ekonomski fakultet niŠ

EKONOMSKI FAKULTET NIŠ

SEMINARSKI RAD

EKSTERNI EFEKTI

STUDENT MENTOR JELENA TODOROVIĆ DRAGOSLAV KITANOVIĆ 40 811

NIŠ 2009/2010

UVOD

Pojam eksternih ekonomija obuhvata međuzavisnost između društvenog ekonomskog sistema i životne sredine, odnosno između ljudskih aktivnosti i okruženja. Suština nastanka eksternih ekonomija proističe iz razlika između slobodnih, prirodnih ('ekoloških') dobara i ekonomskih dobara, tj. konceptualizacije ekonomskog i ekološkog razvoja.

Zaključuje se da antropocentrični pristup ekonomskom razvoju favorizuje zadovoljenje ljudskih interesa - minimizaciju ulaganja i maksimizaciju rezultata, na račun prirodnih dobara, dok biocentrični pristup afirmiše očuvanje prirodnih dobara i životne sredine. Zaključuje se da su prioritetu oni eksterni efekti koji proističu iz: delovanja ključnih povratnih sprega privrednog sistema (delatnosti, grana, pojedinih preduzeća), prirodne sredine i uslova i društvenog okruženja. Od čvrstine i intenziteta povratnih veza i međusobnih uticaja između privrednog razvoja i njegovog prirodnog i društvenog okruženja, domaćeg i internacionalnog, zavisi kakvi će biti eksterni efekti. Ocenjuje se da će uticaj eksternih ekonomija na privredni razvoj, društvenu akumulaciju i/ili profit preduzeća, ubuduće da budu sve veći.

Ekološki troškovi nastali zbog eksternih disekonomija razvoja, mogli bi da imaju uzlazni trend, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere i akcije. U skladu sa konceptom održivog razvoja, internalizacija eksternih efekata razvojnih (proizvodnih) procesa moguća je uključivanjem ekološkog troška u proizvodni menadžment, prema principu 'zagađivač plaća' ili 'korisnik plaća'. Zbog toga se sugeriše primena preventivnog, integralnog pristupa zaštiti životne sredine, u kome su ekološki troškovi deo ukupnih proizvodnih troškova. Polazeći od ovih opredeljenja, zaključuje se da je potrebno iznaći način kako legitimno utvrditi obim i vrstu ekonomskih ekonomija i kako ekološku regulativu (posebno regulativu EU) učiniti obavezujućom za preduzeća (npr. primenu proizvodnih standarda i ekoloških standarda). Eksterni efekti predstavljaju aktivnost jednog subjekta koji mimo tržišnog mehanizma utiče na blagostanje drugog.

2

PARETO USLOVI OPTIMALNOSTI

Prilikom analize ponašanja potrošača utvrđeno je da pojedinci nastoje da kupe dobra i usluge koja će im pružiti najveću korisnost tj da će pojedinac učestvovati u razmeni radi ostvarenja što veće korisnosti sve dok je njihova individualna granična korist jednaka individualnom graničnom trošku. Individualna granična korist predstavlja priraštaj korisnosti koju pojedinac uživa od dodatne jedinice nekog dobra i ona opada sa svakom dodatnom jedinicom tog dobra. Zato pojedinci plaćaju visoku cenu za određeno dobro jer ona odgovara njihovoj individualnoj maksimalnoj korisnosti.

Tako prvi uslov Pareto optimalnosti glasi : izjednačavanje individualne granične koristi i tržišne cene, tj. Mu (individualna granična korisnost) = cena (p)1

Kada je reč o preduzećima, ona se opredeljuju za onaj obim proizvodnje za koju su individualni granični troškovi jednaki tržišnoj ceni u cilju maksimiziranja profita. Individualni granični trošak predstavlja priraštaj troškova koje preduzeće ima da bi proizvelo dodatnu jedinicu nekog dobra. Prilikom analize različitih kategorija troškova utvrđeno je da troškovi najpre opadaju, a nakon što dostignu minimum počinju da rastu.

Tako drugi uslov Pareto optimalnosti glasi : izjednačavanje individualnih graničnih troškova i tržišne cene, tj

MC ( individualni granični troškovi) = (p)2

Pojedinci na tržištu ugčavnom vode računa o sopstvenoj graničnoj korisnosti ali i priraštaj društvene korisnosti jednak je priraštaju korisnosti koje uživa pojedinac koristeći određeni proizvod. Međutim, takva jednakost se ne dešava uvek. U primeru vakcinacije ili obrazovanja pojedinca, društvena granična korisnost prevazilazi individualnu graničnu korisnost tog pojedinca.

Zato treći uslov Pareto optimalnost predstavlja jednakost društvene granične korisnosti i granične privatne korisnosti. MUs ( društvena granična korisnost ) = MUi ( individualna granična korisnost )3

Preduzeće se uvek opredeljuje za takav obim proizvodnje pri kome mu cena pokriva individualne grančne troškove. Ponekad aktivnosti pojedinih preduzeća nameću određene troškove trećim licima. Kada se takvi troškovi dodaju indiviualnim graničnim troškovima dobijaju se društveni granični troškovi. Pošto tržišna cena obuhvata samo individualne granične troškove onda se proizvođaču šalju pogrešni signali.

Četvrti uslov Pareto optimalnosti predstavlja jednakost društvenih graničnih troškova i individualnih graničnih troškova tj

MCs ( društveni granični troškovi ) = MCi( individualni granični troškovi)4

1 Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 264), Niš2 Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 264), Niš3 Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 264), Niš4 Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 264), Niš

3

Iz navedena četiri uslova Pareto optimalnosti sledi da je društvena granična korisnost jednaka društvenim graničnim troškovima, tj

MUs ( društvena granična korisnost ) = MCs ( društveni granični troškovi )5

NEUSPEH TRŽIŠTA POTPUNE KONKURENCIJE U OSTVARENJU PARETO EFIKASNOSTI

Svi privredni subjekti koji učestvuju u tržišnoj razmeni imaju za cilj da ostvare što veću korisnost. Pre nego što donesu odluke o razmeni, oni porede individualne troškove, tj cenu koju plaćaju za neko dobro ili resurs, sa individualnim korisnostima, odnosno potrošnju nekog dobra ili upotrebe nekog resursa u proizvodnji. Pareto uslovi optimalnosti alokacije resursa se mogu postići samo na tržištu potpune konkurencije i to samo kada su svi postojeći troškovi i koristi posledica individualnih ekonomskih aktivnosti uključeni u obračun cena na osnovu kojih se donose ekonomske odluke. Međutim, postoje slučajevi kada se privatni i društveni troškovi i privatna i društvena korisnost neće poklopiti. Jednakost ovih troškova i korisnosti može biti narušena u sledećim slučajevima :

1) Asimetrične informacije2) Javna dobra3) Eksterni efekti4) Monpoli

Ova četiri slučaja mogu se smatrati tržišnim neuspesima i u uslovima kada su ispunjena sva četiri uslova Pareto optimalnosti. Pošto tržište nije uvek u stanju da nađe odgovarajuća rešenja na temeljna ekonomska pitanja : šta, kako i za koga proizvoditi, savremene privrede se moraju temeljiti na simultanom delovanju tržišnog mehanizma i izvesnog oblika državne intervrncije. Međutim, država nije uvek u stanju da ispravi sve tržišne neuspehe, odnosno da privredu dovede u stanje Pareto efikasne upotrebe resursa.

POJAM EKSTERNIH EFEKATA

Eksterni efekti su jedan od slučajeva u kojima se narušavaju uslovi Pareto optimalnosti. Eksterni efekti nastaju u slučaju kada nečija aktivnost utiče na drugo lice,a posledice takve aktivnosti nisu predmet razmatranja pri donosenju odluka o vršenju te aktivnosti odnosno prilikom formiranja cena. Iz toga proizilazi sledeća definicija – Ekterni efekti su troškovi ili koristi koji nastaju za treća lica u tržišnim transakcijama, a koji nisu uključeni u tržinu cenu robe. Oni predstavljaju primer sukoba individualnog i društvenog interesa, odnosno odstupanja od društvene opimalne alokacije resursa u Paretovom smislu.

5 Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 264), Niš

4

PRIRODA EKSTERNIH EFEKATA

Eksterne efekte mogu da proizvode preduzeća i potrošači.Eksterni efekti su po prirodi recipročni.Eksterni efekti mogu da budu pozitivni.Javna dobra se mogu posmatrati kao posebna vrste eksternih efekata.Granična korist (profit) od proizvodnje (MB) opada sa rastom obima proizvodnje.Privatni granični troškovi (MPC) rastu sa povećanjem obima proizvodnje.Ako je količina zagađenja po jedinici proizvodnje konstantna, tada granična šteta od zagađenja (MD) raste sa rastom proizvodnje.Društveni granični troškovi (MSC) jednaki su zbiru privanih graničnih troškova i ganičnih šteta od zagađenja (MSD=MPC+MD).Maksimizacija profita se ostvaruje na nivou proizvodnje Q¹ na kome je granični profit jednak privatnim graničnim troškovima (MB=MPC).Društveno efikasan nivo proizvodnje ostvaruje se u tački Q* u kojoj su društveni granični troškovi jednaki graničnom profitu(MB=MSC).Nivo proizvodnje pri kome se maksimizira profit je veći od društveno efikasnog nivoa proizvodnje Q¹ > Q*.U slučaju postojanja eksternih efekata privatna tržišta ne mogu da ostvare društveno efikasan obim proizvodnje.

POSLEDICE PRELASKA NA DRUŠTVENO EFIKASAN NIVO PROIZVODNJE

Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q¹ na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: privatni profit se smanjuje za površinu dcg, društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg, rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos: dhg=cdhg-dcg6

Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje.Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

VRSTE EKSTERNIH EFEKATA

- Postoje dve vrste eksternih efekta, a to su :

1) Negativni eksterni efekti ( troškovi )2) Pozitivni eksterni efekti ( koristi )

1) NEGATIVNI EKSTERNI EFEKTI

Negativni eksterni efekti su troškovi koji nastaju za treća lica u tržišnim transakcijama između kupaca i prodavaca,a koji nisu obuhvaćeni tržišnom cenom. Slobodna konkurencija na tržištu ne dovodi do formiranja efikasne tržišne ravnoteže ako postoje negativni eksterni efekti, tako da država uvodi korektivne poreze radi uključivanja ovih troškova u tržišnu cenu i nadoknade oštećenim licima.

6 http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jednak/Predavanja05%20eksterni%20efekti.pdf, 10.01.2010.

5

http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jednak/Predavanja05%20eksterni%20efekti.pdf

Primer negativnih eksternih efekata7

Individualni granični troškovi preduzeća označeni su sa MC¹. Pošto su u primeru konstantni, zato su predstavljeni linijom paralelnom sa X osom. Kriva MCs predstavlja društveno granične troškove proizvodnje hemikalija. Ako preduzeće koje je zagađivač prirodne sredine uzme u obzir svoje individualne troškove, onda je njegov ravnotežni obim proizvodnje Q¹ i on odgovara tački A, koja je tačka preseka krive tražnje D i individualnih graničnih troškova MC¹. Tačkom Q² označen je efikasan obim proizvodnje sa društvenog aspekta i on odgovara preseku društvenih graničnih troškova i društvene granične korisnosti od proizvodnje hemikalija. Vertikalno rastojanje označeno tačkama AC između društvenih graničnih troškova i društvene granične korisnosti predstavlja društveni gubitak od proizvodnje poslednje jedinice proizvoda. Trougao ABC predstavlja ukupan društveni gubitak nastao kao posledica postojanja negativnih eksternih efekata. Smanjenjem obima proizvodnje hemikalija sa Q¹ na Q² uštedeće se više na društvenim troškovima, tj poboljšaće se položaj nekih učesnika,a da se istovremeno ne pogorša položaj drugih učesnika.

Grafik broj 1

Grafički prikaz negativnih eksternih efekata

MCs

C

AB

MCi

D

0

Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 279), Niš


6

Uloga države prilikom postojanja negativnih eksternih efekata

U slučaju negativnih eksternih efekata država treba jasnije da definiše svojinska prava i striktnije da ih štiti. Međutim, to ne može uvek da učini, naročito u slučaju vazduha, vodenih resursa i sl. U tom slučaju država može da uvede plaćanje poreza od strane preduzeća zagađivača. Efikasnost ove mere zavisiće velikim delom od toga koliko će državna kontrola agencije biti u stanju da precizno proceni troškove koji su posledica negativnih eksternih efekata. Plaćanje poreza povećava troškove preduzeća što će usloviti smanjenje njihove ponude. Preduzeće će biti stimulisano da izmeni svoju tehnologiju proizvodnje drugom, koja manje zagađuje okolinu.Sredstva koja su prikupljena naplaćivanjem poreza mogu se iskoristiti za kompenziranje troškova onima koji trpe negativne eksterne efekte ili u cilju prečišćavanja vazduha, zagađenih reka i sl

2) POZITIVNI EKSTERNI EFEKTI

Pozitivni eksterni efekti ( eksterne koristi ) postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim subjektima, a da se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme. U slučaju eksternih koristi dolazi do nepodudaranja individualne granične korisnosti što rezultira obimom proizvodnje koji je ispod društveno optimalnog.

Primer pozitivnih eksternih efekata 8

U slučaju pozitivnih eksternih efekata ukupna društvena korisnost ( D²) je iznad nivoa korisnosti koju ostvaruje pojedinac ili privredni subjekat. Međutim, aktuelna kriva tražnje na tržištu neće odražavati ukupnu društvenu korisnost, odnosno neće biti obuhvaćena korist koju ostvaruju ostali subjekti po osnovu uživanja pozitivnih eksternih efekata ( obrazovanja, naučnih istraživanja, zdravstvene zaštite i sl). Ovakva situacija doneće rezultate proizvodnje Q¹, koji odgovara preseku krive graničnog troška i krive tražnje D¹. Društvo kao celina bi bilo u boljem položaju ako bi se obim proizvodnje povećao na Q², zato što je pri obimu proizvodnje Q¹ ukupna društvena korisnost (D²) iznad društvenih troškova neophodnih za postizanje ovog obima proizvodnje (MC). Usled takvog povećanja obima proizvodnje, društveni dobitak bi bio jednak trouglu ABC, odnosno društvena korisnost bi se povećala više nego što bi se povećali društveni troškovi.


7

Grafik broj 2

Grafički prikaz pozitivnih eksternih efekata

Kitanović D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 285), Niš

Pošto negativni eksterni efekti imaju rezultat koji je iznad društveno optimalnog a pozitivni eksterni efekti imaju rezultat koji je ispod društveno optimalnog, javlja se potreba za angažovanjem države u cilju otklanjanja negativnih i korišćenja pozitivnih eksternih efekata. S obzirom na to, da i troškovi džavne intervencije mogu biti veći od realizovanih koristi, pre bilo kakvog pokušaja angažovanja države treba uprediti troškove i moguće efekte državne intervencije ( cost – benefit analiza ).

Drugi primer pozitivnih eksternih efekata 9

Ako uzmemo u obzir to da se preduzeće koje se bavi istraživačko – razvojnim aktivnostima suočava sa :

1. krivom granične privatne koristi (MPB)2. krivom graničnih troškova (MC)3. krivom eksternih graničnih korisnosti (MEB)

9 http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jednak/Predavanja05%20eksterni%20efekti.pdf, 10.01.2010.

MC

A

C

D²

D¹

Q¹ Q² Količina

CenaPrihodiTroškovi

B

8


4. krivom graničnih društvenih korisnosti (MSB=MPB+MEB), možemo reći da se efikasan nivo proizvodnje za preduzeće nalazi u tački R¹, gde je MPB=MC, a društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R*, gde je MSB=MC

Grafik broj 3

Grafički prikaz pozitivnih eksternih efekata

Jednak J., ‘’Osnovi ekonomije’’, (2002), Beograd

REŠENJE PROBLEMA EKSTERNIH EFEKATA

Privatna rešenja eksternih efekata ( eksternalija ) : -Pregovaranje i Kouzova teorema -Spajanje idruštvene konvencijeRešenja javnog sektora : -Porezi i subvencije -Naknade za zagađenje -Sistem ’’ograniči i trguj’’

Godišnja istraživanja

$

MPB

MC

MEB

MSB = MPB + MEB

R*R1

9

Kouzova teorema

U prisustvu negativnih eksternih efekata lokacija resursa nije optimalna. Preduzeće koje stvara eksterne štete ne uzima u obzir efekte svoje aktivnosti na treća lica, kada donosi poslovne odluke. Svako preduzeće nastoji da maksimizira profit uzimajući u obzir samo svoje inividualne troškove proizvodnje. Preduzeće koje stvara negativne eksterne efekte je iznad optimalnog obima proizvodnje sa društvenog stanovišta. Upotrebom poreskih instrumenata smanjuju se negativni eksterni efekti, a samim tim i društvena šteta. Uvođenjem poreza smanjila bi se eksterna šteta društvenih i graničnih troškova, tako da bi se izjednačili privatni i društveni grančni troškovi. Zato preduzeće mora da smanji obim proizvodnje. Pošto država nije u mogućnosti da precizno oceni razmere eksternih šteta, ona svojom intervencijom uvek izaziva troškove za neke grupe ljudi, a koristi za druge grupe ljudi. Zato možemo reći da državna intervencija porezom nije uvek uspešnija od tržišta. Teorija svojinskih prava koju je formirao R. Kouz ima drugačiji pristup rešavanju problema eksternih efekata. Prema njegovoj teoriji država nema potrebe da nameće poreze preduzećima koja stvaraju eksterne štete. Kouzova teorema ukazuje na činjenicu da će zainteresovane strane same doći do efikasnijeg rešenja problema pregovaranjem, ako su jasno definisana svojinska prava. Kouz tačno navodi da se država ne upliće u rešavanje problema eksternih šteta kao što su zagađivanje, buka, otpad itd.Prema Kouzovoj teoremi, intervencija države je nepotrebna pod uslovom da su svojinska prava svakog pojedinca jasno definisana, da se transkcioni troškovi mogu slobodno razmenjivati i da troškovi treba biti toliko niski da od njega neće odustati zainteresovane strane. Pod takvim uslovima, privatni i društveni troškovi biće jednaki u uslovima potpune konkurencije. Da bi se dobio rezultat Kouzove teoreme neophodno je da budu ispunjeni neki uslovi. Kao najvažniji uslov je da su transakcioni trškovi jednaki nuli. Pošto ekonomski akteri nemaju tačne informacije o visini štete ili koristi suprotne strane, oni dovode zainteresovane strane u beskrajne pregovore. Za takve pregovore potebno je dosta i vremena i novca. Zbog toga je Kouzova teorema efikasnija za veće slučajeve i to kada je u pitanju manji broj učesnika, verovatnoća postizanja dogovora je veća. Drugi uslov je da svojinska prava budu jasno definisana i da se mogu razmenjivati na savršenom konkurentskom tržištu.S obzirom na to da nije moguće da budu ispunjeni svi neophodni uslovi da bi se dobio rezultat Kouzove teoreme treba istaći da je Kouz ukazao na mogućnost da se eksternalije eliminišu ili ublaže na popuno tržišni način.

Primer ilustracije Kouzove teoreme10

U ovom primeru radi se o sporu između dva suseda : Popovića koji poseduje metalostrugarsku radionicu i Đorđeviću koji poseduje kozmetički salon. Pošto je Popović kupio novi, veoma bučan strug, on je počeo da smeta posetiocima kozmetičkog salona, a Đorđević je zbog toga pretrpeo ozbiljnu štetu, dok je Popoviću novi strug povećao profit. Pokušavajući da reše problem, susedi završavaju na sudu koji treba da odluči ko je u pravu, a ko je odgovoran za nastalu štetu. Sada sud treba da odluči kome pripada neograničeno pravo svojine i u skladu sa tim da presudi ko će snositi troškove negativnih eksternih efekata, imajući u vidu da oba suseda imaju neograničeno pravo svojine na svojim kućama koje žele u miru da koriste. Prema

10 Kitanivić D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 281), Niš

10

Kouzovoj teoremi intervencija država je nepotrebna pod uslovom da su svojinska prava svakog pojedinca jasno definisana. Strane u sporu će same efikasno rasporediti prava, bez obira na njihov inicijalni raspored. Na slici se prikazuje kako pregovori Popovića kao izazivača štete i Đorđevića koji trpi štetu, pod uslovom da su transakcioni troškovi jednaki nuli, vode efikasnoj alokaciji resursa. Nivo proizvodnje i nivo buke su isti, bez obzira kome je odgovornost pripisana. Mua – granična korisnost Đorđevića za svaku dodatnu jedinicu smanjenja bukeMCb – granični trošak Popovića za svaku dodatnu jedinicu smanjenja bukePregovori Popovića i Đorđevića započinju u tački A, u kojoj je buka 100 %.. U tačci A je granična korisnost Đorđevića (Mua) veća od graničnog troška koji ima Popović od smanjenja buke. Đorđević nudi određenu cenu (p*) Popoviću kako bi smanjio buku. Ta cena (p*) jednaka je graničnoj korisnosti od smanjenja buke i graničnog troška Popovića od smanjenja proizvodnje. Nivo buke i proizvodnje određen je tačkom Q*. Đorđeviću se ne isplati da plati veću cenu za dalje smanjivanje buke jer neće imati nikakvu korisnost. Ukoliko je Đorđeviću dodeljeno pravo da ne trpi buku pregovori suseda počinju u tački B, gde uopšte nema buke. Popović će platiti Đorđeviću za dodatno povećanje buke, a ta cena je jednaka graničnoj korisnosti Đorđevića (Mua) i graničnog troška Popovića koji ima od smanjenja buke. Popović tada neće ponuditi višu cenu, jer bi ona tada bila iznad njegovog graničnog troška koji trpi zbog smanjenja buke.

Grafik broj 4Grafički prikaz Kouzove teoreme

Q*0 0

BAMUMC

p*

MUa MUb

Kitanivić D., Golubović N.,Petrović D. ,(2009) ’’Osnovi ekonomije’’, (strana 281), Niš

11

Spajanje i društvene konvencije

Ako postoji mali broj strana kojih se tiču eksterni efekti, onda se problem eksternih efekata može rešiti njihovim spajanjem tj internalizacijom.Ako bi fabrikant kupio ribarsko preduzeće tada bi maksimizacija njegovog profita zahtevala da smanjuje proizvodnju u fabrici sve dok je rast graničnog profita od ribarenja veći od smanjenja graničnog profita fabrike.Pri optimalnom nivou proizvodnje u fabrici i ribarskom preduzeću bi bili jednaki.Društvene konvencije utiču na ljude da vode računa o eksternim efektima koje stvaraju. Važnu ulogu imaju vaspitanje i obrazovanje.

Porezi i subvencije

U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa. Uvođenjem poreza zagađivaču bi se povećali njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje.Tvorac piguevskog poreza je Artit Pigu. Piguovski porez je porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterne efekte i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje.

Naknada za zagađenje

Naknada za zagađenje je vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje.Naknada za zagađenje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr.

Sistem ’’ograniči i trguj’’

Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama.Bez obzira na incijalnu raspodelu dozvola zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače.Na troškovno efikasnom nivou zagađenja tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja. Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

12

ZAKLJUČAK

Zagađivanje životne sredine, pre svega, vode i vazduha, su pojave koju ekonomisti nazivaju eksternim efektima. Oni su posledica nesavršenog delovanja tržišnog mehanizma.U idealnim uslovima, tržišta omogućavaju da privreda bude «Pareto efikasna» ili da je dosegla«Pareto-optimum». Privreda je Pareto efikasna ako niko nije na dobitku ukoliko neko drugi nije na gubitku, što znači da privreda koja ostvaruje Paretovu efikasnost mora da funkcioniše duž krive produkcionih mogućnosti. Kada je reč o alokaciji resursa (time i prirodnih resursa), nikome položaj ne može da se poboljša dok se drugom ne pogorša . Sa druge strane, posredstvom tržišta (zbog dominantne tražnje), često se u preteranim količinama proizvodi nešto što za posledicu ima zagađenje vode i vazduha. Aktivnosti jednog čoveka ili preduzeća utiču na druga fizička i pravna lica. To se dešava u slučaju kada ekonomske aktivnosti (za krajnjim ciljem sticanja profita na uloženi kapital) ne uspevaju da nadoknade troškove nametnute drugom preduzeću, ili kad jedno preduzeće bez nadoknade drugom preduzeću omogući ostvarivanje koristi. Primer za to je zagađivanje vode i vazduha. Na primer: kada neka fabrika ispušta hemikalije u obližnju reku, ona time povećava troškove prečišćavanja vode, preduzećima lociranim nizvodno. To su negativni eksterni efekti. Nasuprot tome, pozitivni eksterni efekti, su aktivnosti lica koje omogućavaju koristi drugima: voćnjak može predstavljati pozitivan eksterni efekat pčelarima u susedstvu. U ovakvim slučajevima, alokacija resursa, koju automatski obezbeđuje tržište neće biti dovoljna. Obzirom da u potpunosti ne izmiruju troškove negativnih eksternih efekata, izazvane svojom ekonomskom aktivnošću, pojedinci ili preduzeća će nastaviti svoj razvoj u tom pravcu. Pošto nisu jedini korisnici pozitivnih eksternih efekata oni će nerado preduzimati aktivnosti koje će izazivati te pozitivne efekte. Iz tog razloga, bez nekog oblika državne intervencije, stepen kontaminacije životne sredine bi bio prevelik. Posebno pitanje se odnosi za problem zajedničkih resursa, jer oni predstavljaju ekosistem ograničenih resursa, sa neograničenim pristupom. Kada je zemlja u zajedničkom vlasništvu, na njoj može svako da napasa stoku, a pošto ne postoji pravo vlasništva nad zemljom, niko nema podsticaj da vodi računa da ne dođe do preterane ispaše. Dodatni ribolovac koji peca u ribnjaku neregulisanog vlasništva, može količinom ulova ostalim ribolovcima smanjili ulov ribe, jer pojedinci ne moraju da plaćaju dozvolu za ribolov. U zemljama u tranziciji (bivšim socijalističkim zemljama, uključujući i našu), pitanje prava vlasništva koje nije bilo definisano, dovelo je do toga da stanovništvo nije bilo dovoljno motivisano da poboljšava kvalitet ne samo životne sredine, nego i faktora proizvodnje. U tržišnim privredama, koristi takvih pozitivnih aktivnosti odražavaju se na tržišnu cenu određene imovine ili faktora proizvodnje. Sa druge strane, da bi se mogle obavljati bilo kakve transakcije, neophodno je obezbediti realizaciju potpisanih ugovora ili drugih sporazuma. Ukoliko nije regulisana zaštita privatne svojine, poštovanja ugovora i definisanje prava vlasništva, teško se mogu definisati temelji tržišne privrede. Problemi negativnih eksternih efekata često mogu da se prevaziđu definisanjem prava vlasništva, jer to pravo omogućava vlasniku da kontroliše eksploataciju resursa i naplaćuje naknadu za korišćenje. U određenim slučajevima, privatna tržišta mogu da reše problem eksternih efekata bez uplitanja države. Optimalan način za to jeste internalizacija eksternih efekata. Kouzova teorema zasnovana je na tvrdnji da kada postoje negativni eksterni efekti, pogođene

13

strane mogu da se organizuju i naprave aranžmane na osnovu kojih će obezbediti efikasnost i intrernalizovati eksterne efekte. Utvrđivanje visine nadoknade zbog uzrokovanja eksternih efekata, će uticati na distributivne posledice eksternog efekta. U cilju smanjenja neizvesnosti oko visine nadoknade za kontaminiranje ili preteranu upotrebu nekog resursa, država može da preciznije navede vrstu i iznos troškova koji se u tom slučaju mogu naplatiti, ali se dobijeni iznos mora koristiti za obnovu ugroženog ekosistema. Američko zakonodavstvo (bazirano na običajnom pravu), ne dozvoljava jednoj strani da nanosi štetu drugoj, pri čemu se pod «štetetom» podrazumeva sve što podrazumeva niz ekonomskih troškova koji se svojom aktivnošću nameću drugima.

14

LITERATURA

1. Dragoslav Kitanović, Nataša Golubović, Dragan Petrović,Osnovi ekonomije,Ekonomski fakultet, Niš 2009. god.

2. Dušan Zdravković, Dragoslav Kitanović, Ekonomski fakultet, Niš 2007, godPrincipi ekonomije

3. Dragoslav Kitanović, Branislav Mitrović, Ekonomski fakultet, Niš 2007. godNečela ekonomije

4. Jovo Jednak,Osnovi Ekonomije, Beograd 2002. god

5.http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jednak/Predavanja05%20eksterni%20efekti.pdf, 10.01.2010.

15



ekonomski fakultet niŠ

Documents