februar 2010. godine · policiklini aromatini ugljovodionici (pau) su inae grupa jedinjenja koji...

GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD

Februar 2010. godine

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Bulevar despota Stefana 54-a

Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u 2009. godini

2

INVESTITOR: REPUBLIKA SRBIJA

GRAD PO AREVAC GRADSKA UPRAVA FOND ZA ZA TITU IVOTNE SREDINE GRADA PO AREVCA, Drinska 2

IZRADA IZVE TAJA: GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD, Bulevar despota Stefana 54-a

DIREKTOR ZAVODA: Prim. dr SLOBODAN TO OVI , mr sc

RUKOVODILAC CENTRA ZA HIGIJENU I HUMANU EKOLOGIJU: Prim. dr SNE ANA MATI -BESARABI

NA ELNIK JEDINICE ZA ISPITIVANJE KVALITETA I UNAPRE ENJE STANJA

IVOTNE SREDINE: Dr SLAVI A MLADENOVI , spec. higijene

AUTOR: Dr DRAGAN PAJI , spec. higijene

SARADNICI: Mr sc DRAGAN CRNKOVI , dipl.ing.tehn. Darko Jankovi , vi i sanitarni tehni ar



3

S A D R A J

Strana

1.0. UVOD .......................................................................................................................... 4

2.0. CILJ ISPITIVANJA ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA......................................... 4

3.0. METODOLOGIJA ISPITIVANJA ......................................................................... 5

4.0. PODRU JE ISPITIVANJA..................................................................................... 6

5.0. REZULTATI ISPITIVANJA ................................................................................... 8

7.0. ZAKLJU NE KONSTATACIJE.......................................................................... 12

8.0. PREDLOG MERA .................................................................................................. 13

9.0. PRILOZI ................................................................................................................... 15



4

1.0. U V O D

Program ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca se sprovodi na osnovu

Ugovora (Broj: 404-599/09-03, odnosno II-3 broj: 5495/5 od 30. oktobra 2009. godine),

zaklju enog izme u Fonda za za titu ivotne sredine grada Po arevca i Gradskog zavoda za

javno zdravlje, Beograd.

Zakonske osnove uspostavljenog Programa ispitivanja zaga enosti zemlji ta su sadr ane u

Zakonu o za titi ivotne sredine (»Slu beni glasnik Republike Srbije«, br. 135/04 i 36/09),

Pravilniku o na inu odre ivanja i odr avanja zona i pojaseva sanitarne za tite izvori ta

vodosnabdevanja (»Slu beni glasnik RS«, br. 92/08), Pravilniku o dozvoljenim koli inama

opasnih i tetnih materija u zemlji tu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja

(»Slu beni glasnik R. S.«, br. 23/94) i drugim zakonskim odredbama.

Ugovorom je predvi eno da se u toku 2009. godine uzorkuje i laboratorijski ispita ukupno 60

uzoraka zemlji ta sa 30 lokacija na iroj teritoriji grada Po arevca.

2.0. CILJ ISPITIVANJA ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA

Program sistematskog ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca omogu ava

ostvarivanje slede ih ciljeva:

- odre ivanje koncentracije opasnih i tetnih materija u zemlji tu;

- pra enje stanja zaga enosti zemlji ta u zoni sanitarne za tite izvori ta centralnih i lokalnih

vodovoda;

- obradu informacija i formiranje baze podataka o stepenu zaga enja

i karakteristikama

zemlji ta;

- davanje predloga mera za smanjenje tetnih uticaja i zaga enosti zemlji ta na teritoriji

Po arevca;

- ostvarivanje polazne osnove za integralno upravljanje ivotnom sredinom na

posmatranom podru ju.



5

3.0. METODOLOGIJA ISPITIVANJA

Laboratorijsko ispitivanje i tuma enje rezultata je izvr eno u skladu sa odredbama Pravilnika

o dozvoljenim koli inama opasnih i tetnih materija u zemlji tu i vodi za navodnjavanje i

metodama njihovog ispitivanja (»Slu beni glasnik R. S.«, br. 23/94).

Za parametre ispitivanja ije vrednosti nisu normirane navedenim Pravilnikom u tuma enju su

kori eni standardi zemalja Evropske Unije: Holandski standard za zemlji ta (Netherlands

Ministry of Housing, Spatial Planning and Environment, Circular on target values and

intervention values for soil remediation, 2000 The Hague) i Italijanska regulativa za kvalitet

zemlji ta (Italian legislation D Lgs 152/06 Table 1 soil quality).

Tokom analiti kog procesa utvr ivanja sadr aja hemijskih paramatara primenjene su slede e

tehnike laboratorijskog ispitivanja zemlji ta:

- pH vrednost: pH metrija

- vlaga %: gravimetrijski

- ukupni azot: po Kjeldalu

- ukuni fosfor: ICP - OES

- rastvorljivi sulfati: turbidimetrijski

- pesticidi: metoda GC-MSD

- PAU (policikli ni aromati ni ugljovodonici): metoda GC-MSD

- PCB (polihlorovani bifenili): metoda GC-MSD

- ukupni ugljovodonici C10-C40: GC

- iva: metoda AAS (atomsko-apsorpciona spektrofotometrija) plamena tehnika

- kadmijum: metoda AAS plamena tehnika ili ICP

- arsen: metoda AAS hidridna tehnika

- olovo: metoda AAS metoda hladnih para ili ICP

- cink, nikl i hrom: metoda AAS plamena tehnika ili ICP

Na svim lokacijama uzorkovanje je obavljeno sa dubina 0,10 i 0,50 m.

U prilogu Izve taja su dostavljeni:

Mapa podru ja grada Po arevca sa unetim mestima uzorkovanja i

Tabela sa podacima o lokacijama, GPS koordinatama, dubini uzorkovanja i

registrovanim odstupanjima po parametrima ispitivanja.



6

4.0. PODRU JE ISPITIVANJA

U skladu sa odredbama predmetnog Ugovora, a imaju i u vidu ciljeve ispitivanja, Fond za

za titu ivotne sredine grada Po arevca je odredio lokacije na kojima je izvr eno uzorkovanje

zemlji te za ispitivanje.

Program ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u 2009. godini, u skladu sa

namenom i na inom kori enja zemlji ta, orijentisao se na slede a podru ja ispitivanja:

I Zemlji te u zoni sanitarne za tite izvori ta vodovoda

obra eni su uzorci zemlji ta

sa 12 lokacija i to:

1. Po areva ko vodoizvori te

Meminac 1

Meminac 2

Klju 1

Klju 2

Klju 3

Klju II

2. Kostola ko vodoizvori te

Lovac 1

Lovac 2

Elektrana

3. Lokalna seoska vodoizvori ta

Bradarac

Babu inac

Bare

II Zemlji te u blizini prometnih saobra ajnica

na 5 lokacija pored saobra ajnica na

kojima se odvija intenzivan saobra aj i to:

1. M24 - naspram Jugopetrolove benzinske stanice 3

2. R103

kod '' abaljske petlje''

3. R103 kod ulaza u Kostolac

4. M25.1

obilaznica na mestu ukr tanja sa R107.b (put za Zabelu) i

5. R105

kod Kli evca



7

III Zemlji te u okviru komunalne sredine

8 lokacija i to:

1. Po arevac

Trg Oslobo enja

2. Po arevac Busije

3. Po arevac deponija ''Jeremino polje''

4. Petka

5. Bre ane

'' ivica'' kod Bre anskog kanala

6. Kostolac naselje ''Kanal''

7. Poljana

''Crepara'',

8. Kasidol

IV Zemlji te u blizini industrijskih objekata

5 lokacija i to:

1. Po arevac

industrijska zona '' ura akovi ''

2. Po arevac ind. zona ''Moravska''

3. Stari Kostolac

pepeli te

4. Drmno trafo polje i

5. Kop irikovac

Na grafikonu 1 je prikazan broj lokacijama na kojima je obavljeno uzorkovanje u skladu sa

dominantnom namenom zemlji ta.

Grafikon 1.

Broj lokacija uzorkovanja prema zonama namene zemlji ta

Industrija

5

12

zona sanitarne za tite izvori ta

komunalna sredina

8

5

prometne saobra ajnice



8

5.0. REZULTATI ISPITIVANJA

Tokom 2009. godine, u cilju realizacije Programa ispitivanja zaga enosti zemlji ta na

teritoriji grada Po arevca, uzorkovano je i laboratorijski ispitano ukupno 60 uzoraka zemlji ta

na 30 lokacija.

Rezultati sprovedenog laboratorijskog ispitivanja zaga enosti zemlji ta pokazuju da u

povr nom sloju zemlji ta (do 50 cm), na pojedinim lokacijama, postoji pove anje

koncentracije nekog od parametra ispitivanja i to:

I U okviru zone sanitarne za tite izvori ta

- U 15 od 24 uzorka zemlji ta uzetih u okviru zone sanitarne za tite izvori ta vodovoda,

registrovano je pove anje sadr aja nikla (Ni), u odnosu na norme predvi ene va e im

Pravilnikom. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u rasponu

51.79

140.0 mg/kg Ni1. Sadr aj drugih te kih metala nije bio pove an ni u jednom

ispitanom uzorku.

- U 2 uzorka zemlji ta uzeta sa dubine od 10 i 50 cm na lokaciji Lovac 1, registrovano je

prisustvo organskih polutanata - indeksa ugljovodonika (C10-C40), u koncentracijama

preko 50 mg/kg (67.4 i 88.0 mg/kg)2. Navedena vrednost od 50 mg/kg je prema

referentnim normativima Holandskog i Italijanskog standarda za zemlji te, grani na

vrednost za nezaga ena zemlji ta u okviru ''Zelenih (neindustrijskih) podru ja''.

Lokacije uzorkovanja u okviru zone sanitarne za tite izvori ta vodovoda

Slika 1.

Lokacija Lovac 1 Lokacija Elektrana

1 MDK za nikl 50 mg/kg 2 MDK za indeks uglj. C10-C40 nije dat u doma em Pravilniku



9

Pored ovoga, u oba uzorka zemlji ta na lokaciji Elektrana, u okviru zone za tite izvori ta

Kostola kog vodovoda, konstatovana je pove ana vrednost policikli nih aromatri nih

ugljovonika (PAU), prema navedenim propisima Holandije i Italije. Registrovane

koncentracije od 1097.0 g/kg (h= 10 cm) i 3140.0 g/kg (h=50cm), prekora uju vrednost

od 1000 g/kg, koja je prema gore navedenim normativima grani na vrednost za

nezaga ena zemlji ta.

II Zemlji te u blizini prometnih saobra ajnica

- U 6 od 10 ispitanih uzoraka zemlji ta, uzetih na udaljenosti od 5 do 20 m od frekventnih

saobra ajnih koridora, pove an je sadr aj nikla. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima

zemlji ta se kretala u rasponu 70.1

105.0 mg/kg Ni.

- U 2 uzorka zemlji ta su registrovane pove ane koncentracija parametra indeks

ugljovodonika (C10-C40), koje su iznosile 54.0 (lokacija R103

ulaz u Kostolac) i 255

mg/kg (lokacija M24 benzinska stanica Jugopetrol 3).

Lokacije uzorkovanja zemlji ta pored prometnih saobra ajnica

Slika 2.

Lokacija M25.1

ukr tanje sa P107.b Lokacija M24 benz. stanica Jugopetrol 3

III Zemlji te sa komunalnih povr ina

- U 13 od 16 uzoraka zemlji ta je konstatovano prekora enje maksimalno dozvoljenih

vrednosti za nikl. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u rasponu

51.8 - 146.0 mg/kg Ni.



10

- U 3 uzorka zemlji ta su registrovne pove ane koncentracije indeksa ugljovodonika (C10-

C40), koje su iznosile 84.3 mg/kg (lokacija Po arevac

Busije), 85.4 mg/kg (lokacija

Bre ane

'' ivica'' kod Bre anskog kanala) i 319.0 mg/kg (lokacija Poljana

''Crepana'').

Lokacije uzorkovanja zemlji ta na komunalnim povr inama

Slika 3.

Lokacija Poljana

''Crepana'' Lokacija Bre ane

'' ivica''

IV Zemlji te u blizini industrijskih objekata

- U 7 od 10 uzoraka zemlji ta, uzetih u blizini industrijskih objekata, konstatovan je

pove an sadr aj nikla. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u

rasponu 54.9

89.3 mg/kg Ni.

Lokacije uzorkovanja zemlji ta u blizini industrijskih objekata

Slika 4.

Lokacija Po arevac

'' ura akovi ''

Lokacija Stari Kostolac - pepeli te



11

6.0 TUMA ENJE REZULTATA

Na osnovu sprovedenog istra ivanja zaga enosti zemlji ta u okviru 4

prikazane zone na

podru ju grada Po arevca u 2009. godini, mo emo konstatovati da na ve em broju lokacija

postoje odstupanja u pogledu sadr aja opasnih i tetnih materija u povr nom sloju zemlji ta u

odnosu na merodavnu doma u i me unarodnu regulativu.

Naj e e registrovano odstupanje odnosi se na prisustvo pove ane koncentracije nikla u

zemlji tu. U ak 41 od 60 ispitanih uzoraka konstatovano je prekora enje koncentracije nikla

u odnosu na MDK (maksimalno dozvoljena koncentracija), koja iznosi 50 mg/kg. Lokacije

na kojima nije registrovana pove ana koncentracija nikla su: Kasidol, Bare, Babu inac,

Bradarac, Kli evac i Drmno, dok je na ostalim lokacijama u jednom ili oba uzorka

konstatovano prekora enje.

S obzirom na u estalost pojave u odnosu na ukupan broj ispitanih uzoraka i obuhvat teritorije,

mo emo predpostaviti da je ista najverovatnije posledica specifi nog geohemijskog sastava

tla na posmatranom podru ju. Imaju i u vidu injenicu da je kontaminacija zemlji ta niklom

mogu a usled uticaja industrije, termo-energetskih kompleksa i dr., ne mo emo u potpunosti

isklju iti doprinos antropogenog uticaja.

Kada su u pitanju odstupanja drugih ispitivanih tetnih i opasnih materija, iz grupe organskih

zaga iva a - indeksa ugljovodonika (C10-C40) u 7 uzoraka i PAU (policilki ni aromati ni

ugljovodonici) u 2 uzorka, mo emo konstatovati da su se njihove vrednosti nalazile uglavnom

neposredno iznad normiranih vrednosti za nezaga ena zemlji ta prema me unarodno

referentnim Standardima.

Najve e izmerene vrednosti indeksa ugljovodonika (C10-C40) su registrovane na lokacijama

Poljana

''Crepana'' (319,0 g/kg) i M24

benzinska stanica Jugopetrol 3. Uzroke pove anih

koncentracija navedenog polutanta u zemlji tu na ovim lokacijama, treba tra iti u

aktivnostima i uticajima povezanim sa namenom i na inom kori enja prostora u

neposrednom i/ili irem okru enju mesta uzorkovanja.

Jedina lokacija sa utvr enim pove anim sadr ajem PAU tokom sprovedene serije ispitivanja

je lokacija Elektrana - u Kostolcu.



12

Policikli ni aromati ni ugljovodionici (PAU) su ina e grupa jedinjenja koji nastaju

sagorevanjem organske materije, pri emu su najzna ajniji izvori emisije PAU u atmosferu

termo-energetska postrojenja (toplane, kotlarnice, ku na lo i ta) i saobra aj. Zna aj PAU je u

tome to pojedina jedinjenja iz ove grupe imaju kancerogeni efekat ili su suspektni

kancerogeni (najzna ajnije jedinjenje iz ove grupe i predstavnik PAU je benzo (a) piren).

Pore enjem vrednosti pojedinih organskih jedinjenja dobijenih analiti kim postupkom u

ispitanim uzorcima zemlji ta (indeks ugljovodonika i PAU), sa referentnim me unarodnim

Standardima, mo emo zaklju iti da je stepen kontaminacije u konkretnom slu aju nizak i da

je koncentracija navedenih zaga uju ih materija zna ajno ispod onih koje bi zahtevale

primenu postupaka remedijacije zemlji ta.

Treba ista i i podatak da ni u jednom ispitanom uzorku nije konstatovano prisustvo (ispod

granice detekcije) drugih potencijalno tetnih i opasnih zaga uju ih materija iz grupe

organskih polutanata, kao to su polihlorovani bifenili (PCB) i pesticidi.

Imaju i u vidu gore iznete podatke, kada je u pitanju zaga enost

zemlji ta u okviru podru ja

grada Po arevca, treba ista i da registrovana odstupanja tetnih i opasnih materija zahtevaju

dalje pra enje i obradu prikupljenih i dopunu postoje ih podatka, procenu mogu ih uticaja na

zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i preduzimanje odgovaraju ih prevetivnih mera za

smanjenje ili neutralizaciju tetnog dejstva zaga iva a i popravljanje stanja kvaliteta

zemlji ta.

7.0. ZAKLJU NE KONSTATACIJE

Na osnovu rezultata sprovedenog ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji grada

Po arevca 2009. godini i stru nog razmatranja mo emo konstatovati slede e:

- Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd je tokom realizacije Programa ispitivanja

zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u 2009. godini, uzorkovao i laboratorijski

ispitao ukupno 60 uzoraka zemlji ta sa 30 lokacija.

- Na osnovu istra ivanja zaga enosti zemlji ta u 2009. godini, koje je obuhvatilo podru ja u

okviru zona sanitarne za tite izvori ta vodovoda, pored prometnih saobra ajnica, u okviru

komunalnih povr ina i pored industijskih objekata, mo emo konstatovati da na odre enom

broju lokacija postoje odstupanja u pogledu sadr aja opasnih i tetnih materija u zemlji tu,

u odnosu na merodavnu doma u i me unarodnu regulativu.



13

- Naj e e odstupanje registrovano tokom sprovedenog ispitivanja, odnosilo se na

pove anje sadr aja te kog metala nikla u zemlji tu, dok su u manjem broju uzoraka bile

pove ane vrednosti pojedinih organskih polutanata (indeks ugljovodonika i policikli ni

aromati ni ugljovodonici).

- Vrednosti navedenih zaga uju ih materija po pravilu su se nalazile neposredno iznad

referentnih grani nih vrednosti propisanih za nezaga ena zemlji ta, to ukazuje na nizak

stepen kontaminacije koji ne zahteva primenu remedijacionih postupaka za sanaciju.

- Pove ani sadr aj nikla u velikom broju uzoraka zemlji ta (41 od 60 ispitanih uzoraka),

najverovatnije ukazuje na specifi nost u geohemijskom sastavu povr inskog sloja tla na

posmatranom podru ju, mada se ne mo e isklju iti ni potencijalni antropogeni uticaj, to

zateva dalje pra enje, obradu i dopunu postoje ih podataka.

- Nalaz pove anih koncentracija pojedinih organskih parametara (indeks uglovodonika i

PAU) u zemlji tu na odre enim lokacijama, treba dovesti u vezu sa aktivnostima i

uticajima, kao i namenom prostora u okru enju predmetnih lokacija.

- Prisustvo drugih opasnih i tetnih materija (PCB i pesticidi) nije registrovano ili su oni bili

u okviru propisnih vrednosti (ostali te ki metali).

- Pra enje prisustva tetnih i opasnih materija (polutanata) u zemlji tu na teritoriji grada

Po arevca, zahteva nastavak pra enja sadr aja ovih materija u zemlji tu imaju i u vidu

njihove ekotoksikolo ke karakteristike i potrebu procene mogu ih tetnih uticaja na

zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i predlaganje i preduzimanje neophodnih mera

prevencije i sanacije.

8.0. PREDLOG MERA

Imaju i u vidu zadatke i ciljeve definisane Programom i rezultate ispitivanja

zaga enosti zemlji ta na teritoriji grada Po arevca, predla emo slede e mere za

smanjenje zaga enja i popravljanje stanja zemlji ta:

1. Sagledati zna aj i udeo pojedinih zaga iva a u pogledu tetnih uticaja na stanje zemlji ta i

ivotnu sredinu u celini, kao i zdravlje ljudi,

2. Obezbediti sprovo enje

zakonom propisanog monitoringa emisije tetnih i opasnih

materija od starne svih postoje ih, a pre svega najve ih emitera.

3. Sprovoditi mere usmerene na otklanjanje (minimiziranje) nepovoljnih uticaja zaga iva a

na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.

4. Pojedine zone na teritoriji grada, od posebnog interesa za integralno upravljanje ivotnom

sredinom i zdravlje stanovni tva, obraditi zasebnim ekotoksikolo kim istra ivanjima. Ovo

se pre svega odnosi na prostor u okviru zone sanitarne za tite izvori ta vodovoda, prostor



14

komunalnih deponija, industrijske komplekse, zemlji te pored magistralnih saobra ajnica,

zemlji te u okviru gradskih parkova i zona rekreacije, poljoprivredne povr ine na kojima

se uzgajaju ivotne namirnice za ishranu stanovni tva i dr.

5. Primeniti mere za tite zemlji ta pored saobra ajnica, ure enjem i odr avanjem sistema za

sakupljanje i tretman voda sa kolovoza (kanali pored puta, ahtovi za sakupljanje i

talo enje splavina).

6. Nastaviti prikupljanje podataka o prisustvu zaga uju ih materija u zemlji tu, u cilju izrade

mape podru ja u koju e se uneti podaci o zaga enosti zemlji ta, posebno osetljivim

zonama i zonama koje su posebno optere ene zaga iva ima specifi nog porekla

(industrijsko zaga enje, zaga enje poreklom od saobra aja i poljoprivrednih aktivnosti,

zaga enje unutar zona sanitarne za tite objekata i izvori ta vodosnabdevanja).

7. U cilju definisanja uslova nastanka i irenja zaga enja, utvr ivanja zone kontaminacije,

odnosno granice zdravog zemlji ta, dopuniti ispitivanja zaga enosti zemlji ta na onim

lokacijama gde je tokom ispitivanja utvr eno

zna ajnije prisustvo tetnih i opasnih

materija.



15

P R I L O Z I



16

ISPITIVANJE ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA

NA TERITORIJI PO AREVCA U 2009. GODINI

Br

Lokacija

ID broj

GPS koordinate

dubina Parametar koji odstupa

10 cm C10-C40

1.

Poljana - Crepana

10-964, 10-965

44o 33' 15'' - 21o 11' 67'' 50 cm Ni

10 cm Ni

2.

R 103

abaljska petlja

10-966, 10-967

44o 35' 53'' - 20o 10' 82'' 50 cm Ni

10 cm Ni

3.

Meminac 2

10-968, 10-969

44o 35' 70'' - 21o 10' 29'' 50 cm Ni

10 cm Ni

4.

Klju 3

10-970, 10-971

44o 35' 28'' - 21o 09' 06'' 50 cm Ni

10 cm Ni, C10-C40

5.

M24 Jugopetrolova BS

10-985, 10-986

44o 36' 20'' - 21o 07' 76'' 50 cm Ni

10 cm Ni

6.

Klju 2

10-987, 10-988

44o 34' 75'' - 21o 08' 35'' 50 cm Ni

10 cm Ni

7.

Klju 1

10-989, 10-990

44o 35' 26'' - 21o 06' 27'' 50 cm Ni

10 cm Ni

8.

Meminac 1

10-991, 10-992

44o 36' 01'' - 21o 09' 70'' 50 cm Ni

10 cm Ni

9.

Po arevac

Industr. zona '' ure akovi ''

10-993, 10-994

44o 36' 56'' - 21o 10' 26'' 50 cm Ni

10 cm Ni

10.

Kop irikovac

10-995, 10-996

44o 40' 60'' - 21o 11' 14'' 50 cm Ni



17

Br Lokacija dubina Parametar koji odstupa

10 cm C10-C40

11.

R103 na ulazu u Kostolac

10-997, 10-998

44o 42' 27'' - 21o 10' 87'' 50 cm /

10 cm Ni, C10-C40

12.

Lovac 1

10-999, 10-1000

44o 43' 16'' - 21o 10' 35.4'' 50 cm C10-C40

10 cm Ni, PAH

13.

Prostor gde vrsta podloga prestaje i

po inje zemlja-Elektrana

10-1001, 10-1002

44o 43' 22.7'' - 21o 10' 36.3'' 50 cm PAH

10 cm /

14.

Lovac 2

10-1003, 10-1004

44o 43' 09.6'' - 21o 10' 31.5'' 50 cm Ni

10 cm /

15.

Kasidol

10-1005, 10-1006

44o 38' 45.4'' - 21o 19' 63'' 50 cm /

10 cm /

16.

Bare

10-1007, 10-1008

44o 38' 84.8'' - 21o 19' 37'' 50 cm /

10 cm /

17.

Bubu inac

10-1009, 10-1010

44o 40' 29.1.8'' - 21o 13' 98.8'' 50 cm /

10 cm /

18.

Bradarac

10-1011, 10-1012

44o 41' 66.9'' - 21o 14' 05.1'' 50 cm /

10 cm /

19.

R 105 kod Kli evca (kod trafo polja)

10-1013, 10-1014

44o 42' 76.5'' - 21o 15' 35.3'' 50 cm /

10 cm /

20.

Drmno (kod trafo polja)

10-1015, 10-1016

44o 43' 64.1'' - 21o 12' 48.3'' 50 cm /



18

Br Lokacija dubina Parametar koji odstupa

10 cm /

21.

Stari Kostolac-pepeli te

10-1017, 10-1018

44o 44' 51.1'' - 21o 11' 43.1'' 50 cm Ni

10 cm Ni

22.

Kostolac naselje Kanal

10-1019, 10-1020

44o 44' 09'' - 21o 09' 41.1'' 50 cm Ni

10 cm Ni

23.

M 25.1obilaznica na mestu ukr tanja sa

R107 (put za Zabelu)

10-1021, 10-1022

44o 38' 66.8'' - 21o 09' 47.5'' 50 cm Ni

10 cm Ni

24.

Petka

10-1023, 10-1024

44o 41' 11.5'' - 21o 08' 70.5'' 50 cm Ni

10 cm Ni, C10-C40

25.

Bre ane- ivica kod Bre anskog kanala

10-1025, 10-1026

44o 38' 14.1'' - 21o 06' 04.9'' 50 cm Ni

10 cm Ni

26.

Po arevac-deponija Jeremino polje

10-1027, 10-1028

44o 38' 77.7'' - 21o 10' 54.5'' 50 cm Ni

10 cm Ni

27.

Po arevac-zona Moravska

10-1029, 10-1030

44o 37' 28.8'' - 21o 09' 40.4'' 50 cm Ni

10 cm Ni

28.

Klju II

10-1031, 10-1032

44o 35' 53.4'' - 21o 07' 17.6'' 50 cm Ni

10 cm Ni, C10-C40

29.

Po arevac-Busije-kod O. .D.Maksimovi

10-1033, 10-1034

44o 36' 29.3'' - 21o 11' 56.3'' 50 cm Ni

10 cm Ni

30.

Po arevac-DIT

10-1035, 10-1036

44o 37' 31.4'' - 21o 11' 05.8'' 50 cm Ni

PROGRAM ISPITIVANJA ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA

NA TERITORIJI PO AREVCA U 2009. GODINI

Broj lokacija 30

Broj uzoraka 60



20

februar 2010. godine · policiklini aromatini ugljovodionici (pau) su inae grupa jedinjenja koji...

Documents