elektronsko+bankarstvo

7/28/2019 Elektronsko+bankarstvo

http://slidepdf.com/reader/full/elektronskobankarstvo 1/22

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Seminarski radIz predmeta:

MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSKIMENADZMENT

Tema:

Elektronsko bankarstvo

Mentor : Student:

Prof. Dr Žarko Ristić Milka Glamočić1335/10



FAKULTET ZA PSOLOVNE STUDIJEBANJA LUKA

BANJA LUKA MAJ 2013

Sadržaj:

1. Elektronsko bankarstvo – šta jeto?.................................................................................32. Servisi elektronskog

bankarstva......................................................................................43. Sredstva plaćanja prekoInterneta....................................................................................5

3.1 Elektronskinovac.......................................................................................................5

3.2 Elektronski čekovi i njihov principrada....................................................................6

3.3 Platne kartice, njihova podela i mehanizamkorišćenja.............................................84. Načini plaćanja prekoInterneta.....................................................................................105. Modeli plaćanja prekoInterneta....................................................................................12

6. Elektronski platni promet i njegove prednosti...............................................................137. Rizici elektronskog

bankarstva......................................................................................148. Sigurnosni mehanizmizaštite........................................................................................16

8.1Šifriranje................................................................................................................17

8.2 Digitalni potpis i digitalnisertifikat.......................................................................17

8.3. Inteligentne

kartice................................................................................................189. Mobilno bankarstvo, njegovi servisi i prednosti............................................................1910.Zaključak......................................................................................................................2211.Literatura......................................................................................................................23

2




1. Elektronsko bankarstvo – šta je to?

Elektronsko bankarstvo ili E-banking predstavlja „novi“ servis koji poslovne banke nude svojim klijentima, fizičkim ili pravnim licima, korišćenjem digitalnihtehnologija.

Da bi bilo kakva transakcija mogla da se obavi preko Interneta potrebno je dau tehnološkom lancu plaćanja bude uključena neka banka ili finansijska organizacija

preko koje će se izvršiti prenos novca. To znači da su od samog začetka E-commercau čitav posao uključene banke.Osnovni razlog za korišćenje E-banking servisa od strane korisnika je ušteda

vremena i smanjenje napora i troškova odlaska u banku. Veliki broj poslovafinansijske prirode zahteva često prisustvo u banci, putovanje do nje a zatim čekanje uredu, vreme obavljanja transakcije ili dobijanja obaveštenja, a sve to zahteva dostanapora, vremena i novca. Stavljanjem određenih servisa na Internet od strane banaka,rasterećuje se šaltersko poslovanje, redukuju se dolasci korisnika u banku, a ujedno sestvaraju uslovi za povećanje obima poslovanja bez potrebe dodatnog investiranja.

Internet predstavlja strategijsku prednost banaka kako bi povećale svojuoperativnost, poboljšale kvalitet usluga a ujedno redukovale troškove poslovanja.

Pored već navedenog postoji i niz drugih razloga za stavljanje određenih finansijskihservisa banaka na Internet. To su: stvaranje imidža inovativne firme, bolje i većeinteraktivne mogućnosti, dostupnost 24h/7 dana u nedelji, mogućnost racionalizacije

potencijala banaka, promocija samouslužnog bankarstva, dokaz o bančinimkonkurentskim mogućnostima i razvoju kao potvrda solidnosti i stabilnosti firme i dr.

Osnovne karakteristike E-banking servisa su: individualnost, mobilnost,fleksibilnost, nezavisnost vremena i mesta i interaktivan rad. Nabrojane karakteristikestvaraju povoljne uslove za razvoj virtualnog bankarstva i širenje njegove primene umnogim oblastima.

Internet bankarstvo podrazumeva sledeće poslove:

• Pristup i pregled stanja na računima korisnika• Evidencija i čuvanje svih transakcija• Plaćanja• Transfer novca sa računa na račun• Izmena informacija• Naručivanje čekova• Kontakti

3




2. Servisi elektronskog bankarstva

Servisi elektronskog bankarstva obezbeđuju korisnicima:

1) Informacije (opšte informacije, kamatne stope, menjački kursevi)2) Zahteve (stanje na računu, promene na računu, status redosleda plaćanja i liste

čekanja, istorija računa sa mogućnostima potraživanja)

3) Plaćanja (plaćanja računa, izdavanje naloga za plaćanje, izdavanje grupenaloga za plaćanje, poništavanje naloga za plaćanje, promena prioriteta nalogaza plaćanje)

4) Naručivanje čekova5) Izveštaje (različiti klijentski izveštaji, izveštaji o saobraćaju u sistemu)

Neki od servisa koje nude banke koje su uvele sistem elektronskog bankarstvau svoje poslovanje su sledeći:

Kanali za transakcije i informacije

• WEB aplikacijaWeb kanal je on-line aplikacija koja zahteva da korisnik sve vreme dok radi(preuzima izvode, gleda stanje, kreira naloge i vrši plaćanja) bude preko svog

provajdera konektovan na sajt, npr. http://ebank.agrobanka.co.yu/

• FX Client aplikacija

FX Client aplikacija je off-line aplikacija koja ima svoju lokalnu bazu podataka. Svenaloge korisnik može da kreira u off-line režimu, a oni se snimaju u lokalnu bazu

podataka aplikacije. Nakon toga dovoljno je da izvrši sinhronizaciju, pri čemu mora biti u on-line režimu, i nalozi odlaze ka banci, bivaju realizovani, a korisnik preuzimaizvode i podatke o dnevnim promenama na računu i ažurno stanje, koji se takođe

smeštaju u lokalnu bazu i mogu se dalje koristiti u off-line režimu.Treba napomenuti da je moguće korišćenje obe aplikacije (FX Client i WEB)

paralelno.

Informativni kanali

• SMS kanal

Za korišćenje kanala potrebno je obezbediti mobilni telefon preko kojeg ćekorisnicima stizati poruke i obaveštenja od banaka. Pri podnošenju prijave zakorišćenje iBank servisa obavezno navesti brojeve mobilnih telefona na koje će

korisnicima stizati SMS poruke.

4

http://ebank.agrobanka.co.yu/






• Govorni automat

Korišćenjem usluga govornog automata moguće je u svakom trenutku dobitiinformaciju o stanju na računu. Jedini uslov za korišćenje ove usluge je da se poziv

ostvari sa telefona koji ima mogućnost tonskog biranja.• FAX kanal

Za korišćenje fax kanala potrebno je obezbediti fax aparat na koji će stizatiobaveštenja i poruke banke. Pri podnošenju prijave za korišćenje iBank servisaobavezno je navesti brojeve fax aparata na koje će korisnici dobijati poruke iobaveštenja banke.

• Mail kanal

Za korišćenje ovog kanala potrebno je posedovati računar, i MS Outlook Express.Ovim kanalom korisniku mogu stizati sva obaveštenja i poruke od banke. Pri

podnošenju prijave za korišćenje iBank servisa obavezno je navesti E-mail adresu nakoju korisnik želi dobijati poruke.

3. Sredstva plaćanja preko Interneta

3.1. Digitalni novac

„Digitalni novac“ ili „elektronski novac“ se može definisati kao informacija omonetarnoj vrednosti koju je moguće transferirati kroz računarske mreže. Digitalannovac je dematerijalizovan novac i on predstavlja informaciju koja jedino postojionline. Sa pojavom Interneta digitalni novac je postao stvar svakodnevnice.

Za razliku od tradicionalnog novca koji se definiše kao nešto generalno prihvaćeno, kao medijum za razmenu, merilo vrednosti i sredstva za plaćanje,elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati robu iliusluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim

papirnim novčanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronskinovac emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna odključnih osobina elektronskog novca je da je, poput pravog novca, njegova upotreba

potpuno anonimna. To jest, kada kupac pošalje neki iznos digitalnog novca trgovcu,ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od ključnih razlika

između sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Još jedna razlika ogleda se u tome što primalac elektronskog novca može ponovo njimeda se koristi.

Elektronski novac će učiniti transakcije efikasnijim na više načina. Prvo,elektronski novac će učiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transferaelektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putemkonvencijalnog bankarskog sistema. Drugo, zbog činjenice da Internet ne poznaje

političke granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Prema tome, troškovi transfera uokviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera između različitih zemalja.Treće, plaćanja elektronskim novcem može da koristi svako ko ima pristup Internetu inekoj banci na Internetu.

Da bi se elektonski novac ponudio i prihvatio, u mnogim slučajevima, mora dase izvrši provera stanja na računu ili kreditne sposobnosti onoga ko nudi elektronski

5




novac za razliku od klasičnog novca gde ne mora ništa da se dokazuje i ne moraju dase izvrše nikakve provere. Još jedna karakteristika elektronskog novca je to što onostavlja trag o tome gde je trošen i koliko. Svaka urađena transakcija se registruje kaoslog sa svim detaljnim podacima o njoj. Ovo praćenje je neophodno da bi se u slučajuspora mogla rekonstruisati transakcija od početka do kraja. Sa druge strane, praćenjenekoga gde je i šta je trošio u različitim prilikama i uspostavljanje veza izmeđutransakcija predstavlja problem zaštite privatnosti.

Digitalni novac sve više dobija na značaju. Internet kao ogroman poslovni potencijal zahteva digitalan novac i njegova upotreba će se sve više širiti. Da bizadovoljio korisnike elektronski novac mora biti lako prenosiv, da troškovi njegovogkreiranja i rukovanja budu mali ili bar manji od klasičnog novca, mora da omogućava

promet bez posrednika to jest da se sa njim mogu raditi „off line“ transakcije.Posebno mora da se obezbedi anonimnost učesnika u transakciji.

3.2. Elektronski čekovi i njihov princip rada

Elektronski ček ili e-ček se zasniva na ideji da elektronski dokument može dazameni papirni dokument i da kriptografski potpis može da zameni ručni potpis. On jedizajniran tako da izvršava plaćanja i druge finansijske funkcije papirnog čeka,koristeći kriptografski potpis i zaštićene poruke na Internetu. Sistem elektronskihčekova je prvenstveno dizajniran da preventivno sprečava prevare i krađe. Ovajsistem obezbeđuje visok nivo integriteta poruka, autentifikaciju i neporečivostobavljene transakcije.

Elektronski ček je najsigurniji platežni instrument ili transakcija ikad dizajnirana ilirazvijena.

Elektronski ček je elektronska verzija ili reprezentacija papirnog čeka. On:

• Je osnovan sa istim legalnim okvirima kao i papirni ček • Sadrži iste informacije kao i papirni ček • Može biti vezan sa neograničenim informacijama• Može biti korišćen u bilo kojoj transakciji gde se danas koristi papirni ček • Povećava funkcije i osobine u slučaju čekovnog iznosa

• Umanjuje korisnost papirnog čeka

E-ček:

• Može se koristiti na svim računima komitenata, velikih ili malih, čak i gde sudrugi vidovi elektronskog plaćanja riskantni ili nisu odobreni

• Je najsigurnije sredstvo plaćanja danas•

Obezbeđuje brz i siguran obračun finansijskih obaveza• Može biti korišćen ukoliko postoje računi u bankama

6




• Može se pokrenuti sa različitih hardverskih platformi i softverskih aplikacija• Lako razumljiv za komitente banke• Lak za korišćenje

• Sa velikim stepenom zaštite

Radi na isti način kao papirni ček:

• Transant izdaje elektronski ček koristeći jedan od mnogih tipova elektronskihčitača i daje elektronski ček primaocu iznosa (remitentu) elektronskim putem

• Primaoc čeka deponuje elektronski ček, prima kredit• Banka potvrđuje elektronski ček i odbija iznos čeka na transantovom čeku

Osnovan je na:

• Digitalnom potpisu• Sigurnosnom hardveru-smartcardu• Digitalnom sertifikatu• Bankovnoj i poslovnoj praksi• FSMP (Financial Services Markup Language)

Koristi bezbedonosne tehnike:

• Autentičnost•

Javni ključ kriptografije• Digitalni potpis• Sertifikat autoriteta• Dvostruku detekciju• Enkripciju

Prednosti korišćenja e-čeka:

• Smanjuje se broj papirnih čekova• Banke smanjuju opremu koja je potrebna za servisiranje papirnih čekova

• Smanjuje se manuelni rad koji je potreban za servisiranje papirnih čekova• Eliminiše se pozadinski unos čekova• Smanjuju se poštanski troškovi slanja čekova• Smanjuju se troškovi štampanja čekova• Sa papirnim čekovima se manipuliše kao sa gotovim novcem

Postupak rada sa elektronskim čekovima:

Prilikom startovanja softvera za rad sa elektronskim čekovima na ekranu se

pojavljuje slika elekronskog čeka. Ček na ekranu je prethodno pripremljen i imaizgled i formu papirnog čeka, sa svim potrebnim podacima i ostavljenim delom koji

7




se popunjava. Korisnik popunjava podatke: datum, kome treba da bude isplaćen ček (naziv primaoca) i iznos koji treba da se isplati. Time su kompletirani podaci i ček treba potpisati. Potpisivanje čeka je putem smart kartice. Smart kartica se ubacuje uuređaj za čitanje i unosi se PIN broj da bi se otključala kartica. Serijski broj čeka seautomatski dodaje iz Smart kartice: Na kraju kartica čita sve podatke sa čeka i formiradigitalni potpis. Ovako pripremljen ček se šalje kao bilo koji e-mail. Svaki izdat ček može biti sačuvan na računaru kao verna kopija originala. Samo jedna kopija čekamože biti plaćena jer postoji kontrola i detekcija duplikata. Kopije mogu biti sačuvanena više mesta, čak mogu biti i ponovo kopirane i distribuirane bez iakakvih posledica.Digitalni potpis na e-čeku može biti proveren u svakom trenutku. Takođe se možeizvršiti autentifikacija potpisnika e-čeka a on ni sam ni na koji način ne može bitimodifikovan ili falsifikovan. Po prijemu e-čeka postupak rada sa njim je nadalje kao isa papirnim čekom.

3.3. Platne kartice, njihova podela i mehanizam korišćenja

Platne kartice se obično definišu kao mali komad kartona ili plastike kojisadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), što omogućava osobina koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji zadužujetrenutno ili periodično. Korisnici platnih kartica mogu biti fizička ili pravna lica, naosnovu toga postoji i podela na platne kartice za fizička i pravna lica.

Banka koja izdaje karticu je vlasnik kartice i ona izdaje korisniku karticu samona korišćenje. Banka kao vlasnik kartice u svakom momentu može korisniku kartice

da uskrati pravo na korišćenje kartice i zahtevati od njega da karticu vrati ukolikokorisnik prekrši neko pravilo.

Prednosti za korisnika ako poseduje karticu:

• Na osnovu kartice vrši plaćanje do iznosa raspoloživih sredstava naračunu

• Jednostavnije rukovanje u odnosu na ček • U slučaju gubljenja kartice postoji veća zaštita nego kod čeka• Može da podiže novac na bankomatima 24 časa dnevno

Prednosti za primaoca kartice:

• Smanjenje rizika poslovanja• Povećanje prometa• Povećanje sigurnosti naplate

Prednosti za banku:

• Banka proširuje asortiman proizvoda•

Smanjuju se troškovi poslovanja• Knjigovodstvo je jednostavnije

8




• Prihodi banke se povećavaju po više osnova

Postoji horizontalna, vertikalna i podela kartica po tehničkim karakteristikama.

Po horizontalnoj podeli postoje kreditne, debitne, korporacijske i kartice lojalnosti.Po vertikalnoj podeli postoje platinasta, zlatna, klasična i elektron a po tehničkimkarakteristikama postoje embosirane, sa magnetnom trakom, sa čipom, kombinacija

prethodnih i optičke kartice.Najvažnija podela je podela kartica prema načinukorišćenja, odnosno na kreditne i debitne kartice.

Kreditne kartice mogu funkcionisati na dva načina:1) Charge kartice-korisnik je dužan da izmiri sav utrošeni novac iz

prethodnog meseca do datuma u narednom mesecu koji banka odredi2) Revolving -korisnik izmiruje samo deo potrošnje iz prethodnog meseca do

datuma koji odredi banka, a neizmireni iznos se otplaćuje narednih meseci u

sukcesivnim ratama

Debitne kartice su direktno povezane sa bankovnim računom vlasnika kartice i postoje dva oblika:

1) Direktna debitna kod koje se troškovi kupovine sa bankovnog računaodbijaju u istom trenutku

2) Odložena debitna kod koje se totalna potrošena suma za određeni periododbija na kraju tog perioda.

Kartice možemo još podeliti i po brendu: Visa, MasterCard, DinaCard, Amex,Academic i dr.

U mehanizam korišćenja platne kartice učestvuju četiri strane: vlasnik karticeodnosno kupac, trgovac, firma koja vrši obradu plaćanja odnosno banka trgovca iemitent platne kartice odnosno banka kupca.

9




• Vlasnik kartice-kupac-plaća banci godišnju članarinu za karticu, koristi karticu za plaćanje robe

•

Trgovac-plaća diskontnu proviziju banci na osnovu ukupnog iznosa prodaje

• Banka trgovca-plaća proviziju emitentu kartice odnosno banci kupca

• Banka kupca

4. Načini plaćanja preko Interneta

U dosadašnjoj praksi u svetu i kod nas su primenjivani sledeći modeli plaćanjaroba i usluga na Internetu:

1. Pouzećem: Za ovaj način plaćanja nije potrebna kartica već se plaćadirektno onome ko obavlja isporuku robe. Korisnik Interneta pronalazi željenu robuna sajtu trgovca, popunjava formular i na taj način se prijavljuje za kupovinu robe.Trgovac pakuje robu i šalje je poštom ili ima svog dostavljača koji odlazi nanaznačenu adresu tamo kupac direktno plaća gotovim novcem, čekom ili karticom.Ukoliko je poštar isporučilac onda se njemu plaća uz dodatak poštanskih troškova.

Loša strana ovog načina je to što se roba dostavlja na adresu, plaćanje je kada se roba

10




preuzme. Ovo je nepovoljno sa stanovišta prodavca jer se javlja veliki procenat robekoja se vraća jer nije uzeta, a troškovi su već napravljeni.

2. Kupovina plaćanjem u banci preko računa: je kada korisnik na sajtu trgovca pronađe željenu robu i broj žiro računa na koji će izvršiti uplatu novca. Jedan primerak uplatnice dostavlja trgovcu ili ga e-mailom obavesti da je uplatio novac, aovaj proveri uplatu, a zatim mu robu dostavlja na naznačenu adresu. Ovaj način

plaćanja je nepovoljan za kupca jer mora da ide u banku, čeka u redu i plati, a sve totraži dosta napora i vremena za obavljanje transakcije. Adekvatno tome je i smanjen

broj korisika koji su spremni da na ovaj način nabavljaju robu.

3. Plaćanje putem platne kartice: je najpogodniji metod ali uz određenu dozu rizikakako za kupca tako i za trgovca. Za ovakav način poslovanja potrebno je obezbeditikvalitetne sigurnosne metode plaćanja. Dobra strana ovog načina plaćanja je to što

korisnik u trenutku kada pronađe ono što je tražio može odmah da plati (u slučajusoftvera odmah i dobije) a da za kratko vreme na naznačenu adresu dobije poručenu i plaćenu robu. Sa stanovišta trgovca ovo je gotovo idealan metod, jer istog trenutkakada je roba poručena, dobijen je i novac za nju. Sa stanovišta kupca ovo jenajkonforniji način plaćanja.Procedura rada je sledeća: Korisnik preko Interneta pronalazi trgovca i na njegovomsajtu pronalazi robu. Sa svoje strane trgovac omogućava korisniku da on pretražujenjegov sajt čekira robu i formira „potrošačku korpu“. Kada je korisnik završio sa

punjenjem korpe, dakle napravio je total za plaćanje, prelazi u sledeću fazu a to je plaćanje. Korisniku se na sajtu nudi kojom karticom će izvršiti plaćanje. Korisnik birakarticu tako što klikne na nju. U tom trenutku korisnik napušta sajt trgovca i prelazi

na sajt „procesora plaćanja“ i aktivira SSL. Procedura se dalje nastavlja tako što sekorisniku otvara stranica za prijavu na sistem za plaćanje. Od korisnika se traži da

popuni sledeće podatke: Ime i prezime, broj kartice, datum važnosti i PIN broj. Kada je sve ispunjeno dalju proceduru preuzima procesor plaćanja. Prvi nivo provere je provera podataka koji su uneti. Ako su svi podaci ispravni proverava se PIN kod a ako je i to ispravno procedura se nastavlja tako što se proverava stanje na računu u bancikroz posebnu zaštićenu mrežu. Ako stanje na računu pokazuje da ima novcatransakcija se odobrava, šalje se poruka procesoru plaćanja i on dalje obaveštavastrane učesnice u transakciji da je sve izvršeno regularno. Procesor generiše broj podkojim se vodi ta transakcija i dostavlja ga korisniku i trgovcu. Ovaj broj je značajanzato što ako nešto kasnije nije u redu po njemu se obavljaju reklamacije. Ovim je

sama transakcija plaćanja završena ali je ostala faza bankarskog procesiranja. Pošto je banka korisnika skinula sredstva sa računa korisnika potrebno je da taj novac prebacina račun trgovca. Ovo se dalje radi standardnim postupcima međubankarskih

plaćanja.

Celokupan proces plaćanja roba i usluga platnim karticama preko Interneta može se podeliti u nekoliko faza:

1. Faza informisanjaPregled elektronskog kataloga ponuđenih proizvoda

2. Faza dogovora i ugovaranjaRegistracija na strani trgovca

11




Provera i potvrda autentifikacijeIzbor servisa i slanje porudžbineProvera stanja na računu i kreditne sposobnostiPotvrda narudžbine

3. Faza plaćanjaSlanje kriptovanih podatakaProvera i potvrda kriptovanih podatakaSlanje ključa za dekriptovanje i debitnog računaDekriptovanje i potvrda servisaSlanje potvrde

4. Faza bankarskog postprocesiranjaPrijem podataka o izvršenim transakcijamaZaduživanje računa korisnikaFormiranje zbirnih kataloga

Izvršenje plaćanja trgovcima

5. Modeli plaćanja preko Interneta

Kada se govori o modelima plaćanja tu se pre svega misli na to ko pokrećetransakciju i kako se ona odvija do svog završetka. Postoje četiri modela plaćanja

preko Interneta:

1. Keš orijentisani model2. Ček orijentisani model3. Model plaćanja sa platnim karticama4. Model plaćanja platnim nalogom

Keš orijentisani model

Transakcija se započinje tako što na osnovu zahteva korisnika banka izdajenovčanicu koju korisnik prosleđuje do trgovca a ovaj dostavlja banci gde se ona zatim

poništava. Ovaj metod u potpunosti imitira ciklus realnog novca.

Ček orijentisani model

Kupac šalje digitalni ček trgovcu i istovremeno obaveštava banku o tome.Trgovac prihvata digitalni ček od kupca, prosleđuje ga banci i traži isplatu.

Model plaćanja sa platnim karticama

Korisnik platne kartice vrši direktno plačanje trgovcu, trgovac traži isplatu od banke. Banka vrši isplatu i o datoj transakciji obaveštava kupca, odnosno korisnika platne kartice.

Model plaćanja platnim nalogom

12




Ovo je sistem koji je najčešće primenjen u e-banking sistemima. Korisnik imainstaliran softver na svom računaru i smart karticu koja ima sertifikate i digitalni

potpis. U kombinaciji sa Pin brojem korisnik pokreće transakciju dajući nalog bancida sa njegovog računa izvrši plaćanje.

6. Elektronski platni promet i njegove prednosti

Sa pojavom novog servisa za pravna lica od 01. januara 2003. godine došlo jedo

značajnog povećanja obima poslovanja u bankama i taj problem su banke mogle dareše na jedan od dva načina:

1. povećanjem svojih šaltera i šalterskih radnih mesta ili2. uvođenjem elektronskog bankarstva, odnosno elektronskog platnog prometa

Mnoge banke, shvativši prednosti elektronskog bankarstva, počele su darazvijaju servise e-bankinga i da na taj način povećavaju svoju konkurentsku

prednost. Prednosti koje pruža platni promet elektronskog bankarstva su:

• unos i kontrola podataka platnih naloga prepuštaju se komitentu. Radi se o

hiljadama platnih naloga koje bi inače morali da kontrolišu zaposleni radnici u banci• cena pojedinačne transakcije je dosta niža od cene obrade transakcije na

klasičan način preko šaltera• pružanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem

vođenja njegovog računa• brzo širenje baze komitenata na širem geografskom području, jer komitent

može da bira kojoj banci će poveriti vođenje svog računa-znači i tamo gde banka nema nikakav šalter na području gde živi i radi komitent

• smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanja

šalterskih radnika• smanjenje troškova papira kao i poštanskih troškova u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenata (nalozi, izvodi, PTT marke)

• preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo-znači povećanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog poslovanja

• veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu, jer broj bankarskih službenika nije ograničavajući faktor

• smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasičan način i imaveliki broj komitenata može da očekuje nezadovoljstvo komitenata čekanjemu dugim redovima

• elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa podacima ina strani klijenta i kod banke, što nije slučaj u klasičnom poslovanju

13




• mogućnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove, npr.marketinške poslove prodaja usluga elektronskog bankarstva, što bi još više

povećalo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan način rada iz svojih

kancelarija• mogućnost uspostavljanja novih tržišnih kanala poslovnog komuniciranja, narelaciji banka-komitent-banka

7. Rizici elektronskog bankarstva

Najveći problem i najveća prepreka omasovljavanju bankarskog poslovanja preko Interneta je problem sigurnosti. Postoje više metoda zaštite ali se problemsastoji u tome da što je zaštita bolja to je i skuplja a onda je dostupna manjem broju

korisnika. Problemi korisnika se sastoje u sledećem:

• identifikacija i autentifikacija• integritet podataka• tajnost• neporicljivost

Uopšteno rizike elektronskog bankarstva možemo grupisati na sledeći način:

1. Operativni rizici (pouzdanost i integritet)

-sigurnost (neautorizovan pristup)-krađu od strane zaposlenih-falsifikovanje-sistem dizajn, inplementacija, upravljanje-rizik servis provajdera-zastarelost sistema-poricanje transakcije od strane korisnika

2. Rizici gubljenja ugleda i reputacije-manjkavost sistema deficit postojanje greške-prodor u sistem

-greške u sličnim sistemima-negativno javno mišljenje je gubitak posla (pranje novca znači gubitak legalnih korisnika jer ne žele da učestvuju u poslovanju sa firmama koje setime bave a oni koji to rade ne žele da se za to zna pa i oni napuštaju posao)

3. Sistemski rizici-rizici gubljenja informacija izazivaju nepoverenje u sistem i sprečavajuširenje poslova

4. Zakonski rizici

-narušavanje zakona-dvosmislenost, legalne sankcije-pranje novca-neadekvatno razotkrivanje-narušavanje privatnosti

14




-rizici sertifikat autoriteta-strani zakoni (inostrani)

5. Bankarski rizici

-kredit (nije plaćen, korisnik nije solventan)-likvidnost (mogućnost da se konvertuje u keš bez gubitka vrednosti)-kamatne stope (opseg protezanja)-trgovina (inflacija, konverzija strane valute)-socijalni, politički, ekonomski

6. Rizici kriminalnih napada

-prevara, falsifikat-lopovluci, krađe-ilegalno korišćenje, navođenje

Sa druge strane, prema mišljenju ljudi koji se bave tehničkom zaštitom podataka u računarskim mrežama, bezbedonosne pretnje i opasnosti možemo podelitina sledeće kategorije:

1. Fizički hazardi(požar, poplava, rat, zemljotres, sabotaža, eksplozija, nestanak napajanja,neredi, vandalizam)

2. Neispravna oprema(centralni procesor, periferije, oštećeni mediji za smeštanje podataka,

prenosne-komunikacione linije, terminali, uređaji za klimatizaciju)

3. Softverske greške(greške operativnog sistema, greške uslužnih programa, greške prevodilaca iasemblera, greške aplikacionih programa, greške sistema za upravljanje

bazama podataka)

4. Ljudske greške(korišćena pogrešna verzija programa, greška operatera računara, greškaoperatera terminala, greška u kucanju, fizičko oštećenje medijuma, neispravnomontirani medijumi)

5. Namerne povrede(zlonameran programer, zlonameran operator, zlonameran korisnik,zlonamerno brisanje podataka na medijumima, ubacivanje virusa u programe)

6. Kriminalni akti(falsifikovanje, utaja, prodaja komercijalnih tajni, krađa medijuma,industrijska špijunaža, međudržavna špijunaža)

7. Narušavanje privatnosti(dobijanje uvida u podatke konkurentske organizacije, pribavljanje ličnih

podataka u zlonamerne svrhe, obična radoznalost, nenamerno obelodanivanjeličnih podataka)

15




8. Sigurnosni mehanizmi zaštite

Veličina i otvorenost Interneta čine ga danas najupečatljivijim informaciono-komunikacionim sredstvom. Sa druge strane, upravo broj korisnika Interneta injegova otvorenost čine ga istovremeno i izuzetno nebezbednim. Svaki korisnik koji

je u vezi sa Internetom izlaže svoje podatke ogromnom broju najrazličitijih opasnosti.S toga se kao imperativ korišćenja Interneta javlja potreba za zaštitom podataka kojisu neposredno ili posredno na Internetu.

Standardno opšte polazište u praksi savremenih zaštićenih sistema zasniva sena identifikaciji pretnji i analizi mogućih rizika, a posebno na ispitivanju određenihkonkretnih napada na sistem i njegovo okruženje, verovatnoći ovih napada i gubicima

do kojih oni mogu dovesti na osnovu čega se identifikuju kritične komponentesistema. Opšte je prihvaćen stav da sistem sam po sebi nije bezbedan i da je u ciljuzaštite informacija neophodno u njega ugraditi određene zaštitne mehanizme kao štosu: kontrola pristupa objektima u sistemu, autentifikacioni protokoli, šifrovanjeinformacija, digitalni potpis i digitalni sertifikat.

Pod sistemom koji je predmet ugrožavanja, odnosno zaštite, podrazumeva se bilo koji sistem (izdvojen računar ili mreža) u kome se nalaze podaci koji su ugroženi.Uopšteno govoreći pretnja sistemu može biti bilo koja, osoba, objekat ili događaj koji

potencijalno, u slučaju određene realizacije, dovode do ugrožavanja informacije usistemu. Pretnje mogu biti namerne, kao što je namerna modifikacija osetljivihinformacija, ili slučajne, kao što je slučajno brisanje nekog fajla.

Zaštitni mehanizam je sredstvo za realizaciju određenog oblika zaštiteinformacija od odgovarajuće pretnje. Zaštitni servis je kolekcija mehanizama zaštite iodgovarajućih procedura kojima se obezbeđuje zaštita od određenog skupa pretnji. Na

primer, određeni servis pruža zaštitu sistemu od neautorizovanog pristupa na osnovuzahteva da korisnik identifikuje sebe i dokaže, odnosno verifikuje svoj identitet.Zaštitni servis siguran je onoliko koliko su sigurni zaštitni mehanizmi i procedure nakojima se zasniva.

8.1. Šifriranje

Šifriranje ili kriptografija je proces prevođenja neke informacije u kodiranioblik, odnosno u šifrovani tekst, korišćenjem određenog algoritma i ključa. Ciljkriptografije je zaštita privatnosti informacija. Proces šifriranja se sastoji od algoritmai ključa pri čemu je ključ za šifriranje nezavisan od teksta za šifriranje. Šifrovani tekstili šifrat se može vratiti u originalnu informaciju korišćenjem algoritma zadešifrovanje i istog ključa koji je korišćen za šifriranje. Prema prirodi kriptografskihključeva, kriptografski postupci se dele na postupke sa simetričnim i asimetričnimključevima.

16




• Simetrično šifriranje podrazumeva postojanje zajedničkog tajnog ključa kojimse realizuju operacije šifrovanja i dešifrovanja. U ovom slučaju, ključ zadešifrovanje je poznat samo osobama koje učestvuju u procesu kriptografije.

• Asimetrično šifriranje podrazumeva postajanje dva ključa: tajnog i javnog. Toznači da u kriptografskom sistemu sa asimetričnim postupkom, svaki učesnik u sistemu mora da ima svoj par javni-tajni ključ. Javni ključ može da bude

poznat bilo kome, ali ključ kojim se vrši dešifrovanje se mora čuvati kaostroga tajna njegovog vlasnika.

8.2. Digitalni potpis i digitalni sertifikat

Autentičnost mnogih pravnih, finansijskih i drugih dokumenata se verifikuje potpisom odgovarajuće osobe. Za prenos takvih dokumenata kroz mrežu mora se naćirešenje koje će zameniti lični potpis. U suštini ono što je potrebno je sistem pomoćukojeg jedna strana može poslati „potpisanu“ poruku drugoj strani tako da:

1. primalac može verifikovati pošiljaoca2. pošiljalac ne može kasnije poricati sadržaj poruke3. prijemnik ne može sam izmisliti poruku

Poruka se može digitalno potpisati tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za

proveru, kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se sprečava bilo kakvaizmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog ključa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci,što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke.On funkcioniše na bazi privatnog i javnog ključa. Da bi dokazao da je dokument

potpisan od strane određenog korisnika host-sistem dekriptuje potpis koristećikorisnikov javni ključ. Ako rezultat odgovara sadržaju dokumenta potpis je validan.Ovako potpisana dokumenta mogu se slati preko Interneta uz pomoć standardnih alataza rad. Smatra se da je u ovom slučaju dokument potpuno zaštićen.

Digitalni sertifikat predstavlja ličnu kartu u sajber prostoru. Sertifikat je string

šifrovan sa privtnim ključem. Kada host-sistem želi da proveri autentičnost korisnikana mreži, može da zatraži digitalni sertifikat. Kada je sertifkikat poslat, host-sistem

proverava sa trećom stranom korisnikov odgovarajući javni ključ koji koristi dadekodira sertifikat. Ako je sve u redu korisnik dobija konekciju. Sertifikat mora dasadrži:

-naziv organizacije korisnika (ukoliko se radi o pravnom licu) i/ili samo ime i prezime (ukoliko se radi o fizičkom licu)-dodatne podatke za identifikaciju-javni ključ korisnika-datum do koga važi javni ključ korisnika

-ime organizacije ili agencije koja je izdala sertifikat-jedinstveni serijski broj

17




Svi ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem organizacije ili firme koja jeizdala sertifikat.

8.3. Inteligentne kartice

Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviruInterneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom, odnosno tajnimključem a u poslednje vreme i inteligentnim karticama (smart cards), kaosavremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka. Ugradnja elektronskihčipova u plastične kartice je tehnologija stara dvadesetak godina ali je masovna

primena inteligentnih kartica relativno novija. Jezgro inteligentne kartice činimemorija, na kojoj osim opštih podataka može biti zapisan i tajni ključ i može bitiaktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajućikriptografski algoritam.

Smart kartica se naročito koristi u slučajevima kada je izuzetno važnasigurnost i zaštita obavljanja transakcija. Zaštićena je od čitanja i podatke koji su unjoj može čitati samo onaj koje ovlašćen i poseduje sistem za proveru autentičnosti

preko sistema ključeva. Aktivnosti smart kartica u svetu rastu po stopi od 30%godišnje. U svetu gde je ova kartica najčešće korišćena za civilne potrebe služi za

plaćnje telefona, Internet poslovanje, bankarska plaćanja putem Interneta, zazdravstveno osiguranje, plaćanje TV pretplate itd.

Prednosti smart kartice su:

-Za svaki novi servis koji se stavi korisniku na raspolaganje kod smart karticene mora se dati novi pasvord s obzirom na mogućnosti koje ona pruža

-Sa smart karticom korisnik može da izvrši proveru ispravnosti poruke veomalako

-Smart kartica poseduje digitalni potpis. On funkcioniše na bazi privatnog i javnog ključa

-Smart kartica može u sebi da sadrži i digitalni sertifikat.

Pored svih prednosti, smart kartica ima jednu veliku manu a to je njena cena.Ona košta od 7-15 dolara po korisniku u zavisnosti od serije koja se poručuje. Poredcene koju treba platiti za karticu obavezna je i nabavka čitača kartice čija je najmanjacena od 150 dolara pa naviše. Ovo rešenje je skupo za pojedinačnog korisnika. Zasada banke su najčešći korisnici smart kartica i koriste se za prenos i transfer novčanihsredstava.

Elektronski novčanik je smart kartica koja ima mogućnost da se napuni na bankomatu. Negde je nazivaju još i keš kartica. On u sebi sadrži: vozačku dozvolu,socijalnu karticu sa zaštitom, auto osiguranje, karticu za biblioteku, identifikacionukarticu za posao ili školu, karticu za kontrolu pristupa na WEB-u, digitalni potpis na

WEB-u, javni i tajni ključ, karticu za telefoniranje, kreditnu karticu, debitnu karticu,keš karticu.

18




9. Mobilno bankarstvo, njegovi servisi i prednosti

Mobilno bankarstvo ili M-commerce predstavlja svaku transakciju novčanevrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mreže i čini sastavnideo e-commerce transakcija. Postoji mnogo finansijskih mogućnosti za banke uoblasti mobilnog poslovanja. Mobilno bankarstvo je novi kanal za usluge koje bankenude i platforma za sve nove personalizovane usluge bazirane na informacijama urealnom vremenu koje stvaraju veću lojalnost i zadovoljstvo komitenata.

Mobilnom tehnologijom omogućena je kupovina različitih roba i usluga,obavljanje bankarskih transakcija, pristup plaćenim sadržajima i informacijama sa

bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Generatori razvoja mobilnih servisa su: masovnotržište mobilnih telefona, nagli razvoj Interneta i elektronske trgovine, usavršavanjeopreme i uređaja za mobilnu telefoniju, mogućnosti autentifikacije i autorizacije, novi

principi tarifiranja servisa. Da bi se čitav posao širio i uspešno poslovao operatorimobilne telefonije moraju blisko da sarađuju sa bankama i kompanijama koje izdajukreditne kartice u cilju razvoja mehanizma m-commerce plaćanja.

Prednosti koršćenja mobilnih uređaja pri obavljanju bankarskih transakcija odstrane korisnika su:

Lična nezavisnost

- Kontrola od strane korisnika- Preko mobilnog telefona se dolazi do seta usluga koje su prilagođenekorisniku

Lako za korišćenje- Spremno za upotrebu za nekoliko sekundi- Jednostavno korišćenje- Razumljiv korisnički servis

Mobilnost - Sposobnost komunikacije bilo gde i bilo kada- Korisnici mogu nositi svoj uređaj svuda sa sobom

- Platforma za lokalizovane usluge

Sigurnost - Čuvanje privatnosti- Mobilni uređaji podržavaju sigurne aplikacije

Broj mobilnih finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloživemobilne platforme na kojoj će se izvršavati. Servisi koji su se prvi put pojavili bili sufokusirani na veliki broj klijenata i masovnu upotrebu. Danas imamo različite vrstefinansijskih servisa i možemo ih podeliti na: bankarske, brokerske, serviseinvesticionog bankarstva, ostale finansijske servise i plaćanje računa putem mobilnih

uređaja.

19




Skoro sve veće banke su uvele servise mobilnog bankarstva. Dok je većinastarijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, većinadanašnjih aplikacija bazirana je na WAP standardu. WAP omogućava mobilnimuređajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unošenjem adrese kojoj želeda pristupe. Raniji servisi bili su tipično informaciono-bazirani, korisnici su mogli da

putem svojih mobilnih uređaja proveravaju stanje na računu, proveravaju stanje svojekreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije. U novijemvremenu banke su počele da objedinjuju mogućnosti transakcija u svojim servisima.Od ovih servisa najčešće se koriste plaćanje računa, prenos sredstava ili aplikacijekreditiranja.

Brokerske kuće su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veomaatraktivni za one korisnike koji često trguju. Inicijalno brokerske kuće nisu umogućnosti da ponude sigurnosne aplikacije, oni su se zato fokusirali na

informacione-bazirane aplikacije kao što su praćenje vesti, pregled vrednosti akcija urealnom vremenu i provera računa. Ova ponuda se sve više proširuje uključujući i jednostavne transakcije kao što su trgovina akcijama i upravljanje računarima.

Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za povećanje produktivnosti za njihove zaposlene tako i za dodavanje novih servisa zainstitucije i privatne klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nudesvojim klijentima „Just in case“ mobilne aplikacije koje će u svako doba biti

povezane sa tržištem. Važne vesti, promene cena, različite analize mogu bitiisporučene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se onilokaciji nalazili. Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacijemobilnog poslovanja obezbeđuju kompletnu finansijsku pomoć. Iz oblasti konsaltinga

one omogućuju alate za podršku u odlučivanju pomoću kojih donosioci odluka moguda dele svoje mišljenje sa klijentima.

Dok su banke i brokerske kuće bile prve koje su svoje servise ponudile u bežičnom svetu, druge finansijske ustanove, kao što su osiguravajuće kompanije,zajmodavci i hipotekarske ustanove, savetodavne ustanove, kao i kreditne ustanove

bi trebalo da u što skorije vreme razviju aplikacije mobilnog poslovanja. Ključanizazov za ove vrste kompanija je taj da one treba da ponude svoje servise mobilnimklijentima u oblastima koje su tipično istraživačkog karektera. Mogućnost

predstavljaju push-bazirane aplikacije koje obaveštavaju klijente o svojoj ponudi u bilo koje potrebno vreme.

Servisi mobilnih plaćanja su još uvek u fazi razvoja. Za sada još uvek nema

najboljeg rešenja koje bi zadovoljilo kritičnu masu korisnika i koje bi se nametnulokao standard na tržištu. Mobilno plaćanje predstavlja najkritičniji deo m-commerca uvreme kada se mobilni uređaji sve više koriste kao transakcioni agenti. Razvojmobilnog bankarstva će se nastaviti sve dok se ne iskristališe jedno ili dva rešenjakoja će se nametnuti kao standard na tržištu. Tek tada se može očekivati da korisnici

prihvate mobilno plaćanje kao alternativu uobičajnim metodama plaćanja.

20




Zaključak

Cilj elektronskog bankarstva je uspostavljanje novog odnosa klijent-bankatako što se bančin šalter “seli” na radno mesto korisnika i kod njegove kuće. Ovakav“šalter” je otvoren 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji i 365 dana u godini, čak i kada se procesiraju podaci ili se radi na održavanju sistema. Prenos podataka izmeđukorisnika i elektronske banke je veoma brz i pouzdan. Sigurnost i zaštita poverljivihfinansijskih podataka obezbeđena je na nekoliko nivoa. Svi podaci su šifrovani naizlazu pošiljaoca, a dešifruju se jedino kod primaoca. Osobe u komunikaciji prolazeautorizaciju i time obezbjeđuju autentičnost podataka i da ih mogu čitati jedino onikojima su namjenjeni.

Podaci se digitalno potpisuju i ne mogu se kasnije poreći.

Elektronsko bankarstvo pruža apsolutni uvid u stanje računa i tokove novca.E-banking uspostavlja blisku povezanost klijenta i banke. Sem što je ugodno imati"šalter" na svom radnom mestu, E-banking štedi i novac i vreme i obezbeđuje

privatnost. Samim tim E-banking podiže kvalitet života.

21




10. Literatura

- Prezentacija sa seminara o elektronskom bankarstvu - Centar za žensko preduzetništvo RKP Niš, autor Dipl. ing. elektrotehnike, elektronike itelekomunikacije Zoran Marković

- Dr Žarko Ristić i dr Slobodan Komazec, Monetarna ekonomija i BankarskiMenadžment, Etnostil, Beograd, 201

- F Miškin, Monetarna Ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Datastatus,Beograd, 2010

- Dr Žarko Ristić i dr K.Ristić, Monetarnaekonomija i bankarski menadžment,Etnostil, Beograd 2013, Efnostil

- www.agrobanka.co.yu

- www.novabanka.com

elektronsko+bankarstvo

Documents