Eкскурзија

1. Filip Veličković2. Filip Kočanović3. Pavle Maljković4. Aleksa Pavlović5. Vasilije Rističević

Логор Црвени Крст

Логор на Црвеном крсту, познат и као концентрациони логор Црвени Крст је био концентрациони логор лоциран у индустријској зони града Ниша у Србији. Њиме су управљали Немци током Другог светског рата.Логор се састоји од централне зграде затвора, три помоћне зграде, четири стражарске кућице, две куле осматрачнице и два торња.Процењује се да је око 30.000 људи прошло кроз овај логор, од којих је око 10.000 убијено на локацији Бубањ.Логор је посебно познат по бекству 105 затвореника 12. фебруара 1942. године. У одмазди после бекства, за 11 погинулих немачких војника, стрељано је 1.100 родољуба. Организовано бекство логораша био је јединствени догађај у поробљеној Европи.

Чегар

Битка на Чегру је једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака. Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар (потковица, стопало) код селаКаменица надомак Ниша.

С једне стране ослабљена ратовима са Аустријом и Наполеоном, економским проблемима и побунама јаnичара, Турска се суочава и са све чешћим побунама балканских народа. Управо оне ће задати смртни ударац Османској империји.

Године 1809. долази до нових заоштравања односа између Турске и Русије. После узалудних преговора дошло је поново до избијања сукоба. 12. марта 1809. Порта објављује рат Русији, а 21. Русија Порти. Руси као прву помоћ послали су Србима 1000 пушака и 30.000 метака.

Српска војска се према Нишу кретала веома споро. Пред Ниш долазе тек 27. априла и то код села Каменица, Горњег и Доњег Матејевца, где изграђују шест шанчева. Први и највећи је био на Чегру са војводом Стеваном Синђелићем, други у Горњем Матејевцу (код данас обновљене Латинске цркве) са Петром Добрњцем, трећи северозападно од Каменице са војводом

Илијом Барјактаровићем, четврти у Каменици са главним командантом Милојем Петровићем, пети шанац је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шести у Доњем Матејевцу.

Ћеле-кула

Ћеле-кула је споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња Турска власт у Србији изградила

од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру.Кула је сазидана у

периоду од јуна до јесени 1809. године, а за место изградње Хушид-паша је одабрао узвишење поред

Цариградског друма, на некадашњем улазу у Ниш са источне стране (основа је била 4,15 x 4,00 m, и дебљине

0,5 m)Процењује се да је у бици на Чегру, која се одиграла 31. маја 1809, погинуло око 6.000 турских ратника.[1]

Укупни губици на страни Срба се процењују на око 4000 људи. Како би оправдао толики губитак својих трупа и

опијен победом, нишки Хуршид-паша наређује да се коже са глава погинулих Срба одеру, напуне сламом и памуком

и затим пошаљу у Цариград, како би показао на који начин се треба поступати са побуњеном рајом.[1] За сваку

донету главу, Хуршид-паша је поклањао по 25 гроша. Како би једном за свагда заплашио Србе.

Лазарица

Црква светог Првомученика Стефана, познатија као Лазарица, налази се у центру данашњег Крушевца, а подигао ју је, највероватније између 1377/1378. и 1380. године[1], кнез Лазар (1371 —1389), као придворну цркву (раније су постојала мишљења да је реч о манастирској цркви[2]) своје новосаграђене престонице,

Крушевачког Града. Има основу триконхоса, а њена спољашњост је урађена на византијски начин, наизменичним ређањем реда тесаника и три реда црвене опеке. Црква, заједно са Раваницом, представља својеврстан почетак Моравског стила и припада грађевинама сажетог типа. Она је први објекат у Србији који је доживео

стручну рестаурацију и конзервацију, што је обављено у периоду од 1904. до 1908. године, под руководством архитекте Пере Ј. Поповића. Пре њега, црква је, након ослобођења града од Турака, током XIX века доживела неколико аматерских обнова.

Заштитни радови на архитектури цркве и конзервација њеног иконостаса, из средине XIX века, је обављена 1989. године, а читав објекат се данас под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[3][1].

Đavolja varoš

Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови).[1] Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метра. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90

километара југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе.Камени стубови су настали деловањем ерозије на земљиште састављеног од растреситог, али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине.

Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, чијем су настанку највише допринели људи.

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у Србији и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима, као и у САД, позната „Башта богова“. Али куле Ђавоље Вароши су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове врсте у Европи.

Kрaj