Пророк

оследњих времена, монах – старац Гаврило, Ваљево, 2007.


Соловјов 1996: Соловјов, Владимир, Предавања о богочовечанству, Логос, Београд, 1996.

Теодосије 1984: Теодосије, Житије светог Саве, Београд, 1984.Тодорова-Пиргова 1999: Тодорова-Пиргова, Ивета, „Богоизабраният на-

род“ на Балканите, Български фолклор кн. 4, София, 1999.Утехе Божје 2003: Утехе Божје у времена смутна (ророчанство србском

равославном роду), у: Велимировић, Николај (св. Владика Николај), Небесна литургија, Манастир св. Николе, 2003.

Шетина 2008: Шетина, Славица М. М., Косово – „звездана каија“, Миро-слав, Београд, 2008.

Ivica Todorović

THE MOTHER TONGUE OF THE SERBIAN SACRAL GEOGRAPHYMythic Symbolism of Kosovo in the Context of Determination of Serbian

Identity and Projection of historical Fate

Summary

The symbolism of Kosovo is of central importance in the general cultural framework of existence of Serbian people. The evidence for this can be found in both ancient and modern synthesis and examples, which in an equally intensive way insist precisely on Kosovo as a basic model, omission of which makes it impossible to talk about Serbia and Serbian idea. This can be perceived in both ancient traditional epic songs and in contemporary authors (poets, artists, spiritual guides, prophecy tellers), which straightforwardly compare the fate, that is to say, the mortification of Serbian people in Kosovo, with the fate, that is to say, the Passion of Jesus Christ. In a way, what we can call the central symbolism of Serbian collective psyche – directly connected to the idea of the promised people – could not exist if there were no Kosovo or the Kosovo Myth as a whole and taken in the broadest sense of the syntagm. In other words, in the traditional context, it is Kosovo that – as an embodied idea – concludes the constitution of the sacral geography of the Serbian ethnic space and represents the materialized existential essence of Serbian ethnos. In that sense, at the same time, Kosovo is a synonym for a sacred space, while the universal language of the Kosovo Myth is a synonym for a sacral text of essential importance.

УДК 316.7:39(=163.41) 398.33(497.115)

Светлана М. ТолстаяМосква, Россия

ЛЕКСИКА ТРАДИЦИОННОЙ ДУХОВНОЙ КУЛЬТУРЫ КОСОВА В ЮЖНОСЛАВЯНСКОЙ И ОБЩЕСЛАВЯНСКОЙ ПЕРСПЕКТИВЕ

Автор обращает внимание на важность изучения лексики традицонной народной культуры Косова и Метохии (названий календарных праздников, периодов и дней, терминологии обрядов, их исполнителей, их предметного оснащения, ритуальных действий, лексики и фразеологии верований, назва-ний мифологических персонажей и т.д.), представляющей интерес как в лин-гвистическом, так и в этнокультурном и ареальном плане. Богатый материал, содержащийся в этнографических, фольклорных и диалектных источниках, относящихся к Косову и Метохии, еще недостаточно исследован и введен в научный оборот. В статье приводятся примеры того, как косовская лексика традиционной культуры вписывается в южнославянский и общеславянский контекст и какие разные возможности наблюдений и сопоставлений она от-крывает.

Ключевые слова: традиционная духовная культура, диалектная лексика и фразеология, народный календарь, обрядовая терминология, верования, культурные ареалы.

Терминология традиционной духовной культуры (названия календарных праздников и периодов, обычаев и обрядов, действующих лиц, ритуальных предметов и магических действий, имена мифологических существ, лексика и фразеология верований и т.п.) до недавнего времени не изучалась системати-чески ни лингвистами, ни этнографами. В диалектных словарях и атласах эта терминология представлена неполно, часто случайно, а этнографические ис-точники, содержащие обычно большое число местных названий, естественно, не уделяют им специального внимания и ограничиваются в лучшем случае их фиксацией. Между тем и в собственно лингвистическом, и в этнокультурном отношении терминология духовной культуры представляет исключительный интерес. Для лингвистов это особый разряд лексики со своими характерны-ми семантическими моделями, со своими ареалами и ареальными связями,


во многих случаях с неясной этимологией. Для исследователей культуры это «ключевые слова», обладающие исключительным смысловым потенциалом, способные пролить свет на древнейшие понятия и механизмы славянской народной культуры и служить основанием для выделения культурных аре-алов.

Исследователь лексики традиционной духовной культуры Косова и Ме-тохии имеет в своем рапоряжении немало хороших этнографических и лин-гвистических источников. Одно из первых описаний сербских народных обычаев, верований и фольклора Косова и прилегающих районов Македо-нии – книга русского дипломата Ивана Степановича Ястребова «Обычаи и песни турецких сербов» (Санкт-Петербург, 1886; записи производились в 70-е и первой половине 80-х годов XIX века). Не будучи филологом, Ястребов тем не менее старательно записывал не только сами обычаи, обряды и песни (560 текстов), но и их терминологию. Последователями Ястребова в изучении языка и культуры Косова стали выдающиеся сербские собиратели и иссле-дователи – поп Дена Дебелькович, которому принадлежит обширный труд «Обичаjи српског народа на Косовом Пољу» (СЕЗб 1907/7: 173–331) и краткий очерк «Веровања српског народа на Косовом Пољу» (СЕЗб 1934/50: 211–216); затем Глиша Елезович – автор двухтомного словаря косовско-метохийского диалекта (СДЗб 1932/4 и 1935/6), а во второй половине XX века Татомир Ву-канович, издавший целую серию трудов под общим заголовком «Срби на Ко-сову», и др. Если же говорить о фольклоре Косова, то он тоже неплохо собран; достаточно назвать сборники Д. Дебельковича (Дебељковић 1897), В. Бована (Бован 1979), Т. Вукановича (Вукановић 1970), М. Радуновића (1988), не гово-ря уже о содержательно связанном с Косовом общесербском эпическом цик-ле (Остоjић 1901; Новаковић 1906; Љубинковић 1989; Ђурић 1989), древние формульные структуры которого недавно были исследованы Александром Ломой (Лома 2002).

Все это огромное языковое и культурное богатство еще не исчерпано и не полностью освоено в трудах лингвистов и других представителей нашей гуманитарной науки. Многое еще ожидает своих исследователей. Я хочу рас-смотреть далее лишь несколько примеров того, как косовская лексика тради-ционной духовной культуры вписывается в южнославянский и общеславян-ский контекст и какие разные возможности наблюдений и сопоставлений она открывает.

Одной из недостаточно изученных областей славянской лексикологии является лексика народного календаря и в частности хрононимы, т.е. на-звания праздников и других дней и отрезков годового времени. Что касает-ся сербских хрононимов, то задача их изучения в наше время существенно облегчается благодаря труду Миле Недельковича «Годишњи обичаји у Срба» (1990), где сведены воедино из множества этнографических источников дан-ные о сербском народном календаре, в том числе и о календарной термино-

383Светлана M. Толстая: Лексика традиционной духовной культуры Косова

логии. Эта ценная сводка позволяет увидеть косовскую календарную лексику на общесербском фоне. Ястребов, который начинает свое описание с праз-дника Славы, отметил название дня, следующего за празднованием Славы. Он пишет: «Иные приглашают мужчин на ужин в день славы, а женщин на обед в день следующий за днем Славы. День этот зовется в Призрене Слуга а следующий за этим днем, т.е. Слугою, зовется Патарица как и в Гиланском округе (в Мораве)» (Ястребов 1886: 15–16). Д. Дебелькович дает название вто-рого дня Славы в виде Слуга Светога (Дебељковић 1907: 238). В словаре Еле-зовича под словом слуга тоже приводится этот хрононим в качестве третьего значения: «Слуга ‘други дан славе’: Данас свети, jутре слуга. Уочи слуге»; при этом во втором значении слово слуга тоже является обрядовым термином: «у кући о празнику или слави онај који служи госте пићем па макар то био члан породице» (Елезовић 2: 243). Косовский хрононим Слуга (Слуга Светога) ин-тересен с нескольких точек зрения. Во-первых, он выделяется на фоне других названий этого дня; в большинстве районов второй день славы называется греческим заимствованием атарица. Во-вторых, обычай обозначать специ-альным именем день, следующий за основным праздником или почитаемым днем, известен и в календаре восточных славян: так, в Полесье главный поми-нальный день носит название деды, а следующий называется бабы; праздник называется Никола, а следующий день Николин батько и т.п. Мы видим, что основной праздник и следующий за ним день противопоставляются либо по родственному, либо по гендерному, либо по статусному признаку. По сви-детельству Д. Дебельковича, «трећи дан славе зове се траћење или ослуга» (Дебељковић 1907: 238). Последних двух хрононимов в словаре Елезовича нет. Нет в сербских словарях и приводимых Т. Вукановичем двух других хро-нонимов, относящихся ко второму и третьему дням славы, а именно okrlje и ispratnica, (Vukanović 1986: 419).

Из календарной терминологии обращают на себя внимание еще несколь-ко названий. Специфически косовским является хрононим Осовита недеља (субота) ‘третья неделя перед Великим постом’, отмеченный у Д. Дебелько-вича: „Недеља Митара и Фарисеја зове се Осовита недеља. У Осовиту суботу не ваља измивати главу, да коса не спада“. Этимология и внутренняя форма прилагательного осовита неясна. Загребский словарь приводит только ко-совский хрононим со следующим толкованием: «Osovit adj. tamna značeńa i postańa; samo u svezi s imenima nedeďa i subota» (RJAZU 9: 246). Между тем у Т. Вукановича дается другая форма: не осовита, а освита недеља: «Nedelja Mitara i Fariseja, koja pada u mesnice, na Kosovu zove se Osvita nedelja. U Osvitu subotu, ne valja izmivati glavu, da ne opada kosa» (Vukanović 1986: 382). При этом Т. Вуканович ссылается на того же Дебельковича. Если форма osvita не опе-чатка, то, исходя из хронологии источников (времени фиксации), ее следует считать вторичной по отношению к осовита, а сближение с освит ’рассвет’ объяснять народной этимологией, хотя мотивация такого сближения остает-


ся неясной. В большинстве других мест эта неделя называется траава или траина недеља, что соотносится одновременно и с семантикой скоромной пищи (ср. траити ‘есть скоромное в постные дни’) и с траав ‘неуклюжий, неловкий’, траати ‘шагать, топать’. Полный ряд названий этой недели, со-гласно М. Недельковичу, включает еще: редовна, себична, урша, блага, кратка, куска, шарена недеља. Как видно из этого перечня, мотивация этих хронони-мов различна, так что сделать вывод о внутренней форме хрононима осовита недеља на основании этого ряда вряд ли возможно.

Собственно косовским можно считать и название периода от 9 до 25 марта, т. е. от Дня сорока мучеников (Младенци) до Благовещения (Благовести). В Косово эти дни носят название Бесни Кобиле, а также Ба-бини jарци. Если второе название распространено и в других районах Сер-бии и Черногории (правда, в значении ‘первые дни марта, с 1 по 9 марта’), то Бесне Кобиле в этом значении, кажется, не отмечено за пределами Ко-сова. В других регионах это выражение применяется не к определенному календарному периоду, а к непогоде вообще. К мало распространенным хрононимам относится название крещенского сочельника Неjетка или (в Косово) Нетка, которое семантически соотносится с вост.-слав. Голодная кутья, Голодница и т.п.): „Уочи Богоjављења (на Водокрст) 5 јануара, посте сви сељаци и зову овај дан Нетка“ (Дебељковић 1907: 252).

Интересно косовское название пасхального крашеного яйца страшник. По словам Ястребова, «В Великий четверг, перед восходом солнца берут одно яйцо и на всех четырех сторонах его делают по кресту. Это яйцо называется страшник. После красят все яйца. <…> Яйцом, называемым страшник, жены гладят по лицу всех детей в доме, чтобы они были всегда краснощеки и, сле-довательно, здоровы, и чтобы ничего не страшились. Иные носят страшник в виноградники и там его закапывают, чтобы град не побил виноград» (Яст-ребов 1886: 114). Ястребов сообщает еще, что на Юрьев день принято купать-ся под розовым кустом или же дома; при этом в воду кладут красное яйцо страшник (С. 145, 156). В „Српском митолошком речнику“ (1998, друго изд.) мы находим это слово в другом значении: «Страшник – у југоисточној Србији назив за веће светитеље и дане њима посвећене» (с. 424). В РМС приводится только ботанический термин страшник ‘то же, что и страва’, т.е. лечебная трава, уптребляемая при болезнях селезенки (РМС 6: 21). Загребский словарь также не отмечает обрядового значения и приводит strašnik, strašnica только в ботаническом значении: «Kod nas samo kao ime biďke» (RJAZU 16: 683).

В РМС и RJAZU отсутствует и родственное данному слову название бо-лезни страшница – по определению Ястребова ‘болезнь, приключившаяся от страха’ (Ястребов 1886: 143–144). Ястребов дает подробное описание ритуа-ла лечения этой болезни, который совершается на Юрьев день: «Желающий вылечиться и доверяющий знахарке, ложится спиною на землю с распро-стертыми руками; ноги же должны быть прижаты одна к другой. Знахарка


берет конец нитки, другой дает помощнице или любой зрительнице; затем этою ниткою измеряет пространство между средним пальцем правой руки и таковым же пальцем левой ноги больного. Или обратно. При этом женщи-на, держащая другой конец нитки, должна спросить знахарку: Что меришь? «Страшницу»! отвечает бабка-знахарка: «Мерь так, чтобы ее не было»! сле-дует ответ. Вопрос и ответы эти повторяются по три раза». Разница между одним и другим измерением показывает, «сколько страшницы имеет чело-век». После измерения знахарка покрывает больного простыней и посыпает отрубями, а потом сметает отруби веником, что означает, что она «сметает» с больного страшницу. Этот древний способ диагоностики и лечения изме-рением хорошо известен в русской народной медицине (см. «Славянские древности», s.v. „Измерение“ и „Мерка“). В словаре Елезовича приводятся две формы: страшица и страшница ‘некаква болест’ (Елезовић 2: 274–275). На-ряду с названием страшница, эта болезнь носит в Косово названия страва, стра, уло или обозначается описательно: «кад се дете уплаши од нечега» и лечится чаще всего подкуриванием больного подожженой змеиной кожей (Vukanović 1986: 489).

Из области мифологии и народной демонологии заслуживает внимания косовское название ходячего покойника гробник и производный от него гла-гол гробничити се ‘становиться вампиром’. Слово гробник, кроме Косова, за-свидетельствовано только в районе Струги; в других областях Южной Славии ему соответствуют широко распространенные названия вукодлак, врколак, вамир, ламир, тенац и др. Согласно описанию П. Костича, «Гробник пос-таjе у гробу од веома грешног човека. Он устаје ноћу из гроба, претвара се у разне животиње и чини свакојаке пакости својим суседима, па се опет враћа у гроб. <…> Ако гробник успе да оплоди своју жену, родиће се вампир. Само он може да убиjе гробника (Костић 1930: 133). Подробное описание косовских верований, относящихся к гробнику, дается в книге Т.Вукановича (Vukanović 1986: 327–335). Автор приводит рассказы о конкретных людях, ставших пос-ле смерти вампирами-гробниками, о том, как выглядит гробник и что он де-лает, о причинах превращения покойника в вампира, о способах предотвра-щения этого и средствах защиты от гробника. Некоторые из этих верований имеют самое широкое распространение не только на Балканах, но и во всем славянском мире (например, представление о том, что покойник становится вампиром, если мертвое тело или гроб перед погребением перескочит кош-ка, курица или какое-нибудь другое домашнее животное). Вместе с тем, для косовских верований о животных-гробниках и растениях-гробниках (тыкве, оставшейся в поле), которые приводит Т. Вуканович, я пока не могу указать инославянских параллелей.

Обратим еще внимание на названия обрядовых хлебов. В словарях серб-ского языка отсутствует слово дашник, отмеченное Ястребовым в качестве названия рождественского хлеба, в который запекается монета. Ястребов


сообщает: «В Призрене сочельник проводят следующим образом. С полудня хозяйка дома идет к квашне, где крестится и просит Бога, чтобы он ее сподо-бил много лет еще дождаться этого дня и отворяет квашню. Затем берет сито, смотрит через него на муку в квашне и начинает просевать столько муки, сколько нужно, чтобы замесить особенный хлеб дашник. Дашник украшается разными цветами с серебряной старинной монеткой посредине, чтобы все, которые будут есть дашник, дожили до глубокой старости (Ястребов 1886: 38). За ужином «прежде всего съедают всю тыкву, по одной винной ягоде и понемногу дашника. При этом все хотят знать, кому достался цвет (из теста на дашнике) с старинною монеткою, и убеждены, что тот, у кого найдется мо-нетка, обогатится и будет вообще счастлив во всяком предприятии в течение всего этого года» (Там же: 39). В других местах Косова рождественский хлеб с монетой называется чесница или огача, эти названия имеют широкое рас-пространение. На карте южнославянских название рождественского хлеба с монетой, составленной А. А. Плотниковой по материалам этнографических описаний, и в комментариях к карте (Плотникова 2004: 386–396), слова даш-ник не отмечено. Его этимология и ареал распространения остаются невы-ясненными. Из других косовских названий обрядовых хлебов заслуживают внимания в этимологическом, географическом и этнокультурном отношении такие термины, как бареница – по определению Ястребова, «род пирога из самой чистой муки, который разламывается на маленькие кусочки и обвари-вается (обаре от слова обарити=обварить) горячим маслом» (Ястребов 1886: 35) или, по определению Елезовича, ‘врста пресна теста од проjина или пше-нична брашна, коjе се замеси са млеком’ (Елезовић 1: 32), термин ресвета ‘просфора’ и др.

Говоря о хлебе, следует упомянуть распространенную у всех славян ле-генду о хлебном колосе. Моя коллега Ольга Белова собрала версии этой ле-генды по всем славянским и соседним традициям (Белова 2004: 441–498), но в ее коллекции не оказалось сербских текстов. Тем не менее эта легенда извес-тна и в Сербии и, в частности, в Косово. Т. Вуканович сообщает: «Према ми-толошкоj легенди код Срба у Метохиjи и на Косову, пшеница jе у старо доба имала житни клас дуж целе стабљике, од земље до врха. Бог се много наљутио на народ, те хтео све да уништи. Тада је пас рекао Богу: “Зар мене да оставиш без нафаке?” Тада се Бог успавао, те тако “остао један клас и има ’леба”. Зато човек неће jести ’леба, а да не дâ и псу» (Вукановић 2001: 223).

Многие собственно обрядовые значения слов не фиксируются словаря-ми. Так, ни РМС, ни загребский RJAZU, ни словарь Елезовича не приводят косовского термина аjсторче в значении ‘мальчик, которого дают невесте, когда она подъезжает на коне или в повозке к дому жениха’; этот обязатель-ный персонаж свадебного обряда в других регионах называется наконче, на-коњче, оздравче, уколче, ускутњаче, шљаенче, доношче и т.д. (Плотникова 2004: 560–569). Косовский термин находит параллель в области Скопска Црна


Гора и в Болгарии в районе Перника и Трына, где он имеет форму асторче и астарче. Не найдем мы в словарях и призренского свадебного термина строjник в значении ‘сват или посредник при сватовстве’ (Ястребов 1886: 296), употребляемого наряду с более распространенным наводаџија. В этимо-логическом отношении интересен косовский обрядовый термин калинарка. Со ссылкой на Миленко Филиповича и Д. Дебельковича РСАНУ дает ему та-кое толкование: «jедна од девоjака коjе су, по старом обичаjу, између Игњати-евдана и Божића излазиле у рану пору у поље, ложиле ватру и певале песме посвећене Божићу» (РСАНУ 9: 124). Связано ли это название с растением калиной, которое играет важную роль в обрядовой (особенно свадебной) символике, или же оно представляет собой термин родства (ср. болг. калина ‘младшая незамужняя сестра мужа’), или же, наконец, это слово восходит к греческому источнику (ср. болг. калин-орталин ‘вид женского хоро’ – БЕР 2: 168)’ – все это остается еще выяснить.

Интересны некоторые косовские ботанические названия магического характера. В книге Ястребова, в частности, упомянуты две травы – миломуж-ница и навалица, которые собирают в Юрьев день и которые, по словам Яс-требова, «в большой цене у молодых женщин. Эти травки носятся в платье или тайно зашивают в одежды мужей, чтобы последние любили своих жен» (Ястребов 1886: 143). Первое из названий отсутстует в словаре Елезовича, а второе приводится в нем в бессуфиксной форме и в ином, но тоже магичес-ком, значении: навала ‘врста траве коју станаре за Ђурђев дан беру са другим травама и дају на Ђурђев дан пре сунца стоци у крми да навали млеко’ (Еле-зовић 1: 429).

Для многих архаических славянских обрядов, которые только в наше вре-мя стали объектом специального изучения, в косовских источниках и, в час-тности, в книге И.С. Ястребова, обнаруживаются одни из первых и потому особенно ценных свидетельств. Таково, например, описание обряда прята-ния хозяина за хлеб нового урожая, сопровождаемого ритуальным диалогом с вопросом к домочадцам: «Видите ли вы меня?» и ответом: «Ове те године мало видимо, а до године да те ни мало не можемо видети» (Ястребов 1886: 41). Этот обряд, засвидетельствованный еще в XII веке Саксоном Граммати-ком и под словом милати се описанный в 1818 г. Вуком Караджичем в первом издании его словаря, подробно исследован на общеславянском материале Н. И. Толстым (Толстой 2003: 313–409). Таково описание ритуала защиты от града с призывом к женщинам-утопленницам отвести градовую тучу от села (Ястребов 1886: 174–175), которому посвящена наша совместная с Н. И. Тол-стым работа (Толстые 1981). Таковы описания так называемого ламканья – известного и южным, и восточным славянам масленичного развлечения, состоявшего в том, чтобы ухватить ртом подвешенное к потолку на веревке вареное яйцо, яблоко, кусок халвы или лепешку (Ястребов 1886: 90), о кото-ром писали Г. А. Цыхун (1983), Т. А. Агапкина (2002: 139–140), А. А. Плотни-


кова (2004: 460–466) и др. Таковы описания ритуала кормления кур в круге из веревки (Ястребов 1886: 24), описанного в названной работе Н. И. Толстого (Толстой 2003: 339–346), ритуала венчания под деревом (Ястребов 1886: 391) и многие другие исключительно ценные свидетельства, касающиеся обрядов, верований, магических приемов и действий.

На картах, составленных А. А. Плотниковой (Плотникова 2004), терри-тория Косова оказывается одним из ключевых южнославянских регионов, средоточием многих границ, объединяющих его по разным чертам с разны-ми ареалами – с восточносербским и болгарским, с западным (черногорс-ким, боснийским, хорватским), с македонским, или включающих его в пог-раничный центральный меридиональный пояс. В некоторых случаях Косово образует автономный ареал со специфическими языковыми или этнокуль-турными чертами; многие широко распространенные во всех или в разных славянских традициях культурные реалии или формы имеют на Косово свои выразительные варианты.


Агапкина 2002 – Агапкина Т.А. Мифопоэтические основы славянского народного календаря. Весенне-летний цикл. Москва, 2002.

Белова 2004 – „Народная Библия“: восточнославянские этиологические легенды / Составление и комментарии О.В.Беловой. Москва, 2004.

БЕР – Български етимологичен речник. София, 1971–. Т. 1–.Бован 1979 – Бован В. Српске народне загонетке са Косова и Метохиjе.

Приштина, 1979.Вукановић 1970 – Вукановић Т. Српске народне загонетке из JИ Србиjе и

Косова. Врање, 1970.Вукановић 2001 – Вукановић Т. Енциклопедиjа народног живота, обичаја

и веровања у Срба на Косову и Метохији. VI век – почетак XX века. Београд, 2001.

Дебељковић 1897 – Дебељковић Д. Српске народне песме са Косова I–II. Београд, 1897.

Дебељковић 1907 – Дебељковић Д. Обичаjи српског народа на Косовом Пољу // СЕЗб 1907. Књ. VII. С. 173–331.

Дебељковић 1934 – Дебељковић Д. Веровања српског народа на Косовом Пољу // СЕЗб 1934. Књ. L. С. 210–216.

Ђурић 1989 – Ђурић М. Боj на Косову у народноj песми и причи. Београд, 1989.

Елезовић 1–2 – Елезовић Г. Речник косовско-метохиског диjалекта. Бео-град, 1932–1935. Св. 1–2 [СДЗб. 1932. Књ. IV; 1935. Књ. VI].

Костић 1930 – Костић П. Пословице, загонетке и броjaнице у Призрену // ГЕМБ. 1930. Књ. 5. С. 126–137.


Лома 2002 – Лома А. Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд, 2002.

Љубинковић 1989 – Косово у памћењу и стваралаштву / Приредио Н. Љу-бинковић. Београд, 1989.

Недельковић 1990 – Недельковић М. Годишњи обичаjи у Срба. Београд, 1990.

Новаковић 1906 – Новаковић Ст. Косово. Српске народне песме о боjу на Косову. Београд, 1906.

Остоjић 1901 – Косово. Народне песме о боjу на Косову 1389 / Приредио Т. Остоjић. Нови Сад, 1901.

Плотникова 2004 – Плотникова А. А. Этнолингвистическая география Южной Славии». Москва, 2004.

Радуновић 1988 – Радуновић М. Остала jе реч. Српске народне умотворине из Метохиjе. Београд, 1988.

Толстой 2003 – Толстой Н. И. Очерки славянского язычества. Москва, 2003.

Толстые 1981 – Толстая С.М., Толстой Н.И. Заметки по славянскому язычеству. 5. Защита от града в Драгачеве и других сербских зонах // Славянский и балканский фольклор. Обряд. Текст. Москва, 1981. С. 44–120 [То же в переводе на сербский язык: Забелешке из словенског паганства. Заштита од града у Драгачеву и другим српским зонама // Повеља, нова сериjа. Краљево, 1985. Год. XV. Бр. 1. С. 6–17; бр. 2–3. С. 3–12].

Цыхун 1983 – Цыхун Г. А. Два полесско-южнославянских соответствия. 1. «Ламкание». 2. «Железный человек» // Полесье и этногенез славян. Предва-рительные материалы и тезисы конференции. Москва, 1983. С. 84–85.

РМС – Речник српскохрватског књижевног језика. Матица Српска. Нови Сад; Загреб, 1967–1976. Књ. 1–6.

РСАНУ – Речник српскохрватског књижевног и народног језика. САНУ. Београд, 1959–. Књ. 1–.

Ястребов 1886 – Ястребов И. С. Обычаи и песни турецких сербов. Санкт-Петербург, 1886.

RJAZU – Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. JAZU. Zagreb, 1880–1976. D. 1–23.

Vukanović 1986 – Vukanović T. Srbi na Kosovu. Vranje, 1986. T. 2.


Светлана М. Толстој

ЛЕКСИКА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ДУХОВНЕ КУЛТУРЕ КОСОВА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ И ОПШТЕСЛОВЕНСКОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

Резиме

Књига руског дипломате И. С. Јастребова „Обичаји и песме турских Срба“ (Санкт-Петербург, 1886) представља један од првих систематичних описа српске народне културе и прву студију посвећену обичајима, веро-вањима и фолклору Косова и суседних области Македоније. Иако није био филолог, Јастребов је веома брижљиво бележио не само обичаје и обреде већ и њихову терминологију. Он је први записао такве термине као што су, на пример, специфични косовски хрононим Неjетка ’Крстовдан, 5. јануара по ст. календару’ (уп. источносл. Голодная кутья, Голодница и слично); назив божићног хлеба са запеченим новчићем у њему – дашник (обеју речи нема у речницима српског језика); глагол гробничити се ’постајати вампир’, непознат изван косовске области (Јастребов га је навео у русифицированом облику: угробничился), настао од косовског назива за вампира – гробник; термин ру-салиjе у значењу ’коледари који иду од Св. Николе до Богојављења’ (у речнику Матице српске ово значење није забележено); дедица ’маскирани учесник коледарских опхода’, олазач у нарочитом обредном значењу, забележеном у Средској, и др. Следбеници Јастребова у изучавању језика и културе Косова били су истакнути српски сакупљачи и истраживачи: Д. Дебељковић, Г. Елезо-вић, Т. Вукановић и др.

На картама које је сачинила А. А. Плотњикова („Етнолингвистичка гео-графија Јужних Словена“, Москва 2004), територија Косова један je од кључних јужнословенских региона, као стециште многих досезања, које га по разним особинама спајају са различитим ареалима – са источносрпским и бугарским, са западним, са македонским, или га пак укључују у погранични централни појас између севера и југа. У неким случајевима Косово образује аутономни ареал са специфичним језичким и етнокултурним цртама, међу које, изузев већ наведених, могу спадати и хрононими Осовита субота и Осовита недеља ’трећа недеља пред Велики пост’; аjсторче ’дете које учествује у свадбеном обреду’ (од асторка, асторче ’пасторка, пасторак’); жртвовање живине (петла или кокоши) на поменима; представа о здухачу у облику орла и др. Неке културне реалије или облици, широко распрострањени у свим или у многим словенским традицијама, имају на Косову своје изражајне варијанте.

УДК 930.2:003.071"13/14"

Бранкица ЧигојаБеоград, Србија

ТРАГОВИМА ДЕЧАНСКИХ НАТПИСА – ЈЕДАН ОСВРТ НА МОГУЋНОСТИ ИШЧИТАВАЊА ЗАБОРАВЉЕНИХ ЗНАЧЕЊА

„Традиција је избирљиво сећање, окушај да оживимо истинске вредности из наше рошлости: то је живи дух, историјско амћење што овезује мртве и живе, обеда над смрћу.“

(Ђуро Шушњић)

Несумњив је културно-историјски значај манастира као центара писмено-сти, наших најстаријих школа у којима се сусрећу историја уметности (архи-тектуре, сликарства, скулптуре и сл.), филологија, хришћанска идеологија, тј. утемељење онога што ће прерасти у традиционалне вредности културе српског народа. Идући за тим траговима, аутор прилаже свој поглед на недо-читана значења појма традиције и прошлости у Дечанима. У раду се прилажу ауторово читање натписа у оригиналној графији, осврт на ранија издања текстова натписа, транслитериран и транскрибован текст натписа и језички осавремењен текст.

Кључне речи: традиција, дечански храм, дечански натписи, ктиторски и надгробни натписи, издања текстова, транскрипција, транслитерација.

Сва наша наука, уметност, историја, филозофија, филологија јесу покуша-ји да се у пролазности утврди нешто трајно, да се нешто отме од времена које све гута, да се нешто чврсто држи у дневној пролазности. Нешто што одређује појединца и заједницу окупља у целину: „Традиција – то је протезање једне мисли, симбола, вредности, веровања, установе итд. кроз векове“ (Шушњић 2008: 168).

Из тих разлога изабрали смо да говоримо о Дечанском храму, у коме је сачуван део највреднијих значења наше традиције и прошлости, јер „заборавити претке значи бити поток без извора, стабло без корена“ (кинеска пословица). Он доиста јесте ротезање мисли – хришћанске, симбола – храма


и свих значења у њему, на иконама, фрескама и сл. забележених, са њима значајних духовних вредности што су се слиле у хришћанску уметност и, најзад, рошлости – у континуитету од XIV века до данас.

Дечански храм, задужбина краља Стефана Уроша III Дечанског, једин-ствен је у српској култури средњега века по много чему.1 Ово велелепно здање, једна је од највећих црквених грађевина средњовековне Србије, за коју народни певач каже да га ктитор гради: „На лепоту да је лепше нема / у висину да је више нема..., „од мермера камена“.2 Издваја се међу српским средњовековним црквама по својој градитељској сложености, по романичким и готичким елементима који се прожимају са византијским православљем.3 Цркву су живописали најбољи живописци Душановог царства у периоду између 1334. и 1350. године. У довршењу ових послова значајну улогу имао је Ђурђе Остоуша Пећпал, чији је гроб смештен у при-прати цркве, заједно са гробовима (његове?) жене Марине Витославе и Иваниша Алтомановића, нећака кнеза Лазара (Милеуснић 1994: 131). Не само по скулптури, по фреско сликарству, по натписима на фрескама, по ризници богатој иконама и уметничким предметима, већ је овај манастир значајан и по збирци рукописних и старих штампаних књига (од XIV до XIX века) које су му припадале. По књишком и рукописном фонду, мана-стир Дечани је, свакако, био значајно црквено средиште у коме се налазио један од центара писмености (школа) налик ономе у Хиландару, Студеници, Манасији и др.4 Његова посебност огледа се у томе што је књишки фонд у потпуности очуван, а „више од две трећине књига потичу из XIV и XV века, што је јединствен број у односу на друге збирке у нашој земљи.5 Овде бих подсетила да „традиција најдуже живи у говору и језику: од свих грађевина на свету најдужи век имају куле саграђене у језику“ (Ђ. Шушњић). Из овог расадника писмености потекао је и аутор Првог српског штампаног буквара,

1 Гордана Томовић, Морфологија ћириличких натиса на Балкану. – Историјски инсти-тут САНУ, Београд 1974, стр. 80, бр. 67 (са наведеном старијом литературом). Посебан значај у тумачењу значења Дечанског храма и натписа у њему, до сада најсвестраније обрађен јесте у раду Данице Поповић, Средњовековни надгробни соменици у Дечанима. – Дечани и визан-тијска уметност средином XIV века. Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана, САНУ, Научни скупови књ. XLIX, Одељење историјских наука, књ. 13, Београд 1989, 225–235.

2 Владимир Бован, Народне есме о зидању манастира Дечана. – Дечани и византијска уметност средином XIV века, Београд 1989, стр. 440.

3 Слободан Милеуснић, Водич кроз манастире у Србији. – Српска књижевна задруга, Београд, 1995, стр. 134.

4 Старе манастирске библиотеке су поседовале од основног инвентара, пре свега, књиге намењене богослужењу, и то: Јеванђеље, Апостоли, Служавник, Требник, Псалтир и др. У њи-ма, као и у другим рукописима сачувани су многи записи.

5 Уп. Гроздановић-Пајић М., Станковић Радоман, Рукоисне књиге манастира Високи Дечани, Водени знаци и датирање, књига друга. – Народна библиотека Србије, Београд, 1995. године; Александар Младеновић, О једном Дечанском заису из 1690. године. – Косовско-мето-хијски зборник 2, Београд, 1998, 49–55.

393Бранкица Чигоја: Траговима дечанских наиса

инок Сава.6 За историју српског језика и српске средњовековне писмености Дечански храм сачувао је посебно значајне споменике, и то: Дечанске хри-совуље7 и четири ћирилска натписа у камену из XIV века.8 Један од њих је ктиторски – Натпис протомајстора фра Вите (1335. г.)9, а три су надгробни: натпис Марине Витославе (1. април 1374)10, натпис Ђурђа Остоуша Пећпала (3. септембар 1378)11 и Иваниша Алтомановића, унука деспота Иваниша а нећака кнеза Лазара (1372–1389)12. У Дечанској цркви су, осим поменутих, биле сахрањене и друге личности о којима се данас ништа не зна, али о чему

6 Први срски буквар инока Саве, Венеција 1597, приредио Михаило Блечић. – Библиотека Капитална дела, Књига прва, Политика, Београд 1991.

7 О значају Дечанских хрисовуља, као и старију историјску литературу уп. Милица Грко-вић, Дечанска хрисовуља – најотунија срска овеља. – Дечани и византијска уметност сре-дином XIV века, Београд 1989, 15–19, Павле Ивић, Милица Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976, Павле Ивић, Целокупна дела, VI, Студије из срске средњовековне исмености, Срем-ски Карловци – Нови Сад, 2008; Милица Грковић, Прва хрисовуља манастира Дечани. – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – MNEMOSYNE, Српски православни манастир, Високи Дечани, Музеј у Приштини (са измештеним седиштем), Архив Србије, Београд, 2004.

8 За време турске владавине у Србији манастир Дечани је одолевао истим пожарима и похарама, и захваљујући имућним Србима обнављао је оно што је уништавано. О томе сведо-чи и ктиторски натпис о ктирору Хаџи Јовану из 1619. године (Петровић Р., Камени натис о ктитору Хаџи-оу Јовану из 1613. године о манастиру Дечанима, Археографски прилози, бр. 29–30, 383–397. – Народна библиотека Србије, Археографско оделење, Београд 2007–2008.

9 В. Петковић – Ђ. Бошковић, Манастир Дечани I (1941), Гордана Томовић, Морфологија ћириличких натиса на Балкану, стр. 54, бр. 33, Милан Ивановић, Ћирилски еиграфски соменици, Народни музеј, Београд, 1984, 9, Бранкица Чигоја, Траговима срске језичке рошлости. – Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 2006, 111–119.

10 В. Петковић, Портре једнога Властелина у Дечанима, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 13, св. 1. и 2, Београд 1933, 95–101. Аутор је у овом раду први изнео претпоставку да је Ђурђе Остоуша Пећпал „био велики ктитор Дечана, те је због тога његов гроб нашао места у припрати Дечанској“. О његовој личности има мало података. Зна се да је припадао угледној Хумској породици (Поповић 1989: 233). Слободан Милеуснић наводи да је „значајну улогу у довршењу ових послова (око изградње храма) имао Ђурђе Остоуш Пећпал, чији је гроб у припрати, заједно са гробовима његове жене Витосаве...“ По Милеуснићу Бранко Пећпал и Ђурађ Пећпал (чији се гроб налази у припрати) били би исто лице, што нам изгледа нереално с обзиром на чињеницу да није уобичајено да се исто лице именује једном именом а други пут надимком. Уп. Милеуснић, Водич кроз манастире у Србији, 131. Текст натписа објавили су у новије време Г. Томовић, Морфологија, 80–81, бр. 68; М. Ивановић, Ћирилски еиграфски соменици, стр. 10 бр. 3; Даница Поповић, Средњовековни надгробни соменици (уз текст натписа даје и цртеж натписа), а о роду Пећпала упућује на литературу у напомени 54 на 233. страници.

11 У старијој литератури о натпису је писао В. Петковић, Портре једног властелина у Деча-нима, где је изнео претпоставку да су исто лице Марина Витослава из дечанског натписа и Ма-рина Витослава сахрањена у Бањи код Прибоја око XIV века. Даница Поповић указује на чиње-ницу да се не ради о истој личности (уп. Средњовековни надгробни соменици у Дечанима, 234 напомена 57); уп. и М. Шакота, Прилози ознавању манастира Бање код Прибоја. – Саопштења Завода за заштиту споменика културе Србије IX, Београд 1970, 44–45. Г. Томовић, Морфологија, 80, бр. 67, М. Ивановић, Ћирилски еиграфски соменици, стр. 9, бр. 2.

12 Натпис Иваниша Алтомановића нема уклесану годину смрти, „али се, због помена кнеза Лазара, она може датовати у године његове владавине, између 1372. и 1389“ (Поповић 1989: 234).


сведоче остаци надгробних плоча искоришћених за поплочавање пода у североисточном делу травеја припрате (Поповић 1989: 234).

а) Ктиторски натпис фра-Вите (1335. година)

Натпис фра Вите Которанина значајно је сведочанство о времену подиза-ња Дечана. Урезан је на надвратнику јужног спољног портала припрате дечан-ске цркве, а у слободном преводу гласи: „Фра Вита, мали брат, протомајстор из Котора града краљева, сазида ову цркву св. Пантократора господину краљу Стефану Урошу III и његовом сину светломе и превеликоме господину краљу Стефану. Сазида за осам година, а сасвим је довршена црква године 1335.“13

Димензије плоче са натписом, напукле по средини, износе 1,52 × 0,38 м.14 Текст је исписан у пет редова и уоквирен у правоугаоно поље. Сваки ред уокви-рен је двема водоравним линијама. Слова су прецизно резана и читка.

Мали број натписа као овај садржи и име мајстора, и знак радионице, и забележену годину клесања. У Дечанима се помиње протомајстор фра Вита, а у Љубостињи Раде Боровић.15 Остали „натписи многобројних српских мана-стира не помињу дотичне протомајсторе“, не помињу их ни средњовековни писци, ни „бројне владарске повеље, осим дечанске, која наводи три мајстора манастирских зграда, али не зато што су радили на Дечанима него што су до-били село Манастирицу…“16 Фра Вита Которанин био је „опат цркве (или ма-настира) св. Марије на Гурдићу, старатељ манастира Мале браће которске.“17 „Немањићи су задужили Малу браћу – сазидали су им манастир и дали повла-стице,“18 што је у то доба значило велику подршку фрањевцима анатемисаним од папе. Дакле, опат Вита био је лице са којим није требало склапати уговор о градњи Дечана из више разлога: пре свега што су се уговори склапали са мајсторима изван државне територије, а овај неимар био је „из Котора града краљева“; осим тога, као опат манастира који су Немањићи сазидали, био је лично мотивисан да им се на неки начин одужи, да им узврати пажњом. Ме-ђутим, желео је и да за собом остави траг. Зато се вероватно и потписао као градитељ.

Према садржини, сродан је ктиторским, односно припада подтипу кти-торских натписа, који се изражавају устаљеним реченичним блоковима.

Формула натписа рашчлањена је на: инвокацију (у овом случају је не-ма); интитулацију, која је двојака, садржи податке о мајстору градитељу (име çrady vita, фрањевац, минорит mali braty и protomaistory) и ктитору

13 В. Петковић, Ђ. Бошковић, Манастир Дечани, I, Београд, 1941, 2.14 М. Ивановић, Ћирилски еиграфски соменици из Србије, Црне Горе и Македоније, Бео-

град, 1984, 9.15 Р. Ковијанић, Вита Которанин, неимар Дечана, Београд, 1962, 199.16 Р. Ковијанић, нав. дело, 200.17 Р. Ковијанић, нав. дело, 200.18 Р. Ковијанић, нав. дело, 202.


грађевине, владару (g<ospo>-d<i>nou kralü stØçanou ouroùou); главну поруку из-ражену глаголом у аористу syzida; податке о цркви wvouzi cr<y>k<y>vy s<vØ>toga panÕokratora; и годину завршетка градње на византијски начин рачунања, од стварања света (6843=1335). Интитулације су редовно изражене групом речи, поготово кад се односе на владаре. Атрибути који се често употребљавају јесу: светлому, ревеликому и реславному, као пратећи елементи уз владарску ти-тулу: госодину краљу. У рашчитавању текста, осим фотографијом одливка,19 користили смо се следећим издањима: најстаријим издањем објављеним код нас И. Јастребова (Г. Ј. Јуришић, Дечански рвенац, 13, Нови Сад, 1852), Љ. Стојановића, Стари срски заиси и натиси, књ. I, Београд 1982, стр. 28, који се незнатно разликује од претходног, а затим и Историја Црне Горе (књ. II, том 1, Титоград, 1970, 20), Историја срског народа (Београд 2000, I, 664) и Г. Томовић, Морфологија ћирилских натиса на Балкану (Београд, 1974, 54),20 М. Ивановић, Ћирилски еиграфски соменици (Београд 1984, 9). У последње четири наведене књиге налазе се фотографије калка натписа.

Црт. 1.

Текст натписа:

çradyô v¸ta mal¸ braty protoma¸storyô ¸s kot<o>ra grad<a> kral<ö>vaô syz¸da ovouz¸ cr<y>k<y>vy s<vé>toga pandokratoraô g<ospo>d<¸>nou kralü stØçanou ouro/ùou ôGôØm(ou) ¸ svoömou s<¥>nou svht(l)omou ¸ prhvØl¸komouô ¸ prhsla/vnomouô g<ospo>d<¸>nou kralü stØçanouô f syz¸da sé za ô }ô god¸\y/¸ dosphla ö sy vshmy cr<y>k<y>vy vy lh<to> ôqôñôm g.

19 Фотографија приказује одливак натписа који се налази у Народном музеју у Београ-ду. Овом приликом захваљујемо госпођи Р. Цвјетићанин и Бојану Поповићу што су нам је уступили. Одливак натписа израдили су С. Веселиновић и Д. Петровић 1970. године.

20 Разлике у рашчитавању текста Љ. Стојановића (И. Јастребова) и Г. Томовић происти-чу из различитог приступа тексту. Љ. Стојановић (И. Јастребов) више се држао етимолошког принципа, те је допуњавао текст (нпр. у речи пандократора између н и д пише јер иако га нема у натпису), а Г. Томовић рашчитава текст према затеченом стању. Истина, старија читања су ближа времену настанка натписа за читав век, па су и оштећења натписа мања. Реч краљева по-грешно је разрешити са графијом јат, као што стоји код Г. Томовић (Морфологија ћириличких натиса на Балкану, Београд, 1974, 54). Преузимајући њено издање, и М. Ивановић (нав. дело), чини исту погрешку. Графија јат иза сугласника у поменутој позицији није могла да служи за означавање гласовне групе ље.


На приложеној фотографији калка види се да је натпис исклесан у пет редова са лигатурама у неколико речи. Натписана слова изнад горње линије реда присутна су у следећим речима: натписано d у речи grada, натписано l у kral(«)va, d у речи g(ospo)d(¸)nou, у имену Урош у други део диграма у је дописан ou; а такође и у речима émou и svo«mou, svhtomu, prhvélikomou, préslavnomou; натписано t у речи lht(a).

Скраћено су написане следеће речи: s[vé]toga, g[ospo]d[¸]nou, (2×), s[¥]nou, cr[y]k[y]vy, lht[o].

Година у натпису је записана на византијски начин, словима у значењу бројева ôåôñômôg. (6843 = 1335).

У тексту у оригиналној графији време трајања градње цркве означено је словом ¸, чија је бројна вредност 8, а што може унети забуну јер је чињеница да други облик овог слова (f) означава број десет у ћирилској азбуци.

Ранија издања

Срезњевски (Стојановић 1982) (уместо çqady треба çrady).Стојановић 1982 28 (уместо çrady vita mali braty is kot(o)ra grad(a) kral(«)va

треба çrady v¸ta mali braty protoma¸stor ¸s kot(o)ra grad(a) kral«va, уместо crykvy треба cr(y)k(y)vy, уместо svétago треба s(vé)toga, уместо panydokratora треба pandokratora, уместо gospodinou треба g(ospo)d(¸)nou, уместо s¥nou треба s(¥)nou, уместо sy ëida ëa ô }ôgod¸\y треба syë¸da sé ëa ô }ôgod¸\y, уместo crykvy треба cr(y)k(y)vy.

Историја Црне Горе 1970 (уместо ië kotora треба s kot(o)ra, уместо kral«va треба kral(«)va, уместо crykvy треба cr(y)k(y)vy, уместо svétago треба s(vé)toga, уместо panydokratora треба pandokratora, уместо dosyphla « треба dosphla «.

Томовић 1974 (уместо kral(h)va треба kral(«)va, уместо cr(y)kvy треба cr(y)k(y)vy, уместо lh(to) треба lht(o).

Ивановић 1984 (уместо kral(h)va треба kral(«)va, уместо ov$ëi cr(y)kvy треба wvouë¸ cr(y)k(y)vy, уместо s¥nou треба s(¥)nou, уместо syënda треба syë¸da, уместо cr(y)kvy треба cr(y)k(y)vy, уместо lh(to) треба lht(o).

Транслитериран и транскрибован текст

Фрат Вита, мали брат, протомајстор из Котора града краљева, сазида овузи цркьв Светога Пандократора господину краљу Стефану Урошу 3-ему и својему сину светому и превеликому и преславному господину краљу Стефану. И сазида се за 8 годишт, и доспела је сь всем цркьв вь лето 6843 (= 1335).

Језички осавремењен текст

Фра Вита, мали брат, протомајстор из краљева града Котора, сазида ову цркву Св. Пантократора господину краљу Стефану Урошу Трећем, и своме


сину, светом и превеликом и преславном господину краљу Стефану. Сазида се за осам година и завршила се сасвим градња цркве године 1335.

б) Надгробни натпис Марине Витославе (1. април 1374)

Натпис Марине Витославе једини је међу дечанским а и један од мало-бројних надгробних споменика посвећених женама. Такви натписи подизали су се у средњем веку женама владара или угледних властелина, њиховим ћеркама, ближим сродницама или заслужним монахињама.21

Овај текст натписа има сасвим уобичајену формулу. На првом месту наводи се да је 1374. године месеца априла (1) „преставила се“ раба божија Марина, чије је име (световно) Витослава. Затим се, слично као и у повељама, наводе њене титуле (интитулација)22 које замењују сроднички називи изнети хронолошким редом: а) кћи Угљеше Ненадића, б) сестричина Оливера деспота, в) и најзад, жена Брајка Пећпала.

Текст натписа:

† v[y] lht[o] p.w* p.v. m[hsØ]ca apr¸la [a*]prhstav¸ sØ raba b[o]j¸a mar¸na ëo |v[o]my v¸toslava dy\¸ $glØ‚Ø | nØnad¸kó¸ séstr¸qna | wl¸véra déspota | a jénabra¸ka pék’pala ¸ ëdé ö¸ öst grobyda kto proqté, r[y]c[i] b[og]y da üprost¸ vy vhk¸ am[i]ny.


Јуришић 1852 21 (уместо i ëdØ Østy – i ëdØ öi östy, уместо ónuara 31 треба aprila [a*], уместо Dragina – Mar¸na, Nénadakõ – NØnad¸kó, Olivéré – wl¸véra, réqé – r[y]c[i];

Миклошич 1964 184 (уместо ónuara.lªa треба aprila [a*], Dragina – Marina, Olivéré – wl¸véra, réqé – r[y]c[i], bogy da prost¸ – Bogy da ü prost¸);

Стојановић 1982 46 (уместо ónouaraôl*ôl*, треба apr¸la [a*], prØstavi – prhstav¸, Dragina – Mar¸na, wlivérØ – wl¸véra, Branka – Bra¸ka, réqé – r[y]c[i], Bogy da prosti – Bogy da ü prost¸);

21 Међу најстарије сачуване српске средњовековне надгробне натписе овога типа спадају: надгробни натпис рабе Анастасије из Студенице (XIII в.) и натпис Марије Девице (11. III 1231) из Видоштака код Стоца (Чигоја 2008: 38–40), као и натписи монахиње Марте (око 1330. г.), госпође Данице (1337), Марије Палеолог (1355), госпође Каталене (1349–1363), Јерине (28. јули 1362), Ратославе, супруге жупана Алтомана (1366–1371), Марине Струје (2. март 1371), Марије Велиславе (28. септембар 1372), Полихраније Радаче (1383–1391) и др. (уп. Гордана Томовић, Морфологија ћириличких натиса на Балкану, 1974, III, Хронолошке табеле I–XXIII).

22 Уп. Б. Чигоја, Најстарији срски ћирилски натиси, 137–140.


Хиљфердинг 1873 132 (уместо ónuara треба aprila, Dragina – Mar¸na, Olivéré – wl¸véra, ï ékpala (?) – pék’pala, hsty – östy, réqØ – r[y]c[i], i byª da prosti – B[og]y da ü prost¸);

Томовић 1974 80 (уместо r(y)c(é) треба r[y]c[i]);Ивановић 1984 9 (уместо Branka треба Bra¸ka, r(y)c(é) – r[y]c[i]);Поповић 1989 234 (уместо Branka треба Bra¸ka, r(y)c(é) – r[y]c[i]).Скраћено писање: m{ca, b{j¸a,r{c, b{y горе је донето разрешено: m[hsØ]ca,

b[o]j¸a, r[y]c]i], b[og]y.У три речи на натпису јављају се слова натписана изнад речи: r у aprila,d

у речи ëdØ, st речи «st. ¸

Транскрибован и транслитериран текст овог записа гласи:

Вь лhто 1374, месеца априла 1, престави се раба Божија Марина, зовом Витослава, дьшти Угљеше Ненадића и сестрична Оливера деспота а жена Брајка Пећпала. И зде јеј јест гроб, да кто прочте, рьци: „Бог да ју прости вь веки. Амин.“

Језички осавремењен текст овог записа гласи:

Године 1374, месеца априла, првог дана,престави се раба божија Мариназвана Витослава, кћи деспота Угљеше Ненадићаи сестричина деспота Оливера а жена БрајкаПећпала. И овде је њен гроб, да ко прочита,нека каже: „Бог да је прости за векове. Амин!“

Црт. 2.Надгробна плоча Марине Витославе (Поповић 1989 сл. 10).


Сл. 1. Фотографија калка надгробног натписа Марине Витославе из Архива Народног музеја у Београду.

На фотографији23 се види да је текст урезан у осам редова бројним лигату-рама висине 4,5 до 5 см. У средини натписног поља и изнад првог реда текста уклесан је стилизовани симбол крста из кога израста и симетрично се повија (улево и удесно) палма.24 Симболици натиса и лепом његовом изгледу доприноси и врста камена (бреча) љубичасто-ружичасте боје (50 х 48 см).25

У погледу правописа у тексту су употребљене графеме, прејотовани во-кали (ó, ö, ü) којима се одликовао рашки правопис, и то у оним речима у

23 Дајемо у целости фотографију натписа према одливку из архива Галерије фресака На-родног музеја у Београду. (Одливак сачинио Мирољуб Стаменковић, фототека, инв. бр. 1247). Овом приликом захваљујемо Бојану Поповићу, историчару уметности који нам је уступио ову фотографију.

24 Палма је дрво живота и симбол „побједе, успона, обнове и бесмртности“. Она има исто значење као „и шимшир који се на Цвјетну недељу сади на гробове“ (Jean Chevalier-Alain Gheerbrant (Рјечник симбола. Митови, снови, обичаји, гесте, облици, ликови, боје, бројеви, изд. Јесенски и Турк, КИЦ, Загреб, 2007, 509).

25 Милан Ивановћ, Ћирилски еиграфски соменици, бр. 9 стр. 9.


којима је ту позицију требало означити али недоследно: b(o)j¸a, ö¸, öst, ü. Графема којом се означава сугласник „ћ“ такође је написана у традицији рашког правописа помоћу слова к у комбинацији са прејотованим вокалом ó (у означавању патронимика NØnad¸kó), или само помоћу слова к са пајерком (PØk(y)pala). Слово танко јер (y) употребљава се у примерима: ëov(o)my, groby, am(i)ny, vy, dy\i. Обележавање датума изведено је на византијски начин, словима под титлама у значењу бројева pôwôpôv (6882 = 1374).

Сугласник љ означава се са л, иако је било услова да се настала гласовна секвенца „ље“ означи комбинацијом слова л са прејотованим вокалом ö ($glØ‚Ø). Ту писар (клесар?) није доследно применио рашку норму. У овом, релативно кратком натпису употребљено је пет личних имена и два патронимика (NØnad¸kó, PØk(y)pala). Два су имена хришћанског календара (Mar¸na, wl¸vØr),26 а једно чак представља хипокористик (Bra¸ko).27 За најранију потврду женског народног имена V¸toslava, Даничић и Миклошич наводе текст овог натписа.28

У синтагми „ëdØ ö¸ öst groby“ употребљен је стари облик заменичке форме у дативу једнине женског рода (ö¸ = јој). Сачуван је и стари облик заменице кто (< къто) са неизвршеном метатезом.29

Скраћеница под титлом r{c углавном је још од најстаријих издања овог натписа разрешавана у облику презента réqé, r(y)c(é), а заправо се ради о старом облику 2–3. л. једнине императива (r[y]c[i]). 30

в) Натпис Ђурђа Остоуша Пећпала у монаштву званог Јефрем. (3. септембра 1378)

Ово је најрепрезентативнији гроб дечанске припрате, који се налази на северној страни североисточног травеја. Димензије су (216 × 85 × 17 см), сачињен је од „жућкастобелог бањског мермера“ (Ивановић 1984 10).

26 Женско име Мaрина потврђено је у Рјечнику хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб, књ. VI, 1904–1910, стр. 476.

27 Име Bra¸ko изведено из истог корена (у форми Brah) појављује се и на натпису требињског жупана Грда с краја XII века (1173–1189) (Чигоја 2008: 22).

28 Име Витослава садржи и надгробни натпис из манастира Бање код Прибоја. Овде се ради о надгробној плочи госпође Витославе, кћери војводе Младена и жене жупана Алтомана који се датира у периоду између 1366. и 1371. г. (Ивановић 1984: 12). У старијој литератури (уп. В. Петковић, Портре једног властелина...99) наводи се претпоставка да је Марина Витослава из Дечана исто лице које се јавља и на надгробном натпису у манастиру Бањи, Прилози позна-вању манастира Бање код Прибоја, Саопштења IX, Београд 1970, 44–45.

29 Облици тко и нитко употребљавају се још увек у XV веку, иако се већ тада јављају примери облика ко. Александар Белић, Историја срског језика. Изабрана дела 4, – Завод за уџбеника и наставна средства, Београд 1999, 233.

30 Уп. Николић 2002: 183–184.


Сл. 2. Фотографија одливка надгробног натписа Ђурђа Остоуша Пећпала из Архива Народног музеја (Галерије фресака), Инвентарски број 1248.

Текст натписа31

† m[é]s[é]ca séktébra |g d n [?] prhstav¸ sé r[a]by |b[o]j¸ ¸éçr[é]m a ëovwmy g |$rgy wsto$‚ a pégaly ¸ s[y?] |groby «gw véqna «m$ |paméty lhtw qôwôpô6

На приложеној фотографији калка види се да је натпис исклесан у шест редова са скраћено написаним речима, лигатурама и натписаним словима (л у речи pégaly, s[y?], véqna «m$).

Скраћено су написане речи: m[é]s[é]ca, sékté[m]bra, r[a]by, b[o]j¸.

31 Текст натписа доносимо према фотографији калка, коју смо добили из Архива Галерије фресака (Београд) љубазношћу госпође Р. Цвјетићанин и Б. Поповића, на чему им захваљујем. Заведена је под инв. бројем 1248. Одливак је сачинио Мирољуб Стаменковић 1979. године.


Година у натпису записана је на традиционалан византијски начин, сло-вима у вредности бројева: lhtw qôwôpô6 (6866 = 1378). Последњи број у наво-ђењу године је необичног облика на натпису, па годину Стојановић тумачи као 1378, а Томовић, Ивановић, Поповић као 1377. Исто тако и датум sékté[m]bra ôgô(трећи?) d[y]n[y] може се претпоставити у скраћеници d n.

У тексту у оригиналној графији слово које означава број шест је тако оригинално записанo да се у штампаној верзији могло представити само стандардним графијама за ознаку броја шест.

Палеографску занимљивост представља појава слова ч у облику данашњег латиничног в (v) у речи вечна, што се у ранијој науци приписивало тзв. босанчици. Текст је складно урезан између необичних симбола два шестолисна цвета у два круга, изнад и испод једног стилизованог крста у кругу.


Деч. Првенац 1852 20 (уместо séktabra треба séktébra; уместо b.dn. треба g d n [?]; уместо rabß треба r[a]by; уместо éçrém треба ¸éçr[é]m, уместо gürgß треба g$rgy, уместо ¸osi grob égo треба ¸ s[y?] groby «gw, уместо mu треба «m$).

Хиљфердинг 1873 131 (уместо séntabra треба sékté[m]bra, уместо éçréma треба éçr[é]ma, уместо ëovmy gürgy треба ëovwmy g$rgy, уместо si grob égo треба ¸ s[y?] grob «go, уместо mu треба «m$.

Стојановић 1982 48 (не прихвата читање из Деч. Првенца, уместо séktabra треба sékté[m]bra,уместо préstavi sé треба prhstavi sé, уместо éçrém треба ¸éçr[é]m, уместо gürgy треба g$rgy, уместо si grob égo треба ¸ s[y?] grob «gw, уместо mou треба «m$, наводи тачну годину 1378).

Вл. Петковић 1933, 100 (уместо pégpal треба pégaly, уместо i sé grob «gw треба i s[y] groby «gw).

Томовић 1974, (уместо éçrém треба ¸éçr[é]m, уместо pé(k)pal треба pégaly, уместо i so треба ¸ s[y?], уместо 1377 треба 1378.

Ивановић 1984 10 (исто као Томовић).Поповић 1989 233 (уместо година 1387, треба 1388).


† Месеца секте[м]бра, трећи д[ь]н, престави се раб Божи Ијефрем а зовом Ђурьђ Остоуша [?] Пегал [?] и с[ь?] гроб јего вечна јему памет лето 6886 (=1378).

Језички осавремењен текст

† Месеца септембра, трећега дана, престави се раб Божји Јефрем а зовом Ђурађ Остоуша [?] Пегал [?] и [ово је] гроб његов. Вечно му сећање! Године 1378.


г) Надгробни натпис Иваниша Алтомановића (1372–1389)

Надгробни натпис Иваниша Алтомановића (личности слабо познате историји), налази се уз надгробну плочу Марине Витославе, димензија 1,45 × 0,57 м, клесан од белог мермера у облику правоугаоника, веома оште-ћен (Поповић 1985 234).

Црт. 3. (Поповић 1989, 225).

Текст натписаs¸ groby ivaniùév[y?] altoman |ovika a vyn$ky désp[ota?] [i]van¸ |ùa [...?] ¸ knéë$ laë |ar$ vhqna m$ paméty


Деч. Прв. 1852 20 (уместо sï треба s¸, уместо vaniùév треба ivaniùév[y?], уместо vn$k треба vyn$ky, уместо van¸ùa треба [i]van¸/ùa).

Хиљфердинг 1873 131 (уместо sf¸ треба s¸, уместо van¸ùév треба ivani-ùévy, уместо vn$k треба vyn$ky, уместо vaniùa треба [¸]va in/ùa, уместо véqna треба vhqna).

Миклошич 1964 250 (уместо sïi треба s¸, уместо vaniùa треба [i]van¸ùa).Стојановић 1982 55 (уместо vn$ky треба vyn$ky, уместо anémséi треба

[...?]).Поповић 1989 234 (уместо iva[niùéva], уместо vn$ky треба v yn$ky, уместо

déspot[a i]vani‚a a nép[sé]i треба désp[ota?] [i]van¸ùa [...?]).



Си гроб Ивани[ша?] Алтоман |овића а внук десп[ота?] [И]вана |ша [...?] кнезу Лаз |ару. Вечна му памет!

Језички осаврамењен текст

Ово је гроб Ивани[ша?] Алтомановића а унук[а?] деспот[а] [И]ваниша [...?] кнезу Лазару. Вечно му сећање!

У овим кратким натписима чувају се драгоцени трагови развоја српског језика, његове писмености и народне историје шест дугих векова. Они су беочузи у властитом ланцу српске културе, њене историје и традиције. Без претка нема почетка, а без културе сећања нема ни историје ни традиције.


Белић 1999: Александар Белић, Историја срског језика, Изабрана дела 4. – Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Бован 1989: Владимир Бован, Народне есме о зидању манастира Дечана. – Дечани и византијска уметност средином XIV века, Београд, 437–445.

Гиљфердинг 1873: А. Гильфердинг, Собрание сочинений, том III, С. Петербург, 1873.

Ђура Даничић, Рјечник из књижевних старина срских I–II. У Биограду, у Државној штампарији, 1863. год.

Ђорђић 1975: Петар Ђорђић, Старословенски језик. – Матица српска, Београд 1975.

Ивановић 1984: Милан Ивановић, Ћирилски еиграфски соменици. – Народни музеј, Београд.

Јуришић 1852: Г. И. Юришић, Дечански рвенац, Нови Сад.Миклошич 1964: Franc Miklosich, Monumenta Serbica, Akademishe Druck.

– U. Verlagsanstalt, Graz, Austria.Милеуснић 1995: Слободан Милеуснић, Водич кроз манастире у Србији.

– Мала библиотека Српске књижевне задруге, Београд.Николић 2002: Светозар Николић, Старословенски језик I. – Требник,

Београд. Петковић 1935: Петковић Владислав, Портре једног Властелина у Деча-

нима. – Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 13, св. 1–2, Београд, 95–101.

Петковић, Бошковић 1941: В. Петковић, Ђ. Бошковић, Манастир Дечани I. – Београд.


Поповић 1989: Даница Поповић, Средњовековни надгробни соменици у Дечанима. – Дечани и византијска уметност средином XIV века. Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана. САНУ, НИРО „Јединство“, Приштина, Београд 1989, 225–235.

Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб, књ. VI, 1904–1910.Стојановић 1982: Љубомир Стојановић, Стари срски заиси и натиси,

књ. I. – Фототипско издање књ. 4, Београд.Томовић 1974: Гордана Томовић, Морфологија ћириличких натиса на

Балкану. – Историјски институт САНУ.Чигоја 2008: Бранкица Чигоја, Најстарији срски ћирилски натиси,

Чигоја штампа, Београд.Шакота 1970: Мирјана Шакота, Прилози ознавању манастира Бање

код Прибоја. – Саопштења Завода за заштиту споменика културе Србије IX, Београд, 18–46.

Шушњић 2008: Ђуро Шушњић, Недовршени разговори. – Чигоја штампа, Београд.

Бранкица Чигоя

ПО СЛЕДАМ НАДПИСЕЙ ДЕЧАНСКОГО МОНАСТЫРЬЯ. О ВОЗМОЖНОСТЯХ ПРОЧТЕНИЯ ЗАБЫТЫХ ЗНАЧЕНИЙ

Резюме

В настоящей статье автор исходит из понятия традиция, и согласно такой исходной точке анализа, прежде всего, кротко останавливается на значении церкви Христа Вседержителя в монастыре Високи Дечани, как памятника материальной культуры, которым в настоящее время пренебрегается. Автор в статье уделяет особое внимание своему предложению опубликования четырех натписей XIV века, сохранившихся в этом храме, сравнивает свое предложение способа их опубликования с предыдущими изданиями этих надписей, и приводит их в транслитерaции и транскрипции, а также в современной сербской орфографии.

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМАМЕЂУНАРОДНИ ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК

Књига 1: Језик и народна традиција

1. издање, 2010. година

ИздавачФилозофски факултет

Косовска Митровица, Филипа Вишњића бб

Лектура и коректураОливера Шолаја

Графички уредник,дизајн и корицеБорис Поповић

КутијаАлександар Радовановић

Борис Поповић

ПреломВојислав Несторовић

Обим: 25 ½ штампарских табакаФормат: 16,5 × 23,5 cm

Рукопис предат у штампу децембра 2010. године.Штампање завршено децембра 2010. године.

Штампа„Службени гласник“, Београд

811.163.41’282.4(497.115)(082)811(497.115)(082)

КОСОВО и Метохија у цивилизацијским токовима : међународни тематски зборник. Књ. 1, Језик и народна традиција / [главни и одговорни уредник Драги Маликовић ; уредник прве књиге Софија Милорадовић]. - 1. изд. - Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2010 (Београд : Службени гласник). - 406 стр. : илустр. ; 24 cm

На врху насл. стр. : Универзитет у Приштини. - Радови на срп. и рус. језику. - Тираж 400. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. - Summeries ; Резюме.

ISBN 978-86-80273-50-1ISBN 978-86-80273-49-5 (за издавачку целину)

a) Српски језик - Дијалекти - Косово и Метохија - Зборници b) Страни језици - Косово и Метохија - ЗборнициCOBISS.SR-ID 180549388

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

Download - Kосово и Mетохија у цивилизацијским токовима (књ. 1: Језик и народна традиција)

Top Related