ekonomska-diplomatija-i-globalizacija.doc

8/10/2019 Ekonomska-Diplomatija-i-Globalizacija.doc

1/23

SEMINARSKI RAD

Tema: Ekonomska diplomatija i globalizacija

St dent p!o"eso!Ma!inko#i$ Danka Slobodan Ne%ko#i$&!' Indeksa md ()*+*,-abac

. n/ (*0*' godine

1


2/23

Sadraj:

1. Uvod.......................................................................................................................................2

2. Ekonomska diplomatija i globalizacija.................................................................................32.1. Ekonomska diplomatija..................................................................................................3

2.1.1. Pojam diplomatije....................................................................................................3

2.1.2. Razvoj diplomatije....................................................................................................

2.1.3. Ekonomska diplomatija...........................................................................................!

2.1. . Ekonomska diplomatija " Srbiji..............................................................................#

2.1.!. Ekonomsko politi$ki odnosi Srbije sa %atinskom &merikom danas......................'

2.1.(. )iplomatija " savremenom svet"..........................................................................1*2.2. Ekonomska globalizacija..............................................................................................11

2.1. Pojam globalizacije.......................................................................................................11

2.2.2. +bja,njenja pok",aja de-inisanja pojma globalizacija ...................................12

2.2.3./arakteristike globalizacije....................................................................................13

2.2. . )imenzije globalizacije..........................................................................................1

2.2.!. Uzroci globalizacije................................................................................................1(

2.2.(. Posledice globalizacije...........................................................................................1#

2.2.#. 0egativne strane globalizacije...............................................................................1'

2.2. . lobalizacija na alkan"......................................................................................1'

3. 4aklj"$ak.............................................................................................................................21


3/23

1. Uvod

Diplomatija ili diplomacija je pojam koji ima mnogobrojna znaenja, ali svima jezajedniko dodirivanje sfere meunarodnih odnosa i spoljne politike. Re "diplomatija" potieod grke rei diploma, koja je prvobitno oznaavala dvostruko presavijenu ispravu koja jeslu ila kao dokaz zavr!enog studija. asnije je re poprimila druga, !ira znaenja, aoznaavala je slu bene dokumente #izmeu ostalog sporazume izmeu vladara$. Rediplomatija sastavljena je, prema nekim izvorima, u%rancuskoj u 1&. veku, odkad se pro!irilai u drugeevropske jezike.

Diplomatija je grana politike koja se bavi odnosima izmeudr ava' ve!tina zastupanjainteresa jedne dr ave, vlade,vladara ili dru!tvene grupe u inostranstvu, u meunarodnim pregovorima, u spoljnjoj politici uop!te. (otie od reidiploma, !to u prevodu znai"presavijen na pola".

(arlamentarna diplomatija je legitiman i dobar oblik diplomatije. )a!a diplomatija jesvedena samo na naju e diplomatske aktivnosti, a su avanje diplomatije iskljuivo na politike ciljeve nije ne!to !to bi u ovom trenutku bilo po eljno. *eu diplomatskimsredstvima morala bi se na+i i ekonomska diplomatija, jer smo na tom polju uinili najmanje,ali nisam siguran ni da +e imenovanje ekonomskih ata!ea tu mnogo doprineti, jer mislim da jeu to trebalo ukljuiti iskusne privrednike i diplomate, s obzirom da je ekonomska diplomatijaodlian nain da se prevaziu politike razlike s pojedinim va nim lanicama -.

konomska dimenzija ima bez sumnje veliko znaenje i ona je jedan od va nih uzrokai pokretaa procesa globalizacije i u drugim oblastima. (ri tome se ni u kom sluaju ne smije

zaboraviti da globalizacija obugvata mnogo vi!e od rstu+e integracije svjetske ekonomije i dase zbog toga ne smije ograniiti na ekonomske procese, !to se esto de!ava.

(ote!ko+e sa globalizacijom poinju ve+ kod poku!aja da se odredi pojam"globalizacija". (riznata i va e+e definicija pojma "globalizacija" ne postoji ni u naunoj ni u javnoj debati o globalizaciji.

*noge razliite naune discipline #prije svega ekonomija, istorija, politike nauke isociologija$ imaju pote!ko+a u pronala enju jedinstvene i op+eva e+e definicije pojma"globalizacija". *eutim, to ne treba da nas udi, s obzirom na to da je ovaj zadatak slianodgovoru na pitanje koliki je kvadrat kruga.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladar&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Diploma&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vladar&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Diploma&action=edit&redlink=1


4/23

2. Ekonomska diplomatija i globalizacija

2.1. Ekonomska diplomatija

2.1.1. Pojam diplomatije

Diplomatija je umetnost i praksu voenja pregovora izmeu predstavnika grupa ilidr ava. /o se obino odnosi na meunarodne diplomatije, pona!anjemeunarodnih odnosakroz posredovanje profesionalnih diplomata u vezi sa pitanjima mira odluka, trgovina,rat ,ekonomije , kulture , ivotne sredine i ljudskih prava . *eunarodni ugovori obino pregovaraju diplomate pre usvajanja od strane nacionalnog politiara. - neformalnom ilidru!tvenom smislu, diplomatija je zapo!ljavanje takta da steknestrate!ku prednost ili da pronau obostrano prihvatljivo re!enje za zajedniki izazov, jedan set alata kao fraziranjeizjava u miran, ili ljubazno nain.

konomska diplomatija nije novi termin za novu pojavu u razvoju diplomatije. 0drenesanse do danas ekonomska problematika je bila jedan od naju ih zadataka diplomatije,uporedo sa politikim i bezbednosnim aspektima, obezbeuju+i preko njih odreenuravnote u mo+i. konomska i bezbednosno politika diplomatija mogu se posmatrati kaodva povezana D) lanca koja naizmenino dobijaju prioritet u zavisnosti od istorijskihokolnosti i okru enja u kojima se dr ave nalaze.

- meunarodnom sistemu ekonomska diplomatija dobija dodatno na znaaju saubrzavanjem globalizacije #misli se pre svega na dodatno jaanje stepena meuzavisnostiizmeu dr ava, kao i integrativnih procesa na regionalnom i globalnom nivou$, i to uuslovima nedostatka adekvatnih pravila i institucija koje postavljaju okvir nastupaekonomskih subjekata planetarne tr i!ne arene. - takvim okolnostima firme se pozivaju nainstitucije svojih dr ava kako bi osna ile nastup na svetskom tr i!tu. 2lade nemaju velikogizbora nego da podr e aktivnosti preduze+a sa svoje teritorije, jer u suprotnom preduze+adrugih dr ava +e iz njihove pasivnosti izvu+i korist. 3ve ovo nije ni!ta drugo nego otvorena borba za rast i razvoj ekonomske snage pojedinih preduze+a, iji uspeh u krajnjem sluaju predstavlja i uspeh ekonomske politike demokratski izabranih vlada.

4udu+i da ekonomska diplomatija ima jasnu istorijsko razvojnu dimenziju, trebakonstatovati da je sam termin relativno novijeg datuma i korene vue iz francuskog jezika 5 ladiplomatie economi6ue. 2eoma brzo je prihva+en od strane ruske diplomatije pod tanimnazivom 5 ekonomieskaja diplomatija. 3a druge strane imamo anglosaksonske varijante,koje koriste termine trgovinska diplomatija #trade diplomac7$, komercijalna diplomatija#comercial diplomac7$, mada se u poslednje vreme i kod njih mo e zapaziti sve !irazastupljenost termina ekonomska diplomatija. 8asno je da u zavisnosti od prve rei#ekonomska9trgovinska$ postoje i odreene razlike u definisanju samog pojma. /rgovinskadiplomatija stavlja akcenat na unapreenje trgovine, dok ekonomska diplomatija predstavlja!iri pojam koji se tie svih ekonomskih aspekata.

- tom smislu trgovinska diplomatija, prema zvaninom tumaenju 3tate Departmanta, podrazumeva aktivnosti dr ave na promociji i za!titi interesa firmi na meunarodnom planu,

:
http://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Negotiation&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhioiUv9jJqjQS-1aMFaSN0OqfTaCQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/International_relations&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhguqm4HLBv2ZGslg9tz0w3jBZw4OQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/War&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhjZ9qmlX1OXfEBjzWFDAZSjCBT05ghttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Economics&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhhQMLZtIQNz6BdTNfdelwI9Ng6H7ghttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Culture&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhi_LUW51prPYKlV0xzCjsd2nbcjnQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Environmental_policy&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhiHVLt9xyBY5aXRJjtNco_DfpFOWAhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Human_rights&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhiEFUM7Jib9WS82frE4O_jH6a2DeQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Treaty&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhg61mbxokkpk-U2b-ISpWPz0vHYqAhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Politician&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhiOwukqP7ZZBvn2APJyE5NnC2BMJwhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Strategy&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhjPcY7XvUhQ_nIIzCK_7ikqy6fsqQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Negotiation&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhioiUv9jJqjQS-1aMFaSN0OqfTaCQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/International_relations&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhguqm4HLBv2ZGslg9tz0w3jBZw4OQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/War&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhjZ9qmlX1OXfEBjzWFDAZSjCBT05ghttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Economics&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhhQMLZtIQNz6BdTNfdelwI9Ng6H7ghttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Culture&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhi_LUW51prPYKlV0xzCjsd2nbcjnQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Environmental_policy&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhiHVLt9xyBY5aXRJjtNco_DfpFOWAhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Human_rights&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhiEFUM7Jib9WS82frE4O_jH6a2DeQhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Treaty&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhg61mbxokkpk-U2b-ISpWPz0vHYqAhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Politician&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhiOwukqP7ZZBvn2APJyE5NnC2BMJwhttp://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&langpair=en%7Csr&u=http://en.wikipedia.org/wiki/Strategy&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhjPcY7XvUhQ_nIIzCK_7ikqy6fsqQ


5/23

pregovore sa vladama i firmama u ijim zemljama matine kompanije posluju, mere predupreivanja mogu+ih ekonomskih konflikata na doma+em i meunarodnom planu, prikupljanje informacija, kao i globalnu promociju izvoznih interesa preko diplomatskogaparata, a sve to uz neposrednu saradnju sa doma+im kompanijama.

;to se tie ekonomske diplomatije, ona se mo e sagledati sa dva nivoa. 8edan jeekonomska diplomatija u !irem smislu i ona je sveobuhvatnija i tie se svih subjekata jednogdru!tva koji uestvuju u jaanju ekonomske konkurentnosti jedne zemlje diplomatskimmetodama, a druga je definicija ekonomske diplomatije u u em smislu i ona se tieekskluzivnih aktivnosti *inistarstva inostranih poslova u odbrani ekonomskih interesa svojezemlje.

2.1.2. Razvoj diplomatije

Raspad bipolarnog sistema meunarodnih odnosa i itav niz krupnih politikih iekonomskih posledica koje su iz toga proiza!le, uslovili su i odreena preusmeravanjaspoljnopolitikih i ekonomskih diplomatskih prioriteta. - dana!njem svetu u komemeunarodni i ekonomski odnosi predstavljaju sistem odnosa mo+i, politike i ekonomske, postepeno se oformljuje sistem koji sve vi!e nastoji da ogranii dr ave i pojedinane privredne subjekte. (rivrede postaju sve manje nacionalne, a sve vi!e globalne, pretvaraju+i setako u transnacionalni sistem proizvodnje, koji se temelji na meunarodnoj podeli rada.

*eutim, bez obzira na ovaj evidentan trend u meunarodnim politikim iekonomskim odnosima uloga dr ava i diplomatija, kao instrumentarija promovisanja i za!titeinteresa zemalja ostaje vrlo znaajna, a posebno ona u oblasti ekonomskih odnosa # tzv.

konomska diplomatija$.

)ajrazvijenije zemlje, koje svoju mo+ temelje na ekonomskoj superiornosti, vojnojnadmo+i i nadmo+i u domenu proizvodnje, svoje spoljnopolitike prioritete sve vi!e prebacujui vezuju za ekonomsku sferu, nastoje+i da svoje interese realizuju, pored ostalog, i sna nimdiplomatskim ekonomskim anga manom.

-kljuivanje zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji u tradicionalne meunarodneinstitucije #3/0$ i razliite ekonomske integracije i trgovinske blokove # -, )


6/23

uslova za integraciju novonastalih dr ava u -. - tom kontekstu, opredeljivanje za !to jauekonomsku diplomatiju se name+e kao neminovnost.

3rbija je, posle izvr!enih demokratskih promena i op!teg dru!tvenog konsensusa za politikim i ekonomskim promenama, istakla kao jedan od spoljnopolitikih prioriteta potrebu

povratka ili obnavljanja lanstva u meunarodnim organizacijama. 3toga je od posebnogznaaja ukljuivanje 3rbije u multilateralne monetarne i trgovinske sisteme # 3vetska banka,*eunarodni monetarni fond, 3vetska trgovinska organizacija, vropska banka za obnovu irazvoj, vropska investiciona banka i dr. $. - tom smislu, jedan od znaajnijih prioriteta na!espoljne ekonomske politike i diplomatije je pristupanje 3vetskoj trgovinskoj organizaciji,uzimaju+i u obzir globalni znaaj ove organizacije i njenu institucionalnu povezanost sa**% om i 3vetkom bankom u kreiranju makroekonomskog okru enja.

0ve aktivnosti 3rbija bi vodile zaokru ivanju ekonomskog i finansijskog ambijentaneophodnog za ubrzano sprovoenje reformi i razvoj.

2.1.3. Ekonomska diplomatija

Diplomatski uspeh ili neuspeh se sve vi!e meri egzaktnim pokazateljima, novcem,odnosno spoljotrgovinskim bilansom zemlje. - 3rbiji je trgovinski deficit dostigao desetmilijardi dolara na kraju ?@@&. godine. =adatak malih ekonomija je da se uspe!no probiju u,,d epoveAA velikih i jedino tako se mogu uspe!no razvijati

)a!a ekonomska diplomatija je na veoma niskom nivou. (otvrda takvih konstatacija jeinjenica da nam je propalo nekoliko za zemlju zanaajnih privatizacija. konomskadiplomatija postala je jako popularna tema u zemljama regije, kojom se bave svi, od politiarana svim nivoima vlasti do portira. )a policama knji ara stidljivo se pojavljuje sve ve+i brojknjiga koje se bave ekonomskom diplomatijom iz razliitih uglova. 3tereotipi o diplomatamakojima je jedini posao da na prijemima bistre visoku politiku sve manje odgovaraju stvarnosti.4istrenje politike ostaje i dalje, pri emu je uspe!nost diplomata dosta te!ko utvrditi, ali sediplomatski uspeh ili neuspeh sve vi!e meri egzaktnim pokazateljima, novcem, odnosnospoljnotrgovinskim bilansom zemlje. 4a! taj spoljnotrgovinski bilans 3rbije nije za pohvalu, jer nam trgovinski deficit sa svetom raste iz godine u godinu, pa je ove godine na nivou okodeset milijardi dolaraB =ato s pravom i predsednik (rivredne komore 3rbije *ilo! 4ugarinistie da ekonomska diplomatija zemlje nije na zavidnom nivou i da treba dosta raditi kako bise ona unapredila.

konomska diplomatija je pak malo konkretnija, s obzirom da ima precizno definisaneciljeve i u su!tini je sastavni deo diplomatije od njenih poetaka. 3ada smo svedoci trendaekonomizacije itave diplomatije. =avr!etkom velikih politikih procesa poput hladnog rata iotvaranja procesa globalizacije, kao prvenstveno ekonomskog fenomena, ekonomski ciljevi postaju primarni. (o definiciji ekonomska diplomatija i nije ni!ta drugo do kori!+enjediplomatije za postizanje ekonomskih ciljeva.

=ato se postavlja pitanje kako u praksi funkcioni!e ekonomska diplomatija velikih iekonomskih uspe!nih zemalja, poput 3


7/23

definisane ciljeve i odgovaraju+e strategije i oni tano znaju gde su i !ta ho+e da postignu.-pravo to strategijsko promi!ljanje je glavna karakteristika ekonomske diplomatije ovihnajve+ih zemalja.

- ovom trentuku treba ista+i da se situacija u ekonomskoj diplomatiji zemalja regije

bitno razlikuje u odnosu na visoko razvijene zemlje, istie u svojoj knjizi ,, konomskadiplomatija menad erski pristupAA dr *ile 3ad ak profesor na univerzitetima u 3arajevu,=agrebu, *oskvi, (ekingu... (o njegovim reima, iako postoje generalno definisani ciljevi u

rvatskoj, 3rbiji, 4i i ostalim zemljama regije, prvenstveno je to ulazak u evro atlanskeintegracije, ipak ima se utisak da se uglavnom radi mahom o verbanim opredeljenjima. (unose propagiraju, ali je malo uradjeno na implementaciji ovih ciljeva. konomska dioplomatijau ovim zemljama vi!e lii na male dzez sastave, gde imate nekoliko multi instrumentalistakoji poku!avaju da improvizuju na datu temu. /o je opet logino jer u zemljama regionanepostoji jasno definisana ekonomska politika i strategija. 3ituacija u svim zemljama regije jeslina, a razlike se javljaju kod nivoa kadrovske popunjenosti i odgovaraju+e materijalnotehnike popunjenosti

Rezultat takvog stanja u 3rbiji je da je na kraju ?@@&. godine spoljnotrgovinski deficitdostigao deset milijardi dolara, a u zemljama u okru enju, recimo u 4i je jo! te a situacijagde je deficit dvadesetak milijardi dolara. )ajbolje u tome prolazi 3lovenija koja ima izvoz od?E miliajrdi dolara i visok spoljnotrgovinski suficit, a najmanja je zemlja u regionu, akoizuzmemo Frnu Goru koja je tek krenula tim putem stvaranja uspe!ne ekonomskediplomatije. 3ve to bi se moglo umanjiti kvalitetnijim radom u oblasti ekonomskediplomatije. Dakle, za stanje u ovoj va noj oblasti krivica je na ekonomskoj diplomatiji, ali ina drugim instituticijama u zemlji koje su trebale da urade svoj deo posla. -ostalom,ekonomsku diplomatiju ine i spoljnotrgovinska predstavni!tva u inostranstvu. ada je re o( 3, ona ih je sve do nedavno imala osam, a sad sledi otvaranje nekoliko novih...

*alo je pravih ekonomskih diplomata koje ima 3rbija, ali i zemlje regije. (roblem je utome !to se diplomate iz zemalja regije naje!+e nalaze u poziciji ,,slobodnog strelcaAA, prepu!teni sami sebi bez adekvatne podr!ke i pomo+i iz zemlje. Hnae, ekonomskadiplomatija je odraz ukupnog ekonomskog stanja i ona teoretski mo e biti i bolja odekonomije koju predstavlja, ali je to onda rezultat izuzetnih napora. ljuna stvar kada nekoodlazi za ekonomskog diplomatu je da se upozna sa kulturom, ekonomijom i politikimokru enjem kako bi imao ,,!iru sliku te zemljeAA.


8/23


9/23

0te avaju+a okolnost za ekonomske diplomate je !to na posao stupaju usredekonomske krize. konomisti stoga predla u da 3rbija potra i neka nova tr i!ta. -mestoslanja ekonomskih diplomata u zemlje -, gde je 3rbija koliko toliko etablirana, !ansa semora tra iti na tr i!tima ine, 3everne


10/23

kontinentu ivi preko pola milijarde ljudi i govore uglavnom !panski jezik, sem 4razila ukome se govori portugalski.

DiplomatijaO 3rbija ima ambasade u etiri drzave Katinske


11/23

Diplomatija se u savremenom svetu nalazi na veoma slo enim isku!enjima i uneprestanim transformacijama, poku!avaju+i da zadr i povla!+eni status i visoki istorijskiugled kljunog aktera meunarodnih odnosa. 3tvari su se znaajno iskomplikovale od prestanka Mhladnog rataQ, jer su se od tada do danas barijere izmeu dr ava postepeno ru!ile inestajale, pa se spontano nametalo pitanje realnih potreba za diplomatijom u obimu i obliku u

kojima je ona bila zastupljena proteklog stole+a. 3usreti na vrhu, M!atl diplomatijaQ, postojanjesamo jedne Msuper sileQ 5 3


12/23

generisanje znanja i pove+anu konkurentnost' s druge strane, svoje graane moraju obuitive!tinama i struno!+u potrebnom za suoavanje sa pritiscima i zahtevima koje nosiglobalizacija.

2lade +e sve vi!e biti procenjivane po svojoj sposobnosti re!avanja socijalnih

posledica procesa globalizacije, kao i po nainima bslansiranja njenih destabiliziraju+ihuticaja..

(ote!ko+e sa globalizacijom poinju ve+ kod poku!aja da se odredi pojam"globalizacija". (riznata i va e+e definicija pojma "globalizacija" ne postoji ni u naunoj ni u javnoj debati o globalizaciji. - tabeli koja sljedi prona+i +ete nekoliko poku!aja da serasvijetli i pribli i pojam "globalizacija".

1lobalizacija je '''L... proces prevazila enja istorijski nastalihgranica. 0na je, dakle, sinonim za eroziju #neza nestajanje$ suvereniteta nacionalnihdr ava i predstavlja AodvajanjeA tr i!neekonomije od moralnih pravila iinstitucionaliziranih veza dru!tva ...M

lmar


13/23

A!ansuA ...M8ohannes 2arTick #8ohanes %arvik$S

implicira homogenizaciju #...$. 0na vi!eimplicira ve+u povezanost ideteritorijalizaciju ...Q

*alcolm Uaters #*alkom 2oters$S

2.2.2. &bja'njenja poku'aja de(inisanja pojma )globalizacija)

konomska dimenzija ima bez sumnje veliko znaenje i ona je jedan od va nih uzrokai pokretaa procesa globalizacije i u drugim oblastima. (ri tome se ni u kom sluaju ne smezaboraviti da globalizacija obugvata mnogo vi!e od rastu+e integracije svetske ekonomije i dase zbog toga nesme ograniiti na ekonomske procese, !to se esto de!ava .

*noge razliite naune discipline #pre svega ekonomija, istorija, politike nauke isociologija$ imaju pote!ko+a u pronala enju jedinstvene i op+eva e+e definicije pojma"globalizacija". *eutim, to ne treba da nas udi, s obzirom na to da je ovaj zadatak slianodgovoru na pitanje koliki je kvadrat kruga.

)eki od kratkih citata koje smo imali priliku proitati u tabeli #vidi gore$ ukazuju na jedan veoma va an aspekt "podizanja" granica i na posledice toga po necionalne dr ave#


14/23

razvoj globalnih finansijskih sistema, porast ue!+amultinacionalnih korporacijau svetskoj ekonomiji, i uve+ana ulogameunarodnih organizacija, poput3vetske trgovinske

organizacije, svetske organizacije za za!titu intelektualne svojine,**% islinih.

?. ulturneO ve+a meunarodna razmena ukulturi, !irenjemultikulturalizma i lak!i pristup kulturnim raznolikostima, na primer

kroz izvoz filmovaholivudske i bolivudske produkcije. *eutim, uvoz kulturemo e i da potisne lokalnu kulturu, da izazove umanjenje kulturne raznolikosti putemhibridizacije ili asimilacije. )ajuoljiviji je oblikamerikanizacije ili,optije gledano,vesternizacija, a prisutna je i sinosizacija #kinezizacija$,

rast meunarodnih putovanja iturizma, ve+aimigracija, ukljuuju+i i ilegalnu imigraciju.

. Dramatian razvoj globalnihtelekomunikacija, pre svegainterneta, komunikacionihsatelita i telefonije, razvoj infrastrukture i uve+an prekogranini protok podataka,:. rast broja globalnihstandarda, poputH30, kopirajta #zakona o za!titi autorskih prava iintelektualne svojine$, zakona o patentima,

>. sve ve+i broj sluajeva koji se re!avaju po meunarodnim zakonima imeunarodnimsudovima,

C. terorizam je takoe dobio odlike globalizacije i sve je ve+i broj napada u mestima kojanemaju direktnu vezu sa matinim zemljama inspiratora terorizma,

E. stimulisanje i razvojslobodne trgovineO

1$ dobaraO umanjenje ili eliminacija carinskih stopa' olak!avanje uvoznih re ima'

stvaranjeslobodnih carinskih zona, smanjenje tro!kovatransporta, posebno nakon razvoja prekookeanskog

transporta u kontejnerima,?$ kapitalaO

umanjenje ili eliminacija kontrole protoka kapitala, umanjenje ili eliminacija povlastica,subvencijaza lokalne preduzetnike i

proizvoae,&. =a!tita intelektualne svojine O

usagla!avanje zakona o intelektualnoj svojini #restriktivni trend$, nadnacionalno priznavanje intelektualnih i patentnih prava #na primer, kineski

patent priznat je i u 3


15/23

(ri pravljenju razlike izmeu pet dimenzija globalizacije #kao !to je prikazano nadijagramu$ va no je napomenuti da se te dimenzije ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna oddruge. /ako se, na primer, globalni problem za!tite okoline ne mo e posmatrati odvojeno oddimenzije "ekonomija" niti odvojeno od dimenzije "politika". 0va povezanost ne samoizmeu aktera, ve+ i izmeu oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.

Razliite dimenzije prave preseke razliitih veliina sa "globalizacijom". 2eoma je bitno da se utvrdi !ta sve spada u globalizaciju i da ekonomski procesi nisu jedini iakoekonomska globalizacija predstavlja uzrok u globalizaciju ili da ba! sve nije u tolikoj meriodreeno globalizacijom.

H globalizacija ima granice. 4itno je imati to na umu pri daljem difinisanju pojma"globalizacija". 3 jedne strane radi se o veliini preseka, a sa druge strane potrebno je da sedistanciramo od svakodnevne upotrebe pojma "globalizacija" da bismo bili u mogu+nostivideti i granice globalizacije.

(rimere za razliite dimenzije globalizacije mo emo bez pote!ko+a prona+i usvakodnevnoj !tampi, s tim da ekomomska dimenzija uglavnom stoji u prvom planu#ogroman porast trgovine, direktno investiranje, globalizacija finansijskog tr i!ta,trensnacionalna, integrisana proizvodnja, transnacionalna preduze+a, konkurencija za sjedi!te preduze+a u dr avama i regijama, kraj nacionalnih ekomaija$.

Iesto se nagla!ava da se ovi procesi pogre!no oznaavaju kao globalizacija, jer seradi o ekonomskoj povezanosti 3everne amerike, vrope i jugoistone


16/23

3vijet postaje "globalno selo", nova vrsta komunikacije #Chat, email$ omogu+avajustvaranje "dru!tva" na velikim udaljenostima. 0vakva dru enja stoje rame uz rame satradicionalnim dru enjem unutar porodice ili sa susedima, ali ona ne predstavljaju zamenu zaovu tradicionalnu vrstu dru enja.

(rodukcije iz oll7Tood a # olivud$ se mogu videti !irom sveta, prisutna je"amarikanizacija" kulture, ali zbog toga ne nestaju lokalne i regionalne kulture. -pravosuprotnoO osve!+ivanje ovih lokalnih i regionalnih kultura i njihovo prezentiranje ubraja se u prate+e pojeve globalizacije.

(olitika se mora boriti sa velikim problemima. Globalizacija i naticanje za pridobijanjesedi!ta vode+ih firmi ograniavaju prostor za delovanje nacionalnih politika, jer se mnogi problemi sada mogu re!avati samo na internacionalnom nivou, tj. globalno. *oraju se prona+inove politike forme i arene. vropske integracije se obele avaju kao jedan od najuspje!nijihodgovora na izazove koje sa sobom donosi globalizacija.

(olitika koja je i dalje organizovana teritorijalno u okviru nacionalnih dr ava povlaise pred porastom internacionalno, tj. globalno organizirane ekonomije. 3lom socijalistikihsistema i prelazak na kapitalizam se u velikoj meri desio upravo zbog toga.


17/23

globusa na drugu, !to se odvija u deli+ima jedne sekunde, organizacija transnacionalne proizvodnje i jo! mnogo toga, bilo bi nemogu+e bez ove tehnologije.

normni porast trgovine kao bitan element ekonomske globalizacije ima za posledicurapidno smanjenje tro!kova transporta i njegovo ubrzanje. 0vo posebno vredi za uslu ni

sektorO proizvodi kao !to su raunalni programi #softTare$i baze podataka !alju se u vremenumerenom sekundama s jednog na drugi kraj sveta.

raj ladnog rata esto se imenuje kao jedan od uzroka globalizacije. =a trajanjakonflikta Hstok =apad svet je bio podeljen, !to je znailo manje saradnje izmeu dr ava, ali padom ove granice padom tzv. eline zavjese 1N&N9N@. kontakt i saradnja meu dr avamsu se intenzivirali. 4iv!e dr ave Aistonog blokaA otvorile su se i iza!le na svetsko tr i!te. 3vevi!e dr ava se odluuje za demokraciju i tr i!nu ekonomiju, !to onda predstavlja vode+e principe njihovog daljeg razvoja.

8ednu od vrlo va nih uloga pre svega za razvoj svesti odigrali su globalni problemi./o mogu posvedoiti i tzv. prodavnice jedinstvenog sveta koje su nastale u visokorazvijanimindustrijskim dr avama. Globalni problemi zahtevaju globalnu politiku i globalnu svest.*eunarodne organizacije poput Greenpeacea ili


18/23

- javnoj debati o globalizaciji jedna od tema je i rasprava o posledicama globalizacijetokom koje se koriste neke od rei pomenutih u gore predstavljenom dijagramu. Dijagram,svakako, ne obuhvata sve pojmove koji se dovode u vezu sa posledicama globalizacije. 0vaj bi se odlomak mogao zapoeti izvodima iz aktuelnih novinskih lanaka ili tesktova koji sesvakodnevno mogu na+i na internetu.

2a an aspekt pri preispitivanju pojmova koji se ve u za posljedice globalizacije ini pojam uokviru kojeg se postavlja pitanje koji aspekti iz razliitih dimenzija pripadaju procesuglobalizacije, a koji ne.


19/23

projekat vropske unije. - vropskoj uniji su dr ave prenele svoje nadle nosti nasupranacionalne organizacije, pa su ak napravile i monetarnu uniju.

0vi fenomeni nisu novi. 8o! u sedamdesetim godinama se govorilo o "meusobnojzavisnosti", ali su se procesi ubrzali i kavlitativno i kvantitativno dostigli novu dimenziju.

0vo je novina koju je sa sobom donela globalizacija.3ve se to u jednakoj meri tie aspekata koji su pomenuti u dijagramu #vidi gore$.

-ni!tavanje okoline postojalo je kao i nepravedna raspodela i pre globalizacije, ali jeglobalizacija zao!trila ove probleme. 0vo su injenice na koje ukazuje pokret kritiaraglobalizacije koji u poslednje vreme sve vi!e dobija na znaaju. 3a druge strane globalizacijastvara i preduslove da se za globalne probleme ne globalnom nivou pronae odgovaraju+ere!enje.

(ove+avanje konkurentne sposobnosti na globalnoj berzovnoj poziciji socijalnihusluga, a time i sni evanje doprinosa na pla+e procijenjuje se sa ekonomskog nivoa kao puka potreba, dok sindikati istovremeno upozoravaju da podstie proces stvaranja "dru!tvenogotpada".

Iinjenica je da radnici kod nas zarauju manje nego u vropi i da +e to u nekojdoglednoj budu+nosti i ostati tako. *eutim to preduze+ima daje dovoljno prostora da prete preseljenjem svojih fabrika u zemlje "jeftine radne snage". Hpak, ni ova na prvi pogled nijesasvim jasna osnova podataka o jeftinoj radnoj snazi, veliku ulogu pri tome igraju i drugifaktori, kao !to su prisutnost i blizina tr i!ta na koje +e se plasirati robe ili nivo obrazovanjaradnika i zaposlenih.

Globalizacija ne znai samo da se sve mo e svugde bez problema proizvoditi.Globalizacija se mo e instrumentalizirati kao argument protiv pretnji o preseljenju proizvodnje u zemlje "jeftine radne snage".

2.2.+. ,egativne strane globalizacije

Globalizacija kao proces reflektuje mnogo pozitivnih efekata na celi svet. (ored tih

pozitivnih efekata koje smo ve+ spomenuli ona donosi i ozbiljne negativne posledice, posebnona nerazvijeno dru!tvo.

)apredak u poslednje dve decenije globalizacije izrazito manji. /ako je rast brutonacionalnog dohotka je drastino opao. - grupi najsiroma!nijih zemalja pad je dramatian, odgodi!nje stope od ?J, rast je pao na samo @,>J. - grupi srednjih zemalja pad je od ,CJ na1J. )ezaposlenost je i u zemljama vropske unije uve+ana 5C puta. 3ocijalna nejednakostizmeu i unutar dru!tava postaje sve ve+a. - N@ zemalja sveta ekonomska situacija je goranego pre deset ili dvadeset godina' preko 1,> milijarde stanovnika ivi sa 1 dolarom dnevno. )a drugoj strani ?>> svetskih milijardera kontroli!e vi!e bogatstva nego !to iznosikombinovani godi!nji dohodak zemalja u kojim ivi :>J svetskog stanovi!tva. 3ve je br iritam stvaranja sve dublje provalije. Razlika u prihodima izmeu najbogatijih inajsiroma!nijih zemalja iznosio je poetkom 1N veka 1O , da bi se "meteorskom brzinom"

1N


20/23

popeo na 1O1 poetkom WW veka. )o, dok su !ezdesetih godina pro!log veka, u ekonomiji"dr ave blagostanja", razlike iznosile 1O @, u vreme vladavine neoliberalizma #devedesetih$one su skoile na 1OC@, a posle samo E godina na 1OE:, i potom na 1O&:. )ajzad, zemljenajbr e globalizacije bele e istovremeno visoke stope ekonomskog rasta #>5C,>J$ i drastino pove+avanje socijalne nejednakosti, za gotovo jednu petinuO 1>5?@J .E 3ve dulja socijalna

polarizacija ne vlada samo izmeu (rvog i /re+eg sveta, kraci ")ovog siroma!tva" se !ire iunutar bogatih dru!tava. "Frne rupe globalizacije", ljudi i teritorije iskljueni iz napretka,nalaze se u svakom velikom gradu (rvog sveta, u amerikim gradskim getoima, francuskimnaseljima severnoafrikanaca, japanskim =oseba etvrtima. 0ne su naseljene milionima besku+nika, svetom prostitucije, kriminala i droge, bolesnih i nepismenih.

0pasnosti koje sobom donosi globalizacija su i nepredvidivi tokovi kapitala,!pekulativni napadi na pojedine nacionalne valute, finansijske krize i nepredvidiva prebacivanja proizvodnje i zaposlenosti iz jedne zemlje u drugu. 3ve ovo pove+avaekonomsku i socijalnu ranjivost mnogih zemalja, i to naroito onih koje su male i koje su urazvoju.

2.2.-. lobalizacija na /alkanu

(roces ekonomske globalizacije karakteri!e eliminisanje meunacionalnih barijeraradi neometanog i brzog protoka proizvoda, usluga i faktora proizvodnje. Radi se o formiranju jedinstvenog, odnosno integrisanog svetskog tr i!ta, ijim stvaranjem bi se znaajno snizilitransakcioni tro!kovi i ubrzao proces medunarodne razmene.

4itna odlika savremenih trgovinskih tokova je znaajan porast broja regionalnihintegracija u vidu zona slobodne trgovine. 0snovni cilj liberalizacije trgovinskih tokova jestvaranje ekonomskih i politikih uslova za neometano kretanje robe i usluga meu zemljama potpisnicama. -pravo stvaranje ovakvih integracija u poslednjih tridesetak godina dovelo jedo znaajnog porasta ue!ca =-R i =-/ u svetskoj trgovini. Dok je prosena stopa po kojoj je rasla svetska trgovina u periodu 1NE@ 1NNN. godine bila 1@J, prosena stopa po kojoj jerastao izvoz =-R i =-/ je bila 1?J, !to je pove+alo njihov udeo u svetskoj trgovini sa ?>Jna dana!njih ?. J .

*edutim, i pored intenziviranih tokova trgovinske liberalizacije, stvarna situacijagovori da je trgovinski potencijal evropskih zemalja u tranziciji znatno ve+i od vrednosti

robne razmene koju one stvarno realizuju. /o je posebno tano kada su u pitanju zemlje8ugoistone vrope, izmeu kojih je trgovinska razmena vi!e nego skromna, pre svega, zbogslabe infrastrukturne povezanosti zemalja regiona, postojanja granica, visokihspoljnotrgovinskih nameta, raspada biv!e 3%R8, kao i nezadovoljavaju+eg institucionalnograzvoja i politike nestabilnosti.

Do sada je potpisano nekoliklo bilateralnih trgovinskih ugovora, ali oni nisu dalieljene rezultate te je, s ciljem potpunijeg kori!+enja potencijalno pozitivnih efekata koje

slobodni trgovinski tokovi imaju na privredni razvoj, osam zemalja 8ugoistocne vrope#3rbija i Frna Gora, 4osna i ercegovina, rvatska, *oldavija, Rumunija, 4ugarska,*akedonija i


21/23

godine na prostoru od oko C>@ @@@ kvadratnih kilometara na kome ivi C@ miliostanovnika.

3porazumom je predvidenoO

zakljuivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini sa svim zemljama potpisnicama, liberalizacija najmanje N@J meusobne trgovine, transparentne i nediskriminatorne mere koje se odnose na javnu proceduru, dr avnu

pomo+ i dr avni monopol, upro!+avanje carinskih procedura i harmonizacija trgovinske regulative sa pravilima

vropske unije, predvianje dinamike liberalizacije trgovine uslugama, harmonizacija razliitih nacionalnih zakona o preduze+u, raunovodstvu i bankarstvu

sa va e+om regulativom u -, i za!tita intelektualne svojine prema standardima 3vetske trgovinske organizacije#3/0$.

3. 0aklju!ak

4urno vreme u kojem ivimo obiluje turbulentnim procesima. (risustvo ekonomskogfaktora u izgradnji meunarodnih odnosa je neizbe no. Dr ave koje svoju mo+ zasnivaju naekonomskoj superiornosti i vojnoj nadmo+i svoje spoljnopolitike prioritete sve vi!e vezujuza ekonomsku sferu ostvaruju+i svoje interese sna nim ekonomsko diplomatskim

anga manom. - takvoj borbi za bogatiji, ali i ApravednijiA, svet znanje postaje najmo+nijeoru je. -oava se pojava deficita za kadrovima neophodnim za efikasno i uspe!no obavljanjeslo enih posredniko pregovarakih koordinatorsko usmjeravaju+ih, obave!tajno istra ivakih poslova u diplomatskim, trgovinskim, turistikim i svim drugim trgovinsko privrednim predstavni!tvima u inostranstvu. 3avremena dr ava poinje da zasniva svojekonomski progres na sposobnim, obrazovanim, informisanim i intuitivnim kadrovima. 3amoona dr ava koja omogu+i da njeni predstavnici i nosioci ekonomskog i privrednog razvoja, poseduju spoj diplomatije i diplomatskih ve!tina, ekonomskog znanja, poznavanja ve!tinamenad menta, metoda i tehnika pregovaranja i odnosa sa javno!+u, mehanizama i metodaekonomske !pijuna e i prikupljanja ekonomskih podataka, stvori+e preduslove brzoguspe!nog i vrstog pozicioniranja svoje dr ave na meunarodnoj sceni.

konomska diplomatija predstavlja budu+nost diplomatije, jer je u okolnostimaglobalizacije svetske privrede i politike postala osnovno sredstvo prodora na svetsko tr i!te.Glavna funkcija ekonomske diplomatije je za!tita nacionalnih interesa u meunarodnimekonomskim odnosima. 3 druge strane, suoavamo se sa svetskom ekonomskom krizom koja, pored ostalog, te!ko optere+uje meunarodne odnose i bitno utie i na profilisanje aktuelneekonomske diplomatije.

Diplomatija koja je sposobna da komunicira sa posledicama ekonomske globalizacijena svim nivoima svetskog sistema, naziva se geoekonomska diplomatija. Hako jegeoekonomsko voenje spoljnje politike po pravilu ogranieno na ekonomske supersile,neologizam geoekonomije ima !iri smisao. /o znai da napadaku i odbrambenugeoekonomsku politiku mogu i moraju voditi, pored velikih i srednjih, i male dr ave koje

?1


22/23

time ele da obezbede povoljnu poziciju u novom svetskom poretku. Geoekonomskadiplomatija kao nova diplomatija, iako ima neke karakteristike diplomatije kakva se vodila dokraja hladnog rata, u stvari je potpuno razliita od takve diplomatije. (ovezanost ekonomskih pitanja sa pitanjima bezbednosti, nacionalnih ekonomskih interesa sa globalnim interesima,zahteva diplomate koji su edukovani za globalna ekonomska, ali i ostala transnacionalna

pitanja od kojih zavisi mo+ i blagostanje dr ave koju predstavljaju. Geoekonomske diplomateu svom delovanju moraju koristiti one tehnologije koje su omogu+ile globalizaciju i promeneu spoljnoj politici i meunarodnim odnosima. (ove+anje meusobne zavisnosti izmeudr ava zahteva diplomatiju koja +e manje biti ume+e nadmudrivanja i zavaravanja, a vi!e proces usklaivanja globalnih i nacionalnih interesa.

(otreba za geoekonomskom diplomatijom nije nastala iznenada. )jen evolutivni putmo e se pratiti kroz istoriju diplomatije, ali je tek ekonomska globalizacija sa svojim uticajemna suverenitet i nacionalne interese dr ava, kao i na povezivanje svetskog sistema, omogu+ilada se geoekonomska diplomatija indentifikuje i koncipira kao, navodno, nova vrstadiplomatije. - tom smislu potpuno logino izgledaju tvrdnje da na proces ekonomizacijemeunarodnih politikih odnosa sasvim adekvatno mo e odgovoriti postoje+a ekonomskadiplomatija. /o bi bilo tano kada promene u spoljnoj politici ne bi bile sadr ajne isveobuhvatne. =ato geoekonomska diplomatija na odreen nain simbolizuje povratak diplomatije sopstvenim izvorima, jer je diplomatija pro!la dug razvojni put od trgovinskediplomatije 2enecije, kojoj je trgovina bila primarna funkcija, do geoekonomski orijentisanediplomatije 3 milijardera u svetu poseduje ve+e bogatstvo od dr ava kojeine :& odsto stanovni!tva sveta. (olovina oveanstva ivi u siroma!tvu, sa manje od dvadolara dnevno, a vi!e od tre+ine u apsolutnoj bedi. (osledica globalizacije je opadanje

ivotnog standarda &@ odsto ljudi, posebno @ odsto najsiroma!nijih, tako da ugro ava injihov biolo!ki opstanak.

??


23/23

KiteraturaO

L 3trategijski menad ment M, prof. dr *i+a 8ovanovi+L Globalizacija ili diktiranje budu+nosti M, K8. 4erberovi+, 3arajevo 1NNC.godina4o inov i dr.

ekonomska-diplomatija-i-globalizacija.doc

Documents