Tema: Da li je svojina vazna?UvodSvojinailivlasnitvoje vlasnitvo imovine (ili bilo ega korisnog npr.intelektualna svojina) od stranepojedincailikorporacije. U sistemima koji prepoznaju i priznaju privatnu svojinu vlasnik ima odreena imovinska prava i postoji pravni sistem zatite i ogranienja koritenja privatne svojine.Zakonceptsvojinene postoji univerzalno prihvaenadefinicija. Kao i drugi osnovni, fundamentalni koncepti od velikog znaaja za javnu raspravu, upotreba imovine i svojine i znaenja koja im se pridaju veoma su raznolika. Razliite nauke (pravo,ekonomija,sociologija,antropologija) i ideoloke kole (komunizam,kapitalizam,apsolutizam) posmatraju i definiu ovaj pojmam razliito.Pravno glediste svojine Svojina kao pojam se definise kao najvisa pravna I fakticka vlast na odredjenoj stvari. koja omoguava neogranieno koritenje titulu prava u skladu sa propisanim granicama upozitivnom zakodovstvu, ime se obezbeuje zatita od zloupotrebe pravai nanoenja tete drugimsubjektima.Pravo svojine je dugo vremena krozistorijubilo prvoklasno pitanje, pre svegapravne teorije, a zatimpolitikeiekonomije. Vaznost svojine ,naravno po mom misljenju, odnosno jasno odredjenog vlasnistva, nad necim nam omogucava da prisvojimo stvar kao nasu materijalno ili drugacije. Naravno da je svojina vazna jer jasno razvstava da li mi ustvari posjedujemo to ili ne. Sa pravnom aspekta toga mnogo je drugacije kada imamo vlasnistvo nad nekim dobrom/nekretninom (pokretnom ili nepokretnom imovinom) ili kada je to naravno drugacije. Naravno pravo svojine ime svoje metode sticanje kao sto su originarne I derivativne, medjutim zakoni ne razlikuju ovakav nacim sticanje svojine te ih dijele na sticanje po osnovu : zakona,odluke drzavnog organa , po osnovu nasledjivanja. Osim metoda sticanja, pravo svojine ima sa sobom donosi neka od sledecih ovlascenja: drzanje stvari, koriscenja , raspolaganje sa predmetom prava svojine. Tako da naravno pojedinac koji posjeduje pravo svojine nad necim ima puno pravo da koristu tu imovinu u skladu sa svojim potrebama. Sagledavanjem obelezja prava svojine sve vise smatram da je svojina vazna , jer samo razmisljanje kako vlasnistvo nad necim ne bi bila vazna stavka nema smisla. Uzimajuci za prijmjer obelezje apsolutnosti svojine znaci da je vlasnik u potpunosti ovlascen en da zahteva od bilo koga drugog da mu vrati stvar koja je predmet njegovog prava svojine ako se kod njega nae bez pravnog osnova. Uzimajuci u vidu samo taj primjer nam daje dovoljno jake argument za vaznost svojine, sa druge strane ako dodamo obelezja kao sto su jedinstvo (je jer je vezano za jednog subjekta, ako pravo svojine nad nekom stvari jednovremeno ima vie lica (u sluaju susvojine i zajednike svojine), tada se ti suvlasnici promatraju kao jedno lice".), jednovrsnost (zato to se ovlaenja iz prava svojine ne mogu deliti izmeu razliitih subjekata kao to je to bilo poznato u feudalizmu.),redakventnost (prava svojine znai znai da se pravo svojine vraa ponovo u puni opseg kadateretikoji su na njemu postojali prestanu (hipoteka,slubenostitd.), nezavisnost (obeleije prava svojine koje znai titular prava samostalno ostvaruje ovlaenja iz prava svojine), nezastarivost(zato to se na pravo svojine ne moe primenitiisnstitut zastarevanja.). Intelektualna svojina Sa druge strane imamo intelektualnu svojinu , ona naravno nije opipljiva, ali ako sagledamo I to mozemo da posmatramo kao nasu imovinu iz koje moze da se iznjedri beskraj potencijalnih opcija. Recimo da dodjemo do neke genijalne ideje koja moze da poboljsa nas zivot bilo u materijalnom, bilo u profesionalnom smislu ( napredak u struci), ta ideja treba da postane nase vlasnistvo I time se sprecava koriscenje te iste ideje od strane nekog drugog ( rusenje autorskih prava, patentiranje izuma itd.). Danas se dominacija na svetskom nivou ostvaruje ee legalnim nainom nego ratom. Svesne toga, najrazvijenije zemlje sveta sve vie ulau u intelektualni resurs, ime se borba za globalni presti u svetu prenosi na teren nauno-tehnolokog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost, imae ansu da obezbedi za sebe ekonomsku, vojnu i politiku dominaciju. U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da trae ansu za popravljanje vlastitih pozicija jer su im intelektualni resursi ipak jai nego finansijski! Velike kompanije su oduvek u istraivanje i razvijale dosta svojih resursa. Te investicije su im omoguavale da stvore nove proizvode, da se razviju i postanu vodee firme u oblasti u kojoj deluju. Zahvaljujui patentiranim inovacijama svojih osnivaa, neke japanske firme poput Tojote, Micubiija, Sonija i Honde postale su industrijski giganti i stubovi japanske privrede. Sociolosko glediste svojineSa socioloske strane Svojina je drutveno regulisan, institucionalizovan nain ljudskog prisvajanja prirode. Njome su normativno regulisani odnosi meu ljudima u vezi sa stvarima. Svojina je snaan inilac drutvene integracije, ali i temelj uspostavljanja drutvene nejednakosti.Socioloki gledano, svojina je drutveni odnos, to jest odnos meu ljudima s obzirom na stvari (posedovanje - iskljuivanje) a ne naprosto vlast ljudi nad stvarima. U strukturi svojinskog odnosa razlikuju se:

1. Subjekt, nosilac ili titular svojinskih prava ili aktivnosti 2. Objekt ili predmet posedovanja. Svojine nema u prirodi jer je to samo drustveni odnos. Zakljucak Svojina , odnosno privatno vlasnistvo nad necim pogotovo u modernom svijetu ne podrazumeva potpuni suverinitet nad istom, odnosno postoji skup ogranicenja nad svojinom. Drugim recima ako posedujemo nesto ne mora da znaci da mozemo da radimo sa istim sto nam je I volja. I ako se svojina definise kao necija licna stvar poseduje veliku vaznost jer posedovanjem neke svojine mozemo jasno da vidimo koliki autoritet upravo mi tu posjedujemo. Ruku na srce zivimo u doba u kojem se uspeh pojedinca meri svojim bilo da je to materijalna, intelektualna (profesionalna karijera) ili porodica. Svojina kao pojam predstavlja vlasnistvo tako da mislim da je veoma bitno da svako od nas zna sta mu pripada.Sve su to u nekom vidu nase svojine koje nas karakterisu, tako da po mom misljenju jasno determinisana svojina predstavlja vaznu stavku kako I pravnom ili u nekom drugom sistemu.