1

Farmakopejska ispitivanja

2

1. Naslov2. Relativne atomske i molekulske mase 3. Definicija 4. Osobine 5. Rastvorljivost 6. Identifikacija 7. Ispitivanja 8. Određivanje sadržaja 9. Čuvanje 10. Označavanje 11. Upozorenja 12. Nečistoće

Monografije Ph. Eur.Monografije Ph. Eur.Monografije Ph. Eur.Monografije Ph. Eur.

2

3

Kao naziv hemijske supstance koristi se međunarodno nezaštićeno ime preporučeno od Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

1. 1. 1. 1. NaslovNaslovNaslovNaslov1. 1. 1. 1. NaslovNaslovNaslovNaslov

2222. . . . Relativne atomske i molekulske maseRelativne atomske i molekulske maseRelativne atomske i molekulske maseRelativne atomske i molekulske mase2222. . . . Relativne atomske i molekulske maseRelativne atomske i molekulske maseRelativne atomske i molekulske maseRelativne atomske i molekulske mase

Hemijska struktura opisana je molekulskim i strukturnim formulama.

4

3333. . . . DefinicijaDefinicijaDefinicijaDefinicija3333. . . . DefinicijaDefinicijaDefinicijaDefinicija

� Ime farmaceutske supstance prema IUPAC–u.

� Propisani interval za sadržaj ispitivane supstance.

� Enantiomer sa naznačenom apsolutnom konfiguracijom R/S na asimetričnim centrima ili racemat.

� Za monografije supstanci koje su hidrati daje se stepen hidratacije.

3

5

� izgled (boja i fizički oblik),

� miris,

� rastvorljivost,

� stabilnost (odnosno nestabilnost) na vazduhu, svetlu i vlazi,

� higroskopnost,

� kristalnost (kristalan ili amorfan karakter) i

� polimorfizam (različiti kristalni oblici).

4444. . . . OsobineOsobineOsobineOsobine4444. . . . OsobineOsobineOsobineOsobine

6

Ispitivanje pri temperaturama od 15 °°°°C i 25 °°°°C.

Izraz Približna zapremina rastvarača u mL po 1 g supstance

Vrlo lako rastvorljivLako rastvorljivRastvorljivUmereno rastvorljivTeško rastvorljivVrlo teško rastvorljivGotovo nerastvorljiv

manje ododododododviše od

11 do 1010 do 3030 do 100100 do 10001000 do 1000010000

5555. . . . RastvorljivostRastvorljivostRastvorljivostRastvorljivost5555. . . . RastvorljivostRastvorljivostRastvorljivostRastvorljivost

4

7

� Prvi korak u farmakopejskoj kontroli kvaliteta aktivnih farmaceutskih suspstanci i ekscipijenasa.

� Određenim stepenom sigurnosti se potvrđuje da ispitivanafarmaceutska supstanca odgovara deklarisanom opisu.

� U monografijama Ph. Eur. postoji podela na prva identifikacija i druga

identifikacija.

Prva identifikacija:1. IR spektar2. karakteristične hemijske reakcije i/ili3. fizičke konstante

Druga identifikacija:1. specifične ili selektivne hemijske reakcije2. TLC, UV – VIS spektrofotometrija 3. karakteristične fizičke konstante

6. 6. 6. 6. IdentifikacijaIdentifikacijaIdentifikacijaIdentifikacija6. 6. 6. 6. IdentifikacijaIdentifikacijaIdentifikacijaIdentifikacija

8

� U okviru poglavlja 2.2. Physical and physicochemical methods Ph. Eur 7 nalaze se fizičke konstante značajne za procenu kvaliteta farmaceutskih supstanci.

� 2.2.5. Relative density

� 2.2.6. Refractive index

� 2.2.7. Optical rotation

� 2.2.8. Viscosity

� 2.2.9. Capillary viscometer method

� 2.2.10. Viscosity – rotating viscometer method

� 2.2.11. Distillation range

� 2.2.12. Boiling point

� 2.2.14. Melting point – capillary method

� 2.2.15. Melting point – open capillary method

� 2.2.16. Melting point - instantaneous method

� 2.2.18. Freezing point

� 2.2.38. Conductivity

� 2.2.49. Falling ball viscometer method

� 2.2.60. Melting point - instrumental method

KaraKaraKaraKarakteristikteristikteristikteristične fizine fizine fizine fizičke konstanteke konstanteke konstanteke konstante

5

9

Relativna gustina (Relativna gustina (Relativna gustina (Relativna gustina (2.2.52.2.52.2.52.2.5))))

10

Bezimena veličina.

Meri se na 20 ± 5 °C propuštanjem D-linije natrijumovog spektra (589,3 nm) i označava se sa .

Refraktometrima se određuje granični ugao. Za kalibraciju se koriste referentne tečnosti.

20Dn

IndeksIndeksIndeksIndeks refrakcijerefrakcijerefrakcijerefrakcije ((((2.2.62.2.62.2.62.2.6))))

� Značajna fizička konstanta koja se određuje kod svih tečnih farmaceutskih supstanci.

� Za identifikaciju i procenu čistoće.

� Značajna fizička konstanta koja se određuje kod svih tečnih farmaceutskih supstanci.

� Za identifikaciju i procenu čistoće.

6

11

� Ugao optičke rotacije ( ) meri se polarimetrom.

� Specifična optička rotacija ( ) se izračunava.

� Specifična optička rotacija rastvorene supstance uvek se izražava u odnosu na dati rastvarač i koncentraciju.

α[ ]20

Dα

SpecifiSpecifiSpecifiSpecifičnananana optioptioptioptičkakakaka rotacijarotacijarotacijarotacija ((((2.2.72.2.72.2.72.2.7))))

� Karakteristika hiralnih supstanci.

� Za identifikaciju i za procenu "optičke čistoće".

� Karakteristika hiralnih supstanci.

� Za identifikaciju i za procenu "optičke čistoće".

[ ]20Dα se izračunava iz sledećih izraza:

Za tečnosti: Za čvrste:[ ]20

20

ραα

lD = [ ]lcD

αα 10020 =

12

Viskozitet Viskozitet Viskozitet Viskozitet

� Tečne farmaceutske supstance i pravi rastvori su njutnovski sistemi. Za njih u području laminarnog kretanja važi Njutnov zakon viskoznosti.

� Koloidni rastvori i suspenzije su ne-njutnovski sistemi. Kod ovih sistema se pri razmatranju viskoznih osobina ne koristi brzina proticanja nego brzina smicanja.

Ph. Eur. 7 kao oficinalne propisuje

�Metodu kapilarnog viskozimetra (2.2.9) i metodu padajuće kugle (Höppler) (2.2.49)za njutnovske sistemeizopropil-miristatizopropil-palmitatparafin, laki tečniparafin, tečni

7

13

� Metodu rotacionog viskozimetra (2.2.10) za ne-njutnovske sistemeksantan gumakarmeloza-natrijumkarbomerihitosan hidrohloridhidroksietilceluloza

1414

���� Identifikacija na osnovu karakteristične temperature topljenja.

���� Procena čistoće.

Temperatura topljenjaTemperatura topljenjaTemperatura topljenjaTemperatura topljenja

Prisutne nečistoće mogu da:

� Snižavaju Tt ispitivane supstance.

� Šire interval u kome se supstanca topi.

8

15

1. Metoda zatvorene kapilare (2.2.14)

Za najveći broj oficinalnih supstanci (kristalne i amorfne).

Kalibracija sa referentnim supstancama.

2. Metoda otvorene kapilare (2.2.15)

Za voskove, masti, makrogole i sl.

3. Metoda trenutnog topljenja (2.2.16)

Jedine dve supstance prema Ph. Eur. 6 parafin, čvrsti i sulfinpirazon.

4. Instrumentalna metoda za određivanje temperature topljenja (2.2.60)

Kalibracija sa referentnim supstancama.

Prema propisu Ph. Eur. 7 oficinalne metode su:

16

1. Metoda zatvorene kapilare (2.2.14)

Tt je temperatura na kojoj i poslednja čestica kompaktnog sloja čvrstesupstance u zatvorenoj kapilari pređe u tečno stanje.

Uređaj za odre đivanje temperature topljenja – kupatilo sa tečnošću.

Aparat se sastoji od:

� staklenog balona - kupatilo koja se puni vodom, tečnim parafinom ili

silikonskim uljem (čime se kupatilo puni zavisi od Tt ispitivane supstance),

� mešalice - tečnost za zagrevanje mora da se meša kako bi temperatura

bila ista u svim delovima kupatila,

� termometra odgovarajućeg opsega merenja,

a preciznost merenja ± 0,5 °C, uranja se u

tečnost do tačno definisane visine,

� staklene cevčice zatvorene na jednom kraju.

9

17

A. stakleni balon - kupatilo

D. glavni termometar

E. pomoćni termometar

G. staklena cevčica (100 mm × 1 mm)

Tečnosti za zagrevanje:

do 100 °C - voda

do 200 °C – H2SO4 + HNO3

do 250 °C – tečni parafin

do 300 °C - H2SO4 + K2SO4

18

metalni blok za

grejanje

lampa

okular

kapilara

termometar

Uređaj za određivanje temperature topljenja sa metalnim blokom.

Modifikacija farmakopejskog uređaja - kupatila sa tečnošću.

10

19

2. Metoda otvorene kapilare (2.2.15)

� voskovi se moraju otopiti,

� nakon unošenja uzorka kapilara se drži na

propisanoj temperaturi određeno vreme

(npr. 2 - 8 °C 2 h),

� termometar (preciznost merenja ± 0,5 °C)

poveže se sa kapilarom tako da živin

rezervoar bude u nivou sa ispitivanom

supstancom,

� termometar i kapilara ubaciju se 1 cm od

dna kupatila,

� kupatilo se napuni vodom i zagreva

brzinom od 1 °C min-1,

� Tt - temperatura pri kojoj nivo tečnosti u

kapilari počinje da raste.

20

Aparat se sastoji od:

� metalnog bloka napravljenog od materijala

koji je dobar provodnik toplote (npr. mesing) i

otporan je na supstance koje se ispituju,

� blok se zagreva električnim grejačem ili

grejačem na gas - kontrola temperature

veoma precizna,

� na bloku se nalazi cilindrični otvor u koji se

smešta živin termometar,

� topljenje supstance posmatra se pod

mikroskopom.

3. Metoda trenutnog topljenja (2.2.16)

11

21

Aparat za određivanje temperature topljenja:

� Postupak A: fotosenzorom se prati intenzitet svetlosti koja je

propuštena kroz kapilaru u kojoj se nalazi ispitivani uzorak.

� Postupak B: senzor slike registruje svetlost reflektovanu od uzorka u

kapilari - dobija se slika.

4. Instrumentalna metoda (2.2.60)

� Metoda zatvorene kapilare kod koje se temperatura topljenja određuje instrumentalno.

22

A. Kapilara

B. Uzorak

C. Fotosenzor

D. Temperaturni senzor

E. Blok za zagrevanje

F. Izvor svetlosti

Postupak APostupak A

12

23

24

A. Kapilara

B. Uzorak

C. Senzor slike

D. Temperaturni senzor

E. Blok za zagrevanje

F. Izvor svetlosti

G. Transparentna ploča

Postupak BPostupak B

13

25

Referentne supstance za temperaturu topljenja:

Vanilin 83°C

Acetanilid 116°C

Fenacetin 136°C

Benzanilid 165°C

Kofein 237°C

Diciandiamid 210°C

Fenolftalein 263°C

Sulfapiridin 193°C

Azobenzen 69°C

Benzil 96°C

Sulfanilamid 166°C

Saharin 229°C

26

Referentne supstance za temperaturu topljenja:

� Primenjuju se za kalibraciju (proveru preciznosti) metoda za određivanje Tt.

� Za pripremu eutektičke smeše

Eutektička smeša predstavlja fizičku smešu dve supstance, pri čemu se one

udružuju u jedan kristal, a da pri tome međusobno hemijski ne reaguju. Nastali

kristal ima nižu Tt od obe supstance koje čine smešu.

� Primenjuju se za kalibraciju (proveru preciznosti) metoda za određivanje Tt.

� Za pripremu eutektičke smeše

Eutektička smeša predstavlja fizičku smešu dve supstance, pri čemu se one

udružuju u jedan kristal, a da pri tome međusobno hemijski ne reaguju. Nastali

kristal ima nižu Tt od obe supstance koje čine smešu.

Eutektičke smeše pripremaju se:

1. ako je Tt ispitivane supstance viša od 250 °C,

2. ako je interval topljenja razvučen,

3. ako se supstanca razgrađuje pre nego što se otopi,

4. ako supstanca ne prelazi odmah iz čvrstog u tečno stanje,

5. ako dve supstance imaju bliske Tt (npr. sulfonamidi).

14

27

a) provera izgleda rastvora supstance (obojenost, bistrina ili zamućenje)

b) aciditet/alkalitet rastvora ili merenje pH vrednosti

c) određivanje specifične optičke rotacije

d) ispitivanje graničnih vrednosti onečišćenja anjonima, katjonima ili teškim metalima

e) ispitivanje dozvoljenih graničnih vrednosti, kao i kvantitativna analizasrodnih supstanci

f) određivanje rezidualnih rastvarača

g) određivanje sadržaja vode

h) gravimetrijska ispitivanja (gubitak sušenjem ili sulfatni ostatak)

7777. . . . IspitivanjaIspitivanjaIspitivanjaIspitivanja7777. . . . IspitivanjaIspitivanjaIspitivanjaIspitivanja

Ispitivanjem stepena čistoće treba da se utvrdi eventualno prisustvoonečišćenja koja mogu nastati u procesu proizvodnje ili čuvanjem

farmaceutskih supstanci tokom roka upotrebe.

28

Rastvor ili ispitivana farmaceutska supstanca u tečnom stanju smatra se bistrim/bistrom ukoliko je:

� bistrina ista kao bistrina vode ili rastvarača koji je korišćen pri ispitivanju ili

� opalescencija nije intenzivnija od opalescencije referentne sustenzije I (priprema data u Tabeli 2.2.1. ̵ 1.)

a) Bistrina i stepen opalescensijea) Bistrina i stepen opalescensijea) Bistrina i stepen opalescensijea) Bistrina i stepen opalescensije

Kada se u monografiji navodi da je supstanca u određenoj koncentraciji rastvorna u određenom rastvaraču, dobijeni rastvor mora biti bistar ili u određenom stepenu opalescentan.

15

29

Ispitivana tečnost poredi se sa vodom ili rastvaračem ili referentnim rastvorom.

Metoda I ̵ boje se upoređuju i posmatraju pri difuznoj dnevnoj svetlosK,

horizontalno prema beloj pozadini.

Metoda II ̵ boje se upoređuju i posmatraju pridifuznoj dnevnoj svetlosK,

vertikalno prema beloj pozadini. Ova metoda se češće primenjuje.

Od standardnih rastvora pripremaju

se referentni rastvori i to:

1. B1 ̵ B9

2. BY1 ̵ BY7

3. Y1 ̵̵ Y7

4. GY1 ̵ GY7

5. R1 ̵ R7

Stepen obojenosti teStepen obojenosti teStepen obojenosti teStepen obojenosti tečnostinostinostinosti

Standardni rastvori:

1. B (smeđ)

2. BY (smeđežut)

3. Y (žut)

4. GY (zelenkastožut)

5. R (crven)

30

� Aciditet/alkalitet se ispituje kako bi se:

� potvrdilo da je supstanca adekvatno prečišćena,

� ispitalo prisustvo nečistoća poreklom iz postupka proizvodnje

ili nečistoća nastalih procesom degradacije, spontano ili usled

neodgovarajućeg čuvanja.

� Kiselost i baznost aktivnih i pomoćnih farmaceutskih supstanci

može da se određuju potenciometrijskim merenjem pH vrednosti.

b) Aciditet/alkalitet rastvora ili b) Aciditet/alkalitet rastvora ili b) Aciditet/alkalitet rastvora ili b) Aciditet/alkalitet rastvora ili merenje pH vrednostimerenje pH vrednostimerenje pH vrednostimerenje pH vrednosti

16

31

Farmaceutska supstanca Komentar

Alprenolol hidrohlorid

U 10 mL 2% m/V rastvora u vodi doda se 0,2 mL

metilcrvenog i 0,2 mL 0,01M hloridne kiseline;

rastvor je crvene boje. Nakon toga dodati 0,04 mL

0,01 M natrijum-hidroksida; rastvor je žute boje.

Metamizol-natrijum

U 5 mL 5 % m/V rastvora u vodi doda se 0,1 mL

fenolftaleina; rastvor je bezbojan. Ne više od 0,1 mL

0,02 M natrijum-hidroksida je potrebno da

indikator promeni boju do ružičaste.

Metilergometrin-maleat pH 0,02 % m/V rastvora u vodi je od 4,4 do 5,2

Ranitidin hidrohlorid pH 1 % m/V rastvora u vodi je od 4,5 do 6,0

32

d) d) d) d) IspitivanjeIspitivanjeIspitivanjeIspitivanje granigranigranigraničnihnihnihnih vrednostivrednostivrednostivrednosti oneoneoneonečiiiiššššćenjaenjaenjaenjaanjonimaanjonimaanjonimaanjonima, katjonima ili teškim metalima, katjonima ili teškim metalima, katjonima ili teškim metalima, katjonima ili teškim metalima

� Primenjuju se kvantitativni ili semi-kvantitativni testovi.

� Potvrđuje se prisustvo/odsustvo malih količina nečistoća.

� Testovi moraju biti specifični i dovoljno osetljivi kako bi se dobili pouzdani rezultati, jer će nečistoće prisutne u malim količinama davati i odgovarajuću slabo vidljivu reakciju, mali odgovor i sl.

17

33

� Dozvoljena granična vrednost za nerastvorne materije

npr. u bornoj kiselini se ispituje odsustvo u alkoholu nerastvornih materija (metalni borati i druge nerastvorne nečistoće)

�Dozvoljena granična vrednost za rastvorne materije

npr. u barijum-sulfatu se ispituje odsustvo u vodi rastvornih barijumovih soli koje su veoma toksične

�Dozvoljena granična vrednost za gubitak žarenjem

npr. kod veoma stabilnih farmaceutskih supstanci koje mogu da sadrže termolabine nečistoće (barijum-sulfat, cink oksid, talk)

34

� Dozvoljena granična vrednost za arsen i gvožđe

Fiziološki štetni, kumulativni otrovi!

Farmakopeja propisuje limit testove (kvantitativni testovi).

Limit test za arsen

Testom treba da se potvrdi da je ukupni sadržaj arsena(III) i arsena(V) u ispitivanoj supstanci ispod definisanog dozvoljenog limita. Ph Eur. 7 propisuje Metodu A i B.

Farmakopeja definiše dozvoljene granice, koje predstavljaju granicu toleracije za ove metale.

18

35

Metoda A

� Arsen(III) se prevodi u arsenvodonik dejstvom nascentnog vodonika koji nastaje ex tempore u rastvoru. Vodonik nastaje iz cinka i hloridne kiseline.

� Ukoliko je prisutan arsen(V) dodatkom jodida (KJ) redukuje se do arsena(III), a zatim prevodi u arsenovodonik.

� Stano-hlorid se takođe dodaje zato što olakšava stvaranje arsenovodonika.

36

Reakciju ometaju nitratna kiselina, hloridi, bromidi, jod, jedinjenja koja stvaraju vodonik sulfid tako da nikako ne smeju biti prisutni. Takođe, nepoželjno je i prisustvo žive, platine, srebra, paladijuma, nikla, kobalta, bakra, kao i njihovih soli.

� Tokom reakcije može nastati vodonik sulfid, koji mora da se ukloni jer ometa test dajući sa živa(II)-bromidom tamno-zelenu boju. Uklanja se sa olovo-acetatom.

� Arsenovodonik pri prolasku kroz filterpapir natopljen rastvorom živa(II)-bromida daje mrlju žute boje čiji intenzitet se upoređuje sa intenzitetom mrlje koja nastaje sa poredbenim rastvorom.

Predpostavlja se da reakcija teče prema sledecoj sekvenci:

19

37

Metoda B

� Arsen(III) se direktno se prevodi u arsen(III)-hlorid, a arsen(V) nakon redukcije sa jodidom (KJ). Nastali arsen(III)-hlorid se zatim hipofosfornom kiselinom redukuje do amorfnog koloidnog arsena.

� Boja ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja arsena, poredi se sa bojom poredbenog rastvora koji sadrži definisanu (maksimalnu dozvoljenu) koncentraciju arsena(III).

38

Limit test za gvožđe

� Testom treba da se potvrdi da je ukupni sadržaj gvožđa(II) i gvožđa(III) u ispitivanoj supstanci ispod definisanog dozvoljenog limita.

� Gvožđe kao onečišćenje može da potiče od polaznih sirovina ili od proizvodne opreme.

� Test se izvodi u Neslerovom cilindru.

� U rastvoru puferovanom sa amonijum-citratom gvožđe(II) sa tioglikolnom kiselinom gradi kompleks koji nakon 5 minuta stajanja postaje ljubičaste boje.

� Tioglikolna kiselina redukuje eventualno prisutno gvožđe(III) u gvožđe(II).

20

39

� Gvožđe(II) sa tioglikolnom kiselinom gradi kompleks koji je bezbojan ili skoro bezbojan.

� Stajanjem (5 min.) dolazi do oksidacije i nastaje kompleks ljubičaste boje.

� Boja ispitivanog rastvora poredi se sa bojom odgovarajućeg poredbenog rastvora koji sadrži maksimalnu dozvoljenu koncentraciju gvožđa(II).

bezbojni kompleks ljubičasto obojeni kompleks

40

� Dozvoljena granična vrednost za anjonske nečistoće

Testovi se izvode u Neslerovom cilindru.

Limit test za hloride

� Netoksični i hemijski inertni.

� Prisutni u polaznim sirovinama i reagensima za sintezu farmaceutskih supstanci. Prisustvo hlorida preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno prečišćavanje supstance.

� Zasniva se na precipitaciji hlorida sa srebro-nitratom u prisustvu razblažene nitratne kiseline. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja srebro-hlorida, poredi se sa opalescencijom poredbenog rastvora koji sadrži definisanu koncentraciju hlorida.

� Razblažena nitratna kiselina povećava selektivnost reakcije i pojačava opalescenciju.

21

41

Limit test za sulfate

� Sulfatna kiselina, kao najjeftinija jaka mineralna kiselina, najčešće se koristi za sintezu i prečišćavanje farmaceutskih supstanci. Prisustvo sulfata preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno prečišćavanje.

� Test se zasniva se na precipitaciji sulfata sa barijum-hloridom u prisustvu razblažene sirćetne kiseline.

� Pod ovim uslovima karbonati, sulfiti i fosfati ne formiraju precipitate sa barijum(II) jonima.

� Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja barijum-sulfata, poredi se sa opalescencijom poredbenog rastvora koji sadrži definisanu koncentraciju sulfata.

42

� Dozvoljena granična vrednost za teške metale

� Ph. Eur. 7 kao limit test za teške metale (olovo, bakar, srebro, živa, kadmijum, bizmut, rutenijum, zlato, platina, paladijum, vanadijum, arsen, antimon, kalaj i molibden) propisuje reakciju sa tioacetamidom.

� Tioacetamid hidrolizuje gradeći vodonik-sulfid koji sa teškim metalima gradi koloidni precipitat braon boje (sulfidi teških metala).

22

43

� Poredbeni rastvor sadrži određenu koncentraciju olova. Dodatkom tioacetamida u ispitivani i poredbeni rastvor nastaje braon boja koja ne sme biti intenzivnija u ispitivanom rastvoru nego u poredbenomrastvoru.

� Ph. Eur. 7 propisuje Metodu A, B, C, D, E ,F, G i H za ispitivanje teških metala.

44

� Metode A, B i H primenjuju se kod supstanci koje su rastvorne u vodi (metoda A), organskom rastvaraču (metoda B) ili odgovarajućem propisanom rastvaraču (H).

☺ Prednost – nema žarenja.

� Nedostaci

ne daju sve supstance bistre i bezbojne rastvore,

neke supstance interferiraju precipitaciju sa tioacetamidom,

neke supstance grade helate sa ispitivanim metalima.

23

45

� Kod metoda C, D, F i G potrebno je prethodno žarenje. Primenjuju se kod slabo rastvornih supstanci, kod supstanci koje interferiraju precipitaciju sa tioacetamidom i supstanci koje grade helate sa ispitivanim metalima. Nedostatak metoda C i D su gubici do kojih dolazi tokom žarenja (olovo, živa i arsen prevode se u isparljive proizvode). Preporuka je primenjivati metode F i G koje podrazumevaju „vlažnu“ digestiju.

� Metoda E je za farmaceutske supstance kod kojih je limit za teške metale ispod 5 ppm –osetljivost velika i moguće je ispitivati do 0,5 ppm. Ukoliko je sadržaj manji od 0,5 ppm mora se postaviti metoda specifična za odgovarajući metal.

46

� Test se izvodi u prisustvu sirćetne kiseline, jer su oksalati barijuma isvih ostalih katjona rastvorni u ovoj kiselini. Na taj način se obezbeđuje da reakcija bude selektivna.

� Dozvoljena granična vrednost za katjone

Prema propisu Ph. Eur. 7 ispituju se kalcijum, magnezijum, kalijim i amonijum jon.

Limit test za kalcijum

� Zasniva se na precipitaciji kalcijuma sa amonijum-oksalatom u prisustvu razblažene sirćetne kiseline. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja kalcijum-oksalata, poredi se sa opalescencijom propisanog poredbenog rastvora.

24

47

e) e) e) e) IspitivanjeIspitivanjeIspitivanjeIspitivanje dozvoljenih dozvoljenih dozvoljenih dozvoljenih granigranigranigraničnihnihnihnih vrednostivrednostivrednostivrednosti,,,,kao i kvantitativna analiza srodnih supstancikao i kvantitativna analiza srodnih supstancikao i kvantitativna analiza srodnih supstancikao i kvantitativna analiza srodnih supstanci

Izvodi se u skladu sa:

���� Opštom monografijom Farmaceutske supstance (eng. Substances for pharmaceutical use - Corpora ad usum pharmaceuticum (2034 ),

� Poglavljem Kontrola nečistoća u farmaceutskim supstancama (eng. Control of impurities in substances for pharmaceutical use (5.10))

� Smernicom Evropske agencije za lekove (eng. The European Agency

for the Evaluation of Medicinal Products – EMEA) o kontroli nečistoća u farmakopejskim supstancama (CPMP/QWP/1529/04) i

� Zahtevima definisanim u individualnoj monografiji.

BITNO

48

Nečistoće

� Sve strane, neželjene supstance prisutne u farmaceutskoj supstanci ili

gotovom proizvodu.

�Njihovo prisustvo, čak i u malim količinama, može bitno uticati na

efikasnost i bezbednost.

� Nečistoće mogu imati potpuno drugačiju efikasnost i bioraspoloživost.

� Nečistoće mogu izazvati neželjene i/ili toksične efekte.

25

49

� Ovaj definisani dozvoljeni nivo nečistoća naveden je i u Opštoj monografiji Farmaceutske supstance .

� Propisan je na osnovu maksimalne dnevne doze.

� Definisani su posebni limiti za prijavljivanje, identifikaciju i kvalifikaciju nečistoća.

� Dozvoljeni nivo nečistoća u aktivnim farmaceutskim supstancama propisuje ICH Q3A.

50

�Limit za prijavljivanje nečistoća je koncentracija (% u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu ) koja mora biti prijavljena Regulatornom telu.

�Limit za kvalifikaciju nečistoća je koncentracija (% u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu) specificirane nečistoće koja mora biti podvrgnuta toksikološkim ispitivanjima kako bi se potvrdila bezbednost.

� Limit za identifikaciju nečistoće je koncentracija (% u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu) koja mora biti identifikovana primenom odgovarajuće metode.

UKAZUJE SE NA PRISUSTVO SPECIFICIRANE NEČISTOĆE

IDENTIFIKACIJA SPECIFICIRANE NEČISTOĆE

26

51

Identifikovana neIdentifikovana neIdentifikovana neIdentifikovana nečistoistoistoistoćaaaa

Svaka nečistoća čija je struktura poznata.

Neidentifikovana neNeidentifikovana neNeidentifikovana neNeidentifikovana nečistoistoistoistoćaaaa

Svaka nečistoća čija struktura nije poznata, tako da je okarakterisana samo recimo retencionim vremenom ili relativnim retencionim vremenom.

Specificirana neSpecificirana neSpecificirana neSpecificirana nečistoistoistoistoćaaaa

Svaka nečistoća koja se navodi pojedinačno i sa definisanim kriterijumom prihvatljivosti; može biti identifikovana ili neidentifikovana.

Nespecificirana neNespecificirana neNespecificirana neNespecificirana nečistoistoistoistoćaaaa

Nečistoća koja se ne navodi pojedinačno i nema sopstveni definisani kriterijum prihvatljivosti, već je obuhvaćena generalnim kriterijumom prihvatljivosti (ne više od (≤≤≤≤) limita za identifikaciju).

52

RRT = tRA/tRB

RRT = tRC/tRB

27

53

ICH Q3A: Impurities in new drug substances

Maksimalna dnevna doza

Limit za prijavljivanje nečistoće1,2

Limit za identifikaciju nečistoće2

Limit za kvalifikaciju2

≤≤≤≤ 2 g/dnevno 0,05 % 0,1 % ili

1,0 mg/dnevno*

0,15 % ili

1,0 mg/dnevno*

> 2 g/dnevno 0,03 % 0,05 % 0,05 %

1 Postavljanje više vrednosti limita za prijavljivanje nečistoća mora biti naučno

obrazloženo2 Niže vrednosti limita za prijavljivanje, identifikaciju u kvalifikaciju treba definisati

kod nečistoća koje su izuzetno toksične

* uzima se vrednost koja je niža

54

28

55

Srodne supstance (eng. Related substances)

� U monografijama organskih supstanci.

� Propisana je metoda za kontrolu organskih nečistoća (najčešće je to HPLC metoda).

�Identifikacija prema referentnom standardu, na osnovu reprezentativnog hromatograma ili na osnovu RRT.

Odnos između retencionog vremena posmatranog pika (pik analizirane nečistoće) i retencionog vremena referentnog pika

(pik aktivne supstance čije nečistoće analiziramo).

� Kvantifikacija prema površini pika referentnog standarda nečistoće ili metodom normalizacije.

Procentualno izražen odnos između površine pika nečistoće i površine

pika analizirane sustance.

56

Karbamazepin

Acetilsalicilna kiselina

29

57

5858

Ispitivanje nečistoća TLC metodom.

Procena prihvatljivosti rezultata:

���� Ni jedna nečistoća ne sme biti prisutna u količini većoj od 0,5 %���� Najviše dve nečistoće mogu biti prisutne u količini između 0,2 % i 0,5 %.

30

5959

� U nekim starim monografijama nema ni liste nečistoća (transparency

list) na kraju monografije, a ni zahtevi za dozvoljeni nivo nečistoća nisu u skladu sa Opštom monografijom Farmaceutske supstance i poglavljem Kontrola nečistoća u farmaceutskim supstancama.

� Ovakve monografije se moraju korigovati u skladu sa postojećim naučnim podacima.

60

� za ispitivanje isparljivih nečistoća u farmaceutskim supstancama,

� određivanje rezidualnih rastvarača u farmaceutskim supstancama i farmaceutskim oblicima (npr. etanola, izopropanola, itd),

� isparljivih monomera u plastičnoj ambalaži (npr. vinilhlorida i etilenoksida).

Primenjuje se gasna hromatografija.

f) f) f) f) OdreOdreOdreOdređivanje rezidualnih rastvaraivanje rezidualnih rastvaraivanje rezidualnih rastvaraivanje rezidualnih rastvarača i isparljivih a i isparljivih a i isparljivih a i isparljivih nenenenečistoistoistoistoćaaaa

31

61

g) Odreg) Odreg) Odreg) Određivanje sadržaja vodeivanje sadržaja vodeivanje sadržaja vodeivanje sadržaja vode

� Voda se kod mnogih farmaceutskih supstanci smatra onečišćenjem zato što može značajno ugroziti stabilnost farmaceutske supstance, a i gotovog proizvoda.

� U zavisnosti od osobina same farmaceutske supstance voda može biti prisutna kao:

slobodna kod čvrstih supstanci

emulgovana ili rastvorena kod tečnih.

� Jedina metoda kojom se mogu određivanje sva tri oblika je semikvantitativno određivanje

Karl-Fišer titracijom.

62

Gubitak sušenjem

� Osobine supstance uslovljavaju temperaturu, vreme trajanja, ispitivanje pod atmosferskim pritiskom ili u vakuumu

� Izražava se u težinskim procentima (m/m) kao gubitak mase.

� Ph. Eur. propisuje određivanje:

a) “u eksikatoru” – sušenje iznad fosfor(V)-oksida pod atmosferskim pritiskom na sobnoj temperaturi,

b) “u vakuumu” – sušenje iznad fosfor(V)-oksida pod pritiskom od 1,5 –2,5 kPa na sobnoj temperaturi,

c) “u vakuumu” na temperaturi propisanoj u monografiji - sušenje iznad fosfor(V)-oksida pod pritiskom od 1,5 – 2,5 kPa na propisanoj temperaturi

d) “u sušnici” – na temperaturi propisanoj u monografiji,

e) “u visokom vakuumu” - sušenje iznad fosfor(V)-oksida pod pritiskom

koji ne prelazi 0,1 kPa i na temperaturi propisanoj u monografiji.

h) Gravimetrijska ispitivanjah) Gravimetrijska ispitivanjah) Gravimetrijska ispitivanjah) Gravimetrijska ispitivanja

32

63

� Testom se ispituje prisustvo neorganskih katjona koji grade neisparljive sulfate.

� Uglavnom su to alkalni i zemno-alkalni metali. Zaostaju kao nečistoće od upotrebe neorganskih supstanci i reagenasa korišćenih u sintezi ispitivane farmaceutske supstance.

� Ukoliko je vrednost ovog parametra preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno prečišćavanje.

� Test se izvodi u porcelanskom, platinskom ili kvarcnom tiglu.

Sulfatni ostatak – sulfatni pepeo

64

� Ne mora se koristiti samo kao limit test.

� U nekim monografijama propisan je za određivanje sadržaja, npr. natrijuma:

karmeloza-natrijumsulfatni pepeo 20 % do 33,3 % određeno za 1 g; sadržaj natrijuma je 6,5 % do 10,8 %

heparin-kalcijum

sulfatni pepeo 32 % do 40 % određeno za 0,2 g

kroskarmeloza-kalcijum

sulfatni pepeo 10 % do 20 % određeno za 1 g

33

65

� Farmaceutske supstance nikada nisu potpuno čiste i sadrže ograničeni udeo onečišćenja. Sadržaj ispitivane supstance mora se nalaziti u granicama koje propisuje monografija.

� Propisani interval za sadržaj ispitivane supstance nalazi se u delu monografije Definicije.

8. 8. 8. 8. OdreOdreOdreOdređivanje sadržajaivanje sadržajaivanje sadržajaivanje sadržaja8. 8. 8. 8. OdreOdreOdreOdređivanje sadržajaivanje sadržajaivanje sadržajaivanje sadržaja

66

Metoda Ph. Eur. USP

HPLC ≈ 16 % ≈ 45 %

GC ≈ 2 % ≈ 2 %

Titrimetrija ≈ 69 % ≈ 40 %

UV-VIS spektrofotometrija ≈ 9 % ≈ 8 %

Mikrobiološko određivanje ≈ 3 % ≈ 3 %

Ostale (IR, NMR, polarimetrija, AAA,

polarografija, gravimetrija)

≈ 1 % ≈ 2 %

34

67

Neselektivne metode

� Titrimetrijske metode najzastupljenije za određivanje sadržaja u Ph. Eur.

� Preciznost metode unapređena potenciometrijskim određivanjem ZTT.

☺☺☺☺ Prednost primene:

���� ne treba koristiti referentne standarde,

���� jednostavne i brze za izvođenje.

���� Nedostaci:

���� nije selektivna metoda - tačnost određivanja kompromitovana prisutnim srodnim supstancama.

68

Neselektivne metode

� UV-VIS spektrofotometrija - direktna i indirektna.

� Jednostavne i brze za izvođenje.

� Nije selektivna metoda - većina nečistoća ima iste ili slične hromofore kao ispitivana supstanca pa utiče na tačnost određivanja.

� U Ph. Eur. određivanje sadržaja uglavnom preko specifičnog ekstincionog koeficijenta čija se vrednost navodi u monografiji ispitivane supstance.

� Ovakav pristup dodatno može povećati grešku određivanja.

Hloramfenikol natrijum-sukcinat u vodi na 276 nm

rastvor koncentracije 10 μg mL-1

ima apsorbanciju 0,220

2201%1 =A

35

69

Selektivne metode

Zašto Ph. Eur. propisuje titrimetriju - nespecifičnu metodu za određivanje sadržaja najvećeg broja supstanci?

� Hromatografske metode - HPLC i GC.

� Primena GC ograničena, jer je mali broj lako isparljivih supstanci.

� HPLC - selektivna, precizna i tačna.

� Obavezno se moraju sprovoditi testovi provere pogodnosti sistema.

70

OH

C CH

H3C

+ AgNO3

OH

C CAg

H3C

+ HNO3

beli talog

36

7171

Ispitivanje nečistoća TLC metodom.

Procena prihvatljivosti rezultata:

���� Ni jedna nečistoća ne sme biti prisutna u količini većoj od 0,5 %���� Najviše dve nečistoće mogu biti prisutne u količini između 0,2 % i 0,5 %.

72

Specifičnost određivanja

Komisija zadužena za Ph. Eur. smatra da je bolje primenom odgovarajućih metoda za praćenje stabilnosti sprovesti ispitivanje nečistoća koje potiču iz postupka sinteze i degradacionih proizvoda (u okviru Ispitivanja date su metode za ispitivanje dozvoljenih graničnih vrednosti, kao i kvantitativnu analizu srodnih supstanci), nego u okviru Određivanja propisivati metodu specifičnu za ispitivano jedinjenje. To znači da su svi zahtevi u monografiji definisani tako da se dobije proizvod odgovarajućeg kvaliteta tokom celokupnog roka upotrebe.

Specifičnost određivanja

Komisija zadužena za Ph. Eur. smatra da je bolje primenom odgovarajućih metoda za praćenje stabilnosti sprovesti ispitivanje nečistoća koje potiču iz postupka sinteze i degradacionih proizvoda (u okviru Ispitivanja date su metode za ispitivanje dozvoljenih graničnih vrednosti, kao i kvantitativnu analizu srodnih supstanci), nego u okviru Određivanja propisivati metodu specifičnu za ispitivano jedinjenje. To znači da su svi zahtevi u monografiji definisani tako da se dobije proizvod odgovarajućeg kvaliteta tokom celokupnog roka upotrebe.

� Fokus u proceni kvaliteta farmaceutskih supstanci pomeren je sa određivanja sadržaja na ispitivanje nečistoća.

� Došlo je do intenzivnog razvoja metoda za kvalitativnu i kvantitativnu analizu nečistoća.

� Metoda izbora je HPLC.

� Fokus u proceni kvaliteta farmaceutskih supstanci pomeren je sa određivanja sadržaja na ispitivanje nečistoća.

� Došlo je do intenzivnog razvoja metoda za kvalitativnu i kvantitativnu analizu nečistoća.

� Metoda izbora je HPLC.

37

73

(%)(%) DP SS ≠ (%)(%) DP SS <SP - pravi sadržaj ispitivane supstance

SD - sadržaj dobijen određivanjem (primenjena neselektivne metoda)

SP(%) = SD % - isparljive nečistoće (%) -

- ostatak nakon žarenja (%) - ΣΣΣΣ organskih nečistoća (%)

� Sve semikvantitativne testove za ispitivanje nečistoća zameniti kvantitativnim.

� Primenom date jednačine kompenzovati nedostatke neselektivnih metoda za određivanje sadržaja.

� Sve semikvantitativne testove za ispitivanje nečistoća zameniti kvantitativnim.

� Primenom date jednačine kompenzovati nedostatke neselektivnih metoda za određivanje sadržaja.

74

Nedostaci predloženog pristupa:

���� Nisu uzete u obzir nečistoće koje ne apsorbuju u UV oblasti i neke soli organskih kiselina i baza (npr. amonijum acetat, alkilamonijum soli, itd). Međutim, sadržaj ovih nečistoće moguće je pratiti primenom drugih metoda.

���� Još nije prihvaćen od strane Komisije za Ph. Eur., a time ni od strane Agencija za lekove.

Nedostaci predloženog pristupa:

���� Nisu uzete u obzir nečistoće koje ne apsorbuju u UV oblasti i neke soli organskih kiselina i baza (npr. amonijum acetat, alkilamonijum soli, itd). Međutim, sadržaj ovih nečistoće moguće je pratiti primenom drugih metoda.

���� Još nije prihvaćen od strane Komisije za Ph. Eur., a time ni od strane Agencija za lekove.

38

75

� Radi zaštite kvaliteta farmaceutskih supstanci navode se uslovi pod kojima se supstanca mora čuvati.

� Kada se preporučuju posebni uslovi čuvanja, uključujući vrstu kontejnera i temperaturne granice, oni su posebno naznačeni u monografiji.

9999. . . . Čuvanjeuvanjeuvanjeuvanje9999. . . . Čuvanjeuvanjeuvanjeuvanje

� Hermetički zatvoreno

� Zaštićeno od vlage

� Zaštićeno od svetlosti

76

� Označavanje farmaceutskih supstanci i farmaceutskih oblika je predmet nacionalne regulative i međunarodnih dogovora.

� U ovom delu monografije navodi se samo ono što je neophodno da se potvrdi kvalitet supstance.

� Podaci iz ovog dela monografije mogu se naći na kontejneru, pakovanju ili sertifikatu koji prati farmaceutsku supstancu.

10. 10. 10. 10. OznaOznaOznaOznačavanjeavanjeavanjeavanje10. 10. 10. 10. OznaOznaOznaOznačavanjeavanjeavanjeavanje

39

77

Gde je primenjivo u ovom delu se navodi da je supstanca:

�za određenu specifičnu namenu,

�drugačija kristalna forma,

�određenog stepena usitnjenosti,

�obložena,

�granulisana,

�sterilna,

�ne sadrži bakterijake endotoksine,

�ne sadrži pirogene,

�sadrži sredstvo za klizanje,

�stepen hidracije,

�ime i koncentraciju supstance koja je dodata farmaceutskoj supstanci, npr. konzervansi ili antioksidansi.

78

• Kod metilhidroksipropilceluloze i sličnih ekscipijenasa mora se navesti prividni viskozitet.

• Gde je primenjivo kod nistatina se navodi da je supstanca samo za spoljašnju primenu.

• Ukoliko je potrebno kod mlečne kiseline se navodi da je supstanca pogodna za parenteralnu primenu.

• Kod oleinske kiseline potrebno je navesti poreklo (životinjskog ili biljnog porekla).

• Ukoliko je kod etil estara omega-3 masnih kiselina dodat tokoferol mora biti navedeno.

• Kod vitamina A navode se dodati stabilizatori.

• Kod metilhidroksipropilceluloze i sličnih ekscipijenasa mora se navesti prividni viskozitet.

• Gde je primenjivo kod nistatina se navodi da je supstanca samo za spoljašnju primenu.

• Ukoliko je potrebno kod mlečne kiseline se navodi da je supstanca pogodna za parenteralnu primenu.

• Kod oleinske kiseline potrebno je navesti poreklo (životinjskog ili biljnog porekla).

• Ukoliko je kod etil estara omega-3 masnih kiselina dodat tokoferol mora biti navedeno.

• Kod vitamina A navode se dodati stabilizatori.

40

79

� Navodi se spisak svih poznatih i potencijalnih nečistoća koje se ispituju po propisu datom u delu Ispitivanja - Srodne supstance.

� Navode se sve specificirane nečistoće i druge supstance koje se mogu detektovati.

11. 11. 11. 11. UpozorenjaUpozorenjaUpozorenjaUpozorenja11. 11. 11. 11. UpozorenjaUpozorenjaUpozorenjaUpozorenja

U skladu sa principima dobro kontrolne laboratorijske prakse (DKLP) i zakonskimodredbama.

12. 12. 12. 12. NeNeNeNečistoistoistoistoćeeee12. 12. 12. 12. NeNeNeNečistoistoistoistoćeeee

Potencijalne nečistoće poznate strukture koje uobičajeno nisu prisutne u količini većoj

od limita za identifikaciju.

80