1

I GRUPA PITANJA1. PREDMET PROUAVANJA

2. FUNKCIJE PROIZVODNJE

3. IZRAAVANJE PROMENE REZULTATA PROIZVODNJE4. OBELEJA INILACA ZA PROIZVODNJU5. OSNOVNI ODNOSI U EKONOMIJI PROIZVODNJE

6. INPUT-AUTPUT ODNOS (f - ja PROIZVODNJE)

7. TENDENCIJE U INPUT-OUTPU ODNOSIMA

8. STADIJUM PROIZVODNJE

9. ODNOSI UKUPNE, PROSENE I GRANINE PROIZVODNJE

10. ODREIVANJE GRANINE PROIZVODNJE

11. TRI GLAVNA STADIJUMA PROIZVODNJE

12. ELASTINOST PROIZVODNJE

ZADACI

13. OBLICI PROIZVODNIH F-ja I NJIHOVA PRIMENA U AGRO-EKONOMSKIM ISTRAIVANJIMA

14. ELASTINOST ZAMENE INILACA

15. ELASTINOST ZAMENE MEU PROIZVODIMA

16. RAZMATRANJE REZULTATA PROIZODNJE KADA JE PROMENJIV VEI BROJ ELEMENATA UTROKA

17. ODNOS DVA PROMENJIVA ELEMENTA UTROKA

18. ODREIVANJE NAJPOVOLJNIJEG OBIMA PROIZVODNJE

19. ODNOS UTROAK-PRINOS AKO SE POSMATRAJU VIE OD 2 ULAGANJA FAKTORA

20. ZADACI - PISMENI1. PREDMET PROUAVANJA Predmet prouavanja ekonomike poljoprivrednog gazdinstva jeste da se pomogne poljoprivrednim organizacijama i individualnim proizvoaima, da izvore inilaca za proizvodnju (predmete rada, sredstava za rad i ljudski rad) to efikasnije iskoriavaju. Pri tome, poseban znaaj ima razlikovanje cilja, koji se moe postii od sredstava koja se mogu iskoristiti za njegovo postizanje.

Ti ciljevi su sledei:

stabilizovano i poveano iskoriavanje kapaciteta proizvodnje a posebno objektivnih uslova proizvodnje koji su vezani za zemljite radi poveanja ukupne i robne proizvodnje po jedinici povrine raspoloivog zemljita (po 1 grlu stoke, 1ha); stalan porast ekonominosti proizvodnje odnosno iskoriavanje i utvrivanje tehniko-tehnolokih postupaka koji treba da doprinesu to povoljnijem odnosu izmeu vrednosti proizvodnje i trokova;UP (ukupna proizvodnja) TP (trokovi proizvodnje) = Dohodak (novostvorena vrednost)

E = Vp /TP => koliina proizvodnje x cena /produktivnostVp = Q x C

Ukupni trokovi ili cena kotanja: 1) materijal direktni (osnovni i obrtni); 2) amortizacija direktna; 3) zarade ili LD direktne (izraeni u bruto iznosima); 4) opti trokovi grane; 5) opti trokovi uprave; 6) doprinosi; 7) trokovi prodaje.

stalan porast proizvodnosti (produktivnosti) rada putem to racionalnijeg iskoriavanja sredstava za proizvodnju, radi sve povoljnijeg odnosa izmeu novostvorene vrednosti (dohotka) i utroka rada;P = Q /R odnosno P = dohodak /utroeni rad

postizanje to povoljnije rentabilnosti jer od odnosa finansijskog rezultata (dobiti) i angaovanih (uloenih) osnovnih i obrtnih sredstava zavise mogunosti obezbeenja proirene reprodukcije;R = dobit /angaovana sredstva

stalno poveanje ivotnog standarda lanova radne organizacije i individualnih proizvoaa i neprestano zadovoljavanje potreba drutva u celini.

Da bi se navedeni ciljevi ostvarili neophodno je da se koriste odgovarajua sredstva za proizvodnju, pri emu je od posebnog znaaja da se izvede raspodela (razmetaj, alokacija) izvora (inilaca) za proizvodnju izmeu pojedinih rejona, preduzea, linija proizvodnje, tehnolokih reenja i sl, da bi se ranije navedeni ciljevi to lake ostvarili. U ekonomici poljoprivredne proizvodnje uglavnom se radi izmeu moguih alternativnih reenja. Pri izboru alterantivnih reenja tei se pronalaenju reenja za maksimiziranje rezultata i minimiziranje utroaka inilaca za proizvodnju. Poto je teko postii poveanje obima proizvodnje uz istovremeno smanjenje utroaka inilaca za proizvodnju, izbor izmeu moguih alternativa vri se tako to se pri upotrebi odreenih ogranienih (limitiranih) izvora inilaca za proizvodnju tei maksimiziraju rezultata, a kada se dostigne obim proizvodnje koji zadovoljava sve potrebe (proizvodne i line potronje, zaliha i sl.) tei se njegovom ostvarivanju sa minimiziranim utrokom inilaca za proizvodnju. Prvi sluaj karakterie zemlje u razvoju i njihova poljoprivredna gazdinstva, dok je drugi karakteristian za razvijene zemlje i njihova gazdinstva. U prvim fazama razvitka neke zemlje karakteristina je oskudica u iniocima proizvodnje maina i orua, odnosno finansijskih (novanih) sredstava za njihovu nabavku i kvalifikovanih proizvoaa i organizatora za njihovo iskoriavanje te se zbog toga tei maksimiziraju rezultata koje omoguuju limitirani izvori inilaca za proizvodnju. Meutim, im se postigne odreeni obim proizvodnje, koji zadovoljava sve potrebe u zemlji, javlja se novi problem, a to je da se one ostvari sa minimalnim izvorima inilaca za proizvodnju.2. FUNKCIJE PROIZVODNJE3. IZRAAVANJE PROMENE REZULTATA PROIZVODNJE Analiza rezultata poljoprivredne proizvodnje sve je vie vezana za izraunavanje poveanog (dodatnog) rezultata proizvodnje, koji se moe ostvariti sa poveanim (dodatnim) utrokom. Poveani (dodatni) utroak, koji treba uiniti radi poveanog rezultata, moe se izraunati raznim postupcima. Na osnovu tih izraunavanja, ustanovljeni su i ekonomski postupci (naela) u vezi sa pojmom marginalnosti tj. graninosti (poveani rezultat na osnovu poveanog utroka).

Ovi principi se koriste za reavanje sledeih problema:

1) koji obim proizvodnje pojedinih proizvoda je najpovoljniji, odnosno koja veliina gazdinstva je najpovoljnija;

2) koju veliinu utroka upotrebiti, odnosno koji nivo intenzivnosti treba da karakterie odreenu proizvodnju;3) kako kombinovati linije proizvodnje, odnosno kakva treba da je struktura proizvodnje.

Specifinost u razmatranju ovih problema sastoji se u tome, to se uglavnom imaju u vidu promenjivi elementi.

Kada se govori o proizvodnji nekog proizvoda, ima se u vidu veliki broj inilaca proizvodnje ili elementa utroka.

Ove elemente (inioce) utroka moemo da obeleimo sa: x1, x2,. xn. Ovi inioci su razliiti za razne linije proizvodnje. Agroekonomista i organizator proizvodnje mora da razlikuje: fiksne (nepromenjive) i varijabilne (promenjive) trokove i da ima u vidu odnos utroak-rezultat, odnosno to je isto proizvod. f-je.

Ako se proizvod procesa proizvodnje oznai sa Y, i ako se f upotrebi da oznai zavisi od, onda moe da se napie sledei izraz: Y = f (x1, x2, x3,.. Xn) Y proizvod proizvodnog procesa (obim proizvodnje)

f zavisi od (x1, x2, x3,.. Xn) Rezultat Y zavisi od promenjivih elemenata utroka x1, x2,. Xn.

Treba odvojiti varijabilne od fiksnih elemenata utroka; u tu svrhu se koristi vertikalna crta.

Na primer: Y - oznaava teinu svinje; x1 utroak kukuruza; x2 utroak proteinskog koncentrata; x3 utroak ljudskog rada; x4, x5, Xn faktori koji nisu obuhvaeni ovim ispitivanjeima (pr. br. tovljenika).U tom sluaju proizvodna funkcija moe da se napie u sledeem obliku: Y = f (x1, x2, x3 | x4, x5,.. Xn)Ovo jednainom izraeno je da Y zavisi od promenjivih elemenata utroaka X1, X2, X3, pri fiksnim elementima X4.....Xn. Dobro je ako se sa X1 oznai elemenat utroka koji najlake varira, a sa Xn elemenat koji najtee varira.4. OBELEJA INILACA ZA PROIZVODNJU

Kad je re o iskoriavanju inilaca proizvodnje, treba imati u vidu da se neki njihovi sastavni delovi, posebno sastavni delovi predmeta rada (mineralna ubriva, stajnjak, stona hrana, gorivo i mazivo, sredstva za zatitu biljaka), mogu u potpunosti upotrebiti u procesu proizvodnje, a mogu se uvati i za kasniji period.

Drugi su inioci za proizvodnju tekueg, tj protonog karaktera, to znai ako se ne iskoriste u jednom periodu, ne mogu se akumulirati (konzervirati) radi iskoriavanja u narednom periodu.

Takav je sluaj sa iskoriavanjem: energije proizvoaa, kapaciteta graevinskih objekata i sl. To znai ukoliko se takvi izvori iskoriste u jednom periodu, oni stoje na raspolaganju i u narednom periodu; ako se puni kapacitet iskoristi u jednom periodu, on stoji na raspolaganju za iskoriavanje i u narednom periodu. Neki izvori inilaca za proizvodnju, javljaju se kao neogranieni ili potpuno deljive jedinice.

Tako na primer minerala ubriva mogu da se primene na odreenom ha zemljita u potpuno deljivim koliinama od 1kg do nekoliko tona; ulaganje rada isto tako moe biti od nekoliko h /ha do nekoliko 100h /ha. Upotreba poljopriv. maina ve ne moe da bude tako deljiva, ne mogu da se upotrebe traktori u koliko se bar jedan ne moe efektivno upotrebiti.5. OSNOVNI ODNOSI U EKONOMIJI PROIZVODNJE

Osnovni odnos izmeu uloenih inilaca priozvodnje i ostvarenog obima proizvodnje, izraen je odnosom faktora-proizvod (F/P), koj je poznat i pod imenom input-autput odnos.

On izraava obima proizvodnje odreenog proizvoda, koji se ostvaruje kao rezlutat razliitog ulaganja (utroka) rada, stone hrane, mineralnog ubriva, ili drugih inilaca proizvodnje, odnosno nejgovih sastavnih delova.

Druga dva osnovna odnosa su: 1) faktor-faktor (F/F); 2) proizvod-proizvod (P/P).Pojedini faktor ne moe da bude sam promenjiv.

Primer: utroak rada takoe varira u zavisnsoti od toga da li je primenjeno vie ili manje ubriva po ha, vie ili manje stone hrane po grlu, i to ne samo zbog veeg ili manjeg utroka odreenog inioca proizvodnje, nego i zbog razliitog obima proizvodnje koji se javlja kao rezultat razliitog utroka promenjivog inioca proizvodnje. Pri tome meutim moe doi do promene drugih inilaca u vidu sledeih ispoljavanja kao to je promena sastavnih delova inilaca za proizvodnju koji ne izazivaju posebne trokove (neposredni proizvoai se ve nalaze u radnoj jedinici gde se radi o boljem iskoriavanju njihovih radnih kapaciteta) ili se pojaani trokovi javljaju, ali samo u odreenom odnosu prema jedinici poveanog utroka varijabilnog inioca za proizvodnju. U tom sluaju rad i sredstva za proizvodnju javljaju se kao u sklopu agregata, odnosno posmatraju se kao kompleksan utroak rada i sredstava, te se nadalje posmatra dejstvo variranja tako kompleksnog utroka u vidu jednog faktora za proizvodnju. Druga dva odnosa su od znaaja za prouavanja mogunosti zamene pojedinih faktroa drugim ili proizvoda; kao i za utvrivanje optimalnog odnsoa izmeu pojedinih faktora tj. proizvoda.

6. INPUT-AUTPUT ODNOS (f - ja PROIZVODNJE)

Vrlo esto u stoarskoj proizvodnji ispituje se postignuti obim proizvodnje u zavisnosti od utroka inioca za proizvodnju.

Primer: ako se sa 10 kg stone hrane postie 3 kg prirasta kod svinja, onda je od interesa da se utvrdi odnos utroka-rezultata odnosno input-output odnos.

Ovaj odnos moe da utvrdi na 2 naina: 10/3 ili 3/10 u zavisnosti od toga, dali elimo da to iskaemo radi predstavljanja veliine utroka po jedinicima obima proizvodnje (3,33 kg hrane /kg prirasta) ili visinu obima proizvodnje po jedinici prirasta (0,3 kg prirasta /kg hrane). Ovaj drugi odnos se ee koristi od prvog. Na slian nain moe da se predstavi proizvodna funkcija (utroak-rezultat) input-output odnos ili proizvodna f-ja.

Kada se posmatra prinos kukuruza po ha 36 mc, 52 mc, 52 mc, 44 mc, pri upotrebi jedne, dve, tri, etiri, pet kultivacija.

Kultiv. se javlja kao sklop tj. agragat sledeih trokova: 1) utroak rada; 2) potronja goriva i maziva; 3) trokovi odravanja.Grafikon: odnos izmeu prinosa kukuruza pa ha i broja primenjenih kultivacija

Svaka od 5 kultivacija prikazana je takastom linijom da bi se time pokazalo da sluajevi OA, AB,... u stvarnosti ne postoje (2, 5 kultivacija) osim u sluajevima kada naredna kultivacija nije izvedena na celoj povrini pa preraunata na celu povrinu daje veliine na pr: izmeu druge i tree kultivacije (kada je trea kultivacija izvedena na jednom delu povrine pod kukuruzom).

Navedeni primeri pokazuju input-output odnose koji imaju isprekidan tok diskontni tok (diskontulani). S obzirom na to da se utroak esto moe da deli na pojedine delove (1.000 kg ubriva, 100kg, 10 kg), input-output odnosi postaju (ostaju) kontinuelni (neprekidni) i mogu da se predstave funkcijom proizvodnje koja ima izvesne specifinosti.

Naime, kod kontinuelnog toka svakoj taki na proizvdnoj f-ji, odgovara odreeni utroak, dnosno ulaganje.

Ovaki odnosi se esto koriste u poljiprivredi sa obzirom, da se lake mogu razumeti i analizirati.

U ekonomici poljoprivredne proizvodnje input-output odnosi ee se spominju kao proizvodne f-je. Proizvodnja istog proizvoda (penice, kukuruza) moe da bude organizovana na razne naine u zavisnosti od kombinacije inilaca za proizvodnju i tehnologije koja se koristila. Razliita f-ja proizvodnje moe da postoji za svaku pojedinu moguu tehnologiju proizvodnje. Posmatrajui ih samo sa tehniko-tehnolokog aspekta, retko se moe rei koja je najpovoljnija upotreba raspolovih izvora inilaca za proizvodnju. Najpovoljnija mogua kombinacija proizvoda (struktura proizvodnje) ili inilaca za proizvodnju ne moe da se odredi ako se ne upotrebi neki indikator (pokazatelj) koji u stvari premeta probleme proizvodnje sa tehniko tehnolokih na teren ekonomske nauke. Takav pokazatelj moe da predstavlja sve ono to omoguava da se utvrdi koja je od dva ili vie moguih alternativa najpovoljnija, odnosno koja od njih omoguava postizanje najpovoljnijeg krajneg rezultata.Primer: ako se uporeuju dva proizvoda koji mogu biti proizvedeni sa odreenim izvorima inilaca za proizvodnju, onda takav indikator moe da predstavlja odnos cena izmeu ta dva proizvoda u koliko se eli da postigne najpovoljniji dohodak ili novostovrena vrednost.

Ukoliko se dva razliite kombinacije inilaca za proizvodnju mogu upotrebiti za odreeni obima proizvodnje, onda takav indikator predstavlja e odnos trokova koje izazivaju te dve kombinacije inilaca za proizvodnju.

U ekonomici se vrlo esto posmatra funkcionalan odnos izmeu promenjivih veliina. Svaki predpostavljen odnos izmeu promenjivih veliina odgovara funkcionalnom odnosu izmeu njih.

Primer: ako se kae da potranja sira na tritu zavisi od njegove cene, mi smo ustvari izrazili da je potranja sira na tritu funkcija njegove cene. Kada kaemo da obim proizvodnje penice zavisi ili je odreen koliinom i kvalitetom semena, agrotehnike, ubriva i dr., opet smo istakli da je obim proizvodnje penice funkcija inilaca iskorienjih u vidu utroka.

Proizvodna f-ja (funkcija proizvodnje) se najee upotrebljava za obeleavanje odnosa izmeu utroaka i obima proizvodnje.

F-ja proizvodnje moe da se iskae na razne naine:

aritmetike tabele u kojoj jedan stubac predstavlja utroak, a drugi odgovarajui obim proizvodnje; (SLIKA)

grafiki (grafikon) u kom sluaju na apcisi imamo predpostavljene utroke, a na ordinati obima proizvodnje (SLIKA)

algebarska jednaina Y = f(x) uproeno. Input-output odnos moe biti od znaaja ako se odnos na odreeni vremenski period i odreenu tehnologiju proizvodnje. Obim proizvodnje bie razliit u zavisnosti od toga kako je raspodeljena ista koliina ubriva po 1 ha zemlje pod kukuruzom. Nije isto da li e se odreena koliina ubriva dati odjednom ili u vie mahova i kako e biti raspodeljeni periodi prihranjivanja useva. Isto tako odnos utroka (koliine) ubriva i obima proizvodnje kukuruza bie razliit u zavisnosti od toga da li je ubrivo upotrebljeno za ubrenje hibrida ili nehibrida kukuruza. Odnosi izmeu inilaca za proizvodnju i obima proizvodnje koji se ostvaruje njihovom upotrebom imaju pun znaaj ukoliko se karakteriu homogenou. Odnos faktor-proizvod ili input-autput odnos nee biti dobro predstavljan ukoliko prvi utroak rada predstavlja utroak odraslog oveka, a svaki naredni predstavlja rad deteta ili starog radnika. Ukoliko se trai odnos izmeu utroka ubriva i obima proizvodnje kukuruza nee doi do pravilnog odnosa ukoliko npr. prva tri dodavanja ubriva predstavljaju dodavanje jednog, a ostala dva dodavanje drugog. I proizvod treba da he homogen (ujednaen). Input-output odnos nije pravilno odreen ako se sa daljim poveanjem utroka dobijaju proizvodi razliitog kvaliteta. Input-output odnos mora biti od znaaja ako se odnosi na odreeni vremenski period i odreenu tehnologiju. Obim proizvodnje e biti razliit u zavisnosti od toga kako je raspodelejna ista koliina ubriva koja se dodaje po 1 ha zemlj. pod kukuruzom. Nije svejedno da li e se odreena koliina ubriva dodati odjednom ili u vie mahova i kako e biti raspodeljeni periodi prihranjivanja useva. Isto tako odnos utroka ubriva i obima proizvodnje kukuruza bie razliit u zavisnosti da li je to ubrivo upotrebljeno za ubrenje hibridnog ili ne hibridnog kukuruza.7. TENDENCIJE U INPUT-OUTPU ODNOSIMA

Odnos izmeu utroka jednog varijabilnog faktora (pri emu su ostali stalni, fiksni) i obima proizvodnje odreenog proizvoda, radi koje se taj utroak vri, moe da ima jedan od tri opta (razliita) oblika koji obeleavaju konstatno, rastue ili opadajue poveanje proizvodnje. Posle odreenog kretanja u vidu ovih tendencija, moe doi do opadanja rezultata sa poveanjem varijabilnog utroka.

Konstantno poveanje obima proizvodnje se karakterie time to se sa svakim daljim poveanjem varijabilnog faktora (elementa utroka) koji se dodaje nepromenjivim fiksnim faktorima javlja jednako poveanje obima proizvodnje. Ovakav odnos izmeu utroka i obima proizvodnje naziva se linearni.GRAFIKON: f-ja proizvodnje ili input-output odnos koji pokazuje konstantno poveanje proizvodnje

Rastue poveanje proizvodnje pod dejstvom odreenog varijabilnog faktora postoji kada svaki naredni utroak varijabilnog faktora izaziva vee poveanje proizvodnje od prethodnog utroka.GRAFIKON: funkcija proizvodnje koja obrazuje rastui porast sa sve veom upotrebom varijaiblnog faktora

Linija koja predstavlja odnos rastueg poveanja proizvodnje sa svakom daljom jednainom utroka je konveksan u odnosu na apcisu. Ovakva tendencija se ispoljava naroito u prvim stadijumima prelaza od ekstenzivne na intezivnu poljoprivredu, pri istom kvalitetu inilaca za proizvodnju, pa se njihovom takvom upotrebom koja dovodi do boljeg usaglaenja odnosa meu njima (sve vea upotreba savremenih sredstava za proizvodnju pri prelazu na intezivnu poljoprivredu).

Opadajue poveanje proizvodnje karakterie se sve manjima poveanjem proizvodnje sasvakom daljeom jedinicom utroka.GRAFIKON: f-ja proizvodnje koja pokazuje opadajui porast sa sve veom upotrebom varijabilnog faktora

Linija koja predstavlja odnos opadajueg poveanja proizvodnje sa svakom daljom jedinicom utroka je konkavna u odnosu na apcisu. Ovakva tendencija ispoljava se pri inteziviranju proizvodnje iznad odreene granice, a da se pri tome nije promenio kvalitet inilaca za proizvodnju (to se u praksi retko deava, jer se obino sredstva za proizvodnju bre razvijaju, kvalifikovanost kadrova u dobro organizovanoj proizvod. je sve vea). Vrlo esto se f-je proizvodnje javljaju kao kombinacija poslednje dve krive.GRAFIKON: f-ja proizvodnje koja pokazuje rastue i opdajue poveanje proizvodnje sa sve veom upotrebom varijabilnog faktora

Ova kombinovana kriva najpre konveksna, a zatim konkavna, prema apcisi najee je zastupljena u udbeniku i prikazima kretanja odnosa utroka i obima proizvodnje izraavajui najpre tendenciju rastueg, a zatim opadajueg poveanja proizvodnje i najzad apsolutni pad sa daljim poveanjem varijabilnog utroka (faktora).

8. STADIJUM PROIZVODNJE9. ODNOSI UKUPNE, PROSENE I GRANINE PROIZVODNJE

U analizi poljoprivredne proizvodnje sve se vie koristi izraunavanje i razmatranje prosene i granine proizvodnje i njihovog odnosa prema ukupnoj proizvodnji.

Ispitivanje proizvodnje esto polaze od posmatranja zavisnosti rezultata proizvodnje pri jednom varijabilnom (promenjivom) elementu utroka i itavom nizu drugih utroaka koji se zadravaju bez promene, to se prikazuje na sledei nain: Y = f (x1 | x2, x3,,Xn)

Polazi se od toga da, dodavanje tj. poveavanje promenjivog elementa fiksnim elementima utroka izaziva:

poveanje proizvodnje sa rastuom stopom;

poveanje proizvodnje sa opadajuom stopom;

opadanje proizvodnje.

Poveanje proizvodnje sa rastuom stopom zasniva se na povoljnim odnosima u procesu proizvodnje.

Posle ovog stadijuma poveanja proizvodnje do jednog optimalnog odnosa, teoretski postoji mogunost pri istom razvitku proizvodnih snaga da doe do opadajueg poveanja proizvodnje, ako se pree optimalan odnos, promenjivog prema fiksnim elementima utroka. U vezi sa ovim raste znaaj granine proizvodnje.

Granina proizvodnja je poveanje proizvodnje koja se postie sa poveanjem varijabilnog dela utroka.

Kad se ukupna proizvodnja poveava sa rastuom stopom, granina proizvodnja e se poveava; a kada se ukupna proizvodnja poveava sa opadajuom stopom, granina proizvodnja opada. Kada ukupna proizvodnja ima aspsolutni pad, granina proizvodnja je manja od nule tj. negativna.

Prosena proizvodnja kao rezultat promenjivog utroka dobija se delenjem ukupne proizvodnje (Y) sa obimom upotrebljenog utroka (X).

Gp = Y/ X Pp = Y /X Gp - granina proizvodnja; Pp prosena proizvodnja; Prirodno je da izmeu ukupne, prosene i granine proizvodnje postoje odreeni odnosi, poto se i prosena i granina proizvodnje izvode iz ukupne.TABELA: odnos izmeu utroka (x) i ukupne prosene i granine proizvodnjeBroj jedinica utroaka (x)Obim proizvodnje (y)Broj jedinica poveanog utroka xDodatna proizvodnja yProsena proizvodnja Pp = Y /XGranina proizvodnja Gp = Y/ X

000

5224,4

10494,9

15865,7

201165,8

251295,2

301344,5

351313,8

401203,0

Veliine koje su date u poslednjoj koloni su prosene za pojedine intervale. Tako na primer za interval 10-15 jedinica, varijabilnog utroka prosena granina proizvodnja iznosi Gp = 7,4. Poto je to najvea prosena Gp u datom sluaju, u tom intervalu nalazi se i najvea granina proizvodnja. Najvia taka granine proizvodnje postie se pri utroku 14 jedinica varijabilnog utroka. U toj taki granina proizvodnja iznosi 7,5 ((79 49) : (14 10) = 7,5).Na bazi podataka iz date tabele izveden je grafikon u kome je prikazano kretanje krivih ukupne prosene i granine proizvodnje, pri raznom utroku varijabilnog faktora.

Ako se sa Y oznai ukupna fizika prozivodnja, a sa X1 utroak, linija koja pokazuje odnos izmeu rezultata Y i utroka X1 je linija ukupne fizike proizvodnje, koja se moe oznaiti sa Up. Linija koja pokazuje kako granina fizika proizvodnja (Y) zavisi od X1, je linija granine fizike proizvodnje koja se moe oznaiti sa Gp. Linija koja pokazuje kako prosena fizika proizvodnja (Y) zavisi od utroka X1, je linija prosene fizike proizvodnje koja se moe oznaiti sa Pp.

Poto se prosena i granina proizvodnja mogu da izraunaju tek poto je ukupna proizvodnja poznata, to se obino tei da se utvrdi tendencija kretanja ukupne proizvodnje, pa se tek onda ide utvrivanju kretanja krivih prosene i granine proizvo. Prosena proizvodnja moe da se izrauna za svaki pojedini obim utroka.

Ako je f-ja proizvodnje linearnog tipa Pp, prosena proizvodnja po jedinici utroka je konstanta.

Ako je f-ja proizvodnje sa rastuim poveanjem, prosena proizvodnja po jedinici utroka raste. U sluaju kada je f-ja proizvodnje sa opadajuim poveanjem, prosena proizvodnja po jedinici utroka opada. Kada f-ja proizvodnje sadri najpre rastue, a zatim opadajue poveanje proizvodnje, prosena proizvodnja po jedinici utroka najpre raste, a zatim opada.

Granina prozivodnja po jedinici varijabilnog elementa utroka ili prosena granina proizvodnja, dobijaju se delenjem graninog obima proizvodnje sa dodatnim utrokom. Polazei od datog grafikog prikaza prosena granina proizvodnja za pojedine intervale iznosi 4,4.Gp = (22 - 0) /(5 0) = 4,4Gp = (49 -22) /(10 5) = 5,4Gp = (86 49) / (15 10) = 7,4Y = a + bx + cxG = Y = dy/dx = y/x = b 2cx Granina proizvodnja je odnos promene u ukupnom obimu proizvodnje (autput) koja odgovara promeni u utroku (input).To znai da, Gp = y/x Sve dotle dok se poveava granina proizvodnja pod djestvom varijabilnog faktora, ukupna proizvodnja se poveava sa rastuom stopom, poto je kriva ukupne proizvodnje konveksna u odnosu na apcisu (sve dotle dok se poveava Gp). Kada granina proizvodnja dostigne max nivo, kriva ukupne proizvodnje prolazi kroz taku preloma ili taku infleksije iza koje se pretvara iz konveksne u konkavnu u odnosu na apcisu. Ukupna proizvodnja se i dalje poveava iza take preloma, ali sada sa opadajuom stopom i to sve dotle dok je granina proizvodnja, koja opada, vea od 0 (to se dostie utrokom 30 jedinica varijabilnog faktora). Ukupna proizvodnja poinje da opada, kad granina proizvodnja postane negativna (pri utroku veem od 30 jedinica). Gp>Pp => Pp raste; Gp Pp opada. Odreeni odnosi postoje takoe izmeu f-ja granine i prosene proizvodnje, sve dotle dok je granina proizvodnja vea od prosene, prosena proizvodnja se poveava pod dejstvom varijabilnog faktora. Kada granina proizvodnja postane manja od prosene, prosena proizvodnja poinje da opada.

Iz datog grafikog prikaza se vidi da sve dotle dok je kirva granine proizvodnje (Gp) iznad krive prosene proizvodnje, kriva prosene proizvodnje produava svoj uspon, tj. ima pozitivan nagib. Kriva granine proizvodnje see krivu prosene proizvodnje u njenom maximumu.

Niz pravih linija, moe biti povuene da pokae prosenu proizvodnju, koja se postie upotrebom varijabilnog faktora.

Da bi se odredila prosena proizvodnja, ove prave linije moraju da prolaze kroz koordinatni poetak.

Tako na primer linija OT1 polazi od poetka i see krivu ukupne proizvodnje u taki a i b. U taki a ukupna proizvodnja je 70, a ukupni utroak je 13, to znai, da je prosena prozivodnja u tom sluaju 70/13 odnosno 5,4. Odnos izmeu 70/13 ili 5,4 ne izraava samo prosenu proizvodnju, nego je to isto tako i merilo za nagib linije OT1 (jer je i u taki b taj nagib isti 126/23,3 = 5,4). Nagib se pribliava vertikalnom pravcu tj. ordinati sa poveanjem proizvodnje pri istom utroku, a apcisi sa poveanjem utroka pri istoj proizvodnji. Razliite prave linije od koordinatnog poetka (poetka grafikona), postaje za pojedine take na krivi ukupne proizvodnje meutim, samo jedna prava linija karakterie najveu prosenu proizvodnju, a to je linija koja predstavlja tangnetu ukupne proizvodnje oznaena sa OT2. Svaka prava linija koja poinje od poetka sa nagibom koji je strmiji od OT2 pada potpuno van krive ukupne proizvodnje. Poto je linija 0T2 linija sa najveim nagibom i dodiruje krivu ukupne proizvodnje u taki C u kojoj je ostvarena najvea proizvodnja po jedinici utroka, to istovremenom predstavlja nagib tangente (102 /17 = 6) (6 isto predstavlja nagib tangente R).

GRAFIKON: Stadijumi proizvodnje; odnos ukupne (Up), prosene (Pp) i granine (Gp) proizvodnje10. ODREIVANJE GRANINE PROIZVODNJE Na osnovu ranijih razmatranja postoji mogunost da se blie odredi izraz (pojam) granine proizvodnje.

U ranije datoj tabeli granina proizvodnja je iskazana kao prosena proizvodnja za odreeni interval utroka varijabilnog faktora. Svaka jedinica varijabilnog faktora izmeu prvog i drugog nivoa njegovog utroka, omoguuje dobijanje 4,4 jedinice proizvoda (22 : 5 = 4,4).Na ovaj nain je izraunata granina proizvodnja izmeu ta dva nivoa varijabilana elementa utroka (utroka varijabilnog fakto.).Primena raznih naina izraunavanja granine proizvodnje izaziva sve vie upotrebu znaka (ili d) radi oznaavanja prosene, odnosno Y (dY) predstavlja promenu ukupne proizvodnje, a X (dX) promenu utroka varijabilnog faktora. Iz ovoga proizilazi da granina proizvodnja Gp predstavlja odnos promene ukupne proizvodnje prema promeni utroka varijabilnog faktora.GRAFIKON: odreivanje granine proizvodnjedX = 5Granina prosena proizvodnja - Gpp = Y /X = yGranina fizika proizvodnja - Gfp = dY /dX

Granina vrednost proizvodnje - Gvp = Gfp x Cy => Gvp = y x Cy

Y promena ukupne proizvodnje; X promena utroka; Y na datom grafiku predstavlja krivu ukupne proizvodnje (ukupan prinos). Ako se utroak faktora X promeni od 0 na 5, ukupna proizvodnja e se promeniti od 0 na 16, odnosno, Y /X ili prosena granina proizvodnja koju omoguuje utroak varijabilnog faktora je 16 /5 = 3,2. Ako se utroak povea na 10, granina proizvodnja Y /X je 11 /5 = 2,2 Broj 2,2 nije granina proizvodnja samo desete jedinice utroka, nego prosena granina proizvodnja za 6, 7, 8, 9, 10-tu jedinicu utroka. Ako bi se to elelo da predstavi kao granina proizvodnja odreenog utroka, onda bi ona najbolje odgovarala osmoj jedinici.Poto nagib krive ukupne proizvodnje pokazuje graninu proizvodnju, promene mogu da se izraze i tangentom krive ukupne proizvodnje u taki b.Granina proizvodnja izraunava se nagibom ili odnosom promena krive ukupne proizvodnje. Ukoliko nagib krive Y opada, strana trougla dY je sve manja, poto je veliina dX ista, granina proizvodnja dY/dX je sve manja.Linija AB predstavlja tangentu krive ukupne proizvodnje u taki b. Nagib tangente AB i krive ukupne proizvodnje Y su jednaki u taki b. Nagib linije AB pokazuje, prema tome odnos dY/dX na krivoj Y ili promenu proizvodnje za svaku jedinicu promene utroka i odreuje graninu prozivodnju za 10-tu jedinicu utroka u taki b. Granina proizvodnja 10-te jedinice utroka je granina proizvodnja u odreenoj taki u uporeenju sa ranije izraunatom prosenom graninom proizvodnjom. Ta granina proizvodnaj odgovara samo 10-toj jedinici utroka. Tangente kao to je linija AB moe da bude povuena za svaku taku na krivi ukupne proizvodnje ime je odreena granina proizvodnaj u toj taki. Tangente koje odreuju granine proizvodnje ne moraju da prolaze kroz koordinatni poetak. Postoji samo jedna tangenta koja prolazi kroz taj poetak, a to je ona koja pokazuje najveu prosenu proizvodnju (Pp) pri istom nivou utroka.

Pad tangente u sve viim takama krive (Y), bie sve manji, oznaavajui sve manje odnose dY/dX, a time sve manje granine proizvodnje za dodatne utroke.

Visina granine proizvodnje se retko izraunava pomou tangnete, iako ovaj nain moe biti isto tako taan kao i izraunavanje prosene visine granine proizvodnje, on moe biti i izvor greaka jer na malom grafikom prikazu, prava linija je tangenta irokog podruja krive ukupne proizvodnje. Zbog toga e se u daljim istraivanjima granina proizvodnja odreivati raunskim putem.

11. TRI GLAVNA STADIJUMA PROIZVODNJE Proizvodna f-ja klasinog tipa sadri tri stadijuma, prvi u toku koga se poveava prosena proizvodnja, drugi u toku koga ona opada i trei u toku koga je granina proizvodnja jednaka 0 ili negativna. Prvi stadijum proizvodnje obuhvata prostor, dijapazon odreen utrokom od 0 do 17 jedinica varijabilnog faktora.Prvi stadijum se produava sve do utroka koji omoguuje najveu moguu prosenu proizvodnju pri ulaganju promenjivog (variajbilnog) inioca (faktora), tj najvia taka na krivoj prosene proizvodnje, predstavlja kraj prvog stadijuma (Pp max). GFPx1 > PFp. U prvom stadijumu granina fizika proizvodnja (naturalna) je uvek vea od prosene fizike proizvodnje.Sve dotle dok je granina fizika proizvodnja vea od prosene, a prosena proizvodnja se stalno poveava, moe se ii na poveanje intenzivnosti tj. na poveanje utrok. GFP > PFp Pp - se stalno poveava.

Drugi stadijum poinje sa utrokom varijabilnog (promenjivog) elementa utroka, koji omoguuje najveu prosenu proizvodnju, a zavrava se najveom ukupnom proizvodnjom (koju omoguuje 30 jedinica utroka).

U drugom stadijumu granina fizika proizvodnja stalno opada i uvek je manja od prosene fizike proizvodnje.

U tom delu naturalan (koliinski) odnos nije dovoljan da pokae optimalni nivo proizvodnje.

Postavlja se sa ekonomske take gledita sledee pitanje: kod koje take je vrednost granine fizike proizvodnje jednaka trokovima koji mora da se uine da bi se ona ostvarila.

Sve dotle dok proces proizvodnje omoguuje da se postigne vee poveanje vrednosti proizvodnje nego to su poveani trokovi, moe se ii ka proirenju proizvodnje, odnosno poveanju njene intenzivnosti. Ne moe se ii dalje ka proirenju, odnosno veoj intenzivnosti od take u kojoj je vrednost granine prozivodnje (GP) jednaka trokovima, jer nastaje podruje u kojoj je vrednost poveane proizvodnje jednaka ili manja od vrednosti poveanog utroka.

GVPx1 = GFPx1 x Cy

Cy cena proizvoda; GVPx1 granina vrednost proiz. gde se posmatra samo jedan faktor (u ovom sl. x1); VP = Q x c

p + t = d d dobit; t trokovi (trokovi proizvodnje + trokovi prodaje); p vrednost proizvodnje = q x c

GVPx1 / Cx1 > 1 GVPx1 > Cx1 utoak poveavamo) Cx1 cena faktora

GVPx1 > 1 GVPx1 > Cx1 onda treba smanjiti utroak;

GVPx1 = GVPx1 = Cx1 treba obustaviti utroak Trei stadijum obuhvata sve utroke sa graninom proizvodnjom jednakom 0 ili negativnom graninom proizvodnjom i produava se preko itavog niza jedanke ili opadajue ukupne proizvodnje (svi utroci vei od 30 jedinica). U treem stadijumu granina fizika proizvodnja je manja od 0, odnosno u tom delu svaki naredni datani utroak samnjuje ukupni rezultat. Polazei od ukupne fizike proizvodnje, tj. neuzimajui u obzir cene, moe se rei da nije povoljno ii sa poveanim utrokom (ulaganje) u toku ovog stadijuma.

Proizvodna f-ja koja se karakterie samo opadajuom graninom proizvodnjom, obino ima drugi i trei stadijum, a delimino i prvi stadijum; ako ga ima to je dotle dok je granina proizvodnja vea od prosene proizvodnje, odnosno dotle prosena proizvodnja raste.

Proizvodna f-ja, koja se karakterie samo rastuom graninom proizvodnjom ima prema tome samo prvi stadijum.

U toku prvog stadijuma rezultat proizvodnje se poboljava dodavanjem sve vee koliine promenjivog inioca proizvodnje fiksnim iniocima.

Prosena proizvodnja i rezultat koji izraava iskoriavanje inilaca za proizvodnju, a koji je ostvaren ranijim utrokom promenjivog inioca proizvodnje, sve se vie poveava u koliko se dalje dodaje promenjivi inilac proizvodnje. Rezultat je u tom stadijumu povoljniji i po jedinici fiksnog inioca za proizvodnju. U toku tog stadijuma uvek postoji mogunost da se pobolja rezultat promenom odnosa izmeu promenjivog i fiksnog inioca proizvodnje. I stadijum1) Gazdinstvo raspolae sa 30.000 mc mineralnog ubriva, sa 3.000 ha povrine.30.000 mc : 3.000 ha = 10 mc/ha mineralnog ubriva -> odgovara prinos od 49 mc/ha nrkog proizvoda

3.000 ha x 49 mc/ha = 147.000 mc - ukupan obim proizvodnje

2) 30.000 mc mineralnog ubriva i 2.000ha - smanjeno je zemljite, ali je proizvodnja intenzivirana.

30.000 mc : 2.000 ha =15 mc/ha mineralnog ubriva -> odgovara prinos od 86 mc/ha2.000 ha x 86 mc/ha = 172.000 mc

3) 30.000 mc i 1.500ha 30.000 mc : 1.500 ha = 20 mc/ha - tome odgovara prinos 116 mc/ha nekog proizvoda

1.500 ha x 116 mc/ha = 174.000 mcVea proizvodnja bi se prema tome postuigla pri istoj koliini ubriva u koliko bi se upotrebila manja povrina zemljita.Teko je oekivati da se pojave takva ogranienja u pogledu promenjivog inioca za proizvodnju (kao ovde, da se moe upotrebiti samo 30.000 mc), mada ta mogunost nije iskljuena (na primer, voda za zamagljivanje, nedostatak ubriva na tritu.). U III stadijumu je povoljnije da se smanjuje upotreba promenjivog, a poveava upotreba fiksnog inioca.

1) gazidinstvo raspolae sa 120.000 mc i 3.000 ha povrine.

120.000 mc : 3.000 ha = 40mc/ha -> odgovarajui prinos od 120 mc /ha

3.000 ha x 120 mc/ha = 360.000 mc ukupan obim proizvodnje

2) 90.000 mc i 3.000 ha

90.000 mc : 3.000 ha = 30 mc/ha - odgovarajueg prinosa od 134 mc/ha

3.000 ha x 134 mc/ha = 402.000 mc - ukupan obim proizvodnje

Poto je mogua vea proizvodnja sa manjim utrokom ubriva, onda e biti celishodnije da se ide na to reenje u koliko je obim proizvodnje odreujua veliina.

U toku I stadijuma proizvodnje povoljnije je da se smanjuje upotreba fiksnog faktora (zemljite), a poveava upotreba varijabilnog faktora po jedinici kapaciteta (1 ha). U III stadijumu proizvodnje povoljnije je da se smanjuje upotreba varijabilnog faktora (mineralnog ubriva), a fiksni faktor ostane na istom novu.Ne uzimajui u obzir cene sredstava za proizvodnju i proizvoda moe se rei da II stadijum neusmljivo predstavlja ekonominu oblast proizvodnje. Ukoliko se ide sve veoj proizvodnji putem iskoriavanja raspoloivih povrina povoljni odnosi pri kojima se promenjivi inioci dodaju fiksnim, nalaze se u okviru ovog stadijuma proizvodnje. Meutim treba imati u vidu da se ekonomian nivo intneziteta unutar drugog stadijuma ne moe utvrditi pre nego to se upoznaju cene sredstava za proizvodnju i proizvoda. I bez uzimanja cena proizvoda, moe se istai da se izvori inilaca za proizvodnju koriste neefikasno ako ona drugaije kombinovani omoguuju postizanje vie proizvoda koji se mogu dobiti istim utrocima ili istu koliinu i kvalitet proizvoda sa manjim ustrocima. U koliko se reorganizacijom inilaca proizvodnje moe postii vea proizvodnja sa istim utrokom ili ista proizvodnja sa manjim utrokom, moe se oekivati da je to povoljnije i sa aspekta drutvene zajednice i samih proizvoaa.

Postojae neefikasne proizvodnje karakteristine za I i III stadijum, pokazuju da se vea proizvodnja moe postii sa istim ili manjim utrokom. Postavlja se pitanje zato se tako obeleavaju I i III stadijum. Rezultat proizvodnje i sa gledita proizvoaa i drutvene zajednice moe se poboljati primenom veeg utroka promenjivih inilaca za proizvodnju jer se prosena prozivodnaj sve vie poveava (do kraja I stadijuma) te je bolje iskoriavanje kapaciteta za proizvodnju i ranijih utroaka. Ukoliko se proizvodnja po jedinici fiksnih inilaca za proizvodnju pomera prema kraju I stadijuma, u toliko se vea proizvodnja postie kako po jedinici stalnih tako i po jedinici varijabilnih faktora. Ve ranije istaknuto da je u II stadijumu povoljnije ako se smanjuje utroak varijabilnog faktora. To je nesumnjivo neracionalna oblast. Razlikuje se od I stadijuma po tome to se u III stadijumu tei smanjenju utroka dok se u I stadijumu rezultat poboljava njegovim dodavanjem.

Zapaa se da je u treem stadijumu povoljnije, ako se smanjuje utroak varijabilnog faktora, to je nesumljivog ne racionalna oblast proizvodnje, meutim razlikuje se od prvog stadijuma po tome to se u treem stadijumu tei smanjenju utroka varijabilnog inioca, dok se u prvom stadijumu rezultat poboljava njegovim dodavanjem. I pored toga prvi stadijum proizvodnje je neracionalan, zato to se dodavanjem varijabilnog inioca postie sve vea proizvodnja po jedinici utroka varijabilnog i fiksnog inicoa u koliko se ide prema kraju prvog stadijuma (te prema tome ne mogu da se iskoriste sve mogunosti u koliko se ranije zaustavi nivo intenzivnosti).

Do neracionalane neefikasne prozivodnje unutar prvog i treeg stadijuma moe doi ne samo zbog toga to su izvori inilaca za proizvodnju tako kombinovani, nego i zato to se korsiti neekfikasna tehnika prozivodnje.Na primer: previe gusta/retka setva i sadnja; previe /premalo stoke u jednoj staji na panjaku odreene povrine; mogu biti meu mnogim primerima koji govore o neracionalnoj tehnici prozivodnje koji mogu voditi ispoljavanju obeleja karakteristina za prvi i trei stadijum proizvodnje. S obizirom na to da drugi stadijum ima odreenu irinu, zauzima odreen prostor, ne moe da se odredi taka optimalne proizvodnje ukoliko odnose proizvodnje i utroka ne bismo posmatrali izraene u vrednostima.

U drugom stadijumu proizvodnje svaka prepoduka u pogledu koliine utroka X1 upotrebljenog za prozivodnju Y, mora da zavisi od cene za Y i cene za X1, isto tolko kolko i od naturalnog odnosa proizvodnje i utroka.

Otud, sem u izvesnim sluajevima preporuke u pogledu optimalne koliine utroka na osnovu jednog odnosa cena nisu upotrebljive u uslovima sa drugim odnosom cena. To posebno vai za razne obroke (kombinacije hranjiva za ishranu stoke u pogledu koliine mineralnog ubriva), a i u drugim sluajevima.

Izuzimajui u obzir cenu, moe se rei da granina vrednost prozivodnje koju omoguuje utroak X1 (koja se moe oznaiti sa GVPx1) mora biti jednaka ceni za X1 (Cx1), ovo se moe izraziti na tri naina:

1) GVPx1 = Cx1 iz toga proizilazi da je GVPx1 /Cx1 = 1 - ekonomski optimalan utroak (prestati sa dodavanje utroka varijabilnog faktora X);2) U koliko imamo da je GVPx1 > Cx1 iz toga proizilazi GVPx1 /Cx1 > 1 x3) GVPx1 < Cx1 iz toga proizilazi GVPx1 /Cx1 < 1 xOve jednaine pokazuju: 1) prestati sa upotrebom utroaka x1 u trenutku kada je granina vrednost proizvodnje (GVPx1) jednaka trokovima za X1 (Cx1);

2) utroak X1 treba upotrebiti vie, ako se postie vea GVPx1 od trokova X1 (Cx1);

3) utroak x1 treba upotrebiti manje, ako se ne postie GVPx1, vea od trokova za X1 (cx1);

12. ELASTINOST PROIZVODNJE

Mnogi zakljuci u ekonomiji poljoprivredne prozivodnje zasnivaju se na elastinosti proizvodnje.

Elastinost proizvodnje (Ep) predstavlja procentualno poveanje prozivodnje (autput) u poreenju sa procentualnim poveanjem utroka (inputa).

Elastinost proizvodnje se izraunava: Ep = promena autputa u % /promena inputa u %to se izraava na sledei nain:

Poslednja 2 obrasca pokazuju da je elastinost proizvodnje, odnos izmeu granine i prosene prozivodnje. Iz ranije date tabele se moe zapaziti da poveanje utroka sa 5 na 10 jedinica izaziva poveanje ukupne proizvodnje od 22 na 49 jedinica. Autput je povean za 123 %, a input je povean za 100%, to znai da je elastinost proizvodnje 123/199 = 1,23.

Isti ovaj rezultat se dobija iz odnosa Gp /Pp = 5,4/4,4 = 1,23 Ep > 1

Funkcija proizvodnje za koju je elastinost proizvodnje ravna jedinici, pokazuje konstantno poveanje proizvodnje (autputa). Poveanje utroka u visini od 1% uvek je praena jednoprocentnim poveanjem proizvodnje. Elastinost f-je proizvodnje je isto ravno 1 u taki u kojoj tangenta koja prolazi kroz koordinatni poetak dodiruje krivu ukupne proizvodnje (jer je u toj taki granina proizvodnja = prosenoj, odnosno Ep=1). Elastinosti proizvodnje je vea od 1 do max prosene prozivodnje, kada postaje 1. Ona je manja od 1 izmeu najvee prosene proizvodnje i najvee ukupne proizvodnje kad postaje nula (0). Ukoliko bi ukupna proizvodnja posle toga zadravala isti nivo, bila bi jednaka 0, a u koliko bi ukupna proizvodnja poela da opada, elastina proizvodnja (Ep) bila bi manja od 0 tj. negativna. Gp i Pp su jednake kada je Ep = 1; to je karakteristino za sve take na liniji kojom je predstavljeno konstnantno poveanje proizvodnje, a samo za jednu taku f-je proizvodnje koja se a najpre poveava, a zatim opada. F-ja proizvodnje pri kojoj je za sve pojedine utroke Ep manja od jedan pokazuje opadajue poveanje proizvodnje. U sluajevima kada se koeficijent elastinosti pribliava jedinici Gp opada sporo. Kada se koeficijent elastinosti pribliava nuli Gp opada brzo-naglo.GRAFIKON: Elastinost proizvodnje pri raznim input-autput odnosima

Kriva A ima veliki uspon a izraava proizvodnu f-ju sa konstantnom i visokom elastinou proizvodnje. Veliki uspon ima i kriva B koja izraava visoku elastinost proizvodnje koja lagano opada. Linija C pokazuje opadajuu elastinost koja je u poetku visoka, a zatim sve vie opada. Kriva D pokazuje elastinost proizvodnje koaj je konstantna, ali veoma niska, te otuda ima mali uspon. Od posebnog je znaaja da se ovde istakne da je za praksu biljne proizvodnje vano saznanje da postoji razliita elastinost proizvodne f-je za razliite zemljine i klimatske uslove. Moe se istai da se pojedine situacije date u prethodnom primeru u veoj ili manjoj meri pribliavaju nekim od odnosa u neposrednoj praksi. U sluajevima kada sa ulaganjem utroka varijabilnog faktora f-ja proizvodnje pokazuje nisku elastinost dolazi do izraaja dejstvo ograniavajuih faktora bilo da su oni prirodni ili da zavise od oveka. U koliko f-ja proizvodnje pokazuje nisku elastinost brzo nastupa granica ulaganja varijabilnog faktora, odnosno njegovim ulaganjem ne moe se ostvarivati zadovoljavajui uspeh u proizvodnji. U sunim predelima F-ja proizvodnje u poetku pokazuje visoku elastinost, a posle toga elastinost proizvodnje naglo opada. Taj veliki pad elastinosti prozivodnje predstavlja granicu za ulaganje ubriva. U takvim situacijama ne moe mnogo pomoi porast cena proizvoda i smanjenje cena sredstava za proizvodnju (ubriva). Uslovi za uspenu proizvodnju mogu se ovde ostvariti ulaganjem limitirajueg faktora (nedostatak vlage), to u ovom sluaju predstavlja najznaajniju meru koju treba preduzeti i analizirati. U koliko f-ja proizvodnje pokazuje stalnu visoku elastinost utoliko postoje mnogo vee mogunosti za ulaganje sredstava naturalno izraenih te od odnosa sredstava za proizvodnju i proizvoda zavisi dokle e se ii sa ulaganjem sredstava u odreenom periodu karakteristinom u pogledu nivoa razvitka proizvodnih snaga. Vrlo esto u podrujima zadovoljavajue vlanosti f-ja proizvodnje pokazuje takvu visoku elastinost koja podstie upotrebu veih koliina uubriva. Ve ranije istaknuto da Gp po pravilu predstavlja prosenu Gp za deo f-je proizvodnje izmeu dva nivoa utroka. Kao to se moe izraunati Gp u odreenoj taki kirve ukupne proizvodnje tako se isto za odreenu taku krive ukupne proizvodnje moe izraunati elastinost proizvodnje. Elastinost proizvodnje se obino izraunava za deo f-je proizvodnje izmeu dva nivoa ulaganja varijabilnog faktora i tako izraunatu elastinost nazivamo prosenu ili lunu. Za razliku od ove elastinosti moe se odrediti i elastinost take.0..PRIMER 1: u koncentratnom tipu tova junadi simentalske rase, utrveno je da se kretanje dnevnog prirasta u zavisnsoti od utroene koliine hrane moe predstaviti sledeom f-jom: = - 0,45 + 0,532x 0,041xY prirast po hrandibenom danu u kg; x utroak koncentrata po hranidbenom danu u kg;

Utroak koncentrata po hranidbenom danu u Kg se kretao na sledei nain: X = 4,0; 4,5; 5,0; 5,5; 6,0; 6,5; 7,0; 7,5

Treba utvrditi maksimalni dnevni prirast (tehniki optimum) i ekonomski optimalni dnevni prirast, ako je nabavna cena koncentrata 8,4 din/kg, a prodajan cena utovljene junadi 70 din/kg ive mere. Treba utvrditi ukupan dnevni prirast, granini dnevni prirast, proseni dnevni prirast i elastinost dnevnog prirasta.

Cx = 8,40 din/kg; Cy = 70 din/kgReenje:Stadijumi proizvodne funkcijeUtroak koncentrata

xUkupan dnevni prirast

Udp ()Granini dnevni prirast

GdpProsean dnevni prirast PdpElastinost dnevnog prirasta

Edp

II stadijum4,01,0220,2040,2560,796

4,51,1140,1630,2480,657

5,01,1850,1220,2370,515

5,51,2360,0810,2250,360

6,01,2660,0400,2110,190

III - stadijum6,51,276- 0,0010,196- 0,005

7,01,265- 0,0420,181- 0,232

7,51,234- 0,0830,165- 0,503

1 = - 0,45 + 0,532x 0,041x1= - 0,45 + 0,532 x 4 0,041 x 4

1 = 1,022 kg.

.

.

8 = 1,234 kg

Koeficijent ispred X (0,082) dobijamo tako to koeficijent ispred x ( 0,041) iz prethodne jednaine pomnoimo sa 2.51 = Gdp = dy/dx = 0,532 0,082x 1 = Gdp = dy/dx = 0,532 0,082 x 4

1 = Gdp = dy/dx = 0,204.

.

.

8 = - 0,083Pdp = (ukupan dnevni prirast) /x = 1,022 /4 = 0,226

.

.

.

Pdp

Edp = Gdp /Pdp = 0,204 /0,256 = 0,0796GRAFIKON: odnosi ukupnog dnevnog prirasta, graninog dnevnog prirasta i prosenog dnevnog prirasta

Maksimalani dnevni prirast (tehniki optimum) = 0 = Gp

= Gdp = dy/dx = 0,532 0,082x = 0

0,532 0,082x = 0

0,083x = - 0,532 /: -0,082

X = 6,5 kg koncentrata

= - 0,45 + 0,532 x 6,5 0,041 x 6,5 = 1,276 kg maksimalni dnevni prirast (tehniki optimum)

Ekonomski optimalni dnevni prirast

Cx = 8,40 din/kg; Cy = 70 din/kgGVPx1 = GFPx1 x Cy

GVPx1 = Cx1GFPx1 x Cy = Cx1

GFPx1 = Cx1 /Cy

dy /dx = Cx1 /CyGdp = 0,532 0,082x

0,532 0,082x = Cx1 /Cy

0,532 0,082x = 8,4 /7,0 = 0,120,532 0,082x = 0,12 0,082x = 0,12 - 0,532

0,082x = - 0,412 /: - 0,082x

X = 5,024 kg koncentrata

= - 0,45 + 0,532 x 5,204 0,041 x 5,204 = 1,188 kg dnevnog prirasta, a to je optimalni dnevni prirastPRIMER 2: Kretanje prinosa mleka (melnost) po kravi dnevno u zavisnosti od utroka hranljivih jedinica po hranidbenom danu predstavljeno je sledeom f-jom:

= 1,08 + 0,3x + 0,22x - 0,01x

Y dnevna melnost mleka po kravi u litrama;

X utroak hranljivih jedinica po hranidbenom danu.Nabavna cena hranjive jedinice obroka iznosi 6,50 din, a prodajan cena mleka iznosi 10 din/l.

Treba utvrditi ekonomski optimalnu dnevnu mlenost mleka, odnosno optimalan utroak hranjivih jedinica. Istovremenom treba utvrditi max nivo dnevne mlenosti mleka (prinos mleka -tehniki) i ekonomski optimalan prinos mlekaOsim toga treba utvrditi ukupnu dnevnu mlenost, granian prinos mleka, prosean prinos mleka i elastinost prinosa mleka.Utroak hranjivih jedinica kod razliitih proizvoaa farmera iznosi: 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16.

Reenje:Stadijumi proizvodne f-jeUtroak hranljivih jedinica

XUkupna dnevna mlenost

Granina dnevna mlenost

GpProsena dnevna mlenost

PpElastinost dnevne mlenosti

Ep

I

Ep mleka > 168,641,861,441,29

710,531,911,501,27

812,441,901,561,22

914,311,831,591,15

1016,081,701,611,06

II

Ep mleka < 1

Ep mleka > 01117,691,511,610,94

1219,081,261,590,79

1320,190,951,550,61

1420,900,581,500,39

1521,330,151,420,11

III

Ep < 01621,24-0,341,33-0,26

1 = 1,08 + 0,3 x 6 + 0,22 x 6 - 0,01 x 6 = 8,64

.

.

.

11Gp =

Gp = = 0,3 + 0,44x 0,03x

1 = 0,3 + 0,44 x 6 0,03 x 6

.

.

.

11Pp = /x

Pp1 = 8,64/6 = 1,28

.

.

.

Pp11

Ep = Gp/Pp

Ep1 = 1,86/1,44 = 1,29

.

.

.

Ep11

GRAFIKON: odnos ukupne, granine i prosene proizvodnje mleka

Cx/Cy = 6,50/10,00 = 0,65

= Gp = 0

0,3 + 0,44x 0,03x = 0

X1 = 15,33 kg hrane

X2 = - 0,671 = 1,08 + 0,3 x 15,33 + 0,22 x 15,33 - 0,01 x 15,33 = 21,35 l maksimalana dnevni prinos mleka (tehniki optimum)

= Cx/Cy0,3 + 0,44x 0,03x = 0,65

- 0,35 + 0,44x - 0,03x = 0

X1 = 13,83 kg

X2 = 0,83

1 = 1,08 + 0,3 x 13,83 + 0,22 x 13,83 - 0,01 x 13,83

1 = 20,86 l ekonomski optimalan dnevni prinos mlekaPRIMER 3:Treba utvrditi optimalnu duinu perioda iskorienja krava, ako je prodajna cena melka 1din/l. Ukupni utroak po 1l mleka (umanjeni za vrednost sproednih prozivoda) predstavljani su sledeom f-jom = 1,18 0,08x + 0,0067x iznos ukupnih trokova po 1l mleka u pojedinim godinama korienja krava.X su godine iskoriavanja krava (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10g)Reenje:X12345678910

1,111,051,000,970,950,940,950,971,001,05

1 = 1,18 0,08 x 1 + 0,0067 x 1 = 1,11.

.

.

10GRAFIKON: odnos prodajne cene i trokova po litru mleka pri razliitoj duini perioda korienja krava

= 0,08 + 0,0134x = 0

0,08 + 0,134x = 0

X = 0,08 /0,0134X 6 = 1,18 0,08 x 6 + 0,0067 x 6

= 0,9412

Y = 1

Y = 1,18 0,08x + 0,0067x

1 = 1,18 0,08x + 0,0067x

0,18 0,08x + 0,0067x = 0

X1 = 9

X2 = 3

Opte reenje

D = p x y (q1x1 + FT)

D = p x f(x1) (q1x1 + FT)

dD/dx1 = p x f(x1) q1 0

dD/dx1 = pfx1 = q1

Reenje odabranog primera

D = 38 x y (1,20 x X1 + 1.250)

D = 38 (31,34 + 0,256701X1 0,001136X1) 1.20x1 1.250

D = 1.190,92 + 9,754638X1 0,043168X1 - 1,20X1 1.250

dD/dX1 = 9,754638 0,086336X1 1,20

9,754638 0,086336X1 = 1,20

X1 = 99,09 kg/ha

Y = 38 x (31,34 + 0,2566701 x 99,09 0,001136 x 99,09)

Y = 1.733,64 din/haD = p x y (q1x1 + FT) = 1.733,64 148,90 1.250 = 364,77 hranljivih jedinica /ha13. OBLICI PROIZVODNIH F-ja I NJIHOVA PRIMENA U AGRO-EKONOMSKIM ISTRAIVANJIMA

Do sada je razraen niz razliitih oblika proizvodnih f-ja koji se mogu upotrebiti u poljoprivredi. Kako svaki oblik f-je ima razliite osobine koje mogu biti nekad prednost, a nekad nedostatak, a polazi se od odreenih ogranienja i predpostavki od interesa je da se razmotre neto detaljnije neke osnovne i najee primenjivane proizvodne f-je.

Jedna od najpoznatijih f-ja u poetnim istraivanjaim je MIERLIHOVA PROIZVODNA FUNKCIJA.

Mierlih je na osnovu svojih istraivanja tvrdio da u poljoprivredi deluje Zakon o opadajuem poveanju prinosa od ulaganja u proizvodnju. Po tom zakonu prinos se poveava sa svakim daljim dodavanjem biljnih hraniva. Biljna hraniva u poetnim fazama jako poveavaju prinos, a zatim njihovo delovanje postepeno opada. Prema tome, odnos izmeu ulaganja i prinosa nije pravoliniski (linearan), nego krivolinijski.

Navedene odnose Mierlih predstavlja prozivodnom f-jom u obliku sledee jednaine:

A max teoretski prinos; Y stvarno postignuti prinos; C faktor delovanja pojedinog inioca (konstanta); X doza pojedinog faktora rasta;

Po Mielihu, svako biljno hranivo ima specifino dejstvo, tako da jednake koliine N, P, K deluju razliito na prinose. Istraivai koji su kasnije primenjivali i proveravali ovu funkciju utvrdili su da konstanta C nije prirodna konstanta ve da se menja u zavisnosti od vrste useva, odnosa biljnih hraniva, klimatskih i zemljinih uslova prozivodnje... Primenu ove f-je Mierlih nije koristio za reavanje optimalnih koliina mineralnog ubriva, ve se ograniio samo na utvrivanje hranjivih materijala u zemljitu koje su biljkama pristupane. Njegovi praktini uspesi mogu se objasniti time to je on svoja ispitivanja izvodio u dosta ujednanim prirodnim uslovima.

Od karakteristinih oblika proizvodnih f-ja potrebno je nadalje navesti SPILMANOVU PROIZVODNU FUNKCIJU.

Ova f-ja je nastala kao rezultat istraivanja sa ciljem da se pronae takva proizvodna f-ja koja e najbolje predstavljati odnos ulaganje-prinos, za pojedine faktore poljoprivredne proizvodnje.

Osnova ove f-je je sledei zakljuak: poveanjem prinosa koja odgovaraju postepenim poveavanjem koliine ubriva pokazuju tendenciju da stvore opadajui geometriski niz u kojem je odnos svakog sledeeg porasta prinosa prema prethodnom porastu jednak i stalan. To znai da svaki granini (marginalni) prinos, predstavlja konstatni postotak prethodnog graninog (marginalnog) prinosa, a prema sledeem modelu u kojem je ovaj odnos oznaen r:

U ovom izrazu je: d1y granini (marginalni) prinos od prvog ulaganja; d2y granini prinos od drugog ulaganja itd....U jednaina Spilmanove proizvodne f-je moe se predstaviti na sledei nain:

stvarno postignut ukupan prinosukupan stvarni prinos; m max teoretski prinos koji se moe postii po jedinici kapaciteta (po 1 ha, 1 kravi muzari), tj prinos koji se moe postii od tehnike jednice bez ulaganja varijabilnog faktora (prinos y0) plus prinos koji nastaje dodavanjem varijab. faktora (a).

r pokazuje odnos u kojem se nalaze poveanja koja su dodavana ukupnom prinosu.

Ukupan prinos (y) pribliava se max prinosu po jedinici kapaciteta (m) kada koliina varijabilnog faktora (x) raste beskonano, odnosno postaje beskonano velika.

Za opadajui prinos, a Spilmanov obrazac to predpostavlja, konstanta r mora biti manja od jedan, to znai da se svakim daljim ulaganjem faktora X izraz postaje sve manji.PRIMER 1: ako r izmeu svakog daljeg i prethodnog dodavanja prinosu iznosi 0,60, izraz e iznositi 0,60; 0,36; 0,22; za prvu, drugu i treu jedinicu ulaganja faktora, tj 0,60, 0,60, 0,60.

Kod beskonano velikog X izraz se pribliava (0), pa je prema tome izraz a x blizu = i, zato je m a= m

PRIMER 2: Ako je na primer tehnika jedinica (1 ha zemljite) davala po svojoj prirodnoj plodnosti (bez ubrenja) prinos od 20 mc (y0)). ubrenjem (X), moe se sa ove tehnike jedinice postii poveanje prinosa od 50 mc/ha (a).

Postignuti max prinosa (m) iznosie prema tome 70 mc, uz pretpostavku da je odnos (r) odreen sa 0,60 (r = 0,60), izraunae se proizvodna f-ja uz upotrebu Spilmanove jednaine na sledei nain:

Ukupan prinos (y) od ulaganja varijabilnog faktora i granini prinosi kretae se na sledei nain:xydy

020,0

140,0

252,0

359,2

463,5

566,1

Ima nekoliko uslova za primenu ove proizvodne f-je:

1) jednaina je tako satavljena da se polazi od postavke, da je odnos (r) izmeu promene ukupne porizvodnje (koje odgovaraju raznim koliinama varijabilnih faktora) uvek isti;

2) jednaina daje krivu koja postaje asimptota na visinu (koliinu) prinosa (m), kriva se pribliava granici (m) jer se izraz (a x ) pribliava 0, ali nikad nije njemu potpuno jednaka; ova f-ja ne moe da se koristi kada se iz datih podataka vidi da ukupna proizvodnja ima apsolutni pad (kada je granina proizvodnja negativna);3) ovom f-jom je izraeno da se elastinost proizvodnje menja sa razliitim ulaganjem varijabilnog faktora.

Slina Spilmanovoj f-ji je KOB-DAGLASOVA FUNKCIJA, koja se ne moe primeniti kada proizvodnja raste i opada.To je u osnovi eksponencijalna funkcija sledeeg oblika: koja se moe napisati u log-linearnoj formi:log y = log a + b log x

Ova f-ja ima nekoliko prepostavki da bi se primenila:1) da je elastinost proizvodnje konstatna ili stalna u celoj seriji utroka, dok se odnos granine proizvodnje menja. Konstantna elastinost se postie kad svaki procenat poveanja utroka izaziva isti procenat poveanja proizvodnje.

Ova pretpostavka se izraava:

2) ova f-ja nije primenjiva u koliko pojava koja se ispituje pokazuje konstantu poveanu ili opadajuu graninu proizvodnju, ili samo jedno od njih, ali ne i njihovu kombinaciju (ukoliko ukupna proizvodnja rastge i opada). Ona se moe primnjivati ukoliko ispitivana promena pokazuje konstantnu poveanu ili opadajuu graninu proizvodnju, ali samo jednu od njih, a ne i njihovu kombinacijuOva jednaina kao i Spilmanova nije pogodna za pojave koje se karakteriu i poveanjem i opadanjem granine proizvodnje.

Predpostavke na kojima se zasniva Kob-Daglasova teorija predpostavljaju ogranienja za njenu primenu, a zato je neophodno ispitivanju pojavu prethodno dobro razmotriti i oceniti da li ima uslova za njenu primenu. Sve do sada navedene f-je se ogranieno primenjuju i zato se mogu koristiti samo u odreenim sluajevima.Mnogo fleksibilnije od navedenih f-ja su: kvadratna, kubna i potkoren f-ja koje ima sledee oblike

1) kvadratna f-ja (Y = a + bx + cx) - Prosta kvadratna jednaina sa lineranim i kvadratnim lanom ima veu fleksibilnost od Spilmanove i Kob-Daglasove f-je.

Ona ne predpostavlja niti konstantne odnose granine proizvodnje, niti konstantne elastinost proizvodnje i jedno i drugo mogu da se menjaju sa veim utrokom (kvadratne jednaine)

F-ja treba da se primeni u sluajevima opdajueg poveanja proizvodnje, a i onda kada ukupna proizvodnja pada (granina proizvodnja negativna)

2) kubna f-ja (Y = a + bx + cx + dx) ovoj jednaini moe da se doda i kubni lan da bi se pored opadanja moglo da izrazi i poveanje ukupne porizvodnje odnosno opadanje i poveanje granine prozivodnje.3) potkorena f-ja (Y = a + bx + c................) izmeu mnogo drugih f-ja posebnu alternativu predstavlja i jednaina sa linearnim i kvadratno korenskim lanom.Na primer: ako se oekuje velike granine prozivodnje, sa malim utrocima (kriva strama u poetku, a blaga u sredini) onda se moe pokuati sa upotrebom potkorene f-je. 14. ELASTINOST ZAMENE INILACA Kao to moe da postoji relativna promena odnosa utroka-prinos, tako postoji i relativna promena izmeu pojedinih elemenata utroka, pri datom prinosu.

Elastinost zamene inilaca 2 elementa utroka, pri odreenom nivou prinosa moe da se izrauna:

X2 promena u X2

X1 promena u X1

a X1, X2 - odgovaraju koliinama ta 2 elementa utroka.

U datom obrascu izraz se naziva granina stopa zamene (granina stopa supstitucije). U proizvodnoj f-ji sa 2 varijabilna faktora, granina stopa zamene (GSZ) dva faktora za proizvodnju, jednaka je odnosu graninih prinosa dveju zamenjivih faktora, to je dato u sledeem obrascu:

Prva jednaina pokazuje da faktor X1 biva zamenjen faktorom X2, a druga jednaina pokazuje da faktor X2 biva zamenjen faktorom X1. Uobiajeno je da se zamenjeni faktor imenuje kao zamenilac, a faktor koji zamenjuje zamenitelj. GSZ je mera koja pokazuje koliki broj jedinica faktora X2(X1) treba rtvovati, da bi se u kombinaciju ukljuila jedna jedinica faktora X1(X2), pod uslovom da obim proizvodnje (Y) ostaje nepromenjen.GRAFIKON: prikaz pada linije jednakog prinosa

U geometriskom smislu GSZf odgovara padu ili padu linije jednakog prinosa. Na osnovu pada linije jednakog prinosa, mogu se definisati kao meusobno zamenjivim oni faktori koji imaju graninu stopu zamene manju od nule (GSZF < 0) i faktore koji imaju graninu stopu veu od nule ili jednku nuli (GSZF 0).

Sam izraz zamena ne sme da unosi zabunu, zato to u ekonomskoj teoriji ona ima drugaije znaenje od znaenja u fizici, hemiji, biologiji i drugim naukama. Ako bi ovaj pojam bio doslovno shvaen, onda bi to na primer znailo, da jedna hranjiva materija zauzima mesto nekoj drugoj u procesu razvitka biljke (N umesto P). U tom procesu jedna hraniva materija, ne moe zameniti drugu (jasnije reeno, N ne moe biti pretvaran u P nikakvom hemijskom reakcijom, odnosno zamenom).

U ekonomskoj teoriji, pojam zamene zasnovan je na predpostavci da odreeni obim proizvodnje (y) moe biti proizveden uz razliite kombinacije dvaju faktora (npr. hranjivih materija. N i P). Pored GSZ meu faktorima za tanije poznavanje oblika proizvodne povrine i odnosa koji vladaju meu faktorima za proizvodnju veoma je znaajno da proizvoa poznaje i elastinost zamene (EZ) meu faktorima. U proizvodnoj f-ji sa dva varijabilna faktora EZ moe da se izrauna:

Elastinost zamene meu faktorima pokazuje za koliko e se procenata (%) smanjiti obim X2 (X1), ako se obima faktora X1(X2) povea za 1%. Prema tome, elastinost zamene imae u svim sluajevima negativnu vrednost, jer ona oznaava brzinu izmena u padu linija jednakog prinosa.TABELA: odnos utroka seno-ito pri proizvodnji 4.000l mleka

Seno (kg)Razlika sena (kg)ito (kg)Razlika (kg) itaGCZFOdnosEZ

X2X2X1X1

2.3502.9001,23-1,0

2.630+2702.570- 330-0,820,98-1,0

2.900+2702.310-260-1,040,80-0,9

3.170+2702.080-230-1,170,60-0,8

3.440+2701.880-200-1,350,54-0,8

3.710+2701.710-170-1,590,46

Iz date tabele se vidi da GSZ izmeu sena i ita pada, to znai da se ta 2 hraniva zamenjuju u opadajuoj srazmeri. Tako je u prvom sluaju za 1 jedinicu sena (X2) trebalo rtvovati (utroiti) 0,82 jedinice ita (X1). Da bi se u narednoj kombinaciji, koja obezbeuje obim proizvodnje mleka od 4.000l ukljuila jedinica sena(X2) i 1,04 jedinice ita (X1) itd.

Koeficijent elastinosti zamene meu navedenim hranivima, izraunat je kao prosean koeficijent elastinosti. On pokazuje za koliko e se % smanjiti obim faktora X1 (ita) ako se obim faktora X2 (sena) poveava za 1%. Prema tome koeficijenat elastinosti zamene u svim sluajevima imae negativnu vrednost, jer oznaava brzinu izmena u padu linije jednakog prinosa. Da bi se nalo reenje najpovoljnijeg odnosa zamene izmeu dva hraniva (ita i sena), treba pronai onu kombinaciju hraniva koja izaziva najnie trokove. Traena optimalna kombinacija ita i sena za postizanje odreenog nivoa proizvodnje (4.000l) postie se pri sledeim odnosima:

Na osnovu ovoga moe se zakljuiti da se najpovoljniji odnos zamene postie onda kada je granina stopa zamene (supstitucije) GSZ ita-senom jednaka obrnutom odnosu njihovih cena.PRIMER 1

Ako se predpostavi da je cena ita 6 dina/kg, a cena sena (Cs) 4 din/kg, treba da se pronae najpovoljniji odnos zamene izmeu ita i sena, koristei ranije date tabele za promene koliine ita i sena.1) S = 270 270 : 330 = 0,82 < 6 : 4 = 1,50

= 330

2) S = 270 270 : 260 = 1,04 < 6 : 4 = 1,50 = 260

3) S = 270 270 : 230 = 1,17 < 6 : 4 = 1,50 = 230

4) S = 270

270 : 200 = 1,04 < 6 : 4 = 1,50 = 200

5) S = 270 270 : 170 = 1,59 < 6 : 4 = 1,50 = 170

Prva etiri sluaja pokazuju da se moe ii na zamenu itu senom. U poslednjem sluaju ne treba ii sa daljom zamenom. Granica dokle se moe ii sa zamenom data je u sledeem odnosu:

15. ELASTINOST ZAMENE MEU PROIZVODIMA Elastinost zamene meu proizvodima izraava se kao odnos procentualne promena u obimu jednog proizvoda (y2) i nastalih procentualnih promena u obimu drugog proizvoda (y1), to moe da se predstavi na sledei nain:

GSZP (granina stopa zamene meu proizvoda) pokazuje apsolutnu promenu u obimu proizvoda y1, ako se jedna jedinica proizvoda y2 prenese na proizvoda y2 kao suparniki. Granina stopa zamene meu proizvodima predstavlja se nagibom linije jednakog utroka faktora.

GRAFIKON: prikaz linije jednakog utroka faktora i proizvodna povrina kod rastueg odnosa proporcije

Ovaj grafikon pokazuje da obim proizvodnje kukuruza (y1) predstavlja rtvu ili utroak za proizvodnju odreenog obima proizvodnje eerne repe (y2) ili da obima proizvodnje eerne repe (y2) slui kao utroak za proizvodnju odreenog obima kukuruza (y1). Kada se elastinost zamene meu proizvodima y2 i y1 smanjuje, linija jednakog utroka je sve blaa u odnosu na apcisu, a kada se poveava ima sve izraeniju zakrivljenostTABELA: postupak za izraunavanje granine snage elastinosti zamene meu proizvodima

Mogue upotrebe 600 mc stajnjakaObim proizvodnje proizvodaPromene u obimu proizvodnjeGranina stopa zamene y2/y1Odnos y1/y2Koeficijent elastinosti (y2/y1 ) x (y1/y2)

Za y1Za y2y1y2y2y1

06000265

10050030245

20040046215

30030058180

40020064140

5001006890

6000720

y1 kukuruz; y2 eerna repa. Iz date tabele se vidi da granina stopa zamene raste, to znai da se eerna repa (y2) i kukuruz (y1) zamenjuju u rastuoj srazmeri. Tako je u I sluaju trebalo rtvovati 0,67mc eerene repe da bi se u kombinaciju koja je vezana za utroak od 600mc stajnjaka ukljuila jedna dodatna jedinica kukuruza. U II sluaju odnos zamene je 1,87, u III sluaju 2,92, sve do odnosa koji iznosi 45 jedinica eerne repe za jednu jedinicu kukuruza.16. RAZMATRANJE REZULTATA PROIZODNJE KADA JE PROMENJIV VEI BROJ ELEMENATA UTROKA

Za utvrivanje rezultata proizvodnje kad je promenjiv vei broj elemenata utroaka, onda je potrebno koristiti neto sloenije aspekte proizvodnih f-ja. U mnogim sluajevima je znaajno da se utvrdi promena rezultata proizvodnje kada je vie promenjivih elemenata utroaka.Tu se postavljaju dva pitanja:

1) u kom odnosu treba upotrebiti ta dva elementa utroka;

2) koju koliinu elemenata upotrebiti za odreenu proizvodnju.

Na ova dva pitanja moe se odgovriti samo sa ekonomske take gledita (ekonomskog aspekta). Odnos proizvodnje i dva promenjiva elementa utroka i odreeni broj fiksnih elemenata utroka, moe se predstaviti na sledei nain:Y = f (x1, x2,.. I x3, x4. xn) x1, x2 fiksni; xn varijabilni

Y se moe odnositi na proizvodnju svinjskog mesa.

X1 predstavlja kukuruz.X2 proteinsko hranivo.a ostali (fiksni) faktori od X3 do Xn mogu biti broj svinja koje se tove, utroak ljudskog rada, trokovi graevinskih objekata, povrina zemljita...Ako bi se elelo slikovito da se predstavi promena jedne veliine (proizvoda) u zavisnosti od dva elementa utroka, onda to moe da se prikae u tri dimenzije (trodimenzionalne figure). Na dvodimenzijalnoj hartiji to se moe najbolje predstaviti na sledeem grafikonu:GRAFIKON: rezultata proizvodnje u zavisnosti od dva promenjiva elementa utroka sa nizom fiksnih elemenata

Razne veliine Y predstavljene su linijama izoproizvodnje (jednake proizvodnje, izo = jednake, izokvante), a pokazuju da se isti obim proizvodnje moe postii sa raznim kombinacijama X1 i X2.GRAFIKON: proizvodnja 300 jedinica Y pri raznim kombinacijama X1 i X2

Ako se izdvoji linija sa brojem 300, prikazana na ranijem grafikonu, onda se moe videti da se sa (a) jedinica X1 kombinovanim sa a1 jedinica X2, moe proizvesti 300 jedinica Y. Taj isti broj jedinica Y moe se proizvesti sa (b) jedinica X1 i b1 jedinica X2. Jednako se to moe izvesti za sve druge linije iste proizvodnje.

GRAFIKON: odreivanje linija DO (iza koje se sa poveanjem X1 smanjuje Y) i linije EO (iza koje se poveanjem X2 smanjuje Y)

Ako se posmatra proizvodnja svinjskog mesa-kukuruza-proteinsko hraniva, moe se istai da postoji odreena maksimalana koliina svinjskog mesa koja se moe proizvesti dodavanjem kukuruza pri fiksnoj koliini proteinskih hraniva.

Na grafikonu linije DO pokazuje maksimalnu proizvodnju iznad koje je granina fizika proizvodnja od X1 manja od 0. Isto tako maksimalna koliina svinjskog mesa, moe da se proizvede dodavanjem proteinskog hraniva pri fiksnoj koliini kukuruza. To je prikazano linijom EO. Dati grafikon pikazuje tri podruja. U jednom podruju granina fizika proizvodnja od X1 (kukuruza) i X2 (proteinska hraniva) je vei od 0, dok su u druga dva podruja GFP jednog od ulaganih faktora manja od 0. Postavlja se pitanje koje se koliine, ne uzimajui u obzir cene sredstava i proizvoda, mogu ekonomski uzimati od faktora X1 i X2 pri proizvodnji prinosa Y. Jasno se vidi da nee biti ekonomina upotreba faktora X1 i X2 u kombinacijama u kojima su njihove odgovarajue GFP manje od nule. Strunjak moe sa izvesnom sigurnou dati preporuke da se faktori X1 i X2 mogu upotrebljavati manje do take u kojoj su njihove prosene fizike proizvodnje jednake njihovim odgovarajuim graninim fizikim proizvodnjama. Ovo prua iroke granice za proizvodnju Y i upotrebu X1 i X2. Optimalna visina proizvodnje Y i upotreba X1 i X2 ne moe se odrediti bez upotrebe cena i ekonosmke analize. Isto tako agroekonomista ne moe da vri analizu, a da pri tome ne raspolae podacima o naturalno izraenim graninim proizvodnjama.

Kako primeniti ekonosmku analizu: najpre treba razmatrati odnos x1 i x2 za odreeni nivo proizvodnje Y, a zatim odrediti optimalnu visinu proizvodnje. Samo naturalnim prouavanjem bez upotrebe cena, ne moe se odrediti optimalni odnos izmeu upotrebljivanih faktora X1 i X2 i proizvoda Y i obrnuto, ekonomski reenje najpovoljnijeg odnosa nije mogue bez podataka o GFP.17. ODNOS DVA PROMENJIVA ELEMENTA UTROKA

Osnovna ideja od koje treba poi pri odreivanju odnosa izmeu dva promenjiva elementa utroka, jeste da se odreeni iznos novca koji stoji na raspolaganju poljoprivrednom gazdinstvu utroi na X1 i X2 radi proizvodnje (Y) na taj nain da se ostvari kombinacija najniih trokova za X1 i X2 i da se postigne to vea proizvodnja Y.GRAFIKON: linija izo-trokova (istih trokova) i najvea proizvodnja C koja moe da postigne trokovima predstavljenim linijom izo-trokova

Na datom grafikonu linija AB prikazuje sve mogue kombinacije X1 i X2 koje mogu biti kupljene za 10.000 din, kada je cena Cx1 = 1.000 din, a cena faktora Cx2 = 5.000 /po edinici X1 i X2.Taka C na toj liniji pokazuje najviu taku jednake proizvodnje (izo-proizvodnje ili izo-kvante) koja se moe postii kombinacijom X1 i X2 pri utroku 10.000 din.

Linija AB se naziva linijom istih trokova (izo-trokova) jer sve kombinacije X1, X2 predstavljene tom linijom izazivaju iste ukupne trokove.Da bi se to videlo treba poi od sledeeg pitanja:

1) koliko se faktora X1 moe kupiti za 10.000 din odgovor je 10 jedinica X12) koliko se faktora X2 moe kupiti za 10.000 din odgovor je 2 jedinice X2.3) koliko se jedinica X1,X2 moe kupiti za 10.000din, ako ukupne utroke treba podjednako podeliti na oba elementa X1, X2 - odgovor je 5 jedinica X1 i 1 jednicu X2.

Nastavljajui ovaj postupak, moe se locirati svaka taka na liniji AB.

U tom sluaju sasvim je jasno da treba kupiti i upotrebiti A jedinica X1 i B jedinica X2, ako ta kombinacija daje veu proizvodnju nego bilo koja druga.

Ako se ovaj postupak ponovi za dovoljan broj razliitih nivoa utroka, dobie se serija linija izo-trokova od koji svaka pokazuje optimalan put za kombinovanje X1 i X2 da se proizvede razliit obim proizvodnje Y.

To se moe videti sa sledeeg grafikog pristupa:GRAFIKON: prikaz postupka za odreivanje linije optimalnih proporcija (linija jednog odnosa)

Linija koja spaja take optimuma sa linijama izo trokova, naziva se linijom optimalnih proporcija (linija jednakog odnosa zamene). Ona pokazuje optimum proporcija za kombinaciju X1 i X2 za odreenu proizvodnju.

Za sve take koje lee na toj liniji vai sledei odnos:

GFPx2 granina fizika proizvodnja koju omoguuje utroak X2 odnosno GPx1 graninu fiziku proizvodnju koju omoguuje utroak X1;Cx2 cena za X2;Cx1 cena za X1.

Ovim odnosom je odreeno uz koje uslove e utroak odreenih novanih sredstava za upotrebu faktora X1 i X2 dati najveu koliinu prinosa Y.

Ako je u tom sluaju je bolje upotrebiti relativno manje X1, a relativno vie X2.Ako je onda je bolje upotrebiti relativno vie X1, a relativno manje X2.

Jedino u sluaju kada je nemogue je za odreeni utroak novca poveati Y menjanjem odnosa izmeu X1 i X2.

To proizilazi iz toga to je GFPx2/GFPx1 pravac (nagib) linije izo-proizvodnje, a odnos Cx2/Cx1 pravac (nagib) linije izo-trokova.

Obim proizvodnje Y je najvee u taki gde linija izo-trokova dodiruje najveu moguu liniju izo-proizvodnje.

U ovoj taki usponi navedenih dvaju linija su jednaki. Na taj nain je dobijen odgovor u pogledu najpovoljnijeg odnosa u kome treba upotrebiti X1 i X2 za odreenu proizvodnju Y.18. ODREIVANJE NAJPOVOLJNIJEG OBIMA PROIZVODNJE Linija optimuma proporcija pokazuje optimum proporcija u kojima X1 i X2 (na primer kukuruz i proteinsku hranu) treba kombinovati za razliit obim proizvodnje Y (svinjsko meso), kada je itav niz drugih elemenata utroka ne promenjiv (broj svinja, tovljenika, utroka rada).

Na svakoj taki te linije imamo da je:

Optmalani obim proizvodnje za Y je onaj koji odgovara pri datom odnosu za oba elementa utroka.

Ako to elimo da izrazimo reima, onda nam to pokazuje:1) sve dotle dok je granina vrednost proizvodnje koju omoguuje neki promenjivi elemenat utroka (kukuruz ili proteinska hrana) vea od njegove cene (trokova), treba ii na njegovu veu uporebu i na proirenje proizvodnje (Y) svinjskog mesa - GvPx1 > Cx1 => X1;2) kada je granina vrednost proizvodnje koju omoguuje neki promenjivi elemenat utroka, manja od njegove cene, treba ii na smanjenje nejgove upotrebe i smanjenje proizvodnje (Y) - GvPx1 < Cx1 => X1;3) kada je granina vrednost proizvodnje koji omoguuje promenjiva elementa utroka (X1, X2, X3, Xn) potpuno jednaka njihovim odgovarajuim cenaam, postie se stanje u kome se upotrebljava najpovoljnija koliina svakog elementa utroka i u kome se moe proizvesti najpovoljniji obim proizvodnje (Y) - GvPx1 > Cx1 => X1 nemenjati .19. ODNOS UTROAK-PRINOS AKO SE POSMATRAJU VIE OD 2 ULAGANJA FAKTORA

Mnogi procesi poljoprivredne proizvodnje ukljuujui vie razliitih promenjivih elemenata utroka. Prikazivanje odnosa koji proistiu iz ulaganja vie od dva varijabilna faktora slui samo metod ekonomskog zakljuivanja i algebarskog izvoenja, jer bi za grafiko prikazivanje odnosa bilo potrebno vie od 3 dimenzije.

U tom sluaju moe se algebarski izraziti kao i kod iskoriavanj 2 promenjiva elementa utroka da je opravdana njihova upotreba prema sledeoj jednaini:

Iz date jednaine proizilazi da upotreba bilo kog promenjivog elementa utroka moe da se poveava sve dotle dok je granina vrednost proizvodnje vea od njegovih trokova, da treba ograniavati upotrebu promenjivog elemnta utroka, ako je granina vrednost proizvodnje njime omoguena manja od njegovih trokova i da su svi promenjivi elementi pravilno upotrebljivani, kada je njima odgovarajua granina vrednost proizvodnje potpuno jednaka njihovim trokovima.

Pri primeni ovog zakljuka u praksi jednaina prikazuje da se dodatne koliine bilo kog elementa utroka upotrebljivanog za proizvodnju mogu da se iskoriste sve dotle dok se to i isplati (to znai da poveanje vrednosti proizodnje bude vee ili bar jednako iznosu poveanih trokova koji se moraju uiniti radi poveanja vrednosti proizvodnje).

PRIMER 1

Pri ubrenju suncokreta biljnim hranivima eksperimentalnim putem, utvrena je f-ja proizvodnje sledeeg oblika>

Ako su utroci za: N : 90, 120, 150, 180 kg/ha

K : 100, 150, 200 kg/ha1. treba izraunati odgovarajue prinose suncokreta, odrediti za koje utroke (N) i (K) f-ja prinosa postie maksimum (tehniki optimum);2. izvriti marginalno (graninu) analizu za svako biljno hrnivo pojedinano i predstaviti grafiki;3. izraunati jednaine izo-proizvodnje (iste proizvodnje) za : 30, 33, 35, 38 mc/ha i predstaviti grafiki;4. izraunati linije optimalnih proporcija, ako je da sledei odnos cena biljnih hraniva. A: 0,5; 1,0; 1,5 i predstaviti grafiki;5. odrediti ekonomski optimalne utroke biljnih hraniva N i K pri kojima se ostvaruje ekonomski optimalni prinos, ako su poznate sledee cene: cena N tj Cn = 3 din/kg; Ck = 2,5 din/kg; cena suncokreta C = 1.500 din/mc;6. izvriti analizu finansijskog rezultata.

Reenje zadatka:1) Izraunati prinos suncokreta, i tehniki optimum:

N90120150180

K

10035,837,237,236,4

15037,939,139,238,5

20038,739,940,039,3

k = 0 = dy /dn = Gp = b1 + 2b3 = 0,151 0,001072 N0,151 0,001072 N = 0

N = 0,151 /0,001072 = 140,9 kg/han = 0 = dy /dk = Gp = b2 + 2b4 = 0,107 0,000522 K

0,107 0,00522K = 0K = 0,107 /0,000522 = 205 kg/haPrethodno dve dobijene koliine ubriva treba da uvrstim u jednainu da bi smo dobili maksimalni tehniki prinos.

= 18,48 0,151 x 140,9 + 0,107 x 205 0,000536 x 140,9 - 0,000261 x 205

= 40,1 mc/ha

2) Izvriti marginalno (graninu) analizu za svako biljno hrnivo pojedinano i predstaviti grafiki:

k=0 = 18,48 + 0,151N 0,000536NN = UpGpPpEp

9027,70,0540,3080,18

12028,90,0220,2410,09

15029,1-0,0090,194-0,05

18028,3-0,0420,157-0,27

Ukupna proizvodnja - Upk1=0 = 18,48 + 0,151 x 90 0,000536 x 90 = 27,7 mc/ha

.

.

.

k5=0Granina proizvodnja - Gpk1=0 = dy/dn = Gp = 0,151 0,001072 x 90 = 0,054 mc/kg utroenog N.

.

.

k5

Prosena proizvodnja PpPp = Up /N

Elastinost proizvodnje EpEp = Gp /Pp (N) max = 18,48 + 0,151 x 140,9 0,000536 x 140,9 = 29,12 mc/ha

---------k=0 = 18,48 + 0,107k 0,000261K

K = UpGpPpEp

10026,60,0550,2660,121

15028,70,0290,1910,15

20029,40,0030,1470,02

Ukupna proizvodnja - Upk1=0 = 18,48 + 0,107 x 100 0,000261 x 100 = 26,6 mc/ha

.

.

.

k5=0Granina proizvodnja - Gpk1=0 = dy/dn = Gp = 0,107 0,000522K .

.

.

k5

Prosena proizvodnja PpPp = Up /N

Elastinost proizvodnje EpEp = Gp /Pp

(K) max = 18,48 + 0,107 x 205 0,000261 x 205 = 29,45 mc/ha

3) Izraunati jednaine izo-proizvodnje (iste proizvodnje) i predstaviti grafiki:

N = 30 = 33 = 35 = 38

K

9022,0956,8285,44151,20

12010,2742,5068,09119,80

1508,3940,2165,38115,58

18016,0549,4276,38133,97

4) Izraunati linije optimalnih proporcija:

a = Ck /Cna = 0,5; 1,0; 1,5

dy /dK = dy / dN x a odnosno GpK = GpN x a

0,107 0,000522K = (0,151 0,001072) x a

kada sredimo izraz dobijamo sledeu jednainu

K = 204,9 289,3 x a + 2,05N x a

Na = 0,5a = 1,0a = 1,5

K

90152,5100,1/(negativne vrednosti nepiemo)

120183,2161,6118,3

150213,9223,1241,5

180244,7284,6364,3

5) Odrediti ekonomski optimalne utroke biljnih hraniva N i K pri kojima se ostvaruje ekonomski optimalni prinos:N = 3 din/kgK = 2,5 din/kg

C = 1.500 din/mc

K=0 = dy /dN = Cp = 0,151 0,001072N

N=0 = dy /dK = Cp = 0,107 0,000522KK=0 = dy /dN = Cp = 00,151 0,001072N = CN /CN=0 = dy /dK = Cp = 0

0,107 0,000522K = CK /C = 18,48 + 0,151N + 0,107K 0,000536N - 0,000261K = 18,48 + 0,151 x 139 + 0,107 x 202 0,000536 x 139 - 0,000261 x 202 = 40,07 mc/ha ekonomski optimum odnosno Eo = = 40,07 mc/ha6) Izvriti analizu finansijskog rezultata:

Eo 18,48 = 40,07 18,48 = 21,59 prinos koji nastaje pod uticajem kalkulacija i NUp = 21,59 mc/ha x 1.500 din/mc = 32.385 din/ha

139 kg/ha x 3 din/kg = 417 din/ha

202 kg/ha x 2,5 din/kg = 505 din/kg

417 + 505 = 922 din/haFinasiski rezultat

FR = 32.385 din/ha 922 din/ha

FR = 31.463 din/haPRIMER 2

Pri ishrani prasadi koriste se hranljivi dodaci A i B. Eksperimentalnim putem je utvrena aproksimativna funkcija proizvodnje sledeeg oblika.

= 20 + 0,5A + 0,4B 0,005A - 0,003B

1) ako su utroci za:

A: 20; 30; 40; 50

B: 40; 50; 60; 70

Izraunati odgovarajue vrednosti za f-ju proizvodnje; odrediti za koje utroke A i B f-ja postie maksimum (tehniki optimum).

2) Izraunati marginalnu analizu za svaki faktor pojedinano i predstaviti grafiki.

3) Izraunati jednaine iste proizvodnje (izoproizvodnje, izokvante) za : 40; 42; 43; 45 i predstaviti grafiki.

4) Izraunati linije optimalne proporcije (linije jednakog odnosa zamene) ako je dat sledei odnos cena:

a: 0,5; 1,0; 2,0 (a = CB/CA) grafiki predstaviti.

5) Odrediti ekonomski optimalne utroke hraniva A i B pri kojima se ostvaruje ekonomski optimum.

1 kg ive teine praseta = 100 din/kg

1 kg A = 12 din/kg

1 kg B = 10 din/kg

Izvriti analizu finansiskog rezultata.

II GRUPA PITANJA

1. INPUT-AUTPUT ODNOS ILI PROIZVODNA FUNKCIJA PENICE

2. UTVRIVANJE ZONE RENTABILNE (EKONOMINE) PROIZVODNJE I ZONE OPTIMALNE INTENZIVNOSTI

3. INPUT-AUTPUT ODNOS (PROIZVODNJA F-ja) KUKURUZA

4. PROIZVODNA F-JA EERNE REPE (INPUT-AUTPUT ODNOS)5. PROIZVODNA FUNKCIJA KROMPIRA6. PROIZVODNE F-JE U STOARSTVU

7. FUNKCIJA PROIZVODNJE MLEKA

8. INPUT-OUTPUT ODNOS U PROIZVODNJI GOVEEG MESA (PROIZVODNA F-ja GOVEEG MESA)9. PROIZVODNJA F-ja SVINJSKOG MESA (INPUT-AUTPUT ODNOS U PROIZVODNJI SVINJSKOG MESA)

20. INPUT-AUTPUT ODNOS ILI PROIZVODNA FUNKCIJA PENICE

Prinosi penice su znatno poveani sa sve viim nivoom intenzifikacije ratarske proizvodnje. To poveanje prinosa moe da se pripie sledeim iniocima proizvodnje:1) uvoenju i irenju novih visoko prinosnih sorata;

2) upotrebit sve veih koliina mineralnih ubriva;

3) blagovremenoj zatiti biljaka od korova, bolesti i tetoina;

4) dubljoj, kvalitetnijoj i pravovremenoj izvedenoj obradi i nezi useva u odgovarajuoj fazi porasta i razvia.

Ispitujui vanije input-autput odnose u ovoj proizvodnji najpre se polazi od uticaja utroka mineralnih ubriva na rezultate proizvodnje.Ovaj utica moe da se analizira na 2 naina:

1) kao uticaj primenjene koliine ubriva;2) kao uticaj iznosa trokova uloenih u mineralna ubriva na prinos;

Kada se posmatra uticaj primenjene koliine mineralnih ubriva na prinos prenice, ona moe biti izraean kao: 1) ukupna koliina ubriva; 2) koliina pojedinih istih biljnih hraniva (NPK).

Prilikom razmatranja uticaja trokova ubrenja na prinos penice, treba imati u vidu znaaj koji ovi trokovi imaju u odnosu na ukupne direktne materijalne trokove.

Uee trokova mineralnih ubriva u ukupnim trokovima kada su vrena ova ispitivanja iznosi oko 15% (obraun izvren za 10-godinji period), a u ukupnim dirketnim materijalnim trokovima oko 30%.

Neophodno je naglastiti da trokovi mineralnih ubriva u ukupnim trokovima poroizvodnje i ukupnim direktnim trokovima materijala ispoljavaju tendenciju apsolutnog i relativnog porasta.

Izneta tendencija apsolutnog i relativnog porasta trokova mineralnog ubriva izazvana je:1) pogoravanjem uslova privreivanja;

2) usavravanje proizvodnog procesa, zbog ega uee pojedinih elemenata trokova naroito uee trokova neposrednog rada ispoljava tendenciju pada.Analiza uticaja utroka minealnog ubriva na prinos penice pokazuje da poveani utroak mineralnog ubriva ima za posledicu tendenciju porasta prinsoa po jednom ha. Izneta tendencija u oko 75% (u posmatranih 10 godina) posmatranih sluajeva karakterie se opadajuim prirastima, dok se u ostalim sluajevima javlja liearni ili (progresivni) porast. Karakteristino je takoe, da pri porastu ulaganja u mineralna ubriva dolazi do izraaja tendencija, porasta trokova mineralnog ubriva po jeidnici prinosa.Taj porast je po pravilu progresivan, porast trokova mineralnog ubriva po jedinici povrine praen je u najveem broju sluajeva tendencijom degresivnog pada cene kotanja koja poto dostigne odreen minimum pri daljim ulaganjima ispoljava tendenciju progresivnog rasta.

Analiza uticaja trokova mineralnog ubriva na prinos penice pokazuje da poveano ulaganje trokova mineralnog ubriva ima za posledicu tendenciju porasta prinosa sa opadajuim prirastima po jedinici povrine.GRAFIKON: odnos prinosa, cene kotanja i trokova mineralnog ubriva po jedinici prinosa, pri promeni trokova mineralnog ubriva po jednom hektaru

Analiza odnosa posmatranih tendencija (izraenih jednaina regresije) pokazuje razliit raspored prelomnih (kritinih) taaka. Naime, po pravilu kada se posmatra uticaj trokova mineralnog ubriva po 1 ha na prinos, cenu kotanja i trokove ubriva svedene po jedinicu prinosa, jasno se zapaa da se taka max prinosa (tehnikog optimuma) javlja pri neto veim ulaganjim nego taka minimalne cene kotanja, dok je iznos trokova po jedinici prinosa pri porastu ulaganja (trokova) u stalnom porastu.

Izneti odnos prelomnih (kritinih) taaka posmatranih tendencija treba vezati za normalno i na zadovoljavajui nain usklaeno uee trokova mineralnih ubriva u odnosu na ostale elemente trokova, odnosno ukupne trokove.

Naime, porast ulaganja u mineralna ubriva nije praen i odgovarajuim ulaganjima ostalih inilaca proizvodnje, o tome svedeoi injenica da se taka minimalne cene kotanja nije ostvarili, niti pri max prinosu u odnosu na uloena mineralna ubriva niti pri najviem ulaganju u ovu kategoriju trokova. To znai da u takvim sluajevima neke druge kategorije trokova imaju presudan uticaj na tendneciju razvitka i prinosa i cene kotanja, a da ulaganje u mineralna ubriva nisu sa tim ulaganjima u optimalnom skladu.

Kada se posmatra uticaj primenjene koliine mineralnih ubriva po ha na prinos penice, jasno se vidi da se u pojedinim godinama dobijaju razliiti oblici proizvodnih f-ja. U najveem broju sluajeva, konstatovan je rast prinosa sa opadajuom stopom, a samo u nekim sluajevima dolazi do linearnog i progresivnog porasta. U nekim sluajevima za prve jedinice ulaganja ubriva vezana je tendencija pada prinosa, a tek pri daljim jedinicama ulaganjam javlja se njegov porast, to se moe objasniti potrebom da se ostvari najpre odreeni prag (osnova) ulaganja, da bi tek posle toga praga moglo da doe do normalnog toka proizvodnje.PRIMER 1:

Na osnovu analize uticaja primenjene koliine minerlanog ubriva na prinso penice u duem vremenskom intervalu (10 godina) za penicu je utvrena regrsiona jednaina (prosena proizvodna funkcija) sledeeg oblika:

GRAFIKON: odnos ukupnog, prosenog i graninog prinosa pri promeni koliine mineralnog ubriva

Analizom date regresione jednaine utvreno je da je max prinos (tehniki optimum) penice od 49,21 mc/ha ostvarene pri utroku 12,42 mc/ha mineralnog ubriva; y = 49,21 mc/haReenje:

= dY/dX = Gp = 3,458 0,278448x = 0

3,458 0,278448x = 0

X = 12,42 mc/ha

Y = 49,21 mc/ha Da bi se granina vrednost prinosa penice mogla pokriti dodatnim trokovima za mineralna ubriva, pri ceni penice od 350 din/mc i ceni mineralnih ubriva 290 din/mc, neophodno je smanjiti utroak mineralnog ubriva na 9,44 mc/ha pri kome se postue ekonomski optimalan prinos od 47,75 mc/ha.

Cy = 350 din/mc

Cx = 290 din/mc3,458 0,278448x = Cx /Cy

GRAFIKON: kretanje vrednosti proizvodnje, dohoka i finansiskog rezultata u zavisnosti od veliine ukupnih trokova

Ukupni trokovi po jedinici povrine uloeni u odreenu proizvodnju, javlja se kao kompleks (sklop) inilaca proizvodnje jer tei da se vrednosnim izrazom prikau ulaganja u proizvodnju kako predmeta rada, tako i sredstava za rad amortizacije, odnosno ljudskog rada - zarade. Obzirom da vrednost proizvodnje (prihod), odnosno dohodak i finansiski rezultat dobit, zavise od veliine ulaganja, odnosno nivoa intenzivnosti, od interesa je ustanoviti tendneciju kretanja promene navedenih rezultata od veliine tih ulaganja.

GRAFIKON: odnos ukupnog prosenog i graninog prinosa u proizvodnji penice pri promeni koliine mineralnog ubriva

Iz datog grafikona se vidi da vrednost proizvodnje penice raste sa poveanjem ukupnih trokova. Ovaj porast je u poetku bri dok je pri veim ulaganjima sporijiPromena dohodka i dobiti u zavisnosti od ukupnih trokova pokazuje sline tendencije kao i vredonost proizvodnje, s napomenom (razlikom) da se max porast dohodka i dobiti postie pri niim ukupnim trokovima. Posle odreene granice ulaganja ispoljava se tendencija opadanja rezultata proizvodnje koja je naroito izraena u vidu dohotka i dobiti. Linije dohotka i dobiti ne prate liniju vrednosti proizvodnje; izmeu linije vrednosti proizvodnje (Vp) i dohotka sve je vei razmak otvorena usta (otvorene makaze), to ukazuje na injenicu da sa rastom ukupnih trokova sve bre rastu materijalni trokovi i trokovi amortizacije. Linija dobiti po svome obliku prati liniju dohotka, ali izmeu i njih sa porastom ulaganja (ukupnih trokova) stvara se sve vei razmak, to znai da rastu doprinosi (obaveze prema drutvenoj zajednici) i zarade.

Ocena o uticaju odreenog pojedinanog inioca na ostvarene rezultate proizvodnje nije uvek dovoljna ve je neophodno da se utvrdi njegov uticaj ili dejstvo na rezultat proizvodnje u sklopu drugih vanijih inilaca kojima se uzetim u celini moe potpunije objasniti njihovo dejstvo. Ispitivanje zavisnosti najvanijih rezultata proizvodnje penice od nivoa intenzivnosti izraenog prvenstveno uticajem veeg broja inilaca pokazuje prema dosadanjim istraivanjima da postoji vrlo visoka korelaciona zavinsot izmeu kompleksa uslova i rezultata proizvodnje. U izbesnim naim ispitivanjima koeficijent viestruke korelacije kree se najee oko 0,99 ime je jasno izraena zavisnost visine prinosa vrednosti proizvodnje, dohotka i finansijskog rezultata od nivoa intenzivnosti izraenog visinom utroka ubriva, dirketnih i indirektnih trokova, utroka ljudskog rada, cene kotanja po jedinici gotovog proizvoda. Na osnovu korelacione analize utvreno je da na visinu prinosa preteno (vie od 75%) utiu utroak ubriva, direktni i indirektni t