Prof. dr Slobodan MIRKOVIEKONOMIKA GRADJENJA

EKONOMIKA GRADJENJAFOND 2+0SMER K,S,HLITERATURA1.Grozdanovi D:Ekonomika preduzea(rezultati,principi,raspodela),Ni,Univerzitet u Niu,19992.Konevski T:Ekonomika gradjevinarstva Jugoslavije, Beograd, Novinska ustanova Slubeni list SFRJ,1973 3.Markovi D: Socialnaja ekologija i kaestvo izni, Moskva,MIEDU, 19934.Majnard H.B: Industriel engyneering handbook(prevod sa engleskog 5.Miloevi V,Figar N idr:Ekonomika preduzea,Ni,Prosveta,19986. Mirkovi S:Organizacija i ekonomika gradjenja, Ni, Gradjevinski fakultet, 19957.Nikoli S: Organizacija preduzea, Ni,Univerzitet u Niu,20038.PakJ.E,Halizov S. Ekonomika truda v stroitelstve.Moskva. Strojizdat, 19889.Radenkovi-Joci D:Privredno pravo(kompanijsko pravo sa osnovama prava), Ni, Studentski kulturni centar,200610.ubra N:Planiranje u gradjevinarstvu, Beograd, Izdavako-informacioni centar Studenata ICS,1974EKONOMIKA GRADJENJA

SADRAJ PREDMETA1.1UVOD1.2.POJAM EKONOMIKA GRAJEVINARSTVA1.3.KARAKTERISTIKE GRADJEVINARSTVA2.1ETAPE RAZVOJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE2.2 UNAPREDJENJE GRADJEVNISKE PROIZVODNJE2.3 PODELA, ZNAAJ I KARAKTERISTIKE GRADJEVINARSTVA 3.1 STRUKTURA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE 3.2 PROIZVODNI PROCES IZGRADNJE GRADJEVINSKOG OBJEKTA4.1 RACIONALIZACIJA PROIZVODNIH PROCESA U GRADJEVINARSTVU4.2 KRITERIJUMI RACIONALIZACIJE5.1 GUBICI U UGRADJEVINSKOJ PROIZVODNJI (RADNOG VREMENA, RADA GRADJEVINSKIH MAINA I UREDJAJA, MATERIJALA, ENERGIJIE6.1.PREDMER GRADJEVINSKIH RADOVA SA PRIMERIMA ZA RAZLILITE GRADJEVINSKE OBJEKTA7.1 KOLOKVIJUM

EKONOMIKA GRADJENJA

8.1PREDRAUN RADOVA,TROKOVI RADNE SNAGE I MATERIJALA. PRIMERI IZ GRADJEVINSKE PROIZVODNJE9.1.NORMIRANJE U GRADJEVINARSTVU9.2 ANALIZA CENE KALKULACIJA GRADJEVINSKIH RADOVA 10.1 BRUTO I NETO ZARADE RADNIKA.10.2 REIJSKI I DRUGI OPTI TROKOVI , SA PRIMERIMA IZ GRADJEVINARSTVA11.1 ORGANIZACIJA GRADJEVINSKIH PREDUZEA(PRIVREDNIH DRUTAVA) 11.2 ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA I RUKOVODJENJA U GRADJEVINSKIM PREDUZEIMA(PRIVREDNIM DRUTVIMA)12.1ZAKONODAVSTVO I POSLOVANJE U OBLASTI IZGRADNJE INVESTICIONIH(GRADJEVINSKIH) OBJEKATA13.1 TERENSKA NASTAVA13.2 POSETA GRADILITU, GRADJEVINSKOM PREDUZEUEKONOMIKA GRADJENJA

1. UVOD1.1 DEFINICIJA EKONOMIJEEkonomija spada u grupu drutvenih nauka i njen naziv je nastao od grkih rei:i (kua, zgrada) i (zakon). Prvi put se kao termin spominje u staroj Grkoj i znaila je poslovanje u kui u privredi. Prvi savremeni termin ekonomija upotrebio je vajcarski naunik Valres iz Lozane, koji je pod tim definisao nauku za:odredjivanje cene u uslovima postojee konkurencije.

Danas se pod ekonomijom podrazumeva:nauka koja prouava ekonomske zakone koji vladaju u svakoj , pa i gradjevinskoj proizvodnji, raspodeli, razmeni i potronji materijalnih dobara. nauka koja prouava stabilnost ekonomskih sistema u odredjenim trinim uslovima;nauka koja definie vrednosti robe i usluga iskazane preko vrednosti rada, ranije opredmeenog rada, pozajmljenih finansijskih sredstava i novca;EKONOMIKA GRADJENJA

- nauka koja izuava odgovarajue produkcijske odnose tokom proizvodnje i raspodele proizvoda u sveoptem reprodukcijskom procesu.

U nekim anglo-saksonskim zemljama sveta umesto pojma ekonomija koristi se pojam:ekonomika, koju je uveo engleski naunik Maral 1890 godine:On je pod ekonomikom shvatao samu ekonomiju ili politiku ekonomiju. U naoj zemlji se pod terminom ekonomika podrazumeva:primenjenu ekonomiju;politika ekonimija teorijska ekonomija.U svetu je prisutna i injenica da se pod ekonomikom podrazumeva:celokupni privredni sistem sa svim svojim granama.Ekonomika, kao teorijska nauka istrauje:opte ekonomske zakonitosti koje se javljaju tokom ulaganja:ljudskog rada( radne snage); predmeta rada; sredstava za rad i ostalih ulaganja tokom proizvodnje, transporta i plasmana proizvoda na tritu.EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.1 KNJIGOVODSTVOKnjigovodstvo se javlja kao:bazna nauka iz koje je proizala ekonomika privrednog drutva preduzea;knjigovodstvo se bavi beleenjem promena u novanim, materijalnim i ostalim ulaganjima, tokom odvijanja proizvodnje, transporta i plasmana proizvoda. Na osnovu sprovedene analize uknjienog donose se zakljuci o:kretanju imovine, rashoda i prihoda. Beleenje podataka moe da se vri po sistemu:dvojnog ili jednostavnog knjigovodstva. Za beleenje promena u sferi:novanih tokova primenjuje se finansijsko, a-materijalnih tokova u materijalno knjigovodstvo. EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.2 ORGANIZACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA PREDUZEAOrganizacija privrednih drutava-preduzea izuava mogue naine organizovanja privrednih drutava, principe i metode integracija , povezivanja privrednih drutava, kao i mogue organizacione pojave procesa organizovanja reprodukcije u privrednim drutvima-preduzeima.EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.4 POLITIKA EKONOMIJA

Politika ekonomija kao teorijska nauka bavi se prouavanjem:reprodukcije u ljudskom drutvu, posebno pitanjima dravne ili drutvene proizvodnje, razmene, raspodele,potronje razliite vrste rove i usluge kojima se zadovoljavaju razliite potrebe. istraivanjem i prognoziranjem troenja razliitih vrednosti;trendovima kretanja cena i veliinama ulaganja-investiranja u razliitim oblastima privredne i vanprivredne sfere.EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.5 PRIVREDNO PRAVOPrivredno pravo kao praktina nauka bavi se:institucionalnim definisanjem privrednih drutava; pravnim tumaenjem ekonomike privrednih drutava i ostalim zakonitostima koje vae u privrednim drutvima itd.EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.6 EKONOMIKA PREIVREDNIH DRUTAVA

Ekonomika privrednih drutava(preduzea) kao praktina nauka prouava:zakonitosti i principe reprodukcije u privrednim subjektima-drutvima, kao relanim ekonomskim sistemima, ciljeve kojima privredna drutva ostvaruju kvalitetno poslovanje i dug opstanak na tritu.Ovo je znaajno poto se privredna drutva mogu posmatrati kao ivi organizam, koji se radja, raste, postie svoj maksimum, strai i umire.EKONOMIKA GRADJENJA

ZADATAK EKONOMIKE PRIVREDNOG DRUTVAU osnovi zadatak ekonomike privrednog drutva je da prati i analizira:unutranje i spoljanje poslovanje privrednog drutva sa aspekta ostvarenih rezultata i ulaganja u stvaranje tih rezultata, da daje odredjena upustva za ostvarivanje boljih rezultata i pozitivne razlike izmedju ostvarenog prihoda i ostvarenog rashoda.

Oblast istraivnja ekonomike privrednih drutava ograniena je na istraivanje:reprodukcije i faktora koji utiu na samu reprodukciju u okviru mikro i mezoprostora ekonomije. EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.6 EKONOMSKA POLITIKAEkonomska politika je nauka koja se bavi odredjivanjem:pravaca razvoja privrede drave ili drutva u cilju obezbedjenja skladnog razvitka koji obezbedjuje zadovoljenje drutvenih potreba u privrednoj i vanprivrednom sektoru. analize trgovinske, kreditne, monetarna, carinska i fiskalna politika. EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.7 MIKROEKONOMIJAMikroekonomija izuava:ekonomske pojave i fenomene na nivou osnovnih proizvodnih jedinica kakvi privredna drutva(ortakog, preduzetnikog, akcionarskog, komanditnog ili drutva sa odredjenom odgovornou), ili konkretno;analizu pojedinih privrednih pojava u osnovnim privrednim jedinicama;ekonomiju privrednih drutava(ekonomika privrednih drutava)

Polazi se od toga da su privredna drutva osnovne elije ili osnovni organizacioni oblici privredne delatnosti koji deluju na tritu.EKONOMIKA GRADJENJA

1.3.8 MEZOEKONOMIJA

Mezoekonomija prouava prema nekim razmatranjima:vea privredna drutva organizovana udruivanjem vie privrednih drutava u vidu kompanija, holding kompanija ili u vidu koncerna.

1.3.9 MAKROEKONOMIJAMakroekonomija je nauka koja se bavi prouavanjem:ekonomije privrede drave ili drutva kao celine sa globalnog makrosistemskog aspekta vezano bruto nacionalni dohodak, ukupne investicije;monetarne stabilnosti, privrednog razvoja itd.

U ii istraivanja makroekonomije su izuavanja i analize globalnih ekonomskih pojava kao to su cikulacija ukupnog produkta. EKONOMIKA GRADJENJA

1.4. OSNOVNI POJMOVI EKONOMIKA GRADJENJA Detaljno razumevanje procesa reprodukcije u drutvu( privredna ili vanprivredna sfera) trai poznavanje:nekih najzastupljenijih pojmova u ekonomici, kao to su opti pojam reprodukcije; ljudski rad; predmeti rada; sredstva rada; proizvoda kao robe ili usluge; vrednosti proizvodnje; faktori ulaganja;trokovi proizvodnje ili usluga; ekonomski sustemi sa sistemnog aspekta EKONOMIKA GRADJENJA

1.4.1 REPRODUKCIJAPod reprodukcijom se u osnovi podrazumeva:proces sveopteg obnavljanja odredjenih proizvoda i usluga u cilju zadovoljenja potreba lanova drutva i obezbedjenja njegove egzistencije. Reprodukcija, uopteno gledano ostvaruje se proizvodnjom, razmenom,raspodelom i potronjom. Reprodukcija svoje ostvarenje bazira na:drutvenoj podeli rada;interakcijskim odnosima koji postoje izmedju uesnika u procesu reprodukcije.EKONOMIKA GRADJENJA

REPRODUKCIJAReprodukcija se posmatra kao:ekonomski proces, samo ako se zadovoljenje potreba i potronje ostvaruje proizvodima i uslugama koji su rezultat ekonomskog rada i istovremeno predstavljaju odgovarajua ekonomska dobra.

Pri ovome se podvlai da se korienje:prirodnih dobara u prirodnom obliku(vazduh, suneva energija, voda) bez ekonomskog ulaganja smatra samo reprodukcijom slobodnih dobara.EKONOMIKA GRADJENJA

REPODUKCIJASavremeni razvoj drutva dovodi i do promene:konzuma i potreba koje savremena reprodukcija mora da zadovolji primenom najnovijih dostignua savremenog nauno-tehnikog progresa.

Zavisno od sposobnosti zadovoljenja potreba reprodukcija moe biti:normalna, progresivna i degresivna.

Normalnom reprodukcijom se smatra reprodukcija koja zadovoljava:potrebe na minimalnom nivou, progresivna, stalno rastua iznad normalnedegresivana, stalno opadajua ispod normalne. EKONOMIKA GRADJENJA

1.4.2 LJUDSKI RADPrvim elementom ekonomike smatra se ljudski rad koji se definie kao:celishodna delatnost ili proces transformacije i prilagodjavanja prirodnih elemenata ili drugih predmeta rada u gotove proizvode koji zadovoljavaju odredjene ljudske potrebe.

Sa tog aspekta ljudski rad se posmatra kao:proizvodni, a poto se isti moe iskazati i vrednosno, smatra se i ekonomskom delatnou. Obzirom na to svaki ljudski rad ima svoj vidljivi i nevidljivi deo, odnosno odgovarajue psiholoke i motorne- fizioloke elemente, moe se posmatrati:kao odgovarajua psiholoko-fizioloka kategorija. EKONOMIKA GRADJENJA

LJUDSKI RADLjudski rad koji se izvrava:ljudskim udovima sa ili bez primene alata, aktiviranjem ovekove bioenergije i njegove snage naziva ljudskim radom.

Ljudi koji izvravaju takav rad predstavljaju proizvodni kadar ili radnu snagu. Radna snaga se u proizvodnji javlja kao: fizika radna snaga-fizika radna snaga ; operaterska radna snaga- mainisti i upravljaka snaga upravljaki kadar. Sa ekonomskog aspekta radna snaga se moe posmatrati i kao:koliina potroene bioenergije u procesu rada za dobijanje gotovog proizvoda.EKONOMIKA GRADJENJA

LJUDSKI RADKoliina utroene bioeneregije zavisi od vie faktora od kojih su najznaajniji: vrsta i intenzitet optereenja kojom sobom nosi radna delatnost(veliina statikog i dinamikog fizikog optereenja); vrsta i intenzitet psiho-fiziolokih optereenja, koje sobom nose ambijentalni, psihofizioloki, psiholoki i estetski uslovi rada; vrsta i intenzitet optereenja koje sobom nose uslovi ekonomije rada itd.

Imajui ovo u vidu radna snaga se moe posmatrati i kao:roba, jer su radnici sa svojom bioenergijom i sposobnostima -elementi ulaganja i reprodukcije ali i subjekti celokupne reprodukcije. EKONOMIKA GRADJENJA

LJUDSKI RADObnavljanje radne snage, odnosno restitucija organizma radnika vri se:organizacionim merama- odgovarajuim odmorom i ishranom i drugoodgovarajuim ekonomskim merama, direktno isplatom zarada i indirektno kvalitetnim sistemima raspodele devidendi, akcija, preferencijala, ali i poboljanjem standarda i uslova potronje.Radna snaga je ukljuena i nabavlja se za vie proizvodnih ciklusa.EKONOMIKA GRADJENJA

1.4.3 PREDMET RADA

Pored ljudskog rada radne snage, predmet rada se javlja kao:drugi osnovni elemenat ekonomike.

Predmeti rada ili materijalno-eneregetski resursi mogu da se jave u vidu:osnovnih, pomonih i energetskih materijala.

Pri ovome se osnovni materijalno-eneregetski resursi javljaju u vidu:sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda. pomoni materijali se takodje javljaju u navedenim oblicima kao i osnovni materijal u vidu sirovina, poluproizvoda ili proizvoda. EKONOMIKA GRADJENJA

PREMET RADAEnergetski materijali kao to je poznato mogu da se jave u:vrstom(drva , ugalj),tenom(nafta i naftni derivati);gasovitom stanju(prirodni gas i drugi plinovi).

U ekonomskim sistemima figuriu kao vrednosne(finansijske) vrednosti. Predmeti rada se u svim navedenim oblicima nabavljaju se:za svaki ciklus proizvodnje posebno.EKONOMIKA GRADJENJA

1.4.4 SREDSTVA RADATrei osnovni elemenat ekonomike su:sredstva rada pod kojim se podrazumevaju tehniko-tehnoloka sredstva koja se nalaze izmedju radnika i predmeta rada.

Tehniko-tehnoloka sredstva ine:proizvodna, pomona i transportna sredstava;organizaciona i posebna oprema.EKONOMIKA GRADJENJA

SREDSTVA RADAU sastav proizvodnih tehniko-tehnolokih sredstava ulaze:alati, mehanizovani alati, maine , maine-automati i robotizovane maine za izvravanje najrazliitijih proizvodnih procesa iz sfere predhodnih, pripremnih, glavnih ili zavrnih radova. Grupu pomonih tehniko-tehnolokih sredstava sainjavaju: sredstava za odravanje istoe, zatitna sredstva i odgovarajua tehnika dokumentacija.Transportna sredstava se sastoje od razliitih:transportnih maina za beinski transport(kamioni, kiperi, damperi,vuni vozovi, teljai, prikolica ili poluprikolica), transportnih maina za inski transport( lokomotive, vagoni, dresine itd),transportnih maina i uredjaja za cevovodni transport ( sa vodom i vazduhom kao pogonskim fluidom); transportnih maina za vodni transport(splavovi, amci, brodovi, tegljenice, potisnice itd), transportnih maina za vazduni transport(baloni, vazdune ladje, helikopteri, transportni avioni itd). EKONOMIKA GRADJENJA

SREDSTVA RADAU sastav organizacione opreme ulaze:upravne i ostale zgrade, barake, kontejneri, magacinske prostorije, tezge, stolice,ormari i ormarii. Grupu posebne opreme sainjavaju: sredstva veze; sredstva energetike; sredstva signalizacije; kompresorski uredjaji;pumpne stanice i odgovarajua hidrotehnika armatura sa cevovodima.Sredstva rada se nabavljaju uglavnom u projektovanom varijantnom sastavu, na osnovu:sprovedenog ireg, ueg i optimalnog izbora, za dui period vremena, za proizvodnju istog ili razliitog asortimana proizvoda. EKONOMIKA GRADJENJA

SREDSTVA RADATokom nabavke sredstava rada treba sa ekonomske take gledita voditi rauna da su sredstva rada: kapacitetno sinhronizovana sa potrebama proizvodnje za koju su nabavljena;usaglaena sa funkcijama za koje su planirana; racionalna i ekonomina u radu;sigurna, bezbedna i pouzdana u svima fazama rada; ergonomski oblikovana u saglasnosti sa psiho fiziolokim mogunostima oveka; ekologina i odgovaju zahtevima zatite ovekove okoline i radne sredine. U ekonomskim sistemima se pojavljuju kao.vrednosne veliine ili trokovi sredstava rada. EKONOMIKA GRADJENJA

1.4.5 GOTOVI PROIZVODI Gotovi proizvodi, kao rezultati proizvodnje se posmatraju dvojako kao:rezultati rada, i rezultat ulaganja. Priznanje proizvoda na tritu ostvareno je:njegovom cenom u uslovima robno-novanog trita. Cenom proizvoda obuhvaeni su elementi vezani za: ranije opredmeeni rad uloen u predmete i sredstva rada; ivi ili tekui rad; odgovarajue zakonske i statutarne rezerve; reije ogranaka ili privrednih drutava; kamate, osiguranja i poreze; kvalitet proizvoda i stanje ponude i tranje na tritu.EKONOMIKA GRADJENJA

1.4.6 TROKOVI PROIZVODNJENema dobijanja kvalitetnih proizvoda bez ulaganja u:materijalu, sredstva rada i radnoj snazi, koje su iskazane kao vrednosti na tritu. Postoje razliite definicije trokova poev od toga da su trokovi: elementi novano izraenih ulaganja ; vrednosti utroene u reprodukciji; finansijski ili cenovni izraz utroenih elemenata radnog procesa; novane vrednosti utroenog ivog i ranije opredmeenog rada za dobijanje gotovog proizvoda itd. EKONOMIKA GRADJENJA

TROSKOVI PROIZVODNJESve ove definicije su sadrane u definiciji malenbaha, koji je trokove definisao kao:vrednosti dobara kojima se u kalkulaciji izraava njihova potronja uslovljena proizvodnjom.Sa trokovima su povezani i z d a c i, koji se definiu kao: finansijske obaveze u vidu plaanja treim licima ili dravi, a koje su proizale iz rada privrednih drutava i njihovih ogranaka. Napominje se da ovi izdaci ne mora da budu:sastavni deo trokova, ve mogu da budu povezani sa njima, kao to je to sluaj sa porezima, porezima na dodatnu vrednost, doprinosima, fondovima itd.

Sa trokovima su povezani i r a s h o d i, koji se definiu kao:niz izdataka, nepovratnog davanja novca, odnosno predmeta koji nisu neposredno uslovljeni ostvarenjem korisnog poslovnog uinka.

EKONOMIKA GRADJENJA

PODELA TROKOVANivo ekonomije svakog privrednog drutva, nezavisno od toga da li su :organizovana kao preduzetnika, ortaka, komanditna ili drutva sa ogranienom odgovornou, uslovljen je veliinom pojavljenih trokova. Smanjenjem trokova ostvaruje se vea :efikasnost privrednog drutva i time poveanja dobiti.Postoje razliite podele trokova od kojih su najzanaajnije prema: prirodi nastanka; vanosti; uestalosti;ulaganju vrednosti; stanovitu u proizvodnji; poreklu pojave; funkciji u privrednom drutvu; zavisnosti od obima, vremenu i nainu troenja itd,EKONOMIKA GRADJENJA

PODELA TROKOVA Prema prirodi nastanka svi trokovi se mogu podelita na: trokove rada-radne snage; trokove sredstava rada-amortizacija, investiciono odravanje, kamate; trokove materijala-osnovnog, pomonog,energetskog; trokove usluga drugih-transportni, zakupnine,osiguranje; trokove obaveza prema dravi-porezi, doprinosi itd.Prema vanosti svi trokovi se dele na: glavne trokove materijala i sporedne trokove trokove transporta i ostalih usluga.Prema uestalosti pojave svi trokovi se mogu podeliti na: jednokratne-trokove gradjenja objekata i viekratne trokove njihovog odravanja.EKONOMIKA GRADJENJA

PODELA TROKOVA Prema ulaganju vrednosti svi trokovi se mogu posmatrati kao: stvarni, standardni i planski trokovi.Sa aspekta stanovita u proizvodnji, svi trokovi se mogu podeliti na: ukupne trokove i pojedinane trokove iskazane po jedinici proizvoda.Prema poreklu njihove pojave svi trokovi se mogu podeliti na: trokove predmeta rada; trokove sredstava rada; trokove rada-radne snage itd.EKONOMIKA GRADJENJA

EKONOMIKA GRADJENJAPODELA TROKOVAPrema funkciji u privrednom drutvu-preduzeu, svi trokovi se mogu posmatrati kao:trokovi nabavke; trokovi proizvodnje; trokovi prodaje; trokovi upravljanja; trokovi administracije itd.

EKONOMIKA GRADJENJAPODELA TROKOVA Prema zavisnosti od obimu proizvodnje svi trokovi se dele na:fiksne i varijabilne trokove.Sa stanovita namene svi trokovi se mogu podeliti na: trokove osnovne delatnosti (proizvodnje); trokove pomone delatnosti(proizvodnje);trokove investicionog odravanja itd.Prema vremenu troenja razlikuju se: kratkoroni-neposredni i dugoroni trokovi-posredni trokovi.

EKONOMIKA GRADJENJAEKONOMSKI SISTEMI Ekonomski sistemi gradjevinskih privrednih drutava , predstavljaju se u vidu.modelskih predstava ekonomskog ponaanja proizvodnih privrednih drutava, poto su njihovi kapaciteti usmereni na izgradnju gradjevinskih objekta, kao delova sredstava za proizvodnju(fabrike hale, hidroelektrane, pristanita, aerodromi itd) i sredstava za potronju(stanovi i ostali gradjevinski konzum). Nasuprot tome ekonomski sistemi vodoprivrednih drutva, iji su kapaciteti usmereni na:gazdovanje i atitu voda, ubraju se u uslune ekonomske sisteme.Prema ueu rada i sredstava svi ekonomski sistemi se dele na:ekonomske sisteme privrednih drutva primarne delatnosti; ekonomske sisteme privrednih drutava sekundarne delatnosti i ekonomske sisteme pivrednih drutava tercijalne delatnosti.

EKONOMIKA GRADJENJAEKONOMSKI SISTEMI Ekonomski sistemi primerne delatnosti predstavljaju modelsku predstavu:ekonomije privrednih drutava primarne delatnosti koja imaju delatnost u sferi poljoprivrede; umarstva, rudarstva. Ekonomski sistemi privrednih drutava sekundarne delatnosti predstavljaju:modelsku predstavu privrednih drutava iz sfere industrije sa fizikomehanikim, hemijskom,temikim, elektrinim i elektronskim procesima.Na kraju ekonomski sistemi privrednih drutava tercijalne delatnosti pokazuju:modelsku poredstavu privrednih drutava koja se bave uslunim delatnostima pre svega bankarstvom, prometom roba itd. U ekonomskoj praksi su prisutni jednostavni nazivi za:privredu privredni sistem; za granu granski sistem i za privredno drutvo-elementarni sistem.

EKONOMIKA GRADJENJACILJEVI EKONOMSKIH SISTEMA Polazei od injenice da su osnovni ciljevi svakog proizvodnog i ekonomskog sistema(privrede ili privrednog drutva) vezani za: pouzdani i dugoroni razvoj; dugorono prisustvo i opstanak na domaem i inostranom tritu; permanentno usavravanje proizvodnje i plasmana; kvantitativno i kvalitativno investiciono ulaganje;pouzdano snabdevanje radnom snagom i materijalno-eneregetskim resursima;stalni rast prihoda i smanjenje rashoda; pozitivno kretanje osnovnih pokazatelja poslovanja (produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti) itd.

EKONOMSKI POSLOVNI SISTEMI Na osnovu ovoga moe sa zakljuiti da je:prisutna velika brojnost ekonomskih i poslovnih ciljeva, koji se mogu sistematizovati prema :znaaju; hitnosti realizacije i prema vremenu realizacije. Prema znaaju svi ciljevi se dele na:osnovne i pomone u saglasnosti sa stablom ciljeva. Pri ovome se osnovni ciljevi odnose na:maksimiziranje prihoda ili profita, maksimiziranje vrednosti akcija i ostalih ekonomskih merila u zavisnosti od uslova trita; stvaranje uravnoteenog profita kao interesa organizatora ekonomskog sistema i okoline i trita; perspektivni rast ekonomskog sistema itd. - ZA PRIVREDNO DRUTVO-KAO ELEMENTARNOG SISTEMAEKONOMIKA GRADJENJA

EKONOMIKA GRADJENJAPODELA CILJEVAKao pomoni ciljevi smatraju se:poveanje devidendi(prinosa akcijskog kapitala) i kvaliteta robe.Prema hitnosti realizacije svi ciljevi se dele imajui u vidu stablo ciljeva na:prioritetne ili primarne i neprioritetne ili sekundarne.Sa stanovita realizacije svi ciljevi se dele na:bliske, srednjerone i dugorone.

EKONOMIKA GRADJENJA1.5 NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIKENastanak ekonomike se vezuje za:prvu drutvenu podelu rada, od kada su ljudi poeli da prouavaju pojavljene privredne probleme u pojedinim granama. Geneza ekomomike se moe pratiti po epohama ili periodima prema:usavravanju nauno-tehnikog progresa i usavravanja sredstava rada koja su se koristila tokom izvrenja proizvodnje.Imajui u vidu razvoj nauno-tehnikog progresa i sredstava rada mogu se uoiti tri karakteristina perioda u njihovom razvoju, a time i razvoju ekonomike kao praktine nauke i to: period ranog razvoja ekonomike od praistorije do prve industrijske revolucije; u starom i prvoj polovini srednjeg veka(do prve industrijske revolucije 1714); period razvoja ekonomike od prve industrijske revolucije do pojave automatizacije i robotizacije (50-te godine prolog veka) i period savremenog razvoja ekonomike od pojave automatizacije i robotizacije do danas.

EKONOMIKA GRADJENJAPRVI PERIOD EKONOMIKE GRADJENJA1.5.1Period ranog razvoja ekonomike od praistorije do pojave prve industriske revolucije O razvoju ekonomike u prvom periodu, koji obuhvata stari i prvu polovinu srednjeg veka do pojave prve industrijske revolucije, saznaje se na osnovu:pisanih dokumenata umnih ljudi toga perioda, u kojima su opisani odredjeni problemi u privredi, prevashodno u trgovini i zanatskoj proizvodnji.

Ovoga puta navode se radovi:Talesa iz Mileta oko 600 god pre nove ere(o prognoziranju u proizvodnji);radovi Platona oko 400 god pre nove ere(Atinska demokratija i proizvodnja),Aristotela oko 350 god pre nove ere( o proizvodnji i prodaji soli i ulozi banaka), Ksenofona oko 300 god nove ere(o radionikoj organizaciji proizvodnje cipela), radovi Aristarha oko 250 god pre nove ere ( o stanju tadanje ekonomije) itd.

EKONOMIKA GRADJENJAPRVI PERIOD RAZVOJAPosle zastoja u razvoju ekonomike, poetkom XVII veka dolazi do njenog budjenja posebno intezivno posle izlaska poznatog dela:Savarija(Savreni trgovac 1675 god ) u kome je detaljno opisana metodologija praenja prihoda i rashoda vezanih za trokove radne snage i nain praenja zarada radnika itd). O tadanjem razvoju ekonomike do pojave prve industrijske revolucije( do 1773 god u tkakoj i ndustriji) saznaje se na osnovu radova:Perija, Kotrumania,Paulija iz XVII i XVIII veka, koji su detaljno opisali postojee naine vodjenja knjigovodstva i komercijale u trgovini, poto je ona u to vreme bila dominatna privredna grana.

EKONOMIKA GRADJENJADRUGI PERIOD RAZVOJA 1.5.2 Period razvoja ekonomike u periodu izmedju prve i druge industrijske revolucijeO razvoju ekonomike u drugoj epohi, koji obuhvata period izmedju prve i druge industrijske revolucije- do pojave automatizacije, saznaje se na osnovu radova poznatih ekonomista:Ludovikija, Kursela, Vajermana, Niklina(metodologije vodjenja poslova komercijale, evidencije, obrauna, sraunavanja trokova, cena; era(metodologija vodjenja knjigovodstva i ekonomika preduzea);talenbaha( zavisnosti trokova od stepena upoljenosti kapaciteta);Seneja(ekonomika industrijskih, trgovinskih, poljoprivrednih i zanatskih preduzea toga perioda); Gosena( zakon raspodele);ida (vrednost kapitala) itd.

EKONOMIKA GRADJENJADRUGI PERIOD RAZVOJAVisokim rezultatima ekonomike toga vremena doprineli su izuzetni rezultati u razvoju:matematike, teorije sistema, kibernetike, operacionih istraivanja, teorije informacije, teorije upravljanja, statistike, knjigovodStva i kompjuterske tehnologije. Pored toga snani impuls razvoju ekonomike u prvoj polovini XX veku dali su radovi:Niklia (o pogonu kao osnovnom ekonomskom subjektu);Urliha i Fluriga(o preduzeu kao multi funkcionalnom i kvaziotvorenom sistemu);Volrosa (o teoriji novca);Knuta (o kamati, ceni dobara, vrednosti kapitala i rente);Kaldara (teorija privrednog rasta);itd.

EKONOMIKA GRADJENJADRUGI PERIOD RAZVOJAPedesetih godina XX javljaju specijalizovane grane ekonomike vezane za pojedine privredne oblasti(grane) u posebne nauke, kao to je bio sluaj i sa pojavom ekonomikom gradjevinarstva (1952god) itd.

Drugu polovinu XX veka i poetak XXI veka karakterie pojava vie teorija vezanih za privredna drutva(preduzea)poev od: NEOKLASINIH TEORIJA, koje privredno drutvo posmatraju kao sloeni sistem sa poznatim vlasnikom, sa definisanim ciljem vezanim za asortiman proizvoda i maksimizaciju prihoda, sa prisutnom konkurencijom i predvidjenim trokovima poslovanja itd; TEORIJE PREFERENCIJALNIH CILJEVA t, koje predvidjaju privredna drutva sa vie ciljeva zavisno od delovanja internih i eksternih faktora;TEORIJA MARGIONIZMA ; KVANTITATIVNE TEORIJE NOVCA;TEORIJA KENZIJSKE MIKRO I MAKROEKONOMIJE;MENADJERSKE TEORIJE ili BIHEHVIHEURISTIKE TEORIJE , koje predvidjaju privredna drutva sa vlasnicima kapitala i sa menadjerima kao upravljaima ili rukovodiocima;

EKONOMIKA GRADJENJADRUGI PERIOD RAZVOJAsistemske teorije ili teorije homeostaze , koje predvidjaju privredna drutva sa ciljevima odranja i rasta samih sistema i promene okoline ; sistemske teorije ekonomskog i tehnolokog ponaanja privrednih drutava, koje predvidjaju sistemsko odluivanje i organizovanje privrednih drutava; sistemske teorije samoupravnog organizovanja i rada privrednih drutava;savremene menadjerske teorije organizacije privredniih druptava po sistemu ortaka, preduzetnika, akcionara, komanditora i komplementatora itd.

EKONOMIKA GRADJENJA1.6 POJAM EKONOMIKE GRADJEVINARSTVAOpte je poznata injenica da se proces diferenciranja nauka ostvaruje u:graninim podrujima klasinih nauka, kristalizirajui na taj nain specijalizovane discipline u sferi tehnikih, pravnih , medicinskih, prirodno-matematikih, organizacionih, ekonomskih, sociolokih nauka.Ovakva diferenciranja uslovljava savremena praksa i potreba za:daljim struktuiranjem privrednih delatnosti. Sa razgraniavanjem privrednih delatnosti na privredne grane, javilo se i :radjanje novih ekonomskih disciplina vezanih za svaku od njih.

EKONOMIKA GRADJENJAVRSTE EKONOMIKE Tako danas postoje:ekonomika industrije,ekonomika poljoprivrede; ekonomika saobraaja; ekonomika robnog prometa; ekonomika zanatstva; ekonomika gradjevinarstva i drugih privrednih grana. Razvoj gradjevinarstva pratio je i razvoj ekonomike gradjevinarstva.U naoj zemlji ekonomika gradjevinarstva doivljava 70-tih godinaprolog veka, puni procvat jer se tada gradjevinarstvo javilo kao vana privredna grana, sa investicijama koje su iznosile oko 50% svih privrednih investicija(danas je njihov iznos oko 20%).

EKONOMIKA GRADJENJAEKONOMIKA GRADJEVINARSTVA Ekonomika gradjevinarstva prouava:savremene ekonomske principe poslovanja gradjevinskih privrednih drutava ineka iskustva savremene gradjevinske prakse sa mikro, mezo i makroekonomskih aspekata gradjenja. Sa mikroekonomskog aspekta ekonomika gradjevinarstva prouava:opte ekonomske zakone na polju privredjivanja(zakone vrednosti, zakone ponude, tranje, prihodovanja i raspodele devidendi ili akcija); oblike razvoja(zakonitosti i delovanje privrednih drutava);oblike strukturnosti odnosa( zavisno od uslova rada, razvoja, potencijalnosti, akumulativnosti i drugih ekonomskih aspekata);oblike organizacije privrednih drutava ( proizvodne, finansijske, komercijalne i ostalih funkcija) itd.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7. KARAKTERISTIKE GRADJEVINAR-STVA KAO PRIVREDNE GRANE

1.7.1.Opte o gradjevinarstvuGRADJEVINARSTVO se kao saznajna i organizovana delatnost javila: od poetka razvoja ljudske civilizacije ( kada je ovek poeo sebi da gradi prva stanita u vidu koliba ili zaklona kao zatitu od nepovoljnih klimatskih uslova, divljih ivotinja i drugih neprijatelja). U poetku su to bili radovi usmereni na doterivanju:peina ili kroanja drvea, radovi na doterivanju pristupnih puteva do izvora pitke vode; radovi na izgradnji prvih sojenica i prvih veih naselja sa urbanom organizacijom ivota u njima.

EKONOMIKA GRADJENJAGRADJEVINARSTVO KAO PRIVREDNA GRANA Sa pojavom drutvene podele rada dolo je do izdvajanja:gradjevinarstva kao posebne privredne grane koja se bavi izgradnjom objekata sa osnovnim, koji zadvoljavaju odredjene ljudske potrebe, a koji ine i sastavni deo proizvodnih sredstava ostalih privrednih grana i samog gradjevinarstva. Drugim reima drutvena podela rada uslovila je:potrebu za izgradnjom stambenih i drutvenih objekata u okviru stalnih naseljaproizvodnih objekata-razliitih zanatskih radionica;poslovnih objekata-trnica; saobraajnih i plovnih objekata-puteva sa mostovima, kanala sa pristanitima; poljoprivrednih objekata-staja, sistema za navodnjavanje sa branama i ustavama; objekata vodosnabdevanja vodovodnih kanala sa akveduktima, vodovodnih tunela i brojnih sportskih, kulturnih i sakralnih objekata- arena, pozorita, amfiteatara i nebrojenih hramova itd.

EKONOMIKA GRADJENJAGRADJEVINARSTVO KAO PRIVREDNA GRANAKroz protekle epohe gradjevinarstvo se usavravalo onako kako je:NAPREDOVAO nauno-tehniki progres ; USAVRAVAN KVALITET I KAPACITET OSNOVNIH SREDSTAVA (za gradjenje razliitih objekata koji zadovoljavaju savremene potrebe za stanovanjem,radom, poslovanjem, rekreacijom, energijom, transportom,vodosnabdevanjem i dr). GRADJEVINARSTVO je dakle u proteklom istorijskom vremenu tokom svoje geneze prolo kroz tri karakteristine etape ili epohe poev od:EPOHE RANOG GRADJEVINARSTVA;EPOHE KLASINOG GRADJEVINARSTVA EPOHE SAVREMENOG INDUSTRIJSKOG GRADJEVINARSTVA

EKONOMIKA GRADJENJARAZVOJ RANOG GRADJEVINARSTVARazvoj ranog gradjevinarstva ogleda se kroz:virtuoznost i runog gradjenja grandioznih objekata starog i srednjeg veka koji su smatrani svetskim graditeljskim udima:Egipatske piramide u Gizi;Vavilonska kula;Hram boginji Artemidi u Efesu; Statua boga Zevsa u Olimpiji; Mauzolej u Halikarnasu; Kolos sa Rodosa; Svetionik na Farosu; Vodovodni tuneli na Samosu u Atini i Jerusalimu;Utvrdjenje sa Akropoljem u Atini; Mikenska tvrdjava; Uklesani hramovi u Abu Simbelu; Hram u Delfima; Pozorite u Epidauru; Jupiterov hram u Balbeku; Tirska tvrdjava; Hramovi Luksora;Avinjonski teatar; Koloseumska arena; Dioklecijanova i Gamzigradska palata; Panteon sa kupolom raspona 43m;

EKONOMIKA GRADJENJAPERIOD RANOG GRADJEVINARSTVARimski akvadukti u Avru; Rimski putevi; Trajanov most na Dunavu; crkva Svete Sofije u Istambulu sa kupolom raspona 42m; Amijenska katedrala; zamkovi Luvra(1791 god); Vatikanska katedrala;Vindzorski zamkovi i zamkovi Toleda; Smederevska i Nika tvrdjava ,Manastiri u Deanima , Graanici, Ravanici, Studenici; Viegradski most;Mostarski most; palata Belvidar; zamkovi Loare itd.Razvoj druge epohe gradjevinarstva ogleda se kroz:unapredjenu mehanizacije, tehnologije i organizacije gradjenja nekih objekata iz XVIII, XIX i sa poetka 20.veka.

EKONOMIKA GRADJENJAPERIOD KLASINOG GRADJEVINRSTVANesumnjivo da se medju najlepim objektima toga perioda smatraju se:Liveno-gvozdeni luni most u Engleskoj, raspona 30-tak metara; Robne kue u Parizu i Londonu; Londonska eleznika stanica;katedrala u Kelnu sa kupolom raspona 42m; Ajfelov toranj(visok 320m); Vijadukt Karabit; eleznike i putne saobraajnice, poev od one Stogton-Darlington(1830 god); Suecki i Panamski kanal; Kanali Moskva-Volga;elini visei most Golden gejt raspona1500m; Katedrala u Barseloni Razvoj tree etape se nesumnjivo ogleda kroz iroko uvodjenje:MEHANIZACIJE , automatizacije i robotizacija, NOVE TEHNOLOGIJE i SAVREMENE ORGANIZACIJE sa lananim i inverzno-taknim gradjenjem objekta, koji su svojim dimenzijama i standardima prevazili sve koje je civilizacija ikada izgradila.

EKONOMIKA GRADJENJAOBJEKTI SAVREMENOG PERIODA GRADJEVINARSTVAMedjunajlepim objektima ovog perioda smatraju se :Stambene kule u Moskvi, Njujorku i Hong Kongu(381 m);Kule bliznakinje u Kuala Lumpuru(450m); Televizijski toranj u Makau(338);Sangajska kula (508m);Televizijska kula u Fargiu(629); Radijski toranj u Varavi(645m); Poslovno-stambena kula u Dubaiu(800m) i dalje je u izgradnji; Hotelski kompleksi sa 5 do 30 hiljada kreveta;Autoputevi u okviru razliitih koridora sa 2 do 6 voznih traka duina preko desetak hiljda kilometara; eleznike pruge i velepnih stanica za vozove sa brzinama od 150 do 500km/h u okviru razliitih koridora;Lanani most preko Korintskog zaliva raspona 2896m;Lanani most kod Ostendea koji spaja Dansku i vedsku ukupne duine 25km i pojedinanim rasponom 1500m) i ukupne duine 25km, koji spaja Dansku i vedsku; Lananini most preko jezera

EKONOMIKA GRADJENJAOBJEKTI SAVREMENOG PERIODA GRADJEVINARSTVADonging Hunana ukupne duine 9.65 km; Vijadukt Mijo u Francuskoj sa visinom stubova od 340m; Tunel Seikan u Japanu 53,85km; Dvostruki tunel Laman duine 35 km; Tunel Simplon 19,8km;Tunel ispod Alpa 100 km(u izgradnji);Gravitaciona branaTri klisure duine 2.55km i visine 200m; Gravitaciona brana Asuan, duzine 5.0km i visone 111m; Gravitaciona brana Kremenug duine 11.6km i visine 17m; Gravitaciona branaKrasnojarsk duine 1,okm i visine 193m ;Gravitaciona brana Djerdap duzine 440 i visine 35m;Gravitaciona luna brana Piva Mratinje duzine 250 i visine 200m itd

EKONOMIKA GRADJEVINARSTVAOBJEKTI SAVREMENOG GRADJEVINARSTVA35m;Gravitaciona luna brana Piva Mratinje duzine 250 i visine 200m itdMedjutim i ovi objekti e biti u senci objekata koji se planiraju i poee da se grade u XXI veku, kao to su na primer: Plutajui tunel Njujork-London Pariz, duine 6000 km, sa prugama po kojima e se vozovi kretati na magnetnoj levitaciji brzinom od 6000km/h; Stambeno -poslovna piramida visine i osnove 4.00km u Tokinkom zalivu iPoslovno-stambeni neboder visine 1000m u jednom od predgradja Moskve.

EKONOMIKA GRADJENJAOPTE KARAKTERISTIKE GRADJEVINARSTVALjudske aktivnosti su se jo iz davnina polarizovale u dva osnovna drutvena smera u:smeru obezbedjenja marterijalnih i ostalih ivotnih potreba(materijalno obezbedjenje) i u smeru drutvene nagradnje ili vanprivredne infrastrukture. U ovom kontekstu gradjevinarstvo se , zahvaljujui proizvodima u vidu objekata koji imaju za cilj da zadovoljavaju:stambene, poslovne,rekretivne, energetske, transportne i ostale potrebe ljudske egzistencije, uvek polarizovalo i svrstalo u sferi proizvodnih delatnosti. Karakter gradjevinarstva je uslovio da se ono uvek posmatra kao:samostalna privredna oblast ili grana privrede. U svakoj do danas ostvarenoj klasifikaciji i razgranienju privrednih delatnosti, gradjevinarstvo se uvek javlja kao:posebna privredna grana.

EKONOMIKA GRADJENJAGRADJEVINARSTVO KAO PRIVREDNA GRANATako je i u klasifikaciji Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija 1951 god, gradjevinarstvo navedeno kao:posebna privredna grana.U navedenom dokumentu navedene su pored gradjevinarstva i sledee privredne grane: poljoprivreda, umarstvo, lov i ribolov; ekstrativna industrija; preradjivaka industrija;gradjevionarstvo;elektrika,plin,voda i sanitarne usluge; trgovina, banke i osiguranja; transport ,stovarita i veze; razne usluge; ostale privredne aktivnosti.Gradjevinski radovi se smatraju medju najstarijim radovima jer su se:potrebe za objektima stanovanja, poslovanja, vodosnabdevanja, komunikacija, javile praktino sa prvobitnom zajednicom, to gradjevinarstvo svrstava u najstarije privredne grane.

EKONOMIKA GRADJENJARAZVOJ GRADJEVINARSTVARazvoj gradjevinarstva odvijao se onako kako se i razvijao nauno tehniki progres, poelo se prvo sa :runim izvrenjem radova, potom se prelo na mainski i danas na automatizovani i robotizovani nain izvrenja sa irokim uvodjenjem industrijalizacije, urbanizacije i intenzifikacije.Razvijajui se kao samostalna oblast, gradjevinarstvo se uvek povezivalo i :danas se povezuje sa ostalim delatnostima drutvene podele rada. Interaktivne veze sa drugim oblastima privrede dovodile su i dovode do:daljeg razvoja gradjevinarstva, ali i drugih drugih privrednih oblasti,zbog viestrukog drutveno-ekonomskog uticaja.

EKONOMIKA GRADJENJAGradjevnarstvo svojim kapacitetima gradi objekte i opsluuje kao :privredne tako i vanprivredne drutvene delatnosti.Stoga skladni razvoj privrednih i vanprivrednih delatnosti uslovljava:skladni razvoj gradjevinarstva jer se sa njihovim razvojem poveava konzum za gradjevinskim objektima i time poveava obim investicija koje se plasiraju u gradjevinarstvu za izgradnju, rekonstrukciju ili adaptiranje objekata. Pored toga dananji porast :intezifikacije,specijalizacije, kooperacije, povezivanja i efektuiranja gradjevinskih radova, doveo do pojave razgranienja gradjevinarstva na oblasti kao to su: visokogradnja, niskogradnja , hidrogradnja itd.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3 Karakter gradjevinarstvaSavremeno gradjevinarstvo se odlikuje irokom primenom: kompleksne mehanizacije, automatizacije i robotizacije; irokom primenom industrijskih metoda i sistema gradjenja ; velikom primenom visokostrunih kadrova; sveobuhvatnom primenom savremenih tehnologija i efektivnih organizacija gradjenja. Ovakve odlike su uinile da se dobijaju objekti visokog kvaliteta uz veliku:produktivnost, ekonominost i rentabilnost rada.Gradjevinarstvo kao makrosistem obuhvata ne samo:potencijale gradjevinskih privrdnih drutava , ve i potencijale drugih privrdnih drutava koji izvravaju gradjevinske radove.

EKONOMIKA GRADJENJAGradjevinarstvo se privredna grana odlikuje:brojnim karakteristikama koje ga ine svojevrsnom privrednom delatnou.Kao najvanije karakteristike gradjevinarstva kao privredne grane smatraju se:proizvodno-usluni karakter rada; svojevrsnost i dimenzije objekata kao rezultata gradjevinske delatnosti; velika unikatnost proizvodnje; veliki uticaj uslova rada na efikasnost proizvodnje, posebno klimatsko meteorolokih uslova; specifina organizacija proizvodnje sa mobilnim kapacitetima; usporenost rasta poslovnog fonda gradjevinarstva u odnosu na realne potrebe i specifini nain formiranja cene.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.1.Proizvodno-usluni karakter delatnostiGradjevinarstvo se sa ekonomskog gledita se posmatra kao:delatnost sa proizvodno-uslunim karakteristika, ali sa proizvodnim radovima kao dominatnim.Savremeni razvoj gradjevinarstva baziran na:idustrijalizaciji(irokom uvodjenju mehanizacije i montanih sistema gradjenja);trinom poslovanju; izvravanju proizvodnih radova(zemljani, tesarski, armiraki, betonski,asfalterski- koji su ujedno dominantni), ini da se gradjevinarstvo prevashodno posmatra kao savremena proizvodnu delatnost.

EKONOMIKA GRADJENJANo postojanje:ekstenzivnog naina privredjivanja; izvodjenja radova za poznatog investitora i izvodjenja velikog broja zanatskih,radova na odravanju objekata i predhodnih, pripremnih i delimino zavrnih radova na objektu, koji po karakteru imaju usluni karakter, daju i usluni kakater delatnosti gradjevinarstva.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.2.Svojevrsnost i dimenzije objekta kao rezultat gradjevinske delatnostiGradjevinski objekti su:ogromnih dimenzija, ak i vei od svih koje je bilo koja grana privrede izgradila. Njihova konstruktivna stabilnost i ostale funkcionalne karakteristike su takve, da zajedno sa ogromnom finansijskom vrednou:postavljaju ogromnu odgovornost pred graditelje u poglednosti solidnosti izrade i ekonomije rada, racionalnosti korienja sredstava rada i materijalnoeneregetskih resursa.

EKONOMIKA GRADJENJA Gradjevinske objekte, kao proizvode karakterie:definisana svrha i vrsta vezanost za lokaciju gradjenja. Upravo lokacija sa svojim karakteristikama ini da su oni specifini i unikatni po:nainu dimenzionisanja, po nainu gradjenja, eksploatacije i odravanja. Topografski, geoloki, geomehaniki , hidroloki, klimatsko-meteoroloki ili uslovi saobraajne povezanosti ovakvih lokacija ine da je njihovo gradjenje unikatno i jedinstveno.

EKONOMIKA GRADJENJATo dovodi do toga da nasuprot ostalim privrednim granama, gde kapaciteti mogu da budu:stacionarni kod gradjevinarstva mora da budu mobilni i univerzalni. Razliitost i nestacionarsnost objekata koji se grade, esto puta :iskljuuje serijsku proizvodnju, eliminie tipizaciju, standardizaciju a time i veu produktivnost , ekonominost i rentabilnost. Uticaj otvorenog neba uvodi novi momenat vezan za: terenski rad, koji je znaajno tei u odnosu na druge radove,jednovremeno dovodi i do pojave sezonskog karaktera rada. Gotovi objekti mogu biti predmet domae i svetske trgovine pa stoga se kae da:gradjevinarstvo gradi objekte za domae ali i inostrano trite.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.2.Svojevrsnost i dimenzije objekta kao rezultat gradjevinske delatnostiGradjevinski objekti su:ogromnih dimenzija, ak i vei od svih koje je bilo koja grana privrede izgradila. Njihova konstruktivna stabilnost i ostale funkcionalne karakteristike su takve, da zajedno sa ogromnom finansijskom vrednou:postavljaju ogromnu odgovornost pred graditelje u poglednosti solidnosti izrade i ekonomije rada, racionalnosti korienja sredstava rada i materijalnoeneregetskih resursa. Gradjevinske objekte, kao proizvode karakterie:definisana svrha i vrsta vezanost za lokaciju gradjenja. Upravo lokacija sa svojim karakteristikama ini da su oni specifini i unikatni po:nainu dimenzionisanja, po nainu gradjenja, eksploatacije i odravanja.

EKONOMIKA GRADJENJATopografski, geoloki, geomehaniki , hidroloki, klimatsko-meteoroloki ili uslovi saobraajne povezanosti ovakvih lokacija ine da je njihovo gradjenje unikatno i jedinstveno. To dovodi do toga da nasuprot ostalim privrednim granama, gde kapaciteti mogu da budu:stacionarni kod gradjevinarstva mora da budu mobilni i univerzalni. Razliitost i nestacionarsnost objekata koji se grade, esto puta :iskljuuje serijsku proizvodnju, eliminie tipizaciju, standardizaciju a time i veu produktivnost , ekonominost i rentabilnost. Uticaj otvorenog neba uvodi novi momenat vezan za:terenski rad, koji je znaajno tei u odnosu na druge radove,jednovremeno dovodi i do pojave sezonskog karaktera rada. Gotovi objekti mogu biti predmet domae i svetske trgovine pa stoga se kae da:gradjevinarstvo gradi objekte za domae ali i inostrano trite.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.3.Velika unikatnost proizvodne deletanosti Unikatnost gradjevinske delatnosti ( proizvodnje) proizilazi iz:razliitog sastava radova koji se izvravaju tokom gradjenja objekata i uslova pod kojima se izvrava proizvodna delatnost.Sastav radova i uslovi su uglavnom specifini samo za jednu vrstu objekata, pa se smatraju jedinstvenim samo za jedan objekat. Dok se industrijska proizvodnja izvodi u permanetno istim uslovima, u istom prostoru, na istim proizvodno-tehnolokim linijama, po istoj organizaciji i tehnologiji i sa istom mehanizacijom, dotle se gradjevinska proizvodnja unikatno izvrava u razliitom prostoru, sa razliitim proizvodno-tehnolokim tokovima, po razliitoj organizaciji i tehnologiji i sa mobilnom mehanizacijom itd.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.4.Veliki uticaj uslova rada na efikasnost proizvodne delatnostiEfikasnost gradjevinske proizvodne delatnosti iskazane brojem kvalitetno izvedenih objekata, zavisi u najveem stepenu od strune osposobljenosti upoljenih kadrova, stepena mehanizovanosti i tehnike opremljenosti, kvaliteta materijalno-eneregetskih resursa, primenjene tehnologije i organizacije gradjenja i u znaajnom stepenu od uslova rada, posebno klimatsko-meteorolokih zbog nepovoljnog delovanja otvorenog neba.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.4.Velika unikatnost organizacije gradjevinske privredne delatnosti Svojevrsnost i dimenzije nekog objekta uslovljavaju unikatnost organizacije gradjenja. Organizacija gradjenja po klasinoj, polumontanoj i montanoj tehnologiji vai samo za taj objekat, zbog specifinosti uslova organizacije radnih, materijalnih, eneregetskih i informacionih tokova.Njihova organizacija zavisi od tehno-ekonomskog potencijala reona gradjenja; klimatsko-meteorolokih, topografskih, geolokih, gemehanikih, hidrolokih, uslova saobraajne povezanosti gradilita i raspoloivog radnog fonda.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.5.Sezonski karakter gradjevinske privredne delatnost Uticaj otvorenog neba uslovljava smanjenje ostvarivog fonda radnog vremena i pojave mrtve sezone to oteava postizanje kontinuiteta u proizvodnji. Inae u pogledu sezone gradjenja razlikuju se pored mrtve(decembar , januar i februar), predsezona(mart i apil), glavna sezona (maj, juni, juli, septembar, okotobar) i post sezona(novembar i decembar). Gradjevinarstvo moe da prevazidje sezonski karakter pre svega irokim uvodjenjem industrijalizacije, pod kom se podrazumeva prelaz sa ekstenzivnog na intenzivni nain proizvodnje, uvodjenje montanih naina gradjenja i poveanjem stepena mehanizovanosti i opremeljenosti.

EKONOMIKA GRADJENJA1.7.3.6 Usporeni rast poslovnog fonda gradjevinarstva Stepen mehanizacije i opremljenosti gradjevinarstva permanentno raste:ali je i dalje nedovoljni u odnosu na realne potrebe.Gradjevinarstvo treba jo dosta toga da investira u savremenu mehanizaciju i opremu, kao bi modernizovalo tehnologiju, organizaciju gradjenja i efikasnost proizvodnje, odnosno ostvarilo procese industrijalizacije. Procesi industrijalizacije mora da budu pokretaki faktori razvoja gradjevinske delatnosti i njenog kvalitetnog struktiranja. Tako prema podacima iz 70-tih godina prolog veka se vidi da je poslovni fond gardjevinarstva bio manji za 3 do 4 puta u odnosu na druge privredne grane, danas u vreme tranzicije situacija je neto povoljnija ali i dalje netzadovoljavajua. Pogotovu ne , ako se zna da je jedan od uslova za konkurisanje na stranom tritu uslov da privredna drutva mora da imaju vrednosti samo u osnovnim sredstvima oko stotinu miliona evra.Svako smanjenje investicija na nivou privrede ili privrednih grana, direktno se odraava na gradjevinarstvo i njegove poslovne fondove.

EKONOMIKA GRADJEVINARSTVA1.7.3.7 Specifini nain formiranja ceneZbog specifinih uslova lokacije i gradjenja koji su vezani za svaki objekat posebno, potrebno je za svaki objekat formirati posebnu cenu, koja e uzeti u obzir sva ulaganja karakteristina za pojavljene specifine uslove.