FAZE RAZVOJA POŽARA

Požari se odvijaju kroz više faza od tzv. početne faze, preko razbuktale faze, pa do faze živog zgarišta (slika).

Početna faza požaraPočetna faza požara nastaje u trenutku paljenja gorive materije. Osnovni parametri početnog požara su: sadržaj kiseonika u vazduhu zatvorenog prostora je najmanje 17% vol., temperatura u unutrašnjosti nije veća od 60°S, visina dimne zavjese u opožarenom prostoru je do 1,5 m mjereno od poda. Ovo je rana faza požara za koju je karakteristično da se sama vatra još uvek ne vidi, ali se počinje osećati dim. Dim i pirolitički gasovi koji se razvijaju, osim što deluju zagušujuće i otrovno, stvaraju jedan veliki problem za sam proces evakuacije - smanjuju vidljivost! Obzirom na to da je u ovoj fazi razvoja požara najbitnije započeti evakuaciju i spasavanje ljudi, ova činjenica je od presudne važnosti za akciju. Iskustva su pokazala da ukoliko je vidljivost smanjena na 4 m velik procenat ljudi odustaje od evakuacije, iako evidentne opasnosti, osim zadimljavanja nema!

Razbuktala faza požara

Razbuktala faza odlikuje se naglim porastom temperature uz brzo širenje požara, sve do nivoa nekontrolisanog stanja. U prisustvu gorivih materija, u roku 15-ak minuta razvijaju se temperature i preko 800°S pri kojoj ne samo da gore sve prisutne zapaljive materije već i sam konstrukcioni materijal objekta.

. Dijagram faza razvoja požara

Faza živog zgarišta

Faza živog zgarišta nastaje izgaranjem svog gorivog materijala i smirivanjem požara. Požar jenjava kako se goriva materija troši.

ŠUMSKI POŽARI

Šumski požari postali su sve ćešća pojava, što je delom posledica globalnog zagrevanja usled koga su leta sve vrelija i suvlja nego ranije, vetrovi su sve snažniji a ustaljenost kišnih perioda poremećena, ali pre svega kao posledica krajnjeg ljudskog nemara i nepažnje a ponekad i zle namere. I u našoj zemlji šumski požari su postali učestaliji nego u neka ranija vremena a nad zadimljenim zgarištima divnih zimzelenih i listopadnih šuma Srbije ostaju da lebde dim i pitanje: da li je to moglo biti sprečeno

Pre svega, treba pojasniti samu pojavu šumskih požara. Definicija kaže da su to požari uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorom koji sagorevaju šumsku vegetaciju.

Šumarstvo kategoriše šumske požare u tri vrste: požare tla, gde gori samo sloj humusa ali ne i površinska vegetacija, površinske požare u kojima gori žbunje i opalo lišće a treći pojavni oblik šumskih požara kategoriše sagorevanje krošnji i celih stabala. Vrlo često se dešava da se dva ili tri tipa simultano odvijaju na jednom prostoru a njihovi uzroci mogu biti različiti.

Većina šumskih požara rezultat su ljudske nepažnje ili piromanije. Manji broj uzrokuju munje. Vremenski uslovi u mnogome određuju podložnost jednog područja požarima. Najvažniji faktori koji utiču na pojavu požara su temperatura, vlažnost i količina kišnog taloga u toku godine. Ovi faktori utiču na brzinu i procenat isušivanja zapaljivih materijala a samim tim i na zapaljivost šume. Brzina i pravac vetra utiču na brzinu isušivanja i raspiruju šumske požare usled većeg priliva kiseonika. Nivo opasnosti od požara može se predvideti razmatranjem različitih

klimatskih uslova i njihovih elemenata i korelaciji sa uočenom zapaljivošću grana i lišća na tlu; ukoliko su uslovi ekstremni, pristup neovlašćenim licima u takve šume se strogo zabranjuje.

Mnoge zemlje imaju detaljne programe za zaštitu od šumskih požara a svi se zasnivaju na prevenciji, protivpožarnim merama i primeni kontrolisane vatre u svrhu upravljanja zemljišnim i šumskim površinama. Tako, iako se organizacije uključene u borbu protiv šumskih požara aktiviraju u svim slučajevima, neke požare treba samo nadzirati, jer su prirodni deo ekostistema. Apsolutno odsustvo požara može izazvati neželjene promene rasprostranjenosti nekih vrsta biljaka i drveća a i uvećati akumulaciju lišća i grančica na tlu što može da postane gorivo za katastrofalni požar ogromnih razmera koji je teško kontrolisati. Štaviše, u nekim nacionalnim parkovima u kojima je apsolutni prioritet očuvanje prirodnih uslova bez ljudskog uplitanja, požari uzrokovani električnim pražnjenjima se ne gase, već se samo nadziru.

Prirodno uzrokovani požari nisu isključivo loš događaj. Nakon katastrofalnog šumskog požara 1988. godine u nacionalnom parku Jelouston u SAD, utrvđeno je bujanje nekih vrsta drveta i zeljastih biljaka koje su se adaptirale na požare. I ne samo to, utvrđeno je da požari nekim vrstama bora služe kao katalizator pri razmnožavanju. Naime, šišarke se otvaraju pri požaru čime se oslobađa seme koje dospeva u zemlju.

Jedan od najvažnijih aspekata zaštite od šumskih požata je sistem lociranja požara pre nego što se razbuktaju na većim površinama. Sistem šumara i patrola u motornim vozilima već se uveliko zamenjuje nadzorom iz aviona, koji uočavaju prve pramenove dima, mapiraju ih i nadgledaju dalji razvoj požara. Požare tla, gde gori humus ali ne i rastinje, teško je gasiti kada se razgore. Ukoliko sloj humusa nije veće dubine, ovakav požar može se ugasiti vodom ili peskom; međutim, najveći broj se kontroliše iskopavanjem tranšeja oko zapaljenog područja tako da se požar sam od sebe ugasi usled nedostatka goriva. Površinski požari se sputavaju rašćišćavanjem okolnog područja od niskog rastinja i truleži na zemlji ili kopanjem brazdi radi ograničavanja prostora. Požari krošnji i stabala izuzetno su teški za gašenje a lokalizuju se ili dopuštanjem da određena površina potpuno izgori, gašenjem velikim količinama vode, praha ili

pene ili se ograničava paljenjem pojasa šume u zavetrini tako da kada šumski požar dosegne kontrolisano zapaljeni deo - ne širi se dalje.

Kao što je rečeno, šumari mogu namerno da zapale unapred predviđeni deo šume, u brižljivo kontrolisanim uslovima, sa ciljem uklanjanja neželjenog otpada, u vidu iverja i sitnog granja koje ostaje na tlu posle obaranja stabala. To bi omogućilo obnavljanje šume uklanjanjem niskog rastinja i sprečilo nagomilavanje zapaljive truleži na tlu. Travu i žbunasto bilje koje buja nakon ovakvih požara može koristiti divljač i stoka u ishrani. Šarenilo populacije biljaka raznih starosnih doba koje nastaje posle kontrolisanih šumskih požara povoljno utiče na diverzitet flore i faune.

Pored ove svrhe, kontrolisani požari služe za raščišćavanje nekih delova šuma radi dobijanja obradivih površina ili radi ispaše stoke. Pri ovakvom vidu kultiviranja zemljišta poljoprivrednici pale manje delove šume radi uzgajanja žitarica. Kada se hranljivi sastojci u zemljištu utroše nakon nekoliko godina, ove površine se napuštaju i postupak se ponavlja na drugoj površini. Na žalost, isto je bilo u primeni i u poljoprivrednim radovima znatno većih razmera što je uz neplansko krčenje šuma dovelo do uništavanja velikih površina tropskih kišnih šuma tokom 80-ih i 90-ih prošlog veka. EL Ninjo koji je trajao od 1997. do 1998. godine poremetio je periodičnost kišnih padavina što je doprinelo bržem sušenju šuma. Ovaj period se pamti po hiljadama namerno izazvanih požara koji su van kontrole besneli Indonezijom, Brazilom i Meksikom i uništili milione hektara kišnih šuma. Crni oblaci dima pokrivali su široka područja jugoistočne Azije, Južne i Centralne Amerike, usled čega je na hiljade ljudi zatražilo zdravstvenu pomoć zbog respiratornih problema a bilo je i smrtnih slučajeva usled gušenja i opekotina. Ovi namerno izazvani požari nisu samo zasluga na to prisiljenih siromašnih farmera već i drvnoprerađivačkih kompanija što je utvrđeno satelitskim lociranjem tački paljenja. Na žalost, dat je loš primer svetskoj javnosti jer je vrlo malo njih procesuirano i sankcionisano.

Gašenje šumskih požara je operacija koja zahteva veliko naprezanje ljudi i sredstava. U neka stara vremena protivpožarne službe sa slabim vodenim pumpama malog pritiska i protoka mogle su samo da nemoćno gledaju divljanje vatrenih stihija u nadi da se neće približiti nekom naseljenom mestu. Danas, vatrogasne ekipe su mnogo mobilnije i tehnički bolje opremljene, tako da mogu brzo dospeti na mesto gde je požar počeo da se razbuktava. U nekim razvijenim zemljama poput SAD postoje timovi specijalno obučenih vatrogasaca koji se padobranima spuštaju u udaljene delove šuma radi sprečavanja daljeg širenja požara.

Naravno, ne treba zapostaviti i doprinos napretka avijacije; gašenje šumskih požara iz vazduha specijalizovanim avionima i helikopterima je znatno unapredilo efikasnost u borbi protiv širenja vatre u prirodi.

Ali, uprkos svemu, nikako ne treba zaboraviti da je posao gašenja šumskih požara i danas izuzetno opasan jer su ljudi izloženi ogromnim temperaturama usled kojih se čak tope i zaštitne maske i odela a neke vrste drveća zahvaćene plamenom doslovno eksplodiraju kao avionske bombe. Naglo razbuktavanje vatre na malom mestu može da izazove turbulencije vazduha i nepredvidljivo propadanje letelica, pa čak i njihovo rušenje. Nisu retki slučajevi pogibije članova ekipa koje se bore sa besom vatre, stoga mere prevencije moraju biti imperativ.

Dakle, kao zaključak se nameće da su šumski požari ponekada pojava ravna prirodnim nepogodama pa čak i katastrofama ukoliko zakaže ljudski faktor. Namerno izazvani šumski požari jesu procedura koja može imati korisne posledice ali se njihovoj kontroli mora pristupiti sa ogromnom pažnjom i spremnošću na adekvatnu i pre svega brzu reakciju. Na žalost, u našoj zemlji se dešavalo da neoprezni poljoprivrednici paleći strnjiku izazovu požar koji veliki broj dobrovoljaca i obučenih vatrogasaca ugasi posle mnogo vremena i uz mnogo uloženog napora a o šteti nanetoj šumarstvu i da ne govorimo.

Naše protivpožarne službe zaista imaju dobro utrenirane kadrove ali nedostatak materijalnih sredstava im uskraćuje odgovarajuću mobilnost u smislu brzog dolaska na lokacije šumskih požara u zabačenim planinskim delovima sa lošim rokadnim putevima.

Gašenje šumskih požara iz vazduha je sistem prilično skupih operacija, kako u toku samog gašenja tako i kroz prethodnu obuku i konstantne provere ljudi i tehnike, što zahteva znatna ulaganja a tome ne ide u prilog trenutna ekonomska situacija.

Da bude jasno: namera ovih redova nije da se neko okrivi, već da svima nama bude jasno da moramo sopstvenim oprezom i pažnjom kada smo u prirodi, u izletištima, pri seči drva i branju lekovitog bilja, otkloniti mogućnost da neko od nas bude kriv za vatrenu stihiju, koja može uništiti stotine hektara pošumljenih predela a može se čak približiti i nekom selu ili periferiji grada.

Proplanak nije alsfaltirani parking ili trotoar pa da se bačeni opušak potpuno i sigurno ugasi sam od sebe. Budite svesni sebe i svojih postupaka kada ste u prirodi: izbegavajte stvaranje otvorenog plamena, barem ako u blizini nema dostupne vode kojom bi se mogao ugasiti ako se razduva vetar; u šumi, ako radite sa motornom testerom, budite pažljivi pri rukovanju gorivom; i naravno, ne ostavljajte odpatke iza sebe, ako ni zbog čega drugog onda zbog mogućnosti da je nešto od tog materijala veoma lako zapaljivo

Na društvenu svest o činjenici da veliki požari mogu prouzrokovati dramatične i

trajne nepovoljne efekte na životnu sredinu, uticao je broj incidenata sa katastrofalnim

posledicama u poslednjih dvadeset godina. Možda je najpoučniji primer požar u fabrici

lekova u Bazelu u novembru 1986. godine. Ovaj požar je predstavljao veliki izazov za

vatrogasnu jedinicu sa aspekta taktike gašenja požara, formiranje kriznih centara i

komunikaciju sa Francuskom i Nemačkom kao državama koje su takođe bile ugrožene

zagađivačima kako vazduha u urbanizovanim područjima tako i vodotokova. Velika

količina vode korišćene za gašenje požara tokom intervencije vatrogasnih jedinica

zagađena toksičnim hemikalijama oticala je u Rajnu i izvršila pomor rečne flore i faune

duž nekoliko stotina kilometara.

Ozbiljne posledice ovakve katastrofe potvrđuju da je uticaj požara na životnu sredinu

realna pretnja koja zahteva sistematski pristup. Rizik od emisije i zagađivanja životne

sredine različitim produktima sagorevanja gorive materije tokom požara je veliki,

obzirom da većina produkata sagorevanja imaju kancerogena svojstva. Naravno, mora

se istaći da je potrebno bolje razumevanje veze između ovih fenomena i razvoja naučnih

metoda identifikacije i procene rizika, kao i unapređenja preventive i mera zaštite od

požara.

Razvojem i implementacijom standarda ISO/TC92/SC3 u čijoj nadležnosti nije samo

uticaj požara na ljude veći na životnu sredinu, može se smanjiti rizik od većih

ekoloških katastrofa.

Pitanja zaštite životne sredine od posledica požara mogu se nekada i pogrešno tumačiti

gledajući kroz prizmu latentnog sukoba između zaštite od požara, zdravlja ljudi i

očuvanja kvaliteta životne sredine. Naime,poznata je dugogodišnja upotreba različitih

vatrootpornih materijala kao što je azbest, zatim toksičnih sredstava za gašenje požara –

halona kao i otpadnih voda koje nastaju u procesu gašenja požara a koje imaju

negativan uticaj na životnu sredinu postajući indirektni zagađivači.

Izazov u budućnosti nije samo povećati svest javnosti o uticaju požara na životnu

sredinu, većunaprediti i usavršiti sredstvai opremu za gašenje požara, čime bi se

obezbedilo da zaštita od požara ne bude uzročnih neprihvatljivih posledica po životnu

sredinu kao ni da zaštita životne sredine ne bude ograničavajući faktor u zaštiti od

požara.

2. POŽAR U BAZELU KAO UPOZORENJE

U noći prvog novembra 1986. godine došlo je do požara u magacinu fabrike

Sandoz u Bazelu koji je istovremeno uočila patrola saobraćajne policije i zaposleni u

samoj fabrici. Ubrzo su stigli vatrogasci fabričke vatrogasne brigade i zatekli u plamenu

više od četvrtine magacina hemikalija kroz koji se požar širio velikom brzinom. U

narednim minutima stizalo je pojačanje a nakon jednog časa u gašenju je učestvovalo

oko 200 vatrogasaca iz 15 vatrogasnih brigada. Na početku intervencije svi napori su

bili usmereni ka izolovanju požara i sprečavanju širenja na okolne zgrade. Za gašenje

požara je korišćena pena sa ukupno oko 20.000 m vode koja je, obzirom da se u

magacinu nalazilo 1300 tona hemikalija organskog porekla, u kontaktu sa ovim

hemikalijama jako kontaminirana, oteklaodvodnom kanalima u reku Rajnu. Tokom

požara sagorevanjem uskladištenih hemikalija nije došlo do značajnijeg zagađivanja

vazduha ali je kontaminacija Rajne bila sa katastrofalnim posledicama, obzirom de je to

centralno evropska reka od izuzetnog značaja i za susedne države Francusku i

Nemačku. Posledice ove nesreće ubrzo su se osetile u svim područjima nizvodno duž

Rajne – zagađena voda došla je do Holandije 13. novembra.

Ova ekološka katastrofa prouzrokovana požarom privukla je pažnju međunarodne

javnosti i pedstavljalaje inicijator u povećanju svesti o mogućim posedicama velikih

požara, kako u urbanim tako i u nenaseljenim područjima širom sveta. Nekoliko

promena propisa u Nemačkoj koji se tiču zaštite od požara i zaštite životne sredine u

postrojenjima hemijske industrije a u vezi načina skladištenja i količine uskladištenog

materijala, direktan je rezultat požara u Bazelu.

Jedan od najvažnijih pozitivnih efekata pomenutog požara je povećanje međunarodne

svesti o požarima kao značajnim uzročnicima zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Bezbednost

Termin bezbednost, u smislu biti bezbedan ,

označava odsustvo mogućnosti da dođe do nekog neželjenog događaja odnosno. stanja kao što je povreda (ili čak smrt) ili neka druga vrsta štete (gubitka).

Odsustvo opasnosti ili rizika.

Bezbednost , dakle, označava stanje koje osigurava sa potpunom pouzdanošću da se neželjena šteta (gubitak) neće desiti

Hazard (izloženost opasnosti)

Hazard predstavlja suštinsko svojstvo objekta ili situacije da može da izazove određeni nivo štete (po biološke sisteme, okolinu ili tehničke sisteme). Ovo je uglavnom nepoželjno svojstvo.

Preciznija definicija bi mogla da glasi: “Hazard (izloženost opasnosti) predstavlja situacijukoja nosi određen nivo pretnje po život, zdravlje, imovinu ili okolinu. Hazard (izloženost opasnosti) je uglavnom potencijalno, latentno svojstvo, koje teorijski predstavlja rizik da će se neka šteta dogoditi.

Rizik

Rizik je teško definisati na jedinstven način

(zavisi od same percepcije pojedinca o tome kako shvata i razume pojam rizika i od toga kojom se strukom bavi).

Verovatnoća nepovoljnog slučaja (nezgode) i intezitet njegovih posledica.

Inženjerska definicija rizika:

Rizik = (Verovatnoća nezgode) x (Gubici po nezgodi tj. Posledice)

pogledati npr. Wikipedia

(http://en.wikipedia.org/wiki/Risk

Šteta

Odnosi se na bilo koju vrstu neželjenih posledica

Materijalni gubici, oštećenja imovine…

Povrede, gubitak života…

Nepovoljan uticaj na životnu okolinu

Akcident

Akcident je specifična, prepoznatljiva, neočekivana, neuobičajena i neplanirana vanjska akcija (situacija) koja se dešava u određeno vreme i na određenom mestu, bez jasnog uzroka i predumišljaja, a sa značajnim posledicama.

Podrazumeva generalno negativan probabilistički ishod, koji se mogao izbeći ili sprečiti, da su okolnosti (stanja, događaji) koje vode do akcidenta prepoznati i da se na osnovu toga delovalo, odn. da je kauzalni lanac događaja prekinut

Osnovne kategorije akcidenata

Požar

- hemijska reakcija (sagorevanje – oksidacija)

- uslov: gorivo, kiseonik, toplota (izvor zapaljenja)

- manifestacije: jet fire, pool fire, flash fire

Eksplozija

- hemijska reakcija (vrlo brzo sagorevanje)

- uslov: isto kao i za požar; gorivo i oksidant moraju biti pomešani

- fizičke eksplozije

- projektili

Ispuštanje gasovitih otrovnih supstanci

- toksična supstanca (gas) ispuštena u atmosferu

- izloženost uticaju – uglavnom pri udisanju

Veliki izlivi

- toksične ili supstance opasne po okolinu

- nošene vodom (površinski, ispod površine)

- šteta na udaljenim područjima (zatrovani vodotoko

BASF fabrika u Oppau, Nemačka

4500 tona amonijum nitrata/sulfata

Do eksplozije je došlo prilikom raznošenja bloka materijala na gomili 21.9.1921

Ista operacija je pre ovoga izvedena oko 20000 puta –bez ikakvih nezgoda

Rezultat: velika eksplozija čvrstog materijala

Posledice: 561 mrtvih, 1500 povređenih

Uništeno 1000 kuća

Dimenzije kratera: 115×75×10 m

Flixborough, UK, 1.6.1974

Proces: Katalitička oksidacija cikloheksana do cikloheksanona/cikloheksanola ( 9 bar, 155°C)

Supstanca: 40 tona cikloheksana

Ishod: Eksplozija oblaka pare, požari

Posledice: 53-oje mrtvih/36-oro ranjenih, velika materijalna šteta

Neposredan uzrok: Kolaps 20” bajpas cevi reaktora

Suštinski uzrok: Loše upravljanje izmenama u procesu, konflikt bezbednosti i proizvodnje, pozicija postrojenja

Mexico City, 19.11.1984

Postrojenje: PEMEX LPG (TNG – tečni naftni gas) skladište kapaciteta 16 000 m3

Supstanca: Propan-butan (TNG-tečni naftni gas)

Ishod: Eksplozija pare TNG-a, domino BLEVE (Boiling Liquid Expanding Vapour Explosions), vatrene lopte, vatrena kiša I projektili…

Posledice: 500 mrtvih

Neposredan uzrok: Pucanje 8” (200 mm) cevi za interni transport TNG-a

Uzroci koji su dodatno doprineli:

Odsustvo detektora gasa, zakasnela izplacija u vanrednom stanju, otkaz sistema za gašenje požara, loše pozicioniranje postrojenja (blizu naselja)

Piper Alpha, Severno More (UK) 1988

Postrojenje: Istraživačka naftna platforma, Pper Alpha, Severno More, UK sektor

Supstanca: Ugljovodonici, propan-butan

Ishod: Eksplozija oblaka pare, jet fire

Posledice: 167 mrtvih

Neposredan uzrok: Curenje gasa, prilikom održavanja opreme

Uzroci koji su dodatno doprineli: Neefikasan sistem za predaju smene, neefektivne mere za izolaciju požara, neadekvatne procedure za hitnu evakuaciju

Seveso, Italija, 9.7.1976

Postrojenje: ICMESA, proiozvodnja TCP-a (2,4,5-trihlorfenol) za herbicide u šaržnom reaktoru za hidrolizu tetrahlorbenzena

Supstanca: TCDD (2,3,7,8-tetrahlordibenzo-p-dioksin)

Ishod: Pucanje membranskog osigurača, ispuštanje 0.5 do 3 kg TCDD-a iz reaktora

Posledice: Pomor životinja, akutne hlorakne kod ljudi, preventivni abortusi, ekstenzivna kontaminacija …

Neposredan uzrok: Neprimećena egzotermna reakcija na kraju radne smene (šaržni proces)

Suštinski uzrok: Paralelna reakcija ( TCP TCDD), nepridržavanje operativnih procedura, izuzetno toksične hemikalije, nepostojanje razrađenih šema za reagovanje u slu;aju akcidenta, tj vanredne situacije

Bopal, Indija, 3.12.1984

Posledice tragedije u Bopalu

Oblak otrovnog gasa( oko 15 tona metilizocianata) nad područjem od oko 80

kvadratnih kilometara

Trenutno ubijeno oko 5.000 ljudi, još 18.000 umrlo tokom prve dve nedelje nakon nesreće

Različite zdravstvene posledice, npr. edem pluća, trpelo 250.000 – 500.000 ljudi

Oko 100.000 ljudi danas pati od hroničnih bolesti izazvanih delovanjem otrovnog gasa

Napušteno postrojenje korišćeno za odlaganje toksičnog otpada (npr. heksahlorbenzen)

I dan danas izvor zagađenja zemljišta i voda

Baia Mare, Rumunija 2000

O SAMOM INCIDENTU

U 22 časa 30. Januara 2000te godine, došlo je do proboja brane na taložnim jezerima za jalovinu na postrojenjima fabrike Aurul SA Company, u mestu Baja Mare na severo-zapadu Rumunije.

Tomprilikom iscurilo je oko 100,000 kubnih metara odložene jalovine koja je sadržavala u sebi izmedju 50 do 100 tona cijanida kao i teške metale, uključujući i bakar.

Do pucanja brane došlo je kombinacijom nekih propusta još u izradi brane, kao i nepredviđenih uslova rada, sve to u vrlo nepovoljnim vremenskim uslovima.

Otrovni talas je putovao rekama Saar, Lapo, Some, Tisom i Dunavom oko četiri nedelje pre nego to je stigao do Crnog Mora. Tako je oko 2 000 kilometara sliva reke Dunav pogodjeno izlivanjem otrovnog otpada

Rumunski izvori kažu da je u Rumuniji, ovo izlivanje prouzrokovalo prekide u snabdevanju vodom u 24 grada, kao i obustavljanje proizvodnje u mnogobrojnim fabrikama zbog nemogućnosti korišćenja vode, te da je količina uginule ribe vrlo mala u vodotokovima Rumunije.

Madjarska procenjuje da količina uginule ribe na teritioriji Madjarske je oko 1240 tona.

SRPSKE vlasti su izvestile da je količina uginule ribe u reci Tisi velika, ali da nije bilo velikog stradanja ribe u Dunav