evaluacija reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje1

PSIHOLOGIJA, 2008, Vol. 41 (4), str.555-575 UDC 159.019.4.072

EVALUACIJA REFORMULISANE TEORIJE OSETLJIVOSTI NA POTKREPLJENJE1

Dušanka Mitrović2,Snežana Smederevac i Petar Čolović

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu

Reformulisana Teorija osetljivosti na potkrepljenje obuhvata tri bazična sistema: Sistem bihejvioralne inhibicije (BIS), Sistem bihejvioralne aktivacije (BAS) i Borba/Bežanje/Blokiranje sistem (BBBS). BIS u ovom modelu predsta-vlja sistem za detekciju potencijalnog konflikta ili opasnosti, a BBBS postaje sistem koji razlikuje tri osnovna obrasca reagovanja na stvarnu ili procenjenu opasnost. U prvoj studiji, čiji je cilj bio ispitivanje latentne strukture prostora merenja Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje, konstruisanog pre-ma konceptu pomenute teorije, ispitana su 472 ispitanika oba pola. Testiranje nekoliko modela strukture pokazalo je da je najadekvatniji model onaj koji od-ražava početne pretpostavke autora upitnika. Model je ukazao na postojanje tri dimenzije na najvišem hijerarhijskom nivou koje odgovaraju dimenzijama BIS, BAS i Borba/Bežanje/Blokiranje sistema. Poslednja dimenzija se na nižem nivou razlaže na svoja tri podsistema. U drugoj studiji, usmerenoj na ispitiva-nje relacija dimenzija Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje sa dimenzijama Ajzenkovog PEN modela, učestvovala su 203 ispitanika oba pola. Testiranje modela latentne strukture zajedničkog prostora merenja dimenzija Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje i EPQ-R pokazalo je da naja-dekvatniji model podrazumeva tri latentne dimenzije, od kojih prva odgovara dimenziji BIS - Neuroticizam, druga dimenziji BAS - Ekstraverzija, a treća di-menziji Agresivnost - Psihoticizam. Struktura ovih dimenzija je uglavnom u skladu sa očekivanjima. Rezultati ukazuju da strah i anksioznost, na čije neu-rofiziološko razdvajanje ukazuje Grej, na bihejvioralnom planu imaju mnogo sličnosti, kao i da Blokiranje pre predstavlja dimenziju srodnu dimenziji BIS, nego što čini podsistem sistema Borba/Bežanje/Blokiranje.

Ključne reči: Reformulisani Grejov model ličnosti, Anksioznost, Strah,

Impulsivnost, sistem Borba/Bežanje/Blokiranje

1 Rad u okviru projekta „Psihološke karakteristike društva u tranziciji“ br. 149008, koji se realizuje pod potkroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 2 Adresa autora: [email protected]

DOI: 10.2298/PSI0804555M

Dušanka Mitrović, Snežana Smederevac i Petar Čolović

556

UVOD

Teorija osetljivosti na potkrepljenje je jedna od najkontroverznijih u psihologiji ličnosti. Njen autor Džefri Grej (Gray, 1985) je, kritikujući Ajzenkov PEN model, naglašavao da se anksioznost i impulsivnost, usled njihove jasnije biološke osnove, mogu posmatrati kao bazičnije osobine od neuroticizma i ekstraverzije. Nakon niza laboratorijskih istraživanja, sprovedenih najčešće na pacovima, Grej je pružio znača-jan doprinos u rasvetljavanju uloge hipotalamusa i septohipokampalnog sistema u regulaciji i održavanju emocija. U okviru Teorije osetljivosti na potkrepljenje (Pic-kering i Gray, 1999), predložena su tri osnovna emocionalna sistema, svaki sa vlasti-tim bihejvioralnim funkcijama i neurološkim supstratima. Sistem bihejvioralne akti-vacije (BAS - behavioral approach system) je zadužen za kontrolu aktivnog pristupa i ponašanje koje je reakcija na signale nagrade, a uključuje i “olakšanje” zbog izbe-gavanja kazne). Ovaj sistem odgovara dimenziji impulsivnosti. Sistem bihejvioralne inhibicije (BIS - behavioral inhibition system) reguliše pasivno izbegavanje i reakci-je na signale kazne, kao i frustraciju zbog nedobijanja nagrade. Ovaj sistem odgova-ra dimenziji anksioznosti. Borba/Bežanje sistem (FFS - Fight/Flight System) posre-duje u izbegavanju i odbrani od agresivnog ponašanja u reakciji na bezuslovne (pre nego uslovne) signale kazne, i odgovara dimenziji agresivnost. Kada se ove dimen-zije dovedu u vezu s Ajzenkovim modelom, onda se dimenzija anksioznosti (BIS) može posmatrati kao proizvod rotacije dimenzija neuroticizma i ekstraverzije, te se anksioznost nalazi između visokog neuroticizma i niske ekstraverzije, dok se impul-sivnost (BAS) pozicionira između visoke ekstraverzije i visokog neuroticizma.

Ova teorija je isprovocirala veliki broj istraživanja u psihologiji ličnosti koja su se usmerila prvenstveno na pokušaje adekvatne upitničke operacionalizacije ovih konstrukata. To je rezultaralo konstrukcijom nekoliko skala za procenu BIS i BAS sistema, dok je Borba/Bežanje sistem uglavnom izostavljan. Torubia je sa saradni-cima konstruisao instrument za procenu osetljivosti na kaznu i nagradu (The Sensitivity to Punishment and Sensitivity to Reward Questionnaire, Torrubia i sar., 2001) koji je u nizu istraživanja pokazao dobre metrijske karakteristike. Jedan od boljih pokušaja upitničke operacionalizacije Grejovih dimenzija predstavlja i BIS/BAS skala Karvera i Vajta (BIS/BAS scale; Carver i White, 1994). Iako neke odlike ove skale - mali broj ajtema i predloženo četvorofaktorsko rešenje na osnovu njih - ne ostavljaju povoljan prvi utisak o njoj, dosadašnja istraživanja sa ovim ins-trumentom pokazuju da on poseduje solidne metrijske karakteristike (Torrubia i sar., 2001). Pokušavajući da izađe na kraj sa složenim vezama između signala nagrada i kazni i sistema emocionalnog reagovanja, Torubia sa saradnicima (2001) predložio je nekoliko kriterijuma neophodnih za konstrukciju instrumenta koji ima za cilj ope-racionalizaciju dimenzija Grejovog modela:

1. Skale anksioznosti i impulsivnosti moraju biti ortogonalne. 2. Skala anksioznosti bi trebalo pozitivno da korelira sa skalama neuroticizma,

a negativno sa skalama ekstraverzije iz Ajzenkovog (ili drugih) modela.

Evaluacija Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje

557

3. Skala impulsivnosti bi trebalo pozitivno da korelira i sa skalama neurotici-zma i sa skalama ekstraverzije.

4. Stavke moraju biti pažljivo formulisane, tako da opisuju ili situacije u koji-ma se dobija eksplicitna nagrada ili kazna, ali ne obe. Na taj način može se izbeći mogućnost da ajtem korelira i sa jednom i sa drugom dimenzijom.

5. Stavke uključene u BAS skalu ne smeju da sadrže situacije u kojima se pro-vocira aktivno izbegavanje.

6. Stavke koje obuhvataju procenu oba sistema moraju biti formulisane na dva načina: jedan je povezan sa reaktivnošću tih sistema u prisustvu signala na-grade i kazne, a drugi je povezan sa reaktivnošću tih sistema u situacijama kada dolazi do prepreka, odnosno zastoja u dobijanju nagrade i kazne.

Međutim, Grej je u međuvremenu reformulisao svoj model (Gray i McNaughton, 2003) i time definitivno uneo nove zabune u pokušaje njegove upitničke operacionali-zacije. Reformulisani model razvijen je na osnovu novih saznanja o ulozi hipokampu-sa i septohipokampalne oblasti u razlikovanju anksioznosti i straha. Naime, farmako-loška istraživanja pokazuju da su anksiolitici uspešni u terapiji anksioznosti i generali-zovanog anksioznog poremećaja, ali ne i napada panike. Taj podatak je veoma znača-jan zato što ukazuje da su kod ova dva emocionalna stanja angažovane različite mož-dane strukture. Uloga amigdale u emociji straha potvrđena je u brojnim istraživanjima sa pacijentima koji su imali lezije amigdale (Calder, i sar., 1996) ili korišćenjem meto-de neuroimidžinga (Phillips i sar., 1997; 1998). Usled njenih veza sa funkcionisanjem hipokampusa, Grej dolazi do još jedne potvrde da je septohipokampalni sistem zadu-žen za regulaciju stanja straha i panike. S druge strane, uloga hipokampusa u stanjima anksioznosti ostaje nepromenjena i on se i dalje smatra njihovom neurološkom osno-vom. Međutim, Grej smatra da se uloga amigdale u razvijanju anksioznosti ne sme minimalizovati i stoga se složene relacije između moždanih struktura odražavaju i na složene relacije između bazičnih osobina ličnosti.

Prema reformulisanom modelu, Borba/Bežanje sistem postaje odgovoran i za sva ponašanja povezana sa stanjima straha i dobija naziv Borba/Bežanje/Blokiranje sistem (BBB ili Fight/Flight/Freezing System – FFFS). Ove reakcije provociraju stimulusi koji predstavljaju bezuslovnu kaznu ili izostanak nagrade, ali i uslovni signali nagrade ili izostanka nagrade. Ovaj sistem posreduje u reakcijama na sve averzivne draži, a moguće reakcije na preteće stimuluse mogu biti borba, bežanje ili “zamrzavanje”. Dakle, ovaj sistem preuzima deo odgovornosti i za reakcije koje su u prvobitnom modelu pripisivane BIS-u.

BAS u reformulisanom modelu ostaje sistem reagovanja na signale nagrade, s tim što podrazumeva i uslovne i bezuslovne reakcije na signale nagrade i olakšanje usled izbegavanja kazne. On je i dalje zadužen za aktivan pristup koji korespondira sa osobinom impulsivnost.

BIS u reformulisanom modelu postaje sistem zadužen za detekciju konflikta između dva averzivna (BBB-BBB) ili dva apetitivna (BAS-BAS) stimulusa. On je zadužen za reagovanje na sve uslovne draži u slučaju kada su one u bilo kakvom konfliktnom odnosu. Aktivira se u situacijama kada je osoba prinuđena da reaguje,


558

ali doživljava visok stepen uznemirenosti usled detektovanja potencijalne opasnosti (i odatle je uloga amigdale u ovom sistemu veoma značajna).

Slika 1 pokazuje međusobnu povezanost ova tri sistema u reformulisanom mo-delu. Najvažniju razliku u odnosu na originalnu teoriju predstavlja uloga BIS-a u aktivaciji sva tri sistema. Povišenje napetosti, koje implicira BIS, može imati različi-te manifestacije, koje variraju od otvorenih agresivnih reakcija, preko impulsivnosti, do reakcije “kočenja” ili bežanja. To znači da ovi neurobihejvioralni sistemi ne fun-kcionišu odvojeno jedan od drugog.

Slika 1. Međusobni odnosi sistema BIS, BAS i FFFS3 u reformulisanom Grejovom modelu

(Adaptirano prema Grey and McNaughton, 2003, str. 86)

No, vratimo se problemima u vezi s upitničkom operacionalizacijom ovih kon-

strukata. Stari model je isprovocirao nekoliko pokušaja konstrukcije instrumenata koji bi procenjivali BIS i BAS (Carver i White, 1994; Torrubia i sar., 2001), dok se FFS-u nije posvećivala posebna pažnja i obično je izostavljan iz ovih instrumenata. Novija istraživanja uglavnom ili nastavljaju tradiciju originalne Teorije osetljivosti na potkrepljenje (Leone i sar., 2001; Müller i Wytykowska, 2005; Sava i Sperneac,

3 Na slici je korišćena skraćenica FFFS, koja je u skladu sa međunarodnim konvencijama, ali će u daljem tekstu ovaj sistem biti označen ili u punom nazivu ili kao BBB


559

2006; Cooper i sar., 2007; Lardi i sar., 2008) ili pokušavaju da simuliraju reformuli-sanu teoriju na osnovu već postojećih upitnika (Heym i sar., 2008). S druge strane, neki autori naglašavaju postojanje brojnih slabosti ovih instrumenata (Ross i sar., 2002; O' Connor i sar., 2004; Smederevac i Mitrović, 2005; Cogswell i sar., 2006; Caci i sar., 2007). Takva situacija je nužno nametnula potrebu za konstrukcijom novog instrumenta koji bi se zasnivao na reformulisanom modelu i njegovim bazič-nim pretpostavkama. Međutim, formulacija stavki tog instrumenta morala je biti brižljivo sprovedena, kako bi se izbegle zamke u koje su zapali prethodni autori. Na primer, u postojećim instrumentima signal nagrade je često predstavljao neki objek-tivizirani cilj čije ispunjenje može biti povezano sa dugotrajnim naporima i zalaga-njem, pre nego sa impulsivnošću koja je manifestacija BAS-a. Dakle, neophodni prvi korak je da se adekvatno definišu signali nagrade i kazne, kako ne bi bili pogre-šno povezani sa dugoročnim ciljevima. Drugi korak je da se iz mogućeg spektra po-tencijalnih reakcija definišu one koje adekvatno reprezentuju anksioznost, impulsiv-nost, a posebno tri podsistema BBB: borba, bežanje i “zamrzavanje” ili “blokiranje”.

Polazeći od tih pretpostavki, napravili smo Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje. Skup od 45 stavki odabran je da reprezentuje tri velika sistema, ali je Borba/Bežanje/Blokiranje sistem obuhvatio tri međusobno isključiva obrasca reakci-ja, te je naknadno razložen na tri podsistema.

Osnovni cilj ovog rada je evaluacija Reformulisane teorije osetljivosti na pot-krepljenje. Proces evaluacije imao je dve faze. U prvoj je ispitivana latentna struktu-ra prostora merenja Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje. U drugoj fazi ispitivana je pretpostavljena struktura relacija dimenzija BIS, BAS i BBBS sa di-menzijama Ajzenkovog PEN modela. Dimenzije PEN modela su izabrane zbog činjenice da je Grejova teorija prvobitno nastala kao kritika Ajzenkove koncepcije osobina, te je autor jasno definisao odnose dimenzija svog modela sa dimenzijama Ajzenkovog modela.

STUDIJA 1

Osnovni cilj prve studije bio je ispitivanje latentne strukture prostora merenja Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje primenom modela strukturalnih jednačina. Početna pretpostavka je bila da će se empirijski podaci adekvatno slagati sa pretpostavljenim sadržajem latentnih dimenzija upitnika. Naime, pretpostavka je da će indikatori BIS-a i BAS-a biti obuhvaćeni nezavisnim latentnim dimenzijama, ali da će, usled postojanja složenih relacija sa FFFS, kako na neurofiziološkom, tako i na bihejvioralnom planu, subsistemi FFFS značajno korespondirati i sa BIS-om i sa BAS-om.


560

Uzorak

U istraživanju je učestvovalo 472 ispitanika, uzrasta od 18 do 73 godine. Pro-sečna starost iznosila je 36,77 godina. Ukupno je bilo 208 ispitanika muškog i 264 ispitanika ženskog pola. Jedan deo uzorka su činili studenti psihologije Univerziteta u Novom Sadu, a drugi deo pripadnici opšte populacije koji su ispitivani u okviru realizacije projekta „Psihološke karakteristike društva u tranziciji“. Instrumenti

Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje (Smederevac, Nikolašević, Ko-tvašova, Mitrović i Čolović, 2008) se sastoji od 45 tvrdnji na koje se odgovara zao-kruživanjem odgovora na petostepenoj Likertovoj skali. Svaki od tri subsistema osteljivosti na potkrepljenje obuhvaćen je sa po 15 stavki. Početni skup varijabli u analizi bili su odgovori ispitanika na stavke ovog instrumenta.

Rezultati

U cilju testiranja modela koji pokazuje najveće slaganje između empirijskih podataka i pretpostavki na osnovu kojih je konstruisan instrument, primenjena je konfirmativna faktorska analiza. Sve analize su sprovedene na matricama interkore-lacija odgovora na stavke Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje, a metod procene parametara bio je kombinovani metod generalizovanih najmanjih kvadrata - maksimalne verodostojnosti, predložen kao standardni u okviru SEPATH modula programa STATISTICA. Za procenu saglasnosti (fita) modela, u skladu sa preporu-kama Klajna (Kline, 2005), korišćeno je pet indikatora: hi-kvadrat, komparativni indeks fita, koren prosečne kvadrirane greške aproksimacije (RMSEA) i koren iz kvadriranih standardizovanih reziduala (RMSSR) kojima je pridodat i GFI („good-nes-of-fit“) indeks Jereskoga i Serboma (Jöreskog i Sörbom, 1981 prema Kline, 2005). Tokom testiranja modela, iz analize su eliminisane stavke sa relativno viso-kim međusobnim rezidualnim korelacijama.

Svi modeli pretpostavljaju postojanje tri međusobno korelirane latentne dimen-zije na najvišem nivou hijerarhije - Sistem bihejvioralne aktivacije (BAS), Sistem bihejvioralne inhibicije (BIS) i Sistem Borba/Bežanje/Blokiranje (BBB). Modeli obuhvataju i tri latentne dimenzije nižeg reda - Borbu, Bežanje i Blokiranje. Prema pretpostavkama Modela 1, tri dimenzije nižeg reda pripadaju isključivo sistemu Borba/ Bežanje/ Blokiranje. Model 2 pretpostavlja da, pored sistema BBB, dimenzi-ju Borba zasićuje i BAS, a dimenziju Blokiranje BIS. Modelom 3 testirana je pret-postavka da Borbu zasićuju BBB i BAS, a Blokiranje i Bežanje BBB i BIS.


561

Tabela 1. Indikatori saglasnosti (fita) modela latentne strukture Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje

Hi-kvadrat df p GFI CFI RMSEA RMSSR

Model 1 744,751 344,000 0,000 0,902 0,844 0,048 0,067 Model 2 681,251 342,000 0,000 0,907 0,868 0,046 0,056 Model 3 652,863 341,000 0,000 0,910 0,878 0,044 0,055

Dakle, model koji je pokazao najveće slaganje s empirijskim podacima uklju-

čuje pet latentnih dimenzija u hijerarhijskom odnosu. Na najvišem nivou hijerarhije nalaze se tri dimenzije, dok se na nižem nivou jedna od te tri dimenzije razlaže na tri subdimenzije (slika 2).

Ajtemi koji koreliraju s prvom latentnom dimenzijom na najvišem hijerarhij-skom nivou namenjeni su proceni BIS sistema (Anksioznost). Uključuju uznemire-nost i inhibiranje reakcija u različitim situacijama s neizvesnim ishodom i potenci-jalno konfliktnim sadržajem. Stanja i ponašanja koja opisuju su strepnja, osetljivost na kritiku i strah od evaluacije od strane drugih, neodlučnost i slično. Ova latentna dimenzija adekvatno odražava teorijski konstrukt sistema bihejvioralne inhibicije.

Drugu latentnu dimenziju na najvišem nivou hijerarhije određuju stavke name-njene proceni BAS sistema (Impulsivnost). Njihov sadržaj podrazumeva aktivan pristup, bilo da je u pitanju neodložena reakcija isprovocirana signalima nagrade, bilo da je u pitanju izbegavanje neprijatnosti. Takođe, učestvuju i neki indikatori pozitivne emocionalnosti. Tipična ponašanja koja određuju sadržaj ove dimenzije su spontano i impulsivno reagovanje, snalažljivost u neprilikama, potraga za novinama i uzbuđenjima, usmerenost ka pozitivnim događajima. Ova latentna dimenzija u pot-punosti odražava konstrukt sistema bihejvioralne aktivacije.

Na nižem nivou nalaze se tri latentne dimenzije. Prvu definišu stavke koje pri-padaju grupi indikatora Borba/Bežanje/Blokiranje sistema, i to one koje upućuju na agresivne, borbene reakcije u situacijama koje se procenjuju kao ugrožavajuće. Tipi-čna ponašanja su uzvraćanje agresije, spremnost na svađu i slično. Ova dimenzija korespondira sa podsistemom Borba/Bežanje/Blokiranje sistema koji je osnova za borbeno ponašanje (Borba). Drugu dimenziju na ovom hijerarhijskom nivou određu-ju indikatori tendencije izbegavanja ugrožavajućih situacija, ulaganja napora da se pobegne iz već postojećih opasnih ili neugodnih situacija. Ova dimenzija odgovara podsistemu Bežanje Borba/Bežanje/Blokiranje sistema. Treća dimenzija ovog nivoa određena je indikatorima kočenja, nesposobnosti reagovanja i sklonosti panici i blo-kiranju u pretećim situacijama. Takođe, sadržaj nekih ajtema sugeriše sklonost ka češćem i intenzivnijem doživljavanju emocije straha. Dimenzija jasno odražava pod-sistem Blokiranje Borba/Bežanje/Blokiranje sistema. Ove tri dimenzije određuju jednu latentnu dimenziju na najvišem nivou hijerarhije, koja odgovara teorijskom konstruktu Borba/Bežanje/Blokiranje sistema. Pri tome je doprinos dimenzije Bloki-ranje upadljivo nizak (0,176), dok se za preostala dva podsistema može reči da čine bipolarnu dimenziju sa sklonošću reakcijama bežanja na jednom, a reakcijama borbe


562

na drugom polu. Najveći doprinos određenju ove latentne dimenzije ima podsistem Borba.

Slika 2. Procene parametara modela latentne strukture Upitnika za procenu osetljivosti na pot-krepljenje

Testirani model podrazumeva i značajno i vrlo visoko zasićenje sistema Beža-

nje i Blokiranje dimenzijom Anksioznosti, kao i značajno umereno zasićenje sistema Blokiranje dimenzijom Anksioznosti. Međutim, dimenzije na najvišem nivou hije-rarhije su u zanemarljivim međusobnim korelacijama. Izuzetak je blaga korelacija


563

između Anksioznosti i Borba/Bežanje/Blokiranje Sistema, koja je negativna uprkos visokoj korelaciji Anksioznosti sa Bežanjem i Blokiranjem – subdimenzijama koje određuju pozitivan pol Borba/Bežanje/Blokiranje Sistema. Ipak, Blokiranje, koje je najbliže Anksioznosti jer na bihejvioralnom planu uključuje pasivnost i inhibiciju, ima mali doprinos određenju ove dimenzije, dok su druga dva podsistema, pozicio-nirana na dva suprotna pola Borba/Bežanje/Blokiranje Sistema, karakteristična po aktivnim reakcijama na opasnost – ili bežanju od nje ili borbenom suočavanju sa njom. To može delimično objasniti ovaj pomalo neobičan rezultat.

Diskusija

Rezultati testiranja modela sugerišu da se stavke novokonstruisanog instrumen-ta raspoređuju po subskalama na način koji je predviđen prilikom konstrukcije upit-nika.

Jedan od zanimljivijih rezultata jeste sadržaj latentne dimenzije koja odgovara Borba/Bežanje/Blokiranje Sistemu. Najveći doprinos ovoj dimenziji ostvaruje di-menzija Borba, sa negativnim predznakom. Iako je opisuje mali broj stavki, ova di-menzija očigledno predstavlja veoma jasan negativan pol Borba/Bežanje/ Blokiranje Sistema. Nešto manji, ali ipak značajan doprinos ostvaruje dimenzija Bežanje, dok se Blokiranje javlja sa relativno niskom korelacijom. Ovakva struktura Bor-ba/Bežanje/Blokiranje Sistema je verovatno uslovljena time što ona obuhvata ne samo bihejvioralne, nego i emocionalne aspekte reagovanja u novim situacijama, koje mogu biti osnova za različite bihejvioralne manifestacije. Moguće je da ove bihejvioralne manifestacije ostaju u drugom planu i ne prepoznaju se od strane ispi-tanika kao specifične, jer se veća pažnja usmerava upravo na emocionalne kompo-nente reagovanja. Drugo moguće objašnjenje dovodi se u vezu sa donekle ekstrem-nom prirodom reakcija koje su uključene u podsistem Blokiranje. Takve reakcije se najčešće dovode u vezu s nekim psihopatološkim stanjima, karakterističnim za uzo-rak kliničke populacije, što za efekat može imati sužen varijabilitet odgovora na ovoj subskali.

Korelacije između latentnih dimenzija pružaju veoma zanimljivu sliku o njiho-vom međusobnom odnosu. Očigledno je visoka korelacija između Anksioznosti (BIS) i Borba/Bežanje/Blokiranje Sistema uzrokovana sličnošću u manifestacijama Anksioznosti (BIS) i Bežanja, i Anksioznosti (BIS) i Blokiranja. Iako se između sta-nja straha i stanja anksioznosti mogu napraviti jasne razlike na neurofiziološkom planu, očigledno je da je deskriptivni nivo manje sofisticiran i da je ljudima teško da naprave razliku između tvrdnji “napet sam” (koja bi odgovarala anksioznosti) i “pla-šim se” (koja bi odgovarala strahu). U tom kontekstu stanja anksioznosti i stanja straha mogu se u nekim aspektima doživljavati kao veoma slična, zato što podrazu-mevaju emocionalno uznemirenje koje pobuđuje generalnu neprijatnost. Za indivi-duu koja doživljava intenzivan strah od nekih pojava i za individuu koja strepi usled neizvesnosti jednako je negativno emocionalno uzbuđenje. Verovatnoća da će se


564

slično odgovarati na stavke koje se odnose na strah i na stavke koje se odsnose na ank-sioznost je očigledno veoma visoka. Činjenica da ova dva stanja mogu biti osetljiva na različitu farmakoterapiju, kao što sugeriše Grej (Grey and McNaughton, 2003), ukazu-je na različite fiziološke osnove stanja straha i stanja anksioznosti, ali je finija distink-cija putem upitnika bitno otežana ograničenjima jezika i mogućom semantičkom blis-košću opisa tih stanja.Verovatno je da bi tek ispitivanja na kliničkoj populaciji, sa pa-cijentima koji imaju dijagnostikovan generalizovani anksiozni poremećaj, panične napade i fobije, mogla napraviti jasnu distinkciju između ovih sistema.

Na kraju, interkorelacije između latentnih dimenzija modela omogućuju doda-tan uvid u relacije između konstrukata Reformulisane teorije osetljivosti na potkrep-ljenje. Očigledno umerena korelacija između subsistema Borba i Anksioznosti (BIS) nije dovoljan razlog za postojanje generalne povezanosti između Borba/Beža-nje/Blokiranje sistema i Impulsivnosti (BAS). Iako Borba ostvaruje najveći doprinos Borba/Bežanje/Blokiranje sistemu, a evidentna je i njegova relativno visoka poveza-nost sa Impulsivnošću (BAS), Impulsivnost(BAS) i Borba/Bežanje/Blokiranje sis-tem su, praktično, u nultoj korelaciji. Ovaj rezultat bi svakako trebalo proveriti u nekom od budućih istraživanja, zato što bi svaki pokušaj tumačenja bio proizvoljan. Moguće je jednostavno da je u pitanju artefakt primenjenog metoda. Međutim, to nije jedini rezultat koji odstupa od bazičnih postulata Grejovog modela. Anksioznost (BIS) i Impulsivnost (BAS) su u negativnoj korelaciji. Evidentno je viša povezanost Anksioznosti (BIS) i Borba/ Bežanje/Blokiranje sistema od povezanosti Anksioz-nosti (BIS) i Impulsivnosti (BAS). Ako je Anksioznost (BIS) detektor konflikta, kao što autori Reformulisanog modela tvrde, onda bi trebalo očekivati da njegova akti-vacija ima udela u manifestacijama povezanim i sa Impulsivnošću (BAS) i sa Bor-ba/Bežanje/ Blokiranje sistemom. Ovaj rezultat takođe nije u skladu sa bazičnim pretpostavkama Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje. Međutim, u ovom trenutku se ne može pretpostaviti da li je razlog za dobijanje ovakvog rezulta-ta neadekvatna operacionalizacija teorije ili se razlozi mogu tražiti u bazičnim pret-postavkama teorije.

STUDIJA 2

Osnovni cilj druge studije bio je ispitivanje strukture pretpostavljenih relacija dimenzija Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje sa dimenzijama Ajzen-kovog PEN modela. Grej je izneo jasne pretpostavke o relacijama dimenzija svog prvobitnog modela sa dimenzijama Ajzenkovog modela. Sugerisao je da bi Anksioz-nost (BIS) trebalo da pokaže pozitivnu korelaciju sa Neuroticizmom, a negativnu sa Ekstraverzijom, da je Impulsivnost (BAS) pozitivno povezan sa Neuroticizmom i Ekstraverzijom, a da se Borba/Bežanje sistem može dovesti u vezu sa Psihoticiz-mom. Psihoticizam bi, zbog markera impulsivnosti koje obuhvata, trebalo da poziti-vno korelira s Impulsivnošću (BAS), ali i negativno s Anksioznošću (BIS). Međutim,


565

u dosadašnjim istraživanjima nisu se dosledno pojavljivali rezultati koji bi potvrdili sva ova teorijska očekivanja. Konzistentno se registruje pozitivna povezanost Anksi-oznosti (BIS) i Neuroticizma, kao i Impulsivnosti (BAS) i Ekstraverzije, a Psihotici-zam zaista pokazuje pozitivnu korelaciju s Impulsivnošću (BAS) (Heym i sar., 2008). S obzirom na to da dosadašnje operacionalizacije Grejovog modela nisu uključivale treću dimenziju, pretpostavke o vezama Borba/Bežanje/Blokiranje sistema sa PEN dimenzijama nisu mogle biti ozbiljnije proveravane. Na osnovu rezultata većine do-sadašnjih studija i nekih teorijskih razmatranja, mogu se pretpostaviti sledeće relaci-je: 1) pozitivna veza između Anksioznosti (BIS), Neuroticizma, Blokiranja i Bežanja 2) pozitivna veza između Impulsivnosti (BAS) i Ekstraverzije, kao i, eventualno, Borbe 3) pozitivna veza Psihoticizma sa Borbom i Impulsivnošću (BAS), kao i nega-tivna sa Blokiranjem i Bežanjem.

Uzorak

U ovom delu istraživanja učestvovala su 203 ispitanika, uzrasta od 18 do 73 godine. Prosečna starost iznosila je 40,5 godina. Ukupno je bilo 92 ispitanika muš-kog pola i 111 ispitanika ženskog pola. Ovaj uzorak je takođe deo većeg istraživanja koje se sprovodi u okviru projekta „Psihološke karakteristike društva u tranziciji“. Instrumenti

Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje (Smederevac i sar., 2008). Na osnovu rezultata u studiji 1, stavke upitnika su podeljene na one koje pripadaju Im-pulsivnosti (BAS), Anksioznosti (BIS), a Borba/Bežanje/Blokiranje sistem (BBB) je podeljen na tri podsistema, imenovana kao Borba, Bežanje i Blokiranje.

Eysenck Personality Questionnaire-Revised (EPQ-R; Eysenck i sar., 1985) ko-ji je na srpski jezik preveo i adaptirao Pero Šipka (Šipka, 1985). Upitnik sadrži 103 ajtema, sa tri subskale namenjene proceni dimenzija Ajzenkovog PEN modela. U pitanju su Neuroticizam (23 stavke), Ekstraverzija (21 stavka) i Psihoticizam (38 stavki), zajedno sa L skalom koja nije korišćena u analizi.

Rezultati Testiranje modela latentne strukture zajedničkog prostora dimenzija Upi-

tnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje i EPQ-R

Postupak kreiranja modela bio je sličan kao i u studiji 1. Dakle, sve analize su sprovedene na matricama interkorelacija subskala Upitnika osteljivosti na potkrep-


566

ljenje i EPQ, a metod procene parametara bio je kombinovani metod generalizova-nih najmanjih kvadrata - maksimalne verodostojnosti. Takođe, korišćene su iste me-re adekvatnosti modela, kao i u studiji 1.

Oba modela podrazumevala su tri korelirane latentne dimenzije. U okviru Mo-dela 1, prva latentna dimenzija obuhvatala je Neuroticizam, BIS, Bežanje i Blokira-nje, druga Ekstraverziju, BAS i Borbu, a treća Psihoticizam i Borbu. Usled relativno visokih rezidualnih korelacija između Psihoticizma i Bežanja (rres=-0,26) i Psihotici-zma i Neuroticizma (rres =0,24), u Modelu 2 ove dimenzije priključene su trećoj la-tentnoj dimenziji. Model je imao prihvatljive indekse fita. Tabela 2. Indikatori saglasnosti (fita) modela latentne strukture zajedničkog prostora Upitnika

za procenu osetljivosti na potkrepljenje i EPQ-R

Hi-kvadrat df p GFI CFI RMSEA RMSSR

Model 1 80,207 16,000 0,000 0,909 0,818 0,142 0,092 Model 2 37,583 14,000 0,001 0,957 0,933 0,089 0,076

Prva latentna dimenzija u najvećoj meri je određena dimenzijom BIS, a odmah

zatim dimenzijom Blokiranje kao podsistemom Borba/Bežanje/Blokiranje sistema. Značajan doprinos ostvaruju i drugi podsistem BBB - Bežanje, i dimenzija Neuroti-cizam Ajzenkovog modela. Sve dimenzije uključuju neki oblik straha, pri čemu do-minira anticipatorni strah ili anksioznost, dok su strahovne reakcije na prisutnu opa-snost nešto manje upadljive. Takođe se može uočiti da je dimenzija dominantno od-ređena inhibicijom, odnosno pasivnim reakcijama bilo na signale opasnosti, bilo na prisutnu opasnost. Zato bi verovatno bilo najopravdanije ovu dimenziju označiti kao sistem bihejvioralne inhibicije, ali bi opravdano bilo i odrediti je kao sistem zadužen za anksiozno-strahovne reakcije.

Druga latentna dimenzija dominantno je određena Impulsivnošću (BAS), a za-tim podsistemom Borba, kao i dimenzijom Ekstraverzija. Centralni sadržaj ove di-menzije čini aktivni pristup, bilo da je usmeren ka signalima nagrade, ili se ogleda u ulaganju napora da se izbegne neprijatnost. Značajan doprinos dimenzije Borba mo-že poticati od smanjene kontrole i spontanog ispoljavanja emocija generalno, pa i emocije gneva, pre nego od neprijateljskih osećanja, s obzirom na to da se učešće dimenzije Ekstraverzija verovatno može pripisati aktivitetu i pozitivnoj emocional-nosti. Dimenzija bi mogla da se označi kao sistem bihejvioralne aktivacije ili kao kontrola aktivnog pristupa.


567

Slika 3. Procene parametara modela latentne strukture zajedničkog prostora Upitnika za proce-nu osetljivosti na potkrepljenje i EPQ-R

Skraćenice: BIS (Sistem bihejvioralne inhibicije - Anksioznost); BAS (Sistem bihejvioralne akti-vacije- Impulsivnost); BOR (Borba);BEŽ (Bežanje); BLOK (Blokiranje); N-EPQ (Neuroticizam – EPQ-R); E-EPQ (Ekstraverzija – EPQ-R); P – EPQ (Psihoticizam – EPQ-R).

Treću latentnu dimenziju određuju, s približno podjednakim doprinosima, pod-

sistem Borba, zatim Psihoticizam i Neuroticizam iz EPQ-R, dok podsistem Bežanje ostvaruje nešto niži, negativan doprinos. Agresivnost je dominantan sadržaj ove di-menzije i ona bi se mogla opisati kao dimenzija koja na jednom polu ima reakcije borbe, a na drugom reakcije bežanja u situacijama opažene opasnosti. Značajan dop-rinos Neuroticizma u ovom kontekstu pre može ukazivati na postojanje nespecifične napetosti ili latentnog oblika agresivnosti, nego na vezu sa anksioznošću ili strahom. Zato bi dimenzija mogla da se označi kao agresivnost.

Iako model podrazumeva korelacije među latentnim dimenzijama, one su vrlo niske. Najviša je korelacija između prve (BIS) i treće latentne dimenzije (agresiv-


568

nost) i iznosi 0,184, što je verovatno rezultat učešća neuroticizma u obe dimenzije i ukazuje da deo sadržaja obe dimenzije čini neki aspekt negativne emocionalnosti. Diskusija

Rezultati testiranja modela latentne strukture zajedničkog prostora dimenzija

Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje i EPQ-R sugerišu korespondenciju tri latentne dimenzije sa tri bazične emocije: prva bi odgovarala kontroli straha, dru-ga pozitivnim emocijama ili radosti, a treća gnevu. Na bihejvioralnom planu, prva dimenzija odgovara inhibiciji, druga aktivaciji, a treća borbenom ponašanju. Dakle, dimenzije uključuju očigledno emocionalni i bihejvioralni aspekt. Dobijeni rezultati u velikoj meri odgovaraju teorijskim očekivanjima. Prema ovom rešenju, dimenzija Anksioznost (BIS) je bliža Neuroticizmu nego negativnom polu Ekstraverzije, dok je dimenzija Impulsivnost (BAS) bliska Ekstraverziji i ne pokazuje vezu s Neuroticiz-mom. Ovaj rezultat u kontekstu Grejove teorije više ide u prilog reformulisanom nego originalnom modelu i podržava rezultate prethodnih istraživanja u ovoj oblasti (Pickering i sar., 1999). Činjenica da Impulsivnost (BAS) negativno korelira i sa tre-ćom latentnom dimenzijom Agresivnost ide u prilog ranije navedenoj hipotezi da učešće Borbe u određenju Impulsivnosti (BAS) može pre da se pripiše bihejvioralnoj spontanosti, nego izraženoj kognitivno-emocionalnoj predispoziciji za agresivno ponašanje. Ovo je u skladu sa rezultatima prethodnih studija, koje navode da i BIS i BAS pokazuju pozitivnu korelaciju s besom, ali je BAS povezan sa ispoljavanjem besa, dok je BIS povezan sa njegovom inhibicijom (Smits i Kuppens, 2005; Cooper i sar., 2008).

S druge strane, Borba/Bežanje/Blokiranje sistem se očigledno razložio i dao doprinos različitim latentnim dimenzijama. Borba učestvuje u određenju dimenzije Impulsivnost (BAS) i Agresivnost gotovo u jednakoj meri, uz pretpostavku da u pr-voj označava više bihejvioralnu manifestaciju opšte impulsivnosti, a u drugoj obu-hvata u podjednakoj meri bihejvioralnu i emocionalnu komponentu. Bežanje dopri-nosti dimenziji Anksioznost (BIS) i to njenom emocionalnom aspektu, dok je u slu-čaju dimenzije Agresivnost njen doprinos negativan, što podržava teorijska očekiva-nja. Blokiranje ima veliki doprinos dimenziji Anksioznost (BIS) i ne pojavljuje se u strukturi ostalih latentnih dimenzija, iako bi, prema reformulisanom modelu, trebalo da bude pozicionirano u okviru dimenzije koju određuju preostala dva subsistema sistema Borba/Bežanje/Blokiranje.

ZAVRŠNA DISKUSIJA

Iako je od reformulacije Grejove Teorije osetljivosti na potkrepljenje prošla skoro jedna decenija, u istraživačkoj praksi se nije pojavio instrument koji bi mogao


569

predstavljati njenu operacionalizaciju. U ovom istraživanju predstavljen je Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje, koji je inspirisan reformulacijom Grejove teorije i konstruisan uz brižljivo pridržavanje mnogih pravila, neophodnih da se iza-đe na kraj sa ovako složenim konstruktima.

Najvažniji nalaz istraživanja je da se operacionalizacija konstrukata reformuli-sane Grejove teorije osetljivosti na potkrepljenje pokazala uspešnom u tom smislu što ih odražava takoreći u potpunosti na način koji je predviđen prilikom konstrukci-je upitnika. Svi kreirani ajtemi su "pogodili" ciljani predmet merenja, te se model koji je koncipiran tako da jednostavno odražava pretpostavljene dimenzije pokazao najadekvatnijim. Interesantno je da, iako deluju nepomirljivo kada je u pitanju aj-temski sadržaj, tri podsistema Borba/Bežanje/Blokiranje sistema obrazuju jedinstve-nu dimenziju na najvišem nivou hijerarhije. Ipak, oni nemaju jednak doprinos nje-nom određenju, te bi se moglo reći da rezultati ne idu u prilog reformulisanom Gre-jovom modelu u kome Blokiranje čini deo zajedničkog sistema sa Borbom i Beža-njem. Fenomen blokiranja se, izgleda, pre može dovesti u vezu s Anksioznošću (BIS), s kim deli neke bihejvioralne, ali verovatno i emocionalne komponente. S obzirom na to da su prethodne operacionalizacije dimenzija Grejovog modela zaobi-lazile dimenziju Borba/Bežanje ili Borba/Bežanje/Blokiranje sistema, teško je reći da li ovaj rezultat odražava postojanje problema u bazičnim pretpostavkama teorije ili u njenoj upitničkoj operacionalizaciji. Takođe, važan je rezultat koji sugeriše da strah i anksioznost, iako neurofiziološki različiti, očigledno na bihejvioralnom planu imaju dosta sličnosti, što podsisteme Bežanje i Blokiranje čini donekle bliskima An-ksioznosti (BIS). Konačan odgovor na pitanje šta ovi rezultati govore o reformulisa-nom Grejovom modelu ličnosti teško je dati: oni svakako potvrđuju da je odnos neu-rofizioloških mehanizama i ponašanja složen i da se opire jednostavnim rešenjima kojima se prirodno teži u objašnjenju ponašanja. Ipak, može se reći da su neke osno-ve Grejove teorije podržane rezultatima ovog istraživanja, a da novokonstruisani upitnik može biti koristan u daljim istraživanjima implikacija ovog modela.

Relacije dimenzija Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje sa dimen-zijama EPQ u skladu su sa početnim pretpostavkama. Jedino odstupanje od njih predstavlja očigledna povezanost Psihoticizma ne samo sa Borbom i negativnim Bežanjem, nego i sa Neuroticizmom. U svetlu fizioloških osnova ispitivanih domena ličnosti veze između Psihoticizma, Neuroticizma i Borbe mogu biti malo jasnije. Naime, Borba iz Grejovog modela ima istu neurološku osnovu kao i Neuroticizam iz Ajzenkovog modela. U pitanju je autonomni nervni sistem. On se aktivira u situa-cijama koje se doživljavaju kao preteće i može isprovocirati niz reakcija, među ko-jima je i Borba ili agresivno ponašanje. Moguće je, u kontekstu ovih rezultata, da Psihoticizam nije jedini sistem zadužen za agresivno reagovanje. Može se postaviti hipoteza da je odbrambena agresivnost deo šireg spektra negativne emocionalnosti i da može biti povezana sa generalnim povišenjem napetosti karakterističnim za Neu-roticizam, dok je tzv. predatorska agresivnost karakterističnija za Psihoticizam. S obzirom na to da i jedna i druga vrsta agresivnosti mogu imati slične manifestacije na planu ponašanja, dimenzije Neuroticizam, Borba i Psihoticizam su nužno pove-zane.


570

Takođe, još jedan rezultat indirektno otvara prostor za nedoumice zbog svog nepodudaranja sa početnim pretpostavkama. U jednom od testiranih modela relacija Grejovih i Ajzenkovih dimenzija, Impulsivnost (BAS) je ostvarila upadljivo niske korelacije sa Psihoticizmom i stoga je ta relacija isključena iz konačnog modela. Ovaj rezultat nalikuje rezultatima nekih prethodnih istraživanja u kojima su ispitiva-ne relacije Grejovog i Ajzenkovog modela, i koji takođe potvrđuju potpuni izostanak korelacije između BAS-a i Psihoticizma (Smillie i Jackson, 2006). Autori su prihva-tili Dikmanovu (Dickman, 1990) sugestiju da se konceptu impulsivnosti priđe na nešto manje konvencionalan način i usvojili konstrukte funkcionalne impulsivnosti i disfunkcionalne impulsivnosti. U navedenom istraživanju samo je disfunkcionalna impulsivnost povezana sa Psihoticizmom. Impulsivnost koja je obuhvaćena BAS-om u Upitniku za procenu osetljivosti na potkrepljenje se konceptualno može smat-rati mnogo bližom funkcionalnoj impulsivnosti, čija je suština u brzom, neodlože-nom reagovanju i spremnosti da se iskoristi određeni trenutak. Još neki rezultati su-gerišu da dimenzija BAS u različitoj meri korelira s različitim oblicima impulsivnos-ti (Quilty and Oakman, 2004). Rezultati komparacije konstruktne validnosti dve operacionalizacije Grejove teorije (Gray-Wilson Personality Questionnaire (GWPQ) i BIS/BAS skala) pokazuju da je BAS iz GWPQ znatno sličniji Psihoticizmu nego istoimena dimenzija iz Upitnika BIS/BAS, koja, međutim, pokazuje znatno veću podudarnost sa Ekstraverzijom (Knyazev i sar., 2004). Sve ovo potvrđuje da postoji još mnogo nejasnoća kada je u pitanju konstrukt Impulsivnosti (BAS) i priroda nje-govih relacija sa Psihoticizmom i nekim drugim dimenzijama ličnosti.

Na kraju, može se reći da je prva upitnička operacionalizacija revidirane Gre-jove teorije omogućila dobijanje veoma zanimljivih rezultata, koji otvaraju brojna pitanja o međusobnom odnosu između bazičnih dimenzija ličnosti i jasnijim uvidima u mehanizme njihovih manifestacija na bihejvioralnom planu.

LITERATURA

Caci, H., Deschaux, O., & Bayle, F. J. (2007). Psychometric properties of the French versions of the BIS/BAS scales and the SPSRQ. Personality and Individual Dif-ferences, 42, 987–998.

Calder, A. J., Young, A. W., Rowland, D., Perrett, D. I., Hodges, J. R., & Etcoff, N. L. (1996). Facial emotion recognition after bilateral amygdala damage: Differentially severe impairment of fear. Cognitive Neuropsychology, 13, 699-745.

Carver, C.S. & White, T.L. (1994). Behavioral inhibition, behavioral activation, and affective responses to impending reward and punishment: The BIS/BAS scales. Journal of Personality and Social Psychology, 67, 319 - 333.


571

Cogswell, A., Alloy, L. B., van Dulmen, M.H.M., & Fresco, D. M. (2006). A psychometric evaluation of behavioral inhibition and approach self-report mea-sures. Personality and Individual Differences, 40, 1649–1658.

Cooper, A., Gomez, R., & Aucote, H. (2007). The Behavioural Inhibition System and Behavioural Approach System (BIS/BAS) Scales: Measurement and struc-tural invariance across adults and adolescents. Personality and Individual Diffe-rences, 43, 295–305.

Cooper, A., Gomez, R., & Buck, E. (2008). The relationships between the BIS and BAS, anger and responses to anger. Personality and Individual Differences, 44, 403–413.

Dickman, S. J. (1990). Functional and dysfunctional Impulsivity: Personality and cognitive correlates. Journal of Personality and Social Psychology, 58, 95–102.

Gray, J. (1985). Issues in the neuropsychological of anxiety. In J. Maser & A. Tuma Hussain (Eds.) Anxiety and the Anxiety Disorders (str. 5-25). Hillsdale-London, Lawrence Erlbaum Associates.

Gray, J. A., & McNaughton, N. (2003). The Neuropsychology of Anxiety. Oxford, Oxford University Press.

Heym, N., Ferguson, E., & Lawrence, C. (2008). An evaluation of the relationship between Gray’s revised RST and Eysenck’s PEN: Distinguishing BIS and FFFS in Carver and White’s BIS/BAS scales. Personality and Individual Differences, 45, 709–715.

Kline, R. B. (2005). Principles and practise of structural equation modeling. New York, Guilford Press

Knyazev, G. G., Slobodskaya, H. R., & Wilson, G. D. (2004). Comparison of the construct validity of the Gray–Wilson Personality Questionnaire and the BIS/BAS scales. Personality and Individual Differences, 37, 1565–1582.

Lardi, C., Billieux, J. d’Acremont, M., & Van der Linden, M. (2008). A French adaptation of a short version of the Sensitivity to Punishment and Sensitivity to Reward Questionnaire (SPSRQ). Personality and Individual Differences, 45, 722–725.

Leone, L., Perugini, M., Bagozzi, R. P., Pierro, A., & Mannetti, L. (2001). Construct validity and generalizability of the Carver-White Behavioral Inhibition System/Behavioral Activation System scale. European Journal of Personality, 15, 373-390.

Müller, J., & Wytykowska, A. M. (2005). Psychometric properties and validation of a Polish adaptation of Carver and White's BIS/BAS scales. Personality and In-dividual Differences, 39, 795–805.

O' Connor, R. M., Colder, C. R., & Hawk, L. W., Jr. (2004). Confirmatory factor analysis of the Sensitivity to Punishment and Sensitivity to Reward Questionnaire. Personality and Individual Differences, 37, 985–1002

Pickering, A. D., Corr, P. J. & Gray, J. A. (1999). Interactions and reinforcement sensitivity theory: A theoretical analysis of Rusting and Larsen (1997). Personality and Individual Differences, 26, 357 - 365.


572

Pickering, A. D., & Gray, J. A. (1999): The neuroscience of personality. In L.A. Pervin & O.P. John (Eds.) Handbook of Personality: Theory and Research. New York, The Guilford Press.

Phillips, M. L., Young, A., Senior, C., Brammer, M., Andrew, C., Calder, A. J., Bul-lmore, E. T., Rowland, D., Perrett, D. I., Williams, S. C. R., Gray, J. A., & Da-vid, A.S. (1997). A specific neural substrate for perceiving facial expressions of disgust. Nature, 389, 495– 498.

Phillips, M. L., Young, A. W., Scott, S. K., Calder, A. J., Andrew, C., Giampietro, V., Williams, S. C. R., Bullmore, E. T., Brammer, M. J., & Gray, J. A. (1998). Neural responses to facial and vocal expressions of fear and disgust. Procee-dings of the Royal Society B, 265, 1809 –1817.

Quilty, L. C., & Oakman, J. M. (2004). The assessment of behavioural activation––the relationship between impulsivity and behavioural activation. Personality and Individual Differences, 37, 429–442.

Ross, S. R., Milli, S. R., Bonebright, T. L., & Bailley, S. E. (2002). Confirmatory factor analysis of the Behavioral Inhibition and Activation Scales. Personality and Individual Differences, 33, 861–865.

Sava, F. A., & Sperneac, A. (2006). Sensitivity to reward and sensitivity to punish-ment rating scales: A validation study on the Romanian population. Personality and Individual Differences, 41, 1445–1456.

Smederevac, S. i Mitrović, D. (2005). Problemi upitničke operacionalizacije dimen-zija Grejove Teorije osetljivosti na potkrepljenje. Psihologija, 38, 311-326.

Smederevac, S., Nikolašević, Ž., Kotvašova, B., Mitrović, D. i Čolović, P. (2008). Upitnik za ispitivanje osetljivosti na potkrepljenje (Response Sensitivity Questionnaire – RSQ). Nepublikovani material. Novi Sad, Filozofski fakultet.

Smillie, L. D., & Jackson, C. J. (2006). Functional impulsivity and Reinforcement Sensitivity Theory. Journal of Personality, 74, 47 – 83.

Smits, D. J. M., & Kuppens, P. (2005). The relations between anger, coping with anger, and aggression, and the BIS/BAS system. Personality and Individual Dif-ferences, 39, 783–793.

Šipka, P. (1985). Prevod i adaptacija Eysenckovog testa ličnosti EPQ-R. Beograd, Vojnomedicinska akademija.

Torrubia, R., Avila, C., Molto, J., & Caseras, X. (2001). The Sensitivity to Punish-ment and Sensitivity to Reward Questionnaire (SPSRQ) as a measure Gray's anxiety and impulsivity dimensions. Personality and Individual Differences, 31, 837 - 862.


573

PRILOG Stavke Upitnika za procenu osetljivosti na potkrepljenje Br. Tvrdnje

1 Kada mi padne na pamet neka ideja, moram odmah da počnem da je ostvarujem. 2 Uvek strepim pred neke važne događaje. 3 Kada se nađem u opasnoj situaciji, bežim iz nje ako mogu. 4 Za mene važi «što na umu to na drumu». 5 Svaka kritika me veoma pogađa. 6 Kad se osetim ugroženim, spreman sam da se borim za sebe. 7 Kada nešto poželim, nikada ne razmišljam o mogućim preprekama. 8 Sposoban sam da prepoznam i najmanju opasnost. 9 Prosto se «sledim» kad se jako uplašim. 10 Za mene rizici ne postoje. 11 Ja sam oprezna osoba. 12 Obično se uspaničim u pretećim situacijama. 13 Često mi je «jezik brži od pameti». 14 Teško podnosim neizvesnost. 15 Dajem sve od sebe da izbegnem situacije u kojima se plašim. 16 Osećam veliko olakšanje kada se izvučem iz neke neprilike. 17 Jako me uznemire neočekivane situacije, čak i kada su pozitivne. 18 Čim me neko povredi odmah mu uzvratim. 19 Mogu u momentu da izmislim neku priču koja će me izvući iz neprilike. 20 Ustručavam se da učestvujem u aktivnostima ako ne znam njihov ishod. 21 Uvek sam spreman na svađu kada sam isprovociran. 22 Obično prekidam neprijatnu tišinu raznim pričama. 23 Uvek dobro procenim sve rizike pre nego što donesem neku odluku. 24 Opasne situacije me provociraju na akciju. 25 Obično se služim raznim veštinama da bih izbegao moguću kritiku. 26 Čak i kada se odlučim za nešto, dugo se pitam da li je moj izbor pravi. 27 Kada neko viče na mene, mozak «prestane» da mi radi. 28 Rado prihvatam nove i uzbudljive situacije. 29 Ne prijaju mi uzbudljivi događaji, ako podrazumevaju neku vrstu opasnosti. 30 Tek kad prođe sukob setim se šta je trebalo da uradim ili kažem.


574

31 Nikada ne propuštam priliku da doživim zadovoljstvo. 32 Kada između dva zla treba da biram manje, veoma se uznemirim. 33 «Odseku» mi se noge kad situacija postane preteća. 34 Veoma sam uzbuđen kada imam mogućnost da doživim nešto novo. 35 Mnoge lepe situacije upropastim razmišljajući o tome šta bi moglo poći naopako. 36 Trudim se da izbegnem sukob po svaku cenu. 37 Sa velikim entuzijazmom prihvatam sve izazove. 38 Ustručavam se da iznesem svoje mišljenje ako nisam siguran u to kako će ga drugi pri-

hvatiti. 39 Osećam intenzivan strah od nekih predmeta ili pojava. 40 Spreman sam mnogo toga da uradim da bih izbegao nepriliku. 41 Više pažnje obraćam na opasnosti nego na prijatne događaje. 42 Često isterujem pravdu. 43 Stalno sam usmeren na pozitivne događaje u budućnosti. 44 Pre nego što nešto uradim, dobro promislim o mogućim posledicama. 45 Smatram da sam strašljivija osoba od većine ljudi.


575

ABSTRACT

LATENT STRUCTURE AND CONSTRUCT VALIDITY OF THE REINFORCEMENT SENSITIVITY QUESTIONNAIRE

Dušanka Mitrović, Snežana Smederevac and Petar Čolović Department of Psychology, University of Novi Sad

The Revised reinforcement sensitivity theory contains three basic systems: Be-havioral inhibition system (BAS), Behavioral activation system (BIS) and the Fight/ Flight/ Freeze (FFF) system. In this model, BIS is a system for detection of potenti-al conflict or threat, and FFFS differs three basic patterns of reaction to actual or perceived danger. In Study 1, which was aimed at the examination of the latent structure of the RSQ, was conducted on a sample of 472 participants of both gen-ders. The best – fitting model suggests that, at the top level of hierarchy, three di-mensions exist, which are analogous to the BIS, BAS and FFF. The last dimension contains three subordinate dimensions, which represent the subsystems of the FFF. Study 2, in which 203 subjects participated, was aimed at examination of the relati-ons between the dimensions of the Revised reinforcement sensitivity theory and di-mensions of the PEN model. Confirmatory factor analyses of the RSQ and EPQ-R dimensions revealed that the best-fitting model comprised three latent dimensions, the first one being analogous to the BIS – Neuroticism, the second one to the BAS – Extraversion, and the third to the Aggressiveness- Psychoticism. The structure of the latent dimensions is in accordance with the expectations. The results state that fear and anxiety (which neurophysiological distinction is emphasized by Gray), are substantively similar on the behavioral level. Also, the results suggest that the Free-ze dimension is probably closer to the BIS system than to the FFF.

Key words: revised Gray’s model of personality, anxiety, fear, impulsiveness,

Fight/Flight/Freeze system

RAD PRIMLJEN: 18.10.2008.

evaluacija reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje1

Documents