1. Da li ćete umreti kajući se zbog ovoga? 

Australijska medicinska sestra po imenu Bonnie Ware godinama je radila na odelenju jedne bolnice gde su bili smešteni pacijenti koji umiru. Skupljala je i zapisivala njihove zadnje izjave, a potom ih redovno objavljivala na svom blogu. Blog je, upravo zbog tih opservacija, imao takvu posećenost da je na kraju odlučila da napiše knjigu posvećenu toj temi. Naslov njene knjige glasi: 

Pet najčešćih kajanja onih koji umiru. 

U ovom tekstu ću citirati neke od njenih reči i dodati moje komentare u vezi svakog od navedenih kajanja. ''Godinama sam radila na paliativnoj nezi i moji pacijenti su bili ljudi koji su tu ležali iščekujući smrt. Delila sam sa njima neke neverovatno dirljive trenutke, jer sam bila pored njih u njihovim zadnjim danima života....'' ''Kada bi ih pitala da li postoji nešto zbog čega se posebno kaju, odnosno nešto što bi radili drugačije da nekim čudom mogu ponoviti svoj život, nekoliko tema se konstantno ponavljalo. Ovo je pet najčešćih kajanja ljudi koji umiru:'' 1. Želeo bih da sam imao hrabrosti da živim onako kako sam ja želeo, a ne onako kako su drugi očekivali od mene. ''Ovo je apsolutno najčešće kajanje koje ljudi imaju kada dođu njihovi zadni dani. Kada shvate da je njihov život na samom kraju oni tada potpuno iskreno gledaju na svoj život. Zbog te iskrenosti svako od njih primeti i konstatuje koliko svojih snova nije ispunio. Većina njih nije ispoštovala ni trećinu svojih ličnih želja i snova, a sada kada umiru shvataju da se to desilo zbog njihovih izbora koje su napravili ili ih nisu napravili.'' Komentar: Primetite da gospođa Ware kaže da oni svoje želje i snove nisu ispunili zbog ''njihovih izbora koje su napravili ili ih nisu napravili.'' Šta je to što određuje naše izbore? To su naša osećanja i uverenja koja imamo u sebi u vezi sebe. Osećanja poput ovih: StrahNesigurnostNemoćKrivica Iz ovih i ovakvih naših osećanja razvijaju se i formiraju naša uverenja o nama samima. Uverenja poput ovih: Sebičan sam ako radim ono što ja želim.Ja nisam dovoljno dobar.Ne zaslužujem da imam ono što želim.Ako pogrešim ispašću smešan.Ako to uradim svi će me napustiti.Šta će drugi reći ako me vide da ovo radim.Nemam dovoljno snage da uspem u tome. 2. Želeo bih da nisam toliko radio. ''Ovo kajanje se javlja kod svakog muškaraca na samrti. Propustili su godine odrastanja svoje dece i mladalačku razigranost svojih supruga. Svi muškarci bez izuzetka duboko se kaju što su većinu svog vremena potrošili jureći za novcem umesto da su mnogo više uživali u svojim najmilijima. Ponekad se desi da i žene imaju ovo kajanje, pogotovo one koje su život posvetile poslu i karijeri. '' Komentar: Ponašanje koje vodi do ovog kajanja izazvano je našim potisnutim osećanjima i uverenjima koja su osnovni pokretač svakog našeg ponašanja. Osećanja poput ovih: NesigurnostNezadovoljstvoStrahOsećanje manje vrednosti Iz ovakvih naših osećanja razvijaju se formiraju naša uverenja poput ovih: 

1

Ja sam onoliko dobar koliko me cene na poslu.Da bih uživao u životu moram da radim non-stop.Ne smem da se opustim, jer šta će onda biti? 3. Želeo bih da sam imao hrabrosti da pokažem moja osećanja. ''Većina ljudi potiskuje svoja iskrena osećanja, da bi bili u skladu sa okolinom. Kao rezultat toga oni se zadovoljavaju prosečnošću i nikada ne ostvare svoje prave mogućnosti. Najtužnije od svega je što bolesti od kojih umiru izazvane su upravo tom gorčinom i nezadovoljstvom koje su nosili u sebi.'' Komentar: Potisnuta osećanja su direktan uzrok za većinu bolesti koje medicina ne zna kako da izleči. Ona ih samo tretira tako što ublažava vidljive simptome. Osećanja poput ovih: BesMržnjaKrivicaTuga Ovakva naša osećanja ako se godinama ignorišu i potiskuju neminovno u nama stvaraju uverenja poput ovih: Nije bitno šta ja osećam.Ako pokažem moja prava osećanja svi će mi se smejati.Bes i mržnja su neprihvatljivi.Samo slabići pokazuju osećanja.Budi jak i trpi – Tako treba.  4. Želeo bih da sam održao kontakt sa mojim starim prijateljima. ''Potpuna realizacija vrednosti starog prijateljstva javi se ljudima u njihovim zadnjim danima. Na žalost u većini slučajeva, tada je prosto nemoguće pronaći te ljude. Većina ljudi živeći svoj život toliko se opterati svojim svakodnevnim problemima da se potpuno otuđi od svojih starih prijatelja i izgubi svaki kontakt sa njima. U njihovim zadnjim danima javlja se duboko kajanje što nisu očuvali ta prijateljstva i uživali u njima dok su mogli. Apsolutno svakom čoveku nedostaju prijatelji u danima kada umire.''  Komentar: Jedan od osnovnih razloga odvajanja od društva i prijatelja su osećanja i uverenja koja imamo u vezi toga. Osećanja poput ovih: NesigurnostLjubomoraOsećanje manje vrednostiOsećanje da smo mnogo zauzeti Iz ovakvih osećanja rastu uverenja poput ovih: Nemam sad vremena za nju/njega.Ako sad izađem šta će mi suprug/supruga reći.On/ona me zove samo kada im nešto treba.Bolje da izađem sa kolegama, on/ona može sledeće nedelje. 5. Želeo bih da sam se više smejao i bio radosniji. ''Ovo kajanje se neminovno javlja kod svih - kako kod žena, tako i kod muškaraca. Većina ljudi sve do samog kraja svog života ne shvati da su smeh i radost stvar njihovog ličnog izbora, a ne slučajnost. Oni su uporno ostajali kruti i ''ozbiljni'' u svemu što su radili, misleći da im to pomaže i daje im na važnosti. Strah od bilo kakvog pokazivanja svojih osećanja toliko ih je držao rigidnima da su prosto zaboravili da se smeju i budu radosni. Ali, kad bi došao kraj, oni su za svojim smehom i radošću tugovali svim svojim bićem.'' Komentar: Želim da ponovim i naglasim suštinu njenih reči:  ''Oni sve do samog kraja svog života nisu shvatili da su smeh i radost stvar njihovog ličnog izbora, a ne slučajnost''. Vreme je da se oslobodite osećanja koja vas blokiraju u tom izboru. Osećanja poput ovih: GorčinaMrzovoljaBes

2

KrivicaTuga Ta i takva osećanja stvaraju potpuno pogrešna uverenja u vama o vama. Uverenja  poput ovih: Život je pravo mučenje.Zabavljati se, glupo je i detinjasto.Praviti greške je loše i neprihvatljivo.Ako se smejem i šalim, shvatiće me neozbiljno.Veseli ljudi su nepouzdani ljudi. Znajući sad  za čime ljudi najviše žale i zbog čega se beskrajno kaju na kraju svog života, ne dopustite sebi da se i vi kajete zbog toga. Vi imate samo ovaj jedan život, koji sada živite i nikada nećete dobiti novu šansu. Iskoristite ovu svoju šansu, oslobodite sva svoja neprijatna osećanja i potom se fokusirajte na sve što je lepo, dobro i zabavno za vas. Radeći to, kada dođu vaši zadnji dani vi ćete biti mirni, zadovoljni i sigurni da ste uživali u svom životu.

2.~ Lečenje - Izlečenje ~

Današnji svet u kome živimo najvećim delom je baziran na surovom, proračunatom materijalizmu. U životu se sve posmatra i tumači kroz novac i materijalne vrednosti. Sve se tretira čisto mehanički bez imalo dubine i duhovnosti. U skladu sa tim i medicina ima isto takav pristup čoveku. Za nju je čovek, obična mašina sastavljena od delova koji su skloni kvarenju. Pokvareni deo treba tretirati alatkama i supstancama za popravku. Tretirajući ljude na takav mehanički način, rezultati su u skladu sa takvim pristupom. Privremeni ili nikakvi. Tužno, ali istinito.Medicina kao nauka, začeta je pre mnogo vekova sa plemenitom idejom da pomogne i ubrza čovekovu prirodnu sposobnost izlečenja, odnosno ozdravljenja. Razvijala se zajedno sa svim ostalim ljudskim delatnostima, koje su se vremenom pretvorile u razne grane industrije. Nauka koja je na početku bila primer humanosti i dobrote, vremenom je rasla, dobijala na važnosti i na kraju postala industrija sama za sebe. U toku tog razvoja, onaj njen ispočetka marginalni deo, deo koji se sastojao u spravljanju raznih melema, masti i čajeva, takođe je rastao, razvijao se, mutirao i vremenom postajao sve važniji i unosniji posao. Ko beše Baja patak?Kako je vreme prolazilo, a novac i materijalne vrednosti sve više preuzmali primarnu ulogu u ljudskom društvu, tako je medicina prateći opšte trendove, sve više postajala samo ispostava onoga što je nekada bilo njena marginalna delatnost - farmacija. Farmaceuti su vremenom od marginalaca narasli, razvili se, postali ogromna industrija i ustoličili sebe u prave gospodare života i smrti.Oni su ti koji su radeći u tišini, skrivajući se iza humanosti medicine, prirodnu sposobnost čovekovog tela da se regeneriše i ozdravi, potpuno potisnuli na marginu, zajedno sa inicijalnom idejom medicine da ubrza izlečenje. U prvi plan su postavli farmakološku proceduru tretiranja postojećeg vidljivog stanja, raznim hemijskim supstancama. Tehničku proceduru, koja je vremenom medicinu pretvorila u njenu pomoćnu delatnost, koja se ogleda u prepisivanju raznih lekova i terapija, u skladu sa ''najnovijim'' farmaceutskim dostignućima. Ta farmaceutska, čisto tehnička procedura nazvana je ''lečenje'' i ljudima koji traže pomoć predstavljena kao proces, zato što se bavi tretiranjem njihovog postojećeg stanja. Međutim bez obzira na njihove pokušaje i tumačenje da je to proces, za naše telo to i dalje ostaje samo procedura, a ne proces. Doduše to jeste proces, ali ne naš - nego njihov, kojim oni sebi prave enormne zarade.  Našim procesom se može nazvati isključivo ono što se odvija u našem telu.Radeći na taj način, farmaceuti su koristeći medicinu, našu potpuno prirodnu sposobnost da se telo regeneriše i revitalizuje pripisali sebi. Ubedili su nas da mi sami nemamo sposobnost ozdravljenja i pripisali je svojoj tehničkoj proceduri. Da ponovim, našu prirodnu sposobnost zarastanja tkiva, regeneracije ćelija i ozdravljenja, oni su pripisali tehničkoj proceduri koju oni kontrolišu. Drugim rečima ubedili su nas da izlečenje očekujemo i tražimo od njih, a ne od našeg uma i tela. Vrlo perfidno, pardon humano. Istorijski gledano ovo je jedna od najvećih zamena teza ikada, a koja i dalje traje.Zašto su slonu oči crvene?Ova zamena teza je vremenom i stalnim ponavljanjem, u glavama ljudi potpuno anulirala ideju da proces ozdravljenja pripada njima i da direktno zavisi od njih samih. Od malih nogu nas uče da se osećamo nemoćnim i nesposobnim da pomognemo sami sebi. U skladu sa takvim učenjem, onog trenutka kada čovek svoju prirodnu sposobnost ozdravljenja počne da traži i očekuje od drugoga, on se nalazi u strašno slaboj poziciji. Krajnji rezultat takvog učenja i stalnog kondicioniranja ogleda se u tome da mi svoju prirodnu sposobnost ozdravljenja, pripisujemo nekome drugom, a onda od te osobe očekujemo da nam da naše zdravlje. Nemoguća misija, ono što je naš proces zavisi uvek i isključivo od nas.

3

Očekujući i nadajući se da neko drugi uradi njegov lični proces, ništa se ne može promeniti u telu čoveka. Sa druge strane, kao posledica takvog stava o svojoj ličnoj slabosti, svaki neuspeo pokušaj izlečenja izaziva dodatne frustracije i pojačava postojeću mentalnu i fizičku disharmoniju. Ovakvom stalnom manipulacijom, naša prirodna sposobnost izlečenja je potpuno marginalizovana i prosto izbrisana iz naše svesti. Na njeno mesto je stalnim ponavljanjem i marketingom, implantirana obična tehnička procedura, pri čemu su u tom procesu zamene teza, iz naše svesti izbrisana prva dva slova reči izlečenje i ostalo je ''lečenje''. Lečenje koje i dalje predstavlja samo proceduru, a ne proces. Ali, tim stalnim ponavljanjem i kondicioniranjem, uspeli da nas ubede da njihova tehnička procedura predstavlja ''naš proces izlečenja''. Ko je rekao reklama?Takva propaganda nas je dovela do pozicije gde mi svoje izlečenje tražimo i očekujemo, ne od sebe, nego od nekog drugoga. Pa, kakve veze taj drugi ima sa nama i našim telom? Zašto kažem ''sa našim telom?'' Gde treba da se desi naše izlečenje? Odgovor je očigledan, u našem telu. Samim tim naše izlečenje, pripada ekskluzivno nama.Taj neko drugi bez obzira na svoju titulu: lekar, terapeut ili vrač, nema nikakvu natprirodnu moć da izleči ili isceli druge ljude. Titular ima samo neko određeno znanje koje može da prezentira drugim ljudima. Kada u skladu sa tim, čovek odluči da to znanje prihvati i primeni na sebi, tada čovek postiže rezultate za sebe u svom telu. Drugim rečima, kompletan proces koji se zove ''izlečenje'', nikada ne pripada bilo kom lekaru, terapeutu ili vraču, nego isključivo čoveku sa kojim oni rade. To znači, jedini iscelitelj za vas, odnosno jedina osoba koja vas može izlečiti, ste samo VI. Svi drugi su u suštini samo savetnici, tehničari ili edukatori. Šta će Deda Mraz meni da donese?Sad znajući ovo, izbor je vaš. Dok ovo niste znali, niste ni imali izbora. Šta god da su vam rekli, to je bila vaša presuda. Ne dijagnoza, nego presuda. Presuda, zato što su vas čitav život ubeđivali da u vama ne postoji nikakva moć da pomognete sami sebi. Ubedili su vas da nemate nikakvo znanje (čak ne znate ni jezik kojim oni pričaju), vaše je da ćutite, trpite i služite svoju kaznu. Ali, najtužnije u svemu tome je, da svi osuđenici koji dobiju najteže kazne i odu zatvor, na kraju izađu iz tog zatvora. To pravilo ne važi za vas, kod ovih presuda, pardon dijagnoza nema izlaza. Znači, totalno vam je oduzeta svaka moć i svako pravo.Međutim ukoliko čovek prihvati mogućnost da postoji neko drugačije znanje, znanje koje možete koristiti da sami sebi pomognete... Tog trenutka točak života počinje ponovo da se okreće. Što se više bavite tim novim znanjem, sve više na površinu izbija ideja o vašem izlečenju. Jer to znanje je van matriksa, van uobičajenih priča o ''procesu lečenja''. Ovo znanje ima za cilj vaše potpuno izlečenje, a ne saniranje spoljnih simptoma.Na kraju da ponovim, lečenje je obična tehnička procedura, a izlečenje je proces koji pripada vama. Proces koji Vi osećate, doživljavate i sprovodite u svome telu. Kada jednom prihvatite i počnete sebi da demonstrirate ovakav pristup, vi tada ponovo preuzimate odgovornost za sopstveni život u svoje ruke.

3. Da li ste zabrinuti za svoje radno mesto?Budućnost je stigla. Koliko vas ona raduje? Da li ste spremni za nju? Radeći u bilo kojoj grani privrede, zahtevi poslodavaca su se drastično promenili u zadnjih 10-ak godina i nastavljaju da se ubrzano menjaju iz dana u dan. Postojeći sistem edukacije nikad se nije bavio se pripremanjem ljudi za uslove i zahteve koji su danas na snazi u poslovnom svetu. Danas su na snazi potpuno novi zahtevi koji se ogledaju u ličnoj inicijativi i spremnosti na stalne promene, kako karijere tako i kompanija za koje radite. Pravilo glasi - Nema nikakvih pravila!Ili to samo tako deluje na prvi pogled. Za većinu ljudi današnje vreme se može najbolje opisati jednom rečju ''nesigurnost''. Mentalni sklop svakog čoveka sastoji se od njegovog znanja, uverenja i osećanja. Očigledno je da negativna osećanja i loša uverenja predstavljaju ključni faktor koji blokira napredak u bilo kom vremenu i okruženju. Kakav je vaš mentalni sklop? Kako se vi osećate u vezi sebe i današnjeg vremena? Zadnjih 50-ak godina poslodavci su zahtevali i koristili samo vaše telo, a pamet i ličnu inicjativu ste ostavljali ispred vrata, svaki put kada krenete na posao. Drugim rečima, vaše je bilo samo da radite ono šta vam se kaže, nikako da razmišljate. U skladu sa tim pravilom, vi ste svakodnevno ponavljali iste operacije, skoro kao robot. Sve važne odluke su donosili neki drugi ljudi, a vi ste ih samo sprovodili u delo. Uostalom tako su vas učili od malih nogu, budi dobar i poslušan, ne talasaj mnogo i sve će biti super! E, neće više...Svanulo je novo jutro!

4

I donelo današnje ''novo'' vreme praćeno novim pravilima igre. Sve ono što je nekada savršeno funkcionisalo danas je zastarelo i izbačeno iz upotrebe. Poslušnost i nemanje sopstvene inicijative danas predstavlja ''zid'' koji odvaja ljude od njihove sreće i zadovoljstva. Mentalni sklop koji je vredeo tolike godine, danas je postao balast koji ih vuče na dno. Sve više kompanija zahteva od svojih zaposlenih da pokažu inicijativu, kreativnost i organizacione sposobnosti, kao da će voditi svoj privatni biznis, a ne raditi za njih. Čisto ludilo, zar ne? Možda su zato poslovi u staroj dobroj ''državnoj administraciji'' toliko na ceni. Tamo niko ne traži da budete kreativni i stalno ''razmišljate'', tamo i dalje važe stara pravila. To je nepravda, reče mali Kalimero...Posmatrajući ljude oko sebe, nemoguće je ne primetiti koliko su tužni, nezadovoljni i uplašeni. Većina ljudi deluje nemoćna i nesposobna da se nosi sa izazovima ovog današnjeg vremena, te se stoga zadovoljavaju pukim preživljavanjem i minimum nekakve lažne sigurnosti. Potonuće u apatiju i tužnu prosečnost, postalo je opšte prihvaćeni način života. Kao direktna posledica toga u njima se javlja se osećanje nemoći koje ih prosto tera da stalno nekoga okrivljuju. Za sve svoje neuspehe i razočarenja, krivi su im sistem, društvo, kao i ljudi iz njihovog bližeg i daljeg okruženja. Uverenje da neki drugi ljudi i spoljne okolnosti upravljaju njihovim životima toliko se duboko razvilo u njima, da svaki argument koji to osporava, oni automatski odbacuju. Kako uspeti u današnjem svetu koji se menja iz dana u dan?Posmatrajući stanje opšteg nezadovoljstva, prosto se nameće zaključak, da suprotnost ljudskoj pameti nije glupost, nego apatija i tužna prosečnost. Svi ti pametni i dobri ljudi koji su potrošili mnogo svojih dragocenih godina vredno radeći da bi se uklopili u savremeno društvo, otkrili su da im se to društvo ne sviđa i ne prija im. Ali, oni su ostali uporni i dalje pokušavaju da budu poslušni članovi tog za njih ne-prijatnog društva. Kako to? Uobičajeni odgovor je da svi drugi oko njih rade isto tako. Drugim rečima, ono čuveno - tako treba. Da li baš tako treba? Dokle više mučiti sebe opšteprihvaćenim uverenjima i biti deo tužne većine? Vreme je za buđenje iz transa prosečnosti i lažne sigurnosti. Došao je trenutak da prekinete sa kažnjavanjem sebe zato što ste drugačiji od onih koji su vas učili o "zlatnoj sredini" i njenoj sigunosti. Današnje vreme je drugačije od onog u kojem su vam to ponavljali i usadili vam ta pogrešna uverenja. Uverenja da ste kontrolisani i zavisni od bilo koga ili bilo čega. Postojeća osećanja i uverenja u vezi bilo čega predstavljaju lični prozor kroz koji čovek posmatra spoljni svet i vidi u njemu isključivo ono što je u skladu sa njegovim postojećim osećanjima i uverenjima. Pri tome je potpuno nebitno da li su ta postojeća osećanja i uverenja dobra ili loša. Sve ono što nije u skladu sa njima on jednostavno ignoriše i ne primećuje. Drugim rečima, sve što se nekome dešava u spoljnom svetu predstavlja odraz u ogledalu dešavanja njegovog unutrašnjeg sveta. Veselo, zar ne?  Da li sam ja iskren prema sebi?Da li vi imate znanje i veštine koje su danas tražene? Da li ste spremni da konstantno učite i menjate se? Većini ljudi ova pitanja deluju strašno, jer Bože moj, oni su toliko godina radili uvek isti posao, a sada se od njih traži i zahteva nešto potpuno novo i njima nepoznato. Traži se da nastave sa učenjem i pokažu da su spremni da rizikuju i menjaju se. Oni bi da nastave po starom, ali starog više nema.Većina ljudi još uvek ne shvata da su odgovorni za svoj život, naprotiv oni očekuju da će neko drugi srediti njihov život. Neće i ne može. Upravo zbog toga oni se osećaju toliko nezadovoljni i uplašeni. To nas dovodi do jedne velike istine o životu. Iako većina ljudi teško prihvata istinu, ta istina glasi da svaki čovek ima samo dve mogućnosti:* Da živi svoj život znajući da on upravlja svojim životom!  * Da živi svoj život, misleći i tumačeći kako njegovim životom upravljaju drugi!Možete primetiti da se obe mogućnosti slažu u činjenici da svaki čovek živi "svoj život". Razlika nastaje u tumačenju upravljanja sopstvenim životom. Ta razlika je uvek rezultat postojećih osećanja i uverenja koja svaki čovek nosi u sebi o sebi. Vreme je da oslobodite svoja osećanja i uverenja koja vas blokiraju i počnete da učite neke nove veštine koje su danas tražene.Naš um i naše telo su kreirani za stalni napredak, razvoj i kretanje unapred. Naša postojeća osećanja su naš pokazatelj gde se danas nalazimo u odnosu na naše želje i potrebe. Shvatajući ovu činjenicu i prihvatajućii svoja osećanja kao naš lični kompas ili pokazatelj kvaliteta našeg života, mi postajemo spremni za sledeći nivo svoje evolucije, odnosno nastavak ličnog razvoja.Učeći i odmah primenjujući nova znanja, mi pružamo sebi šansu da postanemo kreatori svega što nam se dešava u životu. Trenutak kada sebi demonstrirano da smo sposobni da primenimo novo znanje i veštinu, najlepše je iskustvo na svetu!

Kako povećati nivo samopouzdanja za javne nastupe?

Koliko vam je neprijatno dok čekate moment da sve oči budu usmerene na vas? Da li je vaše osećanje straha i nervoze veće od vaše iskrene želje da demonstrirate svoje znanje i

5

svoje sposobnosti? O čemu vi razmišljate u tim momentima,  o svom uspehu i budućim pohvalama ili o tome kako ćete ispasti glupi i svi će vam se smejati? 

Ovo su su osećanja i pitanja koja muče većinu ljudi pred neki javni nastup. Pitanja koja su izazvana nekim starim iskustvima i neprijatnim osećanjima koja nisu oslobodili. Upravo ta neprijatna osećanja su uzrok ovakvog razmišljanja i neverovatne nervoze koja ih obuzima pred svaki javni nastup.

Kako se osećati sigurno na svakom javnom nastupu?

Da bi se osećali dobro i sigurno na bilo kom javnom nastupu uvek je neophodno da ispunimo sledeća tri uslova:

1.   Da imamo znanje koje treba da izložimo.

2.   Da se osećamo smireni pri pomisli da nas gledaju.

3.   Da nam je poznata boja našeg glasa dok pričamo.

Kada su ovi uslovi ispunjeni svaki javni nastup postaje čisto zadovoljstvo. Prvi uslov nema potrebe da vam posebno tumačim, jer znanje je znanje i ono se stiče učenjem i stalnom praktičnom primenom. Zato idemo na drugi uslov koji kod većine ljudi izaziva ledenu jezu J

Kako se osećati smiren pri pomisli da nas svi gledaju?

Sama pomisao da nas gledaju kod većine ljudi pokrene gomilu neprijatnih osećanja. Ova osećanja automatski izazivaju našu mentalnu reakciju na njih. Reakciju koja se po ustaljenoj navici sastoji od analiziranja situacije i traženja adekvatnog rešenja. Potpuno logično, zar ne? Naravno da je logično ali je potpuno pogrešno kad su naša osećanja u pitanju.

Koliko dugo možete da plivate uzvodno?

Odgovor glasi, sve dok se ne umorite, a onda neminovno tonete. Isto to se dešava sa našom logičnom reakcijom na naša neprijatna osećanja. Nakon "realne analize" i zaključka da su neprijatna osećanja nepoželjna u datoj situaciji(javni nastup) mi pokušavamo da ih odbacimo i potisnemo, trošeći svoju energiju na taj pokušaj.

Rezultat toga su nova neprijatna osećanja kao što su nemoć i frustracija, koja se javljaju kao posledica konstatacije da bez obzira na sve naše napore nismo uspeli da eliminišemo ni ona prva, inicijalna neprijatna osećanja. Da li vam to zvuči poznato?

Šta je prava reakcija na naša neprijatna osećanja?

Jedina prava reakcija na naša neprijatna osećanja nije u njihovom potiskivanju, nego naprotiv u svesnom prihvatanju tih osećanja i njihovom fizičkom iskazivanju. Svesno prihvatanje podrazumeva da se ne bavimo objašnjavanjem i tumačenjem osećanja, bez obzira koliko su neprijatna, nego svesno konstatujemo da osećamo to i to. Fizičko iskazivanje podrazumeva da dopustimo sebi da "osećamo" to osećanje sve dok se ono ne isprazni i završi svoj ciklus.

 Od koliko nota je sastavljena simfonija?

Od onoliko koliko je potrebno! Analogno tome, svaka situacija kako sadašnja, tako sve one prošle i buduće uvek su sastavljene od onoliko naših osećanja koliko je potrebno. Naše svesno bavljenje tim osećanjima treba da bude isključivo na način opisan u prethodnom pasusu. Svaki drugi način vodi vas još dublje u provaliju punu vaših neprijatnih osećanja. 

Nemoguće da sam to Ja!

Boja našeg glasa nam je potpuno nepoznata sve dok ne počnemo da slušamo sebe sa nekog snimka. To je ujedno i odgovor na treći preduslov za samopouzdanje u javnim nastupima. U današnje vreme svaki komp ima program za snimanje glasa. Smestite se ispred svog komjutera i iščitavajući tekst na

6

glas snimite svoj budući govor. Odslušajte sebe nekoliko puta i otkrićete jednog novog učesnika u vašem životu, otkrićete svoj glas!

Otkrićete kako vama zvuči vaš glas i kakva osećanja budi u vama. Ali to nije sve, vrlo brzo će vam se javiti ideje gde tačno u svom govoru  treba da podignete ton, gde da ga spustite... gde da zavodite i mazite svoju publiku, a gde da je postrojavate. Rezultat toga će biti da vam boja vašeg sopstvenog glasa pojačava osećanje mira i sigurnosti. Ta dva osećanja primenjena u praksi stvaraju u vama ono što se zove vaše SAMOPOUZDANJE!!!

Zaključak:

Da bi ste se osećali sigurni na svakom sledećem javnom nastupu neophodno je da prvo oslobodite svoja neprijatna osećanja u vezi ideje da vas posmatraju i da upoznate boju sopstvenog glasa. Praktikujući jednostavnu proceduru oslobađanja neprijatnih osećanja, opisanu u knizi "Emotivni Fokus" kao i slušanja samog sebe, pretvorićete svaki budući javni nastup u svoje zadovoljstvo.

Šta raditi kada lekovi ne donose željeni rezultat?

Da li znate da je 80-90% bolesti - psihosomatskog porekla? Pretpostavljam da ste to već znali. Da li ste znali da te takozvane ''bolesti'' za ozdravljenje ne zahtevaju nikakve lekove? Možda ste duboko u sebi slutili da je vaše telo sposobno da ozdravi, ali niste znali kako da ukolnite blokade koje ga sprečavaju u tome. Najgore u vezi tih ''bolesti'' je što ni sami lekari ne znaju kako se te blokade uklanjaju. Nije da oni to ne žele ili da ne pokušavaju, ali zato što koriste biohemijski pristup ljudskom telu, jedino što oni mogu da vam ponude je gomila nekakvih lekova.

Lekovi tretiraju "simptome'' nikada uzrok problema

Većina problema koje osećate u svom telu tiču se vaše unutrašnje harmonije, odnosno harmonije između vaše psihe i vašeg tela(soma). Zamislite da se svojim autom lagano vozite po putu koji je savršeno ravan, bez ikakvih rupa. Vi se osećate smireni i opušteni i nema nikakvih nelagodnosti u vašem telu. To je vaše prirodno stanje unutrašnje harmonije sa kojim ste rođeni. Ali kako odrastamo tako se suočavamo sa različitim životnim problemima.

Stres je ono što narušava unutrašnju harmoniju

Posledica situacija koje nazivamo ''problemima'' stvara u nama konstantno osećanje napetosti i nelagodnosti koje ljudi nazivaju stres. Kada ste pod stresom, tada imate osećaj da se vozite ludačkom brzinom po seoskom putu prepunom rupčaga. Vaše telo je izloženo neverovatnom treskanju, cimanju i tenziji sve dok na kraju ne izletite sa tog puta.

Spontane telesne reakcije neminovno vode do stanja stresa

Savremena medicina na svaku telesnu reakciju reaguje nekom vrstom lekova. Ti lekovi privremeno smire simptome, ali nikada ne uklanjaju njihov uzrok. Uzrok koji nije uklonjen neminovno će ponovo izazvati neprijatne telesne reakcije. Nastavak toga već slutite, još lekova! Gde je kraj, pitate se vi? Pa nema ga, bar ne na taj način. Bićete prinuđeni da ostatak svog života ispijate gomile lekove sanirajući kako stare tako i uvek nove simptome. Baš zabavno, zar ne?

Šta se dešava kada ignorišete ''vapaje'' vašeg tela za unutrašnjom harmonijom?

Ako ste vi osoba koja ne obraća pažnju na signale koje vam šalje vaše telo, onda ste sigurno već na gomili raznih lekova. Vaše telo se buni i protestvuje izazivajući razne disfunkcije pojedinih organa i sistema, konstantno emituje neprijatna - loša osećanja koja izazivaju vrlo neprijatne misli. Da li vam to zvuči poznato?

Vaše telo i vaš um su jedna celina i ne mogu se posmatrati niti tretirati odvojeno. Telesne senzacije koje vi osećate i svesno tumačite kao "neprijatne'' nikada nemaju za cilj da vas povrede. To je govor vašeg tela kojim ono pokušava da vam ukaže da ste uradili ili i dalje radite nešto što nije u vašem najboljem interesu. Vaše telo nikada neće da vas laže. Ono je vaš najbolji prijatelj i najodaniji pratilac. Vreme je da ga primetite i prihvatite, kao takvog.

7

 Kako se ponašate prema osobi koju volite?

To nije teško za pretpostaviti, verovatno ste puni strpljenja, nežni i pažljivi prema osobi koju volite. A, kako se ponašate prema sopstvenom telu? Verovatno isto kao prema osobi koju volite? Ili ste možda nestrpljivi, neljubazni i puni zamerki? Ako ste ovo drugo, nije ni čudo što ste na gomili lekova.  Pitanje glasi, da li je to moguće promeniti. Naravno da je moguće.

Govor našeg tela - jezik koji nas nikada nisu učili.

Jezik našeg tela su naša osećanja i naše automatske telesne reakcije. No, krenimo redom.

U procesu razvoja svakog čoveka, prvo se javlja sposobnost da oseti svoje telesne senzacije, a tek posle par godina se razvijaju svesne, kognitivne sposobnosti. Svaki čovek od trenutka kada oživi kod mame u stomaku ima sposobnost osećanja sopstvenih telesnih senzacija koje nazivamo "osećanjima".

Ta prva i osnovna sposobnost da osetimo svoje telesne senzacije i dalje je prisutna u svakome od nas i nastavlja da funkcioniše, potpuno spontano bez ikakvog našeg svesnog napora, jer nije ga bilo ni na početku.

Na samom početku naših života mi nismo imali nikakvo znanje, pa samim tim, nismo imali nikakve mogućnosti da svesno evaluiramo i analiziramo. Jedino što smo imali bila je naša sposobnost fizičkog-telesnog reagovanja na dešavanja oko nas. Svako mamino raspoloženje mi smo fizički-telesno osećali, zato što smo bili u njoj.

Pošto tada nismo mogli da pričamo, objašnjavamo i tražimo promenu toga što se dešava oko nas i sa nama, jedino što nam je preostalo bilo je da reagujemo svojim telom u formi stezanja ili opuštanja. Kako su se te inicijalne informacije, odnosno situacije, oko nas ponavljale, tako su se i naše telesne senzacije, koje su bile naše prve reakcije na te situacije, isto tako ponavljale.

Posle svog rođenja beba i dalje nema razvijenu svest, racio i logiku. Beba ne zna da kaže tati i mami: "Molim vas, nemojte ovde da se svađate. Ja bih da spavam ili gladna sam". Pošto u tom periodu nema te kognitivne-svesne sposobnosti, šta beba onda radi? Beba radi ono što je prvo naučila da radi: Beba reaguje telesno, steže se, grči i plače. Ili je pak mirna, opuštena i spava, baš kao beba.

 Šta beba zna o ozbiljnosti i osećanju odgovornosti?

Dakle, prve telesne reakcije koju smo koristili kao naš odgovor na informacije koje su stizale do nas, mi nastavljamo da koristimo i posle rođenja. Kako se ta "telesna reakcija" ponavljala, ona se tim ponavljanjem pretvarala u ono što sad zovemo "automatska ili spontana" reakcija. Međutim, kao što smo upravo videli, niti je automatska, niti je spontana.

Postoji geneza kako je nastala, kako se razvijala, kao i šta je tu telesnu reakciju iniciralo na samom početku. Drugim rečima, to je naša "naučena reakcija" koja je odgovor na informacije i situacije. Šta god da su bile te prve informacije i situacije, mi se tada ništa nismo pitali. Mi smo to slušali, gledali, upijali i usvajali kao našu jedinu realnost.

Na osnovu tih prvih, davnih dešavanja nastale su naše telesne senzacije, kao naše reakcije na informacije, situacije i dešavanja. Na primer: boja i ton glasa kojim su nam se obraćali, boja glasa koju su roditelji koristili u svojoj međusobnoj komunikaciji, njihova pažnja ili nepažnja i slično.

Sve su to bile informacije koje su po prvo put dolazile do nas. Na osnovu svega toga, stvarao se prvi set naših telesnih senzacija-osećanja i reakcija.

Kako dete dalje odrasta, ono nastavlja da gleda, sluša, upija i uči iz svega što se dešava sa njim i oko njega. A, gde dete uči? Pa naravno, u kući! Setite se one narodne: "Sve što imamo, nosimo iz kuće". To prvo učenje o sebi i životu, traje negde do 5-6 godine. Do tada, svako dete već ima dovoljno skupljenih informacija o svemu što ga okružuje i naučilo je kako da spontano-telesno odreaguje na to.

Kad jednom porastem biću ''čovek ''

8

Kada dete dođe do svoje 6 godine, tad kreće nova etapa života. Školovanje! Učenje znanja i veština koje nam trebaju da bi samostalno funkcionisali u spoljnom svetu. No međutim, do tada nam niko nije spomenuo naše telo i naše telesne reakcije, a tek od tad više niko, nikad to ne spominje. Znači, od tog momenta mi smo 100% fokusirani na spoljni svet i krećemo da učimo o spoljnom svetu.

Učimo, tako što slušamo, gledamo, čitamo i ponavljamo sve što nam kažu. Skoro sve što učimo o spoljnom svetu mi možemo nekim od naših čula proceniti i evaluirati, a ono što ne možemo, to prihvatamo kao istinu, zato što nam to naši autoriteti (učiteljica, nastavnici) predstavili kao istinu. Na taj način, mi počinjemo polako da razvijamo naš kognitivni, svesni um.

Pri tome, bez obzira koliko smo bili dobri učenici i svašta nešto naučili, svaki put kad to naše znanje o spoljnom svetu pokušamo da primenimo u sebi - za sebe, ne dobijamo željeni rezultat. Naprotiv, dovodimo sebe u još veću konfuziju. Razlog za to je činjenica da naše telesne senzacije-osećanja i naše "automatske reakcije" bez obzira na sav naš svesni trud i napor, nekim čudom ostaju isti. Ovo nas neminovno dovodi do zaključka da u nama postoje ''dobra i loša'' osećanja. Da li je baš tako?

Osećanja su govor našeg tela kojim nam ono poručuje šta želi

Svaka informacija koja dođe do nas putem naših čula, izaziva u našem telu neku senzaciju-osećanje. To osećanje predstavlja našu telesnu reakciju na tu informaciju. Naša iskustva sa informacijama i situacijama generišu naša osećanja. Osećanja potom izazivaju i pokreću naše razmišljanje i tumačenje tih informacija i situacija. To tumačenje se vremenom i ponavljanjem pretvara u naše percepcije i stavove o svim budućim sličnim situcijama.

Ovo je izuzetno bitno da shvatite, zato što se naš život odvija u celom NAŠEM TELU, a ne samo u glavi, odnosno u mislima. Naše misli su samo jedan od sastavnih elemenata procesa života, kao što su disanje ili varenje. Svako naše sadašnje razmišljanje u odnosu na situaciju kojom se bavimo, posledica je onoga što u svom telu osećamo u vezi te situacije.

Upravo to osećanje koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje nam kako naše telo doživljava tu situaciju. Što će reći naša telesna interpretacija situacije u kojoj se nađemo definiše naše raspoloženje i ponašanje, odnosno našu svesnu reakciju.

 Dalaj Lama mi je šapnuo...

Tu sad, na scenu stupa važnost naše unutrašnje-emotivne harmonije. Dopuštajući sebi da osetimo, iskažemo i oslobodimo svoja osećanja u vezi svake informacije i situacije, kako ona pozitivna (radost, smeh, uzbuđenje), tako i ona negativna (tuga, bes, strah), mi sebi dajemo šansu da uspostavimo i održimo svoj telesni mir i unutrašnju harmoniju koji se zovu ZDRAVLJE!!!

Kad jednom odlučimo i počnemo da menjamo naš stari, naučeni način reagovanja na sopstvena osećanja tako da umesto stalnog tumačenja, analiziranja, potiskivanja i odbijanja svojih osećanja, izaberemo da ih "prihvatimo-osetimo-iskažemo-oslobodimo"..., tada stvaramo promenu u sebi i pokrećemo domino efekat koji u potpunosti ruši kulu sazidanu od naših nagomilanih, naizgled negativnih osećanja koja se nazivaju BOLEST.

Nikakvi lekovi nam tada ne trebaju. Mi već imamo sve što nam je potrebno osim znanja kako to da uradimo, zar ne?

Rezultati su uvek posledica izbora "Emotivnog Fokusa"

Sve što nam se dešava u životu rezultat je našeg postojećeg znanja i uloženog rada. Naši stavovi o nama i našoj današnjoj realnosti takođe su rezultat, ali ne našeg svesnog izbora, nego rezultat rada naših osećanja. Naša osećanja svojim delovanjem u našem telu, kreiraju naše stavove, odnosno naša tumačenja kako nas tako i svih naših rezultata koji čine našu današnju realnost. U zavisnosti od naših dominantnih osećanja koja pulsiraju u našem telu, mi gradimo naše svesno tumačenje svega što nam se dešava u životu.

Iz toga proizilazi sledeći zaključak: Vaša današnja realnost koju čini sve to što vi danas osećate, imate i mislite o sebi - rezultat je vašeg izbora Emotivnog Fokusa. Ukoliko vam se vaša današnja realnost ne sviđa, ništa strašno zato što je možete promeniti.

9

Da bi se željena promena desila, neophodno je da prvo oslobodite svoja postojeća neprijatna osećanja u vezi svega onoga što želite da promenite. Ovaj korak je apsolutno neophodan, zato što je fizički nemoguće da prihvatite i primenite neko novo znanje sve dok u vama pulsiraju postojeća neprijatna osećanja, jer ona su vaš fizički dokaz da imate problem. Kada nema fizičkog dokaza, tada nema ni problema!

Istina koja je odavno poznata glasi: Niko ne može u istom trenutku da oseća svoja loša i svoja dobra osećanja. Moguće je brzo premeštanje fokusa sa jednog osećanja na drugo, ali je fizički nemoguće fokusirati se na oba osećanja istovremeno.

U skladu sa ovim prirodnim zakonom, Vi uvek dobijete rezultate koji su potpuno u skladu sa vašim izborom svog emotivnog fokusa . Ako niste sigurni kako ste do sada usmeravali svoj emotivni fokus - evo proverenog način da to saznate.

Sedite i na čistom listu papira zapišite sve rezulate koje ste do sada ostvarili u svom životu. Evo ukratko šta bi trebalo da napišete:

* Napravite listu navažnijih rezultata, situacija i učesnika u vašem životu.

Napišite sve ono što ste u životu postigli, šta imate i šta jeste. Obavezno zapišite kako dobre tako i loše stvari. Taj spisak ne mora da bude po nekom hronološkom redosledu, možete početi od vremena sadašnjeg, pa ići unazad.

Dok pravite ovaj spisak, imajte na umu da ne treba da pišete romane o svakoj od stavki, dovoljna je jedna napomena ili par reči koje označavaju situaciju, osobu ili sećanje. Obavezno zapišite sve situacije gde ste bili svedoci ili učesnici u nečemu što u vama budi jaka osećanja.

Zapišite sve svoje ljubavne, prijateljske i poslovne uspehe, ali isto tako navedite i sve neuspehe. Navedite sve ljude koji su vam dragi i koje volite, ali isto tako zapišite sve one koje mrzite, sve one kojih se plašite, kao i one koje ne možete da podnesete u svojoj blizini.

Obavezno navedite sve situacije gde ste bili žrtva nekog oblika nasilja. Navedite sve selidbe, promene škole ili sredine. Obavezno zapišite sve nesreće, bolesti, ozbiljne povrede kao i sve svoje strahove i nezadovoljstva.

Navedite noćne more ako ih imate ili priče koje vas i dalje plaše. Zapišite sve što vas je ikad povredilo kao i ono što vas i danas povređuje na bilo koji način.

Potpuno je izvesno da dok budete pravili svoju listu u vama će se uzburkati i pokrenuti mnoga bolna i neprijatna osećanja, ali zapamtite to su samo osećanja koja ćete morati da oslobodite, da bi ste se osećali dobro. Sve što budete osećali predstavlja fizički dokaz da je problem u vama, a ne u spoljnom svetu. Zato ne žurite, dopustite sebi da osećanja isplivaju na površinu, pišite polako stavku po stavku i bez obzira na trenutnu nelagodnost nikako nemojte odustati.

Zapisane stavke će vam pokazati na šta ste se do sada fokusirali. Ti zapisani rezultati koje ste ostvarili bez obzira da li vam se svesno sviđaju vaš su direktni pokazatelj izbora vašeg emotivnog fokusa.

* Pregledajte spisak i za početak podvucite sve rezultate koji vas činesretnim, zadovoljnim i ponosnim.

Čestitajte sebi na tim ostvarenim rezultatima. Na tom spisku će se verovatno naći neka dostignuća koja niste svesno ni planirali, a desila su se. Verovatno će tu biti imena nekih dragih prijatelja kao i imena nekih vaših "bivših ljubavi".Ako ste materijalno dobro situirani - Super! Ta stavka je pokazatelj da ste se fokusirali na svoja dobra osećanja u vezi novca. Sa druge strane, ako ste švorc ili u dugovima do guše, to vam je direktan pokazatelj da ste se fokusirali na svoja loša osećanja u vezi svojih sposobnosti pravljenja i imanja novca.

Možda će na vašem spisku biti stavke koje su pokazatelj vašeg dobrog zdravlja ili će biti stavke koje opisuju vaše loše zdravstveno stanje. To što vi svesno ne znate zašto je to tako, ne menja činjenicu da je to i dalje rezultat vašeg izbora emotivnog fokusa.

* Sledeći korak je da podvlačeći stavke koje vam se ne sviđaju definišitesegmente vašeg života u kojima želite da napravite pozitivne promene.

Vaši rezultati u tim oblastima, odnosno zapisane stavke direktan su rezultat izbora vašeg emotivnog fokusa koji je sastavljen od vaših osećanja i uverenja u vezi vas i zapisanih stavki.

10

Formulišite sve segmente u kojima želite da napravite promene. Obavezno napišite šta želite da postignete tom promenom. Naprimer ako ste sami i to vam se ne sviđa, napišite u kakvoj vezi i sa kakvom osobom želite da budete. Budite vrlo precizni, nemojte da pišete fraze tipa: normalna ili obična, jer to su reči koje ništa ne objašnjavaju. Umesto toga navedite precizne fizičke i karakterne osobine koje želite da ta osoba poseduje, njen način ponašanja, komunikacije i obavezno njene reakcije na sve ono što je vama bitno u životu.

* Ovo je pravi trenutak da iščitavajući spisak prihvatite očiglednu činjenicuda zapisani rezultati kreiraju vašu današnju realnost.

Najlepša stvar u vezi vaše današnje realnosti leži u tome što je Vi uvek možete promeniti, jer ona nije spoljna fizička realnost. To je samo vaša realnost i ona predstavlja vaša sadašnja osećanja i uverenja u vezi vas i sveta oko vas.

Svesno prihvatanje i konstatovanje činjenice da u vama postoji nešto što vas blokira da budete i imate sve ono što želite, isključuje potrebu da se bavite gomilom drugih ljudi na koje definitivno nikada ne možete uticati i zato ih ne možete promeniti.

Svesno konstatujući sve ono što sada imate i prihvatajući to kao svoj rezultat, vi sebi dajete šansu da ako vam se to ne sviđa, onda to promenite u ono što želite. Ovaj korak vam omogućava da svoj emotivni fokus usmerite 100% na sebe i tako preuzmete odgovornost za vaš život u svoje ruke.

* Sumiranje svega do sada navedenog:

Praveći spisak najvažnijih rezultata, situacija i ljudi u vašem životu, Vi pravite jasnu sliku svega onoga što vas blokira da promenite svoju sadašnju realnost. Vaša sadašnja realnostnije spoljna fizička realnost i zato je samo VI možete promeniti.

* Šta je sledeći korak?

Sledeći korak će biti da raščistite sva svoja neprijatna osećanja i uverenja koja podržavaju vašu današnju realnost, odnosno sve ono neprijatno što vi danas osećate, jeste i imate.

Oslobađajući svoja loša osećanja vi ćete otvoriti prostor za svoja dobra osećanja koja su u harmoniji sa onim što želite za sebe. O svemu tome ćemo detalnije pričati u danima koji dolaze, sada je vreme da uradite ovaj prvi korak - napravite svoju listu.

U Vašem životu je sve Vaš rezultat!

Vi ste verovatno jedan od miliona ljudi koji je do sad pokušao da primeni neku tehniku samopomoći sa ciljem da unapredi kvalitet svog života. Rezultati tih vaših pokušaja verovatno su isti kao kod većine ljudi, a to je - Nisu baš zadovoljavajući!

Kao što sam već rekao u prošlom pismu: Sve što nam se dešava u životu rezultat je našeg postojećeg znanja i uloženog paktičnog rada. Naši stavovi o nama i našim sadašnjima rezultatima takođe su naš rezultat, ali ne našeg svesnog rada, nego rezultat rada naših osećanja. Osećanja su ta koja svojim delovanjem u našem telu, usmeravaju naša tumačenja kako nas samih, tako i naših rezultata. U zavisnosti od naših dominantnih osećanja koja pulsiraju u našem telu, mi gradimo naše svesno tumačenje svega što nam se dešava u životu.

Objektivna realnost i osećaj sigurnostiMeni je mnogo smešno kada mi neko kaže "objektivna realnost". Odmah mi se javlja pitanje: Čija objektivna realnost? Opšta ne postoji, jer kad bilo ko pričao o "objektivnoj realnosti", on je objašnjava iz svog ugla, na osnovu svog postojećeg znanja. Njegovo znanje određuje, njegovu "objektivnu realnost", odnosno njegov univerzum. Šta je onda "objektivna realnost"?

Znači, sve ono što ljudi zovu "objektivna realnost", je ustvari njihovo sadašnje-postojeće znanje koje predstavlja njihovu "ličnu realnost" koju oni zovu "objektivna realnost".

To i takvo postojeće znanje nikada ne dopušta nekim novim informacijama koje su u kontradikciji sa tim postojećim znanjem da prođu i zažive. U životu to izgleda ovako: Kada jedanput izgradimo stav o nečemu, svemu onome što nije u harmoniji sa tim našim stavom(postojećem znanjem) mi se odupiremo. Branimo taj stav kao da je zakon uklesan u kamenu.

11

To radimo iz samo jednog razloga, taj stav je nešto što je nama poznato. Zašto je to bitno da razumete? Zato što sve one poznate informacije, situacije i ljudi, uvek u nama stvaraju osećaj sigurnosti. A, to znači sledeće:

Naš osećaj sigurnosti nikada nije posledica onoga što se nama svesno sviđa ili ne sviđa. Osećaj sigurnosti je uvek posledica onoga što nam je poznato!!!

Primer za to su naizgled nelogične situacije iz života: Mnogi ljudi žive u totalno haotičnim porodicama. Kada ih pitate: "Zašto se ne odsele?", oni vam daju milion objašnjenja. Ne znajući pri tome, da objasne šta je to što ih zadržava u tom haosu! To što ih drži u tom naizgled nemogućem okruženju, je OSEĆANJE da je njima tu sve poznato. Znaju kako da se ponašaju, znaju kako da reaguju, znaju kako da razmišljaju. Sve van tog okruženja, za njih je novo i nepoznato, samim tim "OPASNO".

To je taj životni paradoks, koji zbunjuje ljude. Koliko god vama to okruženje delovalo jezivo, oni se u njemu osećaju koliko, toliko sigurni. Pri tome i oni su svesni da to nije normalno, ali... Kao što sam već pojasnio: Sve što je novo i nepoznato nije u harmoniji sa njihovim postojećim znanjem, pa samim tim i izlazak iz tog okruženja u njima izaziva osećanje otpora i straha.

Da bi napravili promenu u svom životu i krenuli dalje u pravcu koji nas zanima, pored odluke da želimo promenu, prva i osnovna stvara je da oslobodimo svoja neprijatna osećanja u sebi. To je apsolutno neophodno zato što nas upravo ta poznata osećanja drže poziciji iz koje želimo da se pomerimo. Kada jednom počnemo da oslobađamo svoja osećanja onda postajemo spremni da prihvatimo neke nove informacije i krenemo dalje sa svojim životom

Bogatstvo je moje, tu je u sefu, ali ... zaboravio sam šifru!

U skladu sa tim materijalno bogatstvo kao i dobro zdravlje su samo "naši rezultati" , a ne splet slučajnosti. To većini ljudi deluje jasno i koliko, toliko logično, ali zato im je potpuno nelogično i nejasno da su njihove bolesti i neprijatna stanja kao što su rak, depresija, gojaznost ili alkoholizam..... isto tako samo "njihovi rezultati", a ne posledice nekih određenih životnih okolnosti ili genetskih predispozicija. Neshvatljivo im je zato što su potpuno posvećeni spoljnom, fizičkom svetu i nemaju nikakav svesni kontak sa svojim unutrašnjim svetom, odnosno sa svojim osećanjima.

Direktan rezultat takvog svesnog ignorisanja sopstvenih osećanja neminovno vodi do potpuno pogrešnog tumačenja, kako sveta tako i sebe. Tumačenja po kome su bolesti - "ničim izazvana neprijatna slučajnost" ili neizbežni "nasledni faktor".

U skladu sa takvim fizičko-farmaceutskim tumačenjem sebe i svojih telesnih senzacija, oni ih tretiraju kao i svaki drugi spoljni fizički faktor poput pregorele sijalice ili zapušenog lavaboa. Naravno, rezultat takvog tumačenja i fizičkog pristupa sebi i svom telu su - još veća patnja i bol!

To nas dovodi do zaključka da kakve god rezultate postizali, bez obzira da li su oni po našem svesnom tumačenju dobri ili loši, pozitivni ili negativni, oni su jednostavno refleksija onoga kako se osećamo iznutra, odnosno posledica naših dominantnih osećanja.

Spoljni svet, svet koji nas okružuje mi uvek posmatramo i tumačimo kroz prizmu našeg unutrašnjeg sveta. Naprimer, ako stvari koje nam se u životu dešavaju stalno tumačimo kao loše, to je definitvna potvrda da duboko u nama postoji gomila neprijatnih osećanja koja nam ne dopušta da ih tumačimo drugačije. Zato ako želite da napravite promene u svome životu, prvo što treba da uradite je da se fokusirate na sebe, odnosno na svoja osećanja i da ih iskažete i oslobodite.

Pravi problem nikada nisu sama osećanja, nego naš otpor prema njima!

Ovaj otpor se javlja zato što naša svest ne prepoznaje naša osećanja kao sastavni deo nas, našeg tela i našeg života, nego ih tumači kao neprijatnost i zazuzima neprijateljski stav prema njima. Ne prepoznaje ih zato što naša svest nikada ne stvara naša osećanja. Naša svest ih samo konstatuje i tumači u skladu sa našim postojećim znanjem koje je obično pogrešno.

Odupiranje i otpor našim osećanjima je daleko ozbiljnija stvar nego što većina ljudi misli. Sva naša osećanja su dizajnirana da se kreću ciklično:

Situacija - osećanje - osetimo ga - iskažemo ga - završen ciklus.

Pokušajem da ignorišemo, odnosno da ne osetimo neko naše osećanje, automatski stvaramo unutrašnji pritisak i nelagodnost u nama. Takvo odupiranje i održavanje naših osećanja potisnutima i neiskazanima troši ogromnu količinu naše životne energije. Direktan rezultat takvog ponašanja, ogleda se u tome da što se više u nama gomilaju potisnuta osećanja, to se mi više iscrpljujemo telesno i mentalno.

12

To vam je kao da non-stop pokušavate da plivate uzvodno. Neminovno vi se sve više umarate, mučite i samo je pitanje vremena kada ćete potpuno iscrpeti svu svoju snagu i potonuti. Iz ovog primera proizilazi osnovna zakonitost naših osećanja:

Naša osećanja predstavljaju ključni faktor koji upravlja našim postojećim znanjem koje koristimo za tumačenja svega što nam se dešava u životu. Kod većine ljudi ova zakonitost izaziva otpor jer je u direktnoj suprotnosti sa njihovim postojećim fizičkim-farmaceutskim znanjem.

Taj otpor je samo dodatna potvrda koliko je ova zakonitost tačna, jer da nije, oni ne bi osećali otpor prema svojim osećanjima i ne bi ih svojim tumačenjem osporavali i potiskivali.

Proces oslobađanja svojih osećanja, uvek nas vodi do sledećeg nivoa igre koja se zove život. Zato što, "Um koji je doživeo ekspanziju, nikada više ne može da se vrati na početnu tačku, a to je neznanje". Znajući to, jedina osoba na ovome svetu koja može za vas da postavi granice, sem Boga, ste isključivo VI. Ako uzmemo u obzir da je Bog ovih dana prilično zauzet, onda ostajete samo VI. On vam je dao sve što vam treba i on ima apsolutno poverenje u vas i vaše izbore. Red je da njegovu veru u VAS opravdate i uradite za sebe sve ono što možete.Vreme je da i VI počnete da verujete u sebe i svoje sposobnosti.

Dokaz ovih mojih reči je to što Vaš život samo VI možete živeti u Vašem telu. To znači da samo VI možete učiniti vaš život prijatnim za Vas. Niko drugi ne može živeti vaš život u vašem telu, niti osetiti vaša osećanja. Vaša osećanja su VAŠ pokazatelj da li je vama dobro ili ne. Zaključak glasi:

VAŠ ŽIVOT JE VAŠA ODGOVORNOST !!!

Pitali su me da li maštam ili sam realan ... ???

To nas dovodi do sledećeg logičnog zaključka: Svako od nas može se promeniti samo onoliko koliko je sposoban da prihvati i oseti svoja osećanja. Osećanja su ta koja održavaju naša postojeća uverenja realnim za nas. Ovo je bitno, zato što su uverenja rezultat našeg postojećeg znanja kojim tumačimo spoljnu fizičku realnost i na taj način kreiramo našu ličnu realnost.

Razliku između ove dve realnosti ću objasniti u nekom od narednih pisama. Nadam se da ste uradili domaći i napravili listu svojih rezultata?

Pre nego što krenemo dalje sa oslobađanjem osećanja želeo bih da vam postavim par pitanja.

Da li ste se ikada zapitali kako bi izgledao vaš život kada biste bili stvarno uspešni:

* Kojim poslom bi ste se bavili? - A, kojim se sada bavite?

* Kako bi ste izgledali? - A, kako sada izgledate?

* Kako bi ste se ponašali? - A, kako se sada ponašate?

* Šta bi bila tema vaših svakodnevnih konverzacija? - O čemu sada stalno pričate?

* Ko bi bili vaši prijatelji? - A, ko su vam prijatelji danas?

* Da li bi ste ostali u sadašnjoj emotivnoj vezi? - A, sa kime bi ste bili u vezi?

Uspeh je VAŠ unutrašnji posao...

Odgovori na ovih par pitanja otkriće vam neka od vaših sadašnjih uverenja koja usmeravaju vaš život. Usmeravaju ga prema onome ka čemu težite ili ka onome što vi u stvari ne želite, a to radite svakodnevno i zato svoj život doživljavate kao neuspeh.

Sve što vi osećate u vezi bilo čega u svom životu, deo je vašeg života i samim tim je vaša odgovornost. Da rekapitulram gore navedeno: "Vaš život se bavi isključivo vama. Vaš život se nikad ne bavi drugim ljudima, to je samo vaša iluzija." Vaša iluzija, zato što ste VI izabrali da zamišljate kako osećate njihova osećanja, a ne svoja. Upravo zbog toga, svaki pokušaj da živite nečiji život i da zamišljate kako osećate bilo čija osećanja sem vaših, vode vas u bol i patnju. Zato što kad to pokušavate, tada se odričete kontrole nad svojim osećanjima i svojim životom.

13

Možda vam niko do sada nije rekao da VI imate puno pravo da budete i imate sve što poželite u svom životu. Međutim sama želja nije dovoljna, neophodno vam je adekvatno znanje i uporan rad.

Ako se još uvek pitate šta je emotivni fokus? Emotivni fokus je proces korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg emotivnog fokusa. Da ponovim "rezultat, a ne problem''. Jednostavno, zar ne?

Formula Uspeha - Koja Ne Funkcioniše!

Da li ste ikada pokušali da otkrijete zašto se većina stvari u vašem životu skoro nikada ne dešava onako kako bi ste Vi to želeli? Koliko ste se puta zbog toga pitali da li je greška u vama ili se to dešava i drugima? Šta mislite, koliko vaša iskrena želja i očekivanja utiču na ispunjenje vaših planova? Šta je to u nama što suštinski utiče na naš život i naše planove? Odgovore na ova i još neka pitanja naći ćete u ovom tekstu.

Kada bih imao million evra ja bih onda ...

Od malih nogu naši roditelji, sistem edukacije i društvo u celini usmeravali su nas da razmišljamo i radimo po vrlo određenoj formuli uspeha. Formuli koja je vremenom i stalnim ponavljanjem postala opšteprihvaćeni model razmišljanja i ponašanja, a pri tome nam ta takva formula nikada ne donosi željene rezultate. Međutim tu nije kraj, ta ''super formula'' ne samo da nas nikada ne vodi do željenih rezultata, nego u nama konstantno izaziva nove frustracije koje nas u sopstvenim očima čine još gorima i nemoćnijima. Vreme je da tu formulu svesno razotkrijemo i zamenimo je onom koja ''radi''.

Evo te naopake formule koja bez obzira na svoju opšteprihvaćenu primenu, nekim čudom je ostala skrivena od naše pameti, svesti i logike:

Imam ~ Radim ~ Osećam - Formula Koja Nikada Ne Funkcioniše!

To je formula po kojoj funkcioniše 98% ljudi na ovoj planeti. Pri tome oni uopšte nisu svesni kako ni same formule, tako ni sopstvenog praktikovanja iste. Nisu je svesni iz prostog razloga što je to jedini sistem funkcionisanja koji im je poznat. Svakodnevni, praktični, primeri navedene formule zvuče ovako:

''Kada budem IMAO dovoljno vremena, onda ću se BAVITI sobom i ponovo ću se osećati DOBRO.''

Evo još jednog vrlo često korišćenog primera:

''Kada sakupim dovoljno snage i odlučnosti (IMAM), počeću sa kontrolom težine (RADIM), napokon ću smršati i biti zadovoljan svojim izgledom (OSEĆAM).''

Da ne zaboravimo ''najčuveniji primer'' koji većina ljudi ponavljaju kao mantru:

''Da IMAM dovoljno novca, RADIO bih ono što želim i tada bih OSEĆAO sreću i zadovoljstvo.''

Svi ovi navedeni primeri potpuno su u skladu sa ''super formulom'' koja nam je odavno instalirana kao jedina ispravna putanja, odnosno ''formula uspeha''. Naravno, svi primeri korišćenja te formule imaju više nego očigledan krajnji rezultat, a to je da NEMA željenih rezultata. Ova formula, kao i naše prateće razmišljanje i ponašanje svaki put nas nepogrešivo vode baš NIGDE i koristeći je uvek postižemo NIŠTA , pa zbog takvih rezultata neminovno svaki put osećamo još veću FRUSTRACIJU.

Da li znate da skijate? ~ Kako se ponašate dok ste na skijama?

Svi mi smo naučili da svaki put kada hodamo nizbrdo, po automatizmu naginjemo naše telo unazad, zar ne? To je uostalom potpuno logično ponašanje, jer tako održavamo savršenu ravnotežu. Sad, znajući to pitanje glasi:

Da li se tako ponašamo i kada stanemo na skije? Da ili ne?

Naravno da ne, jer ako krenemo da se naginjemo unazad, padamo skoro istog trenutka. Deluje potpuno nelogično u odnosu na naše postojeće znanje o gravitaciji, a ipak nam se stalno dešava. Zašto je to tako, zašto padamo svaki put kada pokušamo da uradimo ono što stalno radimo i pri tome nam to naše svakodnevno ponašanje deluje potpuno logično?

Evo odgovora:Skije su jedna nova fizička realnost koja u nama izaziva potpuno drugačiji doživljaj zakona gravitacije u odnosu na onu primenu koja nam je odavno poznata i koja važi kada hodamo. To znači, svaki put kada se nađemo na skijama

14

umesto da se naginjemo unazad, apsolutno je neophodno da se naginjemo UNAPRED direktno prema nizbrdici. Drugim rečima idemo naglavačke prema nizbrdici iako to svesno nikako ne želimo.

Toliko se bojim, a tako te ... ŽELIM!

Bez obzira na našu ogromnu inicijalnu neprijatnost i otpor koji je pokrenut našim postojećim znanjem o zakonu gravitacije i našim uobičajenim ponašanjem na nizbrdici, ako mislimo da ostanemo na nogama (dok smo na skijama), moramo se ponašati sasvim suprotno od onoga što je po našem mišljenju NORMALNO ljudsko ponašanje. Da budem još precizniji:

Ako želimo da postignemo željeni rezultat, odnosno da se skijamo, umesto da padamo, moramo doneti svesnu odluku da NIKAKO ne bežimo od onoga što u nama na početku izaziva neviđeni svesni otpor, nelagodnost i užasan strah. Vrlo zabavno, zar ne? Samo da vas podsetim, milioni ljudi širom planete rade baš to! Svake zime.

Verovatno se sad pitate kakve veze ima to '' jezivo skijanje'' sa vašim životom, uspehom, zdravljem i svim ostalim ''sitnicama'' koje vas zanimaju i koje želite da poboljšate? Ima mnogo više nego što možete da zamislite. Zato što je Vaš život - ''Vaš spust nizbrdo''...

Zašto je ovaj kamičak u mojoj cipeli tako neprijatan?

Kada odlučimo da ''formulu uspeha'' po kojoj većina ljudi razmišlja i funkcioniše posmatramo svesno i racionalno neminovno odmah primećujemo koliko je ona naopaka i pogrešna.

Naopaka i potpuno pogrešna zato što uvek polazi iz pozicije naše sadašnje NEMOĆI , bavi se isključivo našim LEPIM ŽELJAMA (umesto konkretnim radom) i zbog toga nam umesto željenih dobrih rezultata i lepih osećanja uvek iznova isporučuje neuspeh i nove FRUSTRACIJE!!!

Hajde da dodatno raščlanimo tu formulu: Imam ~ Radim ~ Osećam

Možemo je postaviti na sledeći način, zbog još boljeg razumevanja:

Sadašnja lična realnost +Ideje i Želje + Rad = Rezultat

Ključni faktor u ovoj pojednostavljenoj formuli nisu naše ''Želje'' i fenomenalne ''Ideje'' za koje većina ljudi potpuno pogrešno misli da predstavljaju stavku ''Rad'', nego ona prva stavka, odnosno naša ''Sadašnja lična realnost''.

Naša ''sadašnja lična realnost'' uvek je direktan pokazatelj svega onoga što mi ''Imamo i Jesmo'' u sopstvenim očima u ovom trenutku. Ta naša ''Sadašnja lična realnost'' uvek je sačinjena od zbira tumačenja naših dosadašnjih rezultata. Pri tome je potpuno nebitno da li su ti naši rezultati po našem svesnom tumačenju dobri ili loši, pozitivni ili negativni, oni su uvek posledica onoga kako se mi osećamo iznutra, odnosno predstavljaju refleksiju naših dominantnih osećanja.

Ako su naša dominantna osećanja neprijatna, a mi ne znamo kako da ih oslobodimo i promenimo, onda su svi naši budući rezultati bez obzira na sve fenomenalne ideje i lepe želje unapred osuđeni na neuspeh. Osuđeni su na neuspeh zato što mi sve te buduće rezultate nastavljamo da posmatramo kroz prizmu naših postojećih uverenja koja su formirana na osnovu naših postojećih dominantnih osećanja.

Jednostavno rečeno, sve dok se osećamo loše u vezi sebe mi ne možemo promeniti tumačenje rezultata koje ostvarujemo u spoljnom fizičkom svetu. Tužno, ali istinito!

Kamičak koji nas stalno žulja i ne dopušta nam da napredujemo i uživamo u svakom novom koraku je ništa drugo sem - Naših postojećih, potisnutih, neprijatnih osećanja!

Svaki put kada se preselimo... Mi odmah spavamo u novom stanu, zar ne?

Bez obzira na tu više nego očiglednu činjenicu, većina ljudi se ponaša na potpuno naopak način. Ponašaju se kao da su i dalje u starom stanu. Uzimo za primer moju omiljenu temu gde se korišćenjem ''Emotivnog Fokusa'' ostvaruju naizgled nemogući rezultati, a to je ''Kontrola težine''! Omiljena mi je zato što je toliko jednostavna i laka, a većina ljudi od nje pravi neviđeni problem i famu.

Selidba u ovom slučaju znači oslobađanje starih neprijatnih osećanja u vezi sebe i svog tela. Hrana za koju većina kako ljudi tako i ''stručnjaka'' misli da je ključni faktor i samim tim ''problem'', predstavlja samo metaforu našeg uma kojom nas on povezuje sa našim dobrim osećanjima u vezi nama dragih ljudi. ?????????? Šta sam ja to rekao? O tom - potom :-)

15

Za većinu ljudi kontrola težine znači: Ja moram da se patim i mučim... Moram da držim rigorozne dijete, a to znači - Ja moram da crkavam od gladi i odričem se onoga što VOLIM... Jer kada to radim, tek onda ću napokon smršati i kao rezultat toga biću SREĆAN.

Ovakav pristup suštinski jednostavnom problemu ''Kontrole Težine'' u većini ljudi automatski budi totalni svesni otpor i neverovatnu nelagodnost.

Šta mislite koliko trajnih rezultata se može postići sa ovakvom opšte prihvaćenom ''formulom uspeha'' za ''Kontrolu Težine''? Odgovor već znate, zar ne? Nema ih uopšte - Postoje samo privremeni rezultati, a onda kreće nova tura ''krkanja'' odnosno ''Ljubavi''. To je onaj čuveni ''Jo-Jo'' efekat. Upravo zato svaka dijeta na kraju neminovno PROPADA.

Zaključak:

Imam ~ Radim ~ Osećam je opšte prihvaćena formula uspeha koja na našu veliku žalost nikada ne daje željene rezultate. Navedeni primeri su potvrda toga. Osnovni pokazatelj naše ''Sadašnja lične realnosti'' uvek su naša osećanja i sve dok njih ne oslobodimo svi naši budući rezultati su neminovno osuđeni na neuspeh. Vreme je da tu formulu zamenimo onom koja DAJE REZULTATE.

Šta je sledeći korak?

Sledeči korak je da proučimo formula koja kad je primenjujemo ... DAJE ŽELJENE REZULTATE! Više o tome u sledećem pismu, a do tad pozdrav i uživajte u letu.

~ Pozitivno Razmišljanje ~

Koliko ste vremena do sada potrošili pokušavajući da održite lepe i pozitivne misli u svojoj glavi? Da li ste i vi poželjne afirmacije ponavljali do besvesti nadajući se nekoj promeni? Šta ste promenili? Verovatno ništa, jer da pozitivne misli i poželjne afirmacije mogu nešto da promene - Vi bi ste već bili "Dalaj Lama u novom Ferariju" - Ali niste! Kako i zašto niste? Evo mog odgovora, a vi procenite da li sam u pravu.

Koliko još treba da se mučim, a tako lepo maštam?

Svakoga dana u svakom trenutku samo ste Vi u vašoj glavi. Vi ste osoba koja non-stop priča sa vama o vama. Vi ste ta osoba koja vam stalno postavlja neka pitanja i time analizira i definiše sve vaše stavove i uverenja. Vi ste ta osoba koja vam na osnovu vaših pitanja i tumačenja, daje sugestije šta da radite, a onda vam potom objašnjava te vaše postupke.

Vi ste taj glas u vašoj glavi, koji vam stalno nešto obećava, tumači vaš život i sugeriše vam kako da se osećate, šta da imate i ko da budete. Vi to radite čitav svoj život i zato ste postali baš takvi, kakvi ste danas. Jednostavno rečeno, vi ste neverovatno dobri u ulozi Vas. Radeći to non-stop VI ste jedina osoba koja za vas definiše VAŠU prošlost, sadašnjost i budućnost.

Vi ste superiorno dobri u ulozi vas - takvih kakvi ste sad. Upravo iz tog razloga, Vi isto tako možete biti dobri u ulozi vas - onakvih kakvi želite da budete. To je za vas vrlo lako, zato što možete nastaviti da koristite sve to što i sada radite, naravno uz male modifikacije.

Zato ako vam je dosadilo da se osećate loše, a verujem da jeste, evo pravog načina kako da VI to promenite i počnete da se osećate dobro! Zato što su oba osećanja isključivo vaša, kako ono Dobro tako i ono Loše. Do sada ste tu promenu, baš kao i većina ljudi pokušavali da postignete pozitivnim razmišljanjem i raznim poželjnim afirmacijama, zar ne? Međutim, tu nešto ne funkcioniše kako treba. Šta je to?

Zašto je ovaj luk toliko ljut, a ja iskreno želim da nije?

U svakodnevnom životu postoji velika razlika između pozitivnih tvrdnji (afirmacija) i pozitivnih pitanja. Kada govorite sebi "Srećan sam; Srećan sam; Srećan sam" te i takve afirmacije mogu izazvati dovoljno emotivnog intenziteta u vama, tako da se na trenutke stvarno osetite srećni. Ali, isto tako možete ponavljati te afirmacije po čitav dan i pri tome se osećati loše i nesretno. Verovatno se pitate, kako je to moguće?

16

To je moguće zbog kritičke osobine vaše svesti, koja je direktna posledica vaših postojećih osećanja i uverenja o vama. Drugim rečima, ako je vaša reakcija na takve afirmacije u nekom trenutku bila: "Ma daj, koga ti zavaravaš?'' To pitanje momentalno obara afirmaciju i pokreće osećanja koja su u skladu sa tim pitanjem: "Ma daj, koga ti zavaravaš?'' Vaš telesni odgovor je - "Loša osećanja"

Ovaj podatak nas dovodi do prave istine o toliko propagiranom pozitivnom razmišljanu, istine koja glasi: Pozitivno razmišljanje treba da bude zasnovano na pozitivnim pitanjima, koja koristimo u procesu razmišljanja i svesne analize svega u našem životu. To je jedini način da se konstantno osećamo dobro i ostvarujemo pozitivne rezultate, zato što:

PRAVI POKRETAČI NAŠIH OSEĆANJA I RASPOLOŽENJA SU PITANJA KOJA POSTAVLJAMO SEBI - NE AFIRMACIJE!!!

U skladu sa tim ono što će zaista promeniti vaša osećanja i raspoloženje su pitanja tipa: "Zbog čega sam srećan?; Zašto sam ovako opušten?; Šta ima lepo i dobro u ovoj situaciji?" Ukoliko nastavite da postavljate pitanja slična ovima, vrlo brzo ćete se osetiti dobro i prijatno. To će se desiti potpuno spontano, bez ikakve potrebe da svesno analizirate i tražite neke posebne razloge zbog kojih bi ste se osećali dobro.

Znači, umesto da sebe na silu "pumpate" pozitivnim mislima i poželjnim afirmacijama, počnite da postavljate sebi pitanja koja usmeravaju vaš "Emotivni Fokus" na pozitivnu stranu dešavanja i time ćete automatski pokrenuti svoja dobra osećanja. Ovo je logičan i precizan način kojim svaki čovek može skoro trenutno promeniti svoja osećanja i svoje raspoloženje. Ova promena se dešava kao rezultat usmeravanja vašeg "Emotivnog Fokusa" putem pitanja koja postavljate sami sebi.

Sumiranje svega rečenog

· Nijedno od vaših osećanja nikada nećete pronaći u nekoj tajnoj knjizi, niti u bilo kojem objašnjenju ili formuli za privlačenje uspeha i sreće. Možete čitav svoj život provesti u traganju, ali nijedno od vaših osećanja, nikada nije negde napolju. Vaša osećanja možete tražiti i pronaći isključivo u sebi. Vi ste ta osoba od koje treba da ih tražite. Samim tim Vi ste jedina osoba na ovom svetu koja može da vam ih pruži.

· Pozitivno razmišljanje je proces razmišljanja i tumačenja situacija i informacija u našem životu. Ukoliko je ovaj proces zasnovan na poželjnim tvrdnjama, odnosno afirmacijama, onda je rezultat kratkotrajan ili ga nema uopšte. Sa druge strane ako je pozitivno razmišljanje zasnovano na pozitivnim pitanjima onda su rezultati trajni i vrlo očigledni.

· Krajnje je vreme da sednete i napokon se dogovorite sami sa sobom. Hoćete li nastaviti da sebi pružate na hiljade razloga da se osećate loše, nesrećni i nezadovoljni... Ili ćete početi da pitate sebe zašto se osećate dobro, srećno, i zadovoljno?

Vaš sledeći korak

Naučite kako da praktikujete pozitivno razmišljanje na novi, drugačiji način i dobićete drugačije, mnogo bolje rezultate od onih koje ste do sada ostvarivali. Vrlo logično, zar ne? Do sada ste radili sve ono što je pokretalo vaša loša osećanja i upravo zbog njih, nikakva količina pozitivnih misli i poželjnih afirmacija nije mogla da vam isporuči prave promene. Vi ste to radili u skladu sa vašim postojećim znanjem i čudili se zašto nema željenih rezultata? Nema ih i neće ih biti sve dok radite na taj stari način. Vreme je za novo znanje i nove, bolje rezultate. To novo znanje ćete pronaći u knjizi: " Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom".

~ O LJUBAVI ~

 

Da li vi znate šta je ljubav? Kako je vi praktikujete u svom životu? Koliko je često praktikujete u toku svog dana? Rekao sam dana, a ne noći! Šta je po vama definicija ljubavi? Hajde da odgovorimo na ova i još neka pitanja o ljubavi.

17

Znate l' priču o Vasi Ladačkom...

Od pamtiveka većina ljudi definiše ljubav kao nešto divno, nekada tužno, uglavnom leptirasto i božanstveno.... znači kao imenicu. Ja se potpuno slažem sa svima njima, ali... Definicija ljubavi koju ću vam sada predstaviti malo je drugačija i ona glasi:

"LjUBAV JE STALNO TRAŽENJE DOBRA"

Verovatno se pitate šta nam pruža ovakva definicija ljubаvi? Za početak, onа definiše ljubаv kаo radnju, a ne kao imenicu. Radnja kao što sama reč kaže, dаje nam priliku da nešto uradimo sa njom. Dаlje, ova definicija potvrđuje mogućnost da neka osobа može biti voljena od nekog broja ljudi, a istovremeno svi drugi ljudi mogu da je ne-vole. Kako je to moguće? Jedna osoba ne može biti dve različite osobe u istom trenutku.

Moguće je zato što nijedna osobа u realnom životu nije i ne može dа "bude ljubаv" i samim svojim postojanjem natera sve ljude dа je vole. To je dodatna potvrda teze da je "ljubаv radnja", a ne osoba. U skladu sa tim pravo pitаnje bi bilo: Kako se ljubav dešava u praksi, odnosno realnom životu?

Ljubav je ponekad bolna! - Reče zec sa osmehom i ... ustade sa ježa!

Gledano našim ljudskim očima, u realnom životu ne postoji apsolutno sаvršenstvo: Nemа ničeg sаvršeno dobrog i nemа ničeg sаvršeno lošeg. To znači da je sve oko nas, kao i mi sami mešаvinа pronađenog dobrog i pronađenog lošeg. Prema tome, šta god mi izadaberemo da tražimo u nekome ili nečemu, to ćemo i pronaći. Ova teza podrazumeva dа se u nekoj osobi, bez obzirа koliko bila dobra, uvek može pronaći nešto loše. Analogno tome, neka druga osoba bez obzira koliko je loša, sigurno ima nešto dobro u sebi.

Upravo je ta činjenica ključni faktor u definisanju ljubavi: "Ljudi uvek nadju ono što traže". Ukoliko je naš izbor da stalno i u svemu tražimo nešto dobro, mi ćemo to uvek i pronaći. Sa druge strane, ako izaberemo da uvek tražimo nešto loše, budite bez brige - pronaći ćemo. To nas sad ponovo vraća na definiciju ljubavi: Ako tražimo "dobro" - pronaći ćemo ga i zbog toga ćemo se automatski osetiti dobro u sebi. Suprotno tome, ako tražimo nešto "loše" pronaći ćemo to i automatski osetiti nelagodnost, strah ili neko slično osećanje u sebi. Zbog takve naše automatske telesne reakcije, "voleti" znači pronalaziti nešto "dobro" u onima za koje kažemo da ih volimo. Očigledna potvrda ove teze je da one koje mrzimo - mi uvek tražimo i pronalazimo sve ono "loše" u njima, zar ne?

Brojim do tri... i kažem "Ljubav"

U životu ljubav se dešava na tri nаčinа. Postoji mogućnost pokazivanja ljubаvi drugima, zatim mogućnost primećivanja ljubаvi od drugih i na kraju mogućnost demonstracije ljubavi, prema samom sebi. Sad, evo iznenađenje za većinu ljudi: Ovaj zadnji način dešavanja ljubavi, apsolutno određuje nivo uspeha prva dva načina. To znači, mi možemo pokazati ili primetiti sаmo onoliko ljubаvi, koliko je možemo demonstrirati u sebi za sebe.

Ljubаv je nešto što nam niko ne može dati i samim tim nešto što mi ne možemo dati nekom drugom. Ljubav se može samo osećati isključivo u sebi, odnosno ljubav predstavlja telesne senzacije koje mi osećamo u svom telu. Kada su dve osobe u ljubavi, nijedna od njih ne daje onoj drugoj ljubav. Oni samo demonstriraju svoja "osećanja" koja osećaju u odnosu na tu drugu osobu.

Gore navedeni načini dešavanja ljubаvi pokazaće svаkoj osobi gde se trenutno nalazi na skali svoje lične evolucije. Ultimativna ljubav bi bila "potpuno voleti sebe", odnosno potpuno prihvatiti sebe baš takve kakvi smo - kao čistu dobrotu.

Zašto kažeš ljubav, a misliš na ... Keks?

Razna tumačenja ljubavi kao imenice, koja su najčešće u opticaju, ni malo nam ne pomažu, zato što nam takva objašnjenja ne pružaju nikakvu mogućnost ličnog razvoja. Sa druge strane ovo objašnjenje ljubavi kao akcije, prosto nas tera dа odmah urаdimo nešto za sebe.

Primenjujući ovakvu definiciju ljubavi u svom životu lako se možemo osloboditi gomile loših osećanja za koja nismo ni znali odakle dolaze. Koristeći ovu definiciju u svim onim situacijama koje smo nekada definisali kao loše, dobijamo novu priliku dа pronаđemo svoj osećаj "ljubаvi- dobrote", bez one stare, opsesivne potrebe da nekoga "kontrolišemo i menjamo".

Primenjujući i stalno praktikujući ovu definiciju ljubavi, osetićete se napokon slobodni, zato što u svemu što vam se dešava uvek možete pronaći nešto dobro i osetiti ljubav. Sve što treba da uradite je da potražite nešto "dobro".

18

Sa druge strane, ukoliko izaberete da tražite nešto "loše", onda dovodite sebe u poziciju da očekujete da svi ljudi i sve situacije morаju dа vam se sviđaju, da biste se Vi dobro osećali. U skladu sa tim, ako ste tako funkcionisali do sada, onda vam se stalno dešavalo da sve ono što drugi - vama dragi ljudi urade, a vama se ne sviđa - Vi ste se osećali loše. Drugim rečima, Vi ste se osećali odgovorni za tuđe reči i dela. Istina, zar ne?

Šta je sledeći korak?

Da bi se to promenilo, neophodno da razumete i prihvatite sledeću činjenicu: "Vаša lična dobrobit nikada ne zavisi od toga kako se vaša familija, suprug/supruga, prijatelji, kolege ili ostatak sveta ponaša". Vaša lična dobrobit zavisi isključivo od Vas i vaših izbora. Vreme je da prihvatite stvari onakve kakve jesu, spoljni svet ne funkcioniše u skladu sa vašim očekivanjima, nego sa njihovim izborima. Upravo zbog toga, vаša lična dobrobit nema veze sa njima, nego samo sa vašim izborom onoga što tražite u njihovim rečima i delima.  

Koristeći ovu definiciju ljubavi, Vi uvek možete pronaći nešto dobro u svemu što vam se dešava, bez obzira šta je to. Kada počnete tako da radite, Vi ćete se osećati dobro, bez ikakve potrebe da menjate spoljni svet.

Život na ovoj planeti opstaje i preživljаvа kroz ljubаv - ljubаv prema svemu. Čаk i prema onim stvаrima koje na prvi pogled deluju ružne. Voleti život znači pronaći nešto dobro u svemu što vam se dešava.

P.S.

Naučite kako da praktikujete ljubav na novi način i dobićete drugačije, mnogo bolje rezultate od onih koje ste do sada ostvarivali. Vrlo logično, zar ne? Do sada ste radili sve ono što je pokretalo vaša loša osećanja. Radili ste to u skladu sa vašim postojećim znanjem i čudili se zašto nema željenih rezultata, vreme je za novo znanje i nove bolje rezultate. To novo znanje ćete pronaći u knjizi "Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom". Vreme je da napokon uradite pravu stvar za sebe.

4 Jahača Naše Lične "Apokalipse"

Da li ste zadovoljni sobom i svojim životom? Kako znate da li jeste ili niste? Kako izgleda vaše uobičajeno tumačenje situacija koje su vam se desile? Koliko često kritikujete sebe, a koliko druge ljude zbog Vaših rezultata? Da li ih osuđujete za svoje neuspehe? Zašto kažu da je osuđivanje drugih u stvari "samo-osuđivanje"? U ovom pismu su odgovori na ta pitanja!

Jahači koji nas uvek i nepogrešivo vode u našu "Apokalipsu"!

Većinu svog svesnog razmišljanja o sebi i svom životu mi potrošimo družeći se sa našim "jahačima apokalipse". Razmišljamo i radimo po njihovim pravilima, a onda se uvek iznova čudimo zašto nam život nije onakav kakav bi smo želeli da bude. Da li znate ko su i šta su ti jahači naše lične apokalipse? Evo ih ovde nabrojana sva četiri poimence:

·         Analiziranje ·         Tumačenje·         Kritikovanje ·         Osuđivanje

Verujem da su vam njihova imena savršeno poznata. A, da li su vam jasni i poznati načini njihovog uticaja na VAŠ život? Verovatno nisu, ali ne brinite uskoro će vam biti vrlo jasni i potpuno poznati. Zato krenimo po redu, od prvog sa tog spiska.

Analiziranje je ...

Analiziranje svega što nam se dešava, standarni je misaoni proces koji svako od nas praktikuje non-stop, u skladu sa tim, pitanje glasi: Koliko vam zadovoljstva vaše "analiziranje" donosi?

Zašto se meni ovo stalno dešava? Ko je bre ona da mi to kaže? Šta je to sa ovim ljudima, niko me ne razume? Koliko još moram da patim da bih uspeo? Zašto mene niko ne ceni? Šta je htela time da mi kaže? Koliko me je puta do sada uvredila?

Da li vam ova ili neka slična pitanja možda zvuče poznato? Naravno da zvuče, jer ih verovatno kao i svi drugi ljudi konstantno ponavljate sami sebi. To ponavljanje vaših uobičajenih, naizgled potpuno "logičnih" pitanja direktno nas

19

vodi do objašnjenja našeg "analiziranja" ljudi, situacija i informacija. Šta je u stvari to čuveno "analiziranje" koje ujedno predstavlja i prvog "jahača apokalipse" našeg života?

''Analiziranje'' nije ništa drugo nego niz pitanja koja po ustaljenoj navici pitamo sebe. Ono naše svakodnevno, stalno i uporno ''analiziranje'' ljudi i situacija, nije ništa drugo do proces postavljanja gomile naših uobičajenih pitanja i traženja nekog, svesnog odgovora na njih.

Pitanja su pokretači svega u nama. Kada sam rekao svega, ja mislim baš svega: ''Osećanja, Raspoloženja, Razmišljanja i Ponašanja''.

Na veliku žalost, većina ljudi je naučena da "analizira'' svoj život tako što sebi konstantno postavljaju loša i destruktivna pitanja i time usmeravaju SVE svoje kapacitete na potencijalno loše ishode, a onda se čude zašto baš takve rezultate ostvaruju?

Vaša osećanja pokrenuta Vašim ''analiziranjem'', usmeravaju sve vaše potencijale u smeru koji je u harmoniji sa tim pokrenutim osećanjima. To znači da "osećanja" pokrenuta vašim "analiziranjem" definišu vaše raspoloženje, dalje razmišljanje i samim tim vaše ponašanje.

Tumačenje je ...

Svaki put kad me pogleda onim svojim "urokljivim" očima ja znam da će mi se desiti nešto loše. Čim čujem njegov glas, ja se iznerviram. Ne ide mi u životu, jer sam se rodio kao "baksuz". Meni se nikada ne dešavaju lepe stvari. Ja ne mogu da napredujem na poslu, zato što me svi mrze i zavide mi. Moj život je pravo mučenje.

Da li su vam ovakva tumačenja ljudi i situacija poznata? Verovatno jesu, jer i vi na neki svoj način "tumačite" određene ljude i situacije u vašem životu.

Šta je onda u stvari tumačenje? Tumačenje predstavlja proces našeg svesnog objašnjavanja primljenih informacija na način koji je u skladu sa osećanjima koja su te informacije pokrenule u nama. Ili da budem još precizniji: Tumačenje predstavlja svesno objašnjavanje "uzroka, rezultata i posledica" svega što nam se dešava u životu.

Vrlo jednostavno objašnjenje, zar ne? Razmislite ponovo, da li je baš jednostavno?

Ovo i ovakvo objašnjenje bez obzira na svoju preciznost i dalje nam ne objašnjava mnogo toga. Da li vam je jasno zašto nam ne objašnjava?

Ne objašnjava nam, zato što je ovo kao i svako drugo objašnjenje sačinjeno od niza običnih, sterilnih reči koje ne bude nikakva "osećanja" u nama. Da bi vam bilo jasno šta sam upravo rekao, evo praktičnog primera: Zatvorite oči i pomislite na neku osobu ili situaciju koja vam se ne sviđa ili vam ne prija... i protumačite je "u sebi za sebe", Sad!

Šta se desilo? Odjednom ste osetili gomilu nekih senzacija u sebi (svome telu) koje su vas prosto naterale da tu osobu ili situaciju "protumačite" baš onako kako to obično i radite. Šta vam to govori? Šta je pravi uzrok vašeg tumačenja takvog kakvo je, a za koje ste bili ubeđeni da je potpuno "logično i realno"?

Pravi uzrok vašeg tumačenja su "vaša osećanja", a ne vaša logika! Ukoliko su osećanja koja su se pojavila u vašem telu bila neprijatna, onda će i vaše tumačenje te osobe ili situacije biti isto takvo -  Neprijatno! Analogno tome, ako su osećanja koja se pojave u vašem telu prijatna... 

Pokušajte svesno da nekoga ili nešto što u vama pokreće prijatna osećanja protumačite negativno. Otkrićete da će vam i sam takav pokušaj delovati smešno! To znači da su osećanja "ključni faktor" koji uvek definiše i usmerava sva Vaša tumačenja.

Kritikovanje je ...

To si loše uradila. Nikada ne znaš šta treba da kažeš. Da to nisi rekla, on bi sad bio tu. Stvarno si pokvarena. Bolje da te nikad nisam ni upoznao.  Pa ti ne možeš ni običnu sijalicu da zameniš. Opet si zabrljao. Stidi se!

Zvuči poznato? Koliko ste puta Vi slušali ovakve kritike, a sada ih delite drugima kao bombone? Šta je u stvari kritikovanje drugih i/ili sebe? Kritikovanje je način našeg svesnog "pronalaženja uzroka" neprijatnih osećanja, pokrenutih u nekoj situaciji ili dešavanju.

20

U skladu sa svojim sadašnjim, postojećim znanjem za većinu ljudi je kritikovanje, odnosno "pronalaženje uzroka" jedina moguća reakcija na njihova neprijatna osećanja. Rekao sam jedina moguća...  Ali, potpuno pogrešna reakcija!

Kritikovanje je patetični pokušaj da se oslobodimo neprijatnih osećanja koja su praćena "pogrešnim uverenjima" da su drugi ljudi ili situacije odgovorni za njih. Nisu i nikada neće biti!

Naša osećanja kako prijatna, tako i neprijatna isključivo su naš proizvod, pa su samim tim isključivo i naša odgovornost. Pravi uzrok naših neprijatnih osećanja nikada nisu drugi ljudi ili situacije, nego naše stalno bežanje od njih i uporni pokušaji da ih potisnemo umesto da ih jednostavno prihvatimo, osetimo i oslobodimo.

Bežanjem od sopstvenih neprijatnih osećanja mi neminovno osećamo sve veću potrebu za kritikovanjem svega što nas okružuje. Osećanja su ta koja nam ne dopuštaju da se fokusiramo na bilo šta drugo, bez obzira na naše "svesno" znanje i titule koje posedujemo!

Osuđivanje je...

Zbog TEBE sam nesrećna. Ovo si mi TI uradio. Da TEBE nisam poslušao sada bih radio ono što volim. Da mi se TO nije desilo, sada bih bio srećan. Zbog takvih kao TI, ja sad nemam posao. Ja sam TI verovala, a ti si radio ono što tebi prija. Da TEBE nisam slušao sada bih bio neko i nešto. Ne daju mi da napredujem, jer sam sposobniji od NJIH.

Osuđivanje i uvek osuđivanje! Uf, tako je lako osuđivati druge za sve što se dešava u NAŠEM životu. Ne samo da je lako, nego je i "vrlo primamljivo", zar ne? :-)

NAŠA osećanja nezadovoljstva, besa i frustracije su vrlo neprijatna za nas i prosto nas teraju da nešto uradimo sa njima. Šta onda većina ljudi po nekom svom "automatizmu" uradi sa tim svojim neprijatnim osećanjima? Naravno, oni uvek urade ono što znaju! Usmere ih na druge, "nadajući se" da će ih tako eliminisati. E pa neće! Ta osećanja i dalje ostaju u njima da ih i dalje grizu i progone! Na njihovu veliku žalost.... Naša osećanja samo MI možemo da oslobodimo i tako promenimo percepcije koje nam smetaju.

To nas vodi do ključnog pitanja: Šta je "osuđivanje"?

Osuđivanje je naš "uzaludni" pokušaj da odgovornost za sostvena "neprijatna osećanja" prebacimo na druge. Osuđivanje drugih predstavlja praktičnu demonstraciju NAŠEG neznanja na temu: "Šta i Kako raditi sa sopstvenim neprijatnim osećanjima". 

Osuđivanje je direktna posledica našeg neznanja i zato je osuđivanje drugih u stvari uvek "samo-osuđivanje". Jednostavno rečeno, osuđivanje je "tužna" posledica bekstva od sopstvenih neprijatnih osećanja.

Zaključak ...

I evo nas tu, na samom kraju ovog pisma. Upoznali smo sva četiri "Jahača" koji naš život pretvaraju u "Apokalipsu". Videli smo i razjasnili način rada kojim oni utiču na naš život.

To je sve vrlo očigledno (bar meni), ali mene zanima da li ste Vi primetili šta je "ključni faktor" koji svakom od njih omogućava da uopšte egzistiraju u našem životu? Da - Ne?

Ključni faktor koji omogućava svakom od njih da egzistira i upravlja našim životom su NAŠA "neprijatna osećanja"! I to nas dovodi do zaključka ovog pisma: Sve dok ne znamo šta da radimo sa našim "neprijatnim osećanjima" ~ Mi dopuštamo tim "Jahačima" da pretvaraju NAŠ život u "Apokalipsu".

Šta je sledeći korak?

Vreme je da naučite kako da oslobodite svoja "neprijatna osećanja" i kada to uradite "jahači apokalipse" će odjahati dalje... ostavljajući Vas da na miru uživate u svom životu. 

Do sada ste radili sve ono što je predstavljalo bekstvo od vaših "neprijatnih osećanja" i upravo zbog toga niste mogli

da pobegnete od "jahača apokalipse" i napravite pozitivne promene.  

21

Vi ste to radili u skladu sa vašim postojećim znanjem i čudili se zašto nema toliko željenih rezultata? Nema ih i neće ih biti sve dok radite na taj "stari" način. Vreme je za novo znanje i nove, bolje rezultate. To novo znanje ćete pronaći u knjizi:

"Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom" 

Ako se još uvek pitate šta je Emotivni Fokus? Emotivni fokus je sistem korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg Emotivnog Fokusa. Da ponovim "rezultat, a ne problem''. Logično, zar ne? Vreme je da napokon naučite kako da upravljate svojim rezultatima.

Moja Objektivna Realnost & Kako je Promeniti?

Koliko vam prija vaša objektivna realnost? Da li se budite nasmejani i raspoloženi radujući se svakom novom danu, ili .... Da li takva, vaša realnost važi i za druge ljude ili je to samo vaša ''objektivna realnost''? Koliko vi ''lično'' učestvujete u njenom kreiranju? Da li znate kako da je promenite? Imate li vremena da to uradite? Evo priče o tome kako izgleda moja objektivna realnost, ko zna možda će neke ljude podsetiti na njihovu.

 Moj život je pravo mučenje...

Budim se kiseo i mrzovoljan, odlazim na posao koji ne volim, da bih ''dobio'' neku mizeriju od plate. Radim sa ljudima koje uopšte ne razumem, jer stalno pričaju o bezveznim stvarima i raznim glupostima, šale se i smeju, pa me time još više nerviraju. Kako mogu tako da se zezaju i smeju svemu ''što nam se dešava'', pa zar oni nikada ne gledaju vesti? Da li su svesni ozbiljnosti situacije koja koči nephodne ''reforme''? da mi je znati, sa kim su oni u ''koaliciji'' kada se tako ponašaju?

Na kraju dana, tako besan, umoran i iznerviran svom tom ljudskom neozbiljnošću vraćam se kući. Idem a strepim, jer znam da me kod kuće čeka žena kao neki strogi ''policajac'', spremna da mi svaku moju grešku ''odmah naplati''. A, nekada me je prosto obožavala, radovala se svakom mom dolasku, umiljavala se i bila moja inspiracija. A, sada... čak i onda kad joj se osmehnem (mada to retko radim u zadnje vreme), ona me čudno gleda. Ja ne znam šta se to dešava sa njom, kao da ja nemam dovoljno drugih briga? Pa zar ona ne vidi šta se dešava u svetu?

 Kad sam bio mlađan Lovac ja...

Eh, kad se setim kako sam ja nekada uživao u mom životu. Jutra su mi bila prosto fenomenalna, skakao sam iz kreveta, puštao muziku koju volim, igrao dok se oblačim i spremam i prosto uživao u danu koji je ispred mene. A, tek vikendi, e to je bilo ono ''pravo''... Išao sam na koncerte, žurke, bioskop, družio se i zabavljao iz sve snage. Sve je bilo tako lako i zabavno, a vidi me sada. Šta se to dešava sa mojim životom? Mislim da je život stvarno nepravedan prema meni. Ja se trudim da budem'' maksimalno ozbiljan'', a ništa lepo mi se ne dešava.

Mada... sećam se da su mi ''matorci'' non-stop ponavljali: Vreme je da se uozbiljiš! Stalno su mi zvocali što se zezam i govorili: Kada ćeš napokon shvatiti da život nije jedna ''velika žurka'' nego izuzetno ''teška i ozbiljna stvar'' sa kojom nema šale?

Hm, izgleda da sam napokon ''shvatio'' tu njihovu poruku: Moj život je postao pravo mučenje. Moraću da ''proanaliziram'' sve moje greške!!!

 Danas sam ozbiljan i odgovoran čovek! - Sa mnom nema šale ...

Naravno muziku skoro više i ne slušam, osim možda ponekad u autu dok se vozim ka poslu. Na koncertu sam bio...uf, ne mogu ni da se setim pre koliko godina to beše? A, čuo sam da je Bora Čorba svirao na beer-festu. Baš šteta, da nisam gledao onaj politički dijalog, baš sam mogao da skoknem na tu svirku... Možda dogodine.

Bioskop je postao odavno prevaziđena tema, televizija i vesti su ono što najviše konzumiram i... Čini mi se da sam iz dana u dan sve ''svesniji'' težine života. Prosto gutam sve vesti, ali primećujem da iako nam stalno nešto obećavaju, ja nikako da dočekam da mi bude bolje. Možda ih nisam dovoljno pažljivo slušao? Pojačaću Tv kada budu sledeće vesti!

Gledajući i slušajući sve te ''važne vesti'', čini mi se da su im jedine teme politika i kriza, mada obrađuju i raznorazne tragedije i katastrofe. Valjda to ljudi vole da gledaju ili šta? Ono što je meni čudno, slušajući sve te loše vesti primećujem da se i JA osećam loše. Stalno strepim, podozrivo posmatram ljude i nekako spontano tražim šta ima loše i naopako u njima. Nećete mi verovati, ali kao da sam vidovit, ja uvek uspem pronađem nešto loše.... A, onda

22

počnem da analiziram zašto su takvi i kako to "njihovo loše" može mene da povredi? Verovatno to rade i svi drugi ljudi, znam da su moji roditelji to uvek radili!!!

 Sanjao sam noćas, da te nema ...

Interesantno da posle takvog dana, uveče ne mogu ni da spavam, prevrćem se, razmišljam i analiziram sve uglove mojih problema i nekako osećam sve veći strah od ljudi i života. Ali, ''ja mislim'' da kada budem sve razumeo i uspem da pronađem ono pravo ''logičko'' objašnjenje, nešto će se promeniti. Doduše ne znam šta i ne znam kako, ali nadam se da hoće. Eto tako vam izgleda moj uobičajeni radni dan.

Hej, umalo da zaboravim vikende.Vikendom imam više vremena za vesti i novine. Knjige sam potpuno izbacio iz upotrebe, šta će mi kad na internetu mogu da pratim sve što se dešava u svetu. Vikendom više ne izlazim kao nekada, valjda me mrzi, a i gde bi išao, kad na fejsu mogu sve da vidim i čujem. Malo sam se i ugojio, nije mnogo, nekih 20-ak kila... Možda to ima veze sa tim što se krećem jedino od auta do zgrade. Ko zna, možda i nije zbog toga? Moraću da pogledam šta na fejsu preporučuju od ''lekova za gojaznost''! Verovatno ima nešto što skida kile ''brzo i lako''!

Eto toliko od mene, pa vi sad vidite koliko je surova ova naša ''objektivna realnost''.

S poštovanjem vaš,Ozbiljni Zoran

Juhu - Šalio sam se - To je samo ''Prvo-Aprilska'' Šala!!!

Sve gore navedeno i napisano, isključivi je plod moje imaginacije. To definitivno nije moj život, a nadam se da nije ni vaš! Ako je kojim slučajem vaš život sličan ovom upravo opisanom, onda je vaša "objektivna realnost" vrlo poražavajuća po vas. Uostalom šta je to "objektivna realnost"?

Većina ljudi živi svoj život nesigurni i nezadovoljni, utopljeni u moru prosečnosti, ubeđeni pri tome da je takav njihov život opšta "objektivna realnost". Da li je?

Oni žive u tom svom uverenju zato što gledajući Tv, čitajući novine i slušajući prazna obećanja raznih lidera i "autoriteta" usvaju njihove priče kao istinu, bez da ih lično testiraju. Dodatni dokaz takve njihove "objektivne realnosti" je to što većina ljudi oko njih radi i živi isto tako. Pri tome oni ne primećuju da ta njihova uverenja o "objektivnoj realnosti" ne postoje u spoljnom, fizičkom svetu, ona egzistiraju isključivo u njima.

·         Uverenja koja se tiču njih samih - "Ja sam nemoćan"

·         Uverenja u vezi drugih - "Ljudi su loši"  

·         Uverenja u vezi života - "Život je pravo mučenje"

Ovakva i slična uverenja određuju njihovo ponašanje i tumačenje svega što im se dešava u životu.

Dakle, šta su uverenja?

Uverenja su ideje, koncepti ili tumačenja na bilo koju temu koji su prihvaćeni kao apsolutna istina, bez ikakve praktične provere. Na žalost upravo su uverenja ta, koja održavaju ljude zaslepljenima i ne dopuštaju im da vide spoljnu, "fizičku realnost" u nekom drugom, boljem svetlu.

Kada ljudi kao posledicu dovoljnog broja ponavljanja usvoje neka uverenja kao "svoju istinu", od tog trenutka oni se ponašaju u skladu sa tim usvojenim uverenjima, bez obzira da li su ona dobra ili loša po njih. Od tada oni po automatizmu u svemu što im se dešava traže potvrdu tih svojih uverenja ma koliko ona bila pogrešna i povređuju ih. Takva činjenica objašnjava zašto neka destruktivna ponašanja ili stavovi opstaju u ljudima, bez obzira na sve naše pokušaje da im ukažemo na njih. Drugim rečima niko ne može promeniti ničija uverenja, sve dok čovek "sam" to ne poželi.

Čemu služe uverenja?

Uverenja su ključni faktori koji određuju i stvaraju našu "objektivnu realnost". Ako u nama postoji uverenje da je život težak i mučan, onda je za nas sve što radimo baš tako, pravo mučenje. Ili ovo: Ako verujemo da smo nesposobni za

23

određene stvari, kolika je verovatnoća da ćemo se odlučiti da ih radimo? Setite se, čak i ako ste pokušali, kakvi su vam bili rezultati? Pri tome kada malo pogledate oko sebe, videćete mnogo ljudi koji u potpunosti demantuju takva naša uverenja i našu "objektivnu realnost". Ti drugi ljudi su uspešni, opušteni, sve obavljaju sa lakoćom i pri tome se čak i smeju. Prosto neverovatno, zar ne?

Interesantna pojava je što svaki čovek "misli" da njegov način tumačenja situacija kojim kreira svoju "objektivnu realnost", imaju i drugi ljudi. Istina je malo drugačija, svaki čovek tumači situacije na svoj unikatan način. Šta onda to naše tumačenje situacija predstavlja za nas i kakve veze ono ima sa tom "objektivnom realnošću"?

Objektivna realnost ili ...

Naše tumačenje situacija predstavlja naš lični doživljaj u vezi njih, odnosno naš "lični utisak" koji je stvoren na osnovu naših postojećih osećanja i uverenja.

Naša unutrašnja komunikacija, odnosno naše tumačenja situacija su primer i dokaz da ljudi ne razlikuju spoljnu "fizičku realnost" od svog "unutrašnjeg doživljaja" te realnosti. Oni "misle" da njihov utisak o bilo čemu, odnosno njihovo tumačenje situacije predstavlja "fizičku realnost". Upravo zato što tako misle, oni se ponašaju i reaguju u skladu sa tim svojim tumačenjem, a ne sa stvarnom "fizičkom realnošću".

Ljudima njihovo tumačenja situacija, odnosno njihovi utisci o situaciji deluju kao spoljna "objektivna realnost". Oni su proces tumačenja toliko puta ponovili da se on dešava potpuno automatski bez ikakve njihove svesne kontrole. Upravo taj nedostatak svesne kontrole i činjenica da se oni bave "svojim tumačenjem situacije", a ne samom situacijom predstavlja razlog zašto im njihova tumačenja deluju kao "objektivna realnost".

Da rezimiramo: Fizička realnost je ono što se dešava u spoljnom svetu, a "naša objektivna realnost" predstavlja naše tumačenje spoljne, "fizičke realnosti" na osnovu naših postojećih osećanja i uverenja.

Zaključak:

Današnjim pismom smo objasnili odnos koji vlada između našeg unutrašnjeg sveta koji je sačinjen od naših osećanja, uverenja i tumačenja sa jedne strane i spoljne "fizičke realnosti" sa druge strane. Taj odnos u praksi deluje kao odraz u ogledalu našeg unutrašnjeg na spoljni, fizički svet. Primer za to je bila moja "prvoaprilska" šala. U skladu sa tim, da bi se desila nekakva, željena promena na spoljnom nivou (fizička realnost), neophodno je prvo napraviti promene na unutrašnjem nivou. Svaki put kada promenimo nešto u našem unutrašnjem svetu, menja se i naše tumačenje spoljne, "fizičke realnosti" u skladu sa tom našom unutrašnjom promenom.

Da ponovim: Sve ono što ljudi zovu njihova "objektivna realnost", predstavlja isključivo njihov "lični utisak" o spoljnoj, "fizičkoj realnosti". Taj i takav lični utisak nikada ne dopušta informacijama koje su u kontradikciji sa njim da prođu i zažive.

Šta je sledeći korak?

Vreme je da naučite kako da promenite svoja postojeća osećanja i uverenja i kada to uradite vaša "objektivna

realnost" će se automatski promeniti. Do sada ste radili sve ono što je pojačavalo vaša postojeća uverenja i upravo zbog toga niste mogli da promenite svoju "objektivnu realnost" bez obzira koliko vam se ona ne sviđa.

Vi ste to radili u skladu sa vašim postojećim znanjem i pri tome se čudili zašto nema promene i toliko željenih

rezultata? Nema ih i neće ih ni biti sve dok radite na taj "stari " način. Vreme je za novo znanje i koristeći ga izgradite za sebe jednu bolju "objektivnu realnost". To novo znanje ćete pronaći u knjizi:

"Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom" 

Ako se još uvek pitate šta je Emotivni Fokus? Emotivni fokus je sistem korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata Vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg Emotivnog Fokusa. Da ponovim "rezultat, a ne problem''. Vreme je da napokon naučite kako da upravljate svojim rezultatima.

Uputstvo za rešavanje ''komplikacija'' ili ... života!

24

Sedim i pokušavam da se skoncentrišem na ovo pismo, ali mi nešto ne ide. Vruće je ovde na Phuketu - Tajland, ima preko 30 stepeni, a pri tome je oblačno. Sve je mokro na meni, ide mi se na plažu, a moram da otkucam i pošaljem pismo...

Šta više, to sam trebao još juče da uradim, ali bio sam suviše ''šlogiran'' posle 24 sata provedenih što u avionu, što po raznim aerodromima. Moj kum sedi pored mene, jede i srče lubenicu kao da je vrela kafa, a ne ledeno voće.

Na moje pitanje šta predlaže da bude tema ovog pisma, nevoljno prestaje da kasapi lubenicu, pogleda me i sav ''važan'' kaže:

''Život je dovoljno komplikovan, bez da ga ja dodatno komplikujem''

Zadovoljan tom svojom izjavom, sa širokim osmehom pobednika ponovo se baca na ledenu poslasticu. Hmmm, možda i nije beskorisno to što je upravo rekao. Hajde da malo razradimo tu njegovu misao: ''Život je dovoljno komplikovan, bez da ga ja dodatno komplikujem''.·         Šta može da zakomplikuje naš život?·         Kako rešavati ''komplikacije'' kada se pojave u našem životu?·         Koji koraci čine proces rešavanja ''komplikacija''?  ·         Šta dobijamo rešenjem naših ''komplikacija''?

Ovo su pitanja na koja ćemo danas dati odgovore i videćemo gde će nas oni odvesti. Zato krenimo po redu od prvog pitanja:

Šta može da zakomplikuje naš život?

Jedna od najčešćih i najbolnijih komplikacija u životu svakog čoveka su ''međuljudski odnosi''. Kada se ova komplikacija uvuče u naš život mi postajemo potpuno drugačije osobe i prosto sami sebe ne možemo prepoznati. Nemir, bes, tuga i nervoza, stalno preispitivanje i analiziranje su neminovni pratioci loših ''međuljudskih odnosa''.  

Neprijatna osećanja koja tada osećamo prosto nam ne dozvoljavaju da se bavimo bilo čim drugim, osim situacijom ili konverzacijom koja ih je pokrenula. U skladu sa tim, mi nastavljamo u svoj glavi da vrtimo tu "priču", analiziramo je i menjamo uloge....

Uzaludno se borimo i pokušavamo da svojom logikom i raciom ispraznimo i oslobodimo pokrenuta neprijatna osećanja. Ali, nekako ne uspevamo. Bez obzira koliko se trudili i objašnjavali na sve moguće načine, naša neprijatna osećanja su i dalje u nama i prosto nam ne dozvoljavaju da se opustimo i krenemo dalje. Zašto je to tako i šta treba uraditi sa tim našim osećanjima?  To nas vodi do sledećeg pitanja sa našeg spiska:

Kako rešavati ''komplikacije'' kada se pojave u našem životu?

Bez obzira na količinu našeg mentalnog napora, naša osećanja su "naš fizički dokaz" da postoji komplikacija u našem životu i sve dok ih ne oslobodimo, naša objašnjenja, tumačenja i analiziranja nikada nas ne vode do željenog cilja.

Cilj je više nego jasan - osećati se dobro i smireno. Kako ga postići? Odgovor na ovo pitanje je ujedno i odgovor na pitanje kako rešiti komplikacije izazvane lošim ''međuljudskim odnosima''?  Vrlo logično, zar ne?

Umesto da se bavimo silnim objašnjenjima i tumačenjima, umesto da analiziramo I menjamo uloge u situaciji koja je dovela do ''komplikacije''.... Sve što treba da uradimo je ''osetimo - iskažemo - oslobodimo'' naša osećanja u vezi osobe i/ili situacije. Da ponovim i podvučem:

Umesto svesne analize, okrivljivanja, osuđivanja i tumačenja, fokusirajte se na svoja pokrenuta ''neprijatna osećanja'' i osetite ih u punoj snazi baš takva kakva su!

Osećajući svoja osećanja, vi dopuštate sebi da ih potpuno oslobodite i iskažete. Čim to uradite, primetićete da je istog trenutka nestala potreba da ih dalje svesno tumačite i objašnjavate. Lako i jednostavno, zar ne? Naravno da jeste, ali nije dovoljno "misliti" o tome, to se mora i odraditi. To nas vodi do sledećeg pitanja:

Koji koraci čine proces rešavanja ''komplikacija''?

Koraci koji čine process rešavanja ''komplikacija'' su uvek isti, a oni su:

25

·         Izaberite situaciju i oživite je u svom sećanju.·         Osetite osećanja koja ta situacija pokreće u vama.·         Držite se svakog pojedinačnog osećanja do kraja - sve dok ga ima.·         Konstatujte promenu.·         Ponovo premotajte situaciju da potvrdite promenu.·         Pitajte sebe ''dobra pitanja'' i time pojačajte svoja ''dobra osećanja''.

Kao što ste primetili, nigde se ne spominje osuđivanje, tumačenje i objašnjavanje. To što se ne spominju to znači da NE TREBA da ih koristite. Kada jednom po ovom uputstvu počnete da rešavate ''vaše komplikacije'' rezultati će vas oduševiti.

Znajući ove korake moći ćete da kontrolište svoj život, kao nikada do sada. Ostaćete šokirani koliko je sve to jednostavno. Frustracija, koju ste osećali zbog nemoći da utičete na svoja osećanja, raspoloženja, razmišljanja i ponašanja, ustupiće mesto zadovoljstvu i samopoštovanju. Pitate se da li je to moguće? Da li je to, baš tako jednostavno?

Odgovor je DA. Naoružani ovim znanjem moći ćete bukvalno da rešite sve svoje ''komplikacije'' svaki put kada se pojave. Rezultat primene ovih koraka, biće osećanje da napokon upravljate sopstvenim životom. I to nas vodi do zadnjeg pitanja sa naše liste:

Šta dobijamo rešenjem naših ''komplikacija''?

Odgovor se prosto sam nameće - dobijamo svoj unutrašnji mir. Uostalom evo šta kaže jedan od naših klijenata:

Mislila sam da za mene više nema nikakve nade, ali...

Potrošila sam godine obilazeći najbolje lekare, psihijatre i razne psihologe. Anksioznost, napetost i stalni strah od novih napada panike bili su tužna klackalica na kojoj sam provodila svoj život. Šta god da sam pokušala, koje god lekove pila, psihoterapije i analize prolazila, strah i strepnja su se uvek vraćali. Ni sama ne znam koliko sam knjiga na tu temu pročitala, a tek onih koje sam kupila i odustala posle prvih par strana..., takvih imam punu kutiju. Knjigu "Emotivni Fokus" sam naručila zato što sam bila ljuta na pisca. Cena knjige me je prvo šokirala, a potom razbesnela, pomislila sam: šta on to može da mi pokaže, što oni vrhunski specijalisti nisu mogli. Njegova "zlatna garancija" me navela da je odmah naručim. Mislila sam, e vala ovde ću sa zadovoljstvom da vratim svoj novac. Kakva greška sa moje strane! Prvi put sam je pročitala u jednom dahu. Sutradan sam čitav dan slušala "dobra pitanja" i smejala se samoj sebi. Ovu knjigu, ne da nisam vratila, nego je danas ne dam ni najboljoj prijateljici. Radim po uputstvima, slušam snimke, a "dobra pitanja" puštam svako veče kad legnem i svako jutro čim se probudim. Tužna klackalica se

napokon zaustavila, a ja ponovo učim da živim. Vesna Jovanović - Ekonomista

Zaključak:

Današnjim pismom smo objasnili kako da rešavamo naše ''komplikacije'' svaki put kada se pojave. Sve što Vi sada treba da uradite je da počnete da koristite ovo uputstvo i nikada više ne prestanete.

Naš um i naše telo su kreirani za stalni napredak, razvoj i kretanje unapred. Naša postojeća osećanja su naš pokazatelj gde se danas nalazimo u odnosu na naše želje i potrebe. Shvatajući ovu činjenicu i prihvatajućii svoja osećanja kao naš lični kompas, odnosno pokazatelj kvaliteta našeg života, mi postajemo spremni za sledeći nivo svoje lične evolucije i razvoja.

Vaš lični razvoj podrazumeva angažovanje svih vaših sposobnosti kako mentalnih, tako emotivnih i fizičkih. Ovaj proces zahteva učenje, rad i istrajnost. Puko maštanje nikada nije dovoljno.

Toliko od mene sa vrelog Tajlanda, ja sad odoh na plažu...

Šta je sledeći korak?   Vreme je da naučite kako da promenite svoja postojeća osećanja i uverenja i kada to uradite vaše ''komplikacije'' će se automatski rešiti. Do sada ste radili sve ono što je pojačavalo vaša postojeća neprijatna osećanja i upravo zbog toga niste mogli da rešite svoje ''komplikacije'' bez obzira kako i koliko ste ih tumačili i/ili analizirali.

26

Vi ste to radili u skladu sa vašim postojećim znanjem i pri tome se čudili zašto nema pravog rešenja i toliko željenih rezultata? Nema ih i neće ih ni biti sve dok radite na taj "stari" način. Vreme je za novo znanje i nova bolja rešenja vaših životnih ''komplikacija''. To novo znanje ćete pronaći u knjizi:

"Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom" 

Ako se još uvek pitate šta je Emotivni Fokus? Emotivni fokus je sistem korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata Vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg Emotivnog Fokusa. Da ponovim "rezultat, a ne problem''. Vreme je da napokon naučite kako da upravljate svojim rezultatima.

 Osećaj Sigurnosti & Željene Promene

Svi znamo da se svet oko nas stalno menja. Da li se i Vi menjate? Kako se osećate u vezi promena za koje znate da su vam neophodne? Da li ste zadovoljni svakim segmentom svog života? Ako niste, zašto nešto ne promenite? Da li znate šta je to što blokira proces promene i kako se osloboditi tih blokatora? Ne znate - Vreme je da otkrijete.

Kao što smo u jednom od prethodnih pisama pokazali, sve ono što ljudi zovu "objektivna realnost", predstavlja isključivo njihov lični utisak o "fizičkoj realnosti". Taj i takav lični utisak ne dopušta informacijama koje su u kontradikciji sa njim da prođu i zažive. U svakodnevnom životu to izgleda ovako: Kad jedanput prateći naša osećanja i uverenja, izgradimo stav o nečemu, svemu onome što nije u harmoniji sa tim našim stavom mi se odupiremo. Branimo taj stav kao da je zakon uklesan u kamenu.

Mi to radimo iz samo jednog razloga, taj stav je nešto što nam je poznato. Zašto je bitno da to razumete? Zato što sve ono što nam je poznato: informacije, situacije i ljudi, stvara u nama osećaj sigurnosti. Znači, osećaj sigurnosti nikad nije posledica onoga što se nama svesno sviđa ili ne sviđa. Ovaj osećaj je uvek posledica našeg iskustva, a to znači:

Osećaj sigurnosti je uvek posledica onoga što nam je poznato.

Pri tome je potpuno nebitno što to nekim ljudima deluje strašno. Primer za to su vrlo česte, a potpuno nelogične situacije iz života: Neki ljudi žive u totalno haotičnim porodicama i kad ih pitate: "Zašto se ne odsele?", oni vam daju gomilu raznih objašnjenja: Sada nemam para, ne mogu zbog dece, nadam se da će biti bolje, itd.

Bez obzira na vrstu i dubinu tih njihovih logičnih objašnjenja u njima postoji samo jedan pravi razlog. Tu, u tom naizgled nemogućem okruženju, njima je sve poznato. Znaju kako da se ponašaju, znaju kako da reaguju, znaju kako da razmišljaju. Sve van tog okruženja, za njih je potpuno novo i nepoznato, pa je samim tim "opasno".

Koliko god nama to njihovo okruženje delovalo jezivo, oni se u njemu osećaju koliko, toliko sigurni. Pri tome i oni su svesni da to nije normalno, ali... Kao što sam već pojasnio: Sve što je novo i nepoznato nije u harmoniji sa njihovim postojećim osećanjima, pa samim tim i izlazak iz tog okruženja u njima izaziva osećanja otpora i straha. Da ponovim: Osećaj sigurnosti je uvek posledica poznatog okruženja, a nikada svesni izbor.

Svest nam služi da "skrojimo" dovoljno dobro objašnjenje, zašto ne radimo ono što znamo da trebamo uraditi.

Kako onda napraviti željenu promenu?

Da bi čovek napravio promenu i zakoračio unapred, pored odluke da želi promenu, neophodno je da prvo oslobodi svoja neprijatna osećanja u vezi te promene. Zašto je oslobađanje osećanja uvek prvi korak? Zato što upravo ta postojeća neprijatna osećanja u vezi željene promene zadržvaju čoveka na poziciji iz koje želi da se pomeri. Kada jednom oslobodi svoja neprijatna osećanja, tek onda je spreman da prihvati nove informacije koje su u harmoniji sa njegovom željom i krene dalje sa svojim životom.

Proces oslobađanja svojih neprijatnih osećanja, uvek nas vodi do sledećeg nivoa igre koja se zove život. Zašto je oslobađanje neprijatnih osećanja toliko važno za naš život? Zato što "Um" koji je doživeo ekspanziju, nikad više ne može da se vrati na početnu tačku, a to je neznanje.

Znajući to, jedina osoba, osim Boga koja može za vas da odredi granice vašeg uspeha, zadovoljstva i sreće ste isključivo Vi. Ako uzmemo u obzir da je Bog prilično zauzet, onda ostajete samo Vi. Bog vam je dao sve što vam treba i on ima apsolutno poverenje u vas i vaše izbore. Red je da to poverenje opravdate i uradite za sebe sve ono što možete.Vreme je da i Vi počnete da verujete u sebe i svoje sposobnosti.

27

Ovo je više nego logično, zato što vaš život samo VI možete živeti u vašem telu. To znači da samo VI možete učiniti vaš život prijatnim za Vas. Niko drugi ne može živeti vaš život u vašem telu, niti osetiti vaša osećanja. Vaša osećanja su VAŠ pokazatelj da je vama dobro ili loše. Upravo zbog toga, svaki pokušaj da živite nečiji tuđi život i da osećate bilo čija osećanja sem Vaših, vode vas u bol i patnju. Zato što kad to pokušavate, tad se odričete kontrole nad svojim osećanjima i svojim životom.

Ja sam mislio da će se SVE odmah promeniti, ali...

Evo objašnjenja frustracija koje ljudi doživljavaju prilikom pokušaja stvaranja pozitivnih promena u svom životu. Osnovni uzrok frustracija, nalazi se u načinu na koji ljudi sagledavaju i ocenjuju svoje rezultate. Oni procenu uvek rade iz perspective sadašnjeg, "realnog vremena". U tom "realnom vremenu", svako naše iskustvo je naizgled linearno, odnosno deluje kao da nam se stvari dešavaju u nizu, jedna za drugom.

Mi proces sopstvene promene nikad ne posmatramo i ne ocenjujemo zbirno, nego svaku situaciju pojedinačno, u trenutku kada nam se dešava. Pri tome za tu procenu, koristimo svoja sadašnja uverenja, koja su posledica naših postojećih, neiskazanih, neprijatnih osećanja. Radeći na taj način, mi prosto blokiramo sebe da primetimo dobre rezultate naših napora.

Upravo iz tog razloga, naše svesno tumačenje procesa promene dovodi nas do zaključka da se pozitivne promene, naročito one koje zaista želimo, dešavaju veoma, veoma sporo. Da bi nešto tumačili "sporim" mora se uzeti u obzir jedinica vremena. Kao rezultat ovakvog našeg svesnog posmatranja, promena se retko kad dešava onom brzinom koju mi želimo.

Medjutim, ako na trenutak izostavimo koncept "realnog vremena", ili ga posmatramo kroz duže vremenske periode, godine ili čak decenije, videćemo da nam se promene stalno dešavaju i skoro uvek, baš onako kako smo poželeli.

Znači, jedno je sigurno, promena se uvek dešava. Doduše ne dešava se onom brzinom, kojom mi želimo i očekujemo, ali se definitivno dešava. Drugim rečima, ako izuzmemo protok vremena, promena se uvek dešava odmah, zato što u svakom trenutku našeg života, fizički gledano, postoji samo sadašnjost. Odnosno, ovaj trenutak u kome smo sad, sve drugo je samo naša iluzija, to važi kako za prošlost tako i za budućnost.

Zaključak:

Naš osećaj sigurnosti je uvek posledica nama poznatog okruženja (ljudi, mesta, situacije), a nikada naš svesni izbor. Da bi promenili nešto što nam se ne sviđa, prvi korak je da oslobodimo svoja neprijatna osećanja u vezi te željene promene. Ta neprijatna osećanja se javljaju kao direktna posledica želje da se pomerimo iz okruženja koje u nama izaziva osećaj sigurnosti. Drugim rečima svaka željena promena nas vodi u neko "novo okruženje", a to novo okruženje nam nije poznato i zato svaka pomisao na promenu, automatski izaziva strah i nelagodnost.  

Šta je sledeći korak?  

Vreme je da naučite kako da oslobodite svoja postojeća neprijatna osećanjau vezi promena i kada to uradite bićete sposobni da promenite sve ono što želite. Do sada ste radili na način koji je pojačavao vaša postojeća neprijatna osećanja i upravo zbog toga niste mogli da napravite željene ''promene'' bez obzira koliko i kako ste sebe tumačili i/ili analizirali.

Vi ste to radili u skladu sa vašim postojećim znanjem i pri tome se čudili zašto nema pravih promena i toliko željenih rezultata? Nema ih i neće ih ni biti sve dok radite na taj "stari" način. Vreme je za novo znanje i nova bolja rešenja vaših životnih ''komplikacija''. To novo znanje ćete pronaći u knjizi:

" Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom" 

Ako se još uvek pitate šta je Emotivni Fokus? Emotivni fokus je sistem korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata Vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg Emotivnog Fokusa. Da ponovim "rezultat, a ne problem''. Vreme je da napokon naučite kako da upravljate svojim rezultatima.

Samopouzdanje... Šta to beše?

Koliko puta ste odustali od nečega što ste žarko želeli, samo zbog straha od neuspeha? Da li ste potom to svoje ''osećanje straha'' nazivali ''manjak samopouzdanja''? Imate li ideju kako da se zauvek oslobodite tog i sličnih neprijatnih osećanja? Šta mislite, koliko ta vaša ''neprijatna osećanja'' i prateća ''pogrešna uverenja''

28

utiču na nivo vašeg samopouzdanja? Da li ih Vi svesno pratite, konstatujete i odmah korigujete ili nastavljate da bespomoćno ponavljate kako nemate samopouzdanja?

Bio jednom jedan Lav... strašan Lav!

Što bih ja voleo da sam jedan takav Lav, ali...

Većina ljudi duboko u svoj duši ''sluti'' da je naše samopouzdanje ključni faktor koji direktno utiče kako na naš život, tako i na naše bliže i dalje okruženje. Drugim rečima, naše samopouzdanje predstavlja formu energije kojom mi direktno utičemo na ljude i situacije oko sebe.

Hajde da zamislimo da je to svima savršeno jasno... Ali, šta se dešava ako je ta energija blokirana našim potisnutim, neprijatnim osećanjima i pratećim, pogrešnim uverenjima? Tada se dešava ono neminovno - Mi tada postajemo najveća žrtva ''sopstvene'' blokade. Ali stanite, verovatno se pitate koji to čovek hoće da blokira svoj sopstveni razvoj i prosperitet? Nijedan, bar ne svesno! Ali, da li se naša svest išta pita, kada su naša osećanja u pitanju? Hajde da otkrijemo...

Rešio sam - od danas sam drugi čovek!

Većina ljudi kada u nekom trenutku ''oseti'' sopstvenu nesigurnost u vezi nekoga ili nečega, ima običaj da kaže: Ja nemam dovoljno samopouzdanja. Sledeće njihovo logično pitanje, obično glasi: ''Šta ja to treba da uradim da bih se osećao bolje?''

Zašto mi tako formulišemo to naše ''logično'' pitanje? Iz prostog razloga, zato što smo većinu svog života potrošili učeći znanja i veštine koje su nam neophodne da bi funkcionisali u spoljnom-fizičkom svetu. Proces učenja koji smo pri tome koristili ide sledećim redosledom: Prvo nešto pročitamo ili odslušamo i tim putem saznamo nešto novo, što nam do tada nije bilo poznato. Kada smo jednom primili ta neka nova saznanja, mi ih onda protumačimo u skladu sa svojim postojećim znanjem i potom zaključimo da ''sada'' imamo ideju kako da ih primenimo u svom životu.

Drugim rečima, koristeći svoja spoljna čula (sluh, vid, miris, itd), čovek prvo primi, a potom uradi evaluaciju novih informacija, sublimira ih sa svojim postojećim znanjem i na osnovu toga zaključi da "razume" ili da je "svestan" tih novih informacija, te po potrebi može da ih koristi. Pitam se, da li je to baš tako? Može li čovek odmah i praktično da korisiti svoja nova ''saznanja''???

Ja u školu idem i dobar sam đak!

Šta se desi kada ovaj ustaljeni, vekovni način učenja i obrade novih informacija poželimo da primenimo ''na sebi'' u vezi naših unutrašnjih dešavanja, kao što su osećanja, uverenja i ponašanja? Obično se desi ''ništa'', odnosno nema željenih rezultata! Kada se to desi, čovek se neminovno zapita: Hej, kako je to moguće? Zašto se ništa ne dešava? Znate li odgovor? Naravno da ....

Evo odgovora: Koliko god ''ozbiljnih'' knjiga  pročitali i/ili koliko god ''stručnih'' predavanja i tumačenja odslušali, sve te informacije predstavljaju samo vaše ''saznanje'' o materiji koja vam je bila nepoznata. Šta sam ja to upravo rekao? Rekao sam ''saznanje''. To je ključna reč, a ne ''ozbiljnih ili stručnih''.

Šta je u stvari naše ''saznanje''? Saznanje predstavlja gomilu informacija koje smo primili o nečemu, protumačili ih u skladu sa našim postojećim znanjem, ali pri tome smo i dalje ostali u NEZNANJU kako se te ''nove informacije'' primenjuju u praksi.

Da bih vam to plastično dočarao, evo jednog primera iz života: "Čitanje ili slušanje uputstva o tome kako se vozi biciklo, nikada vas neće naučiti da ga vozite". Sve dok se bavite samo uputstvima i objašnjenjima, a ništa praktično ne uradite, vi nikada nećete znati da vozite biciklo. Drugim rečima, da biste znali kako se vozi biciklo, neophodno je da VI uzmete biciklo, sednete na njega i praktično vežbajući (naravno, biće tu i grešaka i bolnih padova) naučite da održavate ravnotežu na dva točka. Kada to fizički ODRADITE, i ''Za sebe U sebi'' osetite da ste sposobni da održavate ravnotežu na dva točka, tek tada možete da kažete kako "VI ZNATE" da vozite biciklo. Pitanje glasi: Šta nam ovaj praktični primer pokazuje?

Saznanje nikada nije Znanje!!!

U skladu sa tim, sve nove informacije koje mentalno primite u vezi bilo čega, ostaju isključivo vaše saznanje, sve dok ih potpuno ne integišete kao sopstveno znanje, baveći se praktičnom primenom istih, ali u spoljnom-fizičkom svetu. Znači, onog momenta, kada usvojene informacije počnete praktično da primenjujete, tek tada počinjete da ih

29

pretvarate u nešto što se zove VAŠE znanje. Ova zakonitost posebno važi kad su u pitanju vaša osećanja u vezi vas. Drugim rečima u vezi onoga kako se VI osećate u vezi sebe. Rekao sam osećate! Šta to beše naše osećanje? Osećanja su naše telesne senzacije, odnosno govor našeg tela.

Osećam se loše... Moraću malo da ''razmislim'' o tome!

Šta nam se obično dešava kada razmišljamo o našim osećanjima, odnosno telesnim senzacijama? Kako ih mi tumačimo i objašnjavamo, a šta osećanja u stvari jesu?

Sva naša osećanja-telesne senzacije koje mi osećamo, takođe predstavljaju jednu vrstu informacija, iako ih mi nikada ne primamo putem naših spoljnih čula. To su informacije koje nam šalje naše telo iznutra, tražeći našu pažnju i fokus na njega.

Pri tome ova vrsta informacija od nas prosto zahteva da napravimo i ''sledeći korak'' koji ide posle našeg uobičajenog, logičkog razmišljanja, objašnjavanja i tumačenja. Taj ''sledeći korak'' je da se praktično, fizički pozabavimo njima-osećnjima, tako što ćemo ih Osetiti-Iskazati-Osloboditi.

Ovaj, za većinu ljudi potpuno nepoznat ''sledeći korak'' neophodan je iz više nego očiglednog razloga: Sve dok se bavimo, isključivo razmišljanjem, objašnjavanjem i tumačenjem, mi ne menjamo baš ništa u našem telu. Drugim rečima, naša osećanja bez obzira koliko mi želeli da ona nestanu ili da se promene, ostaju ista i nepromenjena! Kako je to moguće, pitaju se neki ''mislioci'' sad? Evo jedne interesantne ideje, kao mogućeg odgovora:

Šta treba da uradite kada vas zaboli zub? - Setio sam se, idite kod psihologa!

Hmm, verovatno nećete, ali zašto nećete? Možda zbog sledećeg objašnjenja.

Naša osećanja su ''Naša Fizička-Telesna Senzacija'', a ne neka sterilna mentalna konstrukcija, sastavljena od gomile raznoraznih reči. Bol predstavlja ''najrigorozniji'' primer naših osećanja. U skladu sa tim, da bi se neka fizička senzacija-osećanje promenilo, apsolutno je neophodan i praktičan, fizički rad, jer nikakvo mentalno tumačenje i objašnjavanje ih nikada NE MOŽE promeniti. Ako, pak i dalje mislite da može, onda vama zubar definitivno ne treba...

Želim da naglasim da ovo ''pravilo'' posebno važi, kada je u pitanju naše ''samopouzdanje'', odnosno: ''Naše osećanje u vezi Nas''!!!

Znači, kada primljene informacije koje nam je telo poslalo - osećanja, počnemo praktično da obrađujemo u našem telu: Osetimo-Iskažemo-Oslobodimo, a ne samo u našoj glavi (tumačimo i objašnjavamo), tek tada dobijamo nekakav drugačiji rezultat, u odnosu na onaj koji smo imali dok smo samo razmišljali o našim osećanjima.

Baš čudno, zar ne? A, toliko ''stručnih'' knjiga je napisano sa ciljem da nam ''protumači i objasni'' šta je to što nas muči u našem telu...

 Naše telo se uvek i isključivo bavi - Nama i našim životom!

Naše telo se nikada ne bavi drugim ljudima, ono se bavi samo nama samima i našim životom. Tužno je to što nas nikada, niko nije učio o našim osećanjima, a stalno su nam objašnjavali da bi zbog njihovih (tuđih) reči i/ili dela mi ''trebali'' da se osećamo dobro. Radeći na taj način stvorili su u nama ''iluziju'' da ''oni'' svojim rečima i delima utiču na naš život.

Živeći u toj iluziji mi po automatizmu za sva dešavanja u našem telu, odnosno za ono kako se MI OSEĆAMO, tražimo uzroke negde napolju u drugim ljudima i raznim situacijama. Pri tome, svi ''uzroci i sva rešenja'' su oduvek bili i biće u nama i oni se zovu NAŠA OSEĆANJA!

Doduše, neka od njih su prijatna, a neka nisu, ali su i dalje i zauvek - samo NAŠA!

Idemo dalje, ima još toga...

Sve što nam se dešava u životu hteli to da priznamo ili ne, mi uvek tumačimo kroz prizmu svojih osećanja. Setimo se da su naša osećanja - govor našeg tela. Ako je to već tako, onda je to nedvosmisleni pokazatelj da samo mi možemo učiniti svoj život savršenim za nas, jer niko drugi ne može živeti svoj život u našem telu, pa samim tim niko drugi sem nas ne može ni osetiti, a ni promeniti naša osećanja.

30

Naša osećanja predstavljaju jedini i ultimativni ''faktor'' koji nama pokazuje da li je nama dobro ili loše. A, sada ide pravi biser:

Svaki pokušaj da osećate nečija tuđa osećanja uvek vas vodi u bol i patnju. Zato što kada to pokušavate, tada se ''svesno'' odričete kontrole nad svojim telom i svojim osećanjima, pa samim tim i svojim životom. Nažalost, većina ljudi živi svoj život u ''iluziji'' da drugi ljudi upravljaju njihovim životom. Zbog te svoje ''iluzije'' oni se nadaju i očekuju da će ih jednog dana ti neki ''drugi'' ispuniti neophodnom dozom ''njihove'' sigurnosti, pa će onda oni nastaviti svoj život sretni, opušteni i puni ''svog samopouzdanja''.

Međutim, evo najnovije informacije, koju ovih dana prenose svi svetski mediji. Naučnici su proverili i dokazali: ''Deda mraz ne postoji!''

Tata kupi mi.... ''Samopouzdanje''

Živeći u toj svojoj ''iluziji'' oni prosto ne primećuju fizički i logički vrlo očiglednu činjenicu: Njihova osećanja - niko sem njih ne može osetiti, pa samim tim niko ih sem ''njih samih'' ne može ni ispuniti tim ''njihovim'' toliko željenim osećanjem sigurnosti.

To nas neminovno vodi do sledećeg zaključka, sve ono što ljudi konstantno traže: Sigurnost, Odlučnost, Samopouzdanje...  Nikada se ne može pronaći negde tamo napolju. To je oduvek bilo i biće unutra u nama samima, a to su naša osećanja!!!

Beba uvek zna šta je Samopouzdanje!

Dok ste bili beba, bili ste čista radost i zadovoljstvo. Znali ste koliko ste važni, osećali ste da ste Vi centar sveta. Bili ste hrabri, zahtevali i dobijali sve ono što ste želeli, a svoja osećanja ste ispoljavali potpuno otvoreno. Voleli ste sebe u potpunosti, baš svaki delić svoga tela. Osećali ste da ste potpuno savršeni, baš takvi kakvi ste.

Evo iznenađenja za neke ljude: To je i dan danas, jedina, prava istina o vama. Vi ste i dalje savršeni... Baš takvi, kakvi ste! Savršeni za svoje telo, savršeni za svoj život, savršeni za ljubav i savršeni za svaku vrstu uspeha!!!

Sve ostalo je došlo posle. Sva vaša današnja ponašanja, razmišljanja i tumačenja, vi ste naučili od drugih. Većina vaših sadašnjih negativnih stavova i pogrešnih uverenja o sebi, koja vam zagorčavaju život, nastali su u vreme kada niste imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbacite i logički demontirate, kao što bi ste to danas uradili. Kritike, stalno ukazivanje na greške, vređanje i treniranje strogoće, nesigurnost jednog ili oba roditelja, učinili su da vi danas sebe tumačite i doživljavate potpuno pogrešno. Kao nekoga ko nije savršen, baš takav kakav je...

 Baš si glup i ružan...

Bez obzira u kom ste životnom dobu, ako bi vam neko sada rekao da ste glupi ili ružni, Vi biste se odmah i bez problema odbranili od takve sugestije. Ali, šta se dešava kada imate svega 2, 3 ili 5 godina? Tada, vi nemate ni znanje, a ni snagu sadašnjeg životnog iskustva da se odbranite i odbacite takve i slične sugestije. Potpuno ste nezaštićeni od takvih sugestija, pogotovo ako te sugestije stižu od vama najvažnijih ljudi na svetu - Vaših roditelja, staratelja, rođaka, nastavnika, drugova itd...

U tom vašem najranijem periodu odrastanja i učenja o životu bilo je vrlo lako uticati na vas. Uostalom, znate i sami, sunđer najbolje upija vodu kada je suv, zar ne? Isto tako i dete koje nema nikakvo znanje, niti životno iskustvo, prihvata kao apsolutnu istinu sve ono što mu stariji ponavljaju.

Ako su vam tada u periodu odrastanja, dok ste učili o životu stalno govorili da ste loši i bezvredni ili nešto slično, ponavljali razne zabrane koje su vas sputavale i ograničavale u svemu što ste želeli da uradite na svoj unikatan način...  Vi ste tada potpuno nesvesno prihvatali te njihove ''pogrešne reči'' kao istinu i tako započeli da se osećate loše i razvijate negativan stav o sebi. Takav ''nametnuti'' negativan stav o sebi, praćen neprijatim osećanjima koja se vremenom gomilaju, potpuno automatski stvara pogrešna uverenja ''O vama U vama''.

Pogrešna uverenja, koja razni ''stručnjaci'' koji bi trebali da vam pomognu, danas objašnjavaju i tumače kao nesigurnost u sebe ili manjak samopouzdanja.

Eh, da sam ovo nekad znao: Grešiti nije Greh!

Jedna od univerzalnih istina je da svi ljudi na ovome svetu čine greške. Bez izuzetka! To se dešava zato što svi ljudi prosto moraju da uče kroz stalne pokušaje, greške, lekcije i korekcije. To nam govori da bi naše greške trebale da

31

budu pozitivne lekcije, koje nas usmeravaju i ubrzavaju naš proces učenja kako novih znanja, tako i novih veština koje nam trebaju za naš dalji napredak i lični razvoj. Tako bi trebalo da bude, ali....

Šta se dešava kada naše spontane greške u procesu učenja postanu ''greh''?

Dešava se da naša prirodna sposobnost da učimo i izvlačimo pouke iz prošlih iskustava počinje potpuno da se deformiše. Od tog momenta, mi umesto da nastavimo sa ubrzanim razvojem svoje fleksibilnosti i snalažljivosti, počinjemo sebe da opterećujemo i ograničavamo strahom od neke nove greške, odnosno ''grehom'' trenutnog neuspeha. Neuspeha koji nije ništa drugo nego nedostatak praktičnog iskustva.

Primer: Baš si glup, pokazao sam ti ovo već 50 puta, a ti ponovo grešiš... * Doduše, ja ovo radim zadnjih 25 godina, ali to valjda nije bitno...

Ne znajući to mi počinjemo da se osećamo ''grešni'' zato što nismo toliko dobri kao ''oni'' koji nas uče, jer imaju tolike godine praktičnog iskustva. Vrlo tužno, zar ne? I tada kreće naš sunovrat...

Za većinu ljudi je ''greh zbog greške'' postao uobičajeni način funkcionisanja i zato se oni non-stop bave kako svojim, tako i tuđim greškama, odnosno trenutnim neuspesima. Takav pristup sebi i dešavanjima u njihovom životu jedan je od glavnih uzroka zašto se osećaju loše i nezadovoljno i ''pate'' od manjka samopouzdanja.

Takva percepcija sebe i svog života, automatski u njima pokreće i pojačava postojeća ''neprijatna osećanja'' koja su potpuno u harmoniji sa takvom percepcijom sebe. Pokretanjem ''neprijatnih osećanja'', stvara se ''neprijatno raspoloženje'' koje je uvek u skladu sa tim pokrenutim neprijatnim osećanjima. To i takvo raspoloženje potom usmerava tok i način razmišljanja, odnosno tumačenja sebe i svojih rezultata.

Krajnji rezultat ''greha zbog greške'' je ono čuveno pogrešno uverenje: ''Ja nemam Samopouzdanje''.

Zaključak:

U današnjem pismu dotakli smo jednu, za mnoge ljude vrlo ''vruću temu'' - Samopouzdanje! Objasnili smo da je samopouzdanje logična posledica praktične demonstracija naših ''saznanja'' na neku za nas novu temu. Uspešna praktična demonstracija izaziva u nama osećanje sigurnosti, odnosno samopouzdanja. Dokaz da još uvek nemamo dovoljno praktičnog iskustva uvek su naša neprijatna osećanja, koja u nama stvaraju pogrešno uverenje da nemamo samopouzdanja.

Mnogo ljudi živi u iluziji zvanoj ''greh zbog greške'' i obično su oni su ti koji ponavljaju kako im nedostaje samopouzdanje. Njihov dokaz ''greha'' su njihova neprijatna osećanja, koja uporno pokušavaju da eliminišu raznim tumačenjima i objašnjenjima.

Sve se to menja lako i jednostavno, samo vam je neophodno ''praktično uputstvo'', a ne još jedno ''stručno'' tumačenje ili objašnjenje, jer ta promena je VAŠ unutrašnji posao!

Onog trenutka kada odlučite da na sebe preuzmete odgovornost za sve što se dešava u vama, tada stičete moć da promenite sve što želite u svom životu. Preuzimanjem pune odgovornosti za sva vaša osećanja koja su pokazatelj kako vaših uspeha, tako  i vaših neuspeha, VI dolazite u poziciju da zadržite sve ono što vam se sviđa i oslobodite se svega onoga što vam smeta. Od tog momenta sve je u vašim rukama - Potpuna moć upravljanja sopstvenim životom! Ta moć je ono za čim ljudi tragaju, a naziva se ''Neograničeno Samopouzdanje''.

Šta je sledeći korak?  

Vreme je da naučite kako da oslobodite svoja postojeća ''neprijatna osećanja'' koja su u vama stvorila pogrešno uverenje da nemate samopouzdanje.  Kada to uradite bićete sposobni da u svom životu, osećate, budete i imate sve ono što ste oduvek želeli. Do sada ste radili na stari način koji je pojačavao vaša postojeća neprijatna osećanja i pogrešno uverenje zvano ''greh zbog greške''. Mučili ste sebe raznim ''stručnim'' objašnjenjima, a ništa se novo nije dešavalo, bez obzira koliko i kako ste sebe tumačili i analizirali.

Vi ste to radili u skladu sa vašim sadašnjim, postojećim znanjem i pri tome se čudili zašto nema pravih promena i toliko željenih rezultata? Nema ih i neće ih ni biti sve dok radite na taj "svoj, stari" način.

Došlo je pravo vreme da upijete jedno novo znanje, koje će vas odvesti do nekih novih, boljih rešenja. Znanje koje će vam praktično pokazati kako da oslobodite svoja neprijatna osećanja i napokon demonstrirate ''neograničeno samopouzdanje''. To novo znanje ćete pronaći u knjizi:

32

"Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom"

Ako se još uvek pitate šta je Emotivni Fokus? Emotivni fokus je sistem korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata Vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg Emotivnog Fokusa. Da ponovim "Rezultat, a ne problem''. Vreme je da napokon naučite kako da upravljate svojim rezultatima i svojim životom.

 Emotivna Kontrola Težine

Kako postići i zauvek zadržati vašu idealnu težinu? Verovatno se pitate, da li je ovo neka nova dijeta? Nije - ovo je kratki prikaz jednog potpuno prirodnog sistema za skidanje viška kilograma i održavanje idealne

težine. Šta biste rekli, ako vam kažem da je sve ono što su vas učili o mršavljenju, odnosno skidanju viška kilograma čista izmišljotina? Kako bi ste se osećali kada bi znali da možete zaboraviti na dijete, trenirati samo ako želite i jesti pri tome sve što volite? Zvuči primamljivo, zar ne? Naravno da zvuči! Ali to nije novost, novost je da postoji proveren sistem kako se to postiže. Taj sistem se zove: "Emotivna Kontrola Težine''.

Koliko puta ste se zapitali:"Kako da jedem hranu koju volim i imam težinu koju želim?'' Verovatno mnogo puta, ali nikada niste pronašli odgovor kako to uraditi. Niste ga pronašli zato što su Vas odavno naučili i prosto kondicionirali da verujete kako jedno sa drugim nikako ne ide. Što će reći:

"Ili jedete ono što volite - Ili izgledate kako želite''.

Ali, evo iznenađenja - To nije istina! Vreme je da saznate pravu istinu: Vi možete jesti sve ono što volite i postići i zadržati svoju idealnu težinu. Zainteresovani?

Vreme je da zaboravite rigorozne ili savršene "dijete'' zato što ljudi koji su ih sve isprobali kažu sledeće: Kada ste probali jednu, kao da ste ih probali sve - nijedna nema trajni efekat. Ta činjenica koja vam je odavno poznata i ona glasi:  Ako probate sa nekom novom dijetom, rezultat već sada znate: Jo-Jo efekat, mali pad težine dok gladujete, a onda čim prestanete, vrlo brzo vraćate istu ili čak veću težinu nego onu koju vaša je vaga pokazivala pre dijete.

No, pre nego što krenemo sa prezentacijom jednog segmenta "Emotivne Kontrole Težine'' želim da vam otkrijem još jednu istinu koja će vas poptpuno iznenaditi, a ona glasi: VI oduvek posedujete savršeno znanje o tome šta prija vašem telu. To vaše znanje je mnogo preciznije nego ono koje imaju svi nutricionisti, fitnes instruktori i lični treneri zajedno. Prosto neverovatno, zar ne?  

Ja sam spreman da vam to praktično pokažem i dokažem, da li ste vi spremni? Šta ja to želim da vam kažem? Postoji proveren, testiran i praktično dokazan sistem rada, koji vas uči i  pokazuje vam kako da se oslobodite viška kilograma bez ikakvih dijeta i gladovanja, a ova 4 zlatna pravila su samo jedan deo tog sistema nazvanog  "Emotivna Kontrola Težine''.

4 Zlatna Pravila Idealne Težine

Bez obzira što će ova 4 pravila većini ljudi zvučati totalno suprotno od svega onoga što su ih učili razni "stručnjaci'' pričajući im o masnoćama, holesterolu, ugljenim hidratima, kalorijama i raznim "super dijetama''... Vaš zadatak će u ovom slučaju biti izuzetno jednostavan.

Sve što vi treba da uradite je da praktično testirate ova pravila i donesete svoj zaključak, da li ona Vama daju rezultate. Pri tome vi čak ne morate ni da verujete u njih, sve što treba da radite - je da ih primenjujete u narednih nekoliko nedelja. Zato što su ona izuzetno jednostavna i pri tome vas ne sputavaju i ne ograničavaju.

1. KADA STE GLADNI - JEDITE !!!                                                                   

Zaboravite sve one priče o tačno određenom broju obroka. Naše telo ima svoj ritam i svoja pravila. Kada god osetite glad, uzmite upravo onu hranu koja vam tad prva padne na pamet. Ona je izbor Vašeg tela - to mu je potrebno u tom trenutku. A, naše telo najbolje zna šta mu je neophodno da bi sebe okrepilo i sačuvalo zdravim.

Napomena: Da bi ste znali da li je osećaj gladi koji se javlja pravi ili je to osećaj žeđi, evo šta treba da uradite. Svaki put kad pomislite da ste gladni, prvo popijte par gutljaja čiste negazirane vode (rekao sam par gutljaja, a ne litar) i

33

posvetite se nekom poslu. Ako posle par minuta primetite da je nestao onaj osećaj gladi - odgovor znate: To je bio osećaj žeđi. Ova dva osećanja su skoro identična.

2. JEDITE ŠTA VAM SE U TOM MOMENTU JEDE !!!                                                    

Svaki put kada sebi kažete da neku vrste hrane "ne smete'' da jedete, automatski u sebi izazivate kontra efekat. Ta "zabranjena hrana'' postaje jedina tema o kojoj od tog momenta razmišljate. Sa druge strane, kada postupate u skladu sa ovim pravilom, često će vam se dešavati da posle prvih par zalogaja te "željene'' hrane, shvatite da vam se u stvari jede nešto drugo... Budite spremni za iznenađenja!

Radeći na ovaj način vi potpuno spontano eliminišete svoju podsvesnu borbu i svaki osećaj krivice. Rezultat toga je da shvatate da ste potpuno u kontroli nad svojim telom. Takođe kako nestaje ta unutrašnja borba, primetićete kako se menja Vaš izbor hrane. Zato što naše telo traži raznovrsnu hranu, onu koja je u suštini jednostavna i lako svarljiva.

Napomena: Podrazumeva se da ste Vi inteligentna osoba, odavno svesna onoga šta je zdravo a šta nije. Zašto vam ovo kažem? Zato što sastavni deo sistema: "Emotivna Kontrola Težine'' čini i postupak potpunog oslobađanja zavisnosti od čokolada, grickalica, gaziranih napitaka i

svega onoga što znate da bukvalno "razara'' vaše telo.

3. JEDITE POLAKO I UŽIVAJTE U SVAKOM ZALOGAJU !!!                                              

Gojazni ljudi imaju naviku da jedu "s nogu ili u hodu'' ne obraćajući pažnju i ne osećajući ukus hrane koju unose u svoje telo. Upravo takvo ponašanje ih sprečava da osete STOP signal koji ih obaveštava kada je dosta, odnosno kada su siti. Lagano unosite hranu - posle svakog zalogaja spustite viljušku iz vaše ruke. Uživajte u svakom zalogaju - žvaćite lagano i osetićete pravi ukus hrane koju jedete.

Želim da vam otkrijem malu tajnu: STOP signal nikada ne stiže iz stomaka kako su nas do sada učili.

Napomena: Na samom početku dok usvajate ova pravila, da biste prirodno usporili uzimanje hrane, uradite sledeće: Posle svakog lagano sažvakanog zalogaja pre nego što uzmete sledeći - duboko udahnite vazduh i lagano ga izdahnite. Posle 3-4 dana ovo će postati potpuno automatska operacija.

4. KAD PRVI PUT POMISLITE DA STE SITI - PRESTANITE DA JEDETE!                    

Prirodni program našeg tela je da jedemo kada smo gladni i prestanemo kad smo siti. Najbolji primer za to su bebe. Beba čim je sita prestaje. U skladu sa tim da biste skinuli višak kilograma, morate da sarađujete sa svojim telom, a ne da se borite protiv njega. Drugim rečima poštujte njegove želje i potrebe. Vaše telo će Vas vrlo brzo naučiti kada mu je dosta hrane. Svaki put kada jedete, čim vam se javi prva misao da je dosta, odmah prekinite i odgurnite tanjir od sebe. Jer to je Vaš STOP signal. Odmah prekinite sa jelom, bez obzira što je u tanjiru ostala gomila hrane. Vreme je da zauvek izađete iz kluba zvanog: ČIST TANJIR.

Obavezno ustanite od stola i odmah ćete osetiti da ste puni energije, ponosni na sebe i puni samopouzdanja. To se uvek dešava zato što radeći to, vi demonstrirate da ste VI U KONTROLI.

Napomena: Ako posle izvesnog vremena pomislite da ponovo osećate glad, sjajno! Proceduru znate, prvo popijete par gutljaja vode i posvetite se nekom poslu. Ako posle par minuta primetite da nema osećaja gladi - To je bio samo osećaj žeđi. Naše telo je skoro non-stop žedno. Dajte mu čiste negazirane vode, onoliko koliko ono traži.

Zaključak:

Vi možete jesti sve što Vam se jede, svaki put kada vam se jede, ali obavezno jedite lagano, uživajte u svakom zalogaju i prestanete čim pomislite da je dosta.

Da biste znali da li je osećaj gladi koji se javlja pravi ili je to žeđ. Svaki put kada pomislite da ste gladni, prvo popijte par gutljaja vode i odmah se posvetite nekom poslu. Ako posle par minuta primetite da više nema misli o hrani - odgovor znate: Bili ste samo žedni. Praktikujući ova pravila, vrlo brzo ćete shvatiti koliko je voda neophodna vašem telu.

Ako se posle uzimanja vode i dalje javlja želja za hranom, opet znate odgovor: Stvarno ste gladni. Sedite za sto i jedite ono što vam se jede. Naravno, obavezno jedite lagano i uživajte u svakom zalogaju hrane koju ste Vi izabrali.

34

Čim se javi prva misao dosta je - odmah prekinite i ostavite sve to što je u tanjiru. Vrlo brzo ćete uvideti kako se osećate puni energije i sve više razmišljate o tome kako je lako biti u kontroli svog života.

Evo još jednog saveta kako da ubrzate proces usvajanja ovih novih navika: Pre svakog obroka odvojite minut vremena i tu dok sedite za stolom zatvorite oči i zamislite sebe kako lagano i sa uživanjem uzimate hranu i kako posle već posle 10-15 zalogoja osećate da ste savršeno siti. Rezultati ove vežbice će vas fascinirati.

Napomena: Dajte ovom sistemu minimum tri nedelje vremena pre nego što stanete na vagu. Ako vam se nekad desi da se zaboravite i "demolirate frižider'' ništa strašno, kažite sebi: "Super, ovo je bio pokazatelj - šta ne treba ubuduće da radim''. Nakon toga nastavite da koristite 4 zlatna pravila, kao i pre toga. Zato što koristeći ova 4 pravila vi konstano sebi demonstrirate da ste VI U KONTROLI SVOG ŽIVOTA.

Napomena II: Koristeći ovaj sistem, postiže se višestruki efekat. Pored očiglednog smanjenja telesne težine, eliminiše se celulit i nema efekta opuštene kože.

Šta je sledeći korak?  

Ukoliko ste zainteresovani da naučite kako da na potpuno prirodan način eliminišete višak kilograma i dovedete svoje telo i svoju težinu u red, možete se prijaviti na jedan od sledećih seminara "Emotivne Kontrole Težine''.

Ovaj sistem se u potpunosti oslanja na znanja izneta u knjizi:

"Emotivni Fokus ~ Veština upravljanja sopstvenim životom"

Ako se još uvek pitate šta je Emotivni Fokus? Emotivni fokus je sistem korišćenja i usmeravanja vaših prirodnih potencijala i sposobnosti u cilju ostvarivanja rezultata Vašeg izbora. Drugim rečima sve ono što vi danas osećate, jeste i imate, rezultat je izbora vašeg Emotivnog Fokusa. Da ponovim "Rezultat, a ne problem''. Vreme je da napokon naučite kako da upravljate svojim rezultatima i svojim životom.

35