Индустријски и комунални отпад у

Србији – подаци Агенције за заштиту

животне средине

И. Дукић

Н. Мисајловски

Л. Михаиловић

Љ. Ђорђевић

С. Бијеловић

Н. Реџић

Агенција за заштиту животне средине

Увод

Са порастом броја становника, променом начина

живота и навика, односно променом животног

стандарда, количина генерисаног отпада непрекидно

расте и драстично мења свој састав.

Хетерогени састав отпадног материјала условљава

различите и све сложеније начине прераде и поновне

употребе.

Негативан еколошки утицај отпада и његових

продуката разградње присутан је у свим природним

срединама, обзиром да су у сталном процесу

кружења.

Методологија

Прикупљање и вођење података о изворима, врстама, количинама, начину и месту испуштања загађујућих материја у ваздух и воде, као и о количинама, врсти, саставу и начину третмана и одлагања отпада у Републици Србији, врши се на основу Правилника о методологији за израду интегралног катастра загађивача („Службени гласник РС“, број 94/2007), чиме је омогућено праћење стања животне средине у Републици Србији.

Чланом 14. и чланом 15. овог Правилника успостављена је обавеза извештавања загађивача о количинама и карактеристикама неопасног и опасног отпада који се генерише у постројењима, путем образаца који су одштампани уз овај правилник.

Методологија

Податке достављају оператери различитих привредних делатности када услед њихових активности настају одређене загађујуће материје.

Поред ових, у циљу прикупљања додатних података о генерисању и токовима отпадних материја за ИКЗ посебно достављају податке и:

1. општинска јавно-комунална предузећа о квалитету отпадних вода из канализационих система

2. оператери у чијим се постројењима генерише опасни отпад

3. медицинске и ветеринарске установе

4. општинска јавно-комунална предузећа која прикупљају отпад из насеља

5. предузећа која прикупљају и транспортују отпад

6. предузећа која врше обраду отпада

7. предузећа која увозе отпад.

Комунални отпад

На простору Републике

Србије лоциране су 164

депоније које користе

општинска јавно комуналана

предузећа за одлагање

отпада.

Комунални отпад

Компоненте постојећег регистра информационог система управљања отпадом:

1. Регистар ЈКП депонија2. Регистар дивљих и старих депонија3. Подаци о прикупљању комуналног отпада4. Подаци о генерисаном индустријском отпаду5. Подаци о генерисаном медицинском и

ветеринарском отпаду6. Подаци о предузећима која сакупљају отпад и

количинама прикупљеног отпада7. Подаци о предузећима која обрађују отпад8. Предузећа која увозе и извозе отпад.

Комунални отпад

Подаци о комуналном отпаду се прикупљају од 2006.

године.

Главни партнери Агенције на прикупљању података су

органи локалних самоуправа. Одзив локалних

самоуправа да доставе упитник је врло значајан.

Успостављен је периодични систем извештавања о

прикупљању комуналног отпада на нивоу локалних

заједница.

Комунални отпад

Индикатори везани за комунални отпад

ИНДИКАТОРГодина

2006. 2007. 2008.

Укупна количина генерисаног отпада (мил. t) 1.73 2.07 2.55

Количина прикупљеног и депонованог отпада од

стране општинских ЈКП (мил. t)1.04 1.24 1.52

Просечни обухват прикупљања отпада (%) ~ 60 ~ 60 ~ 60

Средња дневна количина комуналног отпада по

становнику (kg)0.62 0.77 0.95

Средња годишња количина по становнику (t) 0.23 0.28 0.35

Комунални отпад

Укрштањем појединачних података прикупљених у

упитницима, показало се да су процене о количинама

прикупљеног комуналног отпада извршене од стране

неких јавно комуналних предузећа неадекватне и

неприхватљиве.

Због тога је у сарадњи са Факултетом техничких наука

у Новом Саду реализован пројекат „Утврђивање

састава отпада и процене количине у циљу

дефинисања стратегије управљања секундарним

сировинама у склопу одрживог развоја Републике

Србије“.

Комунални отпад

Морфолошки састав комуналног отпада у Републици Србији

Дивље депоније

Дивље депоније представљају места на којима се

врши или се вршило одлагање отпада на претходно

неприпремљену локацију.

Број дивљих депонија је променљив јер оне настају

релативно великом брзином, па чак ни покушаји да се

оне уклоне често немају значајнији ефекат.

Дивље депоније су евидентиран извор загађења,

односно представљају ризик по животну средину.

Дивље депоније

Дивље депоније се

најчешће налазе у

сеоским срединама и

дуж саобраћајница у

путном појасу, од

којих је већи проценат

на косинама и

ножицама насипа

путева.

Дивље депоније

Према најновијим подацима, утврђене су локације 3251

дивље депоније.

Локације ЈКП и дивљих депонија

Дивље депоније

Пројекат

„Идентификација

и категоризација

дивљих депонија

у Републици

Србији “

Индустријски отпад

У области прикупљања података о отпаду најбројнији

су подаци о индустријском опасном и неопасном

отпаду.

За 2008. годину податке о количинама генерисаног

индустријског отпада је доставило преко 300

предузећа. Укупна количина генерисаног отпада према

достављеним упитницима износи 3.883.440 t.

Од укупне количине пријављеног отпада 44,47 % је

неопасан отпад (1.727.098 t), а опасан 55,53 %

(2.156.341 t).

Индустријски отпад

Разлози за овако велики удео опасног отпада у

укупној количини генерисаног индустријског отпада

су:

1. Обрада података је извршена у форми у којој су

подаци достављени.

2. Предузећа нису евидентирала све врсте

генерисаног отпада – акценат су ставили на

опасан отпад.

3. Агенција за заштиту животне средине није имала

капацитете да провери квалитет достављених

података.

Индустријски отпад

Индустријски отпад

Врсте отпада које имају највећи удео у неопасном

индустријском отпаду

Највећи проценат у неопасном отпаду имају отпади

следећег порекла:

Отпади који нису

другачије

специфицирани у

каталогу (1,42 %)

Грађевински отпад

(2,75%)

Отпади из

пољопривреде,

припреме и

прераде хране

(10,11%)

Отпади из објеката

за прераду

отпада(12,12%)

Отпади из

термичких процеса

(66,85%)

Отпади од органске

хемијске прераде

(3,24 %)

Отпади од обраде

метала и пластике

(1,19 %)

Индустријски отпад

Врсте отпада које имају највећи удео у опасном индустријском

отпаду

Највећи проценат у опасном отпаду имају отпади следећег

порекла:

Отпади од

неорганске

хемијске прераде

(4,25 %)

Отпади из

пољопривреде,

припреме и

прераде хране

(5,37%)

Отпади из

термичких процеса

(7,52 %)

Отпади који потичу

од рударства

(82,16%)

Индустријски отпад

Велики број достављених образаца је непотпун или

нетачно попуњен.

Највећи број предузећа не уписује или уписује

погрешну ознаку из европског Каталога отпада.

Није наведен тачан назив отпада.

Дати су подаци о количинама збирно за више врста

отпада.

У поље за количину отпада пријављене су количине у

неодговарајућим мерним јединицама.

Закључак

Закон о управљању отпадом и Закон о амбалажи и

амбалажном отпаду (Сл. гласник РС, бр. 36/2009) дају

нове надлежности Агенцији за заштиту животне

средине у области прикупљања података о

управљању свим врстама отпада.

Закључак

Извештавање о управљању различитим врстама отпада

IZVEŠTAVANJE O OTPADU U SKLADU SA ZAKONOM O UPRAVLJANJU OTPADOM I ZAKONOM O AMBALAŽI I

AMBALAŽNOM OTPADU

Proizvodac otpada

Prevoznik otpada

Operater postrojenja za tretman

Operater na deponiji

Uvoznik i izvoznik otpada

Industrijski otpad

Komunalni otpad

Ambalaža i ambalažni otpad

Medicinski i farmaceutski otpad

Lokalna samouprava

Realizacija lokalnih planova upravljanja otpadom

Deponije i smetlišta

Ministarstvo, organi autonomne pokrajine i lok. samouprave

Izdate dozvole za upravljanje otpadom

Posebni tokovi otpada

��Baterije i akumulatori��Otpadna ulja��Otpadne gume��Elektricni i elektronski otpad��Fluo cevi sa živom��Titan dioksid��PCB i PCB otpad��PCB uredaji��POPs otpad��Azbest��Otpadna vozila��Gradevinski otpad

Закључак

Доследном применом одредаба нове законске

регулативе осигурава се и унапређује квалитет

података и омогућава ефикасно вођење и ажурирање

базе података о управљању отпадом у Агенцији за

заштиту животне средине.

Хвала на пажњи!

Ивана Дукић

ivana.dukic@sepa.gov.rs