ЕКОНОМИКА 9

УЧЕТ ПОЛА ЖЕРТВЫ В ВИКТИМОЛОГИЧЕСКОЙ ПРОФИЛАКТИКЕ

ПРЕСТУПЛЕНИЙ, ПРИЧИНИВШИХ МОРАЛЬНЫЙ ВРЕД

РезюмеВстатьерассматриваютсявопросывиктимологическойпрофилактикипреступлений,ведущимфакторомкоторыхявляетсяпол(гендер)жер­твы. Приводятся данные психологических экспериментов и опросов,в которых выяснялось значение характерногомужскогоилиженскогоповедения для превращения человека в жертву преступления. Так, водномизэкспериментов,выяснилось,что«условныетеррористы»по­разномуоцениваютопасностьзахваченныхзаложниковвзависимостиотихпола(гендера)иэмоций,проявляемыхвконтактес«террористами»Большоеместовстатьеуделяетсявопросусправедливойкомпенсациижертве за моральный вред, причиненный преступлением с учетом еебиологическогоисоциальногопола.Вводитсякатегория«устойчивостьжертвы к вредоносному воздействию преступления». Содержаниемданногопонятияявляетсяспособностьжертвыпретерпеватьврезультатепреступления определенные как характер, так и степень физическихстраданий в зависимости от биологической предрасположенности кним.Авторвыделяетдвавидаустойчивостижертвыквредоносномувоздей­ствиюпреступления:родовуюивидовую.Видоваяустойчивость–этоопределенные степень и характер претерпеваемых физических стра­даний, обусловленных принадлежностью жертвы к определенномутипужертвы.Индивидуальнаяустойчивость–наличиеужертвытакихспецифическихотличий,которыеделаютеесущественнонепохожейвпланереакцийнавредоносноевоздействиепреступленияпосравнениюстипичнымипредставителямиданноговида(например,«малосильныемужчины»,«тренированныеженщины»ит.п.)Утверждается, что в типичных случаях компенсация за моральныйвред жертве женского пола должна быть по размеру больше, чемжертвемужскогопола.Однаковнетипичныхслучаях:имеютсяввиду

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрТатјанаП.БудјаковаЕлецки државни Универзитет И. А. БунинаФакултет ПсихологијеРусија – град Ељец

10 ЕКОНОМИКА

слабосильныемужчиныихорошофизическитренированныеженщины,размеркомпенсациизаморальныйвредрассчитываетсясучетомэтогообстоятельства.Оцениваютсятакжевидыпреступленийсточкизренияпричиненияимибольшегоилименьшегоморальноговредаженщине­жертвепосравнениюсмужчиной­жертвой. Ключевые слова: профилактика преступлений, жертва, моральный вред, пол (гендер).

TAKING THE VICTIM’S SEX INTO ACCOUNT IN THE VICTIMOLOGICAL PREVENTION

OF CRIMES THAT CAUSED THE MORAL DAMAGE

SummaryThearticleconsiders thequestionsofvictimologicalpreventionofcrimes,themainfactorofwhichisthevictim’ssex(gender).Youcanseethedataofpsychologicalexperimentsandpollswhichshowtheimportanceofthetypi­calmen’sorwomen’sconductforturningapersonintoacrimevictim.Thus,itturnedoutinoneoftheexperimentsthat“conditionalterrorists”forminadifferentwayanestimateofthedangerofthecapturedhostagesdependingontheirsex(gender)andemotionsexpressedincontactwith“terrorists”. Thearticlepaysmuchattentiontothejustcompensationavictimforthemoraldamagecausedbythecrimetakingthebiologicalandsocialgenderintoconsideration.Thecategoryofvictim’s resistance toharmful influenceof crime is intro­ducedhere.Thecontentofthistermmeanstheabilityofavictimtoenduredifferentkindsofphysicalsufferingsastheresultofcrimedependingonthebiologicalpredispositiontothem.Theauthorgives2kindsofvictim’sresistancetoharmfulinfluenceofcrime:genericandspecific.Specificresistancemeansadefinitelevelandcharacterofphysicalsufferingsenduredbyavictimdependingonwhattypethevictimbelongsto.Individualresistancemeansthatavictimpossessesthosepeculiaritieswhichdifferhimorher,concerningtheirreactionstoharmfulinfluenceofcrime,fromtypicalrepresentativesofthiskind(e.g.weakmen,trainedwomenetc.).Itisassertedthatintypicalcasestheamountofthecompensationavictimofthefemalesexforhermoraldamagemustbebiggerthanavictimofthemalesex.However inatypicalcases:bythis ismeantweakmenandphysicallywell­trainedwomen, theamountofcompensationfor themoraldamage iscalculatedtakingthiscircumstanceintoaccount.Onemustalsoestimatethetypesofcrimesfromthepointofviewofdoingmoreorlessmoraldamagetoawoman­victimincomparisonwithaman­victim. The key words: prevention of crimes, victim, moral damage, gender.

ЕКОНОМИКА 11

POSMATRANJE POLA ŽRTVE U VIKTIMOLOŠKOJ ZAŠTITI ZLOČINA

KOJIMA JE PRIČINJENA MORALNA ŠTETA

RezimeUčlankuserazmatrajupitanjaviktimološkezaštitezločinačijiglavnifaktorpredstavljapolžrtve.Navodesečinjenicepsihološkiheksperimenataipitan­jaukojimaserazmatraznačenjekarakternogmuškogiliženskogponašanjaza pretvaranje čoveka u žrtvu zločina.Tako, u jednom od eksperimenata,utvrđenojeda„uslovniteroristi“različitoceneopasnostuzimanjatalacauzavisnostiodnjihovogpolaiemocija,manifestovanihukontaktusa„teror­istima“.Značajno mesto u članku dato je pitanju pravične kompenzacije žrtve zamoralnuštetu,nastaluizvršenjemzločinauzimajućinaznanjenjenbiološkiisocijalnipol.Stvorenajekategorija„postojanostžrtvepremaštetnomdejstvuzločina“.Sadržajemdatogpojmapredstavljasposobnostžrtvedapretrpikaorezultatzločinaposebnostikakokarkater, takoistepenfizičkihstradanjauzavisnostiodbiološkepredraspoloženostikanjima.Autor izdvaja dva vida postojanosti žrtve prema štetnom dejstvu zločina:urođenuistečenu.Stečenapostojanost–tojeodređivanjestepenaikarakterapretrpljenihfizičkihstradanja,uslovljenihprinadležnostižrtvekaodređenomtipužrtve.Urođenaili individualnapostojanost–posebnostiužrtvitakvihspecifičnih odlika koje je čine suštinski različitom u odnosu na planiranureakcijukaštetnomdejstvuzločinaupoređujućijesatipičnimpredstavnic­imadatogvida(naprimer,„slabovoljnimuškarac“,„treniranežene“it.d.).Utvrđeno je, u tipičnim slučajevima kompensacija zamoralnu štetu žrtveženskogpolatrebabitiporazmeruveća,negozažrtvumuškogpola.Jednakounetipičnimslučajevima:imajuseuviduslabovoljnimuškarciiveomado­brofizičkiistreniranežene,razmerkompenacijazamoralnuštetuodređujesesaznanjemtečinjenice.Ocenjujuse,takođe,vidovizločinasastanovištanjihovogpričinjavanjavećeilimanjemoralneštetežene­žrtveuodnosunamuškarca­žrtvu. Ključne reči: profilaktika zločina, žrtva, moralna štete, pol.

1. ВведениеПолкактипологическийпризнакжертвыявляетсязначимымкаквпроцессе

первичной виктимизации, когда лицо становится жертвой преступления, так ив результате вторичной виктимизации, когда жертва преступления претерпеваетстраданиявходеуголовногосудопроизводстваизаегопределами.

Традиционныеисследованиявиктимологическихфакторовпреступностискон­центрированывосновномнапсихо­эмоциональныхпризнакахповеденияжертвы.Этохарактерноидляисследованийжертв­мужчинижертв­женщин.Кпримеру,А.Н.Ильяшенковыделяетследующиетипыжертвнасилиявсемье:

12 ЕКОНОМИКА

– ситуативно­случайнаяжертва(52,9%­мужчины­жертвы;47,1%­женщины­жертвы);

– длительнопассивнаяжертва(20,3%–мужчины;79,7%–женщины);– жертва­преграда(33,3%–мужчины;66,7%–женщины);– легкомысленнаяжертва(11,1%–мужчины;88,9%–женщины);– жертва­провокатор(16,1%–мужчины;83,9%–женщины);– жертва­насильник(73,1%–мужчины;26,9%–женщины)1.Не отрицая значимость и важность таких исследований, все же нужно

отметить, что рассмотрение проблемы виктимизации жертвы только в одномракурсеуменьшаетвозможностиработыпопредупреждениюкакпервичной,такивторичнойвиктимизациижертвпреступлений.ВедьвприведеннойклассификациижертвпоА.Н.Ильяшенконепонятно,чтопослужилопричинойвиктимизации:«пол»или «характер»жертвы. Если «характер», то зачем проводить дифференциациюжертв по признаку «пола»? Если «пол», то тогда какое отношение имеет этотпризнак к эмоционально­поведенческим характеристикам жертвы? Кроме того,как справедливо показывает Д.В. Ривман, одно и то же психо­эмоциональноекачествоводнихслучаяхможетспособствоватьвиктимизациижертвы–вдругих,наоборот,помогаетееизбежать.Малотого,всветепанвиктимизмаД.В.Ривмана,любое поведение жертвы: агрессивное, нейтральное, пассивное и т.д. – можетспособствоватьпреступлению2.

Трудностиванализепроблемыпервичнойвиктимизациижертвыобусловлены,тем,чтоисследуетсясложныйпоказатель:поведениежертвы.Поведениежертвыможетбытьобусловленовзаимозависимостьюиндивидуально­типологическихка­чествжертвы(например,пола,статуса,характера,эмоционально­волевойсферы),а может определяться и одним из них, в случае, например, акцентуированнойжертвы, на поведение которой доминирующе влияет один из индивидуально­типологическихпризнаков.Покажемэтонапримере.Д.В.Ривмантакописываетнаиболеераспространенный«типпассивнойпотерпевшей»:этоженщина20­35лет,замужняя(имеющаясожителя),снизкимобразовательнымикультурнымуровнем,робкая,легковнушаемая,физическиуступаетмужуит.д3.Чтожездесьопределяетвиктимностьпотенциальнойжертвы?Всепризнакииликакой­либоодин,аглав­ное, каким образом? Отсюда очевидно, что влияние каждого индивидуально­типологическогопризнаканапроцесспервичнойивторичнойвиктимизациидолжнобытьисследованоотдельно.Толькотогдаможноставитьвопрособихвзаимовлиянии.

Первичныйплананализадолжензаключатьсяврассмотрениижертвысточкизрениявлиянияимеющихсяунееболеедробныхиндивидуально­типологическихпризнаков:пола,возраста,социальногостатусаит.д.наувеличениевероятностистатьжертвойидалеепротивостоятьвторичнойвиктимизации.

Анализполакакиндивидуально­типологическогопризнакажертвынеможетигнорироватьрассмотрениеэтогопризнакавдвухпланах.

Во­первых, необходим учет анатомо­физиологических различий мужчин иженщин, обуславливающихпервичнуюи вторичную виктимизациюлиц разного

1 Ильяшенко А.Н., Противодействие насильственной преступности в семье, М.:Профобразование,2003.

2 Криминология–XXвек,СПб.,2000,С.263.3 Тамже,С.273.

ЕКОНОМИКА 13

пола. Во­вторых, нужно принимать во внимание социокультурные требования,предъявляемые к выполнению так называемых гендерных4 ролей, реализациякоторых также может стать ведущим фактором виктимизации. Понятно также,что когда речь идет о вторичной виктимизации жертвы, то биологический полобуславливаетвпервуюочередьхарактеристепеньфизическихстраданийпоте­рпевшего,социальный–нравственных.

Пол как виктимологическийфактор в причинном комплексе преступностиимеет существенное значение, когдаречьидетонасильственныхпреступленияхпротивженщин, какболее слабыхпо анатомо­физическимпараметрамлиц, чеммужчины,иэторазличиеучитываетсяпреступником.Гендерныефакторыимеютместоивслучаепреступленийпротивчестиидостоинства.

Нормымеждународногоправаиотечественногозаконодательствазакрепляютобщий виктимологический подход к предупреждению виктимизации жертвы попризнакупола.Согласнонему,ванатомо­физиологическомпланеженщиныболеевиктимны и более подвержены вредоносному воздействию преступления и егопоследствийвсилуихбиологическойконституции.

Помнениюнекоторыхправоведов,вотраслимеждународногоправа–между­народнойзащитеправчеловека,произошлостановлениеновогопринципа–прин­ципа уважения и защиты правженщин.В соответствии с данным принципом врядемеждународныхдокументовсформулированновыймеждународно­правовойстандартучетаженскойпроблематикивосновныхнаправленияхстратегийипро­грамм правительств государств. Одним из таких направлений является, напри­мер, обеспечение международной правовой защиты «уязвимых» категорийженщин, нуждающихся в дополнительной защите их здоровья. Это, в первуюочередь,женщины,живущие в экологическинеблагополучных районах, а такжеподвергающиесясексуальномунасилиювзонахвооруженныхконфликтов5.

Вышесказанноесочевидностьюдоказывает,чтовосновепрофилактикипер­вичнойвиктимизациисучетомпризнакаполадолженлежатькритерийоценкистепениуязвимостижертвыв связис ее анатомо­физиологическимихарактеристикамиигендернымиособенностями.

Психологические исследования показывают, что женщины существенноотличаютсяотмужчинпорядуличностно­поведенческихпризнаков,позволяющихимвцеломрежестановитьсяжертвойпреступления.Так,установлено,чтодевушкиболее уважительно относятся к общепринятым нормам, считают необходимымприслушиваться к мнению родителей, более склонны к принятию самооценкиличности другого человека и т.д. Юношей, напротив, психологи относят кпотенциальнойгруппериска,посколькуониобнаруживаютменьшуюсоциальнуюзрелостьсуждений,склонныкдостижениюцелей,невзираянапомехиипрепятствия,ориентированы на правило «цель оправдывает средства». Эти же тенденциинаблюдаютсяивовзросломвозрасте6.

4 Гендер–социальныйпол.5 ШаповаловаН.Н.,Международно­правовыестандартыпозащитеправженщини

ихимплементациявевропейскихстранах,Автореф.дис.…канд.юрид.наук,М.,2003,С.14­16.

6 КарабановаО.А.,ПодольскийА.И.,ЗахароваЕ.И.,Решениеморальныхдилеммвподростковомвозрасте//Психологияишкола,2005,№1.

14 ЕКОНОМИКА

Темнеменее, очевидно, что самапринадлежность кженскомуполучастовыступаеткакосновнаяпредпосылкавперспективестатьжертвой,причемнезависимоотхарактерологическихиэмоционально­поведенческиххарактеристикконкретнойженщины.Тожеможносказатьиомужчинекакпотенциальнойжертве.Ввидуэтоговданнойстатьибудетрассмотренапроблемапрофилактикивиктимизациижертвысучетомтакойбио­социальнойхарактеристики,какполжертвы(биологическийисоциальный),которыйрассматриваетсякакпредпосылкавиктимизации.

2. Профилактика первичной виктимизацииБольшое значение в виктимологическойпрофилактикепреступлений, при­

чиняющихморальныйвред,имеютправовыемеры,заключающиесявзапретепо­каза сцен насилия по телевидению, распространению их через Интернет, черезпубликациивгазетахижурналах.Американскиепсихологиустановили,чтосек­суальные преступники, в том числе серийные, являются активными читателямипорнопродукции. В эксперименте Э.Доннерстейна агрессивность мужчин­испы­туемых после просмотра фильма со сценами насилия возросла только по отно­шениюкженщинам7, особенноучаствовавшимвпросмотрефильма.Этииссле­дованияговорятнетолькоонеобходимостираздельнопопризнакуполапроводитьбеседы профилактического плана и демонстрировать визуальный материалпрофилактическогохарактера,ноионеобходимостифильтрациитакогоматериалас учетом пола аудитории.Ясно, что цели предупреждения преступности противженщин будут более реализованы, если фильмы, содержащие сцены насилия вотношенииженщин, будут показываться для профилактики толькоженщинам, амужчинамдемонстрироватьсясюжеты,гдевпоощрительномракурсепоказываетсяуважениекженщине.

Между тем виктимологические исследования в этом направлении сосре­доточены в основном на проблеме виновности жертвы в совершенном противнеепреступлении.Социальныйполкакнезависимыйфакторрискастатьжертвойпреступленияизученнедостаточно.Впроведенномнамисоциологическомопросевыявились гендерные различия в рефлексии обстоятельств, увеличивающихопасностьстатьжертвойпреступления.Участникамиопросабылимолодыедевуш­кииюноши18­20летвколичестве90человек (63девушкии17юношей).Так,девушкиотметилитакиеспецифическиедлянихситуациирискакаквозможностьнасильственногопохищения,втомчислесиспользованиемавтотранспорта.Опроспоказал, что девушки испытывают психологический диссонанс, когда выбираютодеждудляпрогулки,иособеннодлядискотеки.Соднойстороны,онидолжныподчеркиватьсвоюпривлекательность,чтобыобратитьвниманиемужскогопола,сдругой–боятьсякриминальныхприставанийит.п.Вопросетакжевыявилось,что и юноши, и девушки довольно информированы о способах реагирования вкриминальныхситуациях.Этомуспособствуютиспециальныезанятиявшколахиинформация,дающаясявсредствахмассовойинформации.Некоторыеопрошенныеуказали даже такие нетрадиционные способы, как ношение с собой справки оналичии заразной болезни, пузырька с вонючейжидкостьюи т.п.Вместе с тем,89%(56чел.)опрошенныхдевушеки77%(13чел.)опрошенныхюношейвсеже,несмотрянаопасность,хотелибыпосещатьночныедискотеки,клубы,знакомитьсясновымидрузьями.Иэтоестественноежелание,особеннодлямолодежи.

7 МайерсД.,Социальнаяпсихология,СПб,1998,С.511­512.

ЕКОНОМИКА 15

Вдругомисследовании,проведенномнамисиспользованиемметодаэкспе­римента, выявлялось влияние профилактических бесед на снижение уровнявиктимностипотенциальнойнаивнойжертвы,тоестьтакой,котораянеподвергаласьещекриминальномувоздействию.Испытуемымисталистудентыфакультетажурна­листики (выборка состоялаиз ста человек: 70 девушеки 30юношей).Имбылизаданывопросы: 1)Хотели ли бывыработать в зоне вооруженного конфликта?2)Согласилисьлибывывзятьинтервьюуопасногоразыскиваемогопреступника?Былиполученыследующиерезультаты:10%(7чел.)девушекответилиотрицательнонаобавопроса,остальные–июноши,идевушки–сочлидлясебявозможнымработувпредложенныхусловиях.

После опроса испытуемым читалась лекция с примерами трагических си­туацийвдеятельностижурналиста, заканчивающихсясмертью,изнасилованием,увечьемит.п.Послелекцииуже30%(21чел.)девушекответилиотрицательнонапоставленныевопросыи10%(3чел.)юношей.Экспериментпоказал,чтоотсутствиеличного опыта страданий в криминальных ситуациях не позволяет достаточносерьезнооценитьпоследствиярискованныхдействий.Некоторыеобъяснялисвоеположительноерешениеучаствоватьвопасныхситуацияхтак:«Именносомнойничегоопасногонеслучится».Гендерныеразличияпроявилисьввыборесредствзащитыввозможныхкриминальныхситуациях(девушки,восновномрассчитывалинасвоеобаяниеиумениеобщаться,юноши–напомощьдрузей),атакжевмотивахповедения:юношейбольшеинтересоваласуммагонорара,адевушек–возможностьпоучаствоватьвприключении.Такимобразом,практическивсегдаизчисланаивныхпотенциальных жертв найдутся авантюрные натуры, готовые испытать себя вкриминальныхситуациях.

Этотвыводбылподтвержденвпроведенномнаминебольшомэкспериментевтрехгруппахсдругимииспытуемыми.Перваягруппанасчитывала40человек,изних:5мужчин,35женщин.Втораягруппасостоялаиз11мужчини23женщин–всего34человека.Третья группавключала54человек,изних:15мужчин,39женщин.Возрастиспытуемых:от18до22лет.Экспериментаторвкаждойгруппеделалобъявление:«Яприглашаювасучаствоватьвпсихологическомэксперименте.Однакопредупреждаю,чтоегопоследствиямогутпричинитьвредвашемуздоровью,хотямогутинепричинить,всезависитотособенностейвашегоорганизма.Поэтомутех,ктоплохосебячувствуетсегодня,иликтосерьезноопасаетсязасвоездоровье,прошупокинутьаудиторию».

Послеобъявленияпервуюгруппупокинуло10женщин,вторуюгруппу–6человек(изних2мужчиныи4женщины),третьюгруппу–6женщин.Остальныеобъяснялисвоерешениеучаствоватьвопасномэкспериментелюбопытством,тягойкприключениям,азартомит.п.Такимобразомпрактическитолькоот11%до25%потенциальных наивных жертв серьезно прислушиваются к предостережениям.Остальные 75–80%, не имеющие опыта страданий, согласны рисковать своимздоровьем,надеясьналучшийисход.

В силу этого еще большее значение приобретает профилактика вторичнойвиктимизациижертвы,апобольшомусчетуонаспособствуетипредотвращениюпервичнойвиктимизации.

Вне поля зрения виктимологического анализа фактически оказалась спе­циальная виктимологическая профилактика преступлений против мужчин. Со­временныекриминологическиеисследования, отмечая возросшуюфеминизацию

16 ЕКОНОМИКА

современнойпреступности,оставляютпрактическибезвниманияпроблемувик­тимизациимужчин,становящихсяжертвамиженщин­преступниц,кроме,конечно,криминофамилистов.

Впроведенномнамиопросемужчин–работниковправоохранительныхорганов,выяснилось, что наибольшую сложность в работе милиционеров, оперативныхработников,следователейпредставляютименноженщины­правонарушители,втомчислепреступницы.Помнениюопрошенных,женщины­правонарушителиболееагрессивны, неуправляемы, а, главное, непредсказуемы. Серьезную опасностьпредставляютженщины­террористки.Сказанноесочевидностьювыдвигаетзадачугендерногопросвещениямужчин,работающихвправоохранительныхорганах.

Значимыегендерныеразличиябыливыявленынамииприизученииспециа­льныхмервиктимологическойпрофилактикипреступлений,связанныхсзахватомзаложников. В нашем эксперименте мы смоделировали один из невербальныхкомпонентовситуациизахватазаложников:коммуникациюпосредствомвзглядов.Кстати,всвоевремяименнодружелюбныйвзглядспасАнтуанадеСентЭкзюпериотсмерти.Захватившиеегоанархистывначаленесмотрелиемувглаза.Писательотметил, что их взгляд упирался в узел его галстука, олицетворявшего для них,выходцевизкрестьян,символврага.Отношениекнемукардинальноизменилось,когдаон,просьбойзаставилохранникапосмотретьемувглаза8.

Внастоящеевремясемантикавзглядовявляетсяпредметомизучениявдип­ломатической, сервисной, оперативно­розыскной деятельностях и др. Так, былоустановлено, что взглядом, с одной стороны, можно довольно точно передатьэмоциональноеотношениекситуациииееучастникам.Сдругойстороны,взглядомможнообмануть,тоестьименновзглядомможномаскироватьистинныеэмоции9.Сказанноепозволяетпредположить,чтообучениепотенциальныхжертвумениюизображатьтребуемуюпоситуацииэмоциюипередаватьеевзглядомбудетдлянихвиктимологическим средством собственной защиты в криминальных ситуациях.Однако,какиеименно«взгляды»обладаютсвойствомвиктимологическойзащитыдлялицразногополаможноустановитьтольковэкспериментальномисследовании.Очевидно, что для разных криминальных ситуаций защитную функцию будутвыполнятьиразные,отвечающиеконкретнойситуации,«взгляды»жертв.Отсюда– исследование эффективности «взгляда» как средства защиты должно бытьнеразрывносвязаносмоделированиемконкретногопреступленияилиегоэлементов.

Опишемсхемунашегоэксперимента.Гипотеза:мыпредположили,чтосодержаниевзглядазаложникаможетиметь

значениедляегобезопасности.Описание испытуемых:вэкспериментепринималоучастиепятьгрупписпы­

туемыхвколичестве110человек.Изних:23мужчины,87женщин.Возраст:от19до22лет.

Ход эксперимента.Экспериментпроводилсяпооднойсхемепоследовательновкаждойизпяти

групписпытуемых.Количествогрупп(пять)быловыбраносцельюобеспечениябольшейрепрезентативностиинадежностиполученныхданных.

8 Де Сент Экзюпери А., Письмо заложнику // Планета людей, Повести. Очерки.Рассказы.Нальчик,1980,С.405.

9 ЭкманП.,Психологиялжи,СПб.:Питер,1999,С.89­114.

ЕКОНОМИКА 17

Вкаждойэкспериментальнойгруппе2­3человекавыполнялироль«захва­тчиков»,остальные–роль«заложников».Вначалеэкспериментаторпросил«захват­чиков»покинутькомнату,гдепроходилэксперимент,идавалинструкции«залож­никам».Испытуемые,выполнявшиероли«заложников»получалиоднуизкарточек,накоторойбылонаписаносодержаниевзгляда,выражающегоконкретнуюэмоцию.Например: «ненависть», «презрение», «безразличие», «дружелюбие», «любовь»,«скука»,«угроза»,«раздражение»,«страх».Частьиспытуемыхдолжныбыливообщене смотреть на «захватчиков» или «прятать взгляд». Экспериментатор просил«заложников»втечение5минутпростосмотретьна«захватчиков»всоответствиессодержаниемпредписанногоимвзглядаили«прятатьвзгляд»,еслиукого­тобылотакоезадание.

Затемэкспериментаторвыходилвкоридоридавалинструкцию«захватчикам».Их просили в течение 5 минут после условного захвата «заложников» оценитькаждогоиз«заложников»подвумоснованиям:а)ктоизнихпредставляетугрозудля«захватчиков»исоответственноихжелательноизолироватьиб)ктоиз«заложников»непредставляетопасности.Откаждого«захватчика»требовалосьназватьпотрифамилиинаиболееинаименееопасныхдля«захватчиков»«заложников».

Результаты:Обобщаярезультаты,полученныевпятиэкспериментальныхгруппах,можно

выделитьнаиболеетипичныереакции«захватчиков».1.Наименьшуюопасностьвовсехслучаяхсточкизренияусловных«захват­

чиков»представлялите«заложники»,которыевзглядомпыталисьпередатьэмоции:«страха»или«безразличия».

2.Наибольшуютревогувызвалиэмоции«ненависть»,«угроза»,«раздражение»,«презрение».

3.Взгляды«заложников», содержаниемкоторыхбыла«любовь»или«дру­желюбие» по­разному интерпретировались «захватчиками» с учетом гендерныхразличий.Еслироль«захватчика»выполнялмолодойчеловек,авзгляды«любовь»и «дружелюбие» исходили от девушек, то их исполнители воспринимались какбезопасные. Еслиже теже по содержанию взгляды исходили от «заложников»­мужчин, то их носители воспринимались или как представляющие большуюопасностьиликакнепредставляющиеопасности,нозаставляющиезадуматьсяонеобычномдляситуацииихповедении.

Еслижероли«захватчиков»выполнялидевушки,тоимнравилисьвзгляды«заложников»­мужчин,выражавшие«дружелюбие»,«любовь»или«восхищение»,но,поихсловам,онивсеже,отмечаяфизическоепревосходствомужчин­«заложников»,неотносилиихкбезопасным,хотяинепризнавалисерьезноопасными.

4.Гендерные различия проявились и при оценке опасности «заложника»,«прячущеговзгляд».Мужчины­«заложники»,которыенесмотрелина«захватчиков»,преимущественновоспринималиськакпредставляющиеугрозу,женщины­«зало­жники», «прятавшие взгляд», в половине случаев отражались как безопасные,в половине – как представляющие угрозу. Скрытый взгляд ассоциировался воднихслучаяхсоскрытностьюнамерений,вдругих–сострахом.Некоторыеиз«захватчиков»специальноподходиликнесмотревшимнаних«заложникам»,чтобывблизиопределитьхарактерихвзгляда.

18 ЕКОНОМИКА

5.В случаях, когда отдельные «заложники» не смогли выразить взглядомтребуемую эмоцию, и «захватчики» не понимали содержание взгляда, его нео­пределенность вызывала у них тревогу, но вместе с тем, подобные взгляды неассоциировалисьсособойопасностьюегоносителя.

Исследованиепозволилосделатьнекоторыевыводы,которыеможноположитьвосновурекомендацийпоповедениюзаложников.

1.Взгляды«заложника»­мужчины,отражающиесильныенегативныеэмоции:«ненависть»,«угрозу»(кромеэмоциистраха)вызываютсильнуютревогууусловного«захватчика».

2.Взгляды«заложницы»,выражающиеположительныеэмоции«дружелюбие»,«любовь»невызываюту«захватчиков»любогополатревогиилиагрессии.

3.«Дружелюбный» взгляд «заложника»­мужчины вызывает или чувстводоверияк«заложнику»илиподозрения,нонеоцениваетсякакопасный.

4.«Прячущиесявзгляды»мужчин­«заложников»воспринимаютсякакболееопасные,чемтожеповедениеженщин­«заложников».

5.Взгляды«заложниц»,выражающиененависть,раздражение,угрозутольковотдельныхслучаяхвоспринимаютсямужчинами­«захватчиками»какнеопасные.

Большое значение в организации виктимологической профилактики прес­тупленийсучетомпризнакаполаимеютмерыиндивидуальногохарактера.Сутьэтоговидавиктимологическойпрофилактикизаключаетсявпроведенииобучающихивоспитательныхмероприятийзащитноготипасконкретнымилицами,особенносповышеннойвиктимностью.

Какправило,влитературетакиемероприятияпредлагаетсястроитьсопоройна психоэмоциональные поведенческие особенности потенциальных жертв: ихагрессивность, пассивность и т.д. Однако такой подход необходимо дополнитьмерами,ориентированнымитакженагендерныйфактор.Проведенныйнамианализобращениймолодеживместнуюслужбу«Телефонадоверия»(г.Елец)выявил,чтокакюноши,такидевушки,испытываясерьезныепереживаниявслучаескладывающихсядисгармоничныхотношенийспротивоположнымполом,настроенынаагрессиюпоотношениюкнесостоявшемусявозлюбленномуиливозлюбленной.Основнымспособомнейтрализацииагрессииклиента,помнениюработниковслужбы,являетсякак раз беседа, ориентированная на коррекцию гендерных установок клиентов,посколькуименноони,какправило,являютсяпричинойагрессии.

3. Профилактика вторичной виктимизацииРазумеется,виктимологическаяпрофилактикапреступлений,причинивших

моральный вред, должна с необходимостью включать мероприятия по преду­преждениювторичнойвиктимизациижертв.Однимизтакихмероприятийявляетсясправедливаякомпенсациязаморальныйвред,ставшийрезультатомпреступления.Одна из сторон этой проблемы – определение справедливой компенсации заморальныйвред,причиненныйпреступлением,сучетомразницывстепенистра­данийжертв­мужчинижертв­женщин.

Ученые,какроссийские,такизарубежные,разделяяподходзаконодателей,полагают,чтодействительноеравноправиемужчиниженщиндостигаетсявслучаеобеспеченияособойгосударственнойзащитыженщин,таккаквсилу«причинпрежде

ЕКОНОМИКА 19

всегофизиологическогохарактераонинеимеютравныхсмужчинамивозможностейосуществленияобщихдлявсехлюдейправчеловека»10.Канадскиеправозащитникивдоказательствоболеесущественныхстраданийженщинотизнасилованияприводятдоводотом,чтотолькоженщинымогутприобрестиврезультатеизнасилованиянежелательнуюбеременность11.Висследованииисландскихученыхбыловыявлено,что, несмотря на то, что женщины реже, чем мужчины, оказываются жертвамипреступлений, страх перед преступностью уженщин существенно выше, чем умужчин12. Это говорит о фактическом осознании женщинами более серьезныхпоследствийпреступныхдеяний,посягающихнаихжизнь,честьиздоровье.Вместестем,ещеЭ.Фроммразвенчивалмифоякобыменьшейчувствительностикболимужчинпосравнениюсженщинами13.

Позицияученыхиправоприменителейввопроседифференциациикомпенсациизаморальныйвредпопризнакуполатакженеявляетсяединодушной.Взарубежнойсудебнойпрактике,какотмечаетА.Л.Сморгунова,нередкислучаидискриминацииженщин в вопросе компенсации за моральный вред. Так, женщинам не толькосложнее получить такуюкомпенсацию, но и размер ее в случае удовлетворенияисковых требований существенно меньше, чем присуждаемый в аналогичныхслучаях мужчинам14. Дискриминация выявлена и по отношению к женщинам­потерпевшим, пожелавшим участвовать в процедуре примирения сженщинами­заключенными.Программыпримиренияженщин­заключенныхсженщинами­по­терпевшимипрактическиотсутствуют15.

Очевидно, что разногласия в данном вопросе являются отражением мало­разработанности его в русле виктимологических исследований. Действительно,какправило,женщинаболееуязвима,чеммужчина.Однаковотдельныхслучаяхконкретныймужчинапофизическимсвойствамможетуступатьконкретнойжен­щине. В сравнительной оценке степени испытываемого морального вреда, беряза основу общийпринцип, согласно которомуорганизмженщиныбиологическиболееслаб,чеммужчины,нельзянеприниматьвовниманиеисключенияизэтогоправила.Существуетфеноменфизическойсилыивыносливостиженщин­атлетов,которыелегкоподнимаютвесболее50пудов(800кг)16.ВМосковскомследственномизоляторе работает семикратная чемпионкаРоссиипо рукопашному бою.По еепризнанию, она, естественно, уступает в боях с чемпионами­мужчинамиидажеиногдаиспытываетстрахпередихсилой.Однако,еслиречьидетобобычномсреднемпредставителе мужского рода, то здесь у нее – явный перевес17. Очевидно, чтофизическитренированныеженщиныболеелегкопереносятфизическиеиспытания,

10 Движениезаправаинвалидов:международныйопыт/Подред.В.К.Щаповалова,Ставрополь,2004,С.70.

11 ГюннлаугссонХ.,ПорисдоттирР.,Средствамассовойинформацииистрахпередпреступностью в Рейкьявике: изменения в чувстве уверенности в 2001 г. //Реферативныйжурнал.Серия:Государствоиправо,2004,№4,С.125.

12 ФроммЭ.,Мужчинаиженщина,М.:АСТ,1998,С.118.13 Сморгунова А.Л., Современная зарубежная криминология: критическое напра­

вление,СПб.:Из­воРГПУим.И.А.Герцена,2005,С.156.14 Жертва встречается с преступником, Проведение Программ восстановительного

правосудиявтюрьмах,М.,2002,С.66­67.15 См.:ШапашниковЮ.,Нааренеженщины–атлеты//Наукаижизнь,1990,№3,С.

116­117.16 ЗуевН.,ГлавныйтренерБутырскойтюрьмы//Мегаполис­Экспресс,2004,29марта.17 Приютзабитыхмужей//СоветскаяРоссия,1987,14октября.

20 ЕКОНОМИКА

дажезначительноесиловоевоздействие,например,еслистановятсязаложницамииливотношениинихсовершаютсяиныенасильственныепреступления.Физическиестрадания, испытываемые подобными лицами, нужно оценивать с учетом этихобстоятельств.

Одновременнонельзяупускатьизвидаифактысуществованияфизическислабыхмужчин.ВАнглииужев1987годубылсозданпервыйбританскийприютдлямужчин,страдающихотагрессивностисвоихжен.ИнициаторсозданияприютаДженниМенерспредварительносоздала«телефондовериядлямужей»поаналогиис подобным телефоном для жен. За 1986 год в небольшом английском городеСуиндонлиниейвоспользовалисьдесяткимужчин,которыхизбивалисобственныежены18.Этотспособпсихологическойреабилитациижертвы­мужчинымогбыбытьреализованивРоссии.

Вцеломможноотметить, что, кромеучета анатомо­физиологическихосо­бенностейжертв,присущихимвсилупринадлежностикопределенномуполу,нужнодополнительно оценивать и иные индивидуальные отличия мужчин и женщин,которыемогутсущественновлиятьнастепеньиспытываемыхимистраданий.Всвязисвышесказаннымпредставляется,чтонормастатьи24ФЗРФ«Оборужии»,запрещающая применять оружие против женщин, за исключением случаев гру­пповогоиливооруженногонападения19, требуетдоработки.Ведьобъектомнапа­дения безоружной женщины может стать и физически слабый мужчина. Крометого,физическикрепкаяитренированнаяженщина,особенновладеющаяприемамибоевых искусств, может и безоружной представлять опасность для обычного вфизическомотношениимужчины.

Итак,общимправиломвоценкеморальноговредасучетомбиологическогополабудетследующее:физическиестраданияженщинотвредоносноговоздействия,оказываемогопреступлением,имеютболеесильнуювыраженностьиболеесерьезныепоследствиядляихздоровья.Данныекриминологическихисследованийговорятобольшейуязвимостиотнасилияпожилыхженщин20.Вместестемвотдельныхслучаях,имеяввидуспецификуфизическойконституции,физическогоздоровья,физическойтренированностиизакаленностиконкретнойженщиныилимужчины,изобщегоправиламогутбытьисключения.

Вышесказанноепозволяетговоритьонеобходимостиучетаприоценкестепенифизическихстраданийспециальноговиктимологическогопараметра–«устойчивость жертвы к вредоносному воздействию преступления». Содержанием данногопонятия является способность жертвы претерпевать в результате преступленияопределенныекакхарактер,такистепеньфизическихстраданийвзависимостиотбиологическойпредрасположенностикним.Причемстепеньстраданийпопринципу«больше–меньше»учитывается,исходяизсравнениястраданийврамкахдиады,вданномслучае«мужчина–женщина».

Далееможновыделитьвидыустойчивостижертвыквредоносномувоздей­ствию,оказываемомупреступлением.Во­первых,это–видовая устойчивость– тоестьопределеннаястепеньихарактерпретерпеваемыхфизическихстраданий,

18 СобраниезаконодательстваРоссийскойФедерации,1996,№51,Ст.5681.19 БердниковичН.Ф.,Насилиенадпрестарелымивсемье//Социальныеработникиза

безопасностьвсемье,М.:РикРусанова,1999,С.93.20БердниковичН.Ф.,Насилиенадпрестарелымивсемье//Социальныеработникиза

безопасностьвсемье,М.:РикРусанова,1999,С.93.

ЕКОНОМИКА 21

обусловленные принадлежностью жертвы к определенному типу жертвы. Во­вторых,это–индивидуальная устойчивость – зависящаяотналичияужертвытаких специфических отличий, которые делают ее существенно не похожей вплане реакций на вредоносное воздействие преступления по сравнению с ти­пичными представителями данного вида (например, «малосильные мужчины»,«тренированныеженщины»ит.п.).

ЛИТЕРАТУРА:

1. БердниковичН.Ф.,Насилиенадпрестарелымивсемье//Социальныеработникизабезопасностьвсемье,М.:РикРусанова,1999,С.93.

2. Гендер–социальныйпол.3. Гюннлаугссон Х., Порисдоттир Р., Средства массовой информации и страх

передпреступностьювРейкьявике:изменениявчувствеуверенностив2001г.//Реферативныйжурнал,Серия:Государствоиправо,2004,№4,С.125.

4. Движениезаправаинвалидов:международныйопыт/Подред.В.К.Щаповалова,Ставрополь,2004,С.70.

5. ДеСентЭкзюпериА.,Письмозаложнику//Планеталюдей,Повести.Очерки.Рассказы.Нальчик,1980,С.405.

6. Жертвавстречаетсяспреступником,ПроведениеПрограммвосстановительногоправосудиявтюрьмах,М.,2002,С.66­67.

7. ЗуевН., Главный тренерБутырской тюрьмы //Мегаполис­Экспресс, 2004, 29марта.

8. ИльяшенкоА.Н.,Противодействиенасильственнойпреступностивсемье,М.:Профобразование,2003.

9. КарабановаО.А.,ПодольскийА.И.,ЗахароваЕ.И.,Решениеморальныхдилеммвподростковомвозрасте//Психологияишкола,2005,№1.

10. Криминология–XXвек,СПб.,2000,С.263.11. МайерсД.,Социальнаяпсихология,СПб.,1998,С.511­512.12. Поленина С.В., Права женщин в системе прав человека: международный и

национальныйаспект,М.,2000,С.14.13. Приютзабитыхмужей//СоветскаяРоссия,1987,14октября.14. Сморгунова А.Л., Современная зарубежная криминология: критическое

направление,СПб.:Из­воРГПУим.И.А.Герцена,2005,С.156.15. СобраниезаконодательстваРоссийскойФедерации,1996,№5,Ст.5681.16. ФроммЭ.,Мужчинаиженщина,М.:АСТ,1998,С.118.17. ШапашниковЮ.,Нааренеженщины–атлеты//Наукаижизнь,1990,№3,С.

116­117.18. ШаповаловаН.Н.,Международно­правовыестандартыпозащитеправженщин

иихимплементациявевропейскихстранах,Автореф.дис.…канд.юрид.наук,М.,2003,С.14­16.

19. ЭкманП.,Психологиялжи,СПб.:Питер,1999,С.89­114.

22 ЕКОНОМИКА

ПРОТИВОДЕЙСТВИЕ ТЕРРОРИЗМУ В РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ:

ФОРМИРОВАНИЕ ИДЕЙНО-НРАВСТВЕННОГО ИММУНИТЕТА

ОТ НАСИЛИЯ

Резюме«Цельоправдываетсредства»–этовыражениеможносчитатьнегласнымдевизомтерроризма.Напутикэтойцелионинесчитаютсянисчем.Их не остановливают моральные барьеры, традиции, общепринятыеправилаповеденияитемболеетакая«мелочь»,какчеловеческиежизни.Популярность применения террористических методов сегоднясвязывается с тем, что окончание «холодной» войны и глобализациясоциальных и экономических процессов существенно измениливоенно­политическую ситуацию современного мира. Сложившаяся кнастоящему времени система обеспечения международной и нацио­нальной безопасности пока что не позволяет достаточно эффективнопротивостоять терроризму. Поэтому, мы считаем, что терроризмпредставляет долговременную угрозу общественно­политическойжизни,какдляРоссии,такидлявсейсовременнойцивилизации.Даннаяопасностьзаставляетученых,работниковправоохранительныхорганов,законодателей,главразличныхгосударствидругихзаинтере­сованныхлицискатьметодыборьбыстерроризмом.Дляискоренениятерроризманеобходимвзвешенный,грамотныйипродуманныйподходк выработке антитеррористическихмер, которыеприведут к устране­ниюдетерминантполитическимотивированногонасилия.Однимизэлементом,имеющимнемаловажноезначениеприпостроенииобщегосударственной системы противодействия терроризму, являетсякультурно­мировоззренческий меры. Без понимания современногонравственно­психологического состояния общества, переживающегодуховныйиидеологическийкризис, любыемероприятияпопротиво­действию преступности неэффективны. Все культурно­идеологи­ческие противоречия накладываются на политические, социально­

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИМрНординаО.В.–доцент,Елецки државни Универзитет И. А. БунинаРусија – град Ељец

ЕКОНОМИКА 23

экономические и иные проблемы. Что влечет за собой деградациюдуховной жизни общества, разрушение исторических, культурных инравственных традиций и гуманистических ценностей, утверждениекульта индивидуализма, эгоизма и насилия, формирует в общественастроениянациональногоунижения1.Какследствиевсеэтифакторыоказываютвоздействиенастимулированиеполитическогоэкстремизмаи ослабляют возможность государственной власти эффективно про­тивостоятьему.Следует иметь в виду, что воздействие этого уровня направлено наперсонифицированныйсубъект,способныйкпроведениютерактов,таккак в каждом акте терроризманаходят свое выражениенационально­психологические качества человека и влияние окружающего егомикромира,историческиетрадициииустановкиобщественногомнения,возрастныеособенностииценностныеориентациисверстников,атакжемногиедругиефакторы.Поэтомуусилиякультурно­мировоззренческогоуровня должны быть направлены на борьбу с идеологическимиустановкамитерроризма.Мысчитает,чтоэтаработадолжнавестисьвобластиобразования,культуры,работысредствмассовойинформации,формированияобщественногомнения.Идеологам террористической агрессии необходимо противопоставитьне только согласованные действия всех государственных органов, нои – что принципиально важно –широкие возможности гражданскогообщества, культурного и гуманитарного сотрудничества. По мнениюнемецкогоисследователяУ.Хитца,борьба«справовымэкстремизмомв обществе должна осуществляться, прежде всего, различными со­циальными и просветительскими учреждениями путем организацииактивного диалога смолодежью, организации ее досуга, образованияит.д»2.Однакобольшинствогосударствэкономитнаэтомнаправлениисвоейдеятельности,зачтовынужденорасплачиватьсяпоболеевысокойцене,вкоторуювыливаетсяборьбастеррористическимиакциями. Ключевые слова: Противодействие терроризму, мировоззренческое противоборство, духовный и идеологический кризис, духовная жизнь общества, идеологические установки, культурное и гуманитарное сотрудничество, религиозная мотивация, образование, воспитание и др.1Девальвируются такие понятия как долг, достоинство, честь. Происходит

потеря идеологии государственности. Становится возможной «героизация»уголовныхавторитетов,бандитовитеррористов.

2 Хлобустов О.М., Федотов С.Г. Терроризм: реальность сегодняшнегосостояния // Современный терроризм: состояние и перспективы. Под ред. Е.И.Степанова.М.:ЭдиториалУРСС,2000.С.91.

24 ЕКОНОМИКА

OPPOSITION TO TERRORISM IN THE RUSSIAN FEDERATION: FORMING

IDEOLOGICAL-MORAL IMMUNITY FROM VIOLENCE

Summary«Purposejustifiesmeans»–thisexpressioncanbeconsideredasecretmottoofterrorism.Onthewaytothispurposetheydonottakeintoaccountany­thing.Theyarenotstoppedbymoralbarriers,traditions,conventionalrulesofbehaviorandallthemoresucha«trifle»ashumanlives.Todaythepopularityofapplicationofterroristmethodsisconnectedwiththefactthattheendofthe«cold»warandglobalizationofsocialandeconomicprocessessignificantlychangedthemilitary­politicalsituationofcontempo­raryworld.Thesystemofprovidinginternationalandnationalsecuritypre­vailingatthemomentdoesnotmakeitpossibletorathereffectivelyresistter­rorismsofar.Therefore,weconsiderthatterrorismpresentsalastingthreattosocialandpoliticallifebothforRussiaandforthewholecontemporarycivilization.This danger makes scientists, officials of law­enforcement agencies, leg­islators, heads of different states andother interested parties to search forthemethodsofcombatingterrorism.Forexterminatingterrorismweneedacompetentandthought­outapproachtoworkingoutanti­terroristmeasures,whichwillleadtoeliminationofdeterminantsofpolitically­motivatedvio­lence.Oneoftheelements,whicharequitesignificantforconstructingthestatesys­temofoppositiontoterrorism,isasetofculturalandideologicalmeasures.Withoutunderstandingthecontemporarymoral–psychologicalstateofsoci­ety,whichgoesthroughaspiritualandideologicalcrisis,anymeasuresforoppositiontocriminalityareineffective.Allcultural–ideologicalcontradic­tionsaresuperimposedonpolitical,socialandeconomicandotherproblems.Itentailsdegradationofspirituallifeofsociety,destructionofhistorical,cul­turalandmoraltraditionsandhumanisticvalues,theassertionofthecultofindividualism,selfishnessandviolence;itformsinthesocietyofthemoodofnationalhumiliation3.Consequentlyallthesefactorsexertinfluenceonthestimulationofpoliticalextremismandweakenthepossibilityofstatepowertoeffectivelyresistit.Itisnecessarytohearinmindthattheimpactofthislevelisdirectedtothepersonifiedsubject,capableofconductingactsofterror,sincenational–psy­chologicalqualitiesofmanandtheinfluenceofhissurroundingmicrocosm,historicaltraditionsandtheestablishmentofpublicopinion,specialfeaturesdependentonageandvalueorientationsofcontemporariesaswellasmanyotherfactorsaremanifestedineveryactofterror.Thereforetheeffortsofona3Suchconcepts asdebt,dignity, andhonoraredevaluated.The lossof ideology

of statehood occurs. «The heroification» of criminal authorities, bandits and terroristsbecomespossible.

ЕКОНОМИКА 25

culturalideologicallevelshouldbedirectedtowardthefightwithideologicalaimsofterrorism.Weconsiderthatthisworkshouldbeconductedintheareaofeducation,culture,massmedia,andformationofpublicopinion.Againstideologistsofterroristaggressionitisnecessarytosetoffnotonlycoordinated actions of all state bodies, but also great possibilities of civilcommunity,culturalandhumanitariancollaborationwhichisprincipallyim­portant.IntheopinionofaGermanresearcherU.Hits,fight«withlegalex­tremisminsocietyshouldbeachieved,firstofall,bymeansofdifferentsocialandeducationalestablishmentsbywayoforganizingtheactivedialoguewithyoungpeople,theirleisure,education,etc»4.However,themajorityofstateseconomizeonthisdirectionoftheiractivities,forwhichtheyareforcedtopayatahigherprice,intowhichoutthefightwiththeterroristactionspours.

The key words: Opposition to terrorism, ideological opposition, spiritual and ideological crisis, spiritual life of society, the ideological aims, cultural and humanitarian collaboration, religious motivation, education, upbring-ing and others.

BORBA PROTIV TERORIZMA U RUSKOJ FEDERACIJI: STVARANJE IDEJNO-

MORALNOG IMUNITETA OD NASILJA

RezimeCilj opravdava stredstva –ovasloženicamožesesmatratiprećutnomsenten­comterorizma.Naputukatomciljuteroristineprezajuniodčega.Njihnezaustavljajumoralnebarijere,tradicija,opštepriznatapravilaponašanjaijošvišetakva„malenkost“kaoštojeljudskiživot.Popularnostprimene terorističkihmetodapovezanisusačinjenicomdasuzavršetak „hladnog“ rata i globalizacija socijalnih i ekonomskih procesasuštinski izmenili vojno­političku situaciju savremenog sveta. Postojećisistem obezbeđenja međunarodne i nacionalne bezbednosti, ipak ne doz­voljava dovoljno efektivno suprotstavljanje terorizmu.Zato, smatramo, daterorizampredstavljaduževremenupretnjuopšte­političkomživotu,kakozaRusiju,takoizasvesavremenecivilizacije.Postojećaopasnostprimoravanaučnike,zaposleneudržavno­bezbedonosnimorganima,zakonodavce,predsednikerazličitihdržavaidrugazainteresovanalicada istražujumetodeborbe sa terorizmom.Za iskorenjivanje terorizma4Khlobustov О.М., Fedotov S.G. Terrorism: reality of today's state // The con­

temporaryterrorism:stateandprospects.EditedbyStepanovaE.I.M.:EditorialURSS,2000.P.91.

26 ЕКОНОМИКА

nopohodanjevisoko­profesionalni,harmoničniipromišljeninačinstvaranjaantiterorističkihmerakojećedovestidoneutralisanjadeterminantipolitičkimotivisanognasilja.Jedan od elemenata koji ima veoma važno značenje pri stvaranju opšte­državnogsistemaborbesaterorizmom,predstavljajukulturno­svetskemere.Bezrazumevanjasavremenogmoralno­psihološkogsadržajasocijalnesred­inekojiprolazikrozduhovnuiideološkukrizu,bilokojaasocijacijazaborbuprotivkriminalitetetanijeefektivna.Svekulturno­ideološkeprotivurečnostizasnivaju se na političkim, socijalno­ekonomskim i drugim problemima.Veličanje degradacije duhovnog života socijalne sredine, razrušenje istori­jskih, kulturnih i moralnih tradicija i humanitarnih vrednosti, utvrđivanjekultaindividualizma,egoizmainasilja,stvaraudruštvuuslovezanaciona­lnouniženje.5Kaoposledicasviovifaktoridelujunastimulisanjepolitičkogekstremizma ioslabljujumogućnostdržavnevlastidamuseefektivnosu­protstavi.Treba imatiuvidu,da jeuticaj tognivoausmerennapersonifikaciju sub­jekatakojisusposobnidadovedudoterorističkihakata,takodausvakomaktuterorizmanalazesvojeizražavanjenacionalno­psihološkekarkteristikečoveka i uticaj njegovogmikrookruženja, istorijske tradicije i ustanovlja­vanjeopštegmnjenja,uzrastneposebnostiicenosti,orijentacijevršnjaka,atakođe,mnogidrugifaktori.Zbogtoga,razvijanjekultruno­svetskofilosofsk­ogsaznanjatrebadabudeusmerenokaborbisaideološkimkarakteristikamaterorizma.Smatramodaovajposaomoradasevodiudomenuobrazovanja,kulture,radasredstavamasovnekomunikacije,formiranjajavnogmnjenja.Ideolozima terorističke agresije neophodno je suprotstaviti ne samo sa­glasnostdejstavasvihdržavnihorgana,veći–štojeprincipijelnovažno–širokemogućnostigrađanskogdruštva,kulturneihumanitarnesaradnje.PomišljenjunemačkogistraživačaU.Hitcaborba„spravnimekstremizmomudruštvumoraseostvarivati,presvega,različitimsocijalnimiprosvetiteljs­kimasocijacijamaputemorganizovanjaaktivnogdijalogasaomladinom,or­ganizovanjemnjihovogslobodnogvremena,obrazovanjait.d.“6Ipak,većinadržava štedi na oformljenju i izvršavanju ove delatnosti, zbog čega plaćaveomavisokucenukojasetičeiborbesaterorističkimakcijama. Ključne reči: suprotstavljanje terorizmu, svetskofilosofske protivurečnosti, duhovna i ideološka kriza, duhovni život društva, ideološki stavovi, kulturna i humanitarna saradnja, religiozna motivacija, obrazovanje, vaspitanje i drugo.

1. ВведениеНаблюдающийся в мире рост терроризма ставит под угрозу не только все

достижениямировойцивилизации,ноисамосуществованиечеловека.5 Devalviraju se takvi pojmovi kao dug, dostojanstvo, čast. Nastaje gubitak ideologije

državnosti.Stvarajuseusloviza«heroizaciju»kriminalnihautoriteta,banditaiterorista.6HolbustovO.M.,FedetovS.G.:Terorizam–realnostdanašnjegstanja//Savremeniterorizam

–stanjeiperspektive.RedakcijaE.I.StepanovaM.:EditorialURSS,2000,str.91.

ЕКОНОМИКА 27

Одной из первостепенных задач повышения эффективности борьбы стерроризмом является решение вопросов мировоззренческого, идеологическогопротивоборства.Недопустимонедооцениватьзначениеидеологиивраспространениитеррористических угроз. Так как террористическая идеология являетсямощнымкатализатором,«которыйспособенраскрутитьмаховиктеррористическойдеятель­ности, втягивая в нее целые группы, слои населения, этносы, сплачивая их длядостижениянекихвитальныхцелей,дажееслипутидостиженияэтихцелейносятнасильственный характер»7. Для террориста очень важны идейно­риторическиекомпоненты.«Онсовершаетбезличностноеубийство–втомсмысле,чтонезнаети никак лично не относится к своей жертве. В отличие от простого обычногоуголовника,террористсовершаетидейноепреступление»8.Действительно,миро­воззрение формирует субъективную сторону состава террористического прес­тупленияиегоцель, анализируякоторые, экспертыотвечаютнавопрос:чтоэто– акт терроризма или корыстное преступление, реализованное с применениемтеррористическогометодаиимеющеепоэтомупообъективнойсторонесходствостеррористическимделиктом9.Присовершенииобщеуголовныхпреступленийлицоосознаетихпротивоправныйхарактеринестремитсякпревентивномуоправданиюсвоих действий перед членами общества и самим собой. В акциях терроризмапреступниквсегдануждаетсявоправданиях–«безыдейное»,обычноепреступлениевозможнодалеконедлякаждогочеловека.

2. Культурно-мировоззренческая политикаДляуспешнойборьбыстерроризмомгосударствоиобществодолжныбороться

исдеструктивнымтеррористическиммировоззрением,противопоставляяемусвоюидеологическую концепцию. Однако в настоящее время в России наблюдаетсяглубокий идеологический кризис, особенно остро проявившийся после распадаСССР,ивыразившийсякаквсущественныхизмененияхтрадиционныхполитическихпрограмм,такивпоявленииновых,иногдарадикальныхиопасныхполитическихинационалистическихтечений.

Несостоятельность социалистических идеалов стала причиной идейного,мировоззренческоговакуумавобщественномсознании.Возникланеобходимостьвновойидеологии.Самойпонятнойидоступнойидеейоказаласьнациональная,на почве которой в России в конце 90­х годов ХХ века был распространеннационализмисепаратизм,востребованныйидеологамитеррористическихструктур.Ярким примером тому может служить ситуация в Чеченской Республике, гдеосновополагающуюрольвконфликтнойситуациисыгралонетолькопротивостояниевласти по вертикали «центр­регион», но и борьба внутри чеченского общества,причемэтаборьбавомногомносилакриминальныйоттеноккакпоиспользуемымметодам, так и по составу непосредственных участников. Эти тенденции были

7ПетрищевВ.Е.Идеологическийаспектборьбыстерроризмом//Проблемыборьбыстерроризмом.Материалынаучно­практическойконференции.М.:ИнститутмеждународногоправаиэкономикиимениА.С.Грибоедова.С.129.

8ОльшанскийД.В.Психологиятеррора.Екатеринбург:Деловаякнига,2002.С.140.9 Сами террористы хотят отличаться от криминала. Так, Ильич Родригес Санчес,

захватившийвзаложникив1970г.группуминистров–представителейстран­членовОПЕК,потребовалзаихосвобождениенетольковесьмазначительнуюсуммуденег,ноивозможностьширокойпубликациисвоегозаявления,носившегооткровенноидеологическийсмысл.

28 ЕКОНОМИКА

замеченыитеррологами,такК.Х.ИпполитовиС.А.Гончаровговорятотом,что«именнокриминальныегруппы,втомчислеструктурыорганизованнойпреступностибылииспользованыздесьдлязахватасобственностиивласти»10.И.В.Манацаковподчеркивает,что«посвоейсоциальнойприроде этобылавластьмаргинальнойквазиэлиты, национальная по форме, но антисоциальная по сути»11. Благодаряширокойпропагандечеченскойинтеллигенциейимусульманскимипроповедниками,которые апеллировали к наследию прошлого и призывали к легализации такихсоциальныхинститутовкакшариатские суды, советыстарейшин, кровнаяместьидругимисламскимтрадициям,захватвластивЧечне,посути,криминальнымиавторитетамиполучилподдержкузначительнойчастичеченскогообщества.

Религиозные и националистические основания были также положены воснову конфликта чеченскими лидерами, которые эксплуатировались ими длядостиженияполитическихцелей.Особеннобольшоевоздействиенарелигиозноесознание оказывали зарубежные исламские организации, стремящиеся к под­держанию высокого уровня напряженности в противостоянии мусульманскихнародовСеверногоКавказасцентральнымивластямиРоссии.Подихвоздействиемпроизошларадикализациярелигиозныхвзглядов,получилиразвитиеэкстремистскиерелигиозныетечения.Лидерыэтихтечений(преимущественноваххабизма)испо­льзовалирелигиозныедогмыдляприкрытияантиконституционнойдеятельности,посхемам,апробированнымтеррористамивдругихстранах.Онисоздавалилагеря12дляподготовкиисполнителейтеррористическихакций,пополнявшиесяизсредымалограмотноймусульманскоймолодежи,котораяподвергаласьнетолькомощнойидеологическойипсихическойобработке,ноиактивнообучаласьвоенномуделу.Лидерызарубежныхэкстремистскихорганизацийпомимомолодежиидеологическойобработкепыталисьподвергнутьидетей.Например,вгородОктябрьскийприбылитрое турецких гражданина, для оказания мусульманам помощи в воспитаниииобучениидетей.«ВсозданномпансионатедетямсталивнушатьверувАллахане в рамках традиционного ислама, а с позиций воинствующего, радикально­националистическогомусульманскоговерования,чуждогонаселениюреспублики»13.

Распространениеэкстремистскихидейнеполучилоподдержкиуофициальногомусульманскогодуховенства,идажебылозапрещеноСоветоммуфтиевЕвропейскойчастиРоссиив2001г14.

ДеидеологизацияроссийскогогосударстваиобществанеобошласьбезвлиянияЗапада.Причеммногиеполитикииобщественныедеятелинасильственнопрививалинародузападнуюидеологию.Многобылосделанодлятого,чтобыдевальвировать

10ИпполитовК.Х.,ГончаровС.А.РазрастаниеугрозытерроризмаврегионеСеверногоКавказа //Современныйтерроризм:состояниеиперспективы.М.:ЭдиториалУРСС,2000,С.106.

11Манацаков И.В. Политический терроризм: Региональный аспект. Диссертация насоисканиеученойстепеникандидатафилософскихнаук.Ростов­на­Дону,1998.С.51.

12Сетьтакихлагерей«Кавказ»втечениерядалетфункционировалавсеверокавказскомрегионеРоссииподначаломмеждународноготеррористаХаттаба.

13КалининВ.Н.Религияибезопасность//Правоибезопасность,№4(5),декабрь2002г.

14СоветоммуфтиевЕвропейскойчастиРоссиив2001 г.былосделаноофициальноезаявление,вкоторомосуждалисьвсевидыэкстремизмаитерроризма,втомчислеивформеваххабизма//См.ОсновныеположениясоциальнойпрограммыРоссийскихмусульман.М.,ДуховноеуправлениемусульманЕвропейскойчастиРоссии,2001.С.28.

ЕКОНОМИКА 29

понятияпатриотизма,интернационализма,коллективизма,чувствадолгаичести.Этипредставлениязападныепропагандистыпытаютсязаменитьнасаждениемкультовиндивидуализма,достижениемматериальногоблагополучиялюбымиспособами.«Всамомначалеперестройкиодинизвестныйправославныйсвященниксказал,чтосейчаслюдиобратилиськЗападувнадеждеиспитьизчистогоисточника,однакомногиеперепуталииприпаливместоэтогокканализационнойтрубе»15.Врезультатеначалось разложение морального и психологического состояния широких слоевнаселения.Народлишилсяидеалов,собственногомненияичувствасобственногодостоинства.

Дожалкогоуровнянизводитсянациональнаякультура.Ееместозанимаютсамые примитивные образцы псевдокультуры Запада. Массам населения пре­доставляетсясуррогатдемократииввидераспущенности,ослабленногоконтролясосторонывластей,доступныеразвлечения,системаценностей,избавляющаялюдейотусилийнадсобойиотморальныхограничений.

Практическинавсехканалахтелевиденияэфирноевремязаполняетнизко­пробнаязападнаякинопродукцияввидебесконечныхибессмысленныхбоевиковителесериалов,рассчитанныхнасамуюнетребовательнуюаудиторию.

В результате того, что государство отказалось от участия вформированиисистемы ценностей и мировоззрения у общества, оно получило не тольконарушениедуховногоединстваразличныхслоевигруппнаселения,ноимассовуюэкспансиювраждебныхипреступныхгосударствуиобществуконцепцийиидей.Массированное наступление на общественное сознание осуществляют про­поведники нетрадиционных для России религий. РусскийфилософИ.А.Ильин,ещевначалеХХвека,утверждал,чтопосле«расчлененияРоссии»,внее«будутвливатьсясоциальныеиморальныеотбросывсехстран»,втомчислеиразличногорода«миссионеры»16.ПослераспадаСССРтакислучилось:российский«духовно­идеологическийрынок»стали заполнятьвсевозможные западныепроповедники,экстрасенсы, астрологи, предсказатели, маги, врачеватели. «Они заявляют по­терявшим идеологическую ориентацию людям, что знают ответы на любыесамыесложныевопросысовременностиимогутпоказатьвыходизсоздавшегосякризисногоположения.Илюди,поддающиесявнушению (аихдолявобществев периоды социально­политическихломок также возрастает), как утопающий засоломинкухватаютсязапротянутуюновоявленнымимиссионерамирукудлятого,чтобыобрестихотябыкакую­нибудьопоруиопределенностьвэтойжизни,ставшейвдругтакойнепонятнойичужой»17.

Исключительныйпотенциалрелигиозноготерроризма,способногопорождатьмассовыеубийства,наиболееотчетливопрослеживаетсявдеятельностиразличныхрелигиозныхкультовисект,гдеприформированиитеррористическойидеологиивосновеможетлежатьмистическая,сверхъестественная,божественнаяцель.ОченьчастолидерысектантовговорятонеизбежностиАпокалипсиса,подчеркиваяприэтомуникальноемессианскоепредназначениесвоейсекты,аосебеотзываютсякакоединственныхлюдях,постигших«высшуюистину».Этилюдисискаженными

15ДворкинА.Л.Десятьвопросовнавязчивомунезнакомцуилипособиедлятех,ктонехочетстатьзавербованным.М.:ИзданиеИнформационно­консультативногоЦентраСвмч.Иринеяеп.Лионского,1995.С.6.

16 Ильин И.А. О России. М.: Студия «ТРИТЭ» Никиты Михалкова, «Российскийархив»,1995.С.23.

17ПетрищевВ.Е.Указ.соч.С.130.

30 ЕКОНОМИКА

взглядаминамиринарелигиюсчитаютсвоимдолгомприблизитьспасениемираилиускоритьконецсвета,действуяметодамитеррора,какэтопыталасьсделатьвЯпониисекта«АумСинрике»(Высшаяистина).ФилиалыэтойсектыбылиоткрытыивРоссиив1992г18.Еепоявлениесопровождалосьмощнойрекламнойкампанией,споследующимимассовымиинициациями(посвящениями).Пооценкамлидеров«АумСинрике»,вянваре1994годачислоихадептоввМосквесоставляло35тыс.человек,авцеломпоРоссии–немногимменее50тыс.человек.Послетерактавтокийскомметро1995годасектабылапризнананезаконной19.

ВнастоящеевремявРоссиинаблюдаетсяактивизацияидругихтоталитарныхсект,такихкак«Церковьсаентологии»,«ЦерковьОбъединения»,«ЦерковьПослед­негоЗавета»,«ОбществосознанияКришны»,«Белоебратство»идругие.

Своетлетворноевоздействиетоталитарныесектыобращают,преждевсего,наталантливых,энергичныхмолодыхлюдей,нацветнации,набудущеенашейстра­ны.Постатистическимданным,представленнымнаконференции«Тоталитарныесекты–оружиемассовогопоражения.Программапоразоружению»,вРФчислен­ностьлюдейвовлеченныхвдеструктивныеиоккультныерелигиозныеорганизации,достигает1млн.человек,70%изкоторыхмолодыелюдиввозрастеот18до27лет20.Руководствосектпредлагаетадептам(сторонникам)инеофитам(новообра­щенным)защитуотвсегонегативного,чтоихокружаетвобществе,атакжереали­зациюстремлениякидентификацииисамосовершенствованию,вобменнаисполь­зованиематериальногоидуховногопотенциалаличности.Секты,длядостижениясвоихцелейзачастуюманипулируютсознаниемлюдей,чтоприводитличностьвсостояниепсихологическойзависимости,прикоторойадептытеряютнравственныеориентирыиготовывыполнитьлюбыеприказы.Психологисравниваютсектантствоснаркоманией,анекоторыедажеутверждают,что«слезть»сиглыиногдадажелегче,чемвыйтиизкакого­либобратства.«Сектантов­неофитов,какправило,доводятдополногопсихическогоифизическогоистощения.Так,бывшемукришнаитудлявоз­вращениякнормальнойжизнитребуется11месяцев,муниту–16,авотсайентологипрактическинеподдаютсяреабилитации...»21.

Итак,деятельностьсектипродвижениеихмировоззренческихдоктриннесутвсебеасоциальныеиантигуманныевзгляды,чтоспособствуетнасильственномуизменениюменталитетарусскогонарода,ослабляюттрадиционныедляРоссиицен­ности,губятнакорнюнашиибезтогонезрелыегражданскиеинституты.

Можноконстатировать,чтовсовременнойРоссиираспространениесектант­ства,сепаратистскихинационалистическихидей,подменакультурныхценностейимногиедругиедеструктивныепроцессы, влияющиена эскалациютерроризма,связаныскризисомдуховнойжизни,врезультатекоторогодеградируюткакобще­ственныеинституты,такиотдельнаяличность.Наэтупроблемугосударстводолж­нообратитьпристальноевнимание,ивыработатьтакуюидеологическуюполитику,которая объединит население страны независимо от национальной, социальной,политическойивозрастнойпринадлежности.Привыработкеидеологическойпо­литики,государстводолжнозадействоватьвеськультурныйпотенциалРФ,таккак

18В1992году«АумСинрике»былазарегистрированаМинюстомРФ.19Цит.по:МакряшинаА.Чтотакоетоталитарнаясекта?//http://www.gazeta.ru20Интернет­Издание«on­lineПравда».Указ.соч.21БазылюкМ.Почемопиум?//НовыеИзвестияот29октября2003г.http://

www.newizv.ru/print/?id_news=2413

ЕКОНОМИКА 31

формированиемировоззренческой,идеологическойсферыявляетсядоминирующейобластьюдеятельностикультуры.Формированиеидейно­нравственногоиммунитетаотнасилия–главнаяеецельвпротиводействиитерроризму22.ВсвоемвыступлениинапарламентскихслушанияхЮ.В.Голикподчеркнул:«Важнымифакторамифор­мированиягосударственнойполитикивкультурнойсфереявляютсянациональныеинтересыиобеспечениеихбезопасности»23.Мысогласнысегопозициейисчи­таем,чтоприоритетнойзадачейгосударства,решаемойприактивномсодействиипредставителейотечественнойкультурыивсегогражданскогообщества,являетсясозданиеэффективнойсистемымировоззренческойбезопасности,целькоторой–нейтрализация,профилактикаипреодолениерадикальногоэкстремизма.Восноветакойсистемы–социально­коммуникационныетехнологииформированиявнутрен­нейустойчивостиличности,семьи,нации,общества,созданиемировоззренческойсредыобитания,безопаснойотполитического,национального,религиозногоэкстре­мизма,провоцирующегонасилиевформетеррористическихдействий.Системами­ровоззренческойбезопасностидолжнабазироватьсянауниверсальныхгражданскихценностяхправчеловека,культурымира,гуманизма,толерантности.

Длятогочтобыэтасистемасформироваласьиработалаэффективногосударс­твоиобществодолжнырешитьдвепроблемы:во­первых,нагосударственномуров­недолжнабытьвыработанаобщенациональнаяидеология,способнаясплотитьвсеслоинаселения,а,во­вторых,культураврамкахновойидеологическойконцепции,должнаразвиватьулюдейчувствовысокойгражданственности.Речьидет«останов­лениигражданско­патриотическойкультурыХХIвека,сутькоторой–формированиемировоззренческисамоустойчивогогражданинаIIIтысячелетия.Именномировоз­зренческаясамоустойчивостьпредотвращаетмотивациюнасилияпоотношениюкокружающемусоциальномумиру.Напротив,попытканайтиопорувнесамоуваже­нияисамоценностиприводитктому,чтонасилиестановитсянаиболеекороткимпутемквнутреннейустойчивостичеловека,стремлениеккоторойсоставляетсутьчеловеческогобытия»24.

Отом,чтогосударствуиобществунуженидеологическийстержень,говорятиученые,иполитики.Так,Л.Туроуподчеркивает,что«нацииобъединяетлибовнешняя угроза, либо мощная внутренняя идеология, какой и был коммунизм.Сегодня правители России и других постсоциалистических стран не имеют всвоем распоряжении ни силы, ни идеологии... Без господствующей идеологии,которую надлежит пропагандировать и защищать, национальные государства,как учит история, скатываются к конфронтации с соседями... Если нет сильнойвнутренней идеологии, нации распадаются на противоборствующие этнические,расовые,классовыегруппы»25.Необходимостьсозданияобщенациональнойидео­логии России была отмечена и на уровне высшей государственной власти. Еще

22Однаконеобходимоподчеркнуть,чтокультурапризванаборотьсянестолькос терроризмом, сколько с экстремизмом. В силу того, что именно радикальныйэкстремизмпорождаеттеррористическиедействия.

23ГоликЮ.В.Государственнаяполитикавкультурнойсферекакмировоззренческаяосноваантитеррористическойдеятельности//http://rusology.narod.ru/culture/culture­7.htm

24БоканьЮ.Мобилизация потенциала культуры на борьбу с терроризмом // http://rusology.narod.ru/culture/culture­7.htm

25ТуроуЛ.Будущеекапитализма.Какэкономикасегодняшнегодняформируетмирзавтрашний//НоваяпостиндустриальнаяволнанаЗападе.Антология.М.,1999.С.214­217.

32 ЕКОНОМИКА

Б.Н. Ельцин в 1996 году отмечал, что «в России общенациональной идеи поканет,иэтонегативносказываетсянаразвитииобщественныхпроцессоввстране.Целесообразноеесоздатьвсжатыесроки–неболеегода.Заэтовремяможноуяснить:«какая идея, какая идеология – самая главная для России»26. О необходимостивыработкиконсолидирующейидеологии,безкоторойневозможнопрогрессивноеразвитиестраныговорилВ.В.Путинв1999году:«СегоднямногонациональномународуРоссиинужнасвоя,прогрессивнаяидействительновоодушевляющаяих,обеспечивающаяихвысокуюсоциальнуюиобщественнуюактивность,идеология.Восновеновойидеологиидолженлежатьпатриотизм»27.Несмотрянаподобныезаявления,серьезноевниманияпроблемевыработкиобщенациональнойидеологиина государственном уровне стало уделяться лишь в последнее время, но самаобщенациональнаяидея (в концептуальном смысле) ещене выработана.Однакоученыеилидерыбольшинстваполитическихпартийсходятсявомнении,чтоонадолжна вместить устои справедливости, нравственности и патриотизма. Толькотогдамысли,ипоступкичеловекабудутнаправлятьсясовестью,тогдаоннебудетподвержен таким проявлениям как экстремизм и терроризм. Тогда внутренняякультуранетольконепозволитемусодействоватьтеррористам,но,наоборот,будетпобуждатьсамымактивнымобразомпротивостоятьлюбымнегативнымявлениямжизни.

Главнаяпроблемасовременногообщества–этосозданиеусловийдляфор­мированияличностичеловекасвысокимиморальнымиинравственнымикачествами,сустойчивойсистемойвнутреннегосамоконтроляиправиламижизнипозаконамсовести.Можнонаучитьмолодежьзарабатыватьденьги,управлятьгосударством–нельзянаучитькультуре.Культурувоспитывают!

Культура–этооснованациональнойбезопасностистраны,таккакчерезнеепередаютсявселучшиенравственныезаповедипоколений,великиеидеироссийскогопросветительства, благотворительности, милосердия, душевное благородство,уважениексвоимнациональнымтрадициям.Каквсеобъемлющаясистема,культуравплетенавповседневнуюжизньобществаитемсамымобеспечивает,организуетирегулируетегожизнедеятельность.Иименноонапридаетчеловекувнутреннююсвободу,атакжеответственностьпередсобой,обществомивсеммиром.

У культуры очень много проявлений: искусство, наука, образование, вос­питание, средства массовой информации, религия, право, спорт и др. Все онииграютзначительнуюрольвходепредотвращенияипредупрежденияформированияэкстремистскогоменталитета.Врамкахнашейстатьимыпостараемсярассмотретьбольшинствоизних,однакоболееглубокийанализдадимтакимпроявлениямкакрелигия,воспитание,образование.

Однойиздоминирующихсоставляющихкультурыявляетсярелигия.«Приправильномосознанииистиннойролирелигии,онаможетстатьчастьюрешенияпроблемыборьбыстерроризмом»28.

26См.:ЕльцинБ.Н.Россия:человек,семья,общество,государство.Программадействийна1996­2000годы.М.,1996.С.104­105;См.также:«Известия»от17.07.1996.

27 Путин В.В. Общегосударственная идеология // Информационно­аналитическоеИнтернет­Издание«on­lineПравда»//http://news.pravda.ru/society

28 Такое заявление сделал архиепископ Челестино Мильоре, принявший участие взаседании ГА ООН, посвященной стратегиям борьбы с терроризмом. // http://katolik.ru/modules.php?name

ЕКОНОМИКА 33

Практически все религиозные объединения России зовут к миру. Этоподтверждают, в частности, их последние документы. Среди таких документов– «Основы социальной концепции Русской православной церкви»29, «Основныеположениясоциальнойпрограммыроссийскихмусульман»30,«ОсновысоциальнойконцепциииудаизмавРоссии»31и«СоциальнаяпозицияпротестантскихцерквейРоссии»32.

В«ОсновахсоциальнойконцепцииРПЦ»–церквибольшинствароссийскихверующих – цитируется «золотое правило», сформулированное в Евангелии отМатфея:«Вовсем,какхотите,чтобыпоступалисвамилюди,такивыпоступайтес ними»33. Там же: «Недопустимыми являются пропаганда насилия, вражды иненависти, национальной, социальной и религиозной розни, а также греховнаяэксплуатациячеловеческихинстинктов,втомчислевкоммерческихцелях»34.

Конечно,нынешнийвсплескнасилияитерроризмасвязансширокимком­плексомпроблемэкономического,политического,социальногоииногохарактера.За террористами чаще всего стоят конкретные «заказчики», извлекающиеиз че­ловеческогогоряматериальныеиполитическиевыгоды.Однакобылобынепрос­тительной ошибкойигнорировать религиозныйфактор, неразрывно связанный систориейвсехнародов,включаяеесамыетрагическиеэпизоды.

В борьбе с терроризмом культура раскрывает одну из центральных своихсущностей–образование.Образование–важнейшийсоциальныйинститут,обес­печивающий трансляцию культуры от поколения к поколению, сохранение ивоспроизводствокультурныхценностей.

Молодежь не получающая надлежащего образования и профессиональныхнавыков,делаетсялегкойдобычейэкстремистскихтеррористическихгрупп.Поэтомупроблемыобразованиятребуютпристальноговниманиясостороныгосударства.Особеннонеобходимообратитьвниманиеприреформированиинасреднееисредне­специальноеобучение,чтобымыбылиуверены,чтодетейучаттерпимости, а сдругойстороныимдаютзнанияитрудовыенавыки,чтонеобходимодляуспешногоконкурированиянарынкетрудавэкономикеXXIвека.

Воспитательно­пропагандисткая работа, направленная на борьбу стерроризмом,должнабытьсконцентрировананапостепенноеизменениесознаниялюдей.Приэтомособоевниманиегосударствообязаноуделитьдуховнойсостав­ляющей.Мир,общечеловеческиеценности,идеиненасилияисогласия,богатстваивзаимодополнительностикультур,убежденностьвраспространениииотстаиванииэтихпринципов–воспитательныеценности,противостоящиеидеологиитерроризма.

Прирешениитакихсерьезныхпроблемкактерроризмвопросовоспитаниимолодежинеобходимопоставитьнапервоеместо,таккаквоспитаниедостойной

29ОсновысоциальнойконцепцииРПЦ2000.//ЮбилейныйАрхиерейскийСоборРПЦ.Москва,13­16августа2000г.Сборникдокладовидокументов.СПб.,2000.

30Основные положения социальной программы Российских мусульман.М.,ДуховноеуправлениемусульманЕвропейскойчастиРоссии,2001.

31Основысоциальнойконцепциироссийскогоиудаизма//Еврейскиеновости№1(25)от15.01.2003.

32СоциальнаяпозицияпротестантскихцерквейРоссии//РелигияиСМИ,22декабря2003года.

33§1.Гл.XVI.ОсновсоциальнойконцепцииРПЦ.Указ.соч.34§2.Гл.XV.ОсновсоциальнойконцепцииРПЦ.Указ.соч.

34 ЕКОНОМИКА

смены – естественное условие существования человеческого сообщества. Ещевеликий философ античности Платон говорил: «Воспитание – это Архимедоврычаг,которыйпозволитперевернутьвсюполитикугосударства,воспитавморальноответственнуючеловеческуюличность.Поэтомусозданиедемократическогогосу­дарстванадоначинатьснуля–снравственноговоспитаниябудущегопоколения»35.

Ксожалению,сегоднясвоювоспитательнуюфункциюобществонереализует,а в результате молодежь больше всех страдает от идеологического разброда иэтическогобескультурья,легкостановитсяжертвойпреступныхгруппировок,втомчислеитеррористов.

Итак, хотелось бы еще раз отметить, что разрушение нравственных основобщества,традиционныхценностейиидеалов,вконечномсчете,ставятчеловечествопередугрозойсобственногоуничтожения,грозятвсплескомрасовойинациональнойвражды,атакжераспространениемэкстремизмаитерроризма.Поэтомувопросыидеологического обеспечения противодействия террористическим угрозам пред­ставляются весьма серьезными и требуют основательной научно­методическойобработки.

Мысчитаем,чтогосударствоврамкахкультурно­мировоззренческогонапра­вления противодействия терроризму должно уделять внимание, прежде всегорелигиозному воспитанию, образованию, а такжепроводить воспитательно­про­пагандисткуюработу.

В рамках выработки мер, направленных на религиозное просвещениегосударстводолжно:

–вестиразъяснительнуюработусрединаселенияпоповодуспекулятивногохарактера ссылок террористов на их религиозное оправдание, поскольку всеклассическиерелигииотвергаютнасилие;

–пресекатьдеятельностьнетрадиционныхрелигийисект,проповедующихнасилие;

–разработатьпрограммывцеляхорганизацииконструктивноговзаимодействияразличных религиозных конфессий ишироко осветить деятельность конфессий,направленных на достижение межэтнического и межрелигиозного согласия итолерантности.

В рамках образовательного направления противодействия терроризмугосударстводолжновыработатьследующиемеры:

– активизировать воспитательные функции образовательных учреждений,которые должныбыть направленына выработку общероссийской национальнойгражданскойикультурнойидентичностидетей,молодежинаосновеисторическойикультурнойпреемственности;

–освоитьвсистемеобразованияценноститрадиционнойкультурынародовРоссии,втомчислеэтническихиконфессиональных,обеспечивающихформированиеиндивидуальнойкультурнойэтнической,конфессиональнойидентичности;

35Платон.Собрание сочинений в четырех томах. Том 2.СПб.:ИздательствоСанкт­Петербургскогоуниверситета,2007.С.326.

ЕКОНОМИКА 35

–наполнитьобразовательныйпроцесспредметами,формирующимивысокуюнравственность, этику поведения, целостное мировоззрение. Народная культуракакуниверсальная,несущаявсебенормыобщечеловеческойморали,можетстатьосновойдлятакогопроцесса;

–прививатьподрастающемупоколениюуважениекисторическим,культурнымтрадициямнародовРоссии,историческойпамяти,нормамобщепринятойморали,правамисвободамчеловека,реальнымценностям;

–обеспечитьпрозрачностьиоткрытостьконфессиональныхобразовательныхсистемвчастипрофессиональногорелигиозногообразования.

Длятогочтобыдействительнооказатьпозитивноевлияниеибытьвоспринятойвсистемеобразования,даннаяработадолжнавестись,опираясьнадействительныеисторические и культурные традиции, духовно­нравственные ценности народовРоссии,приоритетправаизакона.Вэтомслучаересурсобразования,каксоциальногоинститута,будетнетолькомаксимальноэффективнонаправленнапоследовательноеискоренениетерроризма,ноинапредупреждениеситуаций,способныхпородитьтерроризм.

В рамках воспитательной работы среди населения государством должныпроводитьсяследующиемеры:

– усилить формы и методы пропагандистской работы среди населения,разъяснятькакидеологическиезаблужденияидейныхосновтерроризма,такисутьантитеррористическихидей;

–разрабатыватьиреализовыватьмерыпо сокращению социальной базы терроризма за счет проведения информационно-политических мероприятий,выявления и ликвидации центров идеологического обеспечения и поддержкитеррористическихдвижений;

–вестиспециальнуюработусмолодежью,наиболееподверженнойкрими­нальномуитеррористическомувлиянию,заражениюложнойидеологиейтерроризма;

– создать эффективную систему просвещения граждан, которая позволитпрививать детям, молодежи и взрослым такие качества, которые ориентируютличность на активное неприятие терроризма, противодействие ему, исключаютиспользованиетерроризмакаксредствадостижениялюбыхцелейвгражданскомобществе;

– способствовать активному поддержанию деятелями культуры традициймиротворчества и народной дипломатии, обычаев и традиций мирососедства ивзаимопонимания,принятиедеятельногоучастиявурегулированииипредотвра­щениисоциальных,межэтнических,меж–ивнутриконфессиональныхконфликтовврегионах;

–формировать в сознаниимолодеживысокийобразРодины, вызывающейчувствогордостиижеланиевнестисвойвкладвделосозиданияирасцветастраны;воспитывать в общественном сознании образ положительного героя с чувствомсобственногодостоинства,осознающеголичнуюответственностьпередобществомиОтечеством;

–культивироватьвобщественномсознанииобразздоровойиполноценнойсемьи через СМИ, так как истинное духовно­нравственное воспитание человекполучаеттольковсемье.Престижсемей,воспитывающихнравственноифизически

36 ЕКОНОМИКА

здоровых детей, должен быть поднят на максимальную высоту36. А государстводолжноспособствоватьукреплениюсемьи,каквматериальном,такивнравственномплане;

– пропагандировать распространение исследований и достижений оте­чественнойизарубежнойнаучноймысливобластифилософии,морали,педагогикиидругихсферчеловеческогосознаниякакчерезинститутынаукииобразования,такичерезразличныесредствамассовойинформации.

ЛИТЕРАТУРА

1. БазылюкМ.Почемопиум?//НовыеИзвестияот29октября2003г.http://www.newizv.ru/print/?id_news=2413

2. БиценкоА.ВМальцевскойженскойкаторжнойтюрьме1907­1910гг.(Кхарак­теристикенастроений)//Каторгаиссылка.1923.N7.С.195­196.

3. БоканьЮ.Мобилизацияпотенциалакультурынаборьбустерроризмом//http://rusology.narod.ru/culture/culture­7.htm

4. Буайе Ж.Ф. Империя Муна. М., 1990; статья «Сайентология – процветающий культ жадности и власти» // журнал «Time» от 6 мая 1991 г.

5. ГоликЮ.В.Государственнаяполитикавкультурнойсферекакмировоззренческаяоснова антитеррористической деятельности // http://rusology.narod.ru/culture/culture­7.htm

6. ДворкинА.Л.Десятьвопросовнавязчивомунезнакомцуилипособиедлятех,ктонехочетстатьзавербованным.М.:ИзданиеИнформационно­консультатив­ногоЦентраСвмч.Иринеяеп.Лионского,1995.С.6.

7. ЕльцинБ.Н.Россия:человек,семья,общество,государство.Программадейс­твийна1996­2000годы.М.,1996.С.104­105;

8. ИльинИ.А.ОРоссии.М.:Студия«ТРИТЭ»НикитыМихалкова,«Российскийархив»,1995.С.23.

9. ИпполитовК.Х.,ГончаровС.А.РазрастаниеугрозытерроризмаврегионеСе­верногоКавказа//Современныйтерроризм:состояниеиперспективы.М.:Эди­ториалУРСС,2000,С.106.

10. МакряшинаА.Чтотакоетоталитарнаясекта?//http://www.gazeta.ru11. КалининВ.Н.Религияибезопасность//Правоибезопасность,№4(5),декабрь

2002г.12. МанацаковИ.В.Политическийтерроризм:Региональныйаспект.Диссертация

на соискание ученой степени кандидата философских наук. Ростов­на­Дону,1998.С.51.

13. ОльшанскийД.В.Психологиятеррора.Екатеринбург:Деловаякнига,2002.С.140.36К2015году,согласнопрогнозам,численностьроссиян,вступающихвтрудоспособный

возраст,сократитсяпочтив2раза,ачисленностьвыходящихзапределытрудоспособноговозраста будет превышать их тоже в 2 раза. Кризис современной семьи, прежде всего,выражаетсяврезкомпадениирождаемости,вдеформациитрадиционныхценностейсемейнойжизни,т.е.семья,утрачиваетсвоюосновнуюфункцию–воспроизводствопоколений.См.:Семьякаксоциальныйинституткультуры//http://www.countries.ru/library/institute

ЕКОНОМИКА 37

14. ОсновныеположениясоциальнойпрограммыРоссийскихмусульман.М.,Ду­ховноеуправлениемусульманЕвропейскойчастиРоссии,2001.С.28.

15. Основы социальнойконцепцииРПЦ2000. //ЮбилейныйАрхиерейскийСо­борРПЦ.Москва,13­16августа2000г.Сборникдокладовидокументов.СПб.,2000.

16. Основысоциальнойконцепциироссийскогоиудаизма//Еврейскиеновости№1(25)от15.01.2003.

17. Петрищев В.Е. Идеологический аспект борьбы с терроризмом // Проблемыборьбыстерроризмом.Материалынаучно­практическойконференции.М.:Ин­ститутмеждународногоправаиэкономикиимениА.С.Грибоедова.С.129.

18. Платон. Собрание сочинений в четырех томах. Том 2. СПб.: ИздательствоСанкт­Петербургскогоуниверситета,2007.С.326.

19. ПутинВ.В.Общегосударственнаяидеология//Информационно­аналитическоеИнтернет­Издание«on­lineПравда»//http://news.pravda.ru/society

Семьякаксоциальныйинституткультуры//http://www.countries.ru/library/institute20.21. Социальная позиция протестантских церквей России // Религия и СМИ, 22

декабря2003года.22. Таратута Е. А. С.М. Степняк­Кравчинский – революционер и писатель. М.,

1973.С.354.23. ТуроуЛ.Будущеекапитализма.Какэкономикасегодняшнегодняформирует

мирзавтрашний//НоваяпостиндустриальнаяволнанаЗападе.Антология.М.,1999.С.214­217.

24. ХлобустовО.М.,ФедотовС.Г.Терроризм:реальностьсегодняшнегосостояния//Современныйтерроризм:состояниеиперспективы.Подред.Е.И.Степанова.М.:ЭдиториалУРСС,2000.С.91.

25. ХоффманБ.Терроризм–взглядизнутри.М.:Ультра.Культура,2003.С.118.26. Hubner F. & Gruson L. «Monkey on a Stick» // HBJ, 1988

38 ЕКОНОМИКА

NEAT TURIZAM – SEGMENT ODRŽIVOG RAZVOJA ILI AGRESIJE NAD RAZVOJEM

RezimeVišeoddvedecenijevelikapažnja seposvećujekompleksnosti turističkihproizvodakojiupućujunaekološkiodgovornaputovanjaiposeterelativnonenarušenimprirodnimpodručjima,podržavajuočuvanjeautentičnihmateri­jalnihiduhovnihvrednosti,pospešujuobrazovanjeputnikaiimajukoristanaktivanuticajnalokalnostanovništvo.Natakvimputovanjimaposetiociot­krivaju lepotu prirode, bogatstvo drugih kultura i načina života, upoznajujedni druge i kroz taj proces otkrivaju sami sebe. U traganju za takvimturističkimproizvodom,novikonceptiimodelisurazvijenidabiosiguralikvalitetdoživljajauprirodiidabizaštitiliprirodneikulturnevrednostizabudućeposlovanjeigeneracijeposetilaca.Uzimajućitouobzir,ovajradimazaciljdaukaženaznačaj,ograničenjaibudućnostNEATturizma(turizamuprirodi, ekoturizam i turizamposebnih interesovanja­avanture).Mada seonirazlikujuusvojimznačenjima,oviobliciturizmaimajunekezajedničkekarakteristike,jersuusmereninadestinacijeuprirodi,nastalisukaoreakcijanamasovniturizamimogubitisegmentodrživograzvojailioblikagresijenadrazvojem.BudućnostNEATturizmaotvaramnogerasprave.Nadamose,daćeturizam„budućnosti“bitivišeokrenutočuvanjupostojećihvrednosti(prirodnihisocio­kulturnih),negodosadašnjiobliciturizma. Ključne reči: ekoturizam, životna sredina, posetilac, održivi razvoj.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrMilicaVujičić,Državni Univerzitet – Novi Pazar, Pravno-ekonomski departmanMrLelaRistićEkonomski fakultet – Kragujevac

ЕКОНОМИКА 39

NEAT TOURISM – A SEGMENT OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT

OR AGGRESSION ON DEVELOPMENT

AbstractOverthelasttwodecades,muchattentionhasbeendevotedtothecomplex­ityof the tourist productsmainly referring to environmentally responsibletravel,visitstorelativelyundisturbednaturalareas,supportingpreservationof authenticmaterial and spiritual cultural values, promoting educationofvisitors,whilehavingabeneficialactiveimpactonlocalpopulation.Duringsuchjourneysvisitorsdiscoverbeautyofnature,becomeexposedtorichnessofothercultures,learnaboutdifferentwaysoflivingandmeetwithlocals–theprocesseswhicheventuallyhelpvisitorstodiscoverinnerselfaswell.Insearchforsuchtouristproducts,newconceptsandmodelshavebeendevel­opedinordertoensurethequalityofexperiencingnature,whileprotectingnaturalandculturalfoundationforfuturebusinessandgenerationsofvisitorstocome.Takingthisintoconsideration,theaimofthisworkistostresstheimportance,limitationsandfutureofNEATtourism(nature­based,ecoandadventuretourism).Althoughtheydifferintheirrespectivemeanings,allofthesetouristformssharesomecommonaspectssincetheyareallsomehowconnectedtonaturaldestinations,theyallemergedasareactiontomasstour­ismandtheymightbeasegmentofsustainabledevelopmentoraformofaggressionondevelopment.ThefutureofNEATtourismraisesmanyissues.Hopefully,thetourismof„tomorrow”willbemoreturnedtowardsprotectingexistingvalues(environmentandsocio­cultural),thantourismtypesoftoday. Key words: ecotourism, environment, visitor, sustainable development.

Uvodna razmatranjaDanašnjinačinživotaprouzrokuje,nažalost,svevećenasiljenadčovekomipriro­

dom.Živimoumodernomdobu,ukojemsu inajudaljeniji inajosetljivijidelovinašeplanetedostupni,gdejeopštaporukasvihturističkihputovanja»uživajte«.Tajprivlačnisloganpostepenojepostaoetičkinepodnošljiv,okrivljenzasvevrsteštetananetihprirod­nomokruženju,zasocio­kulturnaneznanjaidestrukcije.Zaista,prirodneatrakcije(kul­turneisocijalne)sujedanodglavnihrazlogazaputovanja.Najčešćejeturizamnanekinačinpovezansaprirodnimkarakteristikama,kaoštosuvoda,plaže,sneg,šume,pejzaži,pećine,flora,fauna,kaoisasocio­kulturnimatrakcijama,kaoštosudrevnecivilizacijeidomaćestanovništvo.Istovremeno,naglirazvojturizmajeveomanegativnouticaonaprirodneisocio­kulturnevrednosti.Naime,nekadašnjistrahoddivlje,nepoznateinepre­dvidiveprirode,zamenjenjepoznavanjemprirodnihfenomena,dokjetehnološkirazvojomogućioljudimadazagospodareprirodom.Uciljusprečavanjanegativnihuticajakojesasobomnosimasovniturizam,utraganjuzanovimturističkimproizvodom,turistiikreatoriturističkihproizvoda,nastojedavrateznačenjeprirodekaoturističkeatrakcije.Izvorna,čista,neurbanizovanaprirodaseponovojavljakaonovaatrakcijanaturističkomtržištu,

40 ЕКОНОМИКА

novaposlovnamogućnostiizazovzaistraživače.Novikonceptiimodelisurazvijenidabigarantovalikvalitetdoživljajauprirodiidabizaštitiliprirodneikulturnevrednostizabudućegeneracije turista.Potrebazazamenommodela tradicionalnog turizma,koji jeimaomasovnotržište,kulminiralaje1980­ihgodina,konceptomalternativnogturizma,podstaknutzahtevimaturista,kojisuželelidaputujupremajošnetaknutimatraktivnimmestima,neotkrivenimodstraneturista–mestimagdeonimogubitiudirektnomkontaktusaprirodom.Nažalost,ovinovialternativnituristisuzapravopostalipionirimasovnogtur­izma,jerjenjihovbrojvremenomrastao,anovaatraktivnamestapretvorilisuudestinacijemasovnogturizma.Očigledno,alternativniturizamjeizgubiodostaodsvojepopularnosti,ikaokoncept,ikaokomercijalniproizvod[1,str.38].

Novi koncept »blagog« turizma razvijen je u Evropi (uglavnom na Alpskompodručju),biojemalogobima,bazirannamalimpreduzećimainastojaojedaintegrišemeštanesaposetiocima.Uskorojetopostalaalternativamasovnomturizmuiopetsepo­kazaloda»blagi«turizammožedapredstavljarazvojnumogućnostzanerazvijeneregioneizamestasaturističkimatrakcijama.Ubrzo,nosiociturističkeponudesupokušavalidaprivukusvevišeposetilaca,uciljuostvarivanjavećihekonomskihkoristizadatopodručje.Umnogimalpskimdestinacijamarazvojturizmajezapočeokaoblagi,alisenakrajupo­kazaokao»grubi«masovniturizam,kojijedostatehnološkipodržan[2,str.13].

Ekoturizam,kaoprihvatljivkonceptodrživog turizma, razvijen jekrajem1970­ih godina i, za razlikuod alternativnog i blagog turizma, ostao i postaje sve traženijiturističkiproizvod.Moderniturizamuprirodi,usuštini,predstavljajednostavnoputovanjeupodručjasalepomprirodomiusredsređenjenadoživljavanjefloreifaune.Avanturističkiturizamjepovezansaizazovimauprirodnomokruženjuiliegzotičnojokolini.Madaseonirazlikujuusvojimznačenjima,upraksiseuočavaspajanjeovihkoncepatanatržištusamarketinškogstanovištaturoperatora,tesečestogovorioNEATprivrednomsektoru[3,str.437­44],odnosno,NEATturizmu.

Poređenje eko, prirodnog i avanturističkog turizmaDostajenapisanooekoturizmu,uloženomnogonaporazaboljerazumevanjenje­

govesuštine,amnogapreduzeća,vladeilokalnezajedniceprezentujudostignuterezultatedaekoturizamzaistadovodidoočekivanihekonomskih,društvenihiekološkihkoristi.Ipak,nepostojidovoljnasaglasnostokonjegovogznačenja,niuniverzalnadefinicijaeko­turizma, jerpostojemnogiobliciaktivnostiuoblastiekoturizma,kojenudebrojni turoperatoriiukojimaučestvujevelikibrojturista.Ekoturizamseprvenstvenopropagiranatržištukao»turizamuprirodi«, teseovaj terminčestokoristikaosinonimzaeko­turizam,madaispunjavasamomalozahtevaekokoncepta,kaosegmentaodrživogtur­izma.Dokseturizamuprirodifokusiranadoživljavanjefloreifaune,ijavljaseutakvimoblicimakaoštosuizletiušumekojeseodlikujuobilnimkišama,posmatranjeprizorauparkovimaprirodeilirezervatimabiosfere,dotleekoturizamuzimauobzirnenarušeneprirodne i socio­kulturnevrednosti.Osim toga, ekoturizam jebližiodrživom turizmu,jerupućujenaekološkiodgovornaputovanjaiposeterelativnonenarušenimprirodnimpodručjima(uključujućiikulturnevrednosti),pospešujeekološkuedukaciju,menadžment,očuvanjepostojećihvrednosti,istovremenoobezbeđujućisocio­ekonomskouključivanjelokalnogstanovništva[4,str.63].SažetadefinicijaMeđunarodnogdruštvazaekoturizam(TIES,1991):ekoturizamjeodgovornoputovanjeuoblastiprirode,koječuvaživotnu

ЕКОНОМИКА 41

sredinuipodržavablagostanjelokalnogstanovništva,postalajejednaodnajširecitiranihiprihvaćenihdefinicija.Danaspostojiinizdrugihdefinicijakojeuključujunjegoveopštekarakteristike[5]:

– zasnivasenaprirodi,osnovnamotivacija turista jeposmatranje iuvažavanjeprirode,kaoitradicionalnihkulturakojepreovlađujuutimprirodnimpodručjima;

– sadržiobrazovneianalitičkekarakteristike; – uprincipu,alineisključivo,organizujugazamalegrupe,malalokalnapreduzeća

istranituroperatorirazličitihveličina; – minimiziranegativneuticajenaprirodnoisocio­kulturnookruženje; – podržavazaštitupodručja,stvarajućiekonomskekoristizalokalnezajednice,

obezbeđujealternativnuzaposlenostimogućnostostvarivanjaprihodazalokalnezajednice; – povećavasvestoočuvanjuprirodeikulturnihbogatstavaimeđustanovništvom

imeđuturistima.Avanturistički turizam takođe spada u turizam u prirodi, budući da uključuje

korišćenjeprirodnihresursa.Njegovasvrhajedaistraži»novaiskustvakojačestouključujuzapaženrizikilikontrolisanuopasnostpovezanusaizazovimauprirodnomokruženjuiliegzotičnojokolini«[6,XV­XVI].Čestojepovezansasportskimturizmomijavljaseuoblikušetnjiuprirodi,pešačenja,planinarenja,splavarenjailiveslanja,plovidbeuskimrečnimklisurama/kanjonimareka,vožnjekajacima.Avanturističkaiskustvavarirajuod„grubih“do„blagih“,tj.odekstremnihdoumerenih,iutičunaživotnusredinu.

Rasttržištaavanturističkogturizmapraćenjepovećanomkomercijalizacijomrek­reacije u prirodi i razvojem specijalizovane visokotehnološke sportske opreme. Novidruštveni trendovi,specijalizovaničasopisi inovinepromovišuaktivni iavanturističkistilživotaiodmore,kreirajućispecifičnisportski,aktivni,avanturističkiturizamuprirodi.

Sobziromnaturističkuetiku,ekoturizamjeubedljivijikonceptkojiuzimauobzirekološkeisocio­kulturnestandarde.Turizamuprirodijeslabijikonceptinemavelikuod­govornostzasocio­kulturnevrednostiokruženja,dokjeavanturističkiturizamnajopasnijiusmisluuticajanaokruženje.

Primeridobreprakseukazujunarazumevanjeiuspešnuprimenuosnovnihprincipaekoturizma[5]:

– minimiziranje negativnih uticaja na prirodu i kulturu, koji mogu degradiratidestinaciju;

– obrazovanjeputnikaoznačajuzaštite; – naglašavanjevažnosti odgovornogposlovanja, koje funkcionišeu saradnji sa

lokalnimvlastimaistanovništvom,dazadovoljilokalnepotrebeiobezbedikoristivezanezazaštitu;

– usmeravanjeprihodakazaštitiiupravljanjuprirodnimizaštićenimoblastimaibiološkimdiverzitetima;

– naglašavanje potrebe za regionalnim zonskim turističkim planiranjem i zaplanovimaupravljanja posetiocimaoblikovanimza regione ili oblasti prirode, koji supredloženidapostanuekodestinacije;

– maksimiranjeekonomskihkoristizazajednicedomaćina,lokalnopreduzetništvoilokalnuzajednicu,posebnozaljudekojiživeuneposrednojbliziniprirodnihizaštićenihoblasti;

42 ЕКОНОМИКА

– podrška ekonomskom osposobljavanju zajednica kroz obuku i zapošljavanjelokalne radne snage, obezbeđivanjem odgovarajućih plata i koristi, kupovanjem odlokalnih snabdevača i podrškom lokalnom vlasništvu ili zajedničkim ulaganjima saspoljnimpartnerimailinevladinimorganizacijama;

– oslanjanjenainfrastrukturuizgrađenuuskladusaživotnomsredinom; – minimiziranjeupotrebefosilnoggoriva,zaštitalokalnogbiljnogiživotinjskog

svetaiskladsaprirodnimikulturnimokruženjem.Usuštini,ekoturizamsemoraplaniratiinjimeupravljati,nanačindauspešnoos­

tvarisvojeključnedruštveneisocio­ekološkeciljeve.Tozahteva:specijalizovanimar­keting,upravljačkesposobnostikojesuprilagođenjepostupanjusaposetiocima,uslugestručnogvodiča,stvaranjefondovazaodrživirazvoj lokalnihzajednica, informisanostlokalnogstanovništvaoznačajuekoturizmainjegovopravopunogučešćauodlučivanjuotomrazvoju.

Ekodestinacija i upravljanje posetiocimaKaoisviobliciodrživogturizma,ekoturizamjedinamičnisegmentsanovimpris­

tupimauunapređenjuponude.Bitanzadatakutomprocesujeusaglašenostosnovnihel­emenataturizma–učesnikauturizmu,geografskihelemenata(regionapolaska,putovanjaiturističkedestinacije)ipreduzeća,organizacija,vlade,lokalnezajednice.Svakaturističkadestinacijakaoprostornacelina,kojaposedujekapacitetiprivlačnumoćzaboravaktur­ista,morazaštititisvojeresurse,uznaglašavanjeosećajaintegracijesalokalnomzajed­nicom.Utomprocesuvladaimavažnuulogu,jerjeodgovornazaplaniranje,kreiranje,osmišljavanjepolitike,upravljanjeinfrastrukturnimsistemima,regulativukojasprečavanarušavanjeosetljivihekosistema,razvojstandardaimonitoring.

Ustvaranjuponudeturističkedestinacijepolaziseodsagledavanjaianalizepred­nostiislabostizarazvojekoturizma,kaoimogućnostiiopasnosti,odnosno,SWOTanalize.Analizaeksternogiinternogokruženjapodrazumevadetaljnaistraživanja,kojajepotrebnosprovesti u društveno­kulturnom, ekonomsko­tehnološkom, političko­zakonodavnom iprirodnomokruženju[7,str.334].Društveno­kulturnookruženjeuključujedemografskepromene, korišćenje slobodnogvremena i povećanje svesti o okruženju.Ekonomsko­tehnološkookruženjeobuhvataraspoloživeprihodeturista,transportnemogućnosti,noveinformacionetehnologije,tržišnetrendoveuturističkojtražnji(novainostranatržišta,novekonkurentskedestinacije,promeneusistemudistribucije,promenemotivacijaputovanjai ponašanja turista itd.), ljudske resurse i edukaciju.Političko­zakonodavnookruženje(političkiprocesiidogađaji,bezbednostturista,promenezakona),možeznačajnouticatinaposlovanjeturističkedestinacije,imidždestinacije,kvalitetproizvodaiusluga,infra­strukturu,inovacijeipreduzetničkeinicijative.Upravozato,destinacijasesmatra»lan­cem«,odnosno,nizompovezanihaktivnosti,kojesupotrebnedabisestvorilainatržištuponudilakvalitetnaturističkavrednost.

ЕКОНОМИКА 43

Destinacija kao sisitem

Izvor:[8,str.231].

Partnerstvojeključnifaktorkojiomogućavaturističkimdestinacijamadapoboljšajuvezeizmeđulanacavrednosti,dabiostvarilekonkurentskuprednostnatržištu.Uekodestinaci­jama,uciljuzaštitekapacitetaprirodnogokruženjaodeventualnihnegativnihuticajaturizma,morajusekoristiti,poredopštihzakona,istrogistandardivezanizaočuvanjeizaštituživotnesredineISO14001iGreen Globe 21(IES,2004).Posebanznačajmožeimatisagledavan­je izazovaprirodnesredine (promenaklime,zagađenje).Uokviruprostornestrategijepotrebnojeizvršitidiferenciranjeturističkihekozona,ukojimanijedopuštensvakodnevnipristupturista,zonedozvoljenogiliorganičenogekoturizma,zonesaintenzivnijimekoturističkimaktivnostimaizonespecijalnogturističkograzvoja.

Bitanaspektturističkedestinacijejelokalnostanovništvo,kojemožedoprinetiraz­vojukrozkonkretneprojekte,bezopasnostidase izmeni izvornikarakter i izgled togpodručja.Izgradnjainformacionihsistemadestinacijaikorišćenjeinformaciono­komuni­kacionihtehnologija(ICTs),omogućavaboljepozicioniranje,povećavakonkurentnostikomunikacionufunkcijudestinacije.

Principikojejenametnuoekoturizamunačinuorganizovanjaturističkihputovanja,dovelisudostvaranjanovogtipaturiste,kojijedruštvenoiekološkiodgovoran–odgovor­niputni.Posebnapažnjasemoraposvetitiposetiocimaprenegoštodođuuekodestinaciju,tokomboravkaiponapuštanjuekopodručja.Etičkikodeksodgovornogputnikasugerišedasedržioznačenihputeva,nenosioružje,mestonakojemboraviostavičistim,nestvarabuku,komunicirasalokalnimstanovništvomidr.Zaekodestinacijesevezujuismeštajnikapacitetigreen hotels,kojiposlujunasavremeninačin,uzpreuzimanjeodgovornostizazaštituživotnesreidneismeštajnikapacitetipodnazivomekokonačišteiliecolodge,kojipredstavljavrstusmeštajakojizadovoljavasledećekriterijume[9]:

44 ЕКОНОМИКА

– štitiprirodneikulturnekomponentesvogokruženja; – tokomizradnjevršiminimalanuticajnaživotnusredinu; – uklapaseuspecifičnikontekstokruženja; – koristialternativna,održivasredstvaupotrošnjivode; – obezbeđujepažljivopostupanjesasmećemiotpadnimvodama; – sarađujesalokalnimstanovništvom; – primenjujeprogrameekološkogobrazovanjaivaspitanja,izaposlenihiturista.

Naporida se ekoturizamcertifikujepotkrepljuju senacionalnimprogramimazaakreditaciju ekoturizma, kao što je australijski NEAP program (Australia's National Ecotourism Accreditation Program),kojiimatrinivo[9]:turizamzasnovannaprirodi,ekoturizaminapredniekoturizam.Onzahtevadaproizvodiučesnikaprogramadostignuspecifičneciljevekoji suklasifikovaniuposebnekategorije: fokusnaoblasti prirode,tumačenje,ekološkaodrživost,doprinoszaštiti, radsa lokalnimzajednicama,kulturnakomponenta,zadovoljstvopotrošačaiodgovornimarketing.Dabipostigaonivozaakredi­taciju,proizvodmoraispunitisvesuštinskekriterijumeusvakojodkategorija.Dostizanjestatusanaprednogekoturizmazahtevadaproizvodispunjava80%posebnihkriterijuma.Međutim,ovajprogramcertifikujesamoproizvode,aneorganizatoreputovanjailiobjekte.

Ekoturizam – razvojna šansa ili preprekaBudućnost turizmauprirodi,ekoiavanturističkogturizmaotvaramnogapitanja.

Većinaturističkihproizvodaimasvojuosnovuuprirodi,alinemamnogoproizvodakojisemoguoznačiti kaopravi ekoturizam.Neki turistički proizvodipromovisati ekološkuedukaciju,podstičuturistenaputovanjaunezagađenekrajeve,aličestonemajuuspehauobezbeđenjukoristizalokalnuzajednicu,zaštitiživotnesredineiliminimiziranjunegativnoguticajaturistanasredinu.Umnogimslučajevima,konceptekoturizmanijedobroshvaćeniliseiskrivljujesaodređenimkomercijalnimciljem.Dabismotoilustrovali,upućujemonadvaslučajapoznatauliteraturioekoturizmu[10,str.137­46]:SeaCanoeiSiamSafari.Krajem1980­ihgodina,osnivačSeaCanoe­a,JohnGrayjekreiraobizniseko­vožnjaka­jacima,kojijebiobazirannakooperacijisalokalnimstanovništvom,promovisaoočuvanježivotnesredine,obezbeđivaovisokokvalitetnerekreacioneavanture,biojespecijalizovanzaprirodnuistorijuimeđukulturnuedukaciju.Kompanijajeuključilameštaneusvojuakcionarskustrukturu, limitiralabroj turistapodanu, isprovodilapolitikukoja jebilaprotivkonzumiranjaalkohola,pušenja,nekontrolisanogzabavljanja,uzimanjasuveniraizprirodi,sveuciljuminimiziranjauticajanaekologiju.Kakosuturističkeposeteovogpodručjarasle,tržišnipotencijalzaprodajuvožnjikajacimatakođejerastao–budućidajebilopovoljnihmogućnostiuovomnovomunosnombiznisuuturizmu.Brojkom­panijaimitatorajerastao,idosredine1990­ihgodinasvevišeivišekompanijajenudilovožnjekajakom.Nažalost,onenisupoštovalestandardeekoturizmaipovećanibrojpo­setilacauneprihvatljivomobimuzagadiojesredinu.Madajepotrebadaselimitirabrojposetilaca,uciljuzaštitepravogeko­biznisabilaočigledna,nadležniorganinisupokazaliinteresovanjezazaustavljanjekompanijaimitatoraiprekomernograstaturizmauprirodikojiseodnosionavožnjekajakom.Zapošljavanjemeštanajebiovažnijiprioritetpolitikenegounapređenjeekološkezaštiteprirodnihresursaodposetilacaizaposetioce.

SličnajepričaiRobertaGriefenberga.Njegovkompanija,SiamSafari,bilajespeci­jalizovanazaputovanjeslonovimaupodručjePhuket.Od1999.godine,njegovuposlovnu

ЕКОНОМИКА 45

idejujeimitiralo17kompanijazaputovanjeslonovimauPukhet,imasovniturizamserazviousledpadacenausluge,zbogvećeponude.Obekompanijesuprimilemeđunarodnenagrade ipriznanjazasvoj rad iza implementacijukompletnogkonceptaekoturizam,a ipak,obesupropaleuslednekontrolisanograsta turističke tražnje iponude.Ovakvaiskustvasuzapaženaumnogimturističkimdestinacijamaširomsveta,zbogneefikasnogispitivanja,praćenja ikontrole razvojaekoturizma.Naprimer,unašojzemlji,uorga­nizacijikajakaškogkluba„Ibar“,održavase19.veseli spust (2008.godine).Prvispustkojijeodržan1990.godineprivukaojesamooko150ljudisaoko20plovila,adanasovamanifestacijaprivlačivišehiljadadomaćihistranihljubiteljadobrezabavenavodi.OsimspuštanjaodsrednjevekovnoggradaMagličadoKraljeva,spustpodrazumevaikampov­anjeuprirodi.Štosesamogspustatiče,veselojatmosferidoprinoseisamiučesnici,kojisenizIbarspuštajuraznimplovilima,odgumenihčamaca,pasvedosplavovarađenihposebnozatupriliku.Postavljaseozbiljnopitanjedaliseiovdeprimenjujekomercijalnitermin„eko“ikolikosvetoutičenaodrživostživotnesredine.

Proces ekonomske liberalizacije i globalizacije otvaramogućnost čitavom nizuinvestitoradadobijupristupudaljenimprirodnimpodručjima,pojavuvećeeksploataci­jebiološkihresursaipodstičevlade,lokalnezajedniceiprivatnisektordaseuključeuodgovarajućeprojektesanegativnimuticajemnaturističkedestinacije.Zatoseopravdanopostavljajupitanjakolikokriterijumaekoturizmatrebauključitiukomercijalniekoturizam,kakoserastvelikogbiznisamožezaustavitikadasvinovi turistikojidođuuvelikombrojuželedaposeteistamestakaoiprethodnituristi,kolikojekoristandolazakturistazalokalnuzajednicu,idalisunadležniorganispremnidaintervenišudazaštiteokruženjeefikasnimmerama?

Kritičkapitanjarazvojaekoturizmaseodnosenaopsegrazvojaispremnostdaseregulišeiimplementirapolitika.Bezimplementacijeekskluzivnihposlovnihprava,konc­esijaidrugihadministrativnihinstrumenata,ekoturizamje„deocikličnogprocesarazvojadestinacije“[11,str.357­74]onnijeimunnakomercijalnesnagekojevodetajciklus,imožebitiistisnutkaodestinacijailioblikturizma.Iporedmnogihdilema,ekoturizamupraksisvevišeegsistira,jernekiprincipiekološkogmenadžmentaizaštiteokruženjaulazeusveobliketurizma.Dakle,ekoturizamjenajboljiprimerizprakse,kojiutičenarazvojdrugihoblikaturizmaupravcurazvojaekološki,kulturnoisocijalno­društvenoodgov­ornijihvidovaturizma.Uočavasenoviprepoznatljivitrendutradicionalnommasovnomturizmu,pomoćukojegponuđačiturističkihproizvodatežedaimplementirajuekološkimenadžmentizaštituokruženja,zajednosaekološkomedukacijomsvihučesnika.

Zaključna razmatranjaKvalitet životne sredine, sampo sebi,važan je za sveoblike turizmauprirodi.

Ekološkiprihvatljivturizamnastojidaminimiziranegativanuticajturističkihaktivnos­ti,kojemogu,anemoraju,bitideoproizvodaturizmauprirodi,eko­iavanturističkogturizma.Upraksi,nekistejkholderiuočavajusličnostina tržištu turizma, izmeđuovihturističkihproizvoda,pagovoreoekonomskomznačajuNEATsektora,kojibeleživećirastnegoturizamucelini.Međutim,ostajeotvorenopitanjedalićeNEATsektorpratitiistirazvojniputkaostaritradicionalnimasovniturizam,panekadaubudućnostiuključitiitradicionalneobliketurizmauprirodi.Dalje,mnogiobliciekstremnogavanturističkogturizmasuizuzetnozahtevnipremaprirodi,jeravanturistiželedazagospodareiosvojenovenetaknutepredele,nastojedaiskoristesvojeslobodnovremeefikasnije,finansijskisujači,najčešćesuopremljeničamcimasamlaznimmotorom,modernomisofisticiranom

46 ЕКОНОМИКА

opremomvisoketehnologije,potpomognutihelikopterimaidrugimtransportnimsredst­vima.Moždaćeupravotinoviavanturistiubliskojbudućnostiopteretitiprirodnusredinumnogovišenegoštosutoikadaučinilialternativniitradicionalnituristi.Razvojekološkesvesti,zahtevizazdravimibezbednimokruženjem,implementacijakonceptaodrživograzvoja,averzijapremaintenzivnimoblicimaturizma,idrugeekološkeinicijative,kaoštosuprogramieko­certifikacijeiostalepromeneunašemdruštvu,uticaćenanašodnospremaživotnojsrediniubudućnosti.Ekoturizamjenačinživotanaputusticanjanovihnavikainačinarazmišljanja,kojičineživljenjekvalitetnijim.

LITERATURA

1. Krippendorf, J., The HolidayMarkets, Understanding the Impact of Leisure andTravel,Oxford,ButterworthHeinemann,1999.

2. Mueller,H.,Fluegel,M.,TourismusundOekologie,Bern:Forschungsinstitut fuerFreizeitundTourismusderUnversitaetBern,1999.

3. Buckley,R.,NEATtrends,Currentissuesinnature,eco­andadventuretourism,In­ternationalJournalofTourismResearch,2,2000.

4. Page,S.,Dowling,R.K.,Ecotourism,Themes inTourism,London:PrenticeHall,2002.

5. Wood,M.E.,Ekoturizam,principi,postupciipolitikezaodrživost,CenOrt,Beograd,2002.

6. Hudson,S.,SportandAdventureTourism,Binghampton:HaworthHospitalityPress:XV­XVI,2003.

7. Đekić,S.,OsnoverazvojaturizmaSrbijeuuslovimaglobalnekonkurencije,Region­alnirazvoj idemografski tokovizemaljaJugoistočneEvrope,Ekonomskifakultet,Niš,2008.

8. Buhalis,D.,Costa,C.,Tourismbusinessfrontiers,ElseverButterworthHeinemann,Oxford,2006.

9. www.cenort.org.yu/10. Shepherd,N.,How ecotourism can go wrong: the cases of SeaCanoe and Siam Sa-

fari, Thailand,In:Lueck,M.AndKirsges,T.,GlobalEcotourism,PoliciesandCaseStudies,Clevendon:ChannelViewPublications,2003.

11. Burton,R.,Thesustainabilityofecotourism,In:Stabler,M.J.(ed.)Tourismsustain­ability,PrinciplestoPractice,Wallingoford:CABIPublishing,1997.

12. Adams,W.M., GreenDevelopment: Environment and Sustainability in the ThirdWorld,2ndedn,London:Routledge,2001.

13. Hall, C.M., Food Tourism Around the World, Oxford,ButterworthHeine­mann, 2003.

14. Ritchie, B.W., et all.,Managing Educational Tourism, Clevendon: ChannelViewPublications,2003.

15. www.infocroatic.com/

ЕКОНОМИКА 47

ПРАВНИ ОКВИРИ ПРУЖАЊА ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА

Нагли развој туристичке привреде треба да буде кохерентан саодговарајућим регулаторним оквиром и у области пружања туристичкихуслуга. Уговори о пружању туристичких услуга нису довољно обрађенини проучени у нашој правној теорији, јер се ради о релативно новимуговорима робног промета. Уговором о туристичким услугама обавезујесе једна уговорна страна, туристичка организација, да другој уговорнојстрани–корисникутуристичкеуслуге,пружиуговоренуврстутуристичкеуслуге,адругауговорнастрана(корисниктуристичкеуслуге)сеобавезуједазаизвршенууговоренутуристичкууслугуплатипрвојугворнојстрани(туристичкојагенцији)уговоренунаграду.Развојтуризмаједовеодотогадасусеизрадилапрвамеђународнаправилаотуризму,атакођесуоснованеодговарајућемеђународнеорганизацијеуовојобласти.Уовомпогедусуодпосебногзначаја:Споразумопословнимодносимаизмеђухотелаипутничкихагенцијаиз1963године(FIAV),Међународнихотелскиред(AIH,1954).AIHиFIAVзакључилесу1963.годинепосебанспоразумопословнимодносимаизмеђухотелаипутничкихагенција,акојијезамењенХотелскомконвенцијомизмеђуAIHиFIAVиз1970.године.Уовојобластинајзначајнијидокументо унификацији правила о туристичким услогама је свакакоМеђународнаконвенцијаоуговоруопутовању,која јенаМећународнојдиполоматскојконференцијиуБриселу1970. годинепотписана.УговориотуристичкимуслугамаунашемпозитивномправудетаљнијесурегулисаниуЗаконуооблигационимодносимаиз1978.године.УпословнојпраксиуовојобластипосебанзначајимајуипосебнеУзансеоугоститељству.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрМирјанаКнежевићЕкономски факултет – Крагујевац

48 ЕКОНОМИКА

LEGAL FRAMEWORK FOR OFFERING TOURISTIC SERVICES

Tourismdevelopmentwasaccompaniedbytheseriesofimportantchanges,liketheincreaseofthestandardofliving,developmentoftransportation,increasetheneedfordifferentvacationsandrecreationactivitiesetc.Touristicdevelop­ment,followedbytheincreaseoftouristicmovementsisbasedonthemainprin­ciplesnotonlyofnationallegislative,butwider,thelegislativeofEU.Oneofthoseprinciplesistheprincipleoffreedomofmovement,freedomoftransportation,freedomofgoodstraffic,servicesandcapital.Inordertoformthetouristicmar­ketonlocal,regionalandnationallevel,regulatoryframeworkisbeinggraduallydevelopedwithprocedures,methods,actualmeasuresandalltheactivitiewthatcaninitiatebiggerengagementofcapital,privateandpublicinvestmentintourism.

Regulatory framework inoffering touristic services indomestic positivelegislativeisLawondebenturerelations.Lawondebenturerelationsfrom1978.separatesseparatesthefollowingtypesofcontractsontouristicservices:Thecon­tractonorganizationoftravel,IntermediatecontractontravelandContractonengagementofcatteringcapacities(Contractonallotment).

Врсте уговора о техничким услугамаУ пословној пракси постоји велики број врста уговора о турстичким

услогама,којесеуглавномзаснивајунаразличкитимтуристичкимуслугамакојесе пружају корисницима туристичких услуга. Осим тога, својства субјекта којипружатуристичкеуслугемогубитиодвећегправногзначајаприликомодрећивањаврсте уговора о туристичким услугама. У нашем позитивном праву, у Закону ооблигационимодносимаиз1978.године,разликујусеследећетриосновневрстеуговораотуристичкимуслугама:

1)Уговороорганизовањупутовања,2)Посредничкиуговороопутувању,3)Уговороангажовањуугоситељскихкапацитета(Уговороалотману).У пословној пракси већи значај имају, поред напред наведених уговора,

такоћеиуговорионајмуугоститељскогобјекта,уговорорезервацијииуговороугоститељскимуслугама.

Уговор о организовању путовања Уговором о организовању путовања обавезује се једна уговорна страна,

органзизатор путовања, да пружи туристичку услугу у току путовања другојуговоренојстрани,путнику,апутниксеобавезуједаорганизаторупутовањаплатиуговорену цену. Услуге које се пружају код овог облика уговора о туристичкимуслугама су најчешће превозне услуге, боравак, исхрана, трошкови боравка итрошковиразгледањазнаменитости,каоидругеуслуге.Једнаодбитнихособинауговораоорганизовањупутовањаједасепретпостављадасутеуслугедеоцелинеи

ЕКОНОМИКА 49

дасезањих,безнекихдетаљисања,плаћајединственапаушалнацена.Овојеважнодасенагласи,јеракосесупротноизричитонеуговори,ценасенеможеједностранопроизвољнорасчлањиватипремапојединојуслузиуоквируткз.„пакета”услуга.

Уговороорганизовањупутовањајеунашемправунеформалануговор,иакоорганизатор путовања има обавезу да приликом закључења овог уговора издапутникупотврдуопутовању.ОвоправилојеунашемпозитивномправуприхваћеноизодговарајућемећународнеКонвенцијеопутовањуиз1970године.Кадајеуговороорганизовањупутовањазакључен,ондасамоизузетнопутникможедаодустанеодуговора,односноодпутовања, аистотакодаорганизаторпутовањаизузетноодустанеодуговораоорганизованомпутовању.

Обавезе организатора путовања из уговора о организовању путовања суда поступа пажњом уредног привредника, да организује уговорено путовање науговоренначин,дапружипутникупотребнаобавештењаидачуватајну.

Одговорност организатора путовања на основу уговора о организовању путовања

Основно јеправилода јеорганизаторпутовањаодговоранзаштетукоју јепроузорковаопутникууслучајупотпноилиделимичногнеизвршењауговоренихобавеза организатора путовања. Правило је такоће да организатор путовања употпности одговара и за рад његових помоћника извршења, али за ангажовањапревозникадругихтуристичкихиугоститељискихуслугаорганизаторпутовањабитребалодаодговарасамоакојетоуузрочнојповезаностисањеговимрадњамаињеговимпропустима.Уколикозауслугеизвршенесагласноуговоруоорганизовањупутовања и одговарајућим прописима који се односе на те услуге, организаторпутовањасеможеослободитиодговорностизаштетукоју јепретрпеоприликомњиховогизвршењаакодокажеда јепоступаопажњомуредногпривредникаприизборутихлицакоја суизвршиленаведенеуслуге.Радисеопосебној стручнојпажњиорганизаторапутовањакојасеконкретноутврћујепословнимобичајима.

Посреднички уговори о путовању Унашемпозитивномправуучл.880–884Законаооблигационимодносимаиз

1978.годинепосебнојерегулисанпосредничкиуговоропутувању.Посвојојправнојприроди,посредничкиуговоропутовањујепосебнаврстауговораоорганизовањупутовањаинаосновутогасеинапосредничкиуговоропутовањусходномогупримењиватиправнаправилаоуговоруоорганизовањупутовања.

Посреднички уговор о путовању ствара обавезу и једној и другој странипосреднику, да у име и за рачун путника закључи било уговор о организовањупутовања или уговор о извршењу једне или више посредничких услуга у циљуреализацијенекогтуристичкогпутовањатј.уциљуреализацијепутовањаиборавкаадругауговоренестрана–путниксеобавезуједапосредникузаизвршенупосредничкуулогуисплатиуговоренунакнаду.Пореддвеосновневрстепосредничкогуговораопутовању,тј.закључењауговораоорганизовањупутовањаутуђеимеизатуђрачунизакључењауговораопојединојтуристичкојуслузизатуђеимеизатућрачун,требаразликовати посреднички уговор о путовању у којемпосредник стваро поседује

50 ЕКОНОМИКА

доводећиувезутуристичкуагенцијуипревозникаипутникауциљунепосредногзакључивањауговораизмеђутихлица,докпосредниктаданезакључјујеуговорутуђеимеизатуђрачун.

Уговор о ангажовању угоститељских капацитетаУговор о ангажовању угоститељских капацитета, који је познат и под

називом„уговороалотману”, је такавуговоркојимсеугоститељобавезуједаутокуодређеногвременаставинарасполагањетуристичкојагенцијиодређенибројлежајаиплати јојодређенупровизију,аовасеобавезуједаихпопуни,односнодаобавестиуутврђенимроковимадатонијеумогућности,каоидаплатиценупруженихуслугауколикојекористилаангажованехотелскекапацитете(чл.885ст.1ЗОО).Тојеједанодзначајнијихименованихуговораупривреди.Настаојезбогтогаштотуристичкојагенцијиодговарадаиманарасполагањеуместимаукојанамеравадашаљетуристепотребанбројхотелскихлежајева,агенцијанеможебитисигурнадалићеуспетидаприкупипотребанбројтуриста.Сдругестране,угоститељ(хотел)наовајначинвезујезасебеобичновећибројагенцијакојећенастојатидапопунењеговекапацитете.Онјеипаксигурнијидаћењеговикапацитетибитипопуњенинегокадбизависиоодиндивидуалнихрезервација,тимпрештоуговороалотманунезабрањујеугоститељудауовкируслободнихкапацитетапримаииндивидуалнерезервације.

Утомесеогледаразликаизмеђууговораозакупухотелаиуговораоалотману.Кадасутуристичкаагенцијаиугоститељзакључилиуговорозакупухотела,обавезаагенцијејечврста.Агенцијаједужнадаугоститељуплаћазакупнинубезобзиранатодалијеуспеладапопуникапацитете.Читавризикдалићесенаћидовољанбројтуристасносиагенција.Кадсутуристичаагенцијаиугоститељзакључилиуговороалотману,агенцијаплаћаугоститељунакнадусамозаонехотелскеуслугекојимасестварнокористила,подусловомда јеонемогућностикоришћењапреосталихкапацитетаблаговременообавестилаугоститеља.Ризикнепопуњевањакапацитетајеподељен:агенцијасносиризикутоликоштонећеодугоститељадобитипровизију,аугоститељутоликоштоодагенцијенећедобитиценузакапцитетекојеонанијекористила.

Уговор о алотману се надовезује на уговор о организовању путовања 1.Туристичкаагенцијазакључујесазаинтересованимлицимауговореоорганизовањупутовања.Тосутаквиуговорикојимасеорганизаторпутовањаобавезуједаприбавипутникускупуслугакојесесастојеодпревоза,боравкаидругихуслугакојесуњимавезане,апутниксеобавезуједаорганизаторуплатиједнуукупну(паушалну)цену(чл.859ЗОО).Дабимоглаизвршитиобавезекојејетимуговоромпреузелапремапутницима,агенцијазакључујесаугоститељимауговореоалотману.Или,агенцијаможеупућиватиухотелпутникаилигрупепутникакојисузаинтересованијединозаборавакухотелу.Битнојесамодаизмеђуагенцијеипутникапостојитакавправниодносизкојегпроизилазиобавезаагенциједаобезбедипутникусмештајухотелу.Иначеуговороалотманунебиимаоникакавсмисао.

Уоговоромоалотмануморабитиодређенокојећеуслуге,укомобимуихотелуилидругомобјектуугоститељбитидужандапружапутницимакојемубудеупутилаагенција.Тојебитнисастојакуговораоалотманупосамојприродитогпосла.Поред

1Поковић,мрД.,„Уговороалотману“,Правоипривреда,бр.5­6/84,стр.8.

ЕКОНОМИКА 51

тогсастојкауговориоалотмануредовносадржеиниздругихсастојаказакојесууговорнестранеодлучиледаихунесуууговор.Таквисастојцимогубитипровизијакојућеугоститељплатитиагенцији,времезакојеугоститељстављаагенцијинарасполагањеодредјенекапацитетеилирокукоме јеагенцијадужнадаобавестиугоститељаданијеумогућностидапопуникапацитете.Међутим,уговороалотманујепуноважанибезтихсастојака,стимштоћесеодносиизмеђууговарачарасправитипремадиспозтивнимзаконскимодредбама.

По својој правној природи, уговор о алотману је двострано обавезујући итеретануговор.Морабитизакљученуписменојформи(чл.886ЗОО),штозначидаспадаукатегоријуформалнихуговора.Писменаформајезакономпредвиђеназаовајуговорзбогтогаштојетоуговорсасукцесивнимпрестацијамачијеседејствоувекпротеженадужевреме.Утомуговорусуприсутниелементиалеаторности,јерстварнокоришћењехотелскихкапацитетазависиодједненеизвреснеоколности:далиће туристичка агенцијауспетиданађе толикотуриста заинтересованих заодређенопутовањедасемогупопунитиангажованикапацитети.Затим,тојеуговорукористтрећеглица–туристе,путника2.Међутим,тоипакнијеалеаторануговор,јер јеобавеза агенцијечврста:данастојиданађепутникеидапопунихотелскекапацитетекојисујојстављенинарасполагање.Врлочестосеупраксиовајуговорпојављујекаоформуларниуговор,јерсезакљчујенаосновуунапредприпремљенихопштихусловапословања.

ИзворнашегправауовојобластијеЗОО(чл.885­896).ПословниобичајиувезисауговоромоалотманукодификованисууПосебнимузансамауугоститељству(“Сл.листСФРЈ”бр.69/83,узбр.90­99).Умеђунарднимтуристичкимкпословимапримењује сеМеђународнахотелскаконвенцијаоуговоримаизмедјухотелијераи путничких агенција (IHA/UFTAAConvention), коју су 1979. године, закљчилиМедјународнохотелскоудружење(IHA)иСветскафедерацијаудружењапутничкихагенција(UFTAA).

Обавезе туристичке агенције Обавеза да настоји да попуни уговорене капацитете

Туристичка агенција је дужна да настоји да попуни уговором предвиђенехотелскекапацитее.Утомциљуонаједужнадарекламираодређенеугоститељскеобјекте.Акотуристичкаагенцијанеизвршаваовусвојуобавезусапажњомдоброгстручњака,угоститељможеодњезахтеватинакнадуштете.

Овањенаобавезаспадаутзв.облигацијесредства3.Агенцијасеобавезуједаћерадити,алинегарантујезауспех.Међутим,имасхватањапремакојимаобавезаагенциједаћенастојатидапопуниуговоренекапацитетеинијеобавезауправно­техничкомсмислу.Непоштовањеовеобавезепратеванправнесанкције,утомсмислуштоагенцијанећедобитипровизијуиштоугоститељсњомвероватнозанареднипериоднећезакључитиуговор4.

Међутим,уговоромоалотманусеможепредвидетипосебнаобавезатуристичкеагенције да попуни ангажовање угоститељске капацитете. Ако у том случајуне

2Исто,стр.20.3Перовић,дрС.,„Облигационоправо“,Београд,1981.стр.90.4Благојевић,дрБ.,Круљ,дрВ.,„КоментарЗаконаооблигационимодносима“,друга

књига.Београд,1983.

52 ЕКОНОМИКА

попуниангажовањеугоститељскекапацитете,туристичкааганцијаједужнадаплатиугоститељунакнадупонеискоришћеномлежајуидану(чл.896ст.1и2ЗОО).Утаквомслучајуупитањујеуствари,закуподређениххотелскихкапацитетаодстранетуристичкеагенције.

Обавеза обавештавањаТуристичкаагенцијаједужнадаобавештаваугоститељаотокупопуњавања

смештајних капацитета. Уколико није у могућности да попуни све ангажованесмештајнекапацитете,туристикаагенцијаједужндадаууговоренимилиуобичајенимроковимаобавестиугоститљаотоме(чл.887ст.1и2ЗОО).Наовајначинагенцијаомогућаваугоститељуданадругиначинпокушадапопунихотелскекапацитете.Премауз.бр.95ст.2наведенихПосебнихузанси,роковизаодустајањеагенцијеодкоришћењауговоренихкапацитетасу14данапремогућегдоласкагостијуусезони,међусезониипотсезони,а7данавансезоне.

У међународним туристичким пословним односима има и случајева дасеуговороалотманузакључујеузодредбудајетуристичкаагенцијадужнадауодређенимроковимаобавештаваугоститељаотомекојекапацитетежеликористити,у оквиру уговорених капацитета. Ако не пошаље такво обавештење, уговореникапацитетисесматрајуслободнимиугоститељихможекористити.ТојерешењекојејенештоповољнијезаагенцијуодрешењакојејеприхваћеноуЗОО,јертребапретпоставитидајењојједноставниједаобавештаваугоститељакадјепронашлагостанегокаднијепронашлагоста.

Агенцијакојапривременоодустајеодангажованихсмештајнихкапацитетанедугујеугоститељунакнадуштете(чл.895ст.1ЗОО).Уговорсенесматрараскинутим.Али, туристичка агенција може одустати од уговора и у целини, без обавезе данакнадиштетуугоститељу,акообавештењеоодустанкупошаљеууговореномроку(ст.4истогчлана).

Премачл.887ст.2ЗОО,туристичкаагенцијаједужнададоставиугоститељулистугостију(листукорисника)којећемуупутитинаосновууговораоалотману.На тај начин је обавеза агенције да настоји да попуни уговорене капацитетеконкретизована.Акоагенцијанеискористикапацитетекојисунаведениулистиугоститеља у положај као да су ангажовани капацитети из листе гостију биликоришћени,уколикоугоститељнијеуспеодаихпопунидругимгостима.Узбр.98ст.1наведенихпосебнихузансипрецизиратуобавезуутомсмислуштоодређуједа ако агенција не искористи услуге за све кориснике уредно најаваљене премаобавештењуокоришћењу,односнолиситикорисника,дужнаједаплатидаваоцууслуганакнадуодређенууговоромоалтоману,односнонакнадуштетеувисини2/3одцененеискоришћенихуслугаакоуговоромоалотманунијеодређенанакнада.Наиме,акогостнијестигао,угоститељипакнемасвеонетрошковекојебиимаода је стигао и користио услуге хотела.Изузетоно, туристичка агенција не плаћанакнадудаваоцууслугезакорисникакојијеодустаоодпутовањазбог,околностикојенијемогаодаизбегнеилиотклониикојеби,дасупостојалеувремесклапањауговораизмеђупутникаиагенцијеоорганизовањупутовања,утицаледасеуговорне закључи (уз. бр. 98 ст. 2 наведенихПосебних узанси).То су оне ситуације укојимапутникнеодговарапремаагенцијизатоштојеодустаоодуговора(чл.877ст.4ЗОО).Агенцијатребададокажепостојањетихоколностиуколиконежелидаплатиугоститељунакнадуштете.Каднајављенигостинисукористилиуслугехотела, агенција не дугује угоститељу накнаду за некоришћење ванпансионских

ЕКОНОМИКА 53

услугакојебионипосебноплатилиугоститељу.Овоизразлогаштојеупитањуевентуалнаштета, која сепреманачелимауговорногправаненакнађује.Ако сеагенцијаприликомдостављањалистегостијупридржавалароковазаобавештавањеопопуњавањукапацитета,сматраћеседакапацитетикојинисупокривенилистомгостијуостајуслободнизапериоднакојиселистаодноси(чл.887ст.3ЗОО).Нијепотребнопосебнообавештењеагенциједанијеуспеладапопунинекекапацитете.Поистекутогрокаагенцијапоновостичеправодапопуњавауговоренехотелскекапацитете.Угоститељједужандасместигостепремараспоредуизлистегостију,акојетулистублаговременопримио.Аконијепримиолистугостију,угоститељједужандасместигостепемарезевисанимкапацитетима(уз.бр.77ст.1наведенихПосебнихузансикојасеодносинаагенцијскиуговорохотелскимуслугамаукористгрупекорисника,аликојасепремауз.бр.99можепримењиватиикадјеупитањууговороалотману).

Обавеза да се придржава уговорених цена.Туристичка агенција не може лицима која шаље у угоститељски објекат

зарачунавативећеценезаугоститељскеуслугеодонихкојесупредвиђенеуговоромоалотмануилиугоститељскимценовником(чл.888ЗОО).Оваодредбаимадвострукисмисао.Сједнестране,уговоромоалотманусеможеодредитидаћетуристичкаагенцијазарачунаватипутницимазаборавакухотелунижуценуодценекојутајугоститељзарачунавагостимасакојимасамзакључујеуговорохотелскимуслугама.Овакавпопустугоститељодобравазатоштомуагенцијашаљегрупегостију.Утаквомслучајуагенцијанесмелицимакојаупућујеухотелзарачунавативећеценеодонихкојесупредвиђенеуговоромоалотману.Сдругестране,акоуговоромоалотманунисупредвиђенепосебнеценеугоститељскихуслуга,туристичкаагенцијаједужнадалицимакојаупућујеухотелзарачунаценупремаугоститељскомценовнику. Наовајначинштитисепутник5.Акокористиислугетуристичеагенције,његовположајможебитисамобољи,аненеповољнијиодположајаукомбисеналазиодајесамзакључиоуговорсаугоститељем.Осимтога,штитисеиугоститељодопасностидаагенцијазахтеваодзаинтересованихлицасувишевисокуценузаборавакухотелу,штобиугоститељамоглоучинитинеконкурентним.Туристичкаагенцијаћепримитиодугоститељапровизују,инеможесекориститијошинекимразликамауценама.

Обавеза плаћања угоститељских услуга.Кадизвршигостууслугекојесупредвидјенеуговоромоалотману,угоститељ

имаправодазахтеваодтуристикеагенциједаплатиуговоренуцену(чл.889ст.1ЗОО).Дакле,мадапутникнепосреднокористиуслугеугоститеља,онплаћанакнадуагенцијиаагенцијаугоститељу.Путникћебитидужандаплатиугоститељусамоонеуслугекојенисуобухваћенеуговоромоалтоману(пићеилиизлете,например).Медјутим,тоједиспозитивназаконскаодредба.Уговоромоалотманууговарачисемогуспорезуметидаћеценуборавкаухотелуугоститељуплатититуристакогајеухотелупутилаагенција.Угоститељ,имаправодаодагенцијезахтеваплаћање

5Перовић, др С., Стојановић, др Д., „Коментар Закона о облигационим односима“,књигадруга,ГорњиМилановациКрагујевац,1980.ст.753.

54 ЕКОНОМИКА

одговарајуће аконтације (чл. 889 ст. 12 ЗОО). Ово право би требало признатиугоститељууонимслучајевимакадјеагенцијаодтуристеунапреднаплатилацену(уцелиниилиделимично)зањеговборавакухотелу.

Обавеза издавања посебне писмене исправеТуристичкаагенцијаједужнадалицимакојашаљеухотелнаосновууговора

оалотмануиздапосебнуписменуисправу(чл.890ст.1ЗОО).Упраксисетакваисправаназиватуристичкаупутницаиливаучер(енг.vaucher)6.

Ваучергласинаимеилинаодређенугрупуинеможесепрености.Уколикодођедозаменепутника(чл.875ЗОО),агенцијатребадаповучеранијиваучериизданови.Ваучерсадржиналогагенцијеугоститељуданаосновууговораоалотманупружиодређеномлицууслугекојесууњемунаведене.Кадугоститељизвршитеуслуге,наосновуваучеравршисеобрачунизмеђутиристичкеагенцијеиугоститеља.Затојепраксадасегостукогаагенцијаупућујеухотелиздаваучерудвапримерка,одкојихћегостједанпримеракпредатиугоститељу.Међутимобрачунизмеђуугоститељаиагенцијезауслугекојејегостискористиоухотелуможесеизвршитиибезваучера.

Ваучернијехартијаодвредностиукојојбибилоинкорпорисаноправонаплаћањеобављенихуслуга,негосамодоказаносредствозаобрачунизмеђуагенцијеиугоститеља.Аконијезакљученуговороалотману,ваучернеобавезујеугоститеља.Истотако,угоститељниједужандаизвршионеуслугенаведенеуваучерукојенисупредвиђенеуговоромоалотману.

Обавезе угоститеља Обавеза стављања на располагање уговорених капацитета

Заразликуодосновнеобавезетуристичкеагенције,основнаобавезаугоститељајеврлочврста.Угоститељ је закључењемуговораоалотманупреузеоконачнуинеопозиву обавезу да у току одређеног времена стави агенцији на коришћењеуговорени број лежаја и пружи лицима која упућује агенција услуге наведене уваучеру(чл.891ст.1ЗОО).Агенцијазатимрасполажетимкапацитетимаиуоквирутихкапацитеташаљегостеухотел.Збогтогаугоститељнеможеуговоритисадругомтуристичкомагенцијомангажовањекапацитетакојисувећрезервисанинаоснвоууговораоалотману(ст.2истогчлана).

Акоуговоромниједрукчијеодређено,сматраседасусмештајниугоститељскикапацитетистављенинарасполагањеагенцијизаједнугодину(чл.885ст.2ЗОО).Међутим,оваобавезаугоститељанепостојиуонимслучајевимакадјекористећисвојеправоизуговораоалотману,агенцијаобавестилаугоститељадазаодређеновременећекориститисвеуговоренекапацитете.Многиугоститељи,рачунајућидаћедоћидотаквихситуацијазакључујуитаквеуговореоалотманукојимаангажујувећехотелскекапацитетеодонихкојимарасполажу.Натајначиндолазидотзв.пребукирања. Уколико угоститељ не може сместити све госте које су упутилеагенцијеухотелкоји јебиоуговорен,наступићеситуацијаокојојћебитиречунаредномодељкуувезисаодговорношћуугоститеља.

6Шмид, др.В., „Агенцијскиуговоро хотелскимуслугама“,Привредаиправо, број11­12/84,стр.486.

ЕКОНОМИКА 55

Обавеза једнаког поступањаУгоститељ једужандалицимакојеупутитуристичкаагенцијапружипод

истимусловимауслугекаоилицимасакојимајенепосреднозакључиоуговороугоститељскимуслугама(чл.892.ЗОО).Он,например,кадасуупитањупансионскеуслуге–несмегостесакојима јенепосреднозакључиоуговор,служитибољимјелиманегогостекојејеухотелупутилаагенција.Нијеодзначајаакојеугоститељуговориосасагенцијомнижеценеодонихкојесамнепосреднонаплаћујеодгостију.Наиме, кад не би постојала ова обавеза, угоститељ би могао утицати на гостекојејеупутилаангецијадаубудућесњимнепосреднозаклучујууговоре.Атобипредстављалонелојалнопонашањеуодносупремаагенцији.

Обавеза да не мења цене услугаУгоститељнеможемењатиуговоренеценеакоотоменеобавеституристичку

агенцијунајмањешестмесециунапред,осимуслучајупроменеокурсуразменавалутакојеутичунауговоренуцену(чл.893.ст.1.ЗОО).Овоизразлогаштојеагенцијаималаувидууговоренеценесаугоститељемкадајепозвалазаинтересованалицадапоодредјенимценамаизњенихобавештењазакључесњомуговореоорганизовањупутовањаилидругеуговореоборавкуухотелу.

Нове цене семогу примењивати по истекумесец дана одњихове доставетуристичкојагенцији„Онесенећепримењиватинауслугезакојејеагенцијавећдоставилаугоститељулистугостију(чл.893.ст.2.и3.ЗОО).

Обавеза плаћања провизијеУгоститељ је дужан да туристичкој агенцији исплати провизију на промет

остварен на основу уговора о алотману (чл.894. ст.1. ЗОО). Износ провизијеће агенција одбити од цене коју је наплатила од госта, пре негошто је доставиугоститељу.Провизијасеодређујеупроцентуодценеизвршенихугоститељскихуслуга(чл.894.ст.2.ЗОО).Можесеуговоритипровизијауразличитимпроцентимау зависности од коришћења ангажованих капацитета. То је тзв. стимулативнапровизија(уз.бр.93.ст.1.наведенихПосебнихузанси.Уколикопроцентпровизијанијеодредјенуговором,туристичкојагенцијиприпадапровизијаодређенаопштимусловимапословањатуристичкеагенцијеили,акоовихнема,пословнимобичајима(чл.894.ст.2.ЗОО).Збогтогасенеможесматратидајепровизијабитнисастојакуговораоалотманупосамојприродитогпосла.

Одговорност учесника у послу алотманаПоштоуговороалотмануимаправнуприродууговораукористтрећеглица

(туристе),услучајукадтуристинијепруженауслуганазначенауваучеру,онимаправо да од угоститеља захтева накнаду штете (чл.868. ст.3. ЗОО). Поред тога,путникјеууговорномодносусатуристичкомагенцијом.Тимуговоромсеагенцијаобавезаладаћепутникуобезбедитисмештајидругеуслугеуодређеномхотелу.Акомусмештајнијеобезбеђен(например,збогпребукирања),путникимаправодазахтевзанакнадуштетеистакнеипрематуристичкојагенцији(чл.866.ЗОО).Акојетуристичкаагенцијанакнадилаштетупутникукојујеонпретрпеојернијемогао

56 ЕКОНОМИКА

користитиуслугеизуговоракојијесањомзакључио,азатојекривугоститељ,онаћеиматиправонарегреспремаугоститељу(чл.868.ст.4.ЗОО).Угоститељћебитидужандајојнакнадисвеоноштојеонаплатилапутнику.Путникједужандауступитуристичкојагенцијиисправеисвештојепотребнозаостваривањеправарегреса(ст.5.истогчлана).Путникједужандаприхватипонудуугоститељаилитуристичкеагенциједабудесмештенудругиобјектистекатегоријеилиуобјектвишекатегоријеууговореномместусмештаја.Трошковесмештајапутникауобјектвишекатегоријесносиугоститељ,односнотуристичкаагенција(чл.897.ст.4.ЗОО).Путниккојитоодбијенећеиматиправонанакнадуштете.Штетаможегостубитипроузрокованаинеадекватнимпружањемхотелскихуслугаилинепажњомхотелакојинијеобезбедиогостубезбеданборавак.Затаквештетегостуодговараугоститељ.Напримерак,акосегостразболизбогпокваренехране,упитањуједеликтнаодговорностугоститеља.Али,затаквештетеможедаодговараитуристичкаагенција,акоседокажеданијесапажњомдоброгорганизаторапутовањаизабралахотелукојијеупутилапутника(чл.868.ст.2.ЗОО).Путниксеможезадовољитииснижењемцене.Међутим,захтевдазбогнеквалитетногхотелскогсмештајаилиуслугехотелаценабудеснижена,онможеистаћисамопрематуристичкојагенцији(чл.869.ст.1.ЗОО).Овоизразлогаштојеонтуристичкојагенцијианеугоститељуплатиоцену.Другоје,затим,питањеправа регреса туристичке агенције према угоститељу. Туристичка агенција неодговараугоститељузаштетукојусумупричинилигости.

ЗакључакДосадашњиразвојтуризмајебиопропраћеннизомбитнихпромена,каошто

су растживотног стандарда становништва, развој саобраћаја, повећање потребазаразноврснимодморимаирекреативнимактивностимаитд.Туристичкиразвој,праћенповећањемтуристичкихкретања,сетемељинаосновнимначелиманесамонационалногправа,већишире,праваЕвропскеуније.Једноодтихначелајеначелослободекретања,слободесаобраћаја,слободепрометароба,услугаикапитала.

У циљу формирања туристичког тржишта на локалном, регионалном инационалном нивоу, постепено се развија регулаторни оквир са процедурама,методама,конкретниммерамаисвимактивностима,којемогудаподстакнувећеангажовањекапитала,приватноидржавноинвестирањеутуризам.

Регулаторни оквир у пружању туристичких услуга у домаћем позитивномправупредстављаЗаконооблигационимодносимаЗаконуооблигационимодносимаиз1978.године,којииздвајаследећеврстеуговораотуристичкимуслугама:Уговороорганизовањупутовања,ПосредничкиуговороопутувањуиУговороангажовањуугоситељскихкапацитета(Уговороалотману).

ЛИТЕРАТУРА

1. Јанковец,дрИ.,„Привредноправо”,Београд,1994.487.2. Царић,дрС.,Витез,дрМ.,Веселиновић,дрЈ.,„Привредноправо”,НовиСад,

2006,стр.242.3. Благојевић,дрБ.,Круљ,дрВ.,„КоментарЗаконаооблигационимодносима”,

другакњига.Београд,1983.4. Поковић,мр.Д.,„Уговороалотману”,Привредаиправо,бр.5­6/84,стр.8.

ЕКОНОМИКА 57

5. Перовић,дрС.,„Облигационоправо”,Београд,1981.стр.90.6. Перовић,дрС.,Стојановић,дрД.,„КоментарЗаконаооблигационимодносима“,

књигадруга,ГорњиМилановациКрагујевац,1980.ст.753.7. Шмид,др.В.,„Агенцијскиуговорохотелскимуслугама”,Привредаиправо,

број11­12/84,стр.486.

58 ЕКОНОМИКА

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НИША

РезимеТуристичка дестинација града Ниша се данас суочава са све већомконкуренцијом, потребама и захтевима туриста који су подложнисталним променама. Како би се туристичка дестинација града Нишаразвијала и постигла успех у сложеним условима, неопходно јеконтинурираноприлагођавањеновимпроменама.Овајзадатакпостајесве тежи, јер будући развој мора да води рачуна о ограниченоституристичкихресурса. Кључне речи: туризам, развој, град Ниш, одрживи развој.

SUSTAINABLE TOURISM DEVELOPMENT THE CITY OF NIS

АbstractThecityofNisasasocial,economic,educational,health,culturalandsportcentre of theSouth­East Serbia aswell as the crossroads of themost im­portantBalkan andEuropeanhighway and railway trafficdirections, is inpossessionofexcellentpotentialsforfurthertourismdevelopment.Speciallyimportantpotentialsarethoseresponsibleforthedevelopmentoftransitionalandwellness,aswellasotherformsoftourismsuchascultural,sportandrecreationtourism.Inyearstocomealltherelevantforcesofsocietyshouldbeorganizedforfasterandsustainabedevelopmentoftourism.Inordertoen­hancethepresentsituationitisnecessarytoimproveinfrastructure,tourismofferandpropagandaactivities,topreservenaturalenvironmentandtourismvalueandtoinvestmoneyproperly.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрЖиворадГлигоријевићЕкономски факултет – НишМрЈеленаПетровићПриродно-математички факулте – Ниш

ЕКОНОМИКА 59

SustainabletourismdevelopmentthecityofNisrepresentsthegoalshouldbestrivingforonalong­termbasis.Itisnecessarytomoveinthestateddirec­tiongraduallybutsteadilythatbeingtheonlythingthatensurespurposefulpreservationofthebasicresourceonwhichtourismdevelopmentrests–nat­ural,thatistosay,livingenvironment.Alongsidewiththeconsumerprefer­encechanges,theprocessofadaptingthecityofNisastourismdestinationtotheconditionsofturbulenceandglobalizationwilllastaswell.Thatwouldbethebasisforpredeterminingthepossibilitiesofreachingsustainablecompeti­tionadvantagesandsustainabledevelopment.

SummaryAtpresent,thetouristdestinationofthecityofNisfacesanever­increasingcompetitionandtouristrequeststhatareliabletocontinualchanges.Inordertodevelop the tourismdestinationof the cityofNis and to reach successundercomplexconditions,itisnecessarytoadaptnewchangescontinually.Thistaskbecomesmoreandmoredifficultduetothefactthatdevelopmentmustpayattentiontothetourismresourcelimitations. Key words: tourism, development, city Nis, sustainable development.

Увод1.ГрадНиш,саоко250.000становника,јетрећиповеличиниградуСрбији

(Статистички годишњак града Ниша, 2006). Некада велики индустријски ипривредницентаррегиона,данасделисудбинувећинеградовасасличномструктуромпривредеистановништвауСрбији.Проблемисакојимасесуочаванишкаприведасу: извозна неконкурентност, технолошка заосталост, ниска продуктивност инеразвијеностуслужногсектора.Рефлексијаоваквихтоковаупривредиодразиласеинаразвојтуризма.

2.ИнтензивнијиразвојтуризманатериторијиградаНишаодпочеоје1960.годинеитрајаоjeдо1991.године.Наконтога,уследдугогодишњекризеизазванеекономскиминеекономскимфакторима,долазидосмањењабројатуриста,такодаје2005.годинеостваренооко58%прометареализованог1991.године.

1. Одрживи развој туризма – алтернатива масовном туризму1.Туризам,удругојполовинидвадесетогвека,једоживеосвојупунуекспанзију

инесумљивопредстављаједаноднајзначајнијихдруштвенихипривреднихфеноменатогавека.Каопривреднаделатност,заузеојеједнуодводећихпозицијаупривредисветапосвимбитнимпоказатељима(туристичкомпромету,бројузапослених,учешћуудруштвеномпроизводуинационалномдохотку,девизномприливуитуристичкојпотрошњи).

Сва предвиђања и прогнозе одговарајућих међународних институцијауказујудаћеоваделатносттаквупозицијузадржатииунаредномпериоду,упркосекономским, политичким, природним и другим проблемима који су обележилипочетакдвадесетпрвогвека.

60 ЕКОНОМИКА

Клима,рељеф,биљнииживотињскисветчестопредстављајуосновуразвојатуризманаодређенимпросторима(Станковић,2003).Одстранесадашњихибудућихгенерацијадомицилногстановништваитуристатребаихштититииунапређивати.Животнасрединаитуризамсеналазеуодносимасимбиозе.Неопходнојеразвијатитуризам да би он постао покретач ревитализације, унапређења и валоризацијеживотнесредине,јерсеуњојразвијаионајеосновањеговогразвоја.Развојтуризмаморасезасниватинастваралачкомодносупремаприроднимистворенимдобримакојизадовољавајутуристичкепотребе.

2.Дабитуризамнаправиначиндоприносиоразвојудестинације,неопходноједадоприносиквалитетуживотањеговогстановништваизаштитиживотнесредине.Топредстављаиосновуконцептаодрживогразвојатуризма,којије1987.годинедефинисанодстранеСветскекомисијезаживотнусрединуиразвој:каоразвојкојизадовољавасадашњегенерацијебезугрожавањаспособностибудућихгенерацијада задовољесопственепотребе (Bruntland Report, 1987).Премаовојконцепцији,свакаделатност,паитуризаммораприликомпланирањамаксималнодауважавазахтевеживотнесредине,какобињенразвојбиотрајан.Запотребетуризмаистичесепотребауважавањаначелаактивнезаштитеживотнесредине,јерјеувекбољепланиратинегосаниратинегативнепоследице(Станковић,2003).

Иакојемасовнитуризамизазваопозитивнеекономскеисоцијално­културнеефекте,онје једанодглавнихузрочникадеградацијеживотнесредине.Суштинасавременогконцептаразвојатуризмасастојисеупроналажењусавременихобликатуризма,каоалтернативамадосадашњеммасовномтуризму.Имајућиувидузначајразвоја савремених облика туризма, Светска туристичка организација, Светскисавет за путовањеи туризами другемеђународне организацијеформулисале суодговарајућепринципенаосновукојихсудонетадокумента,којимасуутврђенауниверзалнаправилапонашањауовојделатности.Најважнијимдокументимаовеврсте(Агенда 21 и Општи етички кодекс у туризму)утврђујусеправциделовањаипредлажунеопходнеактивностиимерерадиочувањаживотнесрединеиразвојаодрживогтуризмаудвадесетпрвомвеку.

3.Одрживиразвојтуризманијесамозахтевлокалнихзаједницаипокретазазаштитуживотнесредине,већизахтевсамихтуристадасеочуваприродаисоцио­културнааутентичностдестинације.Најатрактивнијетуристичкедестинациједанассу оне које имају очувану физичку средину, заштићену природу и антропогенетуристичкевредности.

Одрживиразвојтуризмајециљкометребадугорочнотежити.Неопходнојеконтинуиранокретањеутомправцу,јерјединооноомогућаваочувањеосновногресурса на којем почива развој туризма – природе односно животне средине.Упоредосапроменамапонашањаизахтеватуристатрајаћеипроцесприлагођавањатуристичкихдестинацијаусловиматурбуленцијеиглобализације.Тоћеибитиосновакојаћепредодредитимогућностизапостизањеодрживеконкурентскепредностииодрживогразвојатуризма(Станковић и Петровић,2007).

2. Карактеристике развоја туризма на територији града Ниша1.Уосновиекономскогзначајатуризманалазисетрошењеновцатуристау

туристичкојдестинацији,којисузарадилиуместусвогсталногборавка.Повећање

ЕКОНОМИКА 61

потрошњедомаћихтуристадоприносиповећањудохоткатуристичкедестинације,акосеонапосматракаотуристичкоместоилирегијазаразликуоддржавекаоцелине(Петровић,2007).

Табела 1.СтруктуранародногдохоткаградаНиша2005.године(ухиљадамадинара)

Делатност Апсолутниизнос %Прерађивачкаиндустрија 18.647.175 49.1Трговинанавеликоимало 8.897.140 23.5Саобраћај,складиштењеивезе 3.701.749 9.7Грађевинарство 1.927.630 5.1Пољопривреда,лов,шумарствоиводопривреда 1.468.464 3.9Активностиувезисанекретнинама 1.268.073 3.3Производњаиснабдевањеел.енергијом,гасом 1.181515 3.1Туризамиугоститељство 769.872 2.0Здравствениисоцијалнирад 87.142 0.2Вађењерудаикамена 14.438 0.1Осталекомуналне,друштвенеиличнеуслуге 11.454 0.0Укупно 37.974.652 100Извор:СтатистичкигодишњакградаНиша,2006.

Подациутабелибр.1.указујунаучешћепојединихделатностиупривредиграда Ниша, односно, у структури народног дохотка. Учешће туризма је 2.0 %односнооно јенезнатноуодносунадругеделатностикаоштосупрерађивачкаиндустријасачак49.1%,трговинанавеликоимало,саобраћај,складиштењеивезе,грађевинарство.Учешћетуризмаународномдохоткусекрећеод1,7%до2,9%.Од1994.годинењеговоучешћесесмањивалодо2001.године,адоповећањадолазиу2002.и2003.години,алисепоновосмањујена2,0%у2005.години.Наведеноучешћесеможеобјаснитималимтуристичкимпрометомодносномалимбројемдомаћихистранихтуристакоји јеупосматраномпериодупосећиваоградНиш.Овојепоследицамалеплатежнемоћидомаћихтуриста,алиималогбројастранихтуристакојиседужезадржавајууНишу.Просечанбројноћењадомаћихтуристаје3.8,астраних1.5дана.ТојепоследицанеадекватнетуристичкепонудеградаНиша.

2. Удео туризма у привреди града Ниша може се сагледати и кроз бројзапослених.Безобзираштојетуризамрадноинтензивнаделатност,којатражидостаљудскихресурса,његовозаостајањезаделатностимапредстављенимупретходнојтабели је, такође,наглашено.Године2005.највишезапосленихподелатностимабилојеупрерађивачкојиндустрији(17.613или21,9%одукупногброја),трговининавеликоимало(10.195или12,7%),здравственомисоцијалномраду(8.407или10,5%)исаобраћајуискладиштењуробе(7.056или8,8%).Докса7.056запослена,туризамучествујеса2,0%уукупномброју(Статистички годишњак града Ниша,2006).Наосновунаведеног,можесезакључитидарелативнипоказатеључешћазапосленихутуризмуградаНишајенанивоуучешћатуризмаународномдохотку.

Један од најзначајнијих економских ефеката развоја туризма је могућноствећегзапошљавањалокалногстановништва.Тојепосебноважноакосеимајуувидувисокестопенезапосленостиналокалноминационалномнивоу.

62 ЕКОНОМИКА

Даби се сагледалистварниефекти туризмана запосленост становништва,потребно је проблем поставити много шире, то јест треба посматрати не самодиректне,негоииндиректнеефектетуризмауовомдомену(Унковић,2001). Развојтуризмакреирановараднаместауиндустрији, грађевинарствуипољопривредиодносно у делатностима које не чине туристичку привреду вршећи индиректанутицајнањиховразвој(Петровић,2007).

3. Одрживи развој града Ниша као туристичке дестинације1.Приликомразвоја градаНишакао туристичкедестинацијенеопходно је

постојањескладаизмеђуекономскихиеколошкихциљеваразвоја.Заостварењеодрживости,односнозапобољшавањеквалитетаживоталокалнезаједнице,пос­тизањевећегквалитетадоживљеногискуствазапосетиоцеиодржавањеквалитетаживотне средине, од које зависеи локална заједницаипосетиоци, битна су триглавнаобликаодрживости:

(а) еколошка одрживост – подразумева такав развој туризма који се несупротстављаеколошкимпроцесимаибиолошкомразвојупросторагенерација,

(б) социо­културнаодрживост – обезбеђује да развој увећа контролуљудинадсопственимживотима,компатибилностсакултуромивредностимаљудиподутицајемразвојаиодржавањеијачањеидентитетазаједнице,

(в)економскаодрживост–обезбеђуједаразвојбудеекономскиефикасанидаресурсимабудеуправљанотакодаонимогустворитиосновузаопстанакбудућихгенерација(Штетић,1997).

Набазидонетихдокуменатаодстранемеђународнихинационалнихинсти­туција, произилази сасвим нoви приступ у планирању развоја туризма који дајезначајновећуулогулокалнимзаједницамаупланирањуипрограмирањубудућегразвоја туризма. Планирање одрживог развоја туризма требало би, у ствари, дапрепознајеправаипотребелокалногстановништва,уважавањиховересурсе,жи­вотнистиликултуру,каоиправодаистиутичунасудбинулокалних,туристичкихидругихресурса(Бакић,1998).

2.ПриликомпланирањаразвојатуризмаградаНиша,неопходнојеиматиувидусавременетенденцијенатуристичкомтржиштуирасположивепотенцијале.Посебносузначајнетенденцијеуоквиримадомаћеииностранетражње:

а)повећавасетражњазаконтиненталнимприроднимдестинацијамаиградо­вимасаочуванимизаштићенимкултурно­историјскимвредностима;

б)превентивназаштитаиунапређењездрављаљудипостајепримарнизадатакстановништваразвијенихдржава;

в)посебанзначајсепридајеодморуирекреацијиузаштићенојприроди.Сагледавајућинаведенесавременетенденцијеможесезакључитидадоми­

нирајузахтевикојиупрвипланнаглашавајуеколошкуиздравствено­рекреативнукомпоненту.

3. Значај здравственог туризма се повећава због повећања свести људи оздрављу.Путоватирадиздрављајетрадицијајошиздавнихвремена.Ипак,новиоблицитаквихпонуда,далисуздравственомодмору,упротеклихпетнаестгодина,потпуноновимиџиновполет.Одтада„Wellness“и„Fitness“,привлачемлађеи

ЕКОНОМИКА 63

динамичнетуристе.Претпостављаседаћеразвојовогобликатуризмабитинас­тављенинареднихгодина.ОвајтрендградуНишуотварамогућностдасеусмеризадовољавањупотребановогтржишногсегмента.

ПосебнозначајанресурскојиградНишиманасвојојтериторијијеНишкаБања,једнооднајстаријихбањскихлечилиштауЕвропи.ТермоминералниизворинаподручјуНишкеБањесе,скорочитаввек,користенаорганизованначин.Иакоунашимбањамапостојистручнимедицинскикадарнеопходанзаразвојздравственогтуризма,уциљупривлачењадомаћихистранихтуристанеопходнојеразвитиwell-ness туризам.Наведениобликтуризмаомогућиобипривлачење,несамоболеснихтуриста,већиздравихкојижеледасеодмореидапредупредеразнаобољењакојаихмогусустићиуживоту.

4.Одувексуисторичари,географи,путописциикњижевнициградНишна­зиваликапијомИстокаиЗапада.УНишу,једномоднајстаријихградоваовогделаЕвропе, захваљујући изузетном географском положају, укршта се више путнихправацакојиповезујуСредњуиЗападнуЕвропу,ВлашкунизијуиПоморављесаЈадранским,ЕгејскимиЦрнимморем.Такавгеографскиположајодређиваоје,токомвековасудбинуНиша.Дабисеовакомпаративнапредностискористилапотребноједужпутнихправацаизградитиновеимодернизоватипостојећеугоститељскеисмештајнеобјекте,сасвимодговарајућимпратећимсервисимакојисунамењенипутницимаутранзиту.Туристичкапривредабипонудомодговарајућихквалитетнихсадржајакаоштосуразгледањеграда,организовањеразноврснихтуристичкихикултурних манифестација, обезбеђивањем квалитетних и приступачних услугасмештајаиисхранеи слично,могладаоствари значајанприхододтуристакојитранзитирајукрозНиш(Станковић и Петровић,2007).

Географскиположај,термоминералниизвориидругиприродниресурсиградНишмогуучинитиизузтноконкурентномтуристичкомдестинацијом.Постепеноусмеравање ка одрживости као основном циљу развоја Ниша као туристичкедестинације, увеликојмери,ће зависитиодуспостављањареалнихциљевакојитреба да буду јасно изражени и да садрже временски распоред остваривања, ододређивања главних организација одговорних за остваривање циљева и њиховемеђусобнесарадње,одправилне,ефикаснеиправовременеприменепланиранихактивности,каоиодконтинуираногпраћењаостваренихрезултата.

Закључак1. Као друштвени, привредни, образовни, здравствени и спортски центар

југоисточнеСрбије, градНишпоседујеизванреднепотенцијалезабудућиразвојтуризма.Посебносузначајнипотенцијализаразвојwellnessитранзитногтуризма,алиидругихобликатуризмакаоштосукултурнииизлетничкитуризам.

2.ОдрживиразвојтуризмаградаНишајециљкометребадугорочнотежити.Неопходнојеконтинуиранокретањеутомправцујерјединооноомогућаваочувањеосновног ресурса на којем почива развој туризма – природе односно животнесредине.УпоредосапроменамапонашањаизахтеватуристанеопходанјеипроцесприлагођавањаградаНиша,каотуристичкедестинације,условиматурбуленцијеиглобализације.Тоћеибитиосновакојаћепредодредитимогућностизапостизањеодрживеконкурентскепредностииодрживогразвојатуризма.

64 ЕКОНОМИКА

ЛИТЕРАТУРА

1. Bruntland Report (1987).World Commission on Environment andDevelopment.OUP.

2. Бакић, О. (1998). Концепција одрживог туризма и маркетинг менаџмент.Зборникрадова.Београд:Министарствозаштитеживотнесредине.

3. Петровић, Ј. (2007). Директни макроекономски ефекти развоја туризма уводећим туристичким државама Медитерана. Зборник радова Географскогфакултета,44,139­150.

4. Станковић,Љ.,Петровић,Ј.(2007).MarketingoftourismdestionationofNis,Fac-ta Universitatis.Vol.4No1,УниверзитетуНишу.9­20.

5. Станковић, С. (2003). Туризам – заштита и валоризација. Београд: српскогеографскодруштво.

6. Станковић, С. (2007). Место туризма у привреди Београда. Зборник радова Географског факултета,44,95­104.

7. Унковић,С.(2001).Економика туризма.Београд:Савременаадминистрација.8. Штетић, С. (1997). Алтернативни или масовни туризам.Зборник радова

„Одрживи туризам у заштићеним областима“. Београд: Министарство зазаштитуживотнесредине.

ЕКОНОМИКА 65

KORUPCIJA U UKRAJINI

RezimeUpreporukamasazahtevimaGRECOgrupe(grupazadržavnuborbuprotivkorupcije),Ukrajnabimoraladarazvijehitanidetaljanplanakcijeuciljure­alizacijenacionalneantikorupcionestrategije.Akcioniplanbimoraosadržatikaošto jemogućnostkontrolebankovnihračuna,uzmogućnostsaradnje iasistencijemeđunarodnezajednice.UmeđuvremenubrojpojavnihoblikaifeonomenologijakorupcijeuUkraji­ni,prevencijaurealizacijiglobalnihinicijativaodPredsednikaUkrajineVik­toraJuščenka,imalisuzaciljotkrivanjenivoakorupcijeudržavnojvlasti.MnogobrojniaspektipogoršanjaproblemakorupcijeuUkrajinisupraćeni:devalviranjemsadržajagrađanskihasocijacijademokratskogkarakteraide­valvacijomrazvojakontrolnihaktivnostiprizakonodavnojiizvršnojvlasti;nevladineorganizacijejasnosuizrazilenjihogantikorupcijskistav(približno200NVOpostojinateritorijiUkrajine),alitonijeimalouticajanapostojećukorupcionusituaciju;državesaniskompolitičkomi socijalnomtradicijompodnosenepotpunejavneizveštajeokorupciji;publikovanječinjenicaoko­rupciji umas­medijimanedaje uvek adekvatne razultate u odnosuna au­toritetpravno­administrativnihorgana,iuprvomredupravosudnihorgana.Procedura kažnjavanja za korupcione akte predviđene uZakonu za borbuprotivkorupcijeUkrajinenijeotpočelasaprimenom.UskladusamišljenjemdomaćihimeđunarodniheksperataovajZakonnesadržimeđunarodnestan­darde i zahteve za prevazilaženje negativnog imidžaUkrajine kao državekojanemaadekvatne legalnemehanizme ipolitičkuvolju zaborbuprotivkorupcije.Te sugestije i preporuke sadrže bazne rezultate za formiranje u2007.godiniuUkrajinipotrebnerevizijeokorupcijiuadministracijiiformi­ranje jasne prakse za tretiranja slučajeva korupcije i njene krivičnopravneprevencije.Rad na uspostavljanju primene i izvršenja Sporazuma o implementacijiThreshold Program of Challenges of Millennium Corporation Intended for the Decrease of the Corruption Level in UkrainekojijepotpisanodstraneVladeUkrajine ivladeSADudecembru2006.godine,a takođe, iprojectSavetaEvropeiUkrajinepodnazivom„AntikorupcioniProjektuUkrajini“(projectUPAC)jepraktičnoprimenjliv.ObavezeUkrajine,poštojeprojekt

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrAleksandarB.ĐurićUniverzitet Privredna Akademija – Novi Sad,Pravni fakultet za privredu i pravosuđe

66 ЕКОНОМИКА

počeo da se sprovodi, taksativno podrazumeva: jačanje civilno socijalnihfunkcija radiborbe i sprečavanjekorupcijeuvladinimorganizacijama; re­formalegalnihprocedura;razvijanjeaplikacijaoetičkimiadministrativnimstandardima i javnoj kontroli i ekzekuciji korupcije; razvijanje efektivnihaplikacijaostandardimazaborbuprotivkorupcijeiprocedurausistemuvi­sokogobrazovanja.

CORRUPTION ON UKRAINE

SummaryInaccordancewithrecommendationsoftheGRECOGroup(agroupofstatesagainst corruption)Ukrainehas todevelop immediatelyadetailedplanofactsaimedattherealizationofthenationalanti­corruptionstrategy.Theplanofactsmustasfarasitispossibletakeintoaccountapossiblecooperationandassistanceoftheinternationalcommunity.AtthesametimeanumberofphenomenaareobservedinUkraine,thatpre­venttherealizationoftheglobalinitiativesofthePresidentofUkraineViktorYuschenko,aimedatdecreasingthelevelofcorruptioninthegovernmentalsectorofthecountry.ThemainaspectsthatworsentheproblemofcorruptioninUkraine are as follows: insufficientmaturity of the civil society demo­craticinstitutionsthatareinsufficientlydevelopedandunabletocontroltheactivitiesoftherepresentativeandexecutiveauthorities;thenon­governmentorganizationsdeclaringtheiranti­corruptionpurposes(approximately200ofthemareoperatinginUkraine)havenoreal influenceonthesituation; thecountrylackspoliticalandsocialtraditionsofapublicexposureofcorruptofficials;thepublicationoffactsofthecorruptioninthemassmediadoesnotalwayshaveanadequateresponseofthepublicthelaw­enforcementauthori­tiesandfirstofalljudicialauthorities.TheprocedureofpunishmentforcorruptiveactsprovidedforintheCorrup­tionFightingLawofUkrainehasnotbecomeanefficientmeansoffightingthisphenomenonandprovidesonlyanadministrativeliability.AccordingtotheopinionofdomesticandnationalexpertsthisLawdoesnotmeetthein­ternationalstandardsandcontributestotheformationofanegativeimageofUkraineasastatethatdoesnothaveadequatelegalmechanismsandapoliti­calwilltofightthecorruption.Itissuggestedintherecommendationsgivenon the basis of the results ofmonitoring carriedout in 2007 thatUkraineshouldrevisethesystemoftheadministrativeliabilityforthecorruptioninordertoestablishaclearpracticeoftreatingcasesrelatedtothecommitmentofcorruptiveinfringementsascriminaloffences.TheworkperformedinordertoexecutetheAgreementofImplementationofaThresholdProgramofChallengesofMillenniumCorporationIntendedfortheDecreaseoftheCorruptionLevelinUkrainesignedbytheGovern­mentsofUkraineandtheUSAinDecember2006andthejointprojectoftheCouncilofEuropeandUkraineentitled“Anti­CorruptionProjectinUkraine”

ЕКОНОМИКА 67

(a project ofUPAC) is insufficiently efficient.The obligations ofUkraineunderthesaidprojectsprovideforanumberofmeasures:thestrengtheningofthecivilsocietyfunctionsrelatedtothetracingandexposureofcorruptioninthegovernmentalorganizations,reformsinthesphereoflegalprocedure,improvementoftheapplicationoftheethicandadministrativestandardsandpubliccontroloftheexecutionthereof,improvementoftheefficiencyofap­plicationofthecorruptionfightingstandardsandproceduresinthesystemofhighereducation. Key words: corruption, organize crime, state Ukraine.

1. Korupcija internacionalni fenomenProblemkorupcije,bezuslovno,nijesamodomaćapojava,isključivoukrajinska,već

ipojavausvetu.Kaoštosvedočiistorija,korupcijaimasvojeistorijskeizvore,tradicijuifaktičkipratidržavuodsamognjenognastanka.Ti,kojistojeispreddržavnogkormilaup­ravljanja,raspoređujudržavnoblagoinarodnodostojanstvo,nisuzanemarivaliinezane­marujuskupepoklone,prijemmitaiuzimanjemita.Oopštojopasnostikorupcijerečenojemnogo.Onamožedovestidomaksimalnogsniženjaefektivnostimnogihdržavnihpro­gramairazvojnihplanova,možedovestidoekonomskenestabilnostiibrzogdevalviranjaživotnog standarda narodamnogih država sveta, do nepravednog naglog raslojavanjastanovništvapozaradiidruštvenompoložaju,pouslovimaživota.

Sve navedeno primorava međunarodnu zajednicu i njene organizacije da tražepravnemehanizmeiputeverešenjaovihkomplikovanihikompleksnihproblema.

Danaspostojidovoljnoreprezentativnoijakomeđunarodnoantikorupcijskozako­nodavstvo.Pojediniodtihdokumenata,donetiodstraneOUN­aiSavetaEvrope,imajuobavezujućikarakterzadržave–članicetihmeđunarodnihorganizacija,nekiodnjihima­jupreporučujućikarakter,aliusvimslučajevimanjihovpraktičniznačajuovojpravnojoblastizazakonodavstvadovoljnomladeukrajinskedržaveidržavesličnihUkrajiniimajuneprocenjiviznačaj.Upravokordiniraneakcijedržavakojesumeđusobnopovezaneuza­jamnomekonomskom,pravnom,finansijskom,političkomikulturnomsaradnjom,mogudatipozitivnerezultateuborbisakorupcijom,posebnoštosetičelegalizacije(pranja)ne­zakonitostečenogkapitalauborbisanarkobiznisom,trgovineljudima,trgovineoružjem.

Pojediniminostranimdržavama(Nemačkoj,Francuskoj,Italiji)pošlojezarukomozbiljnokontrolisanjeisuzbijanjekorupcije.KorišćenjenjihovihiskustavapripripremanjuantikorupcijskogzakonodavstvaUkrajine,ponašemmišljenju,imaćepozitivniefekat.

2. Karakteristike ukrajinske korupcijeDanasvećinazakonadonetihodstraneParlamentaUkrajine,kaoštosu“Zakono

borbisakorupcijom”,“Zakonoborbisaorganizacijamapravnihosnovaborbesaorgani­zovanimkriminalitetom”,dalekosuodsavršenstvaipraktičnonedejstvuju.Onizahtevajupromene.Zadržaćemoseuprvomredunarezultateradapopitanjimasprečavanjakorup­cijeuUkrajiniu2007.godini.

Korupcija preti nacionalnoj bezbednosti i društveno­pravnomporetkuUkrajine,utičenakreiranjeisadržajdelatnostiinstitutcijavlasti(zakonodavne,izvršneisudske)i

68 ЕКОНОМИКА

političkihinstitutucija,podrivapoverenjegrađanapremaorganimadržavnevlasti.Posled­njudecenijukorupcionaškedelatnostisenisuumanjilei,danas,borbastomnegativnompojavomostajejedanodglavnihiaktuelnihciljevadržavnepolitike.

Prema raznim ocenama do 65% od svih polugodišnih dohodaka preduzetnika,trećinasedajenapodmićivanjeslužbenihlica.EkspertiSvetskeBankeocenjujugodišnjusumumitauUkrajininanivoudvomesečnognovčanogobrtadržaveUkrajine.

NameđunarodnojsceniUkrajinaimarejtingireputacijuveomakorumpiranedržave.PotvrdasenalaziučinjenicineizmenjenogniskogstepenarejtingačasnostiUkrajinemeđuautoritetnimmeđunarodnimstatističkimanalizama,mišljenjimagrađanaiistraživanjimazanekolikoposlednjihgodina.Posebno,premarejtinguMeđunarodneorganizacije“Trans­parencyInternational”Ukrajinasenalazilana118mestumeđu180državapokorupciji.PopodacimaoveautoritetneorganizacijeindekskorupiranostiuUkrajiniza2007.godinuje2,7(istodobno–2,3u2003.godini;2,2–u2004.godini;2,6–u2005.godini;2,9–u2006.godini).

ZavremenezavisnostiUkrajinezakonodavnaiizvršnavlastnisumogliozbilnijeuticatinaograničenjestepena,obimaikvantitetapojavnihoblikakorupcije.Antikorupci­jskozakonodavstvo,atojevišeod100zakona,ukazaipravilnikaVladenijedostiglopostavljenicilj–sprečavanjekorupcije,budućidajeonouosnovibilousmerenonaborbusakorupcionimpojavnimoblicimameđučinovnicimasrednjeginižegnivoazvanjainijeodgovaralomeđunarodnimnormamaistandardimaupunomobimu.

OsnovnistavoviiznetisuuModelu zakona o borbi sa korupcijomkojijedonetnatrinaestomplenarnomzasedanjuMeđuparlamentarneSkupštineDržava–učesnicaSavezaNezavisnihDržava(tzv.SND).TajZakonusmerenjenazaštitupravaislobodagrađana,zaštitubezbednostidržavaodpretnjikojeproizlazeizpojavnihoblikakorupcije,zaštituefektivnedelatnostidržavnihorganaidržavnihslužbenihlica,atakođe,licaizjednačenihsanjima,putempredupređivanja,dojava,presecanjaiotkrivanjakorupcionihkrivičnihdela,otklanjanjenjihovihposledicaiprocesuiranjekrivacainjihoveodgovornosti,pred­stavljanjaosnovnihprincipaborbesakorupcijom,utvrđivanjaprotivpravnihoblikaveze­nihzakorupciju,atakođe,uslovanastankaodgovornosti.

TajZakonusmerenje,takođe,naproširenjedemokratskihnačela,transparentnostiikontroliuupravljanjudržavom,najačanjepoverenjastanovništvapremadržaviinjenimstrukturama,stimulisanjekompetentnihspecijalistanastupanjeudržavnuslužbu,stvaranjeuslovazanepodkupivostdržavnihslužbenihlica.Korupcija(korupcionikriminalitet)–nijepredviđenozakonomprimanjeličnoiliprekoposrednikamaterijalnihdobaraiprivilegijaodstranedržavnihslužbenihlicima,atakođe,licakojasuizjednačenasanjimauvezisakorišćenjemsvojihdužnostnihpunomoćjaipovezanihsanjihovimmogućnostima,većdirektnopotkupljivanjeovihlicaputemprotivpravnihpoklonaodstranefizičkihipravnihlicanavedenimmaterijalnimdobrimaiprivilegijama.

Korupcioneprotivpravnedelatnostikojeseodnosenakrivičnadela–primanjeida­vanjemita,drugekorupcioneprotivpravnedelatnosti,povezanesaprotivpravnimdobijan­jemmaterijalnihdobaraiprivilegijailistvaranjemuslovazakorupciju,jesteodgovornostkojajeustanovljenjakrivičnimzakonikomdržave.

Državna službena lica – lica koja se nalaze na državnim položajima (državnedužnostidržavnevlastiidržavnedužnostidržavneslužbe).

Državnadužnost–dužnostudržavnimorganimasapredviđenimkrugomobavezaurealizacijipunomoćjadržavnihorgana,zadatakaifunkcijadržave.

ЕКОНОМИКА 69

Državni organ – obrazovan u skladu sa zakonodavstvom države, sastavni deodržavnogaparatakojiimaodgovarajućekompetencijeiproizvedeneodnjestrukture,ost­varujeukarakternimzanjuorganizaciono­pravnimformamadržavno­vlastnopunomoćje.

Državnedužnostidržavnevlasti(odgovornedržavnedužnosti)–dužnosti,utvrđeneustavimaizakonomadržavazaneposrednoizvršenjepunomoćjadržavnihorgana.

Državnedužnostidržavneslužbe–dužnosti,službeuustanovljenomzakonodavnomporetku za neposredno obezbeđenje ispunjenja ponomoćja lica, predstavnika državnedužnostidržavnevlasti,atakođe,dužnostislužbedržavnihorganazazaštituispunjenjanjihovihpunomoćja.

Za korupcione protivpravne delatnosti snose odgovornost državna dužnostnalica,sudovi,atakođe,izjednačenasanjimadrugalica.Sadražavnimdužnostnimlicimaizjednačavajuse:(1)narodniposlaniciparlamenta;(2)lica,izabranauorganimamesnesamouprave;(3)građani,zavedeniuzakonomutvrđenomporetkunapoložajkandidatazapredsednikaizamenika­predsednikadržava,napoložajposlanikadržavnogparlamenta,atakođeičlanoviizbornihorganamesnesamouprave;(4)službenici,sapunimilinepunimradnimvremenomuorganimamesnesamouprave,čijasemesečnazaradaisplaćuje izsredstavadržavnogbudžeta,vanbudžetskihfondovanastalihodstranedržavnihorganailiorganamesnesamouprave.

Ubrojsubjekatakorupcionihprotivpravnihdelatnostiulaze,takođe,fizičkaipravnalicakojaprotivpravnonudeimovinskadobraiprivilegijedržavnimdužnostnimlicimaililicimaizjednačenihsanjima.

OvajZakondelujenacelokupnojdržavnojteritorijiuodnosupremasvimfizičkimipravnimlicimauUkrajini.IzvanteritorijedržavenavedeniZakondelujeuodnosunagrađaneipravnalicakojasuregistrovanaudržavi,ukolikoneštodrugonijepredviđenomeđunarodnimugovorom.Zakonodavstvooosnovamadržavneslužbe,položajanarodnihposlanika,sudija,oporekluslužbiposebnihkategorijadržavihdužnostnihlica,odrugimmogućimsubjektimakorupcionihprotivpravnihdelatnostimogubitipredviđenipravnimnormama,navedenaograničenjaizabrane,usmerenanapredupređivanjekorupcije.

Predsednik, zamenik­predsednika, narodni poslanici parlamenta države i sudijesnoseodgovornostzaizvršenjekorupcionihprotivpravnihdelatnostipoosnovamaipoporetku ustanovljenomustavima i zakonima država.Odgovornost za korupcione pro­tivpravne delatnosti, odnosi se na krivičnopravne kažnjive delatnosti, predviđene sukrivičnimzakonicimadržava.

Borbaprotivkorupcijezasnivasenaosnovama:(1)jednakostisvihpredzakonomisudom;(2)obezbeđenjapreciznepravnereglementacijedelatnostidržavnihorgana,za­konitostiijavnostitakvedelatnosti,državneidruštvenekontrolenadnjima;(3)poboljšanjestrukturedržavnogaparata,kadrovskihposlovaiprocedurarešenjapitanjakojisetičupravaizakonskihinteresafizičkihipravnihlica;(4)prioritetazaštitepravaizakonskihinteresafizičkihipravnihlica,atakođe,socijalno­ekonomskog,političko­pravnog,organizaciono­upravljačkogsistemadržava;(5)priznanjadopuštenostiograničavanjapravaislobodadržavnihdužnostnihlica,atakođe,izjednačenihsanjimalicauslučajevimapredviđenihzakonom;(6)ustanovljavanjakršenjapravaizakonskihinteresafizičkihipravnihlica,likvidacijaipredupređivanjenegativnihposledicakorupcionihprotivpravnihdelatnosti;(7)obezbeđenja ličnebezbednostigrađanakojisuspremninasaradnjuuborbisako­rupcionimprotivpravnimdelatnostima;(8)zaštitadržavno­pravnihizakonskihinteresadržavnihdužnostnihlicailicaizjednačenihsanjima,utvrđenihzatalicamesečnezarade(mesečneegzistencije)iprivilegijakojiobezbeđujunavedenimlicimainjihovimporodica­

70 ЕКОНОМИКА

madostojnistepenživota;(9)nedopuštenostdelegiranjapunomoćjanadržavnoregulisanjepreduzetničkihdelatnostifizičkihipravnihlicakojiobavljajutakvudelatnost,atakođe,nakotrolunjihovu;(10)ostvarivanjeoperativno­policijskeidrugedelatnostiuciljevimapronalaženja,otkrivanja,presecanjaiprevencijekorupcionihprotivpravnihdelatnostikojiseodnosenakrivičnopravnokažnjivadela,atakođe,primenjivanjuupostojećemzako­noskomporetkuspecijalnihmerafinanskijskekontroleuciljunedopuštanjalegalizacijeprotivpravnostečenihnovčanihsredstavaibilokakveimovine;(11)utvrđivanjazabranazadržavnodužnostnalicailicaizjednačenihsanjima,obavljanjapreduzetničkihdelatnosti,utomsmisluiplaćenihposlovauorganimaupravljanjaprivrednihsubjekata,saizuzetkomuslučajevimakada jeobavljanje takvihdelatnostipredviđenozakonskiustanovljenimdužnostnimobavezama.

Rukovodiocidržavnihorgana,organizacija,organamesnesamoupraveuokvirimasvojegpunomoćjaobezbeđujuizvršenjepotrebavažečegZakonaiprimenupredviđenihunjemudisciplinskihmera,koristećizatokadrovske,kontrolne,pravneidrugeslužbe.

Uticaj,presecanje,prevencijakorupcionihprotivpravnihdelatnostiiprocesuiranjelicakrivacainjihovihradnjikaodgovornostiuokvirimasvojihkompetencijaostvarujuorganitužilaštva,bezbednosti,unutrašnjihposlova,poreska,carinskaipograničnaslužba,poreskaivojnapolicija.

Odgovarajućiorganisudužnipreduzimatimerekojeproizlazeiznjihovihpunomoćjaiefikasnoinformisatiopunomoćeneorganeosvimslučajevimaipojavamakorupcionihprotivpravnihdelatnosti,izvršenihodstranedržavnihdužnostnihlica.Uskladusavažećimzakonodavstvommožebitiobrazovanspecijalnidržavniorganzaborbusakorupcijom.

Licekojejeprijaviločinjeniceokorupcijskojprotivpravnojdelatnostiilikojejenabilokojinačinpomoglouborbiprotivkorupcije,nalazisepodzaštitomdržave.Činjeniceolicukojejepružilopomoćuborbiprotivkorupcije,predstavljadržavnutajnukojasedajesamonazahtevkrivičnopravnihorgana.Razglašavanjetakvihčinjenicapovlačiodgovor­nost,ustanovljenuzakonom.Uslučajuneophodnostiorganikojivodeborbusakorupcijomdajuzaštitu ličnojbezbednosti licukoje jepružilopomoćuborbisakorupcijom.Ovapravnapravilaneodnosesenalicakojasusaopštilaslužbenulažnuinformaciju,akojapodležuodgovornostiuskladusavažećimZakonom.

Licakojasuzainteresovanazaobavljanjedržavnedužnosti,primajunasebeustanov­ljenavažečimZakonomibilokojimzakonimaograničenjauciljunedopuštanjadejstavakojimogudovestidoiskorišćavnjanjihovogstatusaizasnovanognanjemuautoritetauličnim,grupnimibilokakvimneslužbeniminteresima.Pritom,navedenimlicimasestav­ljajuuizvesnostidoznanjaopravnimposledicamatakvihdejstava.Saglasnostnavedenihlicazaprijemograničenjabeležisekadrovskimslužbamaodgovarajućihorganizacijaupismenojformi.Neprihvatanjeovihograničenjapovlačiotkaznavedenihlicasadržavnedužnosti,iliisterivanjeizdržavneslužbeilibilokojioblikudaljenjasadržavnedužnostikojijepredviđenzakonskimporetkom.

Licakojapredstavljajukandidatezadržavnuslužbu,dostavljajuporeskomorganupomestuboravkaporeskuprijavu–deklaracijuodohotku;poreskuprijavu–deklaracijuoimovinikojapredstavljaobjektoporezivanja,kojaseodnosiinaimovinuizvanteritorijematičnedržave,sanavođenjemnovčanevrednostiimestanalaženjanavedeneimovine,atakođečinjeniceo:

–uloziubankarskimorganizacijamaihartijeodvrednosti,utomsmisluioneizvanteritorijematičnedržave,snavođenjembankarskeorganizacije,a takođe, ifinansijskasredstvakojimaseovalicadirektnokoristeilisenjimazajedničkikoristesadrugimlicima;

ЕКОНОМИКА 71

–svojemdirektnomiliindirektnomučestvovanjuuuloziakcionarailideoničarapravnihlicasanavođenjembrojaakcijailideonicauukupnomkapitalupravnoglicaipot­punihbankarskihilibilokojihrakvizitakojisenalazeuimovinskojmasiteorganizacije;

– trustovima i državama u kojima su oni registrovani, sa navođenjem brojevaodgovarajućihbankarskihračuna,ukolikojetolicebenificijarovihtrustova;

–nazivimairekvizitimadrugihorganizacijaukojimalicaimajuposlovneodnose,ugovore i obaveze (u tom smislu i usmene) po sadržinskom ili vremenskom čuvanjumaterijalnih ifinansijskihsredstavakojipripadaju licu,u razmeramakojeprelazehil­jadukratnuvisinumesečnogknjigovodstvenogpokazatelja(minimalnimesečninovčaniiznos–zarada).

Licakojasenalazenadržavnojdužnosti,jedanputgodišnjeuperioduizvršavanjasvojihobavezautvrđenihporeskimzakonodavstvom,izveštavajunadležniporeskiorganpremasvommestuboravkaporeskomprijavom–deklaracijom.Navedenalicadostavljajudržavnomorganuukojemsuzainteresovanazadržavnipoložajiliukojemsevećnalazeuradnomodnosu,dokumentporeskogorganakogaovajorganizdajenaosnovuinformacijaizporeskeprijave–deklaracije.

Nedostavljanjeilidostavljanjenepotpunih,neistinitihporeskihprijava–deklaracijaičinjenica,ukolikoovonemapriznakekrivičnoporavnokažnjihvogdela,predstavljaosnovprestankaradnogodnosanavedenihlicanadržavnedužnostiilipovlačidobijanjeotkazasadržavnedužnostiilibilokojenejgovorazrešenjeoddržavnedužnostiuskladusavažećimzakonskimporetkom.

Uporetkuustanovljenomzakonodavstvom,mogubitiobjavljenipodaciokvan­titetuioizvorimadohodkadržavnihdužnostnihlicakojazauzimajuodgovornedržavnedužnosti,atakođe,činjeniceodohodcimakandidatanaizbornedržavnedužnostiprilikomnjihovekandidature.

Državnimdužnostnimlicimailicimakojasuizjednačenasanjima,zabranjujesezaključivanjegrađanskopravnihposlovanepodsvojimimenom–nafiktivnalica,anonim­no,podpseudonimomidrugih.Oviposlovismatrajusenepunovažnimuustanovljenomzakonskomporetku.

Fizičkaipravnalicakojaučestvujuuobavljanjufunkcijaupravljanjadržavnomimo­vinom,dostavljajupoporetkuibroju,ustanovljenevladomdržave,računeosvimpravnimposlovimaimovinskogkarakteraifinansijskimdelatnostimavezanimsadržavnomimovi­nom,udržavniorgankojivršiuodnosunadržavnuimovinupravosopstvenika.

Kadaoveinformacijedođudosaznanjaporeskihorganaonepredstavljaju,uskla­dusanavedenimvažećimčlanom,službenutajnu.Njihovorazglašavanje,ukolikoseuovomenematerijalizujudelatnostiprotivpravnogkažnjivogdela,povlačiprestanakradnogodnosalica­krivca.Datečinjenicedostavljajusesamonazahtevkrivičnopravnihorgana,atakođesudauzakonompredviđenimslučajevima.

Merefinansijskekontrole,predviđenevažećimčlanom,neodnose senapravneodnoseuvezisakupovinomstambenihnekretninaigrađevinskogmaterijalazaizgradnjustambenihobjekataudržavi.Finansijskakontrolaprikupovinistambenihnekretnina igrađevinskogmaterijalazaizgradnjuvršiseuskladusazakonodavstvomdržave.

Državnodužnostnimlicimazabranjujeseobavljanjedrugeplaćenedelatnosti,osimpedagoške,naučneilibilokojestvaralačkedelatnosti.Državnadužnostnalicamesecdananakonstupanjanadužnostobaveznasuuskladusaporetkomustanovljenimdržavnimzakonodavstvom,predatinapoverenoupravljanjezavremezakojesenalazenadužnosti

72 ЕКОНОМИКА

imovinukojaimpripadaičijeiskorišćavanjeimdonosiprihod,saizuzetkomnovčanogpri­hodakojipozakonupripadajutimlicima,atakođe,iprihodaodbilokojeimovinedatepodzakup.DržavnadužnostnalicakojasebavedelatnostimazabranjenimZakonompodležuprestankuradnogodnosailibilokomviduudaljenjasadržavnedužnostiuustanovljenomzakonskomporetku.Državnadužnostnalicakojasuudaljenasadržavnedužnostiuvezisadelatnostimanespojivimsaizvršenjemdržavnedužnosti,nemogubitipostavljenananovudržavnudužnostdokneprestanuobavljatinavedenedelatnostiuvažećemčlanu.

Državnadužnostna lica i lica izjednačena sanjima,nemoguobavljati dužnostinalazećiseuneposrednojdužnostnojpotčinjenostinjihovihbliskihsrodnika(roditelja,supružnika,braće,sestre,dece)ilisarodbinompolinijibračnogpartnera(braćama,ses­trama,roditeljimaisupružnicimadece),samoizuzetnouslučajevimapredviđenimzako­nodavstvom.

LicakojakršezahteveZakona,ukolikoonadobrovoljnourokuodtrimesecaodmomentautvrđenogkršenjazakonaneprestanusakršenjemistog,podležuprelaskunadužnostkojaisključujetakvupotčinjenost,podnovomkontrolomilipotčinjenosti,auslučajunemogućnostitakvogprelaskajedanodtakvihslužbenikapodležeprestankurad­nogodnosailibilokomdrugomviduudaljenjasadužnosti.

3. Prevencija ukrajinske korupcijeProtivpravne delatnosti koje stvaraju uslove za korupciju, predstavljaju sledeće

radnjedržavnihdužnostnihlicaililicaizjednačenihsanjima:(1)protivpravnomešanjeu delatnosti drugih državnih organa, organizacija; (2) iskorišćavanje svojih službenihpunomoćjazarešavanjepitanjavezanihzadovoljenjemmaterijalnihinteresanavedenihlicaililicanjihovihbliskihkrvnihsridnikaisarodbinompolinijinjihovogbračnogpart­nera; (3)omogućavanjenepredviđenihzakonomprivilegija (protekcionizam, rođačkeveze)pristupanjuilinapredovanjuudržavnojiliizjednačenojsanjomslužbom;(4)uka­zivanjeprotivpravnihprivilegijapravnimifizičkimlicimautokupripremanjaidonošenjaslužbenihodluka;(5)ukazivanjebilokomeibilokakvenepredviđenezakonompomoćiuostvarivanjupreduzetničke ilibilokojedelatnostivezanesa izvlačenjemprofita; (6)iskorišćavanjeuličneiligrupneintereseinformacijedobijeneprilikomizvršenjaslužbenihobaveza,ukolikoistanesmebitioficijalnorazglašavana;(7)neobrazloženiotkazkojegjeuskladusazakonodavstvomtrebaloobrazložitiuinformisanjufizičkihilipravnihlica,njegovozadržavanje,predavanjeneistiniteilinepotpuneinformacije;(8)zahtevanjeodfizičkihilipravnihlicainforamcijakojeoniuskladusazakonodavstvomnisudužnidati;(9)predajadržavnihfinansijskihimaterijalnihresursauizbornefondovepojedinihkan­didatailiopštedruštvenihasocijacija;(10)kršenjeustanovljenogzakonomporetkarazma­tranjazahtevafizičkihipravnihlicairešavanjapitanjakojaulazeunjihovunadležnost;(11)davanjepoklonaiukazivanjeneslužbenihuslugavišimslužbenimlicima,saizuzet­komsimbiličnihznakovapažnjeisimboličnihsuvinirauskladusanormamapažnje,gos­toprimstva,unovčanimvrednostimaodređenimnacionalnimzakonodavstvom,atakođepriizvršenjuprotokolarnihibilokojihoficijalnihsastanaka;(12)javnoonemogućavanjefizičkihipravnihlicaurealizacijinjihovihpravaizakonskihinteresa;(13)delegiranjepunomoćjanadržavnoregulisanupreduzetičkudelatnostfizičkihilipravnihlicakojaobav­ljajutakvudelatnost,atakođe,uprocesunjenekontrole;(14)učestvovanjeuigramanasrećunovčanogilibilokogimovinskogkarakterasanadređenimilipodređenimilisaonimlicimasakojimasenalaziuistojslužbenojzavisnostiiliprofesionalnodužnostnimlicima.

ЕКОНОМИКА 73

Izvršeni,državnodužnostnimlicimaili licimakojisuizjednačenisanjima,bilokojegodnavedenihupunktu1važećegčlanaprotivpravnedelatnosti,ukolikoovonesadržipriznakkrivičnopravnokažnjivogdela,povlačipremeštanjenanižeslužbenoradnomesto,otkazilibilokojeudaljenjesadelatnostiiliuskladusazakonompokretanjedisci­plinskogpostupkaiutvrđivanjedisciplinskeodgovornosti.Ponovnoizvršenjebilokojegodnavedenihprotivpravnihdelatnostiurokuodgodinedanakadajepokrenutdisciplinskipostupakzaprethodnuprotivpravnudelatnostpovlačiotkazilibilokojedrugoudaljenjesadužnostiuskladusazakonomustanovljenimporetkom.

U slučaju izvršenja od strane narodnih poslanika države bilo kojeg od nave­denihprotivpravnihdelatnosti,organikojivodeborbusakorupcijom,informišuotomeodgovarajućuizbornukomisijukojajeobaveznadaurokuodpetdanaoddanadobijanjamaterijalaovosaopštitinasedniciparlamentarneskupštine.

Korupcijske protivpravne delatnosti, vezane sa protivpravnim dobijanjem ma­terijalne koristi ili privilegija, čine sledeće delatnosti državno dužnostnih lica ili licaizjednačenihsanjima:(1)primanjezaizvršenjesvojihdržavnihiliizjednačenihnjimafunkcijabilokakvenagrdeuvidunovca,uslugailidrugimformamaodorganizacijeukojojlicenevršiodgovarajućufunkciju,atakođe,odfizičkihlica,ukolikobilokojeodtihnagradanijepredviđenozakonodavstvom;novčanasredstvakojasudošlanaračundržavnogdužnostnoglicaililicaizjednačenogsanjim,bezslužbenimaktomukazanoglica,atakođe,sredstvakojasuonidobiliobavljajućiprotivpravnudelatnostizprvogna­vedenogpodpunkta,moraseutokudvenedeljeoddanaprijemanovcaudržavnibudžetpismenoobjasnitiodgovarajućemporeskomorganuonačinimaprijematakvihsredstava;(2)primanjepokolonailiuslugauvezisaizvršenjemsvojihdržavnihiliizjednačenihsanjimafunkcijaodlicazavisnihodnjihposlužbi,saizuzetkomsimboličnihznakovapažnjei simboličnihsuvinirauskladusaopštepriznatimnormamapažnje igostoprimpstvauvrednosnimokvirimautvrđenimnacionalnimzakonodavstvomilipriprovođenjuproto­kolarnihibilokojihoficijelnihsastanaka;poklonikojisudobijenibezznanjanavedenihlica,atakođe,pokloniprimljeniodnjegauvezisaizvršenjemodgovarajućihfunkcijaukršenjudelaprvognavedenogpodpunkta,podležuurokuodsedamdanabezpovratnojpredajiuspecijalnidržavnifond,anovčaneuslugepruženedržavnomslužbenikumorajubitiuplaćeneudržavnibudžet;licekojejedobilopokloneikojeimastatusnavedenogdužnostnoglicamožeisteotkupitiiznavedenogfondapotržišnojceniutrenutkuotkupa;dobijeninovčaniiznosiodoveprodajeprenoseseizspecijalnogdržavnogfondaudržavnibudžet;(3)primanjepozivazanacionalneili inostraneturistička, lečeće­ozdravljujućailibolokakvadrugaputovanjanaračunfizičkihipravnihlica,kakoinostranih, takoidržavnih,saizuzetkomputovanja:

– popozivusupruga,rođaka,nanjihovračun;– popozivubilokojihfizičkihlica(uzsaglasnostpodužnostinadređenogligaili

organa),ukolikoseodnosisanjimanetičuposlovaslužbenedelatnostipozvanih;– sprovođenihuskladusmeđunaodnimugovorimadržavailiuzajamnihsporazuma

izmeđudržavnihorganadomaćedržaveidržavnihorganainostranedržavezaračunsred­stavaodgovarajućihdržavnihorganai(ili)međunarodnihorganizacija;

– sprovođenihusaglasnostnadležnogdužnostnoglicailiorganazaučestvovanjeuinostranim(međunarodnim)naučnim,sportskim,umetničkim,profesionalnim,humani­tarnimakcijamanaračunsredstavaopštihujedinjenih(fondova),utomsmisluputovanjaostvarenihuokvirimastatutatrnihdelatnostitakvihujedinjenihopštih(fondova)popozi­

74 ЕКОНОМИКА

vunjihovihinostranihpartnera;korišćenjenepredviđenihzakonodavstvomprimućstvaudobijanjukredita,drugihkreditnihsredstava,kupovinahartijaodvrednosti,nekretninaibilokakveimovine.

Izvršeni od strane državno dužnostnog lica ili lica koje je izjadnačeno sa njimbilo kakvog iz korupcionih protivpravnih delatnosti, ukoliko ono ne sadrži elementikrivičnopravnogkažnjivogdela,povlačizasobompremeštanjenanižeradnomesto,otkazilibilokojeudaljenjesadužnostiuustavnoljenomzakonskomporetkuilipokretanjebilokakvogdisciplinskogpostupkaiutvrđivanjedisciplinskeodgovornosti.Ponovnoizvršenjebilokogodnavedenihprotivpravnihdelatnostiutokujednegodineposleizricanjadiscip­linskemerezaprvuprotivpravnudelatnostpovlačizasobomotkazilibilokojeudaljenjesadužnostiustanovljenezakonskimporetkom.

Uslučajuizvršenjaodstranenarodnihposlanikadržaveilibilokogdužnostnoglica,krivičnopravniorganikojivodeborbuprotivkorupcije,informišuotomeodgovarajućuizbornukomisijukojajeobaveznaurokuodpetdanaoddanaprijemamaterijaladaihiznesenasedniciparlamenta.

Rukovodioci državnihorganakoji u okvirima svojegpunomoćjanisupreduzelimerepredviđenevažećimZakonomuodnosupremasvojimpodčinjenimkrivcimakojisuizvršilikorupcioneprotivpravnedelatnosti,ilikojinisupredaliodgovarajućeinformacijeuporeskimorganimanadležnimpremamestuboravkalicakrivaca,podležunovčanomkažnjavanjuutvrđenomsudomuadministrativnomporetkupomišljenjukrivičnopravnihorganaurazmeruodtridesetdopedesetmesečnihknjigovodsvenihpokazatelja(minimalniiznosimesečnenaknade–zarade).

Ponovnoizvršenjeprotivpravnihdelatnosti,predviđenostavom1važećegčlana,povlačiotkazzakrivcarukovodiocanavedenihorganailibilokojeudaljavanjesadužnosti.

Državni službenici, zaposleni u krivičnoprvnim organima, informišući organkoji jezaduženzaborbuprotivkorupcije, lažnominfomracijomočinjenicamakorup­cioneprotivpravnedelatnostikonkretnoglica,ukolikonjihoveradnjenepredstavljanjukrivičnopravnekažnjivedelatnoti,kažnjavajusedisciplinskimmeramadorazrešenjasadužnostiilibilokogudaljenjaodizvršenjaodgovarajućihfunkcijapomišljenjuorgananadležnogzaborbuprotivkorupcije.

Premalicukojejesaopštiloorganukojivodiborbuprotivkorupcije,službenulažnuinformacijuočinjenicamakorupcioneprotipravnedelatnosti,ukolikonjegoveradnjenepredstavljanjukrivičnopravnekažnjivedelatnosti,predlažeseodstranesudaadministra­tivnipritvornarokodtiridesetdanailiadministrativnanovčanakaznaurazmeriodstododvestotinamesečnihknjigovodstvenihpokazatelja(minimalniiznosimesečnenaknade–zarade).

Usvimslučajevimaprotivzakonitogobogaćenjadržavnihdužnostnihlicaililicaizjednačenihsanjima,urezultatukorupcionihprotivpravnihdelatnostiprtivzakonitodobi­jenamaterijalnasredstvastavljajusenaraspolaganjedržavnogdohotka,avrednostpro­tivzakonitodobijenihusluga–preuzimanjuudržavnidohodak.

Uslučajuodbijanjadobrovoljnepredajeprotivzakonitostečenihmaterijalnihdobarailiplaćanjadržavinjihovetržišnevrednostilivrednostprotivzakonitodobijenihusluga,uzimanjeseostvarujeputemsudskepresudeudohodakdržavepotužbidržavnogtužioca,poreskihslužbiilidrugihdržavnihorganaidužnostnihlica,opunomoćenihnaovoza­konom.Navedeniorgani,dodonošenjasudskepresude,stavljajuzabranunakrišćenjematerijalnihdobarakrivca–izvršiocaprotivpravnedelatnosti.

ЕКОНОМИКА 75

Ukolikodržavnodužnostnoliceililiceizjednačenosanjim,posledobijanjaotkazailibilokogvidaudaljenjasadužnostizbogizvršenekorupcioneprotivpravnedelatnostiodbijadaispunizahtevepredviđenepunktom1ovogčlana,dužnostnoliceiliorgankojidonosiodlukuomeriudaljenjasadužnosti,šaljeuporeskiorgannadležanpremamestuboravkakrivcaslužbeniaktodobijenojprotivpravnojmaterijalnojkoristi.

Poslovi zaključeni s izvršenjem korupcionih protivpravnih delatnosti, bivajuproglašeni od suda nepunovažnim u skladu sa ustanovljenim zakonskim poretkom.Akti izvršenikaoposledicakorupcionihprotivpravnihdelatnostimogubitiproglašeninepunovažnimodstraneorganailidužnostnoglicakojejeopunomoćenonadonošenjeilistavljanjevansnageodgovarajućihakata,ilisudompotužbizainteresovanihfizičkihilipravnihlica,ilidržavnogtužioca.

NavedeneodredbepredstavljajuosnovuantikorupcijskogzakonodavstvaUkrajine,kojesedanassastojiiz:nizazakonaratifikovanihParlamentomUkrajineu2006.godini;Krivičnakonvencijaoborbisakorupcijom;DopunskiprotokoluKrivičnojkonvencijizaborbusakorupcijom(ratifikovanu2006.godiniistovremenosaKonvencijom);UkazPredsednikaUkrajine„OSavetupopitanjimaobezbeđenjarealizacijeuUkrajiniPorgovogprogramaKorupcijeIzazovi milenijuma“kojiseodnosinasniženjestepenakorupcije,usaglasnostisakojimjeformiranSavetzaborbusakorupcijompriPredsednikuUkrajine;ZakonUkrajineod5.oktobra1995.godine„Oborbisakorupcijom“;inizdrugihnorma­tivnihakatakojisadrženormeoantikorupciji.

4. Uzroci ukrajinske korupcijeOsnovni problemi koji postoje danas uUkrajini i tiču se borbe sa korupcijom,

mogućeseformilisatinasledećinačin:1.NacionalnozakonodavstvonijeupotpunostiusaglašenosaKonvencijomOUN

protivkorupcije,KrivičnomiGrađanskomkonvencijomSavetaEvropeuborbisako­rupcijom.Uzrocimaneblagovremenodonesenihzakona,iniciranihodstranePredsednikaUkrajine,sutakođe,neispunjenjemeđunarodneobavezeUkrajinepremaustanovljenjuodgovornostizakorupcijupravnihlica,podmićivanjeodstranelicaprivatnogsektora,trgovinskimuticanjemipoznanstvima.

2.Nisuizvršeneizmeneuzakonodavstvuoprocesuiranjuodgovornostizakorupcijulicakojaimajuimunitet.

3.Nasušniproblemostajepoboljšanjesamogpojma„korupcija“uzimajućinaznan­jemeđunarodnestandarde.

4.OdužilasepripremanoveredakcijeZakonaUkrajine„Održavnojslužbi“,ZakonaUkrajine„Održavnojfinansijskojkontrolisaprijavomdohodkainjihovimiskorišćavanjemodstranelicaopunomoćenihnaizvršenjedržavnihfunkcija,članovimanjihovihporodicaibliskihsrodnika“,„Kodeksačastiponašanjadužnostihlica“.

5.PrethodnaVladatekposlegodinudana,utvrdilajeakcioniplanzarealizacijuKoncepcijeborbesakorupcijomuUkrajinikojajebilapredloženaodstranePredsednikaUkrajinejošu2006.godini.

VelikiznačajudeluborbesakorupcijomimainicijativaPredsednikaUkrajine,Vik­toraJušćenka.KontrolakorupcijepredstavljajedanodprioritetnihciljevadržavnepolitikekojusprovodinašPredsednik.OdprvihdanastupanjanadužnostPredsednika,ViktorJuščenkodonosinizmerausmerenihnasmanjenjeobimakorupcijeudržavi.

76 ЕКОНОМИКА

Ukazomod18.novembra2005.godine„Oprimarnimmeramaposebnodetenizacijiekonomikeiprotivdejstavakorupciji“,sanjegovestranebilisuodređeniosnovnismeroviprotivdejstvakorupcijeupolitičkoj,ekonimskoj isocijalnojsferinaopštedržavnomimesnomstepenu.

PredsednikjepostaviopredVladomsledećezadatke:–razradaantikorupcionihzakonskihprojekatakojibiodgovaralimeđunarodnim

standardima;–razradamehanizamaobezbeđenjastabilnostiineprikosnovenostiimovinskihpra­

vastečenihuprocesuprivatizacijeimovineuperioduod1994–2004.godine;– uvođenje građanskogmonitoringa stanja proširenja korupcije u svim sferama

životadržave;–privlačenjepažnjenaučnikaidruštvauciljusprovođenjanezavisneekspertize

zakonskihprojekata.Efektivnaborbaprotivkorupcijemogućajesamopriuslovimastvaranjadinamičnog

sistemaprevencijekorupcije,razradekompleksnihmeraprotivudejstavatojopšteopasnojpojavi,otkirvanjuiprevazilažanjunjenihsocijalnihuslova(uzroka)injenihpojavnihob­lika.

5. Umesto zaključkaUpreporukamasazahtevimaGRECOgrupe(grupazadržavnuborbuprotivko­

rupcije),Ukrajnabimoraladarazvijehitanidetaljanplanakcijeuciljurealizacijena­cionalneantikorupcionestrategije.Akcioniplanbimoraosadržatikaoštojemogućnostkontrolebankovnihračuna,uzmogućnostsaradnjeiasistencijemeđunarodnezajednice.

Procedura kažnjavanja za korupcione akte predviđene u Zakonu za borbu pro­tiv korupcije Ukrajine nije otpočela sa primenom. U skladu sa mišljenjem domaćihimeđunarodnih eksperata ovaj Zakon ne sadržimeđunarodne standarde i zahteve zaprevazilaženjenegativnogimidžaUkrajinekaodržavekojanemaadekvatnelegalneme­hanizmeipolitičkuvoljuzaborbuprotivkorupcije.Tesugestijeipreporukesadržebaznerezultatezaformiranjeu2007.godiniuUkrajinipotrebnerevizijeokorupcijiuadmini­stracijiiformiranjejasnepraksezatretiranjaslučajevakorupcijeinjenekrivičnopravneprevencije.

RadnauspostavljanjuprimeneiizvršenjaSporazumaoimplementacijiThreshold Program of Challenges of Millennium Corporation Intended for the Decrease of the Cor-ruption Level in UkrainekojijepotpisanodstraneVladeUkrajineivladeSADudecembru2006.godine,atakođe,iprojectSavetaEvropeiUkrajinepodnazivom„AntikorupcioniProjektuUkrajini“(projectUPAC)jepraktičnoprimenjliv.ObavezeUkrajine,poštojeprojektpočeodasesprovodi,taksativnopodrazumeva:jačanjecivilnosocijalnihfunkcijaradiborbeisprečavanjekorupcijeuvladinimorganizacijama;reformalegalnihprocedura;razvijanjeaplikacijaoetičkimiadministrativnimstandardimaijavnojkontroliiekzekucijikorupcije;razvijanjeefektivnihaplikacijaostandardimazaborbuprotivkorupcijeipro­cedurausistemuvisokogobrazovanja.

ЕКОНОМИКА 77

LITERATURA

1. Международные правовые акты и законодательство отдельных стран о кор­рупции.–Координационныйкомитетпоборьбескоррупциейиорганизован­ной преступностью при Президенте Украины. Межведомственный научно­исследовательскийцентр.–Киев,1999.

2. Состояние коррупции вУкраине (результаты общенационального исследова­ния2007г.)–Киев,АгентствоСШАпомеждународномуразвитию(USAID),2007.

3. Коррупция.Глоссариймеждународныхстандартоввобластиуголовногопра­ва.–Париж,Организацияэкономическогосотрудничестваиразвития(ОЕСД),2007.

4. Криминализациякоррупции//МатериалыСеминарадляэкспертовВосточнойЕвропыиЦентральнойАзии26­28марта2007г.,Алматы,Казахстан.–Париж,ОЕСД,2007.

5. МельникН.И.,РедькаА.И.,ХавронюкН.И.Научно­практическийкоммента­рийЗаконаУкраины„Оборьбескоррупцией”.–К.:Атика,2004.

6. ПостановлениеПленумаВерховногоСудаУкраины„Опрактикерассмотрениясудьямиделокоррупционныхдеянияхииныхправонарушениях,которыесвя­заныскоррупцией”от25мая1998г.,№13.

7. Общиеправилаповедениягосударственногослужащего.Утвержденныеприка­зомначальникаГлавногоуправлениягосударственнойслужбыУкраины№58от23октября2000г.

8. Порядок проведения служебного расследования относительно государствен­ныхслужащих.УтвержденпостановлениемКабинетаМинистровУкраиныот13июня2000г.№950.

9. МельникН.И.Взяточничество:общаяхарактеристика,проблемыквалифика­ции,усовершенствованиезаконодательства.–Киев,Парламентскоеиздательс­тво,2000.

10. КирпичниковаА.И.ВзяткаикоррупциявРоссии–Санкт­Петербург,1997.11. ПриваловЮ.,СапелкинЮ.Цена коррупции // Зеркалонедели. – 1999. – 27

ноября.12. БасоваТ.Б.Уголовно­правовое противодействие коррупционной преступнос­

ти: перспективы законодательного совершенствования // Противодействиепреступности: уголовно­правовые, криминологические и уголовно­исполни­тельныеаспекты.МатериалыІІІРоссийскогоКонгрессауголовногоправа,со­стоявшегося29­30мая2008г.–Москва,2008.–С.181­184.

13. ЛезероваН.Ю.Противодействиекоррупционнойпреступностиуголовно­пра­вовымимерами//Противодействиепреступности:уголовно­правовые,крими­нологическиеиуголовно­исполнительныеаспекты.МатериалыІІІРоссийскогоКонгрессауголовногоправа,состоявшегося29­30мая2008г.–Москва,2008.–С.253­255.

14. МоскалеваМ.Н. Уголовная политика в сфере противодействия коррупции //Противодействие преступности: уголовно­правовые, криминологические иуголовно­исполнительныеаспекты.МатериалыІІІРоссийскогоКонгрессауго­ловногоправа,состоявшегося29­30мая2008г.–Москва,2008.–С.443­446.

78 ЕКОНОМИКА

СТРУКТУРИСАЊЕ ТРЖИШТА И ОРГАНИЗАЦИОНА ПИТАЊА СЕГМЕНТАЦИЈЕ

РезимеРадтретирапроблематикуструктурисањатржиштаујаснодефинисанесегменте као неоспорно кључни чинилац маркетиншког планаорганизације.Указујесеначињеницудасесегментацијомидентификујугрупекупацанакојепредузећетребадаусмерисвојасредства,каоинабитнеелементемаркетиншкестратегије.Стогајеважнодаорганизацијаподржитајпроцес,каоињеговурелизацијунатржишту. Кључне речи: организација, сегментација, маркетинг, планирање, интегрисаност, тржиште.

THE STRUCTURE OF MARKET AND ORGANIZATION QUESTIONS

OF SEGMENTATION

AbstractTheworktreataproblemofmarketingstructureinthecleardefinesegmentsasaindisputablekeyfactorofmarketingplanoforganization.Itisunbder­stoodonthefactthatthesegmentationcanidentifythegroupsofbayerstowhomtheenterpriseneedtodirecthismeans,asthemainelementsofmar­ketingstrategy.So,itisveryimportantfororganizationtoholdthatprocess,ashisrealisationinthemarket. Key words: organization, segmentation, marketing, planning, integrity and market.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрСлавомирМилетићЕкономски факултет – Приштина/Косовска Митровица

ЕКОНОМИКА 79

УводЧињеницаједајеструктурисањетржиштаујасноидентификованесегменте

кључни фактор маркетиншког плана предузећа. Уз помоћ детаљне анализенеопходне за професионално реализовање процеса сегментације, не само да сењомеидентификујугрупекупаца/потрошачанакојепредузећетребадаусмерисвојересурсевећ сеодређујуинајважнијифакторимаркетиншкестратегије.Збогтогајевеомаважнодаорганизацијаподржитајпроцес,каоињеговоимплементирањенатржишту.

Штосеорганизационихпитањаувезисасегментацијомтиче,истасемогусврстатиудвегрупе:

1.Приступпредузећасегментацијии2.Приступпредузећаприменињенихзакључака.Интеракцијаовихдвејугрупајевисока,јерјенивоангажованостиуапликацији

у непосредној вези са ангажованошћу организације и њеним инволвирањем усегментацију. На пример, уколико се она лимитира на „елитне групе“, које јепосматрајукао„затворену“,поверљивустудију,реализацијаћебити,унајбољемслучају,спораитешка,аунајгорем,једноставно,неуспешна.

1. Сегментација као организацијски задатакСегментацијатржиштаомогућавапосленицимаумаркетингудахетерогено

тржиште,којесесастојиодкупацасаразличитимкарактеристикама,потребама,жељамаипонашањемизделеуједноиливишехомогенихтржишта,којасусастављенаод појединца или организација са сличним потребама, жељама и тенденцијамау понашању.1 У датом контексту, допринос маркетинга успешном пословањуу производњи, пружању услуга, дистрибуцији или малопродаји заснива се надетаљниманализамамогућностизадовољењапотребакупацаинапрофесионалномприступупродајитихпроизводаилиуслуга,којимаседобијајутраженекористиудобродефинисанимтржишнимсегментима.Остваривањеуспехаипредвиђенихпродајасурезултатефикасноградаслужбизаистраживањетржишта,усклађеностистратегијаидобрекоординацијесвихактивностиизапослених.

Зато је важнодачелниљудиорганизације уочепотребу за сегментацијом,разумејупроцесипокажуактивноинтересовањезањега,какобиондаиосталиу организацији на разуман начин применили њихове закључке. Ово је посебнобитнозапредузећачијасеорганизацијабазиранаменаџментупоодељењима,гдеруководилацмаркетинганијеодговоранзапрофитинемаменаџерскаовлашћења.У тим случајевима, оперативним руководиоцима прилично је лако да стварајупотешкоће,одкојихјенајозбиљнијаонакадапотпунозанемарујуновесегментеињиховезахтеве.

Упроцесусегментацијекључнизадатаккојиморадаобавивишеруководствојестедарадсистемапоставитакодасеуобзирузму„личности“какоорганизације,такоиљудиуњој,аонесеразликујуодорганизациједоорганизације.Особинакоја

1Милетић,С.,Истраживање тржишта, Економскифакултет,Приштина/ЗП,2004.стр.95.

80 ЕКОНОМИКА

јенајупадљивијајестеразличитостличностипредузећаичињеницадаунутарсвакогпредузећапостојисличностодносаруководилаца.Тиодносиварирајуодбезличног,аутократског,сједнестране,довеомаличног,партиципативног,сдругестране.

Стогајебитнодасесвакисистембазиранаљудимакојигапокрећу,теприликомњеговог креирања ваља уважити преовлађујуће услове, односе, способности,расположивост ресурса и организациона ограничења. Како топ менаџмент имаодлучујући утицај на те чиниоце, без њихове активне подршке и учешћа, билокакавформализованиприступсегментацијитешкоможедауспе.Великипроблемза предузеће настаје уколико највише руководство занемари планове произашлеизсегментацијскогизвештајаинаставедадоносеодлуке,нелогичнезаонекојисуучествовалиупроцесусегментацијеиизрадимаркетиншкогплана,каоњеногрезултата.Такосебрзодевастирасвакаверодостојностпланова,штоонемогућавањиховоизвршењеистваранезадовољствошироморганизације.

Сасвим је извесно да је неспособност руководства да разуме важну улогумаркетингаукреирањупрофитабилногпословањапредузећа,ињеговогинтегрисањасадругимфункционалнимобластимабизнисапомоћупроцедурепланирања,кључниузроклошегекономскогучинка.Наиме,поприличанјебројфинансијскихзваничникаорганизација,заговорникаједнакеприменефинансијскихкритеријуманасвепроиз­водеисегменте,безобзиранадугорочнепоследице.Сличнојеисаинжењеримакојимиследајемаркетингбезвреднаактивносткојаиманекевезесаоглашавањемуразниммедијимаиразмишљајуосвојимпроизводимасамоувезисањиховимтехничкимсвојствимаифункционалнимкарактеристикама,упркоссвевећембројудоказадасуонесамодеооногаштокупацкупује.Предузећапредвођенаоваквимљудима немају тржишно фундиране сегментацијске извештаје и маркетиншкопланирање,аиевентуалнипокушајиутомправцуунапредсуосуђенинанеуспех.Заефективанмаркетинговиразлозисуглавнасметња.

2. Матрица сегментације – величина и разноврсност организације у функцији формализације маркетинга

Поштосеидентификујурелевантневаријаблеорганизације,којеутичунаструктуру,неопходно је њихово укључивање у процес сегментације. Сложене комбинације плановатржишта,сегментаипроизводакреирајувеликаиразноврснапредузећакојапослујунавишетржишта.Утаквимкомбинацијамапотребенанивоусегментаразликујусеодпотребананивоууправе,мадајејаснодазбирникорпоративнипланморадабудеизрађенодпојединачнихпланова.2Штосеулогемаркетингатиче,онатребајошвишедасефункционализујезапотребепланирања,каоштоје:истраживањетржишта,менаџменттржишта,сегментаипроизвода,оглашавање,продаја,дистрибуцијаитд.

Дакле,безобзиранасваосталаорганизационапитањаувеомаразноврснимгрупацијама,самохолостичкиприступмаркетингуможедаобезбедиконтролунаступапредузећаујавности.Срастомпредузећаињенеразноликостиувећавасеинивоформализацијеумаркетиншкимпроцесима(сликабр.1).

2 Портер,М., Конкурентска предност: остваривање и очување врхунских пословних резултата,Asse,НовиСад,2007,стр.253.

ЕКОНОМИКА 81

Сликабр.1Утицајвеличинеиразноврсностикомпанијенапотребузаформализацијомумаркетингу

Величина предузећа Велика Средња Мала

Велика Разноликост

тржишта Средња

Мала

велика формализација

велика/средња формализација

велика/средња формализација

средња формализација

средња формализација

мала формализација

средња формализација

мала формализација

велика формализација

Кадајеречотипумаркетиншкихсистемавеличинаорганизацијејебезсумњенајбољадетерминанта.Такомалапредузећареткопослујунаразноликимтржиштима,па сунајвишемруководствудобропознатибазичничиниоциуспехаинеуспеха.Иакосуутиморганизацијамаглавниконтролнимеханизмипредвиђањепродајеибуџет,највишируководиоцисуустањудаобјаснеоноштосекријеизатихбројева;сасвимсуимјаснеупореднепредностиислабостипредузећа;могубезтешкоћадаобјаснењеговумаркетиншкустратегију.Торазумевањеипознавањестратегијелакоделегирајуоперативномособљукрознепосреданразговор.Свиразумејуобластиусловепословања,апотребадаподређенипреносеулазнеинформацијезнатнојемањанегоувећимпредузећима.Отудајемањапотребаизаписанимпроцедурамаоразумевањутржишта,SWOTанализама,маркетиншкимциљевимаистратегијама,јерихспроводивишеруководство,честонеформално,насастанцимаиудиректнимразговоримасаподређенима,изчеганастајуосновепредвиђањаибуџета.Писанидокументи,којисеодносенациљнесегментеистратегијецена,оглашавањеипродајууњима,веомасукратки,алименаџериодговорнизатеаспектепословањазнајукаква јењиховаулогауиспуњавањуциљевапредузећа.Дакле,оваквапредузећаделујунарелативнонеформаланначин,алипремаодређенимпроцедурама.3

Такође, многа мала предузећа која не разумеју добро овај маркетиншкиконцепт,укојимакључниљудимиследасестратегијаподразумева,изложенасуозбиљнимпроблемимаупословању.

Код великих предузећа, већи су и оперативни проблеми, јер је већи бројменаџераинивоаруковођења.Топменаџментујесветежедадетаљноупознаобластиусловепословањакрознеформалне,непосреднеконтакте.Унедостаткуписанихпроцедура и оквира, различити нивои оперативног руководства све мање могурационалнодареагујунасвакодневнепритиске.

Најједноставније окружење са аспекта контроле руководства је недивер­сификованопредузеће.У светлупредметне тематике, недиверсификована суонапредузећасаистоврснимгрупамакупацаилиограниченимпроизводнимлинијама.Нпр.разноврстанасортиманпроизводакојисепродајунасамо једномтржишту,

3McDonald,M.andI.Dunbar,Market Segmentacion: How to do it how to profit from it, Palagrave Publishers Ltd.,1998.стр.189.

82 ЕКОНОМИКА

каоуиндустријимоторнихвозила, гдесесегментирасамо једнотржиште.Или,електричникабловимогусепродаватинамногимтржиштима,алијесегментацијанеопходнасамоизугла траженихкористикојеонапружају.Кодповећањавели­чинеипоследичнесложеностируководећегзадаткајавићесеипотребазаинсти­туционализованиммаркетиншкимпроцесима.Например,нафтнакомпанијапослујенабројнимразличитимтржиштимаширомсвета,крозразличитеврстемаркетиншкихсистемаисаразличитимнивоимауделаусегментуирастасегмената.Увећинислучајева,контролнафункцијауправногруководства је једнакотешкаисложенакаоиунекомвеликом,диверсификованомконгломерату.Кључнаразликајеутомештонајвишеруководство, захваљујућиистородности,поседуједетаљно знањеокључнимчиниоцимауспехаинеуспеханатржиштуилипроизводаширомсвета.

Менаџмент предузећа при истородности тржишта или производа може данаметнепословнимјединицамаполитикунаглобалномнивоууобластимакаоштосунекиаспектиоглашавања,PR,паковања,одређивањацена,маркипроизвода,развојапроизводаислично,докјетоудиверсификованимконгломератиманепрактичноибесмислено.

Постојањезаједничкихмаркетиншкихпроцесауорганизацијамасастављенимодвишеразноврсних јединицавишеодмажеи збуњујенегоштопобољшавара­зумевањеизмеђупословнихјединицаиуправе.Наравно,истинаједасеконгломератичестосастојеодвишемањихмултинационалнихкомпанија,одкојихнекејесу,анекенисудиверсификоване,тедајестварнимаркетиншкизадатакнанајнижемнивоууорганизацији,накојојилежиодговорностопштегменаџментазапрофит.Системипредвиђањаиодређивањабуџетасамипосебииницирајусамократкорочнипогледнапословање,теунедостаткупоступакаукојимасеразматрапроцесмаркетиншкогпланирања, вишим нивоима руководства недостаје јасна основа за одређивањедугорочнихмаркетиншкихциљева.

Идентичнипринципипримењујусенавишенивоаконтролеудиверсификованим– мултинационалним конгломератима јер на највишем нивоу контроле мора дапостојиваљанабазазадоношењеодлукаопортфолијуулагања.Истраживањејепоказало да најуспешније компаније имају стандардне маркетиншке процедурекојимасепотпомажетајпроцес.Уњимапостојихијерархијаре­визије,сегмената,SWOT анализа, претпоставки, циљева, стратегија имаркетиншких програма; нанижимнивоимауорганизацијитражисесвевишедетаља.

Потребазаинформациониминпутомнанајвишемуправљачкомнивоујебазана којој стоји читав систем.Маркетиншки циљеви и стратегије за истраживањеодабранихсегменатачестосусинтетизованиумултидисциплинарникорпоративнипланнанаредномнивоудиректораодговорнихзадобит,доксенанајвишемни­воууправљањакорпоративниплансастојиуглавномодфинансијскихподатакаирезимеаглавнихоперативнихактивности.Реткопостојиконсолидованиоперативнимаркетиншкипланнанивоууправеконгломерата.Такавплануглавномпостојисамонанајнижемнивоупрофитнеодговорности,паитујереткоуграђенукорпоративниплан, посебно у организацијама са капиталном робом, у којима су инжењеринг,производњаитехничкеуслугекључнифакторикадјеречокомерцијалномуспеху.

Дакле,штојемањепредузећетосунеформалнијеиличнијепроцедуресег­ментације и маркетиншког планирања. У већим и диверсификованијим органи­зацијамавећајеипотребазаинституционализованимпроцедурама.

ЕКОНОМИКА 83

Нивомогућеконтролекључнихчинилацауспехаинеуспехајеважнопитањеусвакомсистему.Уформалномсистемутребанаћиравнотежуизмеђуспособностипословних јединица да реагују на промене услова на локалном тржишту и цен­трализованеконтроле.Кључнаулогауправеједаискористипредностипредузећанасвимсегментиманакојиманступаидасепобринедаодлукесанижегнивоанеизазовупроблемеудругимобластимаидоведудонепотребногудвајања.

Усадашњемизузетноконкурентномокружењуонеорганизацијекојеуспејудаизприхватљиво,формализованихсистемастворепредузетничкеидејеикреативнемаркетиншке програме, бележе дугорочне успехе. Такав контекст од мнаџментапредузећатражидадајеналазеизизвештајаотржиштуисегментима,заједносапредложениммаркетиншкимциљевимаи стратегијама, и оквирнимбуџетима запериоддатогстратешкогплана.Тиналазисеразматрају,допуњавајуиусаглашавајууразличитимсинтетизованимформаманахијерархијскимнивоимаорганизацијапрепредузимањабилокаквогдетаљногоперативногпланирања.

Мадасусегментацијаиконверзијаналазаумаркетиншкециљевеистратегијеједноставнијиумалим,једнообразниморганизацијама,имадауњимапостојимањапотребазаформализованимпроцедураманегоувеликим,искуствопоказуједаусвимслучајевиматребадасекористипотпуноистиоквир,јеронсвиманудисличнибенифит.

Управаумултинационалнимконгломератима,ценикључнаглобалнакретањавезана за тржиштаипроизводе, на базичега ствара опште засноване стратегијеулагања,ширења,разноликостиидивестирања.Нижеруководство,сасвојестране,креираодговарајућестратегијезапостизањеосмишљенихукупнихциљева.Овојемогућезахваљујућипротокуобједињенихинформацијаодоздонагоре,штоолакшавакомпарацијуучинкасвудаусветуиширењевреднихинформација,способности,искуставаисистемаодозгонадоле.

Очигледно је да се предметне користи постижу захваљујући процесу сег­ментације,маркетиншкогпланирањаивештинепланирањауопште.Билокојамогућастандардизацијапроцесабићејаснасамоакопредузећеможеефикаснодаразвијесистем за идентификовање потреба сваког тржишта и сегмента у којем послује,каоизаорганизовањесредставадазадовољитепотребе,постижућитаконајбољерезултатењиховогкоришћења.

3. Планирање процеса сегментацијеНемауниверзалнеформулезауспешанпроцессегментацијетржишта.Међутим,за

ефикасанпроцессегментације,приликомправљењавременскограспоредазаувођењеновогсистеманеопходнојеуобзирузети:4

– потребудасеобјаснизаштојенужнасегментацијаиизвештајиоњој;– придобијањеподршкеиучешћенајвишегруководства;– тестирањепроцесанаограниченомузоркудабисесагледалањеговаефикасности

вредност;– програмизаобукулинијскогруководствазањенокоришћење;– потпунинедостатакподатакаиинформацијаизнекихгеографскихподручјаили

подацииинформацијеприкупљенинаосновустарихпроизводаилисегмената.– недостатаксредстава.

4Ибидем,стр.195.

84 ЕКОНОМИКА

Свеовојетесноповезаносапитањемкојеорганизацијеморајуправилнодарешеупроцесусегментације–подршкалинијскогруководства.Наиме,одбојанстав,недовољнаспособност,недостатакподатакаиинформација,огранишенасредстваи неодговарајућа организациона структура разлози су неуспеха у задобијањудобровољногучешћаоперативногруководства.

Туситуацијучестојошвишепогоршаваукорењеностлинијскогруководства,којетерајудаостваритренутнерезултате,упостојећисистемкојифункционишеидоносипрофит,докпроцессегментацијеињеговопревођењеуоперативнеза­датке,крозмаркетиншкопланирање,тежидаустановибудућеизвореприходазаорганизацију.Такође,честогпомерањаруководилацаунутарорганизације,онисусвемањезаинтересованидатрошевременабудућапословнадостигнућа,укојимаћевероватноуживатинекодруги.

За добијање подршке линијског руководства потребно је доста стрпљења,домишљатости и флексибилности како управе, тако и оперативног руководства.Недостатакпоузданихподатакаиинформацијаможедасепревазиђесамотакоштоћесеодвојитивремеиновац.Дабисеприкупилеипласиралевреднеинформације,испровелаобуказатајдеопослова,потребнодасенађеодговарајућаорганизацијауправе.Изненађујућејеколикоорганизационеструктуремогубитинеодговарајућекад је реч о маркетингу као функцији. У малим фирмама обично постоји саморуководилацпродаје,којисвевремепроводибилопродајућилично,билоруководећипродавцима.Детаљнестудијетржиштазаодређивањенајбољихсегменатазапос­ловањебићеизрађенесамоакојенајвишируководилацтржишнооријентисан.

Увећимпредузећима,савишеодељења,ретко јеусаглашенставнанивоуодбора директора о маркетингу као дисциплини. Осим руководилаца одељењапродајеилируководиоцамаркетингаудирекцији,никопосебнонебринеофункцијимаркетинга.Тамогдепостојируководилацмаркетингачестоседогађадајеонпомалоодвојенодглавнихактивности.Међутим,унајуспешнијиморганизацијама,билодајеречолинијскомруководствуодговорномзапродају,билооделатностиособља,маркетингјепотпуноинтегрисанафункцијаупословнимјединицамаорганизације.

Процес сегментације је саставни део системамаркетиншког планирања, иукупног корпоративног системапланирања.Самаприродапроцеса сегментацијеносиискушењедасеодговорност зацелокупанпроцеспренесенадиректора заистраживањетржишта,илименаџеразамаркетиншкопланирање,или,акогане­ма,нафункцијукорпоративногпланирања.Тоодвајањепроцесасегментацијеодоперативногделавероватноћеизазвативеликуневољностлинијскогруководствадаприхватизакључкекаоизамеркеонихкојигаследе.

Особљеуконтактусатржиштемимапрактичноискуствоувезисапроцесом.Особљеу другимделовима оргаизације из другачије перспективе сагледава сег­ментацију и представља извор креативног размишљања. Стога је питање улогенајвишегруководстваорганизацијеусегментацијиимаркетиншкомпланирањууцелиникључно.Безњеговеподршкеиразумевањавеомаозбиљнихимпликацијавезаних за стварање ефикасног сегментацијскогизвештаја, никаквинапоринећеуродитиплодом.

ЕКОНОМИКА 85

4. Ефикасна примена сегментираног тржиштаОдвојитиприменуодпроцесаодређивањазакључнихсегменатајенемогуће.

Ализатосубитниодређениелементи:5

– подршкаруководства;– укључивањеупроцеспојединацаунутаркључнихпословнихјединицапре­

дузећадабисестворилоосећањедасутоњихови;– институционализованипроцесмаркетиншкогпланирањапомоћукогасена

базирезултатаизвештајаосегментацијиможенаправитистратешкипланимар­кетиншкипрограм.

Дабиефикаснопословалоусегментима,пореднаведеног,активностипредузећатребадабудудоброорганизованеокотиходабранихсегмената.Уколикосеутоменеуспе,нећебитиреализованициљевипредузећавезанизаудеоутржишту,каонифинансијскициљеви.Такође,токомпроцесасегментацијетребаводитирачунаоинтерномусаглашавању,каоједномодкритеријумазаоценупримереностикрајњегсегмента,заједносањеговомдоступношћу,диференцијацијомивеличином.

Уокивуновесегментацијскеструктуремаркетиншкаодељењамогуисамадапослујуи, сходнотомедаправенпр.програмеоглашавањаипромоција (тзв.сегментација у функцији маркетинга) због високог степена усредсређености накупцеиниског степенаорганизационеинтегрисаности.Међутим, такавприступнећебититакоуспешанкаоонајсависокимстепеномусредсређеностинакупцеиорганизационеинтегрисаности(тзвстратешкасегментација).6

Сама организациона интегрисаност може да се посматра на три нивоа –стратешком,менаџерскомитактичком.Честоседогађадасуразличитаодељењаубројниморганизацијамаоријентисанауразличитимправцима.Последицетаквеситуацијесуозбиљнепокрајњирезултат,аузрок јетајштоуизјавиомисијиисврсиорганизацијенисудефинисанеграницеиначинпословања.Такоупредузећукојепроизводиипродајевисокутехнологију,једнагрупаменаџерајемишљењадапреузећетребаданаглашаватехнологију,адругаверуједајеважнијимаркетинг.Узтаквупометњунаврху,нијетешкозамислитихаоснанижимнивоимаорганизације.

Примераимабезбројаодносесенасхватањенивоамисије.Једанјеизјаваокорпоративнојмисији,адругијеизјавананижемнивоуилиосврси.Изјаваомисијитребадасадржикраткеизјавекојеобухватајуследећеелементе:

– улогаилидоприноспословнејединице(нпр.стварањепрофита,одељењезауслуге,потрагазаповољнимприликама),

– дефиницијапословања(најбољеједабудеизраженауобликукористикојесепружајуилипотребакојесезадовољавају:нетребадабудепревишеодређена– нпр. ми продајемо машине за веш; нити сувише општа – нпр. ми се бавимоинжењерингом),

– посебне способности (то су суштинске способности/ средства која омо­гућавајууспехуодређеномроку;изјаватребадабудекратка,састављенаодпосебнихспособностикојесеодносесамонаодреденуорганизацијуилиSBU),

– назнакебудућегправца(нпр.померањеуновисегмент).5Ибидем,стр.198.6 Jenkees,M. andM.McDonald,Definition and segmentation of market: prototypes and

research procedure,GranefieldUniversytiSchoolofManagament,1994,стр.47.

86 ЕКОНОМИКА

Резимеизведениз сегментацијскогпрегледапосебноутиченадефиницијупословањаи„назнакезабудућност.

Адекватнеинформацијепомажуруководствудасефокусиранановусегмен­тацију,узприхватањеорганизационеструктурестворенеокосегментацијскеоснове.Али, ваљарећида сепромена системаинформисањаменаџераиорганизационеструктуренеможеизвршитипреконоћи.Требадоставременаиодлучностизаобапоступка,какобисепредупредилипроблемикојемогудабудуалибизаодбацивањезакључакаосегментацији.

Такође,требаводитирачунаиооперативнојспособностиорганизацијекакобибилаефикаснаусегментуутактичкомсмислу.Важнојеизбегаватипојединачнарешења,укористдиференцираних,закојасепонекадкористетехнике,тренутнонепознатеунутародељењаокојемјереч.

Сам процес сегментације осуђен је на пропаст без вере и преданости запосленихадекватномначинупосматрања тржишта, у коме је лична димензија веома важна.Личнастранасегменатаможепомоћидасепридобијеподршказапосленихидаихохрабридаизменедотадаукорењененавике.

ЗакључакКључнифактормаркетиншкогпланапредузећајеструктурисањетржиштау

прецизноидентификованесегменте.Ефикасноманализомнужномзапрофесионалнореализовањепроцесасегментације,организацијаидентификујегрупепотрошачанакојежелидаусмерисвојасредства.Циљјестицањеконкурентнепредности,ства­рањем трајне привржености потрошача, помоћу производа и услуга које у свимпојединостимазадовољавајузахтевеускодефинисанихтржишта.Сегментацијомсе,такође,одређујуикључничиниоцимаркетиншкестратегије.Затојевеомаважнодаменаџменторганизацијеподржијединственпроцессегментације,каоињеговоимплементирањенатржишту.

Организационапитањаувезисасегментацијомтичусеприступапредузећасегментацијиипристуаприменињенихзакључака.Доприносмаркетингауспешномпословањуупроизводњи,пружањууслуга,дистрибуцијиилипродајибазирасенадетаљниманализамамогућностизадовољењапотребакупацаинапрофесионалномприступупродајитихпроизводаилиуслуга,којимаседобијајуочекиванекористиујаснодефинисанимтржишнимсегментима.

Менаџменторганизацијемораблаговременодаувидипотребузасегментацијом,разуметајпроцес,разлучиутицајвеличинеорганизацијеињенеразноврсностинапотребузаформализацијомумаркетингу;планирапроцесиукључипроцессегмен­тацијеусистеммаркетиншкогпланирањаиукупанкорпоративниссиетемпланирањаи на крају успешнопримени сегмнтирано тржиште уз адекватну организационуинтегрисаностнастратегијском,менаџерскомитактичкомнивоу.

ЛИТЕРАТУРА

1. Jenkees,M.andM.McDonald,Definition and segmentation of market: prototypes and research procedure,GranefieldUniversytiSchoolofManagament,1994.

2. McDonald,M.and I.Dunbar,Market Segmentacion: How to do it how to profit from it,PalagravePublishersLtd.,1998.

ЕКОНОМИКА 87

3. Милетић,С.,Истраживање тржишта, Економскифакултет,Приштина/ЗП,2004.

4. Портер, М., Конкурентска предност: остваривање и очување врхунских пословних резултата,Asse,НовиСад,2007.

88 ЕКОНОМИКА

ТРЖИШТА МУНИЦИПАЛНИХ ОБВЕЗНИЦА – НЕКА УПОРЕДНА ИСКУСТВА

РезимеАнализа постојећих искустава у развоју тржишта муниципалнихобвезница указују на велике и суштинске разлике између земаљаразвијенетржиштепривреде(посебноСАД),наједној,итранзиционихекономија, на другој страни. Најзначајније разлике огледају се у:структури тржиштаобвезницаи тржишној капитализацији; начинимапласмана емисија муниципалних обвезница; улози рејтинг агенција;структури инвеститора. Доминантну улогу у развоју тржиштамуниципалних обвезница у транзиционим економијама имале субанке. Развијање тржиштамуниципалних обвезница уСрбији, део јешире стратегијеразвоја, диверсификацијеипродубљивања тражиштакапиталауСрбији.Приоритетнизадацивезанираразвојтржиштаму­ниципалнаихобвезницауСрбији,односесенастварањенормативнихиинституционалнихпретпоставкизаемисијуипласмановиххартијаодвредности. Кључне речи: муниципалне обвезнице, тржиште капитала, транзиционе економије, емисија и пласман обвезница

MUNICIPAL BOND MARKETS – SOME CONTEMPORARY EXPERIENCES

AbstractTheanalysisoftheexistingexperienceinthemunicipalbondmarketdevel­opmentrevealsongreatandsubstancedifferencesbetweendevelopedcoun­tries(particularlyUSA),andcountriesintransition.Themostimportantdif­

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрАнаЈовановић,ДрНебојшаЗакић,Факултет за предузетнички бизнис Унион универзитета – Београд

ЕКОНОМИКА 89

ferencesare:thebondmarketstructureandthelevelofmarketcapitalization;thestructureofbondmarket;termsofmunicipalbondplacement–publicorprivateplacement;theroleofratingagencies;theinvestor’sstructure.Banksthemselveshadadominantandvitalroleintheprocessofmunicipalbondsdevelopment in transition countries. Introducing amunicipal bondmarketrepresentsapartofacomplexdevelopmentstrategy,diversificationandcapi­talmarketextensioninSerbia.Thetasksofthehighestprioritiesforthede­velopmentofmunicipalbondmarketinSerbiaarecreationofnormativeandinstitutionalconditionsforthemunicipalbondissuesandplacement. Key words: municipal bonds, capital market, transition economies, bond issue and placement

УводРазвојтржиштадуговинскихХоВ,посебноонихизраженихудомаћојвалути

исафиксномкаматномстопом,одкључног језначајазаформирањереферентнекаматнестопе,повећањедомаћештедњеиразвојинституционалнихинвеститора.Осимтога,развојтржиштакапиталаимапознате,позитивнеефектенаунапређењеалокације капитала – рационалну алокацију капитала на инвестиционе пројектеса највећим очекиваним приносима, чиме се утиче на убрзање финансијског иекономског развоја земље. Побољшање финансијске стабилности кроз широкудиверзификацијуи ликвидност тржишта, доприносиприбављањуинвестиција ибољемуправљањуризиком.Паралелнипозитивниефектиразвојатржиштакапиталаодносесенајачењеконкурентности,смањењетрансакционихтрошковаиподизањеоперативнеефикасностиовогтржишта.

ЈеданодсегменатадаљегразвојаидиверзификацијетржиштадуговинскихХоВ,каоделатржиштакапиталаутранзиционимекономијамајеиувођењемуниципалнихобвезница–дугорочнихобвезницанижихилокалнихорганавласти (републикачланицафедерације,округа,градоваиопштина),намењенихфинансирањулокалнихинфраструктурнихпројеката.Утомсмислу,увођењемуниципалнихобвезница,самоједеоширестратегијеразвоја,продубљивањаидиверзификацијетржиштакапиталаутранзиционимекономијама.

У многим транзиционим економијама, као модел развоја тржиштамуниципалнихобвезница,коришћенасуправнарешењаиискустваизСАД,собзиромје тржиште муниципалних обвезница, компаративно посматрано, најразвијенијеуправоуовојземљиидајеувођењеовихХоВвршеноузвеликупомоћиподршкуСАД(нпр.уПољској,узучешћеконсултанатаUSAIDиСветскебанке).

1. Тржиште муниципалних обвезница у САДРазвоју тржишта муниципалних обвезница у САД, највише су допринели

следећифактори:– развијеностиструктуратржиштакапиталаипосебнотржиштане­државних,

дуговинскихХоВ;– изразитодоминацијајавнихемисија;– применарејтинга,и– атрактивностмуниципалнихобвезница.

90 ЕКОНОМИКА

1.1. Развијености тржишта НатржиштукапиталауСАД,постојетриврстемуниципалнихобвезница:1. Опште обвезнице (енг. general obligation bonds) су врста обвезница

обезбеђених,какопорескимприходимаемитента,такоиразличитимврстамамера(смањењебуџета,ограничавањејавнепотрошње),потребнимзасервисирањедугапо основу емитованих обвезница (енг. general obligation bonds). Код ове врстеобвезница,одлукуозадужењудоносипредставничкотелолокалногорганавласти,илисерасписујереферендум.

2.Приходне обвезнице (енг. revenuebonds)емитујусеуциљуостваривањаприходаодпојединогпројекта(изградњапутева,мостова,водоводатржнихцентара,идр.),главницаикаматасевраћајуизприходакојеостварујефинансираниобјект,изграђен на основу задужења. С обзиром да је одговорност емитента код овихобвезница везана за успешност финансираног пројекта, оне имају вишу стопуризика,уодносунаопштеобвезнице.

3. Мешовите – хибридне и посебне врсте обвезница, обезбеђују посебнеинвестиционемогућности:

– осигуранемуниципалнеобвезнице(енг.insuredmunicipalbonds),кодкојихосигуравајуће друштво гарантује да ће исплатити главницу и камату, уколикоемитентсвојуобавезуподоспећунеизврши,чимесеинвеститоримаобезбеђујевећасигурностимањиризик;

– обвезницесафиксномкаматом,којасепериодичноусаглашавасакретањемнекереферентнекаматнестопе(нпр.каматнастопанадржавнеблагајничкезаписе),апостојеобвезницесапроменљивомиобвезницесапливајућомкаматномстопом;

– обвезницекојененосекамату,већсепродајууз„дубокидисконт“.Уовуврстуспадајуобвезницебезкупона(zero­couponbonds)иразневрстеобвезницакодкојихјеинвеститороријентисаннадугорочнуакумулацијукапитала,и

– обвезницекојеинвеститоруобезбеђујуповратглавниценањеговзахтев,предоспећа.Наовајсеначининвеститорослобађаризикаобезвређењаинвестираногкапiталакодобвезница,аназивајусе„put“обвезницама.

ИндикаторразвојатржиштаобвезницауСАДјеобимкапитализацијеовогтржишта,уодноснунаБДП.ДугпоосновудомаћихобвезницауСАД,уодносунаБДПизносиоје160%у2003.години.Осимобима,наниворазвијеноститржиштаобвезницауСАДутичеињегова,изразитосегментиранаструктура,којусу,2005.године, чиниле: хипотекарне обвезнице (24%); корпоративне обвезнице (20%);државнеобвезнице(17%);обвезницетржиштановца(12%);обвезницеФедералнеагенције(11%);имуниципалнеобвезнице(9%).1Наведениподациуказујунависокуразуђеносттржиштаобвезница,апсолутнудоминацијуне­државнихобвезница,каоирелативновисокоучешћеизначајобвезницамуниципалногсектора(9%укупногтржишта).

1.2. Начин пласмана емисије муниципалних обвезницаЕмисијамуниципалнихобвезницаможесевршити: јавномпонудом (јавно

упућена понуда најширем кругу, унапред непознатих купаца), или приватнимпласманом (дирекна понуда ограниченом кругу изабраних, унапред познатих,

1А.Kopanska,CommunalbondmarketinPoland,Ekonomija16/2004.

ЕКОНОМИКА 91

институционалних инвеститора). Приликом емисија обвезница јавном понудом,издаје се проспект, са свим потребним подацима о емисији, емисија подлежерегистрацијииприбављањумишљењаКомисијезаХоВ,којимсеверификуједајепоступакемисијеусаглашенсаправнимпрописима.

НатржиштукапиталауСАДпостојиапсолутнадоминацијаемисијепутемјавнепонудепласмана,докјезначајприватнихемисијаминоран,иизносимањеод1%укупногбројаемитованихмуниципалнихобвезница.2Јавнипласман,уодносунаприватнипласманобвезница,имаизразитепредности,јерсамојавнипласманомогућаваостваривањесвихпозитивнихкарактеристикаобвезница,обезбеђујућиемитенту,компаративнопосматрано,најјефтинијеизворе.Међутим,исплативостјавне емисије муниципалних обвезница, условљена је и одговарајућим износомемисије, с обзиром да само виши износи емисије обезбеђујуњену исплативост,какоемитенту,такоиинвеститорима.Значајнијиизносиемисијесмањујутрошковеемисије–уласканатржиште(провизијаорганизатораемисије,покровотељаемисије,трошковисаветника,промоцијеемисије,идр.).Заузврат,купциобвезницаобичноочекујудиверзификацијуризика,штојеповезаносаполитикоминвеститора,каоиразличитимзаконскимпрописимакојизабарањујувеликуконцентрацијуХоВједногемитента.Осимтога,врстаемисије–јавниилиприватнипласман,зависииодтогакојимјеинвеститориманамењенаемисија–индивидуалнимилиинституционалниминвеститорима.Собзиромдамногелокалневластинемајумогућностобезбеђењаемисијепутемјавнепонуде,великизначајимајупосебнеинвестиционебанкекојепослују муниципалним обвезницама (енг.municipal bond banks), чији је задатакгруписањедугапоемисијамамалихемитенатаизбирноемитовањејединствених,великихемисија.

1.3. Улога рејтинг агенцијаРејтинг агенције су екстерни и независни евалуатори емисије обвезница

и представљају једну од позитивних карактеристика функционисања тржиштаобвезница САД. Задатак рејтинг агенција је прикупљање свих релеватнихинформација,уциљуоценеидавањамишљењаоквалитетуемисијеобвезница,штоинвеститоримаомогућавабољупроценуризика,повезаногсаовимХоВ.Зависноодвредностисамеемисије,кодвеликихемисијавршисеобавезанрејтинг,доккодмањихемисија,рејтингнијеобавезанивршисепозахтевуемитента.Постојањерејтингапобољшавауспешностемисијеипродајеобвезницанатржишту.Циљевирејтингаунеколикосеразликујукодопштихиприходнихмуниципалнихобвезница:докјекодопштихуфокусуевалуатораанализазадужености,социолошкитрендовии финансијска одговорност, код приходних обвезница анализира се квалитет, саспектапрофитабилностипројекта,собзиромдасеизостваренихприходавршисервисирањедуга.

Најзначајнијиподацикојисеанализирајуприликомемисијемуниципалнихобвезницасу:

– структурадуговаиобавезаемитента;– финансијскадисциплинаиодговорностнижихилокалнихорганавласти

уредноизвршењебуџетаификснаимовина;2www.bondmarket.com

92 ЕКОНОМИКА

– висина и структура локалних пореза и других прихода који припадајуемитенту(саподацимаонаплативостиупретходнимгодинама);

– подаци везани за социолошко­економско окружење емитента (бројстановника,територија,структуралокалнезапослености,стопарастастановништва,просечанприходстановништваитд.).

Постојијасанкорелативанодносизмеђуодобреногрејтинга,наједнојиценеемисије,надугојстрани,собзиромдаобвезницеемитенатасанижимрејтингомивишимризикомимајувишукамату,уодносунаобвезницелокалнихорганавластисавишимрејтингом.Великизначајприликомутврђивањарејтингаимапосебнаврстаинвестиционихбанакакојепослујумуниципалнимобвезницама,којегруписањемдугамногихлокалнихорганавласти,утичунадиверзификацијуризика,такодаовогруписањеможеобезбедитивиширејтинг,уодносунасамосталнопојављивањенеких локалних органа власти. С обзиром да ове банке имају добру репутацијунатржишту,локалниорганивластитимеобезбеђујуликвидандуг,узнижуценузадужења.

1.4. Структура инвеститора Атрактивностмуниципалнихобвезницаинвеститориманатржиштукапитала

уСАД,обезбеђенајеи:– привилегованимпорескимтретманом,и– постојањеминституцијеповереника–заступникаинвеститора(енг.trustee).УСАДсуприходипоосновумуниципалнихобвезницаослобођенифедералног

порезанадоходак,али,често,иодпорезасавезнихдржаваилокалнихпореза.Збогтога,јединицелокалнихорганавластиобезбеђујуфинансијскасредствајефтиније,аинвеститориизбегавајућипорез,усмеравајусвојасредстваумуниципалнеобвезнице.Потребно јенагласитидапорескаослобођењаde factoпредстављајупротивтежунижојкаматнојстопимуниципалнихобвезница.

Улога повереника инвеститора поверава се финансијској институцији којарепрезентује власнике обвезница и заступа њихове интересе приликом емисијеобвезница и извршавања уговорних обавеза емитента. Повереник инвеститорауправљафондомзаисплатудугапрекрајњегрокадоспећа,старајућисеозаштитиинтересаинвеститора.Осимтога,институцијаповереника,којиимаулогупосредникаизмеђуемитентаивласникаобвезнице,омогућаваувођењемногихобавезаемитенту,штоповећавасигурностпласманаинвеститора(сигурностемисије).

ПотражњазапорескиослобођениммуниципалнимобвезницаманатржиштукапиталауСАД,концентрисанајекодтригрупеинвеститора,суоченихсависокиммаргиналним пореским стопама, и то: комерцијалним банкама, компанијама заосигурањеиграђанимасависокимнивоомдохотка,којиобвезницемогукуповатиилидиректно,илипосредствомотворенихинвестиционихфондова.Појединачнопосматрано, инвеститори у муниципалне обвезнице су: домаћинства (34,5%),отворениинвестиционифондовитржиштановца(16,6%);отворениинвестиционифондови(14,9%);осигуравајућадруштва(11,1%);комерцијалнебанке(7,1%),оста­ли(15,7%).3

3D.S.Kidwell,R.L.Peterson,D.W.Blackwell,D.A.Whitbee,Financial Institutions, Market and Money,Eightedition,JohnWiley&SonsInc,2003,стр.208.

ЕКОНОМИКА 93

1.5. Тржиште муниципалних обвезницаПримарно тржиште муниципалних обвезница се састоји од великог броја,

релативно малих емисија, које се, углавном, врше уз покровитељство малих,регионалнихинституционалнихинвеститора,саседиштемнатериторијиемитента.Емисијеобвезницаодстраневеликихипознатихнижихилокалнихорганавласти(државе,државнеагенцијеивеликиградови),доводедостварањапокровитељскогсиндиката–удруживањапокровитеља–најзначајнијихинвеститораширомСАД,апласмановихемисијавршисенанационалномтржишту.

Секундарнотржиштемуниципалнихобвезницаје,поправилу,веома„танко“иуглавномсерадиованберзанскомтржишту„прекошалтера“–ОТCтржишту.Иакообвезниценекихвеликих,добропознатихлокалнихједницавластиактивноучествујунасекундарномтржишту,малим,локалноемитованимобвезницамасетргујенередовно,атржишниучесницисууглавномкомерцијалнебанкеилокалнеброкерске куће.Ипоред тржишне ограничености,муниципалне обвезницемогуимативишестопеприносанегоштобисемоглоочекивати(збогрејтингаемитентаичињеницедасерадиопорески–ослобођенимХоВ).

2. Тржишта муниципалних обвезница у транзиционим економијама

УпркосчињеницидајерегулативабилазасновананаСАДмоделу,тржиштамуниципалнихобвезницаутранзиционимекономијамаувеликојмериодступајуодамеричкогмоделаусвимзначајнимкарактеристикама.

2.1. Развијеност тржишта ЛокалниорганивластиуПољскојмогувршитиемисију:– општихобвезница,обезбеђенихцелокупномимовиномемитента(кодкојих

емитентимогу,поредлокалнихорганавласти,битиилокалнекорпорације–што,међутим,нијенадиректанначиннормираноЗаконом),и

– приходнихобвезница,кодкојихемисујумогувршитиискључиволокалнејавнекорпорације.

Подаци показују да је до јуна 2005. године, преко 200 јединица локалнесамоуправеуПољскојискористилозаконскумогућностииздалоопштеобвезнице,такодајелокалнидугзначајноувећаванизгодинеугодину.Прваемисијаприходнихобвезницаизвршенајетеккрајем2005.године.Упериоду1996–јун2005године,тржишнавредностмуниципалнихобвезницајепорасласа500милијардиПЛНнапреко3.000милијардиПЛН(милијардеПЛН2004).Крајем2004.године,обвезницесу чиниле око 20% задужења војводстава, градова са правом административнеобластииобластима,докјеуопштинамаоноизносилосвега9,7%њиховогукупногзадужења.Упркосовимподацима,можесезакључитидајеуПољскојрелативновећизначајобвезница,уодносунаосталеевропскеземље.4

УМађарској се, у односу на средства обезбеђења уредне отплате дуга помуниципалним обвезницама, разликују три врсте обвезница: опште обвезнице(гарантоване пуним пореским овлашћењима емитента), приходне обвезнице

4Ibidem,стр.2.

94 ЕКОНОМИКА

(обезбеђене приходимафинансираног пројекта), као и посебна врста приходнихобвезница,кодкојихјеповраћајдугаобезбеђенпосебнимприходима,независнимодфинансираногобјекта(нпр.порескитрансфериисл).МуниципалнеобвезницеемитованеуМађарскојсухибридногкарактера,собзиромдавишезаконскихпрописаограничаваприходеиимовинукојисемогукориститизасервисирањедуга.Иакосуобвезницелокалнихорганавласти,начелнотипаопштихобвезница–општихоблигација,одговорностемитентајеde factoнижегобима,собзиромдауговорнеодредбенеобавезујунаповећањелокалнихпорезауциљусервисирањадуга.5

Основнииндикаториуказујудатржиштакапиталаутранзиционимекономијамазаостајуиуапсолутнимиурелативнимвеличинама,уодносунаамеричкимодел.

Тако, на пример, тржиште дуговинских ХоВ представља једва 24% БДПуПољској,6 а уСловенији око 22%БДП.7Осим величине и структура тржиштаобвезница битно одступа од модела САД, а најзначајнија разлика је асполутнадоминација државних обвезница на тржиштима обвезница у транзиционимекономијама.Такоје,ујуну2005.године,натржиштуобвезницауПољској,учешћедржавнихобвезницаизносилочак77,6%,доксумуниципалнеобвезницечинилесвега0,9%овогтржишта.8

ДоминацијадржавнихХоВ,којесесматрајунајсигурнијимначиномалокацијекапитала, доводи до великих проблема везаних за обезбеђење инвестотора кодосталихврстаобвезница.Осимтога,ниосталеаспектимуниципалнихемисијанеохрабрујуинвестицијеумуниципалнеХоВ.

2.2. Начин пласмана емисије муниципалних обвезницаНајвећибројемисијамуниципалнихобвезницаутранзиционимекономијама

издатјеумалим,чаквеомамалимизносима,којинедозвољавајујавнипласман.Збогтогаје,нпр.уПољскојдо2004.године,самоутрислучаја,емисијамуниципалнихобвезницабилакотирананајавном,ванберзанском,регулисаномОTCтржишту.Чакиутимслучајевима,овеХоВнисуобезбедилеликвидност,ибилојегодинакадаовимХоВуопштенисубилеобављанетрансакције.9

Потенцијални инвеститори на тржишту муниципалних ХоВ су пензијскифондовииосигуравајућекомпаније.Посебносупензијскифондови,којиизгодинеугодинурасполажусвезначајнијимфинансијскимсредствима,заинтересованизаинвестирањеумуниципалнеобвезнице.ПравнарегулативауПољскојмуниципалнеобвезницечакисврставауинвестицијеовихкомпанија.Представнициинвестиционихфондовауказујудајеосновнинедостатакмуниципалнихобвезницакојесепојављујунатржиштукапитала,управомалиизносњиховихемисија.Фондови,наиме,имајустрога правила, у односу на учешће у задужењу једног лица, тако да не могуприхватититрансакцијемалимизносима.УПољскојсе,например,процењујеседа би отворени пензиони фондови били заинтересовани за емисију, уколико би

5GaborKovacs,Financing local investments by issuing municipal bonds,http://www.nispa.sk/_portal/files/conferences/2007/papers/200704110019070.MunicipalBondsinHungary.doc.

6AgnieszkaKopanska,цит.дело. стр.6.7JochenR.Andritzky,Capital Market Development in a small country: The Case of Slovenia,

IMFWorkingPaper,WP/07/229,стр.5.8AgnieszkaKopanska,цит.дело,стр.6.9AgnieszkaKopanska,цит.дело,стр.str.7.

ЕКОНОМИКА 95

онабилавећаодПЛН20милиона.Такође,требадодатидамалоинтересовањезамуниципалнеобвезницепроистичеиздоминациједржавнихобвезницанатржишту,којеуструктуриОИФчинеоко57%укупногизносапласмана.10

Упогледутехникепласмана,ситуацијајевеомасличнаиуМађарској.Наиме,иуовој земљипостојидоминација емисијепутемприватногпласмана, кодкогасу купци: комерцијалнебанке,финансијскипосредници,инвестиционифондовиипензионифондови.Највећибројкупаца,међутим,чинебанке, афинансирањеемисијомобвезницаустварипредстваљасимулованеуговореокредиту.

Закон о ХоВ у Мађарској не регулише приватни пласман муниципалнихобвезница,паје,циљупопуњавањаовеправнепразнине,КомсијазаНадзорувелапосебнаправнаправила:

– износприватногпласманамораизноситиминимумХУФ5милиона;– инвестититориморајубитиунапредпознати;– утрансакцијуморабитиукљученаброкерскакућа.11

2.3. Улога рејтинг агенцијаРејтинг евалуација од стране екстерних, независних агенција није шире

прихваћена и веома се ретко примењује код емисије муниципалних обвезницаутранзиционимекономијама.Такоје,напримеруПољској,екстернуевалуацијуемисијемуниципалнихобвезница,ималосамонеколиколокалнихорганавласти,алионанијепопуларна.УМађарској,прописиналажурејтингевалуацијууслучајујавнихпласмана,алинеиприликомприватнихпласманамуниципалнихобвезницанадомаћемтржишту.12

Постојебројнииразнородниразлозизбогкојихекстернаевалуацијарејтингаприликом емисије муниципалних обвезница није прихваћена у транзиционимекономијама:

1.емисијенисујавне(штоје,какоузрок,такоипоследицанедостаткарејтинга);2.инвеститориобичносматрајудасунижиилокалниорганивластипоуздани

дужници,пасеинформацијефинансијскомстањуибуџету којеобјављујусамиемитентиилирегионалнекоморе,обичносматрајудовољним;

3.ограничењаемисијеизадуженостиустранојвалутисусмањилизахтевезарејтингом,запотребестранихинвеститора;

4.емпиријскиподациуказујуданепостојикорелативнавезаизмеђуобезбеђењапроценерејтингаиценеобвезница;

5.избегавањемекстерногрејтинга,локалниорганивластиизбегавајувисокетрошковеевалуације,алиимогућностоткривањабилокаквихнерегуларности,окојима,чакнисамевласти,незнају.

Можесезакључитидаприменарејтинганатржиштумуниципалнихобвезницаутранзиционимекономијаманијеширеприхваћена,собзиромдаповећаватрошкове

10Ibidem.11GaborKovacs,цит.дело.12 Michel Noel: Building Sub-national Debt Markets in Developing and Transitional

Countries,WorldBankPolicyResearchWorkingPaperNo.2339,стр.35.

96 ЕКОНОМИКА

емисије, а нема корелативне везе између вршења рејтинга, с једне и потражњеинвеститораисамеценеобвезница,надругојстрани.Свиовиразлозипредстављајувеомајакубаријерујавномпласманумуниципалнихобвезница.

2.4. Инвеститори Натржиштимамуниципалнихобвезницаутранзиционимекономијама,далеко

најзначајнији инвеститори су банке. Према подацима о структури инвеститоранатржиштумуниципалнихобвезница,уПољскојсубанкечинилечак67%свихинвеститора,осталидомаћиинвеститори26,2%,страниинвеститори4,4%,докјеучешћеосталихинвеститора–централнебанкеијавнихпредузећабиломинорногобима,надан31.децембра2004.године.

Учешће банака на тржиштима муниципалних обвезница у транзиционимекономијама јеизразитовисоко,ањиховефункцијебројнеиразноврсне.Овакавстатусбанакајеприроданиочекиванизвишеразлога.Пресвега,банкесудоминантнефинансијскеинституцијенаовимтржиштима,блископовезанесалокалниморганимавласти–свакилокалниорганвластипремаправнојрегулативиимабанковнирачунубанци,изабранојнаосновуодговарајућихзаконскихпрописаојавнимнабавкама.Постојислободаизборабанкекојакредитиралокалниорганвласти,каоибанкарскогагентазаиздавањеХоВ,мада,постојеразликеуначинуовогизбора.

Састановиштабанака,нижиилокалниорганивластисуизразитоатрактивниклијенти,собзиромдасуфинансијскасредствањиховогбуџетазначајна,сигурнаиувеликојмерипредвидивогобимаидинамике.Збоговихразлогајекредитнасарадњасалокалниморганимавластиизразитоатрактивнабанкама.Увећинитранзиционихекономија,наконконсолидацијефинансијскогсектора,банкерасполажувишковималиквидних средстава и активно трагају за начинима сигурне и профитабилнеалокације финансијских средства. При томе је дуг локалних органа власти,компаративнопосматрано,пожељнијиуодносуназадужењеосталихпотенцијалнихдужника,собзиромнанижиниворизика,штојеподржаноибанкарскимпрописима.

Куповинамуниципалнихобвезницапостајесвеатрактивнија,какозабанке,такоизалокалнеорганевласти.Сааспектабанака,доминантнисуследећиразлози:

– прво, избор агента емисије обвезница не подлеже прописима о јавнимнабавкама,доксекредитнозадужењелокалнихорганавласти,сагласнопозитивнимпрописима,моравршитинаосновутендерскепроцедуре,штоповећаваатрактивностзадужењаемисијомобвезница;

– друго,контролафинансијскеиекономскеситуациједужникајеобавезнауслучајукредита,доккодинвестирањауХоВ,каоштосумуниципалнеобвезнице,неподлежеисцрпнојрегулативи,мадаје,наравно,препорученаодстранебанкарскесупервизије.

Сви овифактори утичу да банке,ширећи своје инвестиционе активности,нудесвојеуслугеагентаипокровитељаемисијемуниципалнихобвезница,желећидазадржемуниципалнеобвезницесведоњиховоготкупаодстранеемитента.Овеобвезницесу,збогтога,врстабанкарскогкредита,анеправаХоВ,собзиромданеиспуњавајуосновнаобележјаХоВ–прометљивост,односнотржишност.

Досадашња пракса показује да, с аспекта локалних органа власти, једномизвршена емисија муниципалних обвезница, подстиче даље задуживање новомемисијом,уодносунакоришћењакласичнихбанкарскихкредита.Поредпогодности

ЕКОНОМИКА 97

којасеогледаучињеницидаемисијаобвезницанеподлежепрописимаојавнимнабавкама,уодносунакласичнеформекредитирања,она,сапекталокалнихорганавласти,имаидругихпредности,ито:

– могућностподелеемисијеувишетранши,којесуусаглашенесапрограмомреализацијеинвестиционогпројекта;

– прилагођеност емисијепотребамалокалнихорганавласти, ане строгимпрописимакојирегулишубанкарскекредите;

– премапрописимабанака,инвестицијасенеможеупотпуностифинансиратииз средстава кредита, док овакво ограничење не постоји у случају емисијемуниципалнихобвезница;и

– основнапредностсунижитрошковиемисијеуодносунабанкарскекредите,посебноуслучајевимавеликихизносаемисије.

Збогпоменутихкарактеристикамуниципалнихобвезница,онепрофесионалниминвеститориманепредстављајуатрактиванинструмент–нисујавне,неликвиднесу,емитованесуумалимизносимаиевалуацијаемитентајетешка.Јединомпредношћусматра се профитабилност обвезница, која, међутим, није у свим транзиционимекономијама подржана неким привилегованим пореским третманом. Евалуацијупрофитабилностије,међутим,тешкоизвршитизбогширокихразликаукаматнојстопи,којесе,чакикодсличнихемисија,крећеидонеколикопроцената.Овакверазлике, које нису повезане са дужином емисије, њеним износом или рејтингевалуацијом,указујудаемитентинеодређујувисинукаматнестопеузависностиодњенеатрактивностиинвеститорима.

Ипореднаведенихчињеница,подациуказујудаједугпоосновумуниципалнихобвезница значајно увећан у већини транзиционих економија, са значајномулогомбанака,којеутранзиционимекономијамаредовноимајуулогуагентаилипокровитељаемисије.

У Хрватској су, с обзиром на присутан недостатак буџетских средставау локалним јединицама власти, муниципалне обвезнице све шире прихваћенекао један однових, нефискалнихизворафинансирања.УХрватској је, до данас(почевод1995.године),емитованодеветиздањамуниципалнихобвезница.Наконпочетних, приватних пласмана обвезница унапред познатом купцу, све више сепримењујуемисијејавнимпласманом,узпокровитељствобанака.Тенденцијаједасепословнебанкелокалнихорганавласти,јављајууулозипокровитељаемисије,а не ексклузивног инвеститора.Код ових се емисија у улози инвеститора, осимпрофесионалнихинвеститора,свевишепојављујуиграђани.ДосадашњеискуствоемитовањамуниципалнихобвезницауХрватскојуказујенаобострануисплативост,како инвеститорима (примамљива каматна стопа и релативномањи ризик), такоиемитентима(прибављањевеликогизносакапиталаузрелативнонискукаматнустопу,уодносунадругеизворефинансирања).Предностсеогледаиучињеницида локално станивништво може учествовати као инвеститор инфраструктурнихпројекатаусопственомградуилиопштини.

ПоредХрватске,одтранзиционихземаљауокружењу,емисијемуниципалнихобвезницаималајеиРепубликаСрпска–у2008.годиниизвршенесудвеуспешнеемисије.Карактеристичноједасуобеемисијеизвршенеизвршенејавномпонудом,узпроспектисаодобрењемКомисијезаХоВРепубликеСрпске.Уобаслучајаради

98 ЕКОНОМИКА

сеоопштим,неосигуранимобвезницама,саисплатомглавницеикаматеизредовнихприходабуџета.Пословиуписаобвезницаипријемановцазауплатумуниципалнихобвеза,поверенисуберзанскомпосреднику–агентуемисије.

3. Перспективе развоја тржишта муниципалних обвезница у Србији

ПотребазаразвојеммуниципалнихобвезницауРепублициСрбијисагледанаје, како од стране надлежних органа и институција (Министарство финансија,Комисија за хартије од вредности), такои од странепотенцијалних емитенатаиинвеститора, са различитим мотивима и циљевима. Док су надлежне државнеинституцијезаинтересованезаразвојтржиштамуниципалнихобвезницауоквирушире стратегије развоја и продубљивања тржишта капиатала, дотле је интереспотенцијалнихемитенатаиинвеститорабазираннапостојањуекономскогинтересаикоришћењапредностиовогначинафинансирања.

У овом тренутку, међутим, у Републици Србији постоје битна и веомаразнородна ограничења, нормативног и институционалног карактера, којаонемогућавајуемисијумуниципалнихобвезница.

Упогледуотклањањанормативнихограничења,неопходноје:– донетиЗаконојавнојсвојини,којимбисенормативноуредилаимовина

државе,покрајинеиопштине,собзиромда,посадаважећојрегулативи,општиненерасполажусопственомимовином;

– редефинисати решења из Закона о јавном дугу, јер је, по сада важећимрешењимакругинвеститорасуженискључивона,унапредпознате,професионалнеинвеститоре;

– редефинисатирешењаизЗаконаотржиштуХоВидругихфинансијскихинструменатаупогледуприватногпласмана.

Упогледуелиминисањаинституционалнихограничења,неопходнојеразвијањеактивности рејтинг агенција, као независних, екстерних евалуатора емисије,као и шире промовисање предности муниципалних обвезница потенцијалнимемитентнима,инвеститоримаинајширемграђанству.

ЗакључакТржиштемуниципалнихобвезница,којепостојиутранзиционимекономијама,

веомасеразликујеодмоделатржиштаовихобвезницауСАД,којијепослужиокаоузорправнојрегулативиутранзиционимекономијама.Муниципалнеобвезницесе,углавном,емитујупутемприватногпласмана,итосуне­јавне,не­ликвиднеХоВсамалимизносимаемисијаибезекстернеевалуације–рејтингаемитента.Суштински,доминантниинвеститоринаовомтржиштусубанкекоје,желећида задржеилипридобијулокалнеорганевластикаосвојекомитенте,стварајузањиховепотребепроизводкојинеманичегзаједничкогсакласичнимобвезницама.

Бројнисуразлозикојисудопринелиоваквомстањунатржиштумуниципалнихобвезница у транзиционим економијама. Пре свих, сама је структура тржиштаобвезницасуштинскиразличитаодструктуреобвезницауСАДисаизразитојакомдоминацијом државних обвезница, која ограничава тржиште осталим лицима.

ЕКОНОМИКА 99

Остали ограничавајући фактори развоју тржишта муниципалних обвезница су:недостатакекстерногфинансијскогрејтинга;непознавањетехникеемисијеиотпорлокалнихорганавластизадуживању;јакаконкуренцијемеђубанкама–кредиторима;неконзистентност и непотпуност законских прописа који регулишу правнемогућности емисије, каои непотпуностпрописа о правном статусуинституцијепокровитељаемисије,којибидопринелиатрактивностиобвезницаинвеститоримаизванбанкарскогсектора.

Претпоставке даљег ширења муниципалних обвезница, а посебно јавногпласманаовихобвезница,су:

– јачање учешћа корпоративних и муниципалних обвезница, на рачундржавних,штојеповезаноисазахтевомзасмањењемукупногнивоајавногдугаидефицита;

– увођењеинституцијеповереникавласникаобвезница(енг.trustee),посебнокодемисијаприходнихобвезница,чимебитржиштеуслугалокалнихједницавластипосталозначајанфакторразвојатржиштамуниципалнихобвезница;

– стварањемогућностијавнихемисијамалимлокалниморганимавласти,заштајеодпосебногзначајаразвојинвестиционихбанакакојепослујумуниципалнимобвезницама.

ПотребазаемисијоммуниципалнихобвезницауРепублициСрбијиистакнутаје,какоодстранедржавнихоргана,такоиодстранепотенцијалнихемитенатаиинвеститора.СобзиромдасадаважећаправнарегулативауСрбијинеомогућаваемисијумуниципалнихобвезница,приоритетнизадациуовомсмеруодносилибисенастварањенормативнихиинституционалнихпредусловаемисије.

ЛИТЕРАТУРА

1. AndritzkyR.Jochen,2007,CapitalMarketDevelopment inasmallCountry:TheCaseofSlovenia,IMFWorkingPaper,WP/07/229,Washington.

2. Ерић Д. Дејан, 2003, Финансијска тржишта и инструменти, II измењено идопуњеноиздање,АуториЧигојаштампа,Београд.

3. Kidwell S. David, Peterson I. Richard, BlackwellW.David,WhidbeyA. David,2003, Financial Institutions,Markets, andMoney, 8th ed., international ed., JohnWiley&Sons,Thompson

4. КлунМаја,2006,HighLevelofCentralizationandLlocalDebtinSlovenia,http://www.nispa.sk/_portal/files/conferences/2006/papers/200606011217410.Klunfinal­paper.pdf

5. KopanskaAgnieszka,2004,CommunalBondMarketinPoland,Ekonomia16/2004,Warsaw.

6. Kovacs Gabor, 2007, Financing Local investments by issuing municipal bonds,http://www.nispa.sk/_portal/files/conferences/2007/papers/200704110019070.Mu­nicipalBondsinHungary.doc

7. NoelMichel,BuildingSub­nationalDebtMarketsinDevelopingandTransitionmalCountries,WorldBankPolicyResearchWorkingPaperNo.2339.

8. Шимовић Хрвоје, 2005, Муниципалне обвезнице и њиихова примјена уХрватској,Финанције–Рачуноводство3/2005.

100 ЕКОНОМИКА

9. Шошкић Б. Дејан, Хартије од вредности: управљање портфолиом иинвестиционифондови,ЕкономскифакултетиЧигојаштампа,другоиздање,Београд,2001.

10. StecBaratiIzabella:ThePracticeofMunicipalInfrastructureFinanceinHungary,Budapest2004. http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/NISPAcee/UNPAN019599.pdf

11. TurnerPhilip,BondMarketsinEmergingEconomies:AnOverviewofPolicyIssues,BISPapersNo11,June2002.

12. www.bondmarket.com

ЕКОНОМИКА 101

MODELI VREDNOVANJA IMOVINE PREDUZEĆA

RezimeUradusegovoriometodamavrednovanjaimovinefirme:računovodstvenoj,tržišnoj,tz.unutrašnjojilikvidacionoj.Posebno su obrađeni problemi procene vrednosti hartija od vrednosti: ob­veznica iakcija,uz isticanjeprinosaodnjihovogposedovanja (uvremenudospelosti)irizika,kojeonesasobomnose. Ključne reči: Modeli, jednačina, imovina preduzeća, vrednost imovine: računovodstvena, tržišna, likvidaciona, rizik, obveznice, akcije, efikasnost, rast

SummaryThestudyspeaksaboutmethodsofestimationofacompany’sproperty:ac­countingvalue,marketvalue,internalandbankruptcyvalues.Theproblemsofvaluepaperestimationareespeciallyworkedout (bonds,shares),withemphasizingtheincomeofpossessingthevaluepapers(atthetimewhentheyarepayable)andtherisksthatcomewiththem. Key words: Models, equations, company’s property, property value (ac-counting value, market value and bankruptcy value), risks, bonds, shares, efficiency, growth.

Uvodna razmatranjaVrednostimovinepreduzeća,najčešće,imarazličitaznačenja.Zbogtogajeneo­

phodnouradu,prenegoštosepređenasampredmetizlaganja,napravitirazlikuizmeđurazličitihznačenjapojmavrednostiimovinepreduzeća.

Likvidaciona vrednost predstavljaiznosnovcakojibisemogaoostvaritiondakadaseakcije, i l i grupaakcija,preduzećaprodajuodvojenoodnjegoveredovneekonom­skeaktivnosti,odnosnoonapodrazumevavrednostakcijapreduzećakojeprestajesara­

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrBorivojeB.Prokopović,DrGordanaV.Jelić,NenadS.Severović,Ekonomsko poslovna škola – Niš

102 ЕКОНОМИКА

dom.Going concern vrednost jeiznoskojimožedasedobijekadapreduzećenormalnofunkcioniše.Uobičajenojedasuovedvevrednosti različite idanijeredakslučajdanekadapreduzećekojejeprestalosaradomvredivišeodonogkojenormalnoposluje.

Sa stanovišta određivanja vrednosti hartija od vrednosti uglavnom semisli napreduzećekojeposlujeikoje(uposlovanju)generišecashflowsvimzainteresovaniminvestitorimauvrednosnepapire.

Računovodstvena vrednost imovine jeobračunatavrednost imovine,odnosnovrednostsadržanautroškovimaimovineumanjenezaakumuliranudeprecijaciju.Ovdeje,naime,reč jeo istorijskimvrednostima,kojeimajumalevezesatekućomtržišnomvrednošću.Zaraćunovodstvenuvrednostje,popravilu,neretkomerodavnanabavnavred­nost,odnosnocenakapitala.

Trišna vrednost jevrednostpokojojseimovinamožeprodatinatržištu.Unutrašnja vrednostpretpostavljaekonomskuvrednostimovineikažesedabi,

kadajetrižištedobroinformisanoiefikasno,tržišnavrednostimovinepreduzećatrebalodasekrećeokoovevrednosti.Unutrašnjavrednostimovineje,u stvari,njenaprava–realnavrednost.Onamožedabudevećai l i manjaodračunovodstvenevrednosti,presvega,zboglatentnihrizika,iliskrivenihgubitaka.Razlikaovihdvejuvrednostipredstavljagoodwill.

1. Osnovni model vrednovanjaVrednost neke imovine je sadašnja vrednost svih budućih cash flow, koji se

očekuju da će biti ostvareni tokom perioda, koji može da se kreće od jedne godine do beskonačnosti. Vrednostimovinepreduzećaodređujesediskontovanjemočekivanogcashflow,odnosnokorišćenjem–upotrebomdiskontnestopekaomererizika.Korišćenjemtehnikeizračunavanjasadašnjevrednosti,vrednostimovinepreduzećauperiodu0(Vo)biće:

Vo= CF1 / (1 +k1 + CF2/(1 +k)2 + CF3/(1+k)3 +......+ CFn/(1+k)ngde je:

Vo=vrednostimovine,Cft=cashflowkojiseočekujeuperiodut, k=odgovarajućadiskontnastopa(očekivaniprinos)i n=odgovarajućiperiodvremena.

1.1. Vrednovanje obveznicaObvezniceobezbeđujunjihovimvlasnicimaostvarivanjeodređenogfiksnogcashflow

zaodgovarajućiperiodvremena.Njihovoizračunavanjevršiseupotrebomjednačinekojasepodjednakokoristiprivrednovanjuiobveznicaiakcija(preferencijalnihiobičnih).Obvezniceipreferencijalneakcijesuslične,jersadržeugovorenukamatu,odnosnocashflowdividende.Ali,kadajerečodividendizaobičneakcijeonenisuех ante poznate,većzaviseodperformansipreduzeća,aliidrugihokolnostikojeutičunanjihovecene.

Obveznicepredstavljajudugoročnezajmovneinstrumente,kojepodjednakoko­riste iprivredaidržavaufunkcijimobilizacijefinansijskihsredstava.Uobičajenoje,u

ЕКОНОМИКА 103

zemljamasazrelimtržišnimodnosima,daseobeznicepreduzeća(korporacija)naplaćujupolugodišnjeiizdajusarokomdospelostikojisekrećeod10do30godina,pričemusepropisujeinjihovanominalnavrednost.Naprimerujetonajboljemogućeuočiti.

Primer:Ako jepreduzeće „X“2006.godine emitovalodesetogodišnjeob­veznice sa kamatnom stopomod 20% i ako je vrednost obveznice 10.000 dinara, apredviđenajepolugodišnjaisplatakamate.Investitorikojikupeobveznicudobijajupravona1)2.000dinaragodišnjenaimakamate(20%X10.000)kojasedistribuiraodpo1.000dinara(1/2od2.000krajemsvakihšestmeseci)i2)20.000krajemperiodaod10godina.

1.1.1. Osnovni metod vrednovanja obveznicaVrednostobveznicepredstavljatekuću(sadašnju)vrednostugovorenogplaćanjakojeje

njenemitentdužandaplatiodsadadoperiodakadaobveznicadospeva.Diskontnastopabipredstavljalazahtevaniprinoskd,kojizavisiodpreovlađujućekamatnestopeirizika.

Bo =I PVIFA kd n +M (PVIF kd n)gdeje:Bo=vrednostobvezniceI=godišnjakamatnastopaIn=brojgodinaM=nominalnavrednostobveznicekd=očekivanastopaprinosaPrimer:01.januara2006.godinepreduzeće„X“emitovalojeobveznicesakamat­

nomstopomod20%nagodišnjemnivouisazahtevanimprinosom,kojijezajedankuponiznosio20%.Nominalnavrednostjedneobvezniceje10.000dinara

Bo= 100(PVIFA 20% 10 godina) +10.000 (PVIF20% 10 godina) =100 (64,50) + 10.000 (3,55) =6450 + 3550 =10.000 din.Obveznicaćeimatiaproksimativnuvrednostod10.000dinarairazlikekojesepo­

javljuposledicasukorišćenjatablicakojezaokružujubrojeve.Naosnovudatogrešenjaprimećujemodaje,naovajnačin,izračunatavrednostobveznicejednakanjenojnominal­nojvrednosti.Tvrdnjajedajeobveznicauvekjednakanjenojnominalnojvrednostikadgodjekamatnikuponjednakočekivanomprinosu.

Inače,poznatojedaživotobveznicemožedabudeburan,aliirelativnostabilan,pasesamoponekaddešavadajenjenavrednostnatržištuistatokomperioda,štojeinor­malno,jerjepoduticajemrazličitihpojavauprivredi,kojenanjuutiču.Inače,poznatojedaeksterneuticajenavrednostobveznice,odnosnonanjihovucenunemogudakontrolišu,niemitent,niinvestitor.

1.1.2. Zahtevani prinos i vrednost obvezniceUvekkada jezahtevani (očekivani)prinosnaobveznicurazličitodkamatne

stopekupona,vrednostobveznicenećesepoklapati,odnosnonećebitijednakanjenojnominalnojvrednosti.Zahtevana(očekivana)stopaprinosarazlikujeseodkamatenakuponu,bilozbogpromenadokojihjedošlouekonomskimuslovimaprivređivanja,bilоzbogpromenanastalihurizicimauposlovanjupreduzeća.

104 ЕКОНОМИКА

Neulazećiuuzrokenastalihpromena,autoriukazujudakadgodjestopaprinosa,kojisezahteva,većaodkamatnestopenakuponu,vred­nostobveznicećebitimanjaodnjenenominalnevrednostiiobveznicaćeseprodavatisapopustom(diskont).Suprotno tome,kada ježeljena(očekivana)stopaprinosaispodnivoakamatnestopenakuponu,vrednostobveznicećebitivećaodnjenenominalnevrednosti,kadaseobveznicaprodajeuzdobitak(premiju).

Unapreddatomprimeruželjenastopaprinosajebilajednakaka­matnojstopinakuponuivrednostobveznicejeiznosila10.000dinara,odnosnobilajejednakanominalnojvrednosti.

Ukolikosenatržištuzatuobveznicuželjenastopaprinosapovećana12%ondaćenjenavrednostbiti:

Bo=100(PVIFA12%,10godina)+1000(PVIF12%,10godina)=100 (56,50) + 1000 (3,22) =8870,00

ЕКОНОМИКА 105

Grafikon 4-1:Ceneobveznicazavisnoodzahtevanestopeprinosa

1.1.2.1.VremedospećaOndakadaježeljenastopaprinosarazličitaodkamatnestopenakuponu,vreme

dospećaobveznicejerelevantnoiutičenanjenuvrednost,čakiondakadajezahtevana(očekivana)stopaprinosakonstantnadorokadospeća.

1.1.3. Konstantni zahtevani prinosOndakadaježeljenastopaprinosarazličitaodkamatnestope,teukolikosepret­

postavidajeonakonstantnadodospeća,vrednostobveznicećesepribližavatinjenojnominalnojvrednostitokomvremena,aposebnosapribližavanjemrokadospeća.Ukolikoježeljenastopaprinosajednakakamatnojstopi,vrednostobvezniceostaćeista,odnosnobićejednakanjenojnominalnojvrednostisvedovremenadospeća.

Primer: Preduzeće„X“emitovalojeobveznicesakamatnomstopomod10%isarokomdospelostioddesetgodina.Zasveodsledećetristopeprinosa:12%,10%i8%očekujesedaostanukonstantnedorokadospeća.Kodsvihnavedenihslučajevavrednostobveznicepribližavaseiukrajnjemslučajuje1000oroku dospeću.Zahtevanomstopomprinosaod12%diskontobvezniceopadaprotekomvemenaipodospelostije1000dinara.Ondakadaježeljena(očekivana)stopaprinosa10%,njenavrednostod1000dinaraostajenepromenjenadodospeća.Nakraju,akojestopaprinosa8%premijanaobveznicućepadatisvedokseodospećunjenavrednostod1134neizjednačisa1000.Ukolikosepret­postavidaježeljena(očekivana)stopaprinosakonstantnasvedovremenadospeća,vrednostobveznicećesepribližavatinjenojnominalnojvrednosti.

1.1.3.1.ObveznicebezdefinisanogrokadospećaPodgornjimpojmom–obveznice bez definisanog roka dospećapodrazumevaju

seobveznicekojenikadanedospevaju.OvakavvidobveznicaveomajeredakupraksiikaoprimerizistorijeuglavnomsenavodionajkadajeovuvrstuobveznicaemitovalaVelikaBritanijanakonratasaNapoleonom,auciljukonsolidacijeduga.Zateobveznicebritanskadržavaobavezalasedaplaćafiksnukamatnustopubeskonačno.Iakoredakvid,onajedobarprimerzalakorazumevanjetehnikeutvrđivanjavrednostiobveznica.Uslučajuovihobveznicasadašnja njihova vrednost jednaka je kapitalizovanoj vrednosti toka plaćanja kamata. Ukolikoobveznicanosifiksnugodišnjukamatnustopu i zauvek,njenasadašnjavrednostVzazahtevanustopuprinosainvestitorakd biće:

odnosnoV/kd,štoznačidajevrednostobveznicabezdefinisanogrokadospećajednakavrednostiperiodičnoplaćenihkamatapodeljenihsaodgovarajućomdiskontnomstopompoperiodu.

Akosepretpostavidapostojimogućnostkupovineobveznicekojadonosi1000di­naragodišnjestalnoiakoseza istuočekujestopaprinosaod12%,sadašnjavrednostobveznicebiće:

106 ЕКОНОМИКА

V=100/12 = 8333,33 dinara.Sumaod8330,33dinarapredstavljaiznoskojisemožeplatitizadatuobveznicu,

odnosnoukolikojecenaiznadiliispodnavedenenećeseućiunameravanuinvesticiju,jernezadovoljavazahtevekojiseodnosenaočekivaniprinos.

1.1.4. Obveznice bez kamate na kuponu Ovde je reč o obveznicamakoje ne sadrže kamatnu stopu i prodaju seuz

diskont.Prvoiosnovnopitanjekojeseuovomslučajupostavlja je:Zbogčegabinekouopšteinvestiraouobveznicukojanemakamatunakuponu?Odnosno:Postojilikodtakveinvesticijeprinos?Jedinoštoinvestitora,uovomslučaju,možedamotivišedauđeuovakvuinvesticijujeočekivanjedaćeprotekomvremenadoćidoporastanominalnevrednostiobveznice.Akose,pak,desidadođedopadanjenevrednostionćenakrajuperiodadobitiobveznicuunominalnojvrednosti.Metodvrednovanjaovogtipaobvezniceje,sobziromdanemakamatnustopu,jednostavnijiimatematičkisetoizvodiformulom:

Primer:Ukolikoseželidavrednujeobveznicakojanemakamatu iako jeonaemitovanana10godinaiimanominalnuvrednostod15000dinara,teakojeočekivaniprinosod14%,tadaimamorezultat,kakosledi:

V = 15000 (PVIF 14% 10) =15000 (270) = 4500 dinara.Izovogračunaizvodimozaključak:ukolikojeobveznicumogućekupitiza4500

dinaraidaseza10godinadobije15000,ondaćeinvesticijadonetiprinosod14%,kolikojeiplanirano.

1.1.5. Polugodišnja kamata i vrednost obveznicePostupakizračunavanjagornjihvrednostisličnajeоnojpriizračunavanjupolugodišnjih

kamatnihstopa,kojapodrazumevasledećekorake,odnosnokakosledi:1)Transformacijagodišnjekamatnestope(i)upolugodišnju,deljenjemsa2;2)Transformacijabrojagodina(n)ušestomesečniperiod,množenjemsa2;i3)Transformacijaočekivanegodišnjestopeprinosa(kd)napolugodišnji,deljenjem

sa2

ЕКОНОМИКА 107

1.2. Vrednovanje običnih akcijaAkcionari–ulagačiuakcijenekogpreduzećaočekujudabudunagrađenikroz

periodičnoprihodovanjedividendiipovećanjevrednostiakcija,odnosno(unajgoremslučaju)smanjenjevrednostiakcija.Sličnopostupcimapostojećihibudućihvlasnika,teanalitičarimakretanjacenavrednosnihpapira(generalnoposmatrano),periodičnosere­dovnovršiprocenuvrednostiimovinepreduzeća.Svioniopredeljujusezakupovinuak­cija,kadaverujudajevrednostimovinepodcenjena(stvarnacenajevećaodtržišne),i l izaprodajuakcija,ondakadaimjevrednostprecenjena(tržišnacenajevećaodsvarne).

1.2.1. Tržišna efikasnostOpštepoznatojedasviekonomskiracionalnikupciiprodavcikoristesvojepro­

ceneiocenerizikaposlovanjaiprinosaimovineuciljuutvrđivanjanjenepravevrednosti.Uslučajukupcarečjeovrednostikojapredstavljamaksimumcenekojuželidaplatidabijestekao,dokjezaprodavcaonamerilozaostvarenjemaksimalneprodajnecene.Kodrazvijenihtržišta,cenaseformiranaravnotežnomnivouipredstavljaodrazkolektivneakcijeprodavacaikupacaakcija,adokojihdolazinabaziodređenihinformacijakojeimajuijedniidrugi.Ondakadadođedonoveinformacije,odnosnodopromenavažnihzatržišteakcijaiprodavciikupcisenjojodmah,prekosvojihkupoprodajnihaktivnosti,prilagođavajuidolazidostvaranjanove,ravnotežnecene.

Procesprilagođavanjatržištaakcijanoviminformacijamamožeseposmatratiisastanovištastopeprinosa.Inače,postojizahtevaniprinos,kojinijeistoštoiočekivanipri­nos,odnosnoprinoskojiseočekujedaćebitiostvarentokomprotekaodređenogperiodavremena.

očekivanekoristitokomvremena/tekućacenaimovine

108 ЕКОНОМИКА

Uvekkadainvestitorocenidaočekivaniprinosnijejednakželjenom,odnosnodaveći

,dolazidoprilagođavanjatržišnihcena.Ukolikojeočekivaniprinosmanjiodželjenog

,investorićenastojatidaprodajuimovinu.Ukolikojeočekivaniprinosokoi l i većiodželjenogprinosa,investitorićeseodlučivatizakupovinuimovine.

Svarazvijenija tržištasuiefikasna,anjihčinevelikibroj investitorakojibrzoreagujunanoveinformacije.Hipoteza efikasnogtržišta,kojapredstavljaosnovnuteorijuzaobjašnjenjeponašanjanatržištu,podrazumeva:�

– Cenehartijaodvrednostiuobičajenosuuravnoteži,štoznačidasucenepravilnovrednovaneidajekodnjihočekivaniprinosjednakželjenomprinosu.

– Ubilokojevremecenehartijaodvrednostiupotpunostiodražavajusvezvaničneinformacijekojesetičupreduzećainjihovihvrednosnihpapira.

– Dok je stok pravično vrednovan, investitori neće gubiti vreme u pokušajimapronalaženjaikapitalizacjeloševrednovanihvrednosnihpapira.

1.2.2. Osnovna (bazična) jednačinaIdentičnovrednostiobveznica,ivrednostakcijaodražavasadašnjuvrednostsvih

budućihkoristikojeseočekujudaćeseostvariti.Po tome jevrednostakcija jednakasadašnjojvrednostisvihbudućihdividendikojeseočekujudaćeseostvaritiubeskonačnomperioduvremena,paje:

,odakleje:

Po=jevrednostakcijaDt=dividendapoakcijikojaseplaćakrajemgodinekd=željeniprinosnaakcijuUprivrednojpraksiifinansijskojteorijivrednovanjadividendinajjednostavnijipris­

tupkorišćenjemodela nultnog rasta, kojipodrazumevastalni,nerastućitokdividendi,odnosno:

D1=D2=D3=DUkolikosepođeodtogadajeDliznosgodišnjedividende,jednačinabimoglada

sesvedenaoblik,kakosledi:

ЕКОНОМИКА 109

Primer: Očekujesedaćedividendakompanije„X“ostatikonstantna idaće sadapadobeskonačnostiimativrednostod3dinara.Akoježeljenastopaprinosa15%,vrednoststokaćebiti20dinara(3/0,15).

Uobičajeno jedapreferencijalneakcijeholderimaobezbeđujufiksnugodišnjudividendu, tokombeskonačnog trajanja.Navedena jednačinamožeda se iskoristi i zautvrđivanjevrednostipreferencijalnihakcija,Akojeпаprimerkod preferencijalnihakcijagodišnjadividenda5,azahtevaniprinos13%,ona ćevredeti38,46(5/0,13).

1.2.2.1.KonstantanrastNajčešće,umodernojprivrednojpraksidanas,citiraniprimervrednovanjadivi­

dendijeprekomodelakonstantnograsta,uzpretpostavkudaćedividendaimatikonstan­tanrast(g),kojijemanjiodželjenogprinosaKs,odnosnodajeg<Ks.

UkolikosepretpostavidajeDoposlednjaprimljenadividenda,tadasevrednostakcijeizračunavanaosnovujednačine,odnosnokakosledi:

UfinsijskojliteraturiiprivrednojpraksiovajmodeljepoznatpodnazivomGordonovmodel.

Primer: Preduzeće„X“jeuperiodu2002.do2007.isplaćivalodividendunasledećinačin

Godina Diviclenda u din.2007. 1,402006. 1,292005. 1,202004. 1,122003. 1,052002. 1,00

Najpreseiztabliceseuzmekamatnifaktortekuće(sadašnje)vrednosti,zajednosatehnikomkojasekoristizautvrđivanjestoperastadividendi,uzpretpostavkudapostojikonstantan rastdividendi (g),koji iznosi1%. Ukolikopreduzećeprocenjujedaćenjegovedividendeu2008.iznositi1,50.dinaraidaje,prtom,željeni(očekivani)prinos(Kd)15%,tadasestavljanjemovihpodatakaujednačinudobijarešenje,kakosledi:

110 ЕКОНОМИКА

1.2.2.2.Nultirast(Nemarastadividendi)Nultirastdividendise,istotako,možesmatratikonstantnimrastom,jerseočekuje

darast(g)ubudućnosti(g)budekonstantno0.Uztakvupretpostavkujednačinaćebitiuprošćenaiglasiće,kakosledi:

V=Dl/kd,

odaklejeKdstopakapitalizacije,odnosnozahtevaniprinosnaulaganjeuimovinu.Praksajepokazaladanemamnogofirmikojemogudaodržekonstatnudividendu

udugomperioduvremena.No,međutim,ukolikoseipakočekujerelativnastabilnostdividentdiunarednomperiodu,datajednačinamožedaposlužikaomodelzaaproksi­maciju.

1.2.3. Računovodstvena vrednost po akcijiRačunovodstvenavrednostpoakcijipredstavljaimovinupoakcijikojaćeseprim­

itiukolikoseona(imovina)likvidiraporačunovodstvenojvrednosti,teakoseostatak(kojisedobijapoisplatisvihobaveza)podelisabrojemobičnihakcija.Slabostovogmetodaogledaseu tomeštoseoslanjanaistorijskimpodacima,čimesezanemarujeočekivaniprinos.Istotako,onneodražavatržišnucenuimovine.

Primer:UkolikojePreduzeće„X“krajemgodineimaloimovinuukupnevrednostiod12milionadinara,uključivi10milionadinarapreferencijalnihakcija,odnosno200.000dinaraobičnihakcija,računovodstvenavrednostpoakcijiiznosiće,kakosledi:

12,000.000–10,000.000/200.000=20dinarapoakciji.

1.2.4. Likvidaciona vrednost po akcijiLikvidacionavrednostpoakcijipredstavljaaktualniprinospoakciji zajeđničkog

stokaistih.Dobijase takoštose izostvarenevrednostiprodajomimovinepreduzeća,isplateobaveze,uključivipreferencijalneakcije,aostatakpodeliizmeđuobičnihakcio­nara.Zaovumetodukažesedajerealnijaodračunovodstvene.Ona,međutim,zapostav­lja,odnosnoneuzimauobzirdohodovnumoć,odnosnosnaguakcijapreduzećačijasevrednostimovinevalorizuje.

Primer:Ukoliko jepreduzeće izprethodnogprimerazaključilodabiprodajomimovinedobilosamo10,5milionadinarauslučajulikvidacije,tadabilikvidacionavred­nostpoakciji,uzpretpostavkudapokazatelji izpredhodnogprimerabuduisti,bilabikakosledi:

10,500.000–4,500000/200000=30dinara po akciji.

ЕКОНОМИКА 111

ZaključakNaosnovusveganapredrečenogmoglobisezaključitidavrednostimovinemože

bitiposmatrana,paiiznavana,sarazličitihaspekata.Uradujetometodološkipokazanonaprimeruizračunavanjemvrednostidelaimovinesadržaneuhartijamaodvrednosti(ob­veznicaiakcija).Stimuvezi,pokazanjeokvirnimetodnjihovogvrednovanja,uztz.konstantnizahtevaniprinos.

Uradusuobjašnjeneobveznicebezdefinisanogrokadospećaipotvrđenamogućnostdolaženjadonesaglasnostinominalnesatržišnomvrednošću,uzobrazloženjetenasaglas­nosti.

Istotako,obrađenjemetodkorišćenjabaznejednaćineuizračunavanjuvrednostiakcija,kakozaračunovodstvenu,istotakoizalikvidacionuvrednost.

LITERATURA

1. Prof.drBorivojeB.Prokopović;Matematikasastatistikom(Vizdanje),proinkom,Beograd,2008.

2. Prof.drBorivojeB.Prokopović;Finansijskimenadžment(III izdanje),Proinkom,Beograd,2007.

3. Prof.drĐurićM.dragana;Uvodufinansijskimenadžment,Institutekonomskihnau­ka,Beograd,2000.

4. MrPerišaIvanović;Zaštitaodrizikadeviznogkursa–Hedžingnadeviznomtržištu,NoviSad,1994.

5. PhilippedArvisenet,ThierrySchwob,Financeinternationale,marcheettechniques,Hachette,Paris,1990.

112 ЕКОНОМИКА

APLIKATIVNI ZNAČAJ KOMBINOVANOG TRANSPORTA U FUNKCIJI EKONOMSKE

PROFITABILNOSTI

ApstraktDanašnjevreme,ueritehnološkerevolucije,svakodnevnoseiznalazenovarešenjanasvimpoljimanaukeitehnike.Takoseiutransportujavljajunovetehnologijeprevozarobeinjihovogpretovaraiskladištenja,bilodaseradiodrumskom,železničkomilivodenomsaobraćaju.Funkcijaekonomskeprof­itabilnostirazličitihvidovatransporta,umnogomedefinišeizboroptimalnogtransportnogrešenjauuslovimamodernogposlovanja. Ključne reči: saobraćaj, profitabilnost, logistika...

AbstractPresenttime,intheperiodoftechnologicalrevolution,isfilledwitheverydayinventionsinthefieldofscienceandtransporttechnologies.Therefor,newtechnologiesintransportofgodsandpeopleaswellasinstorageandtrans­ferringaredevelopedinroad,railandseatransport.Functionofeconomicalprofitabilityofdifferenttransportationmeans,ismostlydefinedbyelectionofoptimaltransportsolutionintheconditionsofmodernbusiness. Kay words: Traffic, profitability, logistic...

UvodIntenzivanrazvojprivrede idruštva,začijepotrebe jeneophodno transportova­

tivelikekoličinerazličitihroba,usloviojeiprimenurazličitihsavremenihtehnologijatransporta,učijojrealizacijiučestvujutransportnasredstvaviševidovaigranatransportaprimenomistetovarnejedinice,saciljemdasecelokupnisistemdistribucijerobeučiništoracionalnijim.

Drumskisaobraćajimaprednostuodnosunaželezničkizbograzgranatemrežepute­va,čimeseomogućavaobavljanjetransportaodmestaotrpemanjadokrajnjeadresekoris­

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрВитомирД.СавићМрМилошД.МилованчевићМрЗоранД.СимоновићЕкономско пословна школа – Ниш

ЕКОНОМИКА 113

nika.Nedostatakjevelikapotrošnjaenergije,zagađivanjeokoline,atakođeisaobraćajnozagušenjeputeva.Prednostželezničkogsaobraćajajeupravoukarakteristikamakojepred­stavljajunedostatakdrumskogodnosnouštedaenergije,ekološkapovoljnostimogućnosttransportavelikekoličinerobe.Nedostatakželeznicejenedovoljnogustamrežaprugaizbogtoganemogućnostdopremanjarobedokrajnjeadresesvihkorisnika.

Kombinovanitransportjepodjednakovažanizaželezničkeoperatereizadrumskeprevoznike.Kaosavremensistemprevozaonobezbeđujenajefikasnijezadovoljavanjepotrebakorisnika,koristećiprednostiobavidaprevoza,anulirajucinjihovenedostatkeuzmaksimalnidoprinosrešavanjuaktuelnihsaobraćajnihproblemauvezisaenergetskomefikasnošću,zagađenjemživotnesredine,bezbednostinaputevimaitroškovimanjihoveizgradnjeiodržavanjaidr.

Kombinovanitransportkarakterističanjepodvaoblikatransporta:železničkipo­godanzatransportevelikogobimakojijeprilagođenzaprevozenavelikarastojanja,idrumski(kogaugl.pretstavljajukamioni),nenadmašanzaprikupljanjeidistribucijunakratkimisrednjimrastojanjima.Osimtoga,štojedanasvrloizraženouEvropi,ovakavvidtransportanajboljeodgovarauvećanimzahtevimapostavljenimupogleduekologije.Kombinovanitransportpomažeuzaštitiživotnesredineiuistovremeštitiekonomskein­teresekorisnikaintegrisanjemioptimalnomupotrebomresursaisvihprednostikojenudi,pojedinačno,svakividtransporta.Neprekidnatranzicijarobeunjenojambalažiizjednogvidatransportaudrugijeosnovnosredstvozapoboljšanjeproduktivnostiukompletnomtransportnomlancu.

Osnovneprednostikombinovanogtransportamogusesažetiusledećem:– Povećanjepouzdanostiisigurnosti;– Povećanjebrzineiefikasnosti;– Smanjenjebukeizagađenjaokoline;– Smanjenapotrošnjaenergije;– Fleksibilnost;– Integrisanalogistika;– Smanjenjeceneprevoza.Osnovnapodelakombinovanogtransportajenapraćeniinepraćenitransport.Praćenitransportjetakavvidtransportagdeje,svevremetrajanjaputa,vozačza

volanomsvogvozila,odnosnoputujezajednosanjimzavremetransportavozom.Značičovek(vozač)pratisvojutransportnujedinicuzasvevremeputovanjapaodatleinazivpraćenitransport.

Kodnepraćenogtransportavozačjednostavnoisporučujetovarzadaljuupotrebu.Nepraćenitransportzahteva,kompletnorešenjeupogledutehničkeopremljenosti,orga­nizacijeiinfrastrukture.Ovojepresudnozatransportnapreduzećaipošiljaocakojimorajudaraspolažuspecijalnompretovarnomopremom.

Utovariistovarsekodpraćenogtransportazasnivanakotrljajućojtehnologijidokjezanepraćenikarakterističnaikotrljajućaitehnologijapodizanja/spuštanjatj.upotrebakranova.

Naslici1.prikazanjesistempraćenogtransportatzv.''Rollingroad“(putujućama­gistrala)primerputujućemagistraleutransalpskomsaobraćaju.

114 ЕКОНОМИКА

Slika 1.„Rollingroad“(putujućamagistrala)utransalpskomsaobraćaju

Na slici2.prikazan jeutovarkamionaprekoutovarne rampena specijalnenis­kopodnevagoneiistovarpodolaskunaodredište.Kamionsekodovogvidatransportautovarujesopstvenimpogonomprekorampenaspecijalnivagonsaspuštenimpodom.Rečje,dakle,ohorizontalnomutovaru.

Slika 2.Primerutovaraiistovarakamionanavagone„Rollingroad“­a

UŠvajcarskojje„Rollingroad“zastupljendotemeredasvadrumskateretnavozilanaulazuuzemljuodmahbivajuutovarenanavagone„Rollingroad­a“,nanjimaproputujuceluzemljudabiseteknaizlazuizzemljeistovaralainastavljaladaljiputdrumom.

OdsvihvidovaprevozaEUnajvećiznačajpridajerazvojukombinovanogželezničko­drumskogsaobraćaja.Urazvijenimevropskimzemljamavišegodišnjaiskustvauprimeniirazvojukombinovanogtransportasuveomapozitivna.

Oko25%ukupnoprevozarobeželeznicomuzemljamaEvropskeUnijeotpadanakombinovanitransport,aočekujeseporastiunarednomperiodu.Kodnas,kaoiuzeml­jamajugoistočneEvrope,kombinovanitransportjeveomamalozastupljen.

ЕКОНОМИКА 115

Transport robe u scgUrobnomželezničkomsaobraćajuuSrbijinajvećiudeočineproizvodirudarske

industrije.Uskladusaočekivanimekonomskimrastompredviđasestabilanrastuprevozuglavnihvrstaroba(ugalj,rude,đubriva,hemijskiproizvodi,naftaiderivati,proizvodiodmetalaigrađevinskimaterijali)koječinepreko60%obimasaobraćaja.

Unarednomperioduseočekujevećeučešćerobnogsaobraćaja,prvenstvenonaglavnimtranzitnimkoridorima.

Utabeli1.datjeuporedniprikazprevezenihbrutotonakminetotonakmzaperiodod2001.do2004.godineuŽTPBeograd.

Tabela 1.Prikazprevezenihbrutotkminetotkmuperioduod2001.do2004.godineuŽTPBeograd

2001. 2002.mesec BRtkm Ntkm BRtkm Ntkm

Jan 294.069.339 142.157.186 260.433.045 117.750.556

Feb 318.480.326 154.173.267 320.083.878 151.960.481

Mar 371.079.146 179.039.205 261.412.237 121.562.270

Apr 355.540.786 170.898.392 396.144.016 184.663.137

Maj 323.415.425 157.020.625 390.664.103 186.470.349

Jun 387.785.620 185.866.888 382.412.235 180.215.232

Jul 370.489.386 174.508.128 369.260.230 171.220.258

Avg 375.513.100 186.546.308 378.269.365 188.236.010

Sep 411.948.255 198.908.378 409.369.749 194.585.710

Okt 447.360.591 218.434.096 456.365.121 222.547.541

Nov 343.634.408 165.839.643 435.633.573 211.701.612Dec 336.662.279 161.009.886 395.432.487 192.943.537

2003. 2004.mesec BRtkm Ntkm BRtkm Ntkm

Jan 325.022.421 153.959.279 386.568.408 184.956.945

Feb 320.640.669 154.789.523 411.300.803 193.317.168

Mar 469.370.661 223.082.520 474.367.048 220.780.352

Apr 437.422.586 207.225.045 517.188.579 243.635.294

Maj 444.051.981 212.481.318 534.309.454 252.894.244

Jun 455.047.298 216.184.470 472.410.347 222.936.071

Jul 426.405.587 200.258.802 533.775.161 251.845.492

Avg 420.102.520 203.548.258 536.605.599 257.308.665

Sep 446.908.856 211.869.276 528.217.636 253.309.067

Okt 459.648.371 221.414.160 577.498.427 277.662.508

Nov 471.079.272 224.534.726 571.357.014 277.073.877Dec 463.859.787 225.354.286 580.934.790 283.725.379

116 ЕКОНОМИКА

Naslici3.datjegrafičkiprikazprevezenihBRtkmiNtkmuŽTPBeogradzaperiodod2001.do2004.godumilionimatkm(naosnovupodatakaiztabele1.).

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

2001 2002 2003 2004

BRtkmNtkm

Slika 1.DijagramskiprikaziprevezenihBRtkmiNtkmuŽTPBeogradzaperiodod2001.do2004.godumilionimatkm.Sadijagramasevididauperiodu2001­2004.godinabrojprevezenihBRtkmiNtkm

unašojželeznicirasteštojeposledicasvevećegotvaranjanašezemljepremaEvropi.Ovajporastuglavnompotičeodznačajnoguvećanjatranzitateretnihvozovakroznašuzemlju.Možeseočekivatidasezadržitendencijaporastaiudaljemperiodu,sobziromnapovećaneaktivnostiSrpskeŽeleznicenanašemievropskomtržištu.

KoridorXkaonajjužnijisaobraćajnikoridorEvrope,kojimjeobuhvaćenainašazemljajeformulisanuHelsinkijujuna1997.godinesaosnovnomtrasom:

Salcburg-Ljubljana-Zagreb-Šid-Beograd-Niš-Preševo-Skoplje-Solun sakrac­ima:

a)Grac­Maribor­Zagrebb)Budimpešta­Subotica­NoviSad­Beogradc)Niš­Dimitrovgrad­Sofijad)Veles­Bitolj­FlorinaStrateškivažanEvropskisaobraćajnikoridorXpovezujezemljecentralneEvrope

sazemljamajugoistočneEvrope.Uvođenjemirazvojemsavremenihtehnologijakom­binovanogtransportanašazemlja,ulaziuEvropskeintegracioneproceseiuključujeseu savremene tokove Evropskog saobraćajmog sistema radi povećanja energetske efi­kasnosti, bržeg i nesmetanogprotoka roba i putnika.Zanašu zemljukoridorX jeodposebnogdruštveno­ekonomskogznačaja,jerseprekonjegaostvarujuglavnevezenašegsaobraćajnogsistemasaEvropskimsaobraćajnimsistemom.

UkupnadužinakoridoraXiznosi2360km,odčegakrozSrbijuprolazi874km,odnosno37%odukupnedužinakoridora.

CiljevirazvojakoridoraXsastojeseuglavnomusledećem:

ЕКОНОМИКА 117

– BoljemeđusobnopovezivanjezemaljacentralneizapadneEvropesazemljamajugoistočneEvropeiBliskimIstokom

– IntegracijaiharmonizacijarazvojaEvropskogtransportnogsistema– Uvođenje savremenih tehnologija železničko­drumskog transporta radi

ostvarivanjaefikasnijegsaobraćajaiboljegkvalitetaprevoznihusluga– Povećanjeučešćaželezniceuukupnomostvarenomradusvihvidovasaobraćaja– Podsticanje privrednog rasta zemalja na koridoru putem investicija u

infrastrukturu, uz doprinos jačanju ekonomske saradnje, smanjenju ukupnih troškovatranspotaidistribucije

– Kontrolastanjaživotnesredine– Podrškaonomvidusaobraćajakojitrošimanjeenergijeimanjezagađuježivotnu

sredinu,atoježeleznica.

Energetska efikasnost kombinovanog transportaElementarnu energetsku ekonomsku prednost železnice u odnosu na drumski

saobraćajnakoridoruXprikazaćemouporednomanalizompotrošnjeenergijepritrans­porturobau20drumskihšlepera(ukupnepojedinačnemase38t)ijednogblokvoza(uku­pnemaseQv=1308t)usistemuRo­Laprevoza.Ovakavnačinprevozamožeujednompotezuizvršitiprevozsvih20šleperanarelaciji:Subotica-Beograd-Niš-Dimitrovgrad.Ukupnadužinaiznosi428km.

I1.ŽeleznicanarelacijiSubotica­NišdužineL=430km,sadakoristielektričnuvuču:

1)ukupanbrutovučniradiznosi:Rž=1308*430=562440brtkm

2)ukupnoutrošenaelektričnaenergijazavučudatogvozaiznosi:A=12439KWh

3)specifičnapotrošnjaelektričneenergijeiznosi:ae=

žRA =22.1

brtkmKWh

4)cenatroškovapogonskeenergijeCž=12439*1.70din=21146dinapojednombrtkmiznosi:Trž=

RC

ž

ž =0.0376din/brtkm

I2.Drumski saobraćajzaprevozistogteretanarelacijiSubotica­Nišostvaruje:

1.ukupanbrutovučnirad:Rk=20*38*430=326800brtkm

2.ukupnoutrošenodizelgoriva(prosečno40kgna100km)iznosi:B=20*4.3*40=3440kg

3.specifičnapotrošnjadizelgorivaiznosi:ad=KR

B=10.53

brtkmkg

1000

118 ЕКОНОМИКА

4.cenatroškovapogonskeenergije(Cd=3440*50din=172000din)pojednombrtkmudrumskomsaobraćajuiznosi:Trd=

k

d

RC =0.52din/brtkm.

II1.ŽeleznicanarelacijiNiš­DimitrovgraddužineL=98km,sadakoristidizelvuču:1.ukupanbrutovučniradiznosi:Rdž=1308*98=128184brtkm

2.ukupnoutrošenodizelgorivazavuču:B=758kg

3.specifičnapotrošnjadizelgorivazavuču:adž=žR

B=5.9kg

1000brtkm

4.cena troškova pogonske energije za vuču vozova sa dizel vučom(Cžd=758*50din=37900din)pojednombrtkmiznosi:Tržd=

žd

žd

RC =0.295din/brtkm.

II2. Drumski saobraćajzaprevozistogteretanaistojrelacijiostvaruje:

1.ukupanbrutovučnirad:Rk=20*38*98=77480brtkm2.ukupnoutrošenodizelgorivaiznosi:B=20*0.98*40=784kg

3.specifičnapotrošnjadizelgorivaiznosi:ad=kR

B=10.1kg

1000brtkm

4.cenatroškovapogonskeenergije(Cd=784*50=39200din)pojednombrtkmiznosi:

Trd=k

d

RC

=0.51din/brtkm

III1. ZaukupnurelacijuSubotica­Niš­DimitrovgraddužineL=528kmželeznica usadašnjimuslovimaostvarujesledećeefekte:

1.ukupanbrutovučnirad:Rž=654624brtkm2.preračunataukupnoutrošenaenergija:A=15501KWh

3.specifičnapotrošnjaenergijeiznosi:až=žR

A=23.6

brtkmKWh

10004.cenatroškovapogonskeenergije:Trž=0.04din/brtkm

III2. Za ukupnu relaciju Subotica­Niš­Dimitrovgrad dužine L=528kmdrumski saobraćaj ostvarujesledećeefekte:

ЕКОНОМИКА 119

1.ukupanbrutovučnirad:Rk=404280brtkm2.ukupnoutrošenodizelgoriva:B=4224kg

3.specifičnapotrošnjagoriva:ak=10.5kg,

1000brtkm

štojeekvivalentnoak=42.5 brtkmKWh

10004.cenatroškovapogonskeenergije:Trk=0.52din/brtkm

Dakle,specifičnapotrošnjaenergijepojedinicitransportovanogteretamanjazaoko1.9putakodželezniceuodnosunadrumski(kamionski)transport,dokjecenatroškovapogonskeenergijezaoko13putamanjapojedinicitransportnogradaukoristželeznice.

IV. ZaslučajkadabudeelektrificiranaprugaNiš­Dimitrovgradefektisuukoristželeznicejošpovoljnijiiiznose:

1.Rž=654624brtkm

2.A=14467KWh

3.až=22.1 brtkmKWh

10004.Trž=0.037din/brtkm

izčegaproizilazidasutroškovipogonskeenergijepojedinicitransportnogradazaoko14putapovoljnijiukoristželeznice.

Ekološki značaj kombinovanog transportaUvođenjakombinovanogželezničko­drumskogtransportanakoridoruXkrozSrbiju

podpretpostavkomdasvakodnevnonašimautoputemnakoridoruXprolazi20TIRka­miona(štosemožeprevestijednimRo­Lavozom)ogledalibiseusledećem:

­ljudiiprirodnasredinabiusledtranzitnogkamionskogsaobraćajanakoridoruXkroznašuzemljubiliizloženizagađenjuzbogemisijeizduvnihgasovanagodišnjemnivousaoko:

– 69.40tonaazotnihoksida– 6.94tonanesagorelihugljovodonika– 5.60tonaugljenmonoksida– 6.16tonasumporoksidaAkobiseprešlonaprevozvozovimasistemaRo­Laondabiseoveštetneposledice

ekološkogzagađenjaizbegle.

120 ЕКОНОМИКА

Osimsmanjenjazagađenjaživotnesredineefektibiseogledalijošiupogledu:– smanjenjatroškovazatečnagorivo– smanjenjabrojaudesanaputevimakojisuposledicasaobraćajateškihdrumskih

vozila(šlepera)– smanjenjazakrčenjadrumskihmagistralainjihovograzaranjateškimšleperima– smanjenjatroškovazaodržavanjeputevanamagistralidužkoridoraX.

Trebaistaćidabrojangažovanihljudizaprevozteretanaovojrelacijiukamion­skomsaobraćajuiznosi40vozača,auželezničkomsvega3mašinovođe.Dužinavoznekompozicijebi iznosilaoko350m,dokbidužinakoloneodnavedenogbroja šlepera,poštujući striktnoZakonobezbednostiudrumskomsaobraćaju,naautoputu iznosilanajmanjeoko3km.Utakvimuslovimasapovećenimbrojemteškihvozilaidužinekoloneudrumskomsaobraćajupovećanajeopasnostpobezbednostsaobraćaja.

ZaključakTendencijausvetujedasevremetrajanjatransportasvedenaminimumidase

povećaenergetskaefikasnosttj.dasepotrošnjaenergijesmanjinanajmanjumogućumeru,dasesmanjizagađenječovekoveokolineiprirodeuopšte,dasesmanjetroškoviteretnogtransportaipovećajuprihodikojiodnjegadolaze.Utomciljusetežikombinovanjusvihvidovatransportaikorišćenjuprednostikojesvakiodnjihindividualnoposeduje.

Železniceusvetunajvećideoprihodaostvarujeodprevozatereta.Drumskisaobraćajpredstavljaglavnukonkurencijuželeznici,jerimanizprednostiuodnosunaželezničkisaobraćaj,aliimnogonedostataka.Jedanodglavnihnedostatakajecenaenergijekojasekoristikaopogonskogorivoiizduvnigasovikojeemitujutomprilikomakojiutičunazagađenježivotnesredine.Postoijedanidrugividtransportaimajunizprednostiinedostataka,kombinovanitransportumanjujenedostatkekojisejavljajukodsvakogvidatransportaponaosob,atimepovećavanjihovuenergetskuefikasnost,smanjujućipritomtroškoveprevozatereta.

Razvojkombinovanogželezničko­drumskogtransporta, realna jeperspektivanaprostoruEvropskogsaobraćajnogsistema,atakoijedanodvažnihciljevarazvojanašegsaobraćaja.

LITERATURA

1. Dr.RistoA.Perišić:Savremene tehnologije transporta-I,Beograd1985.2. LStemmler,RPalacin:CargoSpeed: innovative technology in combined trans-

port,TheWorldCongressonRailwayResearch2003(WCRR2003)str.139–140,Edinburg2003..

3. HKSchimany,ABChloupek,DSchratt:InHoTra - INovative HOrizontal TRAn-shipment,TheWorldCongressonRailwayResearch2003(WCRR2003)str.141–145,Edinburg2003.

4. www.uic.asso.fr5. www.yurail.co.yu

ЕКОНОМИКА 121

ОДРЕЂИВАЊЕ МАРКЕТИНШКИХ ЦИЉЕВА ЗА ИСТОВЕТНЕ СЕГМЕНТЕ ТРЖИШТА

РезимеУрадуседефинишумаркетиншкициљевиорганизацијеиобјашњавакакосеониодређују.Такође,показанојекакопочињедасеградивезасегментацијеимаркетиншкогпланирања,описујесе гдеикадатребазапочетипроцесмаркетиншкогпланирања,коришћењемодговарајућихметода,иразматраразвојновогпроизводакаостратегијараста.Кључне речи:организација, производ, маркетиншки циљ, компанијски циљ.

DETERMINATION OF MARKETING AIMS FIR THE SAME SEGMENTS OF MARKET

AbstractIn thiswork it’s define the aim ofmarketing organization and explain itsdetermination.Itisshownthebegingofprocessofmarketingplannining,byusingsuitablemetods,anddealwiththedevbelopmentofnewproductasastrateyofthegrowth. Key words: organozation, production, marketing aim, company aim.

УводЦиљеви су онај резултат који предузеће својим функционисањемжели да

оствари.Онитребадабудуквантитативнии,кадајетомогуће,изражениуобликувредности,обимаиуделаусегментутржишта.Њихнијемогућеостваритибездобро

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрСлавомирМилетићЕкономски факултет, Приштина/Косовска МитровицаДрБориславРадевићДржавни Универзитет – Нови Пазар, Правно-економски департман

122 ЕКОНОМИКА

осмишљеног(планираног)начинанакојисетежидасетициљевипостигну.Отуда,циљевиистратегијепостојенасвимнивоимаумаркетингу,попутциљеваиначинаоглашавања,ценаитд.

Одређивањециљеваје,свакако,кључникоракумаркетиншкомпланирањујербидосадатребалодабудејаснода,наосновуанализекаоделапроцесасегментацијетржишта, треба да се одреде реални и достижни циљеви за сваки од главнихсегменатапредузећа.Уколикосеовајкоракнеспроведекакотреба,свештоследибићепогрешноусмереноинеповезано.Стогајенеопходнодапредузећеодредиинациљаправеметенакојетребадасефокусира.

1. Разумевање маркетиншких циљева и њихов однос према корпоративним циљевима

Одређивањециљевајеобавезанкоракупроцесупланирањарастаиразвојапредузећа. Циљ је опис жељеног будућег резултата, који се не може унапредпредвидети, али његови креатори верују да га могу постићи у датом периоду.Захваљујући циљу, предузеће зна шта треба да постигне својим стратегијама икадајеодређенастратегијаиспуниласвојусврху.Другимречима,аконемациљева,стратегијскеодлукеисвештоследибићеузалудно.

Након идентификовања могућности и јасног утврђивања претпоставки оусловима који утичу на пословање, поступак одређивања циљева требало би дабудеједноставан,поготовозатоштосуциљевиреалистичнизакључционогаштопредузећежелидаоствариирезултаттржишноусмеренеанализе,анеуопштенеизјавежељаруководствадасевременскомпериодукојипредстојипослујебоље.Међутим,одређивањециљева је сложенијенегоштосе тонапрвипогледчини.Тешки задатак одређивања тржишних циљева, логично је треба реализовати одширег ка појединачном. Полазна тачка је идентификовање природе пословањаиз које произлазе широки циљеви организације. Наредни корак је превођењеорганизацијскихциљеваукључне,атосуонеобластиукојимајезапредузећевеомаважнодауспе.

На једном нивоу кључне области обухватају, нпр, пробој на тржиште исвеукупнипорастпродаје.Нанижемнивоу,пробојнатржиштеможесесвестинапробој у сегмент.Трећикорак је стварањепотциљева, неопходних запостизањешироких циљева, као што су они везани за обим продаје, географско ширење,повећањесегмен(а)та,проширењепроизводнелинијеитд.

Крајњирезултаттогпроцесатребадабудуциљевидоследнистратегијскомплану, достижни, који узимају у обзир расположива новчана средства и који супримерени предностима, ограничењима и економији свих функција предузећа(компаније).

Приреализацијитржишнихциљеватопменаџменткомпанијеводирачунаодугорочнојпрофитабилности;наследећемнивоуруководећехијерархијеважнисупрецизнијеидетаљниједефинисанициљеви,каоштосуповећањепродајеиуделаусегменту,померањеуновесегментеитд.Онисутекдеохијерархијециљева,стимштоћекорпоративнициљевибитиостваренисамоуколикобудуиспуњениисвиосталициљеви.Наследећемнивоуразматрајусејошужедефинисанициљеви,попут стварања упознатости са новим производом унутар одређеног сегмента,променеодређеногкуповногодносаитд.Једномречју,општитржишнициљевибиће

ЕКОНОМИКА 123

остваренијединоакобудупостигнутиидругипотциљеви.Јасноједабипотциљевиperse,акосенебипосматраликаосаставнидеоширегоквирациљева,довелидопогрешногусмеравањасредстава.

Например,повећањепродаје,издвојено,билобимогуће,алиузнепотребновисоке трошкове. Дакле, тај маркетиншки циљ примерен је само као деокорпоративнихциљева.Иначе,можеседогодитидаповећањепродајеуодређеномсегментуизазоведодатнетрошковепреутврђеногрока.Утаквојситуацији,бољеједасерасположивепроизводнемогућностикраткорочнораспореденаисплативијесегменте,допуштајућисмањењепродајеудругомсегменту.Таквеодлукелакшеседоносекадасујасноутврђениширокикомпанијскициљевизасвеглавнедисциплине.

Аналогно изреченом, треба одредити, нпр., циљеве оглашавања, потпунодоследнешириммаркетиншкимциљевима.Захваљујућитакоодређенимциљевима,можесеинтегрисатиоглашавањесаосталимелементимамаркетиншкогмиксаикреиратидоследан,логичанмаркетиншкиплан.

2. Корелација корпоративних и маркетиншких циљеваДа би остварило одређене циљеве, предузеће започиње са бизнисом у одређено

време,набазирасположивихсредставаистежњомдасеонаефикасноупотребе.Тоштосепословањемжелипостићијекорпоративнициљ,којимсеописујежељениправацилирезултат.Начинпостизањатогциљајестратегијапредузећа.Уизвесномсмислу,тозначидајејединиистинскициљкомпаније,подефиницији,оноштојеукорпоративномпланунаведенокаоглавнасврхањеногпостојања.Веомачестоонсеизражавакаопрофит,јерјеонсредствозазадовољавањеинтересаакционараиливласника,алиизатоштојетоопштеприхваћеникритеријумзапроценуделотворности,штоће,заузврат,уродитиефикаснимраспоређивањемсредстава,економскимитехнолошкимнапредовањемистабилношћу.

Тозначидасунаведенаочекивања,попутувећањауделаусегменту,стварањановогимиџа,повећањапродајеза„х“%итд.,заправостратегијенакорпоративномнивоу,односнотосусредствапомоћукојихћепредузећепостићисвојепрофитнециљеве. Корпоративни циљ1 инкорпорира у себи проблематику мултибизниспредузећакаоцелине.Тозначидауколикојенекопредузећеукљученоунеколикобизнисаилиактивности,њемујенеопходнакорпоративнастратегија,којатребададемонстрира,оправдаипроширивредностинаведенихразличитости.

Међутим,упракси,компанијетежедапослујуделећисенафункционалнаодељење са одвојеним идентитетом, тако да стратегија из корпоративног планапостајециљунутародељења.Нпр.,маркетиншкестратегијеизкорпоративногпланапостајуоперативнициљевимаркетиншкогодељења,астратегијенаопштемнивоутогодељењапостајуоперативнициљевинанижемнивоу.Такосестварасложенамрежамеђусобноповезанихциљеваистратегијанасвимнивоимауоквируукупногкомпанијскогплана.2

1Милетић,С.иВЛуковић,Менаџмент стратегија и и бизнис предузећа, Економика,Ниш,2007,стр.129.

2McDonald,M.andI.Dunbar,Market Segmentacion: How to do it how to profit from it,PalagravePublishersLtd.,1998,стр.158.

124 ЕКОНОМИКА

Неопходнојеистаћидапоредјасногразликовањациљева,важнојезнатидаћециљевидефинисанинанижимнивоимахијерархијскелествицеефикаснодопринетикомпанијскомпрофитусамоакологичнопроизилазедиректноизциљанавишемнивоу.Такосекорпоративнициљевимогусимплификоватинаследећиначин,даобухватају:

– жељенинивоисплативости;– одговарајуће тржишне сегменте и којим производима ће их компанија

покривати;– којиобјектиипостројења(производњаидистрибуција)ћесекористити;– бројисаставособља/раднеснаге;– обезбеђењесредстава(финансирање)итд.Даље произилази да се, на нижем функционалном нивоу у организацији

доносеодлукеотомекојипроизводитребадасепродајуукојимсегментимапостајумаркетиншкициљеви.Нанаредном,нижемнивоубилиби,нпр.,циљевиоглашавања,сапрограмимаибуџетимазапостизањетихциљева.Натајначинможесепратитихијерархијациљева(прекокорпоративнемисије–дефинисањемпословањаињеговихграница,узимајућиуобзирелементекаоштосу:посебнеспособностикомпаније;кретања у окружењу; кретања на потрошачком тржишту; кретања у тржишнимсредствима; очекивања свих заинтересованих), све до почетног корпоративногциља,каоштојенпр.:ROI,ROSHF(берзански,ујавностиизапослених),друштвенаодговорноститд.

Одређивањемаркетиншкихциљеваобухвата:асортиманпроизвода;сегменте;канале(штасепродаје,коме–квантитативно,нпр.удеоусегменту,малопродајнапробојност, обим, вредност и тд.); функционалне ревизије (наглашавањедиференцијалнеSWOTанализеипретпоставке);ревизијемаркетиншкихпланова(унутрашњаиспољњаанализа);ревизијакупацаитржишта;ревизијапроизвдода.3

2. Начин одређивања маркетиншких циљеваЗа даље разматрање маркетиншких циљева предузећа ефектно се може

употребитиконцептАнсофовематрице.Предметниоквирсеодносина„тржиште“,алиуовомрадуовајизразбићезамењенизразом„сегмент“.

Дакле,конкурентниположајпредузећаможесепоједноставитинасамодведимензије–производиисегменти.Другачијеречено,Ансофовконцептодносисенаоноштосепродаје(производ)ионогкомесепродаје(сегмент).Унутардатогоквира(сликабр.1.)Ансофиздвајазапредузећечетиримогућаправцадешавања:

– продајапостојећихпроизводапостојећимсегментима;– проширењепродајепостојећихпроизводановимсегментима;– стварањеновихпроизводазапостојећесегменте;– стварањеновихпроизводазановесегменте.Очигледно је да је број могућих маркетиншких циљева веома велики, јер

постојемногинивоитехнолошкихиновацијаиновинаусегменту.Нобезобзиранато,Ансофоваматрицанудилогичаноквирзакреирањемаркетиншкихциљеваза

3Dunbar,I.andM.McDonald,Marketing Plans – How to Prepare Them: How to Use Them, Oxsford,Heinemann,1998,стр.123.

ЕКОНОМИКА 125

свакуоднаведенечетириглавнегрупе.Односно,маркетиншкициљевирефлектујусеискључивонапроизводеисегменте.Логичкисеможепотврдитидафинансијскициљевипредузећамогудасеостваресамопродајомнечеганекоме,адасунивоиоглашавања,одређивањацена,услугаитд.,самосредствапомоћукојихсеутомеуспева.Затосамаркетиншкимциљевима,нетребамешатициљевеформирањацена,унапређењапродајеиостало.

Више технолошких новина

производ тренутни нови

тренутни Више

нових сегмент сегмената

нови

продор у сегмент

развој производа

ширење сегмента

диферен-цирање

Слика бр. 1:Ансофоваматрица

Надаље,економскојтеоријивладараширеномишљењедасумаркетиншкициљевиквантитативнеобавезеизраженебилокрозстандардеизвршењаудатомпериоду,билокрозусловекојитребадасестворедозадатихрокова.Стандардиизвршења обично су изражени обимом продаје или различитим мерамапрофитабилности.Условикојетребастваритиобичносуизраженипроцентомуделаусегментуидругимобавезама,каоштојепроценатодукупногбројадатеврстемалопродајнихместа.

Наравно,општасагласностпостојиувезичињеницедациљевиморајубутидовољнојасникакобизапосленинанижимнивоимаизњихмоглидаизведуопштикарактерпотребнеакцијеиначинмерењањеногизвршења.Циљевисусуштинаменаџерског рада и одређују планове. Они се дефинишу на бази одговора напитањегдетребадасенађебизниспреузећауодређеномтренуткуубудућности.Кадјеречоразложномпланирању,нејаснициљеви,коликогодбилипривлачни,суконтрапродуктивни,иобичносупоследицаљудскесклоностидасеразмишљананачин„штабибило,кадбибило“,штовишеличинанавијањенегонаозбиљномаркетиншкоруковођење.Другимречима,тозначида,иакоједискутабилнодализаидентификовањециљеватребакориститиизразепопут„смањење,оптимизирањеилиминимизирање“,логичносечинидаонинекористенамени,семуколиопостојинекимоделдасеизмеринапредовањеуњиховомостварењу.

Ансоф4дефинишециљкаомеруефикасностипроцесаконверзијесредстава.Такоодабранциљсадржитриелемента:

1. Посебносвојствоодабранокаомеразаефикасност;2.Меруилискалузамерењетогсвојства;3. Посебнувредностнаскали,којупредузећетежидадостигне.

4Ansoff,H.I.,Corporate Strategy,RevisedEdition,London,Penguin1987,стр.124.

126 ЕКОНОМИКА

Тадасумаркетиншкициљевимањевише,свакаодчетириглавнекатегоријеАнсофовематрице:

– постојећи производи у постојећим сегментима (онимогу бити бројни иразличитиитребадасеодредезасвепостојећекључнесегментеипроизводе);

– новипроизводиупостојећмсегментима;– постојећипроизводиуновимсегментима;– новипроизводиуновимсегментима.Дугорочно гледано, произлази да предузеће може успешно да опстаје у

профитабилномпословањујединоакопродајенешто(производ)некоме(сегмент).Једноставно дефинисано, стратегија производа/сегмента значи одабрани пут запостизањекомпанијскихциљевапомоћуасортиманапроизводакојенудиодабранимсегментима тржишта. Такав начин представља опредељење за будуће усмерењеорганизације.Маркетиншкициљевитичусеискључивосегменатаипроизвода.

Дакле,каостварењуциљевапредузећаводеопштамаркетиншкаусмерења,која произлазе из животног циклуса производа/тржишта и анализе портфолија.Међутим,коддефинисањациљева,морасеводитирачунаоживотнимциклусимаианализипортфолијасегмената,каоиотржишнимциклусимаианализипортфолијапроизводауодабранимсегментима.Копчаизмеђутадваконцептапоказанајенаслицибр.2.

Слика бр. 2:Животнициклуспроизводаунутарсегмента

Извор:ПрилагођенопремаMcDonald,M.andI.Dunbar,MarketingPlans–HowtoPrepareThem:HowtoUseThem,Oxsford,Heinemann,1998,стр.141.

Маркетиншка усмерења која произлазе из животног циклуса и анализепортфолија крећу се око одговарајућих логичких одлука.5Оне се односе на типсегмен(а)таукојимапредузећезаузимаконкурентанположајиодражаватежњудазадржитуконкурентнуипрофитабилнупозицију,иакојепотврђенодатисегменти/производинисутакопривлачникаодругиупогледупостизањациљеваорганизације.

5McDonald,M.andI.Dunbar,Market Segmentacion: How to do it how to profit from it,PalagravePublishersLtd.,1998,стр.164.

ЕКОНОМИКА 127

Акценат у сегменту је на одржавању тренутне зараде од најисплативијихсегмената/производа,уместонаагресивномрасту,иакотребаразмотритимогућностсмањивањаактивностиуонимакојисумањепрофитабилни.Маркетиншкинапорваљаусредсредитинадиференцирањепроизводадабисеодржаоудеоукључнимсегментиматржишта.Маркетиншкетрошковетребаограничити,посебноуколиконису изазвани од стране конкурената, или када производи достигну зрелост.Компаративнеценетребастабилизовати,осимповременогзаузимањаагресивногставарадиодбранеуделаусегменту.

Маркетиншка усмерења у функцији побољшања позиције организацјенајчешћесеодносенасегменте/производетипаизоквираматрицекојагенеришувисокнивоготовинеиодражавајутежњузапобољшањемконкурентногположајаупривлачнимсегментима6,закојеизгледадаћетупривлачностзадржатиилићејечакувећати.Кадајеречотимсегментима,очигледанциљ,јестедасеодржибрзинарастапродаје/обимабарнанивоубрзинерастатихсегменатаодржавајућитакоудеоусегменту,илиповећаувећавајућиудеоуњему.Притомеваљаразмотрититрикључнафактора:

– могућностгеографскогширења;– могућностпроширењапроизводнелиније;– могућностдиференцијацијепроизводнелиније.Поента је у томе што у привлачним сегментима треба заузети агресиван

маркетиншки став уз примену строгог буџетирања и контролисања да би сеобезбедилоефикаснокоришћењесопственогкапитала.

Маркетиншка усмерења у функцији експлоатације постојеће позиције натржишту,углавномсеодносинапосебнукатегоријусегмената/производаозначенихна матрици под називом губиташи, у којима компанија заузима положај измеђусредњегилошегположаја(заразликуоднеоспорнолошегположаја)инастојиданапустиконкурентанположајукористкраткорочнедобитииготовинскогтока,алинеризикујућидасеизгубипосаозакратковреме.

Такође, ваља прихватити реалност малог раста и одолети искушењу дасе повећава продаја у тим сегментима/тих производа.Њихне треба гледати каомаркетиншке проблеме, јер такомогу да настану велики трошкови оглашавања,промоција,развојапроизводаиинвентараидасеумањипрофит.Уовомслучају,можесејошприменитинекаодполитикаодржавања,водећивишерачунаопрофитуитокуготовине.

Маркетиншка усмерења у функцији изналажења решења за проблеме упословању предузећа односе се на сегменте/производе истинске губиташе и,одражавајутежњузадивестирањемзбогслабогконкурентногположајаилизатоштојеценаостанкауњемунедопустивовисока,аризикпобољшањаположајапревелик.Углавномјенајбољетренутнодивестирање,осимакојошувекпостојимогућностстварањаготовинеузминималнемаркетиншкетрошкове.

И на крају, маркетиншка усмерења у функцији освајања нових тржишта,односисенанове,обећавајућесегменте/производеунастајању,укојејеодлученодасеинвестирарадистицањабудућеводећепозицијеутомсегменту/производу.

Наравно,нијенеопходнослепоследитисваправиламаркетиншкогусмерења,јер не постоји јединствена политика за одређени сегмент или производ. Стога

6Ибидем,стр.166.

128 ЕКОНОМИКА

руководиоципредузећатребадаразмотревишерешењапренегоштоодлучекојејенајбољеипрепоручегазареализацију.Пресвега,морајудапроцененајпривлачнијемогућности и оценешансе за успех, на најреалистичнији могући начин.7 То сепосебноодносинановепословнемогућности.Обичносеочекуједаонеподупрупостојеће предности, посебно у маркетингу, које касније могу да се шире илидопуњавају.

Комплетанпрегледмаркетиншкихсмерница,каонацртобјективногодређивањајенемогућедати,алијемогућедатирелевантансписаксаукљученимсмерницамаизаосталефункције.Овесмерницеслужевишекаоконтролнелисте,сапитањимакојатребапоставитиувезисасвакимглавнимпроизводомусвакомглавномсегментупреодређивањамаркетиншкихциљева.Тесмерницесеодносенарелативнупословнуснагупреузећа(улагањеураст,одбранаводећегположаја,напредовањеакојемогуће,разматрањегеографскогширења,проширењепроизводнелиније,диференцирањепроизвода, увођење побољшане производње, агресивно маркетиншко место, тј.одговарајућа продаја, оглашавање, одређивање цена, унапређење продаје, нивоиуслугаитд.)ирелативнутржишнупривлачностсегмента(задржавањетржишногместа у најуспешнијим сегментима, борба за трајну зараду, одстрањивањемањеуспешнихпроизводнихлинија,диференцирањепроизводарадиодржавањауделаукључнимсегментима,ограничавањемаркетиншкихтошкова,стабилизовањеценасем у случајевима када је неопходно заузимањеместа ради задржавања удела усегмену,итд.).8

Свакако,активностиизматрицеусмерењамогудасепомерају,штопоказујењиховурелативнувеличинуипозицијууодређеномпериодувремена.Померањауказују на то где ће се активностиналазити акопредузеће не предузменикаквуакцијуи,друго,гдебиуидеалнимусловимамогледасенађу.Наравно,тепозиције,постајумаркетиншкициљеви.

Уместо закључкаМаркетиншкициљевиорганизацијепредстављајуњенуизјаву оциљевима

којимаћесестремитии,којеваљаостваритиупериодупредвиђеномумаркетиншкомплану.Зависноодобимаиоријентацијеплана–нпр.далисууњемусадржанекраткорочненамереилисуидентификованаширокапословнаусмерењаипотребе,навденициљевимогуобухватитибитнамерилапословногучинкакаошосупрофит,развојиудеонатржишту(сегменту).Маркетиншкициљевикојисетичупрофита,уделанатржишту,обимапродаје,растатржиштаилипробојанановатржишта,називају се примарним (пословним) маркетиншким циљевима, јер се односена пословање предузећа у целини. С друге стране, пословне циљеве предузећапратепрограмскициљевикојисетичуодређенихмаркетиншкихпотфункцијатј.активности:Програмскимаркетиншкициљевисуужиодпословнихциљева,којимаиначеслуже.

Циљкојимсеописујеутврђениправацилирезултаткојисежелипостићипословањемјекорпоративнициљ.Онјекључнасврхапостојањаорганизације,ипо

7Котлер,П.,Како креирати, овладати и доминирати тржиштем,Asse,НовиСад,2007,стр.232.

8www.copernicusmarketing.com.

ЕКОНОМИКА 129

дефиницији,јединиистинскициљкомпаније.Најчешћесеонизражавакаопрофит,јер је он општеприхваћени критеријум за процену делотворности пословања и,средствозазадовољавањеинтересаакционараиливласника.

Број маркетиншких циљева предузећа веома је велики, јер постоје бројнинивои технолошких иновација и новина у сегмент(има)у тржишта на којимапредузећеможеданаступа.ЛогичаноквирзакреирањемаркетиншкихциљевазаразличитесегменежтепружаАнсофовматрица,односно,маркетиншкициљевитичусе искључиво сегмената и производа..Остварењуциљева предузећа воде општамаркетиншкаусмерења,којапроизлазеизживотногциклусапроизвода/тржиштаианализепортфолија.

ЛИТЕРАТУРА

1. McDonald,M.andI.Dunbar,Market Segmentacion: How to do it how to profit from it, Palagrave Publishers Ltd.,1998.2. Милетић, С. и В Луковић, Менаџмент стратегија и и бизнис предузећа,

Економика,Ниш,2007.3. Dunbar,I.andM.McDonald,Marketing Plans – How to Prepare Them: How to Use

Them,Oxsford,Heinemann,1998.4. Ansoff,H.I.,Corporate Strategy, Revised Edit i on,London,Penguin1987.5. Котлер,П.,Како креирати, овладати и доминирати тржиштем,Asse,Нови

Сад,2007.6. www.copernicusmarketing.com.

130 ЕКОНОМИКА

BANKARSTVO U USLOVIMA GLOBALIZOVANOG SVETA

RezimeGlobalizacija, sa svim svojim pozitivnim i negativnim efektima, česta jetema raznih rasprava sa različitih aspekata osvetljavanja delovanja savre­menogsveta. Idoksu jednipoborniciglobalizacije,drugisunjenižestokiprotivnici.Prviističučitavnizprednostiitrudesedaproširesveglobalizaci­jskeproceseadrugiskorosveproblemeitekućenegativnostipripisujubašglobalizacijskimtrendovimaiučincima.Bezobziranasvetesuprotnostiuvezisaglobalizacijom,činjenicenepobitnogovoreuprilog tomeda jeonapostala sastavnideonašeg svakodnevnogfunkcionisanja,makakodasmopremanjojraspoloženi.Postojanjeglobalizacije inekiaspekti razmatranja tekućihglobalizacijskihprocesavezanihzabankarstvotemeljnosupitanjemnogihrasprava. Ključne reči: Globalizacija, bankarstvo, Evropska centralna banka, ecu, evro, institucije, tranzicija, procesi, efekti, rasprave, razvoj, tehnološka revolucija, kibernetizacija, računarstvo, tehnička opremljenost.

SummaryGlobalization,withall itspositiveandnegativeeffects, isoftena topicofdifferentdiscussionswhichfromvariousaspectsputthelightonthemodernworld’sactions.Andwhilesomearethesupportersofglobalization,othersareitsfierceopponents.Thefirstonesemphasizearangeofadvantagesandendeavortobroadenallglobalizationprocessesandthesecondonesalmostallproblemsandnegativitiesattributetheveryglobalizationtrendsandef­fects.Regardlesstoallofthesecontrariesrelatedtoglobalization,thefactsindis­putablyspeakonbehalfthatitbecameintegralpartofoureverydayfunction­ingnomatterwhatisourpositiontowardit.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrTomislavV.Radomirović,UšćumlićMilenko,SrboljubNikolić,ZoranI.Cvetković.Ekonomsko poslovna škola – Niš

ЕКОНОМИКА 131

Globalizationexistenceandsomeaspectsofanalyzingcurrentglobalizationprocessesrelatedtobankingarethebasicquestionofmanydiscussions. Key words: Globalization, banking, European Central Bank, ecu, euro, institutions, transition, processes, discussions, development, technological revolution, cybernetics technology, computer technology, technical equip-ment.

Uvodna razmatranjaUsvakodnevnojpraksi,štampi,medijimailiteraturiseneprestanosusrećemosa

različitimizrazimauvezisaglobalizacijom,alinajčešćenenailazimopreciznijedefinisan­jetogpojma.Uglavnomsepodpojmomglobalizacijepodrazumevajuvrlorazličitieko­nomski,politički,sociološki,kulturološkiidrugiprocesikojiseodvijajunasvetskomplanu.1

Oni su zapravo oduvek i tekli tokom istorije čovečanstva,menjajući tokomvremenasvojustrukturuidinamiku,dabiseu20.vekuintenziviralidoneslućenihrazmerakaoposledicanaučno­tehnološkerevolucije.Naučno­tehnološkarevolucijajenovaepohacivilizacijeukojojfizičkufunkcijučovjekazamjenjujemehanizacija,aintelektualnuau­tomatizacija.

Revolucionarnoznačenjenaučno­tehnološkerevolucijejesvakakoukoreni­timpromenamausadržajuiuslovimaljudskograda,načinuorganizovanjaiupravljanjaproizvodnjom idruštvenimodnosima.Sve tepromeneuslovljavajupojavuautoma­tizacije,kompjuterizacijeikibernetizacije.

Izdanaudannaučnaitehnološkaostvarenjasvevišeibržeprodiruuindustrijuiekonomijuuopšte,aodmahpotomiusvakodnevniživotljudi.Došlojedoneslućenograzvitkakojičovekuomogućavadasveboljeilakšeživi.

Eksplozijanaukeitehnologijeizazivalajeveomabrzoširenjeuticajanaživotiradljudinasvimgeografskimpodručjima,iprviputuistorijidoveladostvaranjajedinstvenesvetskecivilizacije­tehnološkecivilizacije.

Posebno obeležje naučno­tehnološke revolucije je svakako to što ona menjaulogu iznačajčovekauprocesima rada iokruženja,anajbitnije je revolucionarnoznačenjenaučno­tehnološkogprogresa,štouslovljavapromenucelokupnogdruštveno­ekonomskograzvitka.

Danasseusvimzemljamasveta(naročitourazvijenim)angažujuogromniljudskiimaterijalniresursisciljemdaljegubrzavanjatehnološkogprogresa,kojiporedčitavogniza blagodeti neminovno istovremeno stvara i niz problema kao što su: zagađivanjevazduha,zagađivanjeotpadnimvodamaidrugimotpadnimmaterijalima,trovanjehranomzbogupotrebeherbicida,veštačkihđubrivaimodifikacija,globalnozagrevanjeitd.

Brzinaprocesadifuzijenaučnihitehnološkihznanjajesadavećanegoštojebilaikadau istoriji, i sasvim je sigurnoosnovazakrupne ibrzeekonomske,političke,sociološke,psihološkeidrugepromeneiproceseusavremenomsvetu.2

1Oovome:Prof.drBorivojeB.Prokopović;Oglobalizacijikaosvetskomprocesu,ZbornikradovanastavnikaisaradnikaVišeškolezaposlovnesekretareimenadžment,NoviSad,br.1­2/05.

2Ibid.

132 ЕКОНОМИКА

Iakoseuvelikombrojuzemaljaostvarujeveomabrzekonomskiidruštveniraz­vitakzahvaljujućitehnološkomprogresu, ipakse jošuveknisuostvarilenademnogihfilozofadaćetehnološkiprogreskonačnorešitipitanjegladiisiromaštvausvetu.Čakna­protiv,savremenitehnološkiprogresjošvišeprodubljujejazizmeđubogatihisiromašnih,odnosnoizmeđurazvijenihzemaljainerazvijenih,kojesuobjektivnoprinuđenedaku­pujupatente,licenceiraznatehnološkaznanjaodrazvijenih.Itakosetransfertehnologi­je,kojinesumnjivopomažerazvijenimzemljamadaostvarujusvebržiekonomski idruštvenirazvitak,usavremenimuslovimajavljakaonovioblikeksploatacije,akoseistovremenosatransferomnestvaraisopstvenanaučno­istraživačkabaza,odnosnoakosenepodstičekreativniradsopstvenihkadrova,kakobiseiskoristilesopstvenespecifičnemogućnosti(kojebezdilemesvugdeusvetupostoje).

Dominacijajerečkojaodglobalizacijestvarabauka,bezobziraokojemsegmentuili aspektuglobalizacije segovori, ili drugim rečima, svi smozaglobalniprogres inapredak,aliskorobezizuzetkapostavljamopitanjaokonačnomishoduiposledicamaza svakoga ponaosob, imajući u vidu svu kompleksnost celokupneproblematike.Nije tokonzumiranastvar,shvaćena iskustvomiapsolvirana,negosutoprocesikojićebudućnostidatipečatstalnonovihstremljenjainovihpromena,uzavisnostioddaljegpravcarazvitkačovečanstvanaputukaobalamamiraičovečnosti.

Upravo zbog sveukupne širine i kompleksnosti globalizacije teško ju je, ilinemogućepreciznodefinisati,jerbidefinicijasamaposebi,zapravouvekobuhvatilaibilasamodeoonogaštoglobalizacijausuštinijeste.

Kadaseradiocelokupnojsvetskojzajedniciiuzajamnostiprocesakojeglobal­izacijanesumnjivopovlači,kvalitetanodgovornapitanjeoglobalizacijisenemožeza­sigurnoninaslutiti,alibismonajuopštenijemoglirećidajeglobalizacija afirmacija svetskog društva bez svetske države. Onasigurnojesteiimazaposledicuzgušnjavanjevremenaiprostoradokojihsezahvaljujućinjenimblagodetimabrzoiefikasnodolazi.

Pojavakompjuteraiinternetaječitavsvetučinilajednimogromnimselom,ukojemnaravnotrebaštokvalitetnijeorganizovatiživot,azatotrebaznanjeiprvenstvenospremnostdasetoštokvalitetnijeiučinizadobrobitsvihnjegovihstanovnika–štonijenimalolakonijednostavno.Natomputupostojiogromannizprepreka,aliipunoizazovakojibitrebalidadajusnaguzauspešnovođenjebitkezasvetlijubudućnostsveukupnogčovečanstva.Takavciljjevredansvakogtruda,alistvarnaspremnostzanjegovurealizacijujepodznakompitanja,pasenemožesasigurnošćutvrditidaće,ikada,nekodotogciljastići.

Bezobziraštaoglobalizacijimislimo,kakojeobjašnjavamoitumačimo,minjuipakstvarnodoživljavamo­onasevećdubokoukorenila, jednako jezahvatila ibogatadruštvakrozdominaciju i siromašnakroznadudabi semoglinaći zabogatijomtrpezom.

Produkti globalizacijeGlobalizacijanijetekovinasadašnjegvremena,madajeusavremenimuslovima

naglašenonjenoprisustvo iočiglednereperkusijekojesevidenasvakomkoraku.Oglobalizacijipostojerazličitamišljenjaalisemogusvestinadvegrupe:pristalice(globali­ste)iprotivnike(antiglobaliste).3

3Ibid.

ЕКОНОМИКА 133

Civilizacijailikulturajeoduvekbilaoblikglobalizacije.Kulturaserasprostiralaglobalnobezobziranatokakoselokalnopojavljivala.Pismenostjedosadverovatnonajuspešnijioblikglobalizacije,adainegovorimoosvemuštojepismenostproizvela:tolikizakoniisvekolikeknjigekojepamtesveštojeljudskobićeizmislilo.Tojeimovinacelogsveta.

Električnastruja idrugienergentistižudosvakogdelazemaljskekugledabiomogućilištokvalitetnijezadovoljavanjeljudskihpotrebaištokvalitetnijiživot.Radioi televizija, kompjuteri,mobilna telefonija i internet povezali su čitav svet, homog­enizovalitrendoveinezaustavljivoomogućilibrzdolazakdoznanja,unajširemsmislureči,prenegoštoseuopšteimožespoznatikompleksnosttogaznanja.Tosuizuzetnokvalitetniproduktiglobalizacije,aliuosnovi,iporedprividnogizobiljaostajepitanještotkoimaodsvegatoga­kakvajemogućnostdasekvalitetnozadovoljepotrebesvih,anesamoodabranih.

Jasnojedaizasvihtihtokova„proizvoda“(unajširemsmislureči)stojiadekvatnaekonomija(proizvodnja,zarade,profiti).Njenuticajnaglobalizacijsketokovejebitan.Natompoljuse:lomekoplja,padailidiže,postižuuspesiilineuspesi,napredujeilistagniraipropada,postižupozitivniilinegativnirezultati,izražavamoćilinemoć.

Ekonomskiaspektiglobalizacijeizazivajunajvišesumnji,bojazniikonfuzija,anajvišezbogtogaštosekapitalsvevišekoncentrišenajednommestu,uvelikimmul­tinacionalnimkompanijamaivelikimbankama.Jer,svejemanjemultinacionalnihkor­poracijailibanakagdesekoncentrišesvetskaekonomskamoć.Onesvojimuticajemimoćisvevišeličenaogromnuimoćnudržavu.UztojeinteresantanpodatakdadanasdržavetranzicijeimajuBNP424milijardeUSdolara,asamMajkrosoft(Microsoft)404milijarde.Drugimrečima,toznačidavelikakompanijapostajemoćna„država“sačitavomvojskomsvojihradnika,čuvara,svojompolicijom, teritorijomimožedademontiraidržavukaoštojeSAD(štojepokazalosuđenjeMajkrosoftuiBiluGejtsu).4

Zatone trebaprevišedanasčudištokodnekihpojedinaca ikolektivitetaglo­balizacijapobuđujesumnjuipodozrivost.Jasnojedasupremanjojnepoverljivenaročitodržaveutranzicijiidajeprva,instinktivna,očekivanaimogućareakcijamalihineuticajnihdržavadaseodupruiotmuprocesuglobalizacije.Međutim,jednastvarmorabitijasna,atojedazaistapostojiglobalizacijskikolač,aliidasvakoodnjegamožeimorazasebedauzmeodgovarajućideo,premaličnomučešćuunjegovomstvaranju,iliboljerečeno,svakomoradaponudisvetusvojespecijalneispecifičneproizvodeizsektoranajvećerelativneproduktivnostisvojeekonomijeidatakosvojuzasebnunacionalnuprivreduintegrišeusvetskuprivredu.Tojejediniputkojimtrebaseide(otvorenaprivreda),jersvakozatvaranjesopstveneekonomijeunacionalnegranicedanaspredstavljapromašajisigurnovodiusiromaštvo.

GlobalizacijaekonomijeudrugojpoloviniXXvekajeoznačilapobedukoncepcijeotvoreneprivredeiodtadaseekonomskojedinstvosveta(poznatokaoekonomskaglo­balizacija)iskazujekaoprocespretvaranjazasebnihnacionalnihprivredauintegrisanusvetskuprivredu,aispoljavakaoprocesrastameđunarodnihtokovaroba,usluga,kapitala,ljudiitehnologije.Toinemaalternativu.Štaviše,međunarodnatrgovina,čijijerastnakonDrugogsvetskogratapremašiorastsvetskeproizvodnje,danaspostajenužnostbezkojesenemožeprosperiratiubudućnosti.Naime,međunarodnatrgovinaomogućavaspecijal­izacijuproizvodnje,štojeufunkcijirastaekonomskeefikasnostiirastaukupnepotrošnje

4Ibid.

134 ЕКОНОМИКА

svakezemlje,paspecijalizirajućiseusvojimsektorimanajvećerelativneproduktivnosti,svakazemljamožedatrošivišenegoštobisamamoglaproizvesti.Tojeupravouinteresustanovništvauzimajućiuobzirnasveukupnukomercijalizacijuživota.

– Osnovnetokovedobaraumeđunarodnojekonomijičineizvoziuvoz.Dokizvozpredstavljadobraiuslugekojeseproizvodeuzemlji,aprodajuudrugimzemljama,uvozčineonadobraiuslugekojeseproizvodeuinostranstvu,aprodajuuzemlji.Bitanjetrgovinskibilans(štovećiizvoz,aštomanjiuvoz).

Ostaje,dakle,borbazaštovećiizvoz,aistovremenoštomanjiuvoz.Dabisetoostvarivalonužnojenasvetskojpijacistalnonuditi„prave“proizvode,jersenjimaosigu­ravadeoglobalizacijskogkolačazasopstvenepotrebe.

Uslovljenost razvoja novca i banakaPojamirazvojbanakauskojepovezansnastankomitransformacijamapojavnih

oblikanovca.Inicijalnioblicinovcaimalisudvabitnaobeležja:– materijalnuopipljivosti– nacionalneokvirenesmetanogfunkcionisanja­brzoibezgubitakazatransaktore.Svedoksuovekarakteristikebiledominantneukvalifikacijipojmaifunkcijenovca,

banka je bila samo posrednik između financijski suficitnih i financijski deficitnihtran­saktora.Tadajevažiobankarskisistemzasnovanna100%rezervamatj.bankesuizdavalenovčanicenabazi100%pokrićauzlatuilisrebru,zbogčegajeizostajalostvaranjenovcaodstranebanaka(nabazideponovanogzlataisrebraizdavanebanknote).

Onogtrenutkakadajezlatniisrebrninovacpočeodaslužizaizdavanjebankno­taionimakojinisuprethodnodeponovalizlatoisrebro,počeojeprocesnjegovedema­terijalizacije.Novacjepostaoobećanje­„dugujemovam“–utrenutkusvojedematerijal­izacijetj.udaljavanjemodsvojemetalnepodloge.Izdavanjembanknotanezavisnoodrealnepodloge,bankajeodpukogposrednikauemisijiprimarnognovcapostalaaktivansubjektustvaranjunovcatj.sekundarnojemisijinovaca.

DrugupolovinuXXvekakarakterišedenacionalizacijanovcatj.težnjadasenovacistrgnesuverenitetupojedinihdržavaidajedannovčanioblikpostaneplanetarnosredst­voobračunaiplaćanja.Ovatendencijajeuzrokovanaubrzanomglobalizacijomfinancijskihtržištanaosnovuprimenesvesavršenijeinformativnetehnologije.

Kaoštojerazvitakproizvodnihitrgovinskihodnosauslovionajpredematerijalizac­iju,takodanasuslovljavaidenacionalizacijunovca,dabiseprevazišlemogućebarijerenacionalnihmonetarnihsistema.Ciljjedaseukinedržavnimonopoluštampanjunovca,atimesebrišunacionalnaograničenjaustvaranjubankarskognovcapasedepozitno­kreditnamultiplikacijavišeneodvijasamouokvirugranicaodređenihdržava.5

PrvioblikdenacionalizovanognovcajeECUuokviruEvropskeUnijekojijeobav­ljaosamoobračunskufunkciju.FormiranjemEvropskecentralnebankeEVROpostajesredstvoplaćanja (od01.01.1999.).Sada semožegovoriti obankamakaoglobalnimfinansijskiminstitucijamakojenepriznajunacionalnegranice.

Suštinaglobalizacijefinansijskogtržištajestedenacionalizacijafinansijskihtrans­akcija,kojenepoznajuvremenskeiprostornebarijere,jersemeđunarodnefinansijske

5Ibid.

ЕКОНОМИКА 135

transakcijejavljajuuviduelektronskogimpulsa,atoznačidajebrzinanjihovogodvijanjajedinoograničenapropusnommoćikompjutera.Tojestvarnostsavremenogfunkcionisanjabankarstva.

Krozevolucijunovcaodrobnogireprezentativnogrobnognovca,prekonovcauoblikuduga,doapstraktnogilinominalnognovca,reflektujeseievolucijaulogebanaka.Razvojemkonceptanovcainjegovihfunkcijamenjalaseiulogabanaka.Svevećiste­pendematerijalizacijenovcapovećavaojeautonomijubankeutransferu,avremenomiustvaranjunovca,štojezahtevaloodbanakaracionalnoposlovanjeufunkcijijačanjapoverenjaubanku.6

Zarazlikuoddrugihpreduzeća,kojanuderobuiuslugezazadovoljavanjeraznihreprodukcionih,ličnih,zajedničkihiopštihpotreba,bankesu„proizvođači“specifičnerobekojasezovenovac.Novacjespecifičnarobajerolakšavaiubrzavazadovoljenjenavedenihpotreba.Obavljajućitufunkcijunovacslužikao:7

– meravrednosti(uuslovimarobnognovca)ilikaomerilocena(uuslovimapapirnevalute);

– prometno sredstvo tj. kao sredstvo razmene, jer isključuje potrebu nalaženjapartneraurazmenisadvostrukompodudarnošćuželja;

– platežnosredstvo,štoomogućavaiodloženoplaćanje(uzpretpostavkudanovacčuvaopštukupovnumoć)čimeseomogućavajudužiibrojnijiugovoriokupoprodajama,atojeiosnovasistemakreditiranja;

– medijumzaobavljanjemeđunarodnihekonomskihtransakcija.Uovomposlednjemvažnojeimatinaumunjegovetribitnefazeito:81.uvreme’zlatnogperioda’zlatojeneposrednokorištenousvrhumeđunarodnih

finansijskihobračuna,2.uvremedematerijalizovanihoblikanovcaovafunkcijajebilarezervisanaza

konvertibilnevalutei3.udanašnjimuslovimajavljajusedenacionalizovanioblicinovcakojiubrzavaju

međunarodneekonomskeodnose.Jasnojedanovacolakšavaiproširujerazmenu,kakoupogleduvrstarobatakoiu

pogledubrojatransaktorakojiunjojučestvuju.Drugimrečima,toznačidasutransfor­macijepojavnihoblikanovcaufunkcijisverazvijenijepodelerada,svevećeproizvod­njeivišegživotnogstandarda.Razvojnovčanihoblikajeiufunkcijisvevećeslobodepojedinca. Svedoci smo već rasprostranjenog „poslovanja“ elektronskim novcem kojiomogućavaelektronskitransfersredstava,ukojemstvarninovacčakinetrebadapostoji.Transakcijezahtevajusamoknjigovodstveneupisepotraživanjaizaduženjatj.kompjut­erskamrežaelektronskibeležitransakcijeiodmahprenosisredstvasaračunakupcanaračunprodavca.9

6 Slobodan Milovanović i Marko Carić; Makroekonomija (treće izdanje), Privrednaakademija,NoviSad,2007.

7Ibid.8Prof.drBorivojeB.Prokopović;Bankarskoračunovodstvo,Proinkom,Beograd,2004.9Ibid.

136 ЕКОНОМИКА

Zahvaljujućitransferutehnologije,ovakvetransakcijesevršeutrenutkusajednognadrugikrajsveta,pasefinancijskimintegracijamaomogućiodolazakdo„krajageo­grafije“temeljemglobalizacijefinancijskihtržištaiprimenisvesavremenijeinformacionetehnologijeuposlovanjubanaka.

Globalizacijski procesi u bankarstvuPočetkomdrugepolovineXXvekadošlo jedosnažnijegprocesa internaciona­

lizacijeubankarstvu,štojerezultatprofitnemotivisanosti tržišnoorijentisanihbanakakojimajedomaćetržištepostalopreusko.Javljajusevelikebankeuformimultinacionalnihbanakaiosnivajureprezentativnapredstavništva,poslovnejedinice,komercijalnebankeidrugeorganizacioneoblike,kojipostajunajznačajnijikanalitransferaprivatnogkapitalaizmeđupojedinihzemalja.

Snažanekonomskirazvojtražiojesverazuđenijubankarskumrežu­svevećiprometrobaiuslugainsistiraojedasebankarskeinstituciještovišepribližeklijentimapasubankepočele i saosnivanjemsvojihorganizacionihdelovaudrugimzemljama.Tenden­cijaokrupnjavanjabanakaomogućila jeefikasnijepružanje finansijskihusluga, štojeneposrednoufunkcijivećeprofitabilnostibanaka,aposrednoiufunkcijirazvojaistabilizacijeprivrednihkretanja.Kaopandanvelikimsupermarketimailancimatrgovina,ifinancijskotržištesesvebržeglobalizuje,panastajuifinancijskisupermarketikojipružajusvevrstefinansijskihusluga.

Ubankarstvurazvijenihtržišnihprivredatehničkaopremljenostjeneophodanus­lov svih finansijskih inovacija.Najznačajnija inovacija je otvaranje novih tržišta, štoje omogućeno deregulacijom finansijskog poslovanja tj. oslobađanjem finansijskihtržišta od prevelike zakonske i državne kontrole. Ovo je bilo neposredno omogućenopoboljšavanjemtehničkihmogućnostibanaka,pamožemogovoritioglobalnojuloziinfor­macionetehnologijeuosvajanjutržišnihpozicijaodstranepojedinihbanaka.

Sadašnje mogućnosti povezivanja različitih tržišta, bilo unutar zemlje ili nameđunarodnomplanu, uz povećanemogućnosti trenutnogprenošenja odluka i namerakompjuterskomtehnikom,omogućilesuispoljavanjeogromnihmogućnostibanakaupo­slovanjufinansijskimsredstvima.Tehnološkeinovacije,presvegasvenovije inovijegeneracijekompjutersketehnologije,omogućavajuubrzavanjeposlovanjapačakitre­nutnupovezanostraznihtržištaimogućnostračunanjasasvakim,painajmanjimvremen­skimintervalom,takodadanasmožemospravompostavitipitanjedalisubankeotkrileinformacionutehnologiju,ilijeinformacionatehnologijaotkrilabankarstvoifinansijekaopodručjenajkorisnijeprimene.Usuštiniseradiomeđusobnojuslovljenosti.

Opšti zahtev bankarstva prema informacionoj tehnologiji je integralna obradamnoštvainformacijaisvebržeijeftinijeobavljanjefinansijskihtransakcija,atomedopri­nosirazvojbankarskihautomata,programskoakumuliranjeposlovnihinformacijaubazamapodatakaiprenosnemrežeračunara.Najvećetehnološkodostignućeuradubanakajepojavaelektronskognovca,asamimtimielektronskogbankarstva,kojepred­stavljapravurevolucijuubankarstvu.Elektronskobankarstvopredstavljanajznačajnijufinansijskuinovacijukojujeomogućilainformacionakompjuterskatehnologija.

Elektronskobankarstvopredstavljasistemelektronskogprenosasredstava(platnipromet) i automatizacijubankarskogposlovanja.Dominantanoblik elektronskognovcajeelektronskitransfersredstavanamestuprodaje,pomoćuinstaliranihkompjut­

ЕКОНОМИКА 137

erskihterminalauvelikimrobnimkućama,asvevišeinadosadnezamislivimmestimaprodaje.Oviterminaliomogućavajumomentalnitransfersredstavasatekućihračunaku­pacakodbanaka,natransakcioniračunprodavnica.10

Drugioblikkorišćenjaelektronskognovcamogućjezahvaljujućibrojnimbank­omatima i najzad, sve sevišekoriste lični kompjuteri zafinansijsketransakcijeudomovimatransaktora,štojepoznatokaokućnobankarstvo(ovobimoglouperspektividadovededoradikalneredukcijeitransformacijemrežefilijala,jersedrastičnosmanjujepotrebafizičkogkontaktakomitentaibanke,aistovremenojeomogućenpristupnovcu24satadnevno).

Primenasvesavremenijetehnologijeubankarskomposlovanjuizazivaidovo­didointegracionih tendencijakakonanacionalnomtakoinameđunarodnomplanu.StvarajuseATM(AutomatedTellerMachines)mreže.BankesetemeljemsporazumaudružeidogovoreouzajamnomkorišćenjusvojihATMmreža,atimeisvakanovabankakojapristupijednojodovihmrežamožekoristitiATMsvihostalihbanakakojesučlanicetemreže.

Jedanvidelektronskogbankarstvasvetskihrazmera,kojijenastaonatluEvropes tendencijomširenjanaostalekontinente, jesteSW1FT­Društvozameđunarodnefinancijsketelekomunikacije(SocietyforWorldwideInterbankFinancialTelecommu­nication).Osnovanjejoš1973.odstrane239banakaiz15zemaljaZapadneEvropeiSAD,kaoakcionarskodruštvosasedištemuBriselu.Osnovnicilj jedasepovećaefikasnost,ekonomičnostirentabilnostuobavljanjuplatnogprometasainostranstvom.

Takvi tokovi bankarskih usluga su zahtevali i neminovno doveli do stvaranjameđunarodnogbankarstvaupravomsmislu reči, a dabi seono razvijalo trebalo jeučinitinužnepretpostavkezato,tj.izvršitiimeđunarodnuregulacijubankarskihaktivnosti.

Svevećuinternacionalizacijutržištarobaiusluganužnojepratilasvevećaglobal­izacijaifinansijskogtržišta,asuštinaglobalizacijefinansijskogtržištajedenacionalizacijafinansijskihtransakcija,kojeusvakommomentutrebadazadovoljepotrebekorisnika.

Dabibankemogleudovoljitinaraslimpotrebamaizahtevimainternacio­nalnogposlovanja,moralesuotvaratiproceseformalnederegulacijeuokvirunaciona­lnihbankarskihsistema.Zaekspanzivnijeposlovanjebanakamoralisuse tražitipro­pustiupropisima.Ustvari,trebalobirećidasuosnovneekonomskezakonitosti­silekonkurencijena tržištu­deregulatoribankarstva ifinansijskoguslužnogsistema,štoznačidasutržišnesnagekonkurencijepotpomognuteinovacijamauvidutehnologizacijebankarstva,novihfinansijskihinstrumenataioblikanovca,ireorganizacijaubankarskojstrukturi,počelidarelativizujustrogošćuzakonskihpropisa.

Može se reći da su prvi oblici međunarodne aktivnosti banaka bili uslovljenipokušajimaprevazilaženjadomaćihrigidnihograničenjaunjihovomposlovanju,asveuciljumaksimizacijeprofita.Formalnaderegulacijauameričkombankarstvupočinjeumartu1980.godine,donošenjembankarskogaktaDDIMCA(Deregulacijadepozitnihinstitucijaimonetarnokontrolniakt).Dolazidohomogenizacijefinansijskeuslužneindustrijeidoopštekonkurencijebankarskihinebankarskihfinansijskihinstitucija,idoveomabrzeinternacionalizacijebankarskihaktivnosti.

Veomabrzrastućitrendmeđunarodnihbankarskihaktivnosti,zasnovannaderegu­lacijibankarstva,biojesvedofinansijskihpotresanasvetskimberzama1987.godine.Tadasedošlodospoznajedajeugroženasvetskafinancijskarevolucija,zasnovana

10Ibid,str.326.

138 ЕКОНОМИКА

naneograničenojiničimregulisanojinternacionalizacijifinansijskihtransakcijajerjeneobuzdanaderegulacijafinancijskihodnosanosilausebilatentnekrizneudare,paseneminovnomoralaizvršitispecifičnaregulacijanainternacionalnomnivou.

Međunarodnaregulacijabankarskihaktivnostiimalajezaciljharmonizacijuodnosaizmeđuzemljeosnivačabankeizemljegdejeosnovanabanka,sciljemizjednačavanjastatusa inostranih sa domaćim bankama, da ne bi dolazilo do konflikta nacional­nih interesa.Bazelskim sporazumom1988. godineučinjena je značajnaprekretnicau konstituisanju zajedničkog nadzornog dogovora ka izgradnji jednog kompetitivnogmeđunarodnogbankarskogtržišta.

UokviruEvropskeunijejeprihvaćenaharmonizacijaizvesnogbrojapravilakojimajeomogućenpotrebannivointernacionalnognadzora.Prihvaćenisusledećiprincipi:

– slobodakretanjakapitala,– pravoobavljanjafinansijskihuslugavannacionalnihgranicai– pravoosnivanja finansijskih firminačitavomprostoruEU (naravno,uz

prihvatanjepropisaikontrolnihsistemadrugihzemaljačlanica,kaoravnopravnihsasopstvenim).

Svenavedenojeuinteresukomitenatabanaka,štonakrajudoprinosistabilnostimeđunarodnogfinansijskogsistemaiminimizacijirizika.

Sasvimjesigurnodajederegulacijaubankarstvuiz80­tihgodinaXXvekadoveladoogromnekonkurencijeunutarindustrijefinansijskihuslugaidosnažnemarketizacijebankarstva,uzistovremenaistraživanjainastojanjadaseštopreciznijedefinišupotrebezafinansijskimuslugama.

Dabisemogloudovoljitisvemnogobrojnijimzahtevimakomitenata,javljasepro­ceshomogenizacijeubankarstvu.Bankarskauslužnaindustrijasvevišepostajedeoširefinansijskeuslužneindustrije.Tradicionalnepodeleizmeđufinansijskihinstitucijaupogleduvrsteposlovaiodvojenihtržištasesvevišerelativizuju.Finansijskotržišteseglobalizujeinastaju„finansijskisupermarketi“kojiradeneprestanoipružajusvevrstefinansijskihusluga.Velikilancirobnihkuća,velikeindustrijskekorporacijeinjihovefi­nansijskekompanijeiosiguravajućadruštva,preobrazilisuseukompleksnefinansijskeinstitucijespretenzijomdaobuhvatecelokupnofinansijskoposlovanjesvojeklijentele,asdrugestrane,mnogebankesesvevišebaveiadministracijomukupnihfinansijskihto­kovasvojihklijenata(bankesebaveilizingomifaktoringomiosiguranjem,prekosvojihspecijalizovanihkompanija,idrugim).

Zakomitentejebitnodasevodiračunaoštovećojoptimalizaciji(smanjenju)tran­sakcionih troškova i smanjenju rizika,osiguranju raspolaganja sredstvima0­24 sataibrzimtransakcijamanasvakulokacijuzemaljskekugle,adaljnje inovacijeusvimporamaposlovanjadonećesvakakoidaljepogodnosti.

ZaključakAkoizvodimozaključkeonavedenimprocesimaubankarstvu,nesmemoizgubiti

izvidanajbitnijeodlikeiprocese,ninjihovuticajnadaljirazvojdogađajauovomseg­mentuljudskogdelovanja,aonisesastojenaročitousledećem:

neophodanfaktorsvihfinansijskihinovacija,anajznačajnijainovacijajeotvaranjenovihtržišta,štojeomogućenoderegulacijomfinansijskogposlovanjatj.oslobađanjem

ЕКОНОМИКА 139

finansijskih tržišta od prevelike zakonske i državne kontrole. Ovo je omogućenopoboljšanjemtehničkihmogućnostibanakaispravommožemogovoritioglobalnojuloziinformacionetehnologijeuosvajanjutržišnihpozicijaodstranepojedinihbanaka.

Sadašnje mogućnosti povezivanja različitih tržišta, bilo unutar zemlje ili nameđunarodnomplanu,uzsvevećemogućnosti trenutnogprenošenjaodluka inamerakompjuterskomtehnikom,ispoljavajuogromnemogućnostibanakauposlovanjufinan­sijskimsredstvima.Tačudnavezatehnologije ifinansijasvevišeodajeutisakdafi­nansijskeustanovetrgujuvremenom,odnosnotroškovimaidobicimakojeonodonosi.Moždabisemoglorećiidasesvevišetrgujebudućnošćujerfinansijskiposrednicipospešujuštednju,osiguravajuodneizvesnosti,smanjujurizik,pabismomoglikonsta­tovatidabankevećrelativizujubudućnost(minimizacijomposlovnihrizikaineizves­nosti).

– Povećanitroškovifinansijskihinovacijakompenzujusepovećanimprofitima.Bankamakojesporijeprimenjujufinansijskeinovacijesečinidajepovećaniprofitinovativnihbanakaposledicasmanjenih troškova,anerentabilnijegpružanjausluga,zahvaljujući savremenoj tehnologiji.Sasvim je sigurnoda se relativnobrže smanjujeučešćetroškovauprihodimakojiimajutendencijubržegrasta(tojelakouočljivonakonkretnimprimerima).

– Poredsvihprednostiipozitivnihefekatasavremeneinformacionetehnologije,ubudućemperiodubankeočekujuodteisteinformacionetehnologijedarešiinekevećispoljeneprobleme,poštosebankeinjihovikomitentiprikorišćenjuelektronskihsistemasusrećusaproblemomobezbeđivanjapotpunesigurnosti,tajnostiipostojanostipodatakaiefikasnostiudisponiranjufinansijskimaktivama.Svevećizahteviuodnosunasigurnostpodatakaproizlazeizpostojećemogućnostizloupotrebepoznatekaokompjuterskikriminal,iliubacivanjaraznihvrsta„kompjuterskihvirusa“.

– IakopostojiprojekatstvaranjasvetskogATMsistema,ipakseidaljevodivelikapolemikadalidaseintegracijompostojećihnacionalnihiliinternacionalnihmrežastvorijedinstvenamrežaATM,ilidaseomogućikonkurencijazadržavanjemvećegbrojamreža,alijesasvimsigurnodasuutoku,islededaljaumrežavanjauovomilionomobliku.Timesepriličnojedinstvenouređujeranijespomenuto„globalnoselo“.Nanamajedapremasvojimmogućnostimakoristimoštovišeblagodetikojeononespornosvevišeomogućavasvojimstanovnicima.

Onoliкокolikočovečanstvobudeuspešnousmeravalobrodbudućnostikaobalamamiraičovečnosti,tolikoćestanovnici„globalnogsela“bitisrećnijiizadovoljnijipaćeisvakoponaosobbitirelativno(višeilimanje)aktivanučesniknjemupripadajućihepizodanatomputovanju.

LITERATURA

1. Acemoglu,D.andRobinson,J;EconomicOriginsofDictatorshipandDemocracy,CUP,Cambridge,2006.

2. Blinder,A.S;CentralBankinginTheoryandPractice,TheMITPress,Cambridge,1998.

2. Cukierman,A.Webb,S.Neyapti,B;Measuringtheindepedenceofcentralbanksanditseffectonpolicyoutcomes,TheWorldBankEconomicReview,No.6,Pp.353–398.1992.

140 ЕКОНОМИКА

5. Fratianni,M,J.VonHagenandJ.C.Waller;CentralBankingasaPoliticalPrincipals–AgentsProblem,EconomicInquiry,1997.

6. Prokopović,B.B;Bankarskoračunovodstvo(IIIizdanje),Proinkom,Beograd,2004.7. Prokopović,B.B.idr.;Oglobalizacijikaosvetskomprocesu,Zbornikradovanas­

tavnikaisaradnikaPSM,NoviSad,br.1­2/05.8. Prokopović,B.B;Upravljanjefinansijamapreduzeća,Fakultetzamenadžment,Novi

Sad,2005.9. Prokopović,B.B;Finansijskimenadžment,Proinkom,Beograd,2007.10. Rogoff,K;Theoptimaldegreeofcommitment toan intermediate target,Quaterly

JournalofEconomics,No100,Pp1169­1190,1985.11. „Politika“,04.Juliog.

ЕКОНОМИКА 141

КРЕИРАЊЕ МОГУЋЕГ АПЛИКАТИВНОГ МОДЕЛА КОНСАЛТИНГ ПРОЦЕСА

РезимеФокус у раду је на апликацији консалтинга који треба да обезбедипотребну рутину у креирању циљева предузећа који су релевантни,добродефинисани,којисемогупостићиизакојепостојеодговарајућесмернице. Питање како одржати предузеће способно да одговориизазовима и променама свога окружења остаје заувек централнопитањеменаџмента.Отуда,успешнаприменаконсалтинга–истинаибилокојеуспешноменаџерскоискуствоимаразличитеаспекте.Ониусеби укључују елементеиз поља способности који су есенцијални заефикасанконсалтинг,анализу,управљањепројектимаиграђењевеза. Кључне речи: организација, пројекат, консалтинг процес, стратегија, апликација, модел, иновативност.

CREATING OF POSSIBILITY APPLICATION OF THE CONSULTING PROCESS

AbstractFocusinthisworkisontheapplicationoftheconsultingprocesswhichneedtosurveytherutineincreatingoftheenterprisetargetswhuchisrelevants,gooddefine,whichcanalsobecuccessfullnadtowhomebecamecorrespond­ingdirectives.Thequestionhowtokeeptheenterprisecapabletoanswertothechallengeofchangesofhissurroundings,stayforevercentralquestionofmanagement.Sothat,thesuccessfulapplicationofconsulting–andanykind

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрЈасминаНешић,Висока школа струковних студија Пећ у Лепосавићу

142 ЕКОНОМИКА

ofmanagerexperiencehasthevariousaspects.Theyincludeelementsfromthefieldofpossibilitywhichisessentialfortheefectiveconsulting,analysissprojectmanagementandmakingofconnections. Key words: organization, project, consulting process, strategy, application, model, innovation.

Уводне напоменеБезефикаснеапликације,консултовањеуменаџментујенепотпуноимање

вредно.Уколикојеапликацијалоша,свиосталиелементиконсалтингпроцесапостајугубљењевременаиенергије.Надраматичнуважностефектнеапликацијеконсалтингпроцесастудиозносууказалибројниаутори.Наиме,организацијесууспешнесамокадасновемогудапретвореујаву,аефикаснаапликацијајеоднајвећеважностизато.Бројнестуидјекаопонекомправилупоказујударазлозизбогкојихменаџериупредузећиманајчешћегубепосаојелошаапликација–»стратегијепутовања«капостизањупројектованогциља.

Свакако,претпоставкупословногуспехаорганизацијечинидефинисањекон­кретногбизниса.Међутим,кадајепрофилорганизацијеугрожен,праксапоказуједасепословниуспехможезначајноунапредитиузпомоћадекватногконсултовањауменаџменту,којеменаџериорганизацијекупујукаоисвакидругифактор.Каофак­торкојијекупљен,консалтингсетакмичисасвимфакторимакојебизнисморадаукључикакобирастаоинапредовао.Тозначи,дауколикоменаџментпредузећанијеумогућностидаотклонинасталипроблемпословања–извршидијагнозууоргани­зацији,требадаангажујеконсултантаи/илипосебнетимовеекстернихстручњакадатајпосаообаве.

1. Консалтинг процес и ефикасност бизниса организацијеЕфикасностбизнисаорганизацијеможесеоптималноунапредитикоришћењем

проверенихмоделаконсултовањауменаџменту,односнокрозорганизовањетзв.дијагностичких састанака, у којима екстерни консултанти могу бити најбољеискоришћеникаданедоносесамопотребноекспертскознањеупроцесдијагнозе,већикадаониструктурирајуиводеконсалтингпроцесукомеактивнуулогуимајуинтернистручњациименаџериизклијенторганизације.

Непостоједваистаконсалтингпроцеса,алипостојенекизаједничкипроцесикојеконсултантимогудаприсвојекакобиформиралиосновуоквира.Најзаступљенијамеђуовимаје«six sigma«методологија1којујеразвиоBillSmithуфункцијиповећањасредставапрофи­табилносисмањењемгрешакаупроизводњиипружањууслуга.Стогасепроцесапликацијеконсалтингатретиракаоконачанелеменатсаветовањауменаџменту,односноапликацијајењеговинтегралнидео.

Успешноапликовањекосалтингпроцесајевеоматешко.Штојерадикалнијиниво промене, то је више тешкоћа у њеној примени. Далекосежна и радикалнапроменаутиченасвеаспектебизниса.Изнадсвега,променаутиченаљуде,ауспехапликацијебитнозависиодадекватнеприменепостојећихметодологија:

– dmaic:дефиниши,измери,анализирајипобољшаји – dmaidv:дефиниши,измери,анализирај,креирајипотврдипроцес.

1www.sixsigma.com./sissigms/six­sigma.asp

ЕКОНОМИКА 143

DMAICјераспрострањенијиикористисезапостојећепроцесе,докједругинамењенновимпроцесимаипроизводима.

Креирање апликативног – могућег модела консалтинг процеса, пре свега,зависиодутврђенеагендепословањаорганизације.Овајконцептсепреламакрозпитањештаукључитиупонудудабиистабиласадржајнаисажета,аочитујеседаљекрозбрижљивиницијалниодабирпословнихпартнера,сарадника,стеикхолдераитд.Ускладусатимакојеконсалтингпраксазаодређенипроблемдугаисложе­на,мождабибилодоброразвитипривременециљевеирезултатезасадашњефазепројекта,наначиннакојиседефинишуасортиманпроизводаиквалитетуслуга.Уконтекстумаркетингистратегијскихконцепатаоваквоопредељивањеимакарактердефинисањациљногтржиштаилифокусирањатржишногсегмента(сегмената).

Стратегијскипланорганизацијеуоквирупроцедурезастратегисјкопланирање,ваљаконтинуираноревидиратиусмислудасеповећајуинвестиције,убрзаповраћајуложеног капитала, повећапрофит, редукује однос трошковаиприхода, какобисеувећалапродуктивностисмањирацио(лоших)пласмана.Уодносунациљнотржиштепримарнициљјеповећањетржишногучешћа.

Зареализацијуовакодефинисанихстратегијскихциљеваорганизацијенеопходнису:2

– рапиданрастпословања,– трајно усавршавање ефикасног и продуктивног пословања кроз

поједностављењеицентрализовањепроцедура,– убрзанаекспанзијапословањанаино–тржиштима,– побољшањесистемауправљањаризикомуциљуразвојаква­литетауслуга,– иновативанприступувезисаизазовимаменаџментувезанихза:иницијацију,

анализу,преузимањераданапројекту,преношењерезултатаистраживањаитд.– сталнонуђењеатрактивнихпроизвода(услуга),– употребатехнологијеинепрекиднапонудависококвалитет­нихуслуга.Организацијајеувекизложенаризицимакојимогунеповољноутицатинањене

финансијскерезултатеиреализацијустратегијскогделовања.Изтогразлога,онаконтинуираноморадаконтролишенаједниственимосновама,инаразличитеначиненеповољнеутицајенаразвој,односноњенаделовања,дабиизбеглаакумулацијунепотребнихризика.

2. Six sigma метологија у функцији иновативности пословања организације

Спознајаданеманикогакосеналазиупроизводњи,промету,услугамаилибилокомдругомсекторупривредеинепривреде,аданеосећасве јачепроменесветске конкуренције и све већу глобализацију светског тржишта је очигледна.Традиционалнатржиштаизаштићенаподручја,свебрженестају,каоиорганизацијекојесусвојуспехбазираленалокалнимтржиштима.Наградазауспех,иновацијеиексклузивностпласираненаиностранатржиштапостајусвевећа.

Следећи овакав тренд организација мора да промовише сопственекарактеристикенаначинда је диференцирајуипозиционирају од конкуренције.

2Wickham,P.,Management Consalting,PrenticeHall,sec.ed.publ.2004,стр.223.

144 ЕКОНОМИКА

Такосеобилокојојорганизацијиможеговоритикаооорганизацијикојаизновавештоградиодносесакоминтентима/клијентимакористећианализуиразличитеуправљачке концепте. Организациону структуру такве организације мора дакарактеришеиноватиностњеногменаџементакојиагилнопромовишеновеидејеитокакоукругусвојихоснивачаикоминтената,такоиуширемпрофесионалномипословномокружењу.

Каодисциплинирана six sigmaметодологија3 јеметодологијадефинисања,мерења,анализе,унапређењаиуправљањаквалитетомпроизвода/услуга,процесаи послова. Она се ставља у функцију повећања иновативности организације сосновнимциљемстварногелиминисањасвихде­феката(dmaic).Удизајнирањуиоптимизирањупроцесауфазиразвоја«sixsigma«(DFSS)секористикаосистемскаметодологија за употребу алата, образовање и мерење. Six sigma методологијадоприноси прецизном позиционирању функције у инфраструктури система,имазахтевзапобољшањемпроцесасциљемелиминацијегрешакаупроцесима,производимаиуслугама.Захтевависокнивознањаучесника.

Неопходнојенапреднаведенојметодологијидодати,идругекојесеиздвајајубројним идејама посебно полазећи од значаја који им се придаје и степенуприпремљеностииспремностидасереализују,аодносесена:

– Тзв.reccoпројекте,чијинајважнијиелементипрограмасуконсултантскеуслуге,тернинзииweb платформа;

– ТАМпрограм(TurnAroundManagement),чијијејебазичнициљпрограмадапомогнеменаџментупредузећа/ клијентадаиспунипотребнекритеријумедауспешније водибизнису условимапојачане конкуренцијена тржишту, каои дапомогнеуидентификовањуилоцирањупотребнихресурса.Овајпрограмподржаваиновативносттакошто:

– предузећимапомажедасетрансформишуиуспешнопослујунаслободномтржишту,

– помажеимдаразвијуновепослове,– менаџеримапружаподршкууразвојууправљачкихспособности.Концепт„новипројектиновафирма»,аодносисенаначинереализацијенових

развојнихпројеката,каконанационалномтржишту,такоинадругимтржиштима.Моделподразумеваангажовањеактивногкапиталаорганизације,јерпотенцијалностварајачумотивацијупартнераипретпостављањиховонаглашавањеинепосреднијеукључивањеуконтролуцелокупнереализацијепројекта.Статусносиоцаинвестицијадобијавећинскиулагач.

Моделдаље,претпостављадасеокосвакогпројектаформирановафирма.Услучајудасепројекатреализујеуоквирупостојећеорганизације(компаније)предорганизацијусенпр.унашимактуелнимусловимапостављатежакзадатак:

– Објективогоцењивањабонитетаинвеститора.Узтопостојисталнаопасностдасеефектипројекта«измешају»савећактивнимпосломидасеонкомпромитујекаоидејаилијошгоре,дасеугаси.

– Спектар пружања нових (одговарајућих) консалтинг услуга везује се запретходни.Организацијатежидасвојкључнимоделподржииконсалтингомкојисеодносинацелокупнипроцесреализацијепројекта:

3Pande,P.,&L.Holpp,What is Six Sigma?TheMcGraw­HillCompaniess,2002.str.92.

ЕКОНОМИКА 145

– одуобличавањаосновнеидеје,– израдеинвестиционедокументације,– анализеиоценепројекта,– припремеиреализацијетехничкепроцедурезаформирањеакционарског

друштва,– пружањапомоћиуизборукадроваињиховојобуци,допраћењапројектау

фазињеговеексплоатације.Какосенебимешаликључниконсалтингпословисабезбројпословакојеовакав

консалтингподразумева,онсеобезбеђујекрозсарадњусадругимспецијализованимкућама.Добарпримерприменеовогмоделајеоснивањеакционарскогдруштва.

Успостављањем тржишта капитала у нашим условима организацијама сепружају различите могућности да на тржишту развијају многобројне услуге изобласти менаџмент консалтинга, финансијског консалтинга и пружање другихспецифичнихуслуга,као:консалтингуобластиразвојнихпројекатаи«технологије»фомирањаакционарскихдруштава,пружањесаветаипомоћиувезисафинансијскимреструктуирањем,саветипословнимсубјектима,корпоративнојструктури,бројнимвидовимаинтеграцијеизаједничкогпословањасакомпанијама.

3. Консалтинг процес – развијање стратегије циља Менаџмент организације прегледа листу потенцијалних пројеката и врши

избороногкојијенајбољизаконкретнитим.Реализацијановогпројектногзадаткаилиразјашњавањеразлогакоји супроузроковалипроблемупословању за свакуорганизацијујевеомазначајноитокакозаразумевањефазеинтеракцијесаклијентомтакоизакрајњусврхуконсалтингпроцесакојисеспроводи.Дакле,законкретнуорганизацијунајважнијејеразуметиштајенеопходнодасеунапредиилипромениупословањуикадаћесеикакоциљевиреализовати.

Развијање пројектног плана је добар начин да се почне. У том контекстуорганизацијакористимоделскиприступконсултовањауменаџменту.Законсалтингорганизацију,моделисуинтересантниизпрагматичнихразлога.Наиме,организацијањих користи да би сазнала очекивања клијента од консалтинг пројекта. Успехпостигнутупримениконсалтингаћеобезбедитипозитивнаимотивишућасећања.Штавише,онаимајујошвећизначај,јерсудоказпоседовањакориснихипрено­сивихспособности.

Заорганизацијујеунаведеномсмислустратегијанајмањеједнаинстанца,уначинузакоришћењерасположивихсредстава.Посебно,стратегијаможебитииначинстварањадобитивановихсредстава.Развојуспешнестратегијејеједаноднајвећихизазовазаменаџменторганизације.Онзахтеваразматрањеунутрашњихспособностиорганизацијеипотенцијалаокружењаукомесеради.Стратегијатребадастворидобитнаначиндасепрактичнопримењујекрозправилнокреиранепла­нове.

Користећи апликативнимодел приступа консалтинг процесу преко six sig-maметодологије односно стратегије која се базиранамерењупрофитабилностипроизвода/услуга, организација третира побољшање процеса хипотетичкидефинисаногпројекатакористећиdmaic(дефиниши,измери,анализирај,побољшајиконтролиши)методологију.

146 ЕКОНОМИКА

Уфази дефинисања захтеви за организацију јесу разумети прави проблемињеговеузрокеициљевеконсалтингпраксе.Циљевићебитиодкористијединоакосудобри.Целокупнициљјеизјаваувезиштапројекатнамеравадапостигнеуширемсмислу.Оовомесеможеразмишљатикаоомисијипројектаизкојесемогуизвућидефинисанициљеви.Лошедефинисанициљевићедовестидотогадапредузетеактивностиодстранеорганизацијекренупогрешнимпутем,штоукупнодоводидосмањењадобити.Апликацијаконсалтингаобезбеђујепраксуукреирањуциљевакојисурелевантни,добродефинисани,којисемогупостићиизакојепостојеодговарајућесмерницеруководстваорганизације.Тојеширокопсегоногаштосекроз процесжели постићи.Овде од странеменамџента организације могу битипредстављенибилокојитекућипроцесикакобиседобилајаснасликаотоме«какосестварирешавајусада».

Како свака организација у плану пројекта има дефинисане мере које ћекористити,отпочињесаприкупљањемнекихисторијских(секундарних)податакакојићепослужитикаобенчмарк.Приликомовогаруководствоорганизацијеобавезносепитадалиподаци:4

– идаљепредстављајукључзапројекат,– супоузданиинисуподложниразличитојинтерпретацији,– њиховосакупљањејерентаблино,– могућеихјеприкупитиубудућности.Далијемерниинструментдовољноосетљивдаизмери далисенапредујена

правиначин?Руководствоорганизацијеупредметноммоделуапликацијеконсалтингпраксетребадапоставипитањекакоћесемерамењати,акопројекатодступиодутврђеногреда.Далићепроменебитидрастичнеилинезнатнезамањаодступања,знатнаодступањаилидрастичнаодступања?

Кључнафазаупоступкуаликације је анализирање,поштосеоцењујештанијеуредусатекућимпроцесомиштатребаурадитидабисестварипобољшале.Консултанти често називају побољшани резултирајући процес «будући процес».Кључнапитањанакојатребадатиодговорсу:5

– когатребаукључитидабисеизазвалепромене?– којидодатни(други)изворисупотребниорганизацији?– којесупотенцијалнезамкенакојесеможенаићи?– којесунегативнестранеакоапликацијаконсалтингпроцесанеуспе?– којисуризицизадругеделовеорганизацијеприликомапли­кције?Уфазипокушајарадисеапликационипланотомекакоћесеувестипобољшани

процеси. Овај план треба да обухвати смањење посла које захтева подпројекат,уколикојетопотребно.Апликациониплансезатимизводи,арезултатипобољшаногпроцесасенадгледајукоришћењеммернихсредставакојисудатиуфази«мерење».Уколикосепочетнирезултатинеподударајусаочекиваним,мождаћебитипотребновратитисенаанализирањекакобисеуверилодасуидентификованиправипроблемиутекућемпроцесуирешењазањих.

4Нешић,Ј.,Консалтинг – стратегија успеха,Високашлоластруковнихстудија,ПећуЛепосавићу,2008,стр.240.

5Ибидем,стр.241.

ЕКОНОМИКА 147

Завршнафазајеконтролаукојојконсултантизорганизацијеобичнопредајеконтролу власнику процеса у оквиру клијент компаније. Да би се ово урадило,консултант(тиморганизације)морадасеуверидасупроменедоброуграђенеупроцесууклијенторганизацијуидајесвопотребноособљеобученозановипроцес.Макакваревизијапроцесабићесадаодговорноствласникапроцесаиодвеликеважностијебитисигурандасуучињенапобољшања.

Нереткосеуовојфазидефинишуновипројектикојићесе тицатидаљихпобољшањауовомилисличнимпроцесима.Уовомслучајутребадобропроучитиоригиналнипројекат,дасенебиоткриленекедавнопознатествари.

Уместо закључкаЕфикаснаприменаконсалтингпроцеса,алиибилокојепозитивноменаџерско

искуствоимавишеаспекта.Основјестеченоискуство,когачинестварнидогађајиикојигауједноизграђују.Ониусебеукључујуелементеизсегменатаспособностикојисуосновнизаефикасанконсалтинг:анализа,управљањепројектимаиграђењевеза.Следи знање које се стиче као резултат искуства.Ово се најбољепостижекроз искуствени циклус у учењу: примена идеја које су добијене анализом ињиховоактивноразматрањенарезултатима.Оваквоучење јеважнозамоделскиприступјерјепреносиво.Задњинивоприменејеочигледностдасеоваквоучењеможеискориститизастварањедобитиидасеономожекористизастварањеновевредностиубудућности.

Исказанирезултатиупретпостављеномапликативноммоделупотврдилисудајесмисаоконсалтингпроцесадапрепознаследактивностикојекарактеришути­пичанконсалтингпројекат,дасеоценеспорнапитањаидасеразумекакосеможеприступитиизазовимакојепројекатносикакобисеобезбедиоочекиваниуспех.

ЛИТЕРАТУРА

1. Wickham,P.,Management Consalting, Prentice Hall,sec.ed.publ.2004.2. Нешић,Ј.,Консалтинг – стратегија успеха,Високашлоластруковнихстудија,

ПећуЛепосавићу,2008.3. Pande,P.,&L.Holpp,What is Six Sigma? The Mc Graw-Hill Companiess,2002.4. www.sixsigma.com./sissigms/six­sigma.asp

148 ЕКОНОМИКА

PRIMENA RACIONALNIH OČEKIVANJA NA FORMIRANJE CENA HARTIJA

OD VREDNOSTI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

RezimeHipotezaefikasnogtržištasezasnivana toda tekućecenehartijaodvred­nostiucelostiodražavajusveraspoloživeinformacije,jernatomtržištunepostojeneiskorišćeneprofitabilneprilike.Efikasnostfinansijskogtržištapo­drazumevaeliminacijuneiskorišćenihprofitabilnihprilikainepodrazumevadasviakterinatržištubududobroinformisani.Prvobitnaistraživanjaišlasuupriloghipoteziefikasnogtržištakojasuseodnosilanaučinkeinvesticionihanalitičaraiinvesticionihfondova,otomedaceneakcijeodražavajusveja­vnodostupneinformacijegradirajući ihnaslabe,srednje i jakeefikasnostitržišta,testirajućipritomraznehipotezeistrategije.Međutim,pojavaanom­alijanaefikasnomtržištuposlednjihgodinauoblikuefektamalihpreduzeća,efektajanuara,preteranomreakcijomtržišta,velikomvolatilnošću,obrnutimkretanjimaiinformacijamakojenisuuvekuključeneucenuakcije,ukazujunatodahipotezanijeuvekucelostitačna.Prematome,hipotezaefikasnogtržištajedobrakaopolaznaosnovauproučavanjuponašanjanafinansijskomtržištualinemožebitiprimenljivazasvetržišnesituacije.Preporukainvesti­torimajedanabaziempirijskihistraživanjaprimenjujustrategiju„kupovineičuvanje“itonadužirok. Ključne reči: hipoteza efikasnog tržišta, racionalna očekivanja, informacije, slabe, srednje i jake efikasnostii, anomalije,

RezimeTheEfficientMarketHypothesisassertsthatatanytimethecurrentpriceofastockonastockmarketreflectsallinformationaboutthatmarket,becausetherearenounusedprofitableopportunities.Efficiencyoffinancialmarketimplieseliminationofunusedprofitableopportunitiesbutdoesnotimplythatall participantson themarket shouldbewell informed.Primary researchescontributedtheEfficientMarketHypothesiswhichregardedtheresultsofthe

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрДраганМ.Момировић,АД „Аутопромет“ – НишДраганД.Здравковић,

ЕКОНОМИКА 149

investmentanalystsandinvestmentfunds,thatstockpricesreflectsallpub­liclyavailableinformation,rankingthemintoweak,semi­strongandstrongformofmarket efficiency,while testingvarioushypothesis and strategies.However, emersionof anomalies on efficientmarket in last years in formofSmallenterpriseseffect, Januaryeffect,Marketoverreaction,highmar­ketvolatility,reverseflowsandnot­includedinformationofthestockpricesindicatesthathypothesisisnotcompletelycorrect.Therefore, theEfficientMarketHypothesisisvaluableasanoutsetinresearchingofFinancemarketbehaviourbutcouldnotbeappliedforallkindsofmarketsituations.Thustopriorempiricresearch,recommendationtoinvestorsistopractice‘’buyandhold’’longtermstrategy. Key words: Efficient Market Hypothesis; rational expectations; informa-tion; weak form, semi-form and strong efficiency, anomalies;

1. Teorija racionalnih očekivanjaTokompolovineprošlogveka,ekonomistisuuglavnomočekivanjauprivrednim

kretanjimabaziraliisključivonaprethodnimiskustvima,poznatakaoadaptivnaočekivanjakojaseuprincipumenjajukakosemenjajuranijipodaci.UočavajućinedostatketakveteorijeJ.Muthjeformulisaonovuteorijukojasezasnivanaracionalnimočekivanjima,ikojaglasi:očekivanjaćebitijednakaoptimalnimpredviđanjima(najboljempredviđanjubudućeg)naosnovusvihraspoloživihinformacija.1Racionalanaočekivanjasezasnivajunaoptimalnapredviđanja.Optimalanapredviđanjausuštinineznačeinajbolja,savršenapredviđanja.Ona,morajubitinajbolja,naosnovuraspoloživihpodataka,dakleuprosekutačna.Prematome,zaključakjedaoptimalnapredviđanjanikadnećebititačna.Ovoizra­zloga,štoinformacijenakojimasezasnivajuoptimalnapredviđanjamogubitiirelevantnailimogubitisubjektivnoignorisana.Međutim,ljudiipreduzećausvakomslučajuželetačnapredviđanjaitežedaonabudujednakaoptimalnimočekivanjimakojasuutemeljenanakorpusraspoloživihrelevantnihinformacija.Toseposebno,odnosinafinansijskatržišta,gdesusviakterimotivisanizaizjednačavanjemočekivanjasaoptimalnimpredeviđanjima.Primenateorijeracionalnihočekivanjanafinansijskimtržištimajeveomabitna,nakojimaseonanazivahipotezomefikasnogtržištailiteorijimefikasnihtržištakapitala.

2. HIPOTEZA EFIKASNOG TRŽIŠTA-PRIMENA TEORIJE RACIONALNIH OČEKIVANJA

Paralelnosarazvojemteorijeracionalnihočekivanja,finansijskiekonomistisuraz­vijaliteorijuočekivanjanafinansijskimtržištima.Onisutakođedošlidoistogzaključkakaoiekonomistiracionalnihočekivanja,definišućiočekivanjanafinansijskimtržištimajednakimoptimalnimočekivanjimanaosnovuraspoloživihinformacija.Drugačijerečeno,efikasnotržištejeonotržištenakomeubilokojevremeceneodražavajusveraspoloživeinformacije.2

Analizahipotezaefikasnogtržišta,bazirasenadvepretpostavke,ito:1Zdravković,D.(1998),s.1482Brzaković,T.(2007),s.342

150 ЕКОНОМИКА

1.Cenehartijeodvrednostinafinansijskimtržištimasuupotpunostizasnovanenaraspoloživimrelevantniminformacijama;

2.Očekivanebudućecenesuupotpunostijednakeoptimalnimpredviđanjimanaosnovuraspoloživihrelevantnihinformacija.

Analizaprvepretpostavke,polaziodstopeprinosanahartijeodvrednosti,kojajejednakazbirunjenekapitalnedobitiinovčanihisplatapodeljenihsapočetnomkupovnomcenomtehartijeodvrednosti.Tajodnosmožemoizrazitimatematički:

Pt+1­Pt+CR=PGdeje: R=stopa prinosa na hartiju od vrednosti, za period od t do t+1 Pt+1= cena hartije od vrednosti na kraju perioda Tt=cena hartije od vrednosti na početku perioda C=novčane isplate u posmatranom periodu

Očekivaniprinosuvremenutnapočetkuperiodajepoznat,jersutekućacenaPtinovčaneisplateCpoznate,jedinanepoznataje,poobrascuprinosa,ustvaribudućacenaunekomnarednomperioduPt+1

3.Akonakrajuperioda,očekivanucenuhartijeodvrednosti

obeležimokaoPet+1,očekivaniprinosmožemoizraziti:

Pet+1­Pt+C

Re=Pt

Analizadrugepretpostavke,polaziodtoga,dasu,budućecenehartijaodvrednostipoočekivanjutržištaracionalne,teimamodaje:

Pet+1=P

oft+1

što ukazuje, da će očekivani prinos na hartije od vrednosti biti jednak optimalnompredviđanjuprinosa:

Re=Roft+1

uzograničenjedajednačineracionalnogočekivanjaneukazujunaponašanjefinansijskogtržišta,jersunepoznate.Akobiseiznašlamogućnost,daseutvrdivrednostRe,tadabiovejednačineimalevelikianalitičkiznačajzautvrđivanjenačinanakojisehartijeodvrednostinafinansijskomtržištumenjaju.

Poredtoga,racionalnaočekivanjanafinansijskomtržištumoguseutvrditiizanalizeponudeitražnjehartijeodvrednosti,podpretpostavkomdaseostvariravnotežniprinos,pričemujeočekivanavrednosthartijeodvrednostijednakaravnotežnomprinosu,tj.pri­nosukojinastajeuravnoteženošćuponudeitražnjetehartije,odnosnokaouobrascu:

Re=R*pri čemu jeR*ravnotežni prinos.

ЕКОНОМИКА 151

Izprethodnejednačineproizlazi,dabezobziranamnogobrojnefaktorekojiutičunaravnotežniprinoshartijeodvrednosti,ipak,možeseutvrditiočekivaniprinospremauslovuravnoteže.Utomslučaju,uobrascuracionalnihočekivanjazamenićemoResaR*,takodadobijamo:

Rof=R*

obrazac,pomoćukogamožemoobjasnitikakoseodređujucenenaefikasnom tržištu,izuslovaravnotežeprinosa.Ovajobrazacukazuje,daće tekućecenenafinansijskomtržištubititakve,daoptimalnopredviđanjeprinosadatehartijeodvrednosti,naosnovusvihraspoloživihinformacija,budujednakeravnotežnomprinosutehartijeodvrednosti.Finansijskiekonomistitopojednostavljuju:naefikasnomtržištu,cenahartijeodvrednostiupotpunostiodražavasveraspoloživeinformacije.3

3. Očekivani prinos prema uslovu ravnotežeKakoupraksifunkcionišeuslovefikasnogtržištaikakoseonreflektujenafluktu­

acijucenaobjasnićemonasledećemprimeru.Pođimoodsledećihpretpostavki:– ravnotežniprinosnekehartijeodvrednosti,naprimerxkompanijeiznosi20%

nagodišnjemnivou,– početnacenaRtnavedenehartijeodvrednostimanjajeodoptimalnopredviđene

budućeceneRoft+1,– predviđenaoptimalnacenanagodišnjemnivouje40%,štojevećaodravnotežnog

prinosa.Izprethodnogjeočigledno,dasemožepredvidetidaćeprinosiakcijekompanijex

bitiveomavisoke,štoukazujenasituacijupoznatukaoneiskorišćenaprofitabilnaprilika.Neiskorišćenaprofitabilnaprilikaproizlaziizsamehartijeodvrednosti,štopotencijalnimkupcimaomogućavadauprosekuostvarevećestopeprinosaodoptimalnopredviđenih.Utakvojtržišnojsituacijikupcićepovećatikupovinuakcijakompanijex,jerjeRof>R*,štoćeuticatinapovećanjetekućeceneakcijaPtuodnosunaočekivanucenuP

oft+1itimesmanjiti

prinosnanivouoptimalnopredviđenogRof.Daljirasttekućeceneusledveliketražnjehartijeodvrednostidovešćedoizjednačavanjetražnjesaponudom,odnosnoispunićeseuslovefikasnogtržišta,jerjeRof=R*,čimećeprestatidaljakupovina,aneiskorišćenaprofitabilnaprilikaćenestati.Suprotno,akojeoptimalnopredviđanjezahartijuodvred­nosti10%,aravnotežniprinos20%,jerjeRof<R*,zakupcabitobilalošainvesticija,jerbiostvarionižustopuprinosaodravnotežnognivoaza10%.Utakvojsituacijionprodajehartijeodvrednostiitežidasmanjitekućucenuuodnosunabuduću,očekivanucenusvedokseponudaitražnjahartijeodvrednostineujednačenanivouravnotežnogprinosa,tj.Rof=R*,čimeseuslovefikasnogtržištaponovoispunjava.Drugimrečima,naefikasnomtržištubićeeliminisanesveneiskorišćeneprofitabilneprilike.4

Nafinansijskomtržištuvešti ipromućurni investitorićeprekupovinehartijaodvrednostiuzimatiuobzirsveraspoloživeinformacijeinanjimazasnivatisvojeodlukeoprodajiilikupovini.Međutim,finansijskatržištasutakostruktuirana,dasenanjimapojavljujevelikibrojučesnika,kojiuprincipunemorajudabududobroinformisanio

3Mishin,F.(2006),s.1504Isto,s.152

152 ЕКОНОМИКА

određenojhartijiodvrednosti,nitidaimajuracionalnaočekivanjakojabicenutehartijeodvrednostidoveladouslovaostvarenjaefikasnogtržišta.Jer,ukolikosenebidelovalonabaziraspoloživihinformacija,tadanicenanebibilaodraztihinformacija,tebimnogikupciiprodavciimalivelikiprostorzavelikeekstraprofite.Ili,pakakobisekupciipro­davcihartijaodvrednostiponašaliuskladusaraspoloživiminformacijama,cenetihhartijaodvrednostibisesukcesivnousklađivale,svedoeliminisanjemogućnostineiskorišćeneprofitabilneprilike.Čak,imalibrojučesnikakojilovineiskorišćeneprofitabilneprilike,eliminisaćeteprilikeakosepojave,jerćeostvaritinatajnačinprinos.Poduticajeminfor­macijanafinansijskomtržištu,cenesemenjajusvakogdana,svakogsata,svakogtrena,daklepostojinepredvidivproces,kojisenaziva„informacijskaarbitraža“.

Pored toga,postoji imodifikovanija,odnosno jačaverzijaefikasnog tržištakojauključujeuslovdasucenenaefikasnomtržištuuvekkorektneidaodražavajuosnovnetržišnefaktoreodkojihukrajnjojistancizavisivisinastopeprinosa.Ovoje,odposeb­nogznačaja,zadaljaproučavanjatržištahartijeodvrednostikojapodrazumeva,prvo,dajejednainvesticijadobra,kaobilakojadruga,jersucenekorektne,drugo,cenahar­tije od vrednosti odražava raspoložive informacije o unutrašnjoj vrednosti te hartije itreće,omogućavanosiocimaodlukedakoristecenehartijaodvrednostiprilikomprocenetroškovafinansiranjainvesticija.

4. Efikasno tržište-dokazi i anomalijeUekonomskojteorijiipraksivodeseoštrepolemikeohipoteziefikasnogtržišta.

Detaljneanalizerađeneproteklihgodinaukazujudapostavkeovehipotezenemorajuuvekdasutačne.

Efikasnosttržišta,sezbogtogamože,izrazitikaoslaba,srednjaijakaefikasnost.Slaba efikasnost postoji kada cene odražavaju sve informacije iz prošlosti,

podrazumevajućipritom,daakojetržišteefikasno,nepostojinikakvavezaizmeđuprom­enacenauprošlostiipromenacenaubudućnosti,odnosnodasenabaziinformacijaizprošlostinemoguostvaritinatprosečniprinosi.Međutim,hipotezaneosporavasrećnogdobitnika,aliusuštinipodaciizprošlosti,nakojiseoslanjatehničkaanalizanemoguimatiuspeha. Nakonempirijskih testiranjaovehipoteze,došlosedozaključka,daipakpostojiblaga,pozitivnakorelacijaizmeđuuzastopnihkretanjacenaakcija,štoukazujenačinjenicudasutržištarazvijenihzemaljausuštinineznatnoneefikasna.Način,daseuočivezakretanjacena,izmeđudvauzastopnaperioda,je,daseizvršemerenjaserijskekoleracijeprihodakojedonoseakcijeuporedesaprihodimaizranijihperioda.Pozitivnaserijskakoleracijaukazujedapozitivniprihoditežedasledepozitivneprihode,doknega­tivnaserijskakoleracijatežinegativnimprihodima.Dugogodišnjaistraživanjaprihoda,sumeđutimukazaladapostojitendencijanegativneserijskekoleracije,gdesetvrdidabiceneakcijenarelevantneinformacijemoglepreteranodareaguju,nakončegabineminovnomoraledausledekorekcijepreteranihreakcija.Sveto,nedvosmislenoukazujedaceneakcijefluktuirajuokosvojihobjektivnihvrednosti.

Mnogoboljaverzijakretanjacenaje„filterpravilo“čijejeosnovnonačeloda,uko­likocenahartijeodvrednostiporastezaxprocenata,trebakupitiidržatihartijuodvred­nostisvedokcenanepadnezaxprocenata,aukolikocenapadnesasvogmaksimalnognivoazaxprocenta,trebaprodatihartijeodvrednostiizauzetikratkupozicijusvedokcenaubudućnostineporastebarzaxprocenata.5Mogućasurazanatestiranjaovestrategije,

5Brzaković,T.(2007),s.344

ЕКОНОМИКА 153

uzavisnostiodopredeljenjainvestitoraiveličinex.Primenafilterpravilauslučajudasecenehartijeodvrednostikrećuslobodnonemožeobezbeditivećiprinosodstrategije„kupiidrži“,aliakobisecenekretalepopredviđanjimatehničkeanalize,ondajemogućeost­varitiprimenomovestrategijeznačajneprinose.Nasledećemprimeru,kojipokazujekako10%filterpravilofunkcionišekodpretpostavljenefluktuacijeceneakcijeizmeđu18$i40$uvišegodišnjemperiodu.Ovajprimerpodržavaslabuformutržišneefikasnosti,ukomenepostojimogućnostzaostvarenjeekstrazaradeusledvisokihtransakcionihtroškova.

Srednja efikasnost tržišta odražava ne samo prošle, već i sve javno, dostupnesadašnjeinformacije.Znači,akojenekainformacijavećjavnaidostupna,naprimeronekojveomadobrojkompaniji,cenaakcijetekompanijeuglavnomnećesepovećati,jerjetainformacijavećuključenaucenuakcije.Prethodnaempirijskaistraživanjasupotvr­dilaovuhipotezu,jerkadgodjenekakompanijaobjavljivalaznačajneprihodeipodeluakcijauglavnomnijedolazilodopovećanjecena.Zbograznihanomalijaprisutnihnaovimtržištimajošuveknepostojistavopouzdanostihipotezesrednjeefikasnosti.

Jakeefikasnostitržištaimamousituacijikadaceneodražavajusveinformacije.Utakvimprilikamainvestitorinemajuprednostukorišćenjunoveinformacije,čakikadapostojemomenticenovnerazlike,jerseoneusleddelovanjatržištabrzoeliminišu,pajezaključakdaseuuslovimajakeefikasnostitržišta,nemožeprofitabilnotrgovatinabaziraspoloživihjavnihinformacija.Ovahipotezaegzistiranapretpostavciidealnoustrojenogtržišta,štojeupraksinemogućeostvariti.Zbogtoga,jakoefikasnotržištesedefinišekaotržištekojejestalnouravnoteži,pagamnogiekonomistioznačavajukaoperfektnotržište.

Svatrioblikatržišneefikasnostimožemoprikazatisledećimdijagramom:

154 ЕКОНОМИКА

Figure 1.Oblicifluktuacijecenaprirazličitimstepenimaefikasnosti

Međutim,mnogiautorinavodedateorijaefikasnogtržištasadržineobičanparadoks:hipotezadasutržištahartijeodvrednostiefikasnajeistininitasamouslučajudavelikibrojinvestitoraneverujeunjenuefikasnost,većseponašauskladusasvojimuverenjima.Znači,dabitržištahartijaodvrednostibilaefikasna,neophodanjevelikibrojučesnika,koji ćeuciljuzaradeprimati i analizirati svaku informacijuopreduzećimazačije suhartijeodvrednostizainteresovani,čimenaneposredannačinznatnopodižuefikasnostfinansijskogtržišta.

Ključnizaključakkojiproizlaziizhipotezeefikasnostitržištajedaakosedrživećiportfoliohartijaodvrednostisavećimstepenomrizikamožeseočekivatiostvarenjevećestopeprinosa.

Ovebazične,opšteprihvaćenestavoveoefikasnostitržištahartijeodvrednostikojeomogućavaju investitorimada zaradevisokeprofite, remete veći broj anomalija, kojekritičarimahipotezeoefikasnostitržišta,dajuzapravodasvekonstatacijeoefikasnostiovogtržištanisuidiličnotačna.

Jednaodanomalijapoznatakao„efekatmalogpreduzeća“,kojasepojavilanain­formacijskinajrazvijenijatržištaSADiVelikeBritanije,aimnogaempirijskaistraživanjasutopotvrdila,damalapreduzeća,udužimperiodimasuostvarivalaabnormalnovisokeprinose,bezobziranavećiriziktihpreduzeća.Ovakveanomalijesupremaistraživanjima,rezultatrebalansaportfolijaraznihinvestitorazbogporeza,niskelikvidnostiakcijamalihpreduzeća,velikihtroškovainformacijaipogrešneprocenerizikakadasuupitanjumalapreduzeća.

Zatim,poznatajepojava„sezonskihanomalija“,odnosno„efekat januara“,kojenastajuuperiodudecembar­januar,iporedtogaštosupredvidive,ceneimajutendencijuabnormalnograsta,inajčešćeseispoljavajukodmalihpreduzeća.Nekifinansijskieko­nomistitupojavuobjašnjavajuakcijominvestitorakojiželedaprekrajagodineprodajusvojeakcije,itakoostvarenekapitalnegubitkeiskazujunaporeskimprijavamasaciljemsmanjenjaporeza.Nakon,novegodineujanuarukupovinomtihakcijaonipodižucenuitimedovodedoebnormalnovisokihprinosa.Bezobziraštojeobjašnjenjeuosnoviis­pravno,ipaksepostavljapitanjezaštoinstitucionalnifondovi,kojisuoslobođeniplaćanjaporezanaprihod,nekoristeprednostvisokogprinosaujanuaruinekupujuakcijeude­cembručimebiimpovećalicenuitimeeliminisalisezonskeefekte.

ЕКОНОМИКА 155

Anomalijapreteranereakcijetržišta,ukazujunatodaceneakcijamogupreteranoreagovatinanovuinformaciju,naprimerkadavelikakompanijaobjavivestovelikimpromenamauprihodu,recimovelikipad,ceneakcijemogusetrenutnopromenitiinakonvelikompočetnogpadaposleizvesnogvremenamogusestabilizovatinaneštonormalnijinivo.Tourušavahipotezuoefikasnomtržištu,jerinvestitorkupvinomakcijeumomentupadanjenecene,ostvarujeebnormalneprinose,akoteakcijezadržidomomenta,kadasenjihovecenevratenaprethodninivo.

Usledećojtabelidatjepregledtržišnihanomalijakojeseispoljavajunaefikasnatržišta:

Figure2.Pregledtržišnihanomalija

156 ЕКОНОМИКА

ZaključakMeđuekonomistimafinansijskogtržišta,postojeoštrepolemikeoprimeniifunk­

cionisanjuhipotezeefikasnogtržišta.Čaknimeđumenadžerimaportfolijanepostojivelikooduševljenjekadajeupitanjutrgovinanaosnovuovehipoteze.Jer,najvećitrudmenadžeraportfolijauiznalaženjupotcenjenihhartijaodvrednostijeuvećinislučajevauzaludanposaoivrloštetanzaklijente,jerjepresvegaskupitežikaportfolijusanesavršenomdiversifikacijom.Međutim,dokazikojigovoreupriloghipoteziefikasnogtržištamogudabududobraosnovazadaljaproučavanjairazumevanjafinansijskihtržišta.Postojanjeanomalija,ukazujupaknasvemanjkavostikojeposedujeovotržišteipraktičnopotvrđujedahipotezaefikasnogtržištanijepotpuna,teiztihrazloganemožebitiopšteprihvatljivaiprimenljivazasvaponašanjaakteranafinansijskimtržištima.Analognotome,hipotezaoefikasnostitržištanijedovoljnozaživelanaVallStreet­u,araspravaouticajuanalizehartijaodvrednostinaefekteinvestitorajošuveknijeokončana.

LITERATURA

1. Brzaković,T.(2007),Tržište kapitala,ČuguraPrint,Beograd2. Mishin,F. (2004),Monetarna ekonomija bankarstvo i finansijska tržišta,SPPrint,

NoviSad3. Vasiljević,B.(2006),Osnovi finansijskog tržišta,Primat,Beograd4. Zdravković,D.(1998),Finansijska tržišta i berze,Pelikan­print,Niš

ЕКОНОМИКА 157

ВОЋАРСКО-ВИНОГРАДАРСКА ПРОИЗВОДЊА У СРБИЈИ1

РезимеПовољан географски положај наше земље и веома добри еколошкиусловизауспевањеконтиненталнихврстивоћака,чинедобрепредусловеза рентабилно гајење воћака и профитабилну производњу. Међутим,ограничавајући фактори испољавају се у облику опадања тражње ипотрошњеаграрнихпроизводанадомаћемтржишту,каоинеповољниходноса остваривања спољнотрговинске робне размене аграрних роба.Лоше стање у сектору виноградарства и винарства манифестује секроз смањење производње грожђа и вина и губљења конкурентностидомаћих вина уз појачан увоз вина. Кретање воћарске производњеималојестагнирајућикарактер. Кључне речи: воћарство, виноградарство, органска производња, стандарди.

WINE AND FRUIT PRODUCTION IN SERBIA2

AbstractThe favourable geographical position of our country and good ecologicalconditions for growing continental fruit are good conditions for profitablefruitproduction.However, therehasbeenadecline indemandanduseofagrarianproductsinourmarket.Inaddition,unfavourableinternationaltradeconditionshavedeveloped.Theunfavourable situation inwineproduction1 Рад је рађен у оквиру научноистраживалког пројекта Мултифункционална

пољопривреда и рурални развој у функцији укључивања Републике Србије у ЕУ ­МинистарствазанаукуизаштитуживотнесрединевладеРепубликеСрбије.

2Thepaperispartofresearchresultsrelatedtoprojectno.149007‘MultifunctionalagricultureandruraldevelopmentinrelationtotheprocessofjoiningtoE.U.’fundedbyMNZZS.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИМрБранкоМихаиловић,МрЗоранСимоновић,ДрДрагоЦвијановићИнститут за економику пољопривреде - Београд

158 ЕКОНОМИКА

resultedinreductioningrapeandwineproductionanddecreaseincompeti­tivenessofourwinesaswellasincreaseinforeignwinesimport.Fruitpro­ductionhasalsobeenstagnating. Key words: fruit production, wine production, organic production, stan-dards

УводСрбијаимавеомапогоднеприроднеуслове заразвојразноврснепримарне

пољопривреднепроизводње.Налазисенанајповољнијемподручјусевернегеографскеширине,сачетиригодишњадобаичетириклиматскаподручја.Погодноземљиштеи климатски услови омогућавају развој разноврсне пољопривредне производње(биљнеисточарске)ито:житарица.индустријскогбиља,воћаиповрћа,семенскогисадногматеријала,лековитогбиља,крупнеиситнестоке.Уструктуриоствареневредностипољопривреднеприозводње,58%потичеизбиљнепроизводње,а42%изсточарскепроизводње(ЕУ­70%изсточарске.а30%избиљнепроизводње).Србијарасполажесаоко5.111.000хапољопривреднеповршине(0.60хапостановнику);односно сацирка4.255.000хаобрадивеповршине (0.50хапо становнику),штоје изнад стандарда земаља Европе.3 Односшумске и пољопривредне површине(39:61)јетакођеповољаниизнадјеодносауЕвропи,штојетакођевеликапредностза успешан развој пољопривредне производње. Међутим, добар део обрадивогземљиштајезакишељен,каоразултатнеконтролисанеупотребехемијскихсредстава,а уВојводинии заслањен,што све умањује производнемогућности, а повећаватрошкове производње. Потребне су одређене агротехничке мере за поправљањеземљишнеструктуре–калцификације,већаупотребаорганскогђубриваидр.

Србијаимаповољанводнирежимзапримарнупољопривреднупроизводњу,алинедовољноискоришћен.КаналДунав­Тиса­Дунав,највећиијединственхидросистемусвету,неискоришћавасезапољопривреднупроизводњуили јетовеомамало.Речнитоковисетакођевеомамалокористезанаводњавање.Одукупнообрадивогземљишта,наводњаванаповршинаизносиједва78.000ха(тј.око1.6%).УСрбијије,збогвеликегеографскехетерогености,тешкообележитиглобалнемикрореонепољопривреде, алисемогулакообележитиреонипојединихпроизводњи (жита,индустријскихкултура,воћа,грожђа,стокеидр.),атојенајзначајнијезаекономскуполитикуупољопривреди.

Ограничавајућифакторипољопривредеиаграрногсектораиспољавајусеуобликуопадањатражњеипотрошњеаграрнихпроизводанадомаћемтржишту,каоинеповољниходносаостваривањаспољнотрговинскеробнеразменеаграрнихроба.4Највећесмањењеобимапроизводњебилојеусточарству,докјеинтензитетопадањаобимапроизводњебионештоспоријиубиљнојпроизводњи.Лошестањеусекторувиноградарстваивинарстваманифестујесекрозсмањењепроизводњегрожђаивинаигубљењаконкурентностидомаћихвинаузпојачанувозвина.Кретањевоћарскепроизводњеималојестагнирајућикарактер.

3http://portal.komora.net/4Симић,Ј.,Стевановић,С.(2004):Ограничења и стратешке могућности прилагођавања

развоја агроиндустрије Србије и Црне Горе тржишту Европске уније, Економски анали,Економскифакултет,Београд,стр.332.

ЕКОНОМИКА 159

ВоћарствоПовољангеографскиположајнашеземљеивеомадобриеколошкиуслови

зауспевањеконтиненталнихврстивоћака,чинедобрепредусловезарентабилногајењевоћакаипрофитабилнупроизводњу.Угодинамакадајенашаземљабилаподмеђународнимсанкцијама,извозвоћаипрерађевинаодвоћајебиосмањен,уследчегаједошлодоизвеснестагнацијеувоћарствуиодређенихосцилацијау приносима (Табела 1.). Газдинства која се баве воћарством у Србији имајудугогодишњутрадицијуупроизводњивоћа,алисамоуонојмерикојаимобезбеђујепреживљавањебезжељезаувођењемновихтехнологија.Такође,постојеслабостиупогледуприлагођавањановомсортиментуиразноврсностипроизводње.Приметнојеинепостојањеспремностидасеприхватеиусвојеновеидејеитехнологије.Посе­дисууситњени,мадапостојемогућностидасеобавињиховоукрупњавањеуциљуповећањапроизводње.

ЗаразвојвоћарствауСрбијипостојеизузетноповољниклиматскиуслови.Квалитет највећег дела земљишта је изванредан. Рејонизација земљишта иуситњеностпоседапредстављајупрепрекузауједињењепроизводње.Евидентнесуопасностиодпромененаменеземљишта.Непостојипоузданаевиденцијавоћњака,коликеповршинезаузимају,коликостабалапоседујуикојесусортезаступљене.Потребно је укрупњавањепоседаи правилно ђубрење радиповећања квалитетаземљишта.Најпрејенеопходноурадитиквалитетнуанализуземљиштаиуспоставитисистемконтроле.ВоћарствууСрбијинедостајуквалитетнелабораторијезаконтролуквалитета земљишта и садног материјала. Водни ресурси су добри, јер постојеквалитетниводотоковикоји,ипак,нисуискоришћениудовољнојмери.Евидентнајеопасностодзагађеностиводакојесекористезанаводњавање.

Табела 1.ПроизводњавоћауСрбији

ВоћнастаблаГодине

1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.ЈабукеРоднастабла(000) 13.818 14.281 14.408 15.098 14.139 14.265 14.176 14.445 14.689Принос(кг/стаблу) 11,80 18,20 16,00 12,50 13,90 13,80 9,50 6,60 16,70Производња(000т) 163 260 230 189 196 197 135 96 246КрушкеРоднастабла(000) 6.772 6.635 6.430 6.412 5.834 5.872 5.384 5.278 5.242Принос(кг/стаблу) 0,70 14,00 11,20 11,40 11,70 9,90 8,00 6,40 13,20Производња(000т) 66 93 72 73 68 58 43 34 69ДуњеРоднастабла(000) 957 1.007 1.012 993 943 945 920 950 932Принос(кг/стаблу) 10,10 15,60 13,80 12,30 11,50 12,20 10,80 7,60 15,60Производња(000т) 9,70 15,70 14,00 12,20 10,80 11,50 9,90 7,20 14,50ШљивеРоднастабла(000) 46.101 45.662 45.110 44.589 43.242 43.103 42.597 42.383 42.454Принос(кг/стаблу) 4,90 13,30 10,20 10,70 8,80 8,10 7,80 4,60 13,40Производња(000т) 228 609 462 478 380 351 333 197 571Трешње

160 ЕКОНОМИКА

Роднастабла(000) 1.958 1.973 1.956 1.960 1.841 1.900 1.864 1.851 1.871Принос(кг/стаблу) 12,00 15,50 9,80 12,60 14,10 11,10 10,70 8,50 13,70Производња(000т) 23,40 30,60 19,20 24,60 26,00 21,00 19,90 15,70 25,70

Извор:http://www.minpolj.sr.gov.yu

У структури континенталних врсти воћака Србије (иЦрне Горе) јабука јеималаповећањеса7.7%1955.годинена18.2%2005.године.5Такођејеиукупнапроизводња јабукаповећаназаоко2.33пута (Табела 2.).Уовомпериоду (1955­2005.)јеупотпуностипромењенсортиментсасортамабољегквалитетаплодовауодносунааутохтонесортекојесуранијегајене.Осимтогауведенесуновеподлогеразличитебујности.То јеомогућилоправилнијиизбори сортииподлогапремаконкретнимземљишнимусловиматерена.6

ГенетскиресурсикојимаСрбијауовојобластирасполажесузначајни.Онисуосноваоплемењивачкограда.Могућностизаочувањебиодиверзитетапостоје,међутим у производњи је потребно предвидети само гајење најквалитетнијих инајсавременијих светских сорти. У производним програмима се не би требалоослањатинастаресортекојенемајупотенцијалзаквалитетанразвојвоћарства.

Насветскотржиштетребалобиизаћисаорганскомпроизводњом,јерјеовакавпроизвод на светском тржишту веома популаран. Са гледишта развоја тржишнепотрошње воћа највећи значај има тзв. плантажно (индустријско, комерцијално)воћарство,које захтевавеликеинвестицијеувоћарске засаде,посебнуопремуиучешћеспецијализованихрадника.Воћкеуплантажнимвоћњацимарађајууглавномредовно,безвеликихосцилацијаидајувисокприноспостаблуијединициповршине.7

Уследнепостојањаорганизованостиипланскепроизводњедошлоједохи­пер продукција тако да углавном имамо већу понуду од тражње. Појединачнепроизводњесууглавноммалогобима.Упримарнојпроизводњирадисамо14%ста­новништа,којезбогнеодговарајућихценапроизводаисубвенцијадржавенемогудасеспецијализујузавоћарство.

Табела 2.ИндекспроизводњевоћауСрбијииЦрнојГори(1955=100)

Врставоћака

Године1955. 1965. 1975. 1985. 1990. 1995. 1998. 2000. 2005.

Јабука 100,0 64,4 227,6 222,9 268, 188,5 220,7 237,93 233,4Крушка 100,0 64,2 285,8 316,7 337,7 241,6 265,6 215,76 175,8Дуња 100,0 59,7 77,8 78,8 112,8 97,5 122,5 116,75 94,9Шљива 100,0 51,7 135,9 63,9 38,9 42,4 89,0 67,04 57,6

5Милутиновић, М., Церовић, Д., Огашановић, Д. и Гвозденовић Д. (2006): Развој воћарства, предузете мере унапређења и остварени резултати, у „55 година СавезапољопривреднихинжењераитехничараЈугославије“,Удружењеинжењерапољопривредеипрехрамбенетехнологије,Београд,стр.25.

6Милутиновић, М., Церовић, Д., Огашановић, Д. и Гвозденовић Д. (2006): Развој воћарства, предузете мере унапређења и остварени резултати, у „55 година Савеза пољопривредних инжењера и техничара Југославије“,Удружењеинжењерапољопривредеипрехрамбенетехнологије,Београд,стр.26.

7Ђоровић, М., Томин, А. (2000): Тржиште и промет пољопривредних производа, ПољопривреднифакултетуБеограду,стр.312.

ЕКОНОМИКА 161

Трешња 100,0 100,4 129,4 115,2 143,7 111,1 117,3 101,93 95,6Вишња 100,0 106,9 233,7 716,6 660,3 438,3 491,8 420,08 456,4Кајсија 100,0 805,0 1039,3 1367,7 2314,4 902,3 468,8 959,62 997,3Бресква 100,0 257,6 617,4 670,2 794,3 607,0 743,8 604,63 798,4Орах 100,0 78,7 85,4 84,9 90,1 94,4 85,2 122,48 109,3Маслина 100,0 2685,7 6212,9 2468,6 155,7 10.905,7 5.720,0 2.521,43 ­Смоква 100,0 92,1 172,1 116,8 137,5 65,7 91,9 136,68 166,9Агруми 100,0 76,8 130,0 268,7 769,7 406,0 731,1 725,75 755,5Извор:Милутиновић,М.,Церовић,Д.,Огашановић,Д.,иГвозденовић,Д.(2006):Развојвоћарства,предузетемереунапређењаиоставренирезултати,у55годинаСавезапољопривреднихинжењераитехничараЈугославије,Удружењеинжењерапољопривредеипрехрамбенетехнологије,Београд,стр.30.

Држава није довољно ангажована и врши стимулације одређених врстапроизводње без прављења биланса. Такође, поставља се питање оправданостисубвенцијазаподизањевинограда.Сортиментувоћарствујенеприлагођентржишту.УпроизводњијабукауСрбијизаступљеностсортеајдаредкојанемаперспективеуизвозу је70%.Примарнупроизводњубитребалостабилизоватиузодржавањеквалитета.Неопходнојејаснодефинисатиштајетоштоможемопонудититржишту,какавбитребалодабудеквалитетпроизводаикојејестандарденеопходноиспунитидабисмобилиуспешни.Интересантнимсесматраиразвојорганскепољопривреде,пабитребалонаправитирепрезентативнепилотпрограмеорганскепроизводње.ПотребнојеувестистандардеЕУусвесегментепроизводње, јерпостојереалнемогућностизаповећањеизвозасвежегвоћа.Извознуперспективуимајуидивљесортевоћа,којесудобраприликазамалепроизвођаче.

Кључнипроблемостајенедостаквисокихтехнологијазаквалитетночувањевоћа.8 Складишних и производних капацитета има довољно, али су већиномнеупотребљиви. Хладњаче су различито позициониране па долази до великихгубитакаутранспортуиуглавномсеналазеуприватномвласништву,аистовременомалибројхладњачапоседујеHACCPсистемквалитета.Неопходнојеубрзатипроцесприватизације и подстаћи изградњу нових савремених хладњача које ће бити устањудаиспратесвезахтеветржиштаузприменуновихсавременихтехнолошкихпринципа.Растезначајхладњачазалагер,докхладњачепроизводногкапацитетанемају купца и нису регистроване.Претњу представља технолошка застарелостиприсутнимонополхладњачанатржишту.Истовремено,ниједнахладњачанемазатворену линију од производње и прераде до пласманафиналног производа натржиште. Највећи проблем за опстанак хладњача је неиспуњавање стандардапроизводње.

Виноградарска производњаОвај облик биљне производње је заснован на природним, технолошким и

комуникацијакимпредностимапознатихвиноградарскихрејонауземљи.Грожђесесврставаукатегоријувоћанаосновусвојихбиолошких,технолошких,нутриривнихикомерцијалнихкарактеристика.Оносепроизводиистављаупрометкаостонои

8Аграрни програм, Основе развоја села, пољопривреде и прехрамбене индустријеАутономнеПокрајинеВојводине,Новисад,2001,стр.52.

162 ЕКОНОМИКА

винско.Упретходномпериодуусортиментусупретежнобилезаступљенеаутохтонесорте које су по квалитету грожђа имале нижи ниво од сората заступљених усортиментимаЕвропеидругимдржавама.Мерекојесупредузетеуинтродукцијисортиихибридавиновелозедалесурезултатеуподизањузасадасасортамазависококвалитетнабелаиобојенавинаидругихпићаодгрожђаисортизапроизводњустоноггрожђа.9Премаистомизвору,токомдужегпериода(1955­2005.)запажасетрендсмањењаповршинаподвиновомлозомуСрбији,штосетакође,односиинаукупнуколичинупризведеноггрожђапогодинамауанализираномпериоду.УСрбијисенатржиштузапажанедостаткстоноггрожђа.Укупнеповршинезасадавиновелозепоказујупроменеалиудужемвременскомпериодудолазидосмањењаповршинаподвиновомлозом.Приказаниподаци(Табела 3.)указујудасеповршинезасадаподвиновомлозомуСрбијиод1955.годинеса132809хасталносмањују,такодасуонеу1995.годиниизносиле83303ха.ау2005.години64385ха(недостајуподацизаКосовоиМетохијуза2005.).Наведеносмањењеуодносуна1955.годину(100%)износиу2005.годинисамо48.48%.Производњагрожђаод1955.годинедо2005.годинетакођепоказујесмањењеуукупнимколичинама,алитосмањењејемањеуодносунапроцентуалносмањењеповршина.Топоказуједасупредузетенове агротехничке мере у технологији гајења винове лозе утицале на повећањеприноса по јединици површине. Индекс производње грожђа у Србији у 1995.годиниизноси66.16%уодносуна1955.годину(100%).Прерађивачкикапацитетизапроизводњубелих,обојенихиспецијалнихвинаидругихпроизводаодгрожђаивинасусеповећали,иакосуукупнеповршинезасадавиновелозеутенденцијисталногсмањивања.

Табела 3.ВиноградарствоуСрбији

ПоказатељивиноградарскепроизводњеГодина1955. 1965. 1975. 1985. 1995. 2005.

Површинезасадавиновелозе(ха) 132.809 120.019 108.206 91.513 83.303 64.385Производњагрожђа(т) 550.720 513.030 338.310 341.950 364.376 240.643Индексповршиназасадавиновелозе(1955=100%) 100,00 90,37 81,47 68,90 62,72 48,48

Индекспроизводњегрожђа(1955=100%) 100,00 93,16 61,43 62,09 66,16 43,70

Извор:Пејовић,Љ.,Милутиновић,М.иНиколић,Д.2006:„Развојвиноградарства,предузетемереунапређењаиостваренирезултати“,у55годинаСавезапољопривреднихинжењераитехничараЈугославије,Удружењеинжењерапољопривредеипрехрамбенетехнологије,Београд,стр.40.

Услед јако лошег стања у сектору виноградарства и винарства у Србији,манифестованогкрозсмањењепроизводњегрожђаивинаигубљењаконкурентностидомаћих вина уз појачан увоз вина, а са друге стране, услед неопходности заусклађивањем стандарда и регулатива са ЕУ, Министарство пољопривреде,шумарстваиводопривредеРепубликеСрбијепокренулојеинтензивнемереиакцијезаунапређењевиноградарско­винарскепроизводње.Темерезапобољшањастања

9 Пејовић, Љ., Милутиновић, М. и Николић, Д. (2006): Развој виноградарства, предузете мере унапређења и остварени резултати, у „55 година Савеза пољопривредних инжењера и техничара Југославије“, Удружење инжењера пољопривреде и прехрамбенетехнологије,Београд,стр.39.

ЕКОНОМИКА 163

засвакугрупуприватнихпроизвођача(произвођачигрожђа,аматерскипроизвођачивина,мали,средњиивеликипроизвођачивина)ињиховихудружења,каоивеликихсистема,билебиреализованекроз:10

– Израду стратегије виноградарства и винарства Србије. Спровођењеконкретних мера и акција на основу те стратегије за сваку од поменутих групапроизвођачапорегијама;

– ИнтензивнијесубвенционисањеифинансирањесвихгрупапроизвођачаодстранеМинистарствапољопривредеускладусањиховимпотребама,крозпосебнебуџетске линије намењене само овом сектору, а тиме и њихово анимирање заповећањеквалитетаиквантитетапроизводњевина;

– Усаглашавање законске регулативе и стандарда са истим у ЕУ, као иуспостављањавиноградарско­винарскогрегистра(катастра);

– Имплементацијупосебнихпројекатаувиноградарско­винарскомсектору.Да би се спровеле ове мере које би са сигурношћу довеле до озбиљних

позитивнихкоракауразвојудомаћегвиноградарстваивинарства,каоиборбузатржиштеса земљамауокружењукоје супоследњихгодинауовомсектору јаконапредовале,Министарствопољопривредетренутноспроводидетаљнусекторскуанализу, која се обавља у три шире виноградарске регије (Војводина, ширарегијаШумадије и Југо­источнаСрбија).Анализа стања, проблема, приоритета,могућностиидр.,каоипрезентовањенацртаЗаконаовинусеовихданаобављасасвимудружењимапроизвођачагрожђаивинанатерену,каоикрозприкупљањеанкетакојећепослужитикаоосновазаизрадуСтратегије.Таквеинформацијећебити од велике помоћиМинистарству пољопривреде у идентификацији циљеваи спровођењу најефикаснијих финансијских, законодавних и других мера заунапређењепроизводњекодсвихпоменутихгрупапроизвођача.

Стандарди квалитетаСтандарди дају производњи заједнички језик. Тако је комуникација

једноставнија, а маркетинг успешнији. Стандардизација помаже произвођачимада осигурају производ који се тражи и који могу продати, а купцима да добијуквалитетпроизводакакавжеле.Великаудружењасупермаркетауводестандардеквалитетакојепроизводњаморадаиспуњава.Тистандардисеодносенабиохемијскекарактеристике, спољашњи изглед (маса, боја, дијаметар плода) и присуствоштетнихматерија(нитратаитешкихметала,резудуалапестицида,фитохормона).Упитањусу,пресвега,EUREGAP13запољопривреднупроизводњуиHACCPупрерађивачкој индустрији11. Ови стандарди су настали као реакција потрошачанапојавуздравственонеисправнехранетокомепидемијасточнихболести(болестлудихкрава,слинавкаишап),каоистрахаодувођењагенетскимодификованехране.

EUREGAP је стандардкојипокрива све главне аспектепроизводње,попутуправљањаземљиштем,узгојаусеваибербе.Такођесебавипитањимазагађивања,третманомраднеснагеизаштитомживотнесредине.Онпратипроизводњуодсетве(анализирасепореклосеменаиисторијаземљишта),прекоузгоја(пратисеупотреба

10http://www.poljoprivreda.info/?oid=511 Пресна, М.., Б., Бранковић, А., Савчић, Р. 2006. Свеже воће и поврће 2006:

Конкурентност привреде Србије,JeffersonInstitute,Београд,стр.27.

164 ЕКОНОМИКА

хербицида,пестицидаиђубрива­количина,тип,квалитет,местоиначинпримене),наводњавањаибербе(нивохигијенеиначинскладиштења)допаковања,транспортаипостављањапроизводанарафупродавници.

Стандард HACCP представља систем који идентификује, разматра иконтролишеризике,којисузначајнизасигурностхране.Ризикукључујебиолошки,хемијскиилифизичкиагенсухрани,сапотенцијаломдапроузрокујенеповољнодјеловањеназдрављељуди.ПотребезаHACCPсуусловљенеследећимфакторима:све већи број загађивача, све већа брига о здрављу због хигијенског загађивањахране,свевећиризикодболестиизазваниххемијскимпроблемимаупроизводњихране,новетехнологијеиживотнистиловиисвемањаотпорностљуди,такођеисветска трговина захтевамеђународну хармонизацију.HACCPобезбеђује бројнепредности.Најбитнијесуследеће:обезбеђујепревентивансистемзапроизводњухране, ефективнији и ефикаснији надзор од стране владе са мање инспекције,одговорностзабезбедностхранепреносисенаиндустрију,помажепроизвођачимахранедабудуконкурентнијинасветскомтржишту.

Стимуланс за већу производњу представљају мала и средња предузећа уобластипрераде.СтандардHACCP(анализаризикаиконтролнихкритичнихтачакаупроизводњи)уСрбији јеувело12предузећауобластипрерадевоћаиповрћа(МалинаПродукт,МондиФоод,Сирогојно,Хибрид,Либертас,Флора,ВулићВулић,ЈевремовацАБД,Задругар),докјефирмаЛибертасизШапца,којасесемпрераде,бавиигајењемвоћаиповрћа,добилаипрвиEUREGAPсертификатуСрбији.Ипак,још увек велики проценат српских произвођача и прерађивача хране слабо илиуопштенепознајестандардебезбедностихране.

ЛИТЕРАТУРА

1. Аграрни програм,Основеразвојасела,пољопривредеипрехрамбенеиндустријеАутономнеПокрајинеВојводине,Новисад,2001.

2. Ђоровић,М.,Томин,А.(2000):Тржиште и промет пољопривредних производа,ПољопривреднифакултетуБеограду.

3. Милутиновић, М., Церовић, Д., Огашановић, Д. и Гвозденовић Д. (2006):Развој воћарства, предузете мере унапређења и остварени резултати, у „55годинаСавезапољопривреднихинжењераитехничараЈугославије“,Удружењеинжењерапољопривредеипрехрамбенетехнологије,Београд.

4. Пејовић,Љ.,Милутиновић,М.иНиколић,Д. (2006):Развој виноградарства, предузете мере унапређења и остварени резултати, у „55 година Савезапољопривредних инжењера и техничара Југославије“, Удружење инжењерапољопривредеипрехрамбенетехнологије,Београд.

5. Пресна, М., Б., Бранковић, А., Савчић, Р. 2006. Свеже воће и поврће 2006:КонкурентностпривредеСрбије,JeffersonInstitute,Београд.

6. Симић, Ј., Стевановић, С. (2004): Ограничења и стратешке могућности прилагођавања развоја агроиндустрије Србије и Црне Горе тржишту Европске уније, Економскианали,Економскифакултет,Београд.

7. http://www.poljoprivreda.info/?oid=58. http://www.minpolj.sr.gov.yu

ЕКОНОМИКА 165

KOMPOZICIJA LOGISTIČKIH RAČUNARSKIH PROGRAMA

ApstraktSvakiračunarskiprogramzalogistikuposedujesopstvenuistorijunastanka.Oni se razvijaju za određenu delatnost ili za konkretan proizvod (robu iliuslugu), referentne karakteristike proizvodnje ili pružanja usluga i treba usvakomslučaju,dapodjednakopokrivajupotrebeizahteveodnosnokarak­teristikedrugihdelatnosti.Međutim,njihovkreatorimasopstvenu„prošlost“uodređenomposlovnomokruženju.Onaseprepoznajeukarakteristikamaračunarskogprograma(softvera).Polazeći sa tih pozicija u ovim istraživanjima težište se stavlja na razma­tranjeposlovne logistikeu integrisanom informacionomsistemukompani­je, logističkog računarskogprogramakaodela softverazapodržavanje in­tegrisanog informacionog sistema u kompanijama, računarski program za„proizvodnju“nalogakupaca,softverkarakterističanzaprocesnuindustriju,računarskiprogramizazrelimenadžmentfunkcionalnihkanalamarketinga,standardninaspramindividualnihračunarskihprograma. Ključne reči: poslovna logistika, računarski softver, integrisan, informa-cioni sistem, kompanija, kupci, industrija, menadžment, funkcionalni kanali marketinga.

COMPOSITION OF LOGISTICS COMPUTER SOFTWEAR

AbstractEverylogisticscomputersoftwearhasitsownorigin.Theydevelopforcer­tainactivityorconcreteproducts(goodsorservices),forcertainproduction

СТРУЧНИЧЛАНЦИMrDraganIlićFakultet za uslužni biznis-FABUS – Sremska Kamenica

166 ЕКОНОМИКА

orserviceandshouldinanycircumstancescoverequallyneedsandrequeststhat is characteristics of other activities.However, its creator has his own„past“incertainbusinessenvironment.Sherevealsitselfthroughcomputersoftwarecharacteristics.Stratingfromthisposition,inthisresearchthebruntisonanalyzingbusinesslogisticsinintegratedITcompanysystem,logisticscomputersoftwearasapartofsoftwearforsupportingintegratedITcompanysystem.Thisunder­standscomputersoftwearforbuyersorder„production“,characteristicalforprocess industry, thancomputer softwear formaturemanagementof func­tionalmarketingchannels,thatisstandardversusindividualcomputerpro­gramms. Key words: business logistics, computer softwear, integrated, IT system, company, buyers, industry, management, functional marketing channels.

1. Poslovna logistika u integrisanom informacionom sistemu kompanijeIntegrisaniinformacionisistemikoristeseubrojnimkompanijamatržišnorazvijenih

velikihsistemanacionalneekonomije.Međutim,izmeđunjihsezapažajurazlikeupogledudrugačijegdefinisanjazadataka.

Informacionisistemimaformupiramidalnogoblika.Strategijski nivo nalazisenavrhučunaposlovnorasprostranjenogmenadžmentakompanije.Nanižempoljunalazisesistemobračuna(npr.knjigovodstvoiračunovodstvo).Naoperativnom nivou uočljivisuadministrativniidispozitivniinformacionisistemiplaniranja,kontrolisanjaiorganizacijednevnogprocesaposlovanjaurazličitimfunkcionalnimpodručjima.Dispozicijajetesnopovezanasaoperacijom,jerseonauidealnomslučajuodvijaputemistihosoba.Zbogtogadispozitivnizadacipočivajunaoperativnomprogramiranomorganizacionomnivou.

Dosadaimplementiranisistemisutakozvani poslovni informacioni sistemi. Usva­komslučaju,naoperativnomnivounalazesetehnički – instalirani informacioni sistemi. Onisutipični,prvenstveno,zaindustrijskuproizvodnjuučinaka,proizvodnjuiposlovnulogistiku,dekomponovanapodručjamarketingistraživanjairazvoj,konstrukcijuimetodeproizvodnje.Kaoinformatičkirazrađenisistemizapodržavanjeonispadajuuintegrisaninformacionisistemkompanije.(vidisliku1)

Evidentno je da se na osnovu težišta kompanije informacioni sistem nalazi urazličitimfunkcionalnimpodručjima.Prematome,različitiprocesiposlovanjasamekom­panijeimajuuporišteurazličitimpodručjima.

Integracijajesposobnostjedinstvenoginformacionogsistemadarazmeniinformaci­je.Integracijajedinstvenoginformacionogsistemajesvojevrstanizazov,jerseočekujenjegova:

– horizontalna integracija, kojareprezentujesposobnostinformacionogsistemaza razmenu informacijana istomnivou (polju).To jeprekopotrebnozabrzposlovniproces.

– vertikalna integracija, koja upućuje na sposobnost informacionog sistemaza razmenu informacija između nivoa (polja). Pri tome je fokus odozdo na gore napiramidimnogojačinegofokusodozgonadole.Velikakoličinapodatakaiinformacijase integriše, da bi se koristile u vrhumenadžerske strukture za nadređene nivoe.Odgornjeg ka donjemnivou teku, svakako, samomali ali veoma važni podaci–većinom

ЕКОНОМИКА 167

parametrizaključnekomponentestrategijskogioperativnogmenadžmenta(planiranje,kontrolisanje,organizaciju).Takviparametrise,čestoputa,nemoguautomatskiobraditi,većukvantitativnimpodacima sadržanekvalitativne strategijskeopcijemenadžmentakompanije.

Slika 1:Integrisaniinformacionisistemtrgovinskekompanije[5]

2. Logistički računarski programi– deo softvera za podršku integrisanog informacionog sistema kompanije

Logističkiračunarskiprogrampostoji,dabipokriopotrebukrupnihproizvodnihiuslužnihkompanija.Onisuodizuzetnekoristizalogističkikarakterističnupojedinačnuilidirektnu,serijskuproizvodnjuiproizvodnjupoponovljenimnalozima,aliilogističkovremevećegiskorišćenjakapaciteta.Širenjefunkcionalnostnasasvimdugposlovniprocesdovodidotoga,štosedanaspodrazumevapodMRPII–softvera,odnosnoERP–softvera.OvavrstaračunarskihprogramavodiporekloizSAD­aipodržavanjihovuprimarnukon­cepciju.

Prvi predstavnik ove kategorije je Copics IBM­a. I druge kompanije razvijajuračunarskeprogramepovrstiMRPII,kojaidanasegzistira.Reprezentativniprimerisu,presvega,MapicsIBM,Cincom,TPSBurroughs,ManufacturingOracle,Bpics,J.D.Edwardsimnogidrugi.TržišnivođauovomperiodujekompanijaSAPsasvojimsoftveromR/2ipratiocemR/3.Međutim,uteorijskojliteraturiiposlovnojpraksiprisutnojemišljenje,dajetvoracSAP­akompanijaIBM.

Cilj kreatora „velikog“ računarskog programa poput SAP­a je, da logističkiračunarskiprogramuvežeusveobuhvataniintegrisanisoftverzapodržavanjesvihpo­slovnihprocesaukompaniji.UnarednojilustracijiprezentiranjepregledstruktureR/3.

168 ЕКОНОМИКА

Slika 2:StrukturaSAPR/3kaotipičnogpredstavnikageneralnoprojektovanoglogističkogračunarskogprograma[5]

Skraćenicepofunkcijamaorijentisanihmodulaodgovarajusrpskimpojmovimaisastojeseizdvaslova.Zaposlovnulogistikukompanijepostojelevonavišetrimodula:marketinglogistika,logistikanabavke,logistikeproizvodnje,planiranjeproizvodnjezadeterminstičkimenadžmentrepromatarijala,menadžmentvremenaiterminaimenadžmentkapacitetaulogisticiproizvodnje.Modulsadržisubmodulezatridužine(dugu,srednju,kratku)aliipojedinezadatke.FunkcionalnodekomponovanjeNMiPPmodulapotcrtavanajednojstranipodelukorisnikauinstitucionalnimkanalimamarketingaiproizvodnju.Međutim,onisenadrugojstraniprepoznajuikaoishodišteR/3kaoMRII–softvera.Zapodržavanjemenadžmentaproizvodnjeuaktuelnomvremenu integrisan jepolazniračunarskiprogram.

Naime, kompanija SAP je razvilaR/3 zato, da pokrije i integriše sve poslovnefunkcije.Integracija–naročitouračunovodstvu–većinomnećedosećidrugelogističkeračunarskeprograme.Podsticajnesnagezarazvojnjenihprogramasmeštenesuupodručjufinansijairačunovodstva,poštodetaljnoobuhvatanjenosiocaposlovnihrashodazaefi­kasaniefektivanmenadžmentsvihvrstapočivananalozimaukompaniji.Menadžmentnalogaulogističkimračunarskimprogramimainjihovaintegracijauračunovodstvu,sa­mimtimzasvezaposlene,nalaziseucentruinteresa,kojikonačnoneodlučujuonabavcilogističkihračunarskihprograma.Takvaposlovnačinjenicarasvetljavatežište,kojejošuvekmorabiti prisutnou razvojunjenogprograma.Poslednjipresudni argumentnijekvalitetpodržavanjamenadžmenta,većnjegovaintegracijaufinansijskommenadžmentu.

SAPR/3kaoopšteprihvaćenipotpunointegrisanračunarskiprogramprepoznatljivjepovelikomstepenukompleksnosti.Programjeputemdeterminantikonfigurisanvelikimbrojemparametaraitabelavrednosti.

ЕКОНОМИКА 169

Zbog toga i zahtevaangažovanjeR/3eksperata.Poznavanjeposlovne logistike,menadžmentaaliikompanijejeprimarnapretpostavkazanjegovuefektivnuiefikasnuoperacionalizaciju.Tosuključni razlozi što seR/3koristi samou srednjim ivelikomkompanijama.

Zamaleisrednjekompanijeneophodnojepripremitiposeban,generalnointegrisanlogističkiračunarskiprogramibezuslovnogapripremitizaspecifičnekarakteristikepo­slovnihtokova.Madaseradiorazvojuposebnogpristupapodnazivom„skladanlogističkisoftver“moraserealizovatiindividualniračunarskiprogram–stimdajeidaljeaktuelnapotrebazarazvojemtakvogsoftverakaorezultatnovihizazova.

Računarski program R/3 može se prilagođavati različito ispoljenim karakteris­tikama strategijskog i operativnogmenadžmenta kompanije. Polazeći od porekla raz­vojaračunarskogprogramanaosnovukoncepcijeMRPIIjavljajuse,pritome,izvesnaograničenjaueksploataciji.Praktičnosveintegrisanenjegovestavkeseinicijalnorazvi­jaju,štopredstavljasvojevrsnoograničenje.

Koncepcijaodloženogvremenskogdejstvaipostupakzaproizvodnjusačestimpo­navljanjemnalogasuukompletnojsvojojcelovitostiupućenenamanuelnuorganizaciju.Oneuobaslučajadopuštaju,dasegotovokrenebezračunarskogprogramakodmnogihnalogaivelikihzahtevazabrzinukretanjapodatakaimenadžmenta.Svakakodavelikakoličinapodataka,omogućujeimplementacijulogističkogračunarskogprograma.Utomslučajuradiseorešenjukorespodentnomsakorišćenjemmalogračunara,zasnovanonapojednostavljenomprihvatanjuizvornihpodataka.Utusvrhumožeseračunatisaimple­mentacijomposebnekarte.Međutim,onamožebitiodvelikekoristiizafunkcijuširenjalohističkogračunarskogprograma.

Nasuprottomevarijantnoiprocesnoorijentisanekoncepcijezahtevajuodgovarajućiračunarskiprogram,kojizahtevaposebnoelaboriranje.ZajednosaračunarskimprogramomkoncepcijeMRPIItakvakoncepcijadizajnirabazičnevrstesoftverazamenadžmentpo­slovnelogistike.Uopštojstrukturionseprepoznajepodnazivom„branšnorešenje“,kakojetoprezentiranonaslici2.Međutim,praktičnaiskustvapokazujudase„ranacem“zapostojećipaketračunarskogprogramarazvojnesadržine,kojaideupravcuobeprethodnopomenute koncepcije, ne udovoljava zahtevu jednostavnosti i poželjnog stepena inte­gracijeposlovnomodvijanjuorganizacije.Računarskiprogram,kojiserazvijanaosnovuuvažavanjatakvekoncepcijejeblizakkorisnikukaopojedincuiunutarnjegoveorganizaci­je.Presudnarazlikamanifestujeseuodvijanjunalogakaoiuprihvatanjuizvorapodataka.

3. Računarski programi za proizvodnju po nalogu kupaca ili varijantno orijentisane koncepcije

Logističkiračunarskiprogramzaproizvodnjuponalogukupacailivarijantnoorijen­tisanakoncepcijaodnosnoproizvodnjapospecifikacijikupacailizadiferenciraneproiz­vodesabogatstvomvarijanti,posebnojeusmerennanalogeproizvodnjiikaotakavseintegralnorazvija.Takvekompanijeproizvodepremazahtevimasadržanimunalozimaku­paca.Pritomeselistejedinicaneformirajunezavisnoodkupaca,većsuspecifične,upravo,ponjimaodnosnonalozima.Takvekompanijekoristevarijantnoorijentisanukoncepcijuzapojedinačnuproizvodnjuiliproizvodnjujednelinijeproizvoda.Naravnodaonapostavljaposebnezahtevepreddizajniranjeračunarskihprogramaisamimtimuekstremnomslučaju

170 ЕКОНОМИКА

brojneraznovrsnepodvarijantelogističkihračunarskihprogramazavarijantnoorijentisanukoncepciju.Presudanmožebitiračunarskiprogramsamozajedanilidrugipostupakunutarvarijantnoorijentisanihkoncepcija.

Računarski program za proizvodnju po nalozima kupaca ili varijantno orijen-tisana koncepcija zaproizvodnjuponalozimarazvijase,presvega,naevropskompros­transtvu.NanemačkomjezičkomprostoruprepoznatljivjerazvojračunarskihprogramazamaleisrednjekompanijepodnazivomPiuss­ovPIS,IBM­ovMAS90,Seitz­ovDia­pod,Lynx­ovMiracle,ranijeNCR–ovIPPS,AFSkaoimnogi„niša“proizvodi.ZalinijuproizvodasabogatstvomvarijantiposebnosuprepoznatljiviBaan(ranijinazivproizvoda:Triton)kaoiautorrazvojaExpert/400,aliimnogi„branšniproizvodi“npr.dizajniranjeprozorainameštaja.

UnarednojilustracijiprezentiranjeprimermodulasoftveraPiusszapostupakvari­jantnobogate linijeproizvoda.To je istovremeno iprimerzauvidunaredninivode­taljisanjauodnosunasadržinuslikebr2.

Pojedinimodulipoput„arhivanalogakupaca“,„formiranjepaketanaloga“,„modulplaniranjamreže“ukazujunaspecifičnekarakteristikeproizvodnjeponalozima.

Strukturanalogase,samimtim,možedizajniratiizrazitimpremakupcimausme­renimmodifikacijamapoporučenomiponuđenomproizvodu.Posebnakarakteristikajepripremanjetakozvanog„egzotičnog“artikla,kojijepotrebansamozaodređeninalogimožesesigurnoreći,daseneradiokarakteruponavljanja.Zatakavartikalnetrebausta­novitiizvorpodataka.

Slika3:Primersoftverazaproizvodnjuponaloguilivarijantama:modulPiuss[8]

ЕКОНОМИКА 171

4. Računarski programi za procesnu industrijuProcesnoorijentisanakoncepcija zaprocesnu industriju ili za industrijuprerade

bazičnihsirovinavodikaodgovarajućimračunarskimprogramimanpr.usredištupažnjenenalaziselistajedinica(komada),većmešovitodnosirecepture.

Računarski programi za procesno orijentisanu koncepciju, vodeporekloizSAD­aitoizhemijskeindustrijeiproizvodnjeprehrambenihproizvoda.UnjihsesvrstavajusoftveripoputMarcam­ovogProtean­a(ranijePrism),Datalogix­ovogCIMPRO­a,RossSystems­ovogPromix­a,ArthurAndersen­ovogProcessOne­aiQAD­ovogMFG­PRO­a.

UnarednojilustracijiprezentiranjeprimermodularačunarskogprogramaMarcam­ovogProtean­a.Dekompozicijamodulajeizvršenanaspecifičnnačinnaresurseimodulproizvodnje(procesno­orijentisanastrukturaproizvodnje).

Slika4:Računarskiprogramzaprocesnuindustriju­PosebanmodulProtean­a[7]

Specifičniproblemikodprocesneproizvodnje,kojiseuzimajuuobziruProtean­u,sunpr.:

– različitenitinabavkeproizvodamanifestujurazličitekarakteristikeizbogtogasemorajurazličitoobrađivati(primeraradiuproizvodnjiproizvodaodparadajza,npr.dodavanješećera,većpremasadržinišećerauparadajzu,korišćenjerazličitihkavitetazarazličiteproizvode).

– čestokodprocesaproizvodnjepostojevezaniiprerađeniproizvodialinjihoviotpatci.Tradicionalnopredstavljanjestruktureproizvodnjeulistijedinica(komada)zaoveslučajeveinijeneštoposebno.

– strategijskoioperativnoplaniranjeikontrolisanjenisusamovažnizarepromaterijalnegoizakapaciteteipogonskasredstva(primeraradi:formekodproizvodnjetabliranečokolade).

Kod informatičkogpodržavanja strategijskogplaniranja na raspolaganju je pro­cesnoorijentisanakoncepcijainicijalnogračunarskogprograma,kojauključujenaprimertehnologijetipaNumetrix­a,Shedulex­aitd.Takviračunarskiprogramiuzimajuuobzirtipičnoograničenekapaciteteidopuštaju,dasepromenama,takvegraniceprevaziđuper­manentnimipovoljnimplanovimaproizvodnje(modulILOG).

172 ЕКОНОМИКА

5. Računarski programi za zreli menadžment kanala marketinga nabavke

Savremenaekonomskamisaoiaktuelnaposlovnapraksasapravimističupotrebuuspostavljanjaposlovnesaradnjeufunkcionalnimkanalimamarketinga.Utusvrhuodizuzetnejekoristiimplementacijastrategijskogioperativnogmenadžmentamarketinganjihovihučesnika.Upitanjujekreiranjeirealizacijaefektivnogmenadžmentaodnosasakupcima(=EMOK­a)ilikoncepcije„advancedplanningandscheduling“(=NPR–kon­cepcija,„naprednoplaniranjeiraspoređivanje“).

Računarski programi EMOK-a odnosno NPR­a označavaju softvere zapodržavanjeEMOK­aodnosnozazrelostrategijskoioperativnoplaniranjeirukovođenje.

RačunarskiprogramiEMOK­arazvijenisuprenekolikogodina.Njihovintenzivnirazvojodigraoseuprvimgodinamadvadesetprvogveka.Pritomesezapažajutrirazličitaputa:

– inicijalniračunarskiprogramiusmerenisunamodulemreževrednostiposlovnelogistike i proizvodnje.Među njima sumoduliNumetrix,Rhythmod 12 tehnologija,SynQuest.RačunarskiprogramipoputManugistics­astavljajuakcenatnaročitonaprodajnumrežuvrednostiodnosnomarketingfinalnihproizvodaproizvedenihukompanijama,aplasiranihprekofunkcionalnihi/iliinstitucionalnihkanalamarketinga.

– klasičniMRPIIračunarskiprogramiodnosnoERPsoftveriograničavajusenaposebno programirane ili kupljenemodule.U njih spadaju SAP–ovAPO („advancedplannerandoptimizer“=„napredniplanerioptimizator“)iliodgovarajućerešenjeBann­a(putempreuzimanjaCAP–„LogisticsiBerclainGroup“)iliPeopleSoft(putempreuzimanjaodRedPepper­a).Čestokao rešenjeproblemaplaniranja javlja sekao temelj ILOG–ovojezgroračunarskogprogramapodnazivom„problemsolver“,kojiradisatehnikamapropagiranja.

– „niše“računarskiprogrami,kojisekoncentrišunazrelistrategijskiioperativnimenadžmentkompanije.

UnarednojilustracijiprezentiranajekoncepcijaparcijalnihzadatakaračunarskogprogramaEMOK­a.

Slika5:KoncepcijaiparcijalnizadaciračunarskogprogramaEMOK­a[8]

ЕКОНОМИКА 173

Menadžmentizvornihpodatakaipodatakaonalozimastepenujesvojimlokalnimračunarskimprogramimapojedinelogističkeiproizvodnemreževrednostaktuelnihkom­panija.PodaciračunarskogprogramaEMOKperiodičnosedostavljaju,realizujuplaniran­jemmreževrednosti,azatimserezultatiponovousaglašavajuulokalnomračunarskomprogramu.

RačunarskiprogramEMOK­ajeupojedinimfunkcijamastrategijskogioperativnogplaniranjasličantradicionalnomsoftveruPPSiinicijalnojsoftverskojvarijanti.Tuinastajunovimoduli,kojisutipičnizapotrebuplaniranjamreže:

– dizajniranje kanala marketinga nabavke, da bi se mogla opisati logistička iproizvodnamrežavrednosti,

– „Network inventory planning“ (= „mreža planiranja zaliha“), da bi semoglirealizovati zadaci popunjavanja skladišta kupaca putem dobavljača (VMI= „vendormanagedinventory“=prodajnoupravljanjeinventaromiCRP=„continuosreplenishmentplanning=kontinuiranoplaniranjepopunjavanja).Zbogtogadobavljačimorajuimatipristuppodacimaskladištainalogakupaca(eventualnoinarednihkupacaumreživrednosti).

– „Realtimecustomerservice“(=realnovremepružanjauslugakupcu),dabisemogaoocenitistepenpouzdanostiisporukakodotvorenihnalogakoddobavljačaustartu.Utusvrhukupacmoraimatipristuppodacimaskladištainalogadobavljača(eventualnoiprethodnihdobavljačaumreživrednosti).

Pomenutekoncepcijesuuaktuelnomvremenujošustadijumupraktičnogeksperi­mentisanja.Najboljeuvedenjeračunarskiprogramnamenjenprodajnojmreživrednostiodnosnofunkcionalnimkanalimamarketinga.Stoganezaprepašćuje,dasuipakorga­nizacionekoncepcijezaprodajnumrežuvrednostisličnogdatumakaoionezazajedničkirazvojiproizvodnju.

6. Zaključna razmatranja ili „logistički standardni računarski programi versus individualni“

Stalno je aktuelno pitanje: da li koristiti logistički standardni ili individualniračunarskiprogram?

Podstandardnimračunarskimprogramompodrazumevasesoftver,koji trebadapokrijepotreberazličitihkompanija.Individualniračunarskiprogramseposebnostvarazajednukompanijuitačnopokrivanjenupotrebu.Njegarazvijailisamakompanijailinaosnovuugovorasoftverskakuća.

Mnogekompanijekrajem80­tihgodinadvadesetogvekaraspolagalesusaindividu­alnimračunarskimprogramima.PrimerizatosuABB,Simens,aliiSulzeridrugi.Takođe,ikompanijesrednjeveličinesurazvijaleindividualneračunarskeprograme,paipakoninisubilidovoljnizanjihovepotrebeuskladusaorijentacijomnaMRPII.

Saprotokomvremenanatržištusejavljaizuzetnomnogologističkihračunarskihprograma,kojivećinomraspolažusaproduženimfunkcionalitetom.Osimtogadobrojepoznato,dasuveomavelikiposlovnirashodizaodržavanjestvorenogračunarskogpro­grama.Upravozbogtogaseuposlednjevremeuvelikomkompanijamazapažamasovantrendkastandardizacijiračunarskihprograma.

Uprkosranijenavedenom,ovekompanijeidanasizrazličitihrazlogakoristeindi­vidualneračunarskeprograme.Rečje,presvega,o:

174 ЕКОНОМИКА

– neprilagođenom odvijanju: posebnoujedinstvenomodvijanjunaloga,čestoputa, ne reguliše se jednostavno odvijanje tipa „stari perčini“, koji su dekompnovaniuvođenjem standardnih računarskih programa, posebno takvih, koji dizajniraju jezgroprocesa.Takvistandardisemorajuprilagoditi,jersenatajnačinpokrivajukonkurentskeprednosti kompanije. U tom slučaju ispituje se, koliko je računarski program, zaistasavremeno koncipiran. To podrazumeva da se izrađuje ustanovljeni ukupan paketračunarskih programa, ali samo kao parcijalni modul individualnog softvera. Takvepromenesurashodnoičestoputavremenskizahtevneiteške.

– pogrešna funkcionalnost: umodelupodatakamogunedostajatipojedinegrupepredmetailiatributailimogubitineadekvatnodefinisani.Utomslučajuneophodnojetakvepojaveeliminisati,zamenitiimodifikovatimodelomfunkcijakakobisestvorilaodgovarajućaipoželjnafunkcionalnost.Takvepromeneuaktuelnimprilikamamogućejepreduzetisaskromnimposlovnimrashodima,ukojimaseračunarskiprogramgenerišeizdefinisanogjezika.

– neintegrisana gornja korisna površina u odvijanju i načinu rada kompanije: npr.varijantnigenerator jepoznatipaket računarskihprogramanedovoljnoopslužen izahteva poznavanje informatike i informatički usmerenog načina razmišljanja.U tomslučajumože se konsekventnim novim programiranjem rešiti gornja površina, da bikreatordanaspronašaojednostavan,sopstvenijezikadekvatangornjojpovršini.Stimjeustanjudaidaljecelovitorazvijaneophodnoinformatičkopodržavanjekaodeonjegovihzadataka.Takavpoduhvatnezahtevauključivanjeeksperata,štodovodidonedovoljnogdekomponovanjaprocesa,kaoidosporostiinesigurnosti.Nasuprottome,jednostavanprocesstvara,svakako,velikeposlovnerashodeutokuprilagođavanjagornjepovršine.Takvepromene,čestoputa,nisuteškeuoperacionalizaciji,većsamo„zahtevne“istimrashodnointenzivne.

Činjenicajedasestandardniračunarskiprogrammožesamostalnouvestibezprom­ena,takodasecelinalogističkogzadatakaneposrednosmeštauprocesrazmišljanja.Po­slovnaodlukamorauvekimatiprioritet.Produžavanjevremenauvođenjainjegovivelikiposlovnirashodipredstavljajujednostavanuslovupogleduvelikepreglednostiibrzogvremenaodvijanjautokovimapodatakaimenadžmentu.

Naravnodatrebavoditiračunaiodvanarednaaspektakodizboraodlukeizmeđustandardnogiindividualnogračunarskogprograma:

– riziku grešaka: zaproizvodnjuistogobimaindividualnogračunarskogprogramaneinvestirasetolikomnogogodinaukadrovekaokodstandardnogsoftvera.Međutim,uočljiva je tendencijadasesamim timkodprvogmora računati savišegrešakanegokodposlednjeg.Nadrugojstraniistandardniračunarskiprogramnijestabilan.Naime,realanračunarskiprogramse,čestoputa,moramodifikovatiuintegrisanrezultat, takodavećinapromena,čak,netangiraodređenjukompanijuizbogtogasenemanifestujuunezaobilaznomposlovnomrashodu.Neadekvatanstandardniračunarskiprogrammožeimativišegrešakanegonjegovaindividualnaalternativa.

– kontinuitet: i kod njega se ne mogu ustanoviti generalne činjenice, već semoraispitatikonkretanslučaj.Svakakodasutimovirazvojaindividualnihračunarskihprograma,principijelno,mali,zbogčegasejavljavelikazavisnostodkadrova.Međutim,iskustva nažalost pokazuju, da ne postoji proizvodna kompanija za izradu logističkihračunarskihprograma,kojamožedauvededrugugeneracijuproduktivnog„proizvoda“,danebiizostalaizkonkursailibilapreuzetaoddrugekompanije.Obevarijanteimajuneposredneposledicepokontinuitetstandardnogračunarskogprograma.

ЕКОНОМИКА 175

Velikipotencijalzaindividualnealiistandardneračunarskeprogrameobezbeđujenova bazična tehnologija. Korišćenjem standardnog računarskog programa PC poputobradeteksta,tabelakalkulacija,planiranjaprojektaitd.većsemožestvoritivelikideofunkcionalnosti logističkih softvera [8]. Internetom, Java­ programiranjem i standar­domzaposlovnipredmetmožesepokušati,dasemeđusobnopovežusoftverskimodulinajrazličitijegporekla.

LITERATURA

1 Gudhus,T.,Logistik, 3., Neu bearbeite Auflage,Springer,BerlinHeidelberg,2003.

2 Kalinić V., Marketing logistika, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica,1993.

3 Martin, H.,Transport und Lagerlogistik, 5., Auflage,Vieweg,Wiesbaden,2004.

4 Pfohl, H.­Chr., Logistiksysteme, 7., korigiere und aktuelisierte Auflage,Springer,Berlin,Heidelberg,2004.

5 Schoensleben,P.,IntegralesLogistikmanagment, 4., Ueberarbaitete und er-weiterte Auflage,Springer,Berlin,Heidelberg,2004.

6 Straube,F.,e-Logistic-Ganzheitliches Logistik Managment,Springer,Berlin,Heidelberg,2004.

7 Theis, H.­J., HandbuchHandels-Marketing:ErfolgreicheStrategien und In-strumente im e-Commerce,Deutscherfachverlag,FrankfurtamMain,2006.

8 Weber,J.,Logistik Kostenrechnung, 2.,Auflage,Springer,Berlin,Heidelberg2002.

176 ЕКОНОМИКА

NUŽNOST PRILAGOđAVANJA RAZVOJA INDUSTRIJE SRBIJE

INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE

RezimeKarakteristikakretanjaindustrijeSrbijeposle2000.godinenamećepotrebuprocesarestrukturiranjaindustrijeidefinisanjanovestrategijeiindustrijskepolitike.Industrijskastrategijaipolitikamoradabudeprilagođenaokruženju,da deluje u okviru tržišnogmehanizma i da neposredno utiče na usmera­vanjeindustrijskeproizvodnje.Timebiseuticalonajačanjekonkurentnostiindustrijenadomaćemistranomtržištu.Realizacijaprogramatemeljnogre­strukturiranjairešavanjedugoročnihproblemaindustrijeSrbije,uuslovimapriključenjaEvropskojuniji,morabitipraćenаprilagođavanjemiharmo­nizacijomsaindustrijskomstrukturomuUniji. Ključne reči: Industrija, strategija, industrijska politika, restrukturiranje, Evropska unija

THE NECESSITY TO ADAPT SERBIAN INDUSTRY DEVELOPMENT

EUROPEAN UNION INDUSTRY

AbstractAcharacteristicofSerbia industryeconomic trend, imposeaneedprocessof restructuringSerbian industryand todefinenewstrategyand industrialpolicy,after2000.year.Industrialstrategyandpolicyneedstobeadjustedtotheexistingenvironmentandtoactwithintheframeworkofmarketingmech­anism,andtohaveanimmediateimpactondirectingindustrialproduction.

СТРУЧНИЧЛАНЦИMrVladimirMićićEkonomski fakultet – Kragujevac

ЕКОНОМИКА 177

Togetherwithwouldbestrengtheningindustrycompetitivenessindomesticandforeignmarkets.RealizationprogramrestructuringSerbianindustryandsolutionofproblems,inthecourseofSerbia’sjoiningtheEuropeanUnion,needstobetofollowedtoadaptingandharmonizingwithindustrialstructureatUnion. Key words: Industry, strategy, industrial policy, restructuring, European Union.

UvodEtaparazvojaindustrijeSrbijeod1990.godine,prestavljavremedefinitivnogkraha

jugoslovenskogmodelaindustrijalizacijeiizrazitekrize,saposebnomfazomposle2000.godine,kojuodlikujenastavljanjekrizeuindustriji.Poslerealnogopadanjainvesticijatokom1990­ihgodina,industrijajepostalaizraubovana,zastarela,prilagođenastrukturitržištaupredhodnomperiodu,štolimitiramogućnostinjenogdaljegrasta.

Imajućiuviduaktuelneproceseintegracijeevropskogtržištaipostojećaograničenjakojakarakterišudomaćiprivredniiindustrijskiambijent,neophodanjeaktivanodnosuus­meravanjubudućegrazvojaindustrijeSrbije.Novastrategijaindustrijskograzvojatrebadautičenaprilagođavanjeprivrednestrukturerealnomokruženju.Uuslovimadugogodišnjekrize,ograničenihresursa,visokihzahtevasvetskogtržišta,morajuseidentifikovationeindustrijskegranekojemogudapokrenuodrživirazvojsrpskeindustrije.SveovoupućujenapotrebudaSrbijamoraizgraditinovimodelindustrijskepolitike,definisatiiharmonizo­vaticiljeve,mereiinstrumenteindustrijskepolitikenovomkonceptuindustrijskepolitikeEU,definisanom″Lisabonskomstrategijom″injenimrevizijama.

Uindustrijskomsektoruneophodnisuradikalnizaokretiuvrlokratkomroku,dabiseizbegleposledicenadugirok.Ovoilustrujeobimidubinuizazovastrukturnihpromena,upravcuindustrijskeproizvodnjesavećomdodatnomvrednošćuproizvoda.Realizacijuprogramarestruktuiranjaindustrijemorapratinjenamodernizacijanaosnovuindustri­jskestrukturukojatrenutnopostojiilikojaćepostojatiubudućnostiuEvropskojuniji.

1. Karakteristike razvoja industrije i industrijske politike Srbije posle 2000. godine

Od2000.godineinteziviranjeprocestranzicijeprivredeSrbijekatržišnojeko­nomijiiizgradnjiadekvatnihinstitucija.Prelazakkaotvorenojtržišnojprivredipostaojeneophodanusledslomaranijegprivrednogsistema,kojisepokazaoneefikasnimikojijedoveododubokihstrukturnihdisproporcija.Društvenasvojina,skupaineefikasnadržava,rešavanjesocijalnihproblemaprekomernimzapošljavanjem,nagomilavanjedugova,dove­lisudoakutnekrize.U2000.godiniBDPiznosioje43,3%odnivoaostvarenog1990.godine,astopanezaposlenostidostigla28,8%.

Makroekonomskakretanjauperiodu2001­2007.godinekarakterišepokušajus­postavljanjamakroekonomskestabilnostiiodrživogistabilnogekonomskograzvoja,zas­novanognaliberalizacijiideregulacijitržišta.Iporedstrukturnihpromenaimakroekonom­skestabilizacije,inflacijajezadržananapriličnovisokomnivou.Cenesuliberalizovane,osimuenergeticigdesepostepenoprilagođavaju(tabela1.).

178 ЕКОНОМИКА

Tabela 1.MakroekonomskipokazateljirazvojaprivredeSrbije2001 2002 2003 2004 2005 2006

BDP–milionievra 11.915 16.812 18.009 19.724 21.108 ­­BDP–percapita–evri 1.542 2.018 2.235 2.405 2.644 3.345BDP–stoperasta(%) 5,1 4,5 2,4 9,3 6,5 5.7BDP–percapitastoperasta(%) 7,8 7,6 9,0 9,2 9,0 12.6Inflacija(%) 91,8 19,5 11,7 13,6 17,7 6.6Nezaposlenost(%) 28.8 30.9 33.3 31.5 33.1 26.2Spoljnidug–milionidolara 11.125 11.230 13.575 14.099 15.467 19.600Izvor:Republičkizavodzastatistiku

Spoljnatrgovinaupunostijeliberalizovana.Deviznikursjestabilizovanurežimukontrolisanogfluktuiranjaikonvertibilnostiutekućimtransakcijama.Jedanodnajvažnijihzadatakastabilizacioneekonomskepolitikebiojeuvođenjeitrajnoodržavanjepozitivnihrealnihkamatnihstopa.

Fiskalnisistempostaojeznačajnoefikasniji,usklađensameđunarodnimstandard­ima,poreskestopesusnižene,višestrukooporezivanjejeukinuto,a2005.godinepočelajeprimena«Zakonoporezunadodatuvrednost».Ovimmeramaotklonjenisunekivažnidestimulativniuticajiporeskogsistemanaindustriju.

DonošenjeZakonaoprivatizaciji2001.godine,učinjenjeprvikorakrestrukturi­sanjaindustrijskogsektora.Restrukturisanjeseneodnosisamonasvojinsko,većitržišno,proizvodno,tehnološko,organizacionoikadrovsko.Intenziviranjeiprocesprivatizacijevelikihindustrijskihpreduzeća,najčešćeputemnjihovogdekomponovanjaradiizdvajanjazdravihdelovaisanacionihprograma.Zapreduzećačijeprogramekarakterišuzastarelinekvalitetniproizvodi,prevaziđenatehnološkaidizajnerskarešenja,visokekološkirizik,sprovedenjeprocesstečajailiproizvodnepreorijentacije.Udovršetkuprocesaprivati­zacijedokraja2008.godine, trebalobiočekivati rastprilivadodatnih izvorakapitala(stranedirektneinvesticije–SDI)inovihtehnologijeizinostranstva,terastefikasnostiindustrijskeproizvodnje,konkurentnostiiizvoza.

Pitanjekoje seovdepostavlja jestepitanjemogućebrzine i održivosti industri­jskograstakojimbisezemljauputilakanekojodranijihpozicija.Odgovorjeuvelikojmeripovezansastanjemprivredeiizborommodelatranzicije,kojitrebadaseoslanjanaiskustvazemaljakojesuprošleputtranzicije.

ZnačajanporastprivredneaktivnostimerenrealnimkumulativnimrastomBDPuovomperiodu,ostvarenjeuuslovimatranzicijeinepovoljnihkretanjausvetskojprivrediitrgovini(tabela2).Ucelomperioduprivrednirastuglavnomsezasnivaonadomaćojtražnji.

Prosečna stopa rasta industrije u periodu2000­2007. godina iznosila je 2,2%, ikretalaseznatnoispodstoperastaprivredesaprosečnimrastomod5,9%1.Posmatranoposektorima,najvećiporastproizvodnjeostvarenjeusektoruproizvodnjeidistribucijeelektričneenergije,gasaivodeiuekstraktivnojindustriji.Istovremenojedošlodopadaproizvodnjeuprerađivačkojindustriji.

1ObračunpometoduSvetskebankeibezpodatakazaKosovoiMetohiju.

ЕКОНОМИКА 179

Tabela 2.StoparastaBDPuprivrediiindustrijiSrbije2001­2007.godine2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Privreda 5,1 4,5 2,4 9,3 6,5 5,8 7,5Industrija 0,1 1,7 ­2,7 7,1 0,8 4,7 3,7Izvor:Republičkizavodzastatistiku

Osnovnakarakteristikakretanjastoparastaindustrijeposle2000.godinejeizrazitanestabilnostivisokeoscilacije.Uočekivanjuprocesaprivatizacijeirestrukturiranjaproiz­vodnje,industrijajeispoljilaefekattranzicionerecesije.

Ovakvokretanjeindustrijskeproizvodnjerezultatjevelikogbrojafaktora:neispun­jenihočekivanjaupogledudinamičnijegprocesaprivatizacijepreduzeća;nerazvijenostinstitucijaprivredneinfrastrukture;zaostajanjeprivatnogsektorauubrzanjuaktivnosti,nekonkurentnostiizastarelostiproizvodnihprogramaudeluindustrije;dubokestrukturnedisproporcijeistrukturakapacitetanamenjenainvesticionojtražnji;odsustvoivrlosporpovratakindustrijskihpreduzećanatradicionalnaino­tržištainepostojanjeizvoznestrate­gije;neadekvatnaorganizacijaispororeagovanjeindustrijskihpreduzećanaliberalizovaniuvoz;niskeinvesticioneaktivnosti;iznadprosečnirastusluga;uvođenjaPDV;nelikvid­nostiizaduženostiuindustriji;lošefinansijskestrukturepreduzeća;konstantnenestašicetrajnihobrtnihsredstava;nezaokruženostfinansijskihinstitucija;nedovoljneponudekred­itaidestimulativnihkamatnihstopa;porastacenaenergijeiinputa;nezadovoljavajućetehničkeregulativeisl.Poredovogpostojebrojneorganizacioneimenadžerskeslabostifirmi,nedostatakkreativnog,kvalifikovanogidinamičnogmenadžmenta,neefikasnostmarketinga,brzoiefikasnoreagovanjenapromeneuokruženju,kojesutakođedoveledonestabilnogioscilirajućegkretanjaindustrijskeproizvodnje.

Nekaodnavedenihobeležja,aliipokazateljiukazujunaprocesdeindustrijalizacije.Strukturaprivredejeizmenjenaznačajnimsmanjenjmučešćaindustrijeukoristdrugihdelatnosti(tabela3).NiskoučešćeiopadanjeindustrijeugenerisanjuBDPnijeposledicaprocesadeindustrijalizacijekarakterističnogzarazvijenisvet,većdubokekrizeuindustri­jskomrastu,smanjenjaproizvodnjeinegativnihtendencijauindustriji.UnašojstručnojjavnostikaoosnovnirazlozizadeindustrijalizacijunavodeteškoćekojeproističuizprekidareprodukcionihcelinaigubitkatržištabivšeSFRJizemaljazapadne,centralneiistočneEvrope,kaoipolitičkeiekonomskeblokadeSrbijeu1990­imgodinama.

Tabela 3.StrukturaBDPSrbijeSektori 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006Poljoprivreda,lov,šumarstvo,vodoprivredairibarstvo

13,8 15,5 14,3 12,9 14,2 11,3 10,7

Industrija 26,8 24,8 23,1 21,7 21,4 17,7 17,6Građevinarstvo 4,5 3,7 3,3 3,5 3,43 2,9 2,9Trgovinanavelikoimalo 6,7 7,0 7,7 8,4 9,0 9,3 9,7Saobraćaj,skladištenjeiveze 7,1 7,9 7,7 8,3 8,8 9,1 11,1Finansijskoposredovanje 6,2 5,5 5,9 6,2 6,3 5,7 6,3Ostaledelatnosti 23,5 22,5 21,9 21,8 19,7 27,8 26,4Brutododatavrednost 88,6 86,9 83,9 82,8 82,8 83,8 84,7Porezi–subvencijenaproiz. 11,4 13,1 16,1 17,2 17,2 16,2 15,3Brutodomaćiproizvod(BDP) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Izvor:Republičkizavodzarazvoj

180 ЕКОНОМИКА

Nivoindustrijskeproizvodnje2000.godinebiojenanivouod43,3%,a2006.go­dine47,3%uodnosuna1990.godinu2(tabela4.).TonavodinazaključakdakrizarazvojaindustrijeSrbijekojajezapočeta90­ihgodinajošuveknijezavršena.

Tabela 4.Bazniindeksiindustrijskeproizvodnjeuperiodu2000­2006godine(1990=100)2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Srbija 43.3 43.3 44.1 42.8 45.8 46.2 47.3Izvor:SGSCG2004,NBSiMinistarstvofinansijaiekonomije.

Strukturabrutododatevrednostiindustrijesmanjenajesa24,5%u2001.godininaoko20,8%u2006.godini.

Sprovođenjemprivatizacijenastavioseprocesoslobađanjaindustrijskihpreduzećaodlatentnezaposlenosti.Privatnisektoruindustrijijošniizdalekanijeumogućnostidakompenzujerastnezaposlenosti.Zaposlenostuindustrijijepokazalaznačajanpadkaopo­sledicetranzicionerecesije.Upreduzećimaizoblastiindustrijeu2007.godinezaposlenoje52%ukupnogbrojaili696.540radnika.

UopštojoceniindustrijeSrbije,uperiodu2000­2008.godine,mogusenavestiisledećiproblemi:

a)Jedanodnajvećihproblemindustrijejeproblemdugogperiodadezinvestiranja,štozaposledicuimapovećanstepenotpisanostiosnovnihsredstavaitehnološkuzastare­lostproizvodnihkapaciteta.Ovojeistovremenopraćenonedovoljnimobimominvesticija17,9%odBDPu2006.godini,(EU­25oko20%).Odtoganaindustrijuodpadasvega30%3.

b)Uperiodudo2005.godine,ukupnaproduktivnostradapovećavanajepoprosečnojgodišnjojstopiod6%,auindustijipo8,3%,iiznosi42,2%prosekaEU.Ukupnaproduk­tivnostiraslajekaoposledicaekonomskograsta,dokjeuindustrijionabilaposledicaznačajnogsmanjivanjabrojazaposlenih.

c)Upostojećimokolnostima,jakosumalemogućnostidasestepenkorišćenjakapa­citetaprerađivačkeindustrije(nižeod40%)isektoraenergetike(prelazi2/3raspoloživihkapaciteta)bitnopoveća,zbogmalogtržišta,nedovršenogprocesarestrukturiranjaipriva­tizacijepreduzeća,štojebezznačajnihinvesticijauindustrijiustvarirealniprag.

d)Srbijajemeđuevropskimzemljamasanajnižiudelomulaganjauistraživanjeirazvoj(IR)sa0,5%BDP.

NesmesezanemaritiniuticajdrugihfaktorastagnacijeislabljenjaulogeindustrijeuprivrediSrbije.Razlogezausporenrastindustrijesvakakotrebatražitiiunepostojanjuadekvatneindustrijjskepolitike(IP)izastarelostimehanizamazaupravljanjeindustrijskimrazvojem.

Uperioduposle2000.godinenepostojipreciznodefinisanaIP,kojabipočivalanaproizvodnojorjentaciji,koncepcijirazvojaibilaufunkcijiostvarenjarazvojnestrate­gijeindustrije.IPsemožeposmatratikaokombinacijanaporazaprivatizacijuitežnjezaprivlačenjeSDI,zajednosasvevećiminteresomzastrategijuMSPiravnomeranregion­alnirazvoj.Umestopreciznodefinisanihciljeva,instrumenataiinstitucijaodgovornihzasprovođenjekoordiniraneIP,nastavljenokorišćenjemeramakro­ekonomskepolitikeuindustriji.

2Republičkizavodzastatistiku,www.statserb.sr.gov.yu3Republičkizavodzarazvoj,www.razvoj.sr.gov.yu

ЕКОНОМИКА 181

Osnovni ciljevimakro­ekonomskepolitikeuperiodu2000­2007. godinebili supovećanjeproizvodnjeiizvozauoblastiindustrije,krozefikasnijuupotrebusvihraspoloživihresursa.Takvapolitikazasnovanajenatezidaćesederegulacijom,zaduživanjemuin­ostranstvuiprivatizacijomdržavnogsektoraindustrijaprivućiino­kapital,štobiobezbe­dilodaljirazvoj.Ovakvokoncipirananeoliberalnarazvojnastrategijadelompredstavljauzrokpojavedeindustrijalizacijeiprodubljivanjaekonomskihisocijalnihprotivrečnosti.

Uprocesuprivatizacijeindustrijskihpreduzećanijeseuvekvodiloračunaozaštitinacionalnihinteresa.Uvećojmeribilojepotrebnopovućijasnugranicuizmeđusektora,granailipreduzećakojeSrbijaželidazadržiudomaćemvlasništvuionihukojebibiloneophodnoprivućikapitalinostranihkompanija.

Privatizacijauindustrijijedonelaznatnasredstva,alinijesasvimjasnokolikoikakoćeonauticatinapovećanjeefikasnostiindustrijskeproizvodnje.Ograničenefinansijeuovomperiodumoralesubitiusmereneuprofitabilnegranečijisuproizvodikonkurentninaino­tržištu,uzpodsticajodgovarajućimmeramaaktivneihorizontalneIP.

Srbijajetakođe,moralaadekvatnijedazaštitisvojaprofitabilnapreduzećaodnelo­jalnekonkurencije,oddampinškognastupabogatihinostranihkompanijakaoidaispravigreškeucarinskojpolitici.

U nedostatku domaće akumulacije uvođenje savremenih inovativno­tehnološkiintenzivnih programa u najvećoj meri moralo se realizovati kroz transfer inostranetehnologije,poosnovustrateškihinvestitora,proizvodnekooperacijeizajedničkihulag­anja.Ostvarivanjemsaradnjesastranimpartnerimauodređenimgranamaubrzaobiprocesspecijalizacijeipovećaloučešćeproizvodavišegtehnološkognivoauizvozu.

Obezbeđenjepovoljnijihkreditnihsredstavatrebalojedabudeuciljupodrškeprofit­abilnihprogramaindustrijskeproizvodnjenamenjeneizvozu.MnogovećaaktivnostdržavemoralajebitiusmerenanapodsticanjerazvojaMSP,obezbeđenjeuslovazaprivlačenjeSDI,sankcionisanjemonopolskogponašanjanatržištu,jačanjekonkurencije,jačanjefi­nansijskedisciplineiefikasnuprimenustečajnogmehanizma.

Takođe,državajemoralamnogovišeraditinaunapređenjuiprilagođavanjuob­razovnog sistema i usavršavanjukadrovakrozdokvalifikacije i prekvalifikacije, kao ipovećanjuinvesticijazaistraživanjeirazvoj.

2. Elementi nove strategije razvoja industrije SrbijeImajućiuviduaktuelneprocese integracijeevropskog tržišta iograničenjakoja

karakterišudomaćiprivredniiindustrijskiambijent,neophodanjeaktivanodnosuusmera­vanjubudućegrazvojaindustrijeSrbije.Novastrategijaindustrijskograzvojatrebadautičenaprilagođavanjeprivrednestrukturerealnomokruženju,kakobitransformacujaindustri­jeirealizacijastrateškihciljeva,doveladopovećanjaBDP,međunarodnekonkurentnosti,standardastanovništvaizaposlenosti.Takvastrategijatrebalobidaimadugoročnupers­pektivu,daizazivapromene,počevodtehnologijedookruženja,zaštabibiloneophodnodefinisatistrateškenapore,pravaceiprioriteteuskadusatrendovimarazvoja.

Strategijaindustrijskograzvojamoradaodgovorinapitanja:«Gdesmosada»?«Ukompravcuželimodaidemo»?«Kakodastignemotamo»?Takvastrategijazahtevaus­postavljanjeciljeva,podciljeva,pokazateljarezultata,akcionihplanova,presudnihfaktorazauspeh,čimebiseizbeglainercijauprimeni.

182 ЕКОНОМИКА

Izovihrazlogapoželjnojedaindustrijskastrategijabudeključnaaktivnostdržaveunarednomperiodu,usmerenakatransformisanjuindustrijeistvaranjaokvirnihuslovazaubrzanjeprivrednereforme.Predtakvimuslovimaizahtevim,državamoradastvoripovo­ljanrazvojniambijentiiskoristiobjektivnemogućnosti.Tržišnimehanizamtrebadabudedominantan,alineijedinifaktorkojiutičenaindustrijskirazvoj.Uprocesutranzicije,bilobineodgovornoprepustiti razvoj industrijestihiji,većsemorasvesnousmeravatiplanskimmetodama,prilagođenimtržišnimkarakteristikamaprivređivanja.Dugogodišnjakrize,ograničeniresursi,visokizahtevisvetskogtržištazahtevajuizdvajanjeindustrijskihgranakojemogupokrenutioodrživirazvojindustrije.

Takodefinisan startegijski pristup industriji trebadadoprinese rastućem izvozuproizvodavišegstepenaprerade,rešenjuproblemzavisnostioduvozasirovina,nedostatkaenergijeienergetskeefikasnost,upotrebiznajnauindustrijikaoosnovnogresursa,ubrzanjurazvojamoderneinfrastrukture,integacijiindustrijeSrbijeuEUirešenjusličnihproblema.

Putemstrategijeindustrijskograzvojamorajurealizovatistrateškiciljevi.UtomsmisluuključivanjeSrbijeuEUnebitrebalodabudeciljsamposebi,većsnažaninstru­mentubrzanjatranzicionihprocesaineophodnognapredakaurazvoju,kojićejepribližitirazvijenimevropskimzemljama.Natompututrebasagledatisvekoristi,aliisuprotneefektekojibiseispoljilinacelokupnuprivreduiindustriju,pridruživanjemSrbijeEU.

Analizaproizvodnihirazvojnihpotencijalaindustrijskihsektoraioblikovanjeopštegstrateškogusmeravanjaprivrednograzvojamorauvažiti4:(1)ključnetendencijerazvojasvetskeprivrede;(2)tekućestanjeprivredeSrbijeinužnostnjenesveobuhvatneidubokerekonstrukcije;(3)smanjenjedisproporcijaunivouregionalnograzvoja;(4)mogućnostiiograničenjaindustrije,i(5)privrednograzvojakaofunkcijeproizvodnihiskustavaiznanja.

USrbijije2002.godinedoneta«StrategijeprivrednograzvojaSrbijedo2010.go­dine»,kojačiniosnovuzarazvojindustrijskestrategijeipovezanajesanizompitanjaeko­nomskeiIP.Međutim,ovomStrategijomnisuupotpunostirealizovaniprimarniidodatniciljevi5kojisupostavljeni,presvegazbogniskestartnerazvojnepozicijeinedoslednostiusprovođenjureformskihitranzicionihprocesa6.Poopštojoceniuprvojfazido2005.godine,relativnouspešnosusprovedenesistemskereforme,uzzadovoljavajućiprivrednirastod5,5%,štosenemožerećiizacikličnokretanjeindustrijukojajeimalaprosečanrastod1,4%.

Kao nadogradnja ove strategije, 2006. godine doneta je «Nacionalna strategijaprivrednograzvojaod2006.do2012.godine»7.Mereiinstrumentizaostvarenjeambi­cioznihciljevaovestrategijeusmerenisunapodizanjekonkurentnostiindustrijskogsek­tora,jačanjefaktoraznanjairazvojefikasneprivredneinfrastrukture,kakobiseostvariovećiprivrednirastiuznačajnijojmerirešioproblemnezaposlenost.

4Grupaeksperata,(2002),Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010– Knjiga I,VladaRepublikeSrbije,Mistarstvozanauku,tehnologijuirazvojrepublikeSrbije,Beograd.

5Grupaeksperata,(2002),Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 – Knjiga II,VladaRepublikeSrbije,Mistarstvozanauku,tehnologijuirazvojrepublikeSrbije,Beograd.

6NizakBDPpercapitaodoko3.525dolara;visokprocenatsiromaštvaod10­20%;visokastopanezaposlenostiodpreko25%;niskameđunarodnakonkurentnost–87mestonasvetskojlisti;unutrašnjaispoljnamakroekonomskaneravnoteža(visokainflacijaod17,7%iplatnideficitod9,2%BDPu2005.godini;iregionalneneravnomernosti).

7 Da bi sve predhodno bilo ostvareno, potrebne su SDI odminimum dvemilijarde evragodišnje, završetak procesa restrukturiranja i privatizacije, razvoj MSP i preduzetništva, kao imakroekonomskastabilnostsainflacijommanjomod5%.

ЕКОНОМИКА 183

Ipak,ostvareniprosečnirastBDPprivredeod5.9%iindustrijeod2.2%,uperiodu2000­2007.godineirealizacijaambicioznihciljeva«Nacionalnestrategijeprivrednograz­vojaod2006.do2012.godine»,zahtevaopredeljenjezaznatnobržitempoprivrednograzvojaunarednomperiodu.Realizacijabržegtempazavisićeodmnogofaktora,alisenajznačajnijepretpostavkeodnositena:podizanjekonkurentnostiindustrijskogsektora,visokgodišnjiprilivstranogkapitala(SDIigreenfieldinvesticija)8,bržestoperastaizvozaproizvodasavišimstepenompreradeipromenaustrukturiupotrebeBDPukoristinves­ticija.

3. Osnovni pravci restrukturiranja industrije SrbijeОstvarivanje neophodnih strukturnih, razvojnih, a time i poželjnih dugoročnih

efekatauindustrijiSrbijemogućejesamouokvirukonzistentnogprogramaukupnihre­formi.MorasepoćiodtogadajeusvetskojiindustrijiEUdošlodoznačajnihstrukturnihpomeranja.

OblikovanjeopštegstrateškogusmeravanjaindustrijskograzvojaSrbije,zahtevadaubudućnostitrebarazvijationeindustrijekojećeslužiti:

1.dostizanjuzadovoljavajućemeđunarodnekonkurentnostiproizvodaiusluga;2. razvojuprivrednestrukturekojaćese,najmanjimmogućim troškovima ina­

porima,integrisatisaprivredomEU,i3.razvojuprivredekarastućemučešćuznanjakaoosnovnogresursa.SobziromnastanjeindustrijskeosnoveSrbije,položajiperspektivepojedinačnih

segmenata,aliikretanjaumeđunarodnomokruženju,kaoprioritetanzadataksenamećerešavanjeproblema:

(1)niskognivoatehnološkeitržišnesposobnostiindustrijskihgrana,(2)niskognivoaproduktivnostii(3)nezadovoljavajućegkvalitetaiizvoznogasortimanaproizvodaiusluga9.Navedeni problemi suprisutni u strukturi industrijskih sektora, paneophodnost

obuhvatnerekonstrukcijeproizilaziizosnovnihciljevaindustrijskograzvoja.Morajusedefinisatiiharmonizovaticiljevi,mereiinstrumentiIPnovomkonceptuIPEU,defini­sanom″Lisabonskomstrategijom″injenimrevizijama.SvetоupućujenaopredeljenjedaSrbijamoraizgraditinovimodelaktivneiprimarnohorizontalneIP,prilagođeneokruženju,kojaćesenapermanentnimosnovamaprilagođavasignalimasatržištaineposrednouticatinausmeravanjeindustrijskeproizvodnje,alokacijunjenihresursaibudućirazvoj.

MeđusobnouslovljeniciljeviIPuoblastiindustrijskograzvojatrebalobidabudu:a) Opšticiljevikojiseodnosenaunapređenjeprocesarestrukturiranjaindustrije10:

(1)stvaranjeodgovarajućegokruženjazaindustrijskapreduzeća;(2)jačanjesposobnostimeđunarodnekonkurentnostiindustrijeSrbije,i(3)prilagođavanjeindustrijeposlovnomokruženjuiindustrijskimstrukturamaEU.

8 Grupa eksperata Jefferson Instituta, (2003), Konkurentnost privrede Srbije, JeffersonInstitut,Beograd.

9Industry: Applicant countries and the Community acquis–Hungary(http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/lvb/e06103.htm).

10Industry: Applicant countries and the Community acquis–Slovenia(http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/e06110.htm).

184 ЕКОНОМИКА

b)Opšticiljevivezanizastvaranjeuslovazaodrživiindustrijskirazvoj11:(1)eko­nomskiopravdanaproizvodnjakojajeorijentirananarast,iosiguravaprilikezabudućegeneracije;(2)poboljšanezaposlenostiuzuvažavanjeostalihsocijalnihaspekata(socijalnasigurnost,pravednostiodnosinatržišturada)i(3)smanjenjezagađenjaidrugihpritisakanaekološkisistemiefikasnokorištenjeprirodnihresursa,kaoizaštitaprirodnogkapitalainjegoveproduktivnosti.

IPmorauticatinakontinuiranostrukturnoprilagođavanjeirazvojstrukturnepoli­tike.OsnovnipristupIPmorabitisprovođenjepozitivnogprilagođavanja,svesnorazvojnousmerenog,itopresvegaalokacijeresursanaonamestagdećenjihovaupotrebabitinaje­fikasnija.TakvaIPjeodređenaizvoznoorjentisanomstrategijom,praćenjemirazvojemvrhunsketehnikeitehnologije,inarastanjemulogeMSP.

Poredovogpristupaneophodnojeparalelnoprimenjivatipristupzaštiteugroženihindustrijanaselektivnojosnovi.PritomesemorajuidentifikovationisektorikojinemajuperspektivuionikojisupoduticajembrojnihlimitirajućihfaktoraitrebaihposebnimmeramaIPštititi.ZaštitaugroženihpodrazumevaiodređivanjeonihindustrijaipodsektorakojeimajustrateškiznačajzaSrbijuiliodređeniregionunjoj.

Procesrestrukturiranjapofazamavelikihposlovnihsistemaključanjezarazvojindustrijeucelini.OvapreduzećaobjektivnopredstavljajuozbiljnogpotencijalnogkupcaproizvodaikorisnikauslugadomaćihMSP.

Takođe,neophodnojepovećanjekonkurentnostijavnihinfrastrukturnihpreduzećaizoblasti elektroprivrede,naftne igasneprivrede i transporta,kakoonanebipostalakočnicapodizanjukonkurentnostiindustrijeucelini.

IR direktno pomaže osvajanje novih tehnologija i doprinosi podizanju kakotehnološke,takoinaznanjuzasnovane,konkurentnostiindustrije.TouosnoviznačidasemorapodstaćiulaganjeuIR,kaoiprimenanjegovihrezultatauindustrijikakobisepodiglaproduktivnost,snizilitroškoviproizvodnjeipodigaokvalitet.Uindustrijijedanodvažnihkorakamožebitiireinženjeringproizvodnihtehnologijaiinvestiranjeunadgradnjupostojećihtehnologija.

4. Pravci osposobljavanja pojedinih sektora i grana industrije za saradnju sa Evropskom unijom

IndustrijskiproizvodiizSrbijeuživajubescarinskipristupEUuokviruautonomnihtrgovinskihmera.Srbijanedovoljnokoristiprednostitrgovinskiholakšica,zbogproblemanastraniponude,štozaposledicuimatrgovinskideficitutrgoviniindustrijskimproiz­vodimasaEU.

Uanalizisektorigrananeophodnojedefinisatirazvojnuuloguitemporasta,osnoverazvoja,strateškaopredeljenja,ključneakcijeipromeneipotrebneinvesticije.Naosnovuovoga,sektorimasemorajudefinisatizadacičijaćeulogabitiumaksimiziranjuizvozaismanjenju trgovinskogdeficita,nacionalnesamodovoljnosti iobezbeđenjukvalitetneinfrastruktureikonkurentnihdomaćihinputa12.

Realizacijuprogramarestruktuiranjaindustrijemorapratinjenamodernizacijanaosnovuzakonskeregulative,standarda, tehnologijerada,organizacionei informacione

11Munter,K.,(2003),Savetodavni izveštaj o razvoju industrijske strategije u Srbiji i Crnoj Gori u kontekstu procesa stabilizacije i pridruživanja EU,SCEPP,Beograd,str.26­28.

12Smernice za poslovanje sa EU – Industrija,(2006),Fondzaevropskeintegracije,Beograd.

ЕКОНОМИКА 185

struktureEU, kao i industrijske strukturu koja trenutno postoji ili koja će postojati ubudućnostiuEU.UindustrijiEUnajpropulzivnijegrane,nakojimabitrebalodasebazi­rajunaporirestrukturiranjaindustrijeSrbijesu13:

(1)MašinskaindustrijajejedanodnajvećihindustrijauEUpobrojuzaposlenih,brojupreduzeća,obimuproizvodnjeiučešćautrgovini(43%).NameđunarodnomplanuEUjevodećiproizvođačmašinskeopreme,aujednoinajvećetržištezaplasmanstra­nihproizvodazbogniskihuvoznihcarinskihstopa.Kaoglavnegrupemoguseizdvojitimašinskialati,poljoprivredne,građevinske,tekstilnemašine,mašinezapreradudrvetaikućniaparati.

(2)UelektronskojindustrijiEUproizvodi1/4svetskeproizvodnje,atakođeijedanodnajvećihuvoznikaelektronskihproizvoda.Proizvodioveindustrijesemoguunačelusvrstati u četiri grupe:kompjuterska i kancelarijskaoprema, elektronskekomponente,elektronskarobaširokepotrošnjeitelekomunikacionaoprema(naglobalnomnivouEUimanajjačepozicije).DabiostvarilikonkurentnostuodnosunaglavnekonkurenteSADiJapan,proizvođačiizUE,svečešćeseudružuju,jerovajsektorzahtevavelikeinvesticijeuIRikreiranjekvalifikovaneradnesnage14.

(3)Farmaceutskaindustrija�imavelikiudeoucelokupnojindustrijiEU,saveli­kimekonomskimefektima.PoslednjeproširenjeEUotvorilo jenovatržišta i izazvalonaglirastdobitiuovojindustriji,auistovremeiinvesticijanovihčlanicaradipovećanjaproduktivnosti.

(4)Tržište industrijesaobraćajnihsredstvaimotornihvozilapredstavljaokosni­cuprivredeEU,aliitržištenajizloženijeglobalnojkonkurenciji.Ovaindustrijazahtevapoštovanjetehniškogzakonodavstvaipropisausferisigurnostiizaštiteživotnesredine.Utrenutkupriključenjasvezemljekandidatkinjemorajuupotpunostiprimenjivatizako­nodavstvoEUomotornimvozilima,čimesesmanjujutehničkaograničeiadministrativnipostupciskojimasesuočavajuproizvođačivanEU.Odranih90­ihgodinaproizvođačiizEUpokretalisuproizvodnjuuzemljamapristupnicamakaodeosvojeglobalnestrategije.Industrijamotornihvozilauzemljamakandidatkinjamanudistrateškeprednostitržišta,industrijskebaze ivisokipotencijal rasta tržišta.GlavnakonkurentskaprednostovogasektorauSrbijisunižitroškoviproizvodnje,anaručitopredhodnoproizvodnoiskustvo.

(5)HemijskaindustrijapredstavljajedanodnajvećihindustrijskihsektorauEU,iuključujeraznovrsneproizvode(hemijske,petrohemijske,proizvodezapoljoprivreduiproizvodeširokepotrošnje).Usaglašavanjestandardaizaštitazdravljaljudiiživotnesredine,predstavljajunajvećeizazovezaovuindustriju.PlasiranjehemijskihproizvodanatržišteEUpodležeispunjavanjuzahtevačijajesvrhadaseosiguravisokstepenzaštitezdravljaljudiiživotnesredine,takodaovuindustrijuregulišejakovelikibrojdirektivastarogpristupa.

(6)EUpredstavljanajvećesvetskotržištezaplasmanproizvodetekstilneindustrijeikonfekcijeuzistovremenoveomarazvijenuproizvodnju.EUjenadrugommestuusvetupoizvozutekstila,anatrećempoizvozukonfekcijeivodećijesvetskiproizvođačteh­ničkogiindustrijskogtekstila.Ovaindustrijajepretrpelaznačajnepromenezbograzvojaiprimenenovetehnologije,različitihcenaradaipojavejakemeđunarodnekonkurencije.Kakobiodgovorilananoveizazove,tekstilnaindustrijajepreduzelamererestruktuiranja,modernizacijeiunapređenjatehnologije.Strategijarazvojakonkurentnostibaziranajena

13Štosetičemašinskeielektronskeindustrijenanjihseprimenjujudirektiveipropisinovogpristupa.

14Farmaceutska,hemijskaitekstilnaindustrijajeregulisanauokvirustarogpristupa.

186 ЕКОНОМИКА

znatnomsmanjenjumasovneproizvodnje,relokacijomproizvodnjeuzemljegdejeradnasnagajeftinija,zatimnakvalitetu,dizajnuimarkiranju.IakojeuvoztekstilnihproizvodauEUslobodan,postojenekemerekontroleinadzorakojeseodnosenanekekategorijeproizvodaporeklomizzemaljapoputKineiIndije.

(7)IndustrijahraneipićauEUjeliderindustrijskogsektorasagodišnjomproiz­vodnjomod600milijardieura.Ovaproizvodnjačini15%ukupneproizvodnjeukojojjeangažovano2,6milionazaposlenihradnika,odčega30%uMSP.Uvozpoljoprivrednihproizvoda,hraneipićauEUjeoko50milijardieuragodišnje.NanivouEUusvojenjeosnovniprincipdalegislativamorapočivatinaaspektuproizvodnjeikontrolehrane«odfarmedotrpeze».PrimenasistemaHACPPjeuEUzakonskiobavezujuća,štoprisiljavauvoznikedauvozesamoprehrambeneproizvodevisokogkvalitetaibezbednosti,aliidazahtevajustriktnuprimenuistalnapoboljšanjasistemabezbednostiuzemljamaporekla.

Davanjeakcentaspecijalizacijiuovimsegmentimazasnivasenaočekivanimmulti­plikatorskimefektimanaceoindustrijskikompleks.Temeljnorestrukturiranjenužnojepo­stićiunajvećojgrupiovihindustrijskihgrana,zbograzličitogpoložaja,kakosastanovištaevropskekonkurentskeprohodnosti,takoipokriterijumimadaljegzadržavanjapojedinihsegmenatailiprogramskihcelina.PoredovihindustrijskihgranauEU,njihovogudelainačinaregulisanja,zanašuindustrijumogubitiznačajnetendencijerazvojaidrugihsektoraigranaindustrijeEU.StrateškoopredeljenjezaizgradnjunoveikonkurentskeindustrijskestruktureSrbijezauključivanjenaproširenotržišteEUtrebatražitiiuindustrijiosnovnihmetala,industrijiduvana,industrijegumeiplastike,nemetalnihminerala,drvneindustrije,industrijekožeiobuće,aliiusektoruuslugakompatibilnimsaovimindustrijama.

OnoštojezajedničkosvimgranamaindustrijeEU,bezobziradalisuregulisanenovimilistarimpristupom,jestezahtevbezbednosti,zaštitazdravljaiživotnesredine,iobaveznisuzasvakogproizvođača.Dabiobezbedilaželjeninivokvalitetaživotnesredi­ne,EUusklađujeiharmonizujesvojezakonodavstvouoblastiindustrije.DirektivenovogpristupapodrazumevajuobaveznostavljanjeCEznakanaproizvod,kojomproizvođačiizjavljujudajeproizvodusklađensasvimzahtevimaidirektivama.Takođe,bitanjei«Ev­ropskisporazumoocenjivanjuusklađenostipropisaiprihvatanjaindustrijskihproizvoda»(PECAprotokol)kojislužiuklanjanjutehničkihpreprekatrgovinisaEU.SrbijaukolikoželidaprodajeproizvodenatržištuEUmoradaprihvatiiharmonizujezakonodavstvouoblastiindustrijesaonimuEU.

DosadašnjioslonacstrategijerazvojapredstavljajusektoriigraneukojimaSrbijazaostajepoproduktivnostiiefikasnostiposlovanjaigdejeprosečnadodatnavrednostpozaposlenomoko15putanižauprosekuodEU.

Otuda,sobziromnakarakteristrukturuindustrijskeproizvodnje,postojećekompa­rativneprednosti,izvoznaorjentacija,unačelu,možeseostvaritiu:

(1)radnointezivnimgranamakojekomparativneprednostiostvarujuzahvaljujućiniskojcenirada,znanju,proizvodnomiskustvuitradicijiuproizvodnji(industrijatekstila,kožeiobuće);

(2)radnointezivnimgranamakojecenovnuinecenovnukonkurentnostostvarujukorišćenjemvisokokvalifikovanogkadra(industrijeITisoftvera);

(3)resursnointezivneoblastiigraneindustrijekojekomparativneprednostiostva­rujuzahvaljujućiprirodnimuslovima(proizvodnjaipreradaobojenihmetala,prehrambenaiindustrijapića,duvanskaindustrija);

ЕКОНОМИКА 187

(4)tehnološkiintezivneoblastiigraneukojimaseuspešnokoristilakodostupnatehnologija,uzkomparativneprenostistručneivisokokvalifikovaneradnesnage(metalskisektor,baznahemijskaindustrija).

Za efikasno poslovanje na unutrašnjem tržištu EU, potrebno je da industri­jska preduzeća imaju: (1) zdravu finansijsku strukturu; (2) kvalifikovan i dinamičanmenadžment;(3)odgovarajućafizičkasredstvailjudskikadar;(4)mikroorganizacionustrukturuisistemupravljanjazaefikasnuproizvodnju,i(5)brzoiefikasnoreagovanjenapromeneuokruženju.

ZaključakMožemozaključiti da i posle2000.godine industrijskuproizvodnjukarakteriše

cikličnokretanje,ispoljavanjeefekatatranzicionerecesije,aneprihvatljivoniskoučešćei opadanje industrije u generisanju BDP nije posledica procesa deindustrijalizacijekarakterističnogzarazvijenisvet,većdubokekrizeuindustrijskomrastu.

ZbognedefinisanostiinekoordiniranostiIPmnogiindustrijskiprocesiuSrbijiposle2000.godineodvijalisusestihijski,uznepotrebnegubitkeipropuštenešanse.SvetоupućujenaopredeljenjedaSrbijamoradefinisatiiharmonizovaticiljevi,mereiinstru­menteaktivneIPpougledunaIPEU.IskustvazemaljanovihčlanicaukazujudaprocespridruživanjaipunogintegrisanjauUnijuuključujeneminovnukonvergencijunacionalneIPuodnosunaIPEU,tj.premaposlovnomokruženjuiindustrijskimstrukturamaEU.Takvapolitikamoradelovatiuokvirutržišta,ineposrednouticatinausmeravanjeindus­trijskeproizvodnje,alokacijunjenihresursaibudućirazvoj,ibitiufunkcijiostvarenjarazvojnestrategijeindustrije.

EUjenajznačajnijispoljnotrgovinskipartnerindustrijeSrbije,nesamozatoštoseprekopolovineukupnogizvozaiuvozaSrbijeobavljasaovomintegracijom,većizbogvelikogglobalnog,političkogekonomskog,itehnološkogznačaja.RelativnonepovoljnastrukturaizvozadomaćeindustrijeiraspoloživostresursanijeodgovarajućazanastupnatržištuUnije,zbogrelativnoniskogudelaindustrijskihproizvodazasnovanihnavisokojtehnologijiiznanju.RealizacijaciljevaprivrednograzvojaSrbijeubudućnostibitrebaladarezultirastrukturnimpromenamauindustriji,ukoristpovećanjaučešća«noveekonomije».

SobziromnastanjeindustrijskeosnoveSrbije,položajiperspektivepojedinačnihsegmenata,aliikretanjaumeđunarodnomokruženju,realizacijuprogramarestruktuiranjaindustrijeSrbijemorapratinjenamodernizacijanaosnovuindustrijskestrukturuuEU.RealizacijaciljevaprivrednograzvojaSrbijeubudućnostitrebalabidarezultirastruk­turnimpromenamauindustriji,ukoristpovećanjaučešćavisokotehnološkihindustrijskihgrana,ismanjenjasrednjeiniskotehnološkihindustrija.

LITERATURA

1. GrupaeksperataJeffersonInstituta,(2003),Konkurentnost privrede Srbije,JeffersonInstitut,Beograd.

2. Grupaeksperata,(2002),Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010– Knjiga I,VladaRepublikeSrbije,Mistarstvozanauku,tehnologijuirazvojrepublikeSrbije,Beograd.

188 ЕКОНОМИКА

3. Grupaeksperata,(2002),Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 – Knjiga II,VladaRepublikeSrbije,Mistarstvozanauku,tehnologijuirazvojrepublikeSrbije,Beograd.

4. Grupa eksperata, (2006), Nacionalna strategija privrednog razvoja od 2006. do 2012. godine,Beograd.

5. Industry: Applicant countries and the Community acquis –Hungary (http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/lvb/e06103.htm).

6. Industry: Applicant countries and the Community acquis–Slovenia(http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/e06110.htm).

7. Munter,K.,(2003),Savetodavni izveštaj o razvoju industrijske strategije u Srbiji i Crnoj Gori u kontekstu procesa stabilizacije i pridruživanja EU,SCEPP,Beograd.

8. Republičkizavodzarazvoj,www.razvoj.sr.gov.yu9. Republičkizavodzastatistiku,www.statserb.sr.gov.yu10. Smernice za poslovanje sa EU – Industrija,(2006),Fondzaevropskeintegracije,Beograd.

ЕКОНОМИКА 189

PRIVATIZACIJA, PREPORUKE I PRAVCI RAZVOJA

RezimeUradugovorimoojošuveknezavršenomprocesuprivatizacije,načijitoksuznačajnouticaliproblemiekonomske,aliipolitičkeprirode.Trebalobijeubrzati,jerjetouslovboljeguređenjaiorganizovanjaukupnogprivrednogambijentazemlje. Ključne reči: Privatizacija, preduzeća, zakonska regulativa, korporacija, upravljanje.

SummaryStudyspeaksaboutstillunfinishedprocessofprivatization,whichcoursehasbeenconsiderablyinfluencedbytheproblemsofeconomicalaswellaspoliti­calnature.Theprivatizationshouldbeacceleratedbecauseitistheconditionforbetterarrangementandorganizationofthetotaleconomicalambientofthecountry. Key words: Privatization of the company, legal regulation, corporation, managing.

Procesprivatizacijejošuveknijezavršeniakojeopredeljenjebilodaćeseonaobavitiukratkomroku.Ninakonusvajanjaprivatizacionihzakonajavnapreduzećanisuspremnazaprivatizaciju,jerovaoblastnijezakonskiregulisana.Jošuvekseneznanakojinačinćeseonaprivatizovati.Privatizacijajeusporenazbogčestihsmenavlade,nedostatkasredstavauzemlji,tebrojnihdrugihekonomskih,pravnihisocijalnihproblema.Inače,samprocesprivatizacijejeneophodnoubrzatisaciljemunapređenjakorporacionogup­ravljanja,kakoudržavnimtakoiuprivatizovanimkompanijama.1

1Opširnije o ovome: Prof. dr Borivoje B. Prokopović; Savremeni privredni sistemi (IIIizdanje),Proinkom,Beograd,2005.

СТРУЧНИЧЛАНЦИMrIvanR.Stanisavljević,DrVitomirD.Savić,MrMilošD.MilovančevićEkonomsko poslovna škola – Niš

190 ЕКОНОМИКА

Nafinansijskomtržištujošuveknemainicijalnihjavnihponudanovihakcija.Tržišteutakvimuslovimagubisvojuosnovnufunkcijutransferaresursaipretvaraseumehanizamzaredistribucijuvlasničkihpravaproisteklihizprivatizacije.

Naosnovusprovedenogistraživanjamožesezaključitidasestanjekorporacionogupravljanjauprivrednimdruštvimapostepenopoboljšava,nodajošuvekpostojiznačajanprostorzaunapređenjeiubrzanjetihprocesa.Prisutnisupozitivnipomaciuvećojtrans­parentnostikojojjedoprineloformiranjekotacijeprivrednihdruštavanaBeogradskojber­zi,kaoivećajavnadostupnostinformacijaoposlovanjudruštava.Sdrugestrane,samadruštvasenedovoljnootvarajupremainvestitorima(npr.putemwebstranica).Porasttrgo­vanjaakcijamapojedinihdruštavamogućejepovezatisbrojnimčiniocima,uključujućiuspešnijeposlovnerezultate,smanjenjerizika,očekivanjarastacenaakcija,aliikvalitetni­jeizveštavanjeoposlovanjuprivrednihdruštava.Većsmosvedocidaprivrednadruštvasadobrimposlovnimrezultatimailisapotcenjenimakcijamasusveprivlačnijaindividualnimiinstitucionalniminvestitorima,čimedolazidoizražajaznačajkvalitetakorporacionogupravljanja.

Problemu sistemukorporacionogupravljanja se javlja tamogde sumehanizmizaštitepojedinihsubjekatanajslabiji.Premaistraživanja,osnovniproblemkorporacionogupravljanja je dosledno sprovođenje zaštite i poštovanje pravamalih akcionara, zbogprisutnevisokekoncentracijevlasništva.

Naime, veliki investitori deluju preko nadzornih i upravnih odbora. Postavljajuvećinučlanovaupravnogodbora2itakosprečavajuoportunoponašanjemenadžmentausmislukorišćenjakontrolezasvojuličnukorist,alimoguiniciratiiblokiratidonošenjeodluka.Izsvihnavedenirazlogapitanjeulogeistruktureupravnoginadzornogodborapredstavljaključnopitanjeudiskusijiokorporacionojkontroli.3

Moguseizdvojitisledećiključnipravacirazvojakorporacionogupravljanja:– definisanjeipromocijadobrepraksekorporacionogupravljanja,– doslednazaštitainteresamalihakcionaraupraksi,– jačanjeulogenadzornihodbora,– osnaživanjesistemaunutrašnjekontrole,– veća transparentnost informacioja o finansijskim rezultatima, obavezama,

strukturi vlasništva, nagrađivanju članova upravnog i nadzornog udbora i vezivanjenjihovihprimanjauzposlovnerezultate,procesadonošenjaisprovođenjaposlovnihodlukaukompanijama,značajnimdogađajimakojiutičunafinansijskoposlovanjepreduzećaicenuakcija,

– unapređenje odgovarajuće organizacione kulture usvajanjem kodeksakorporacionogupravljanjai

– edukacijaučesnikaukorporacionomupravljanju.

1. Definisanje i promocija dobre prakse korporacionog upravljanjaNedostajuznanja ipozitivna iskustva izoblastikorporacionogupravljanja, te je

prisutnanedovoljnaaktivnostobrazovnihistručnihustanovaiudruženjakojaokupljaju

2Cadbury,Adrian:CommitteeontheFinancialAspectsofCorporateGovernance–Report,GeePublishing,1992.

3Tipurić,Darko:Nadzorniodborikorporacionoupravljanje,Sinergija,2006.

ЕКОНОМИКА 191

članovenadzornihi/iliupravnihodboraidazbogtogapostojiproblemdefinisanjaipromo­cijedobrepraksekorporacionogupravljanja.Samoprimenomdobrepraksekorporacionogupravljanjaprivatnisektormožeprepoznatikoristiodsvogulaganja.PosebnuuloguusprovođenjupropisaisankcionisanjunepravilnostiimajuKomisijazahartijeodvrednosti,Beogradskaberza,Privrednakomorakaoisudskiorgani.

Korporacionoupravljanjejeodlučujućifaktorustvaranjuvrednostizaakcionare.Stogasuzainstitucionalneiindividualneinvestitoreključneinformacijeo:sastavuupravnoginadzornogodborakompanija,nezavisnostkomisija,nagrađivanjevezanozaučinak,pose­dovanjeakcijaodstranedirektoraiodredbevezanezasprečavanjepreuzimanja.

Kvalitetkorporacionogupravljanjajevažanpokretačporastavrednostizaakcionareiukupnograstaprivrede.Kompanijesajakimsistemimazaupravljanjeobičnoimajuboljerezultateoduporedivihkompanija,obezbeđujuvećuzaštituinvestitoraipostižuvećuvred­nostnatržištukapitala.Dosadašnjaistraživanjapokazujudakvalitetnokorporacionoup­ravljanjeutičenabitneperformansekorporacije,finansijskogtržištainacionalneprivrede.

2. Zaštita interesa malih akcionaraBudućidasesistemkorporacionogupravljanjaidobrapraksatekrazvijaju,udelu

privrednihdruštavajošsuprisutnirizicinetransparentnogposlovanja,kojiseodražavajunapoložajakcionaraucelini,aposebnonapoložajmalihakcionara.Uuslovimakoncen­trisanevlasničkestrukturekakvatrenutnoprevladavakodnas(kaoiuvećinievropskihzemalja)nužnojeosiguratijednakapravamalimakcionarima,prvenstvenopopitanjunji­hovogpravovremenogitačnoginformisanja,informisanjaotransakcijamaizmeđudruštvaiakcionarasaznačajnijimudelimaudruštvu,procesapreuzimanjaprivrednihdruštavaidr.

Ukolikonisupravovremenoinformisanimaliakcionariproceduralnomoguostatibezmogućnostidablagovremenoreaguju.Kršenjepravamalihakcionarapredstavljanji­hovoizostavljanjeizprocesaodabiranezavisnerevizorskekuće,čimeseotvaraputraznimzloupotrebama,odkojihjesvakakonajvećaonasa«isisavanjem»ostvarenezaradeizkom­panijezaračunvećinskihvlasnika(uzpomoćmenadžmenta),anaračunumanjenjaprofita,tj.prinosapojednojakciji.Novivlasnicisa51%vlasništva,neotkupljujuakcije,tokombudućegposlovanjaneiskazujuprofit;svedokmalivlasnicipotpunoizgubeintereszasop­stvene«nedovoljnovrednepapire»papireiponudeihponeadekvatnim(niskim)cenama.4

Manjinskiivećinskiakcionarinisuustanjutrajnogantagonizma.Ilibarnevišenegoštotoproističeiznovogshvatanja(tzv.ugovornogkoncepta)premakojemkompanijapredstavljamrežuugovora(želja imogućnosti) različitih interesnihgrupa.Takoje,naprimer,većiprofitzajedničkiinteres,aliodnospremanjemunijeuvekidentičan–velikiakcionarisusklonireinvestiranjuostvarenogprofita,amalisuvišezainteresovanizais­platudividendi.

Problemiusistemukorporacionogupravljanjasejavljajutamogdesumehanizmizaštitepojedinihsubjekatanajslabiji.Pravaakcionaraimogućnostnjihovogostvarenjasujedanodosnovnihmerilaiindikatorapriocenistepenazaštiteinvestitoraunekojdržavi.Važećapravnaregulativagarantujepravaizakcija,aliupraksipostojijednostavannačinadaseonalimitirajuilionemoguće,štoakcionarimapredstavljatežakidugotrajanzadatakdadokažuuskraćenostzaodređenaprava.Neophodno jepojačatisposobnostsudskogsistemadaseefikasnobavisporovimaizoblastizaštitepravaakcionara,kaojednogod

4Prof.drBorivojeB.Prokopović;Ibid.

192 ЕКОНОМИКА

elemenataprimeneireformekorporacionogupravljanja.Komisijazahartijeodvrednostijeposlednjalinijazaodbranupravaakcionara,jerzaštitaakcionaraputemsudanailazinakašnjenjeitroškovekojiprevazilazevrednostakcija.

Pravaakcionara suzagarantovanaZakonomoprivrednimdruštvimaukomesujasnopodeljenenadležnostiizmeđuskupštineakcionaraiupravnoginadzornogodbora.Upraksiskupštinakaomehanizamzaostvarivanjepravaakcionaranijedovoljnoefikasnazbog:

– skupštinasenajčešćeodržava jedanputgodišnje izbog togaakcionarinemajumogućnost direktnog učestvovanja u upravljanju preduzećem nego imaju mogućnostsamokonstatovanjaipotvrđivanjasituacijeukojusuoniipreduzećedovedeniaktivnošćumenadžmenta

– organizovanjeiodržavanjeskupštinestvaratroškovezapreduzećeiakcionare– informacijekojeseobjavljujunaskupštinisunajčešćevećprethodnoobjavljene,

tako da na samoj skupštini akcionari ne saznaju ništa novo ukoliko informacije kojesedostavljaju akcionarimanisuprezentiranenanjimaprihvatljiv i razumljivnačin ilinisu tačne, potpune, pravovremeno dostavljene, tada se ugrožava pravo akcionara nainformisanjeičinibesmislenimpravonaučestvovanjeuraduskupštineipravoglasanja

– skupštinetrajuparsatiinjihovotrajanjenijedovoljnozaznačajnijuraspravuoposlovanjupreduzeća.

Pravodaseopunomoćidrugaosobamogudazloupotrebemenadžeriidaprisileradnikedaprenesusvojaakcionarskapravananjih.Nepotrebnojestatutomlimitiranjebrojaglasova(akcija)jednogakcionarazaprisustvonaskupštiniakcionaraodnosnodaseonemogućipravoučestvovanjaakcionaraukolikoneposedujestatutompropisanmini­malanbrojakcija.OveodredbeZakonaoprivrednimdruštvimanarušavajuosnovnode­mokratskopravoakcionara.

Pravodaseopunomoćidrugaosobamogudazloupotrebemenadžeriidaprisilerad­nikedaprenesusvojaakcionarskapravananjih.Nepotrebnojeograničenjedapreduzećestatutomlimitiramaksimalanbrojglasovajednogakcionaranaskupštini(abezobziranabrojakcijaunjegovomvlasništvu)ilidaseonemogućipravoučestvovanjaakcionaraukolikoneposeduje statutompropisanminimalanbroj akcija.OveodredbeZakonaoprivrednimdruštvimanarušavajuosnovnodemokratskopravoakcionara.

Finansijskisistemkojiposedujerazvijenuinfrastrukturuiliberalnotržištepopravilulakšeprivlačistraneinvestitore.Efikasnotržištekapitalajenačinazaštitevlasničkihpravamanjinskihakcionara.

3. Snažnija uloga nadzornih odboraNadzorniodborjeključnotelozauspostavljanjedobrepraksekorporacionoguprav­

ljanja,jermujezadatakdapovežeinteresedruštvasainteresimasadašnjihieventualnihbudućihinvestitora,aliiostalihinteresnihgrupa.Članovinadzornogodborasučeljavajuiusaglašavajurazličiteinteresevlasnikapreduzećaizbogtogatrebadabuduosobekojeimaju različiteosobine, interese ipoglede.Takvaheterogenostčlanovamože imatizaposledicusinergijudelovanjaunjihovomodlučivanjuidelovanju.Stručnostčlanovanad­zornogodborajeneophodnazarazumevanjeposlovnihiupravljačkihprocesa.Potrebnasukakoekonomskaznanja tako ipoznavanjedelatnosti , razumevanjestrateškevizije

ЕКОНОМИКА 193

preduzeća.Poredovihosobinačlanovinadzornogodboratrebadabuduaktivnijiuraduostvarujućimeđusobnusaradnju,razmenuinformacijaimeđusobnokritičkihdiskutuja,asaciljemdasepoboljšaefikasnostiireputacijadruštava.

4. TransparentnostTransparentnostiobjavljivanjeinformacijasuufunkcijiostvarivanjapravaakcio­

nara,azauzimacentralnomestoupraksiefikasnogkorporacionogupravljanjakao iufunkcionisanjutržištakapitala.Korporacionoupravljanjetrebada,sjednestrane,obezbedipravovlasnicimakapitalapristupufinansijskiminefinansijskiminformacijamaoprivred­nomdruštvu,aobavezuiodgovornostupravnoginadzornogodborazatačnost,potpunostiblagovremenostinformacijasdrugestrane.

Transparentnostupogleduvlasničkeikontrolnestruktureutičenaprocesodlučivanja.Ukolikosevišeznaovlasničkoj ikontrolnojstrukturiutolikojemogućaborbaprotivmalverzacijautransakcijama,posebnoonimmeđuinsajderimaipovezanimlicima.Zapreduzećejevažnodapostojijasanpoglednaprespektivufirme,kaoinezavisan,profe­sionalanmenadžment.Topovećavakredibilitetiključkauspehu.

Potrebno je poboljšati transparentnost primanja članova upravnog odbora imenadžmenta,kaoivezuizmeđuposlovnihrezultataivisinuprimanjaitakostimulisatinjihovuodgovornostzaposlovnerezultateistrateškeodlukedruštva.Sistemnagrađivanjatrebarazvijatikrozširenjekriterijumaipostavljanjeodgovarajućihmehanizamakojićepodsticatiostvarivanjeciljeva.

Uostvarivanjuprincipapravičnogtretmana,transparentnostiiobjavljivanjainfor­macijaBeogradskaberzadajedoprinosuobaveštavanjupostojećihipotencijalnihinvesti­toraiširejavnostiomogućnostima,uslovimaiefektimatrgovineakcijama.Berzaosimštoorganizacionopovezujeponuduitražnju,uzprimenustandardnihprocedura,informacionetehnologije,onasnižavatransakcijsketroškoveipovećavaefikasnosttržištanadobroditsvihučesnikaiznačajanjeizvorimehanizamdistribucijepouzdanihinformacijanesamouobimutrgovanja,likvidnostiicenehartijeodvrednosti,negoifinansijskompoložajunjihovihemitenata.

5. Unapređenje odgovarajuće organizacione kulture usvajanjem kodeksa korporacionog upravljanja

Izvoripravilazakorporacionoupravljanjesurazličiti(zakoni,pravilazalisting)alikaodominirajućerešenjesejavljajukodeksikorporacionogupravljanja.Ciljusvajanjakodeksakorporacionogupravljanja jepoboljšanjeposlovanja, razvoj i rastprivrednogdruštvanadobrobitakcionara,takodaseutvrđenimprincipimaobezbedemehanizmizaodređivanjeciljevadruštva,sredstavazanjihovurealizacijuipraćenjeefekata,dasestvoritrajanikonzistentansistemkontroleizaštiteinvestitora,daseefikasnijekoristeresursidruštvaidaseučvrstipoverenjeuposlovanjeiraddruštva.

Kvalitetnokorporacionoupravljanjeuključujetransparentnostiefikasnemehanizmeupravljanjaposlovnim rizicima.Nanivouunutarnjihprocesa štouključujepotrebuzaučinkovitimsistemomunutarašnjekontrole.Međutim,mehanizmikontrolesuneefikasniukolikonijeprisutnaodgovarajućaorganizacionakultura,kojastimulišetransparentnost,odgovornostidugoročanpristupstvaranjuvrednosti.Utomejeposebnoistaknutaulogamenadžmentaprivrednogdruštva,odnosnokvalitetlideraupreduzeću.

194 ЕКОНОМИКА

6. Edukacija učesnika u korporacionom upravljanjuTrebanaglasitidajezanove, tržišneusloveposlovanjapotrebnaiadekvatnafi­

nansijskaedukacija.Činjenicajedabisenovčanasredstvaodonihkojištede,asprenisudapreuzmurizikinvestiranja,usmerilakaonimakojiimajuinvesticionemogućnostiusistemugdepostojimnoštvoinstitucijakaoštosubanke,osiguravajućadruštva,inves­ticionifondoviidr.,neophodnojepristupitirazličitimvidovimaedukacijekakoprivredetakoimenadžmenta,političkihstruktura,aliimalihakcionara.

Uprivatizovanimpreduzećimazapočetisuprocesikonsolidacijevlasništva,takodadolazidosmanjenjabrojaakcionara,kaoidoomogućavanjaakcionarima,kojiimajukon­trolnepakete,daotkupeakcijemalihakcionaraputempravičnogitransparentnogsistema(prinudniotkup,prinudnaprodaja).Daljakoncentracijavlasništvamožedadovededopromeneuoblikaorganizovanjadruštva.

Promovisanjemznačajakorporacionogupravljanjatrebaomogućitiprivatnomsek­toruda spoznakoristiodprimenedobrepraksekorporacionogupravljanjakojaporedlakšegpristupakapitalu,povećavaefikasnostpreduzeća,poboljšavaposlovnerezultateiosiguravaefikasneinstrumenteprovereikontrolefunkcionisanjapreduzeća.Osnovniproblemisučinjenicedasekratkoročnakoristodkorporacionogupravljanjanevidi,negodaonomožedovestidopovećanjatroškovaposlovanja,kaoitoštosurezultatikorpo­racionogupravljanjačestonemerljivi.Pažljivaanaliza i razumnaprocenaobezbedićeubedljiveargumentezarazvojidejakorporacionogupravljanjaiinicijativa,alikakojebiloisadrugimzemljama,preduzetereformekojesebuduimplementiralerukovodićesekombinacijomteoreorijskih,administrativnihipolitičkihrazmatranja.Rezultatinadužirokdonoseprednosti,aprimerisunajuspešnijekompanijekojesekotirajuinasvetskimberzanskimtržištima.

Rezimirajućianalizukorporacionogupravljanjazaključujesedajeupraksionotekupovojuidaedukativnuipropagandnukampanjutrebanastaviti.Primenompraksedobrogkorporacionogupravljanjaprivrednadruštvaćemoćiporedklasičnogkreditiranjadaobezbedeidrugeizvorefinansiranjanatržištukapitalakaoštosunoveemisijeakcijailiemisijeobveznica.Možeseočekivatidaćezbogjačanjekonkurencijemenadžerskafunkcijadobijatinaznačaju.Postojećanormativnaregulativaštitiinteresemalihakcionara,regulišekonfliktsvihinteresanasasvimzadovoljavajućinačin,nokvalitetnaimplement­acijaupraksijemnogotežideoposla.

ZaključakNaosnovusvegauraduizloženogmoglobisezaključitida:– sesaprocesomprivatizacijeunasozbiljnokasni;– biprocesprivatizacijetrebaloubrzatiitoposvimosnovamaisegmentima;– korporacijskoupravljanje,kojejejošuvekupovoju,jačati,jerjetouslovsvih

uspehaudomenurazvojamenadžmentsistemanašezemlje;– priliviulaganjekapitala(domaćegistranog)pretpostavljadrugojačijevlasništvo

isistemupravljanja,zbogčegasuiočekivanepromeneizdomenaprivatizacijevišenegoneophodne;

ЕКОНОМИКА 195

LITERATURA

1. B.Eichengreen,A.Rose,andC.Wyplosz;ExchangeMarketMayhem:TheAnte­cedentsandAftermathofSpeculativeAttacks,EconomicPolicy.vol.21,1995,pp.249­312,

2. BorivojeB.Prokopović;Savremeniprivrednisistemi,Proinkom,Beograd,2004.3. EzraZask;GlobalInvestmentRiskManagement,2000.AdiosionoftheMcGraw­

HillCompanies4. NicholasDunbar;RiskMagazine,October1998,pp.33­36.5. PaulKrugman;СиrrепсуCrises,NberConference,October1997.StevenA.Schoen­

feldThemultipledimensionOfglobalEquityRisk,SanFrancisko,California1998.6. AstudybyPriceWaterhouseCoopersin1997.“7. MSCIdata,September30,1997.

196 ЕКОНОМИКА

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA ZEMLJE U TRANZICIJI

RezimeDominantnupreokupacijučitavogsvetauposlednjojdeceniji20.vekainapočetku21.činedvaprocesa:globalizacijaitranzicija.Ovadvaprocesasumeđusobnopovezanainemoguseizbeći.Posebnojeevidentanuticajglobal­izacijenazemljeutranziciji,kojesemorajuuključitiuglobalnesvetsketok­ove,ukolikoželedaizbegnustagnacijuiizolaciju.Zemljeutranzicijimorajuefikasnoiskoristitiprednostiglobalizacijeiveštoizbećisvenjenenegativnestraneukolikoželedabuduravnopravanučesnikusveukupnimglobalnimtokovima.

ResumeThedominantconcernthroughouttheworldinthelastdecadeof20thcentu­ryandthebeginningof21stformulate2processes:globalisationandtransi­tion.These2coursesareconnectedandtheycannotbeavoided.Theinfuenceofglobalisationisespeciallyevidentoncountriesintransition,whichoughttogointoglobalworldflowsiftheywanttoescapestagnationandisolation.Thecountriesintransitionhavetoefficientlyusetheadventagesofglobalisa­tionandskillfullystayawayfromit’snegativeeffectsiftheyaretobeequalparticipantsintotalglobalevents

Usavremenomsvetudvanajznačajnijaprocesapredstavljajuglobalizacijaitran­zicija.Obaprocesasuizuzetnokompleksna,kontradiktornaijakodugotraju.Pritome,globalizacijajesvetskiproces,dokjetranzicijakarakterističnazapostsocijalističkezem­lje.Ovadvaprocesasumedjusobnopovezanainemoguseizbeći,jerbitovodilovećojizolacijiizaostajanju.

Naprvipogledmožeseučinitidaseradiorazličitiminepovezanimprocesima.Globalizacijaje,kaoprocespovezivanjasvetskeprivrede,prisutnavećnekolikodecenija,doktranzicijapredstavljaprelazniperiodkrozkojizemljetrebadaprodjunasvomputu

СТРУЧНИЧЛАНЦИNebojšaCvetkovićEkonomski fakultet – Niš

ЕКОНОМИКА 197

izlaskaizkrizeikrenuputemekonomkograzvojaidemokratije,akarakterističanjezapostsocijalističkezemlje.Štosetičepovezanostiovadvaprocesaonaseposebnoispoljavasaaspektadelovanjaglobalizacijenaprocestranzicije.Naime,tranzicijapodrazumevaprelazsocijalističkogukapitalističkisistem.Opredeljenjezemaljaurazvojudanapustekonceptnetržišneprivredeipristupeizgradnjitržišneprivredepodrazumevanjihovointe­grisanjeusvetskerazvojnetokove.Suočenesaglobalizacijom,zemljeurazvojusuprinud­jenedaprihvateneravnopravnuigrupopravilimadiktiranimodstraneglobalnogsistema.Pružanjeotporaiizolacijazaovezemljeznačilabiputunerazvijenostineizvesnost.

Bezobziraštosegovorioglobalizacijisvetskeprivrede,onaseuglavnomodvijauokvirupostojećihregionalnihblokovaokupljenihokoEU,SADiJapana,pričemusupostsocijalističkezemljeokrenuteEvropskojuniji.ZazemljeutranzicijiuključivanjeuprocesglobalizacijekonkretnoznačipodnošenjezahtevazačlanstvouEUiispunjenjeuslovakojeimonapostavlja.Oviusloviuglavnomneiduukoristpostsocijalističkimzem­ljamajersufondovinamenjenipodsticanjurazvojaunerazvijenimzemljama.NepovoljnojeitoštoteritorijazemaljakandidatazačlanstvouEUodmahpostajedeoUnijezarobu,kapitaliuslugeizzemaljačlanicaEUdokobrnutonevaži,odnosnodokradniciizzemaljakandidatazačlanstvonemajuslobodanpristupnatržišteradaEU.

Zemljeurazvojusesuočavajusapotrebamaunutrašnjihpromenaiprilagodjavanjapromenamausvetu.Onenastojedauskladesvojeprivredesasvetskimprivrednimtokovi­ma,odnosnodasproveduprocesedecentralizacije,privatizacijeideregulacije,napuštajućietatističkeikvazitržišneprivredeiorijentišućisekatržišnimekonomijama.Uključivanjezemaljautranzicijiuprocesglobalizacijepredstavljavelikiizazoviizuzetnokompleksanzadatak.Svimzemljamu tranziciji jeodstraneMMFieksperata izzapadnihzemaljanametanjedinstvenmodelprelaskanatržišnuprivredu.Ovajmodeljeprihvaćenodstranenajvećegbrojazemalja,izuzetakjeSlovenija,arazlikesubileuopredeljenjuza„šoktera­piju“ili„gradualizam“.Prilikomsprovodjenjaovogmodelastečenasurazličitaiskustvaiostvarenirazličitirezultati,ipozitivniinegativni,alisedošlodozaključkadasemoraimatiadekvatannacionalniprogramidasemorajuuzetiuobzirspecifičnostisocijalnoggenotipasvakekonkretnezemlje.

Osimtoga,zemljeutranzicijimorajuuzetiuobzirisvojespoljašnjeokruženjeimorajupažljivopratitidogadjajeusvetskojprivredi,kakobiadekvatnoodgovorilenasvepromeneiizazovekojinastajuusvetskomokruženju.UtomsmisluLiptonističedajeključnaimplikacijauspešnetranzicijetodasuovezemljedeoglobalneekonomijeidaćemoratidaživesanjenimpozitivniminegativnimposledicama.Zemljeutranzicijimorajubiti svesnečinjeniceda seuprocesglobalizacijeuključujukroz tranziciju.Medjutim,izgradnjanovogsistemaneznačisamaposebiiuspešnutranzicijuistovremeno.Uspehćeukrajnjojinstanciostvaritisamoonajsistemkojićeovimzemljamaomogućitiadekvatnouključivanjeuglobalnetokove.

Poduticajemglobalizacijefinansijskatržištaprevazilazegranicenacionalniheko­nomija,takodadanaspostojisvetskofinansijskotržište.Globalizovanofinansijskotržištepružavelikemogućnostizemljamaurazvojudadodjudopotrebnogkapitala,alidonosiivelikefinansijskerizikekojimogudovestidokrizasarazarajućimposledicama.Primerzatojemeksičkakrizaiz1994.god.Krajem80­tihgodinauMeksikujenavlastdošlapartijakojajeusvojilaneoliberalnustrategijuekonomskepolitike.Ukinutesurigoroznerestrikcijeuvoza,usvojenapolitika slobodne trgovine,politikamonetarne stabilnosti iuravnoteženogbudžetaipreduzetaprivatizacijajavnogsektora.Sveovemeretrebalojedadonesunizkoristi.Slobodanuvozjetrebalodapovećaživotnistandardstanovništva,liberalizacijafinansijskogtržištajetrebalodapoboljšaalokacijuinvesticija,smanjenje

198 ЕКОНОМИКА

deficitabudžetajetrebalodautičenasmanjenjekamatnihstopaiobezbedipovećanjeras­ta,dokseodprivatizacijeočekivalavećaproduktivnostjavnogsektoraiostvarenjevećegprofita.Najznačajnijiciljovepolitikebiojedaprivučestranikapitalkojibipodstakaorastproduktivnostiiprofitabilnosti,atimeiprivrednirastMeksika.Ovemeresuupočetkudaleimpresivnerezultate,medjutim,1994.god.došlojedodrastičnihpromena.Kreatoriovogprograma,DornbuschiWerner,predložilisudevalvacijumeksičkogpezosakojabidodatnouticalanapovećanjeprofitapoosnovuizvozaipodstaklanovestraneinvesticije.Međutim,devalvacijajeizazvalaogromnupanikukodinvestitorakojisunastojalidaštopreizadjuizMeksika.Rezultatsvegatogabilajevelikakriza1994­1995.god.kojajemoglabitiizbegnutadasustraniinvestitoribilipribraniiimalidugoročnihorizontpos­matranja.

Postavljasepitanjezaštosezemljeurazvojuoslanjajunastranikapitalufinansi­ranjurazvojaindustrijekadonnamećevelikamakroekonomskaograničenja.Odgovornaovopitanjeležiučinjenicidajekapitaluzemljamaurazvojujakooskudanresurs,asamimtimipriličnoskup,dokgaurazvijenimzemljamaimauvećemobimuipriličnojejeftin.Investitoriizrazvijenihzemaljaseodlučujudaplasirajukapitaluzemljeurazvojuzatoštomoguostvaritivećidobitaknegokadabitajkapitaluložiliusopstvenuzemlju.

Tokomzadnjetridecenijeznačajnosupovećaneiintenziviranefinansijskevezeizmedjuzemaljaurazvojuirazvijenihzemalja.Stranaprivatnaulaganjauzemljeuraz­vojususepovećalasa43,9na299milijardidolaratokomdevedesetihgodina.Najvećideostranihulaganjauzemljeurazvojudošaojeuvidustranihdirektnihulaganja.Postavljasepitanještazemljaurazvojumožedauradidabiprivuklastranikapital,ada,pritomeizbegnevelikerizikeikrizekojetajkapitalnosi?

Prvamerakojuzemljaurazvojutrebadapreduzmeodnosisenaregulacijuisuper­vizijufinansijskogsistema.Onatrebadasprečifinansijskeinstitucijedastvarajuvelikijazizmedjuaktiveipasiveidaihprimoranadisciplinovanopoštovanjekreditnihuslova,dasprečipreteranokorišćenjekratkoročnihizvorazafinansiranjedugoročnihinvesticijaidasprečiprekomernozaduživanjeustranojvaluti.Osimtoga,regulacijatrebadaobezbedidabankebududovoljnokapitalizovanesaadekvatnomstrukturomzajmovaiodgovarajućimpremijamazarizik.

Druga mera odnosi se na devizni kurs. Strategija deviznog kursa zavisi odspecifičnostiiuslovaukojimasezemljanalazi.Velikibrojzemaljaurazvojuodlučujesezafiksnideviznikurs,sobziromdasenatajnačinsnižavajutransakcionitroškoviirizikdeviznogkursa.Fiksnideviznikursimaulogunominalnogsidrakojeslužizavod­jenjemonetarnepolitikeiomogućavakontroluinflacije.Medjutim,kombinacijafiksnogdeviznogkursaifinansijskeintegracijeotežavavodjenjeautonomnemonetarnepolitike.Bezobziranatokojirežimdeviznogkursapostoji,vladamoradabudečvrstaupogledusvogstavakadadolazidootvaranjakapitalnogračuna.

Jednaodmerakojamožedasprečipojavukrizejekontrolakapitala.Ovamerasemožesprovestinavišenačina,kaoštosu:

1.kontrolapriliva,kojasprečavaulazakkapitalakojinijeuskladusarazvojnimpotrebamazemlje;

2.kontrolaodliva,kojaonemogućavainvestitoredaiznesukapitalizzemlje;3.kontrolakratkoročnogkapitalakojasprečavapreteranokratkoročnozaduživanje;4.kontroladeviznihtransakcijakojaznačioporezivanjesvihtransakcijaustranoj

valuti.

ЕКОНОМИКА 199

Sveovemeretrebadaonemogućeulazak„vrućeg“novca(hotmoney)uzemlju.Akovećideoprilivakapitalačinikratkoročnikapitalkojiseplasiraprekodomaćihbanakaustranojvaluti,većajeverovatnoćadadodjedokrizenegouslučajukadavelikideoprilivakapitalačinidugoročnikapitaldenominiranudomaćojvalutiiplasiranuoblikustranihdirektnihinvesticija.Zemljaćebitiudostapovoljnijempoložajuakosestimulišuiprivukustraniinvestitoričijiinteresimadugoročnikarakter.

Vremenomkakozemljapostajesvevišeintegrisanauglobalnofinansijskotržište,javljasepotrebazamedjunarodnomfinansijskomkoordinacijom.Globalizacijazahtevaregulativukojaćeobezbedititransparentnostukretanjukapitala,vladavinuprava,efikasnuprimenupropisaisredstavauciljuublažavanjaieliminisanjarizika.

Konkurentska sposobnost Srbije u uslovima globalizacijeZamaleinerazvijenezemljeuključivanjeuprocesglobalizacijepredstavljajedini

načindaizbegnustagnacijuiizolaciju.Pritome,onemorajuznatidaiskoristesvepred­nostiišansekojepružaovajprocesidavrloveštoizbegnunjegovenegativneefekte.

Uključivanje privrede Srbije u opšte tokove globalizacije predstavlja izuzetnokompleksanzadatak,sobziromnatodajedostignutinivorazvijenostinašeprivredeinjenekonkurentskesposobnostinapriličnoniskomnivou.Osnovnekarakteristikestanjaikonkurentnostinašeprivredesu:

1.nizak nivo produktivnosti, ekonomičnosti i efikasnosti i nepovoljna strukturaproizvodnje;

2.nizaknivospoljnotrgovinskerazmene;3.tehnološkozaostajanje;4.odlazakkvalifikovanogivisokokvalifikovanogkadrauinostranstvo;5.insuficijentnostkapitalaneophodnogzazamenuzastarelihosnovnihsredstavai

finansiranjenovihinvesticija;6.izraženistrukturniproblemiuprivredi(neophodnostprestrukturiranjapreduzeća);7.pogoršanjefinansijskestruktureuzpovećanjegubitaka.8.Poredovihmogusenavestiidrugiprobleminašeprivrede,kaoštosuizmeđu

ostalogi:prezaduženost,visokitroškovi,slabamotivisanostzaposlenihitd.Možemo zaključiti da ekonomska situacija u našoj zemlji nije ni približno

zadovoljavajuća.Usavremenimuslovimaposlovanja,osnovnizadataksvakezemljejepronalaženjesopstvenogmestaiulogeunovomsvetskomporetku.Bezjasneiadekvatnodefinisanevizijedugoročnogprivrednogisveukupnogdruštveno­ekonomskograzvojanemožesegovoritioefikasnomistabilnomfunkcionisanjuprivrede.Našojzemljijeneophod­najasnodefinisanastrategijarazvojaprivredekojaćekaoznačajandeosadržatidugoročnustrategijuizvozaipovećanjakonkurentnosti.Ovajproblemimakratkoročnuidugoročnudimenziju.Kratkoročnadimenzijazahtevapostizanještoboljihrezultataumeđunarodnojtrgovini,polazećioddateprivrednestruktureiprofilaizvozneorijentacije,dokdugoročnadimenzijapodrazumevapromenustruktureprivredeiuključivanjeumeđunarodnurazmenuuonimoblastimaukojimaostvarujenajboljakombinacijakorišćenjadomaćihresursa,lo­kalnauspešnostivisoknivorazmenskevrednostisainostranstvom.

Uuslovimaglobalizacijekonkurencijasekonstantnomenjaidobijanoveoblike.Iztograzlogajenivosposobnostizameđunarodnukonkurencijuodprimarnogznačaja

200 ЕКОНОМИКА

zaočuvanje iučvršćivanjeekonomskogsuverenitetasvakezemlje.Nezadovoljavajućekonkurentskeperformansenašezemljeukazujunatodaseliberalizacijaekonomskihto­kovasainostranstvommorapostepenoizvoditi.Zanašuzemljusuodvelikogznačajare­gionalnapovezivanja,prvenstvenosasusednimzemljama.KarakteriuključenostprivredeSrbijeumeđunarodnupodeluradaćeznačajnouticatinapoboljšanjestarihiostvarivanjenovihkonkurentskihprednosti,apotomosnovudoprinetidinamičnomrazvojuzasnova­nomnaizvoznojorijentaciji.

LITERATURA

1. B.Bujšić,Globalizacijairedefinisanjeodnosapolitika–ekonomija,zb.Globalizaci­jaitranzicija,Institutdruštvenihnauka,Centarzaekonomskaistraživanja,Beograd2001.

2. B.Mitrović,Globalizacija izemljeu tranziciji,Ekonomske temebr.2,EkonomskifakultetNiš,2003.

3. B.Mitrović,Globalizacija i konkurentska sposobnostprivredeSrbije,Ekonomsketemebr.4­5,EkonomskifakultetNis,2006.

4. J.BredfordDeLong„CanDomesticExpansionaryPolicySucceedinaGloballyIn­tegratedEnvironment?“,GlobalisationandProgressiveEconomicPolicy,Ed.DeanBaker,GeraldEpstein,RobertPollin,CamridgeUniversityPress,2000.

5. M.Sekulović,Globalizacijaitranzicija,Ekonomsketemebr.2,EkonomskifakultetNiš,2003.

6. P.Jovanović,„Efektiglobalizacijefinansijskogtržištanazemljeutranziciji”,Globa­lizacijaitranzicija,Institutdruštvenihnauka,Beograd,2001.

ЕКОНОМИКА 201

МАРКЕТИНГ ИСТРАЖИВАЊЕ И ИНФОРМАЦИЈА

SummarуMarketingresearchalsoassistsmanagersindecisionmaking.Marketersareoften facedwith a lack of information and thereforewith uncertainty; in­formation can lead to better decisionsunder these conditions.Uncertaintyisnormallygreaterinthosemarketsthatarechangingandgreatestinthosethat are changing rapidly.Manymarketshave experiencedmajor shifts inrecent years because of global competition.Even industries thought to bestableormatureenoughtobeunaffectedbychange,suchascarproductionorshipbuilding,haveexperienceddramaticchangesinmarketstructureandcustomerexpectations.Marketingresearchisalsousefulforanalyzingorganizationalperformance.Leading­edgefirmsconstantlystrivetoimprovetheirservicedelivery,theircustomerresponsiveness,andtheirproductassortments.Todoso,theyneedinformationontheiractivitiesandperformance.Marketingresearchthereforerequiresaconstantflowofinformation,whichtypicallycoversmarkets,cus­tomersandconsumers,competitiveactivities, the impactofenvironmentalfactorssuchasgovernmentsorsocioculturalchanges,andtheorganization’sownmarketingactivities. Кеу words: Marketing research, informations, distribu tion, consumers, com petitor’s facility, access to key data.

УводОружје за слушање потрошача је маркетинг истраживање1. Пре него што

фирмемогупонудитиновеилипобољшанепроизводе,онеморајуразуметиштапотрошачутреба,какопотрошачиразмишљају,икојасуњиховапитања.Већинаистраживања стога циља да се приближипотрошачу и дозволи организацији дасхватипотрошачевепогледеиоптребе2.

1BillGates,Busniess@TheSpeedofTrought(NewYork:Books,1999),pp.187­189.2JohnyK.JohanssonandI.Nonaka,“MarketResearchinJapaneseWay“,HarwardBusiness

СТРУЧНИЧЛАНЦИТатјанаС.Прокоповић,ДрБратиславБ.ПрокоповићЕкономско пословна школа – Ниш

202 ЕКОНОМИКА

Маркетинг истраживање такође помаже менаџерима у доношењу одлуке.Маркетарисучестосуоченисанедостаткоминформацијаистогасанеизвесношћу;информацијаможеводитикабољимодлукамаподовимоколностима.Неизвесностјенормалновећанаонимтржиштимакојасемењајуинајвећајеуонимкојасемењајурапидно.Многимаркетарисуискусиливеликепроменеупротеклимгодинамазбогглобалнеконкуренције.Чакииндустријекојесумислиледасудовољностабилнеидапромененећеутицатинањих,каоштосуаутомобилскаиндустријаилибродоградња,искусилисудраматичнепроменеустрктуритржиштаиочекивањимакупаца.

Истраживачитржиштасутакођекориснизаанализирањеучинкаорганизације.Водећефирмеконстантнотежедапобољшајуњиховеуслуге,побољшајуодговорекупацаињиховпроизводниасортиман.Дабитопостигли,онитребајуинформацијеуњиховим активностима имогућностима. Зато истраживачи тржишта захтевајуконстантан прилив информација, којим делимично покривају тржишта, купце ипотрошаче,активностиконкуренције,утицајокружујућихфакторакаоштосувладеилисоциокултулорошкепроменеисамемаркетиншкеактивностиорганизације.

Процењивање корисности истраживачаМаркетинг истраживачи захтевају и време и новац – два типично оскудна

комодитета.Дабинаправилиоправданиразлогзаалокацијуресурсазаистраживање,менаџмент мора схватити колика ће бити вредност истраживања. Биће јасно дановчана помоћ менаџменту у унапређивању доношења одлука и стога новчанапомоћвишепомоћиуправљањунегоштојетостатистичкизначајно.Уистовреме,истраживање тржишта може се препознати као оруђе не као замена за одлуку.Довољно„правих“информацијанијеникадабилоуупотребиуоквирувременскогограничењададиктираакцијиилиразлогукојиследи.3

Међутим, истраживање ће помоћи да би се избегле велике грешке икомпензирале за неадекватну или непоуздану интуицију.Вредност истраживањаможе се оценитииз двеперспективе. Једанприступ анализира користфирмеодистраживања;другиидентификујенизакризиккојифирмаприхватауколиконетоизнесуистраживачи.

Уконтекстуодлукеокоразматрањаможебитиевалуацијекадасеутврђујеопсег и трошак истраживања. Вредност одлуке са користом од истраживањатребаобибитивећиодвредностисамеодлукебезистраживањасаукупномсумомпрекорачењатрошковаистраживања.Надаље,фирмазахтевадаимаадекватнеизворедабиделовалаунутарнапреткаистраживача.Другачије,открићанећеучествоватиупроцесудоношењаодлукаиистраживањебибилотраћењересурса.

Често,међутим,истраживачизанемарујудаоценеовувезутрошак­корист,делимичнокадсупојединачниризикикористтешкизаодређивање(штосечестодогађа).Акосесмањенапажњапоклањарезултатуистраживањаињеговомтрошку,фирма ризикује да изазове или превишеили премало истраживања.Коришћењетрошак­добиткаооправдањезаистраживача,међутим,можепоставитиистраживаче

Review65(May/June1987):16­29.3 Michael R.Czinkota, International information cross­Fertilization in Marketing An

EmpiricalAssesement“Europianjournalofmarketing,2000.p.34.

ЕКОНОМИКА 203

уризичанположај, затошто када заврше, стварна корист јемерљиваиможе сеупоредитисапредпостављеном.Акосекористнематеријализује,истраживачможеодговаратизбогнепримеренихочекивањанајављенекористи.

Ризици неадкватних истраживањаКао алтернатива стратегији користи, истраживач може конструисати „шта

ако“сценариокојиподвлачиризикекомпанијекојисемогуукључитикодрадабездовољноинформација.Таквиризицимогуукључитигубитакефективногпродоранатржиштеиликреацијекојапредвиђабудућуекспанзију.Надужестазеовооправдањејелакшезакоришћењезаистраживачанегоформулакористи,затоштоонилионаможеуказатидасенекиоднајгорихсценаријанисудогодили.

Систем маркетинг интелигенцијеКаорезултатширокедоступностикомпјетерскиобрађенихподатака,процес

сакупљања и прослеђивањамарктиншких инормација је постао систематизован.СистемкојирукујесаовимпроцесимајеконтролисаниназванјеСистеммаркетингинтелигeнције(енглески:МИС).Такавсистемсакупљаиорганизујеподаткекојисурелевантнизамаркетаразапланирање,имплементацијуиконтролу.Важно јесхватитидаМИСсистемнеузимапросточињеницеиондаихпрослеђује.Радијесистем додаје вредности трансформисањем података и чињеница у коначноизбрушенооруђекојећепомоћимаркетаримазазадобијањеспецифичниходговора.

Подацисускупчињеница,например,демографкасликаизвесногокружењакојествараподручјеукомејеланацсупермаркетавезанозаотварањенекедругегране. Информација се састоји од података који су селектовани и поређани санекомспецифичномидејомкојусмоималинауму;напримерукупнипрофиловогокружења. Интелигенција је интерпретација анализе информација; на пример,резултујућипрофилкупацасупермаркетаињиговаоптималналокација.

Снага чињеница расте како оне пролазе кроз процес од сирових податакадо селектоване примарне информације до анализиране интелигенције, алипотенцијалнопримењеннаподатак.Упрвојфазиможесеучинитипропуст,кадасеизоставерелевантниподаци.Касније,грешкесемогусастојатизначењаатрибутазаинформацијукојанизаистатамо,алионажелибититамо.

Структура системаМногоизвораможесеубацитиуМИС,алионитребајубитиоријентисани

каодређенојинформацијикојутребаменаџент.Вреднострезултатамаркетиншкихинформација је имати праву информацију у правом тренутку. Многи елемнтиинформације доступни марктеру су базирани на податке унутар организације,делимичноанализаперформасииизвештајаопродаји.

Анализе перформанси. У највише организација подаци о перформансамаобично се испоручују од нарученог обрађивања и фактурисања, и доступни суукомпјутерскимбазама,којебитребаледаобезбедетачнеподаткеопродајипопроизводуипорегиону.Ако су компјутерски системинаправљенида сеизбореса потребним нивоом података, слике перформанси требале би бити достпуне

204 ЕКОНОМИКА

индивидуалним потрошачима или клијентима. Са друге стране, ово постављапотенцијални проблем претераног информисања: Биће исувише информација,вечинатихсувишнихбићеефективнобескориснакаооруђеменаџера.Постоједвамогућарешењаовебујицеподатака:

– АБЦ анализе. Обично се извештаји сортирају по појмовима (иливредностима)продаје,такодасукупцирангираниповеличинињиховепотрошње.Највећи ниво или „А­ниво“ купаца је на врху листе и многи ниског нивоа или„Ц­ниво“потрошачисунадну,затоштоилиутичумањеаконисуузетиурачуницуокоодлука.Каоштојепознато,80/20правилокажедаврход20%купацанатаквојлистиобичноучествујеу80%укупнепродаје,паовајприступможебитиискоришћендасмањиколичинуподатакакојајепотребназаистраживањефактора5.

– Анализе одступања.Кодовогприступа,менаџерипостављајукритеријумперформансикаоштојебуџетилициљ,гдесесвакиодпроизводаиликупацапрати.Самосеперформансекојесуизваночекиванихобележавају,такодасамотиделовикојичинеодступањасупогодникаокритеријум.Постављањекритеријумајеглавнизадатакиделимичнојепроблематичанкадасепраметримењајутокомвремена.

Извештаји о продаји.Подациоперформансамаописаниизнадимајувеликупредмост зато што су нумерички; ово производи абстракцију и манипулацијулакшом.Многиодподатакаунутарорганизацијесудоступнисамокаомеморандумиили извештаји, који обезбеђују вербалну, пре него нумеричку информацију. Сатачкегледиштамаркетинга,извештајиопродајисуможданајкориснијикодовихвербалнихизвештаја.Унекомпогледуизвештајиослањањенаречипренегонасликеможемождаучинитипосаоменаџерулакши,затоштосумногименаџеривичнијисаречиманегосабројкама.Затоштосеусмениподацичинеприступачнијим,постојитенденцијадасеприхватекаоочигледнавредност,делимичноакоњиховапорукаутиченаубеђењечитаоца.Чакиакосепостигнекритичниприступ,подацисечестотешкоанализирају;писцитаквихизвештајатежедакористеистеречизаразличитестварииважносткојуонипридајудогађајимачесторефлектујењиховентузијазам.Даље,сређивањебројкиутаквимизвештајимаињиховообликовањеуукупанутисакпостајестварпроценепренегоједноставнихналазаиукупнопречесторезултирау„доказима“коришћенимзаподупирањесамихиделаменаџера.Уизвеснојмеринекиодовихпроблемамогубитиисправљенипомоћудобронаправљеногсистемаиликоришћењемелектронскепоште,којасеможеструктурисатидапомогнеуизвештајуичаккододговора.

Пречесто,приступкључнимподацимајеограниченнасаминеколикољуди;меморандум, специјално запродајноособљена теренучестоциркулишеизмеђувишеод6људи.Традиционалнисистемкојизахтевапримаоца(регионалнопродајногменаџера) да препозна важне податке и укључи их у његов или њен извештајпретпостављенимменаџерима.Менаџентзатопутујекрозорганизацију,ифилтрирасеимењанасвакомступњу.Штојејошважније,овозахтевадабројинтермедијарапрепознаважностподатака.Акосамоједанодњихизабередаихигноришеподатакникаднећедоспетикодонихкојисеналазеувишљемланцу.

Порасткоришћењаелектронскепоштетребалобидаимадраматичанефекатнаприступтаквиминформацијама,затоштојевеомалакопослатимеморандумзастотинупримаоцакаоштојеипослатисамоједном.Заправо,већинаe­mailсистемаима стандардне дистрибуционе листе.Ово производи бројне важне имликације:брзинадистрибуцијерастезатоштоподацитренутнопостајудоступни.Ширинадистрибуцијетакођерастејерсуподацидистрибуираникамноговишеупошљеника,

ЕКОНОМИКА 205

обезбеђујући им бољу перспективу онога шта се догађа кроз организацију.Упошљеницисуукључениубочнитрансферинформација(измеђучлановаодсека,чакпрекограницаодсека)илиуместохијерархијскекомуникацијекрознормалнуменаџерскуструктуру.

Свеовепроменесупомешаниблагослов4.Чињеницадамеморандумимогубитидистрибуиранидо10путакаоштомногиупошљеницитакођемиследасвакиод њих сада прима много више меморандума него пре. Да неко не би потонуоисподгомилеподатакаморајусеразвитиноветехникепреносаинформације.Например, власници почетне информације ће морати да нађу пут да њен садржајпостанетренутнојаснији.Насловумеморандумумораћедабудесмисленијиидабудеповезансазначењемкључнеречи.Кратакпрегледилиапстрактћеубилокомслучајубитинеопходанзачитаоцакојисесналазиупоштидабипронашаостварикојесурелевантнеикојебитребаопрочитатидетаљније5.Вербалниподацитребалибибитиповезанијиизмеђусебе.Тућебитипуноподстицајадабисенаучилеовеноветехнике,затоштоћеоникојишаљудугачкенеповезанемеморандумеускорооткритиданисупрочитани.

Јошједнаманавербалногматеријалајеповраћај.Уколиконијепопуниокорпусаотпаднимпапиром,меморандумиизвештајићебитичестопрећутаниодстранеменаџераилиодељењаизавршићеуормару.Базеподатаказаелектронскупоштубиовдемоглебитикорисне.Јошбољепостојеспецијалноразвијенекомпјутерскеапликацијезапозивањемвеликеколичиневербалнихинформација.Најкориснијеодовихпрограмаиндексирајуречудокументутакодаонајкозахтеванатерминалуможеупитатисамозаонедокументеукојимасеспомињедатакључнаречилитемабилогдеуњиховомсадржају.Наовајначинпоновљенипроблемимогубитисистематскипроцењене.Организовањемоваквихвербалнихподатаканапотрошачспецифичнојбазифирметакођемогупостићимноговећенивоезадовољствапотрошача.Кадамуштеријапозове,представникпродајеможемоменталнонаћинекуранијусарадњусамуштеријом.НапримерPromusHotels,којипоседујуHamptonInns,EmbassySuitesиDoubletрeeInnsгарантујуданећенаплатитипосетиоцуњиховостанакуколикоимајубилокаквужалбу.Праћењемжалбиуцентралнојбазиподатака,менаџментПромусаможеоткритиодалестижужалбе6.

Акобилокојихотелимаискуствасаистомжалбомовосеможеискориститидасепомогнеприпоправљањуслабихтачака.Системтакођедозвољаваидентификацијумуштеријекојибимоглипомислитидаискористепредноствеликодушнегаранције.уколикосеобразацразвије,Promusшаљељубазнописмомуштеријидауколиколанацхотеланеможедостићижељенистандардниквалитетмуштетијаможеразмислитиоостанкукодконкуренције.

4K.Ramachandran,“DatacollectionformanagementresearchindevelopingCountries“,inTheManagmentResearchHandbook,ed.N.C.SmithandP.Dainty(London:Routledge,1991),300­309

5DavidA.Andelman,„Bettingonthe`Net“,SalesandmarketingManagement(June1995),pp.47­59.

6Michael R. Czinkota and JonWoronoff,Unlocking Japan’s Markets, 2d ed. (Rutland,Vt.:CharlesETuttle,1993),p.25.

206 ЕКОНОМИКА

Закључна разматрањаУлазинформацијатакођеможедоћиизнеформалнихизвора,којиглавнадијета

менаџмента.Алиакојетешкоапстраковатикориснеподаткеизписанихподатакауопштенијевреднопомињањевербалнихподатака­мадаонипредстављајувероватнонајважнијиизворподатакакојисудоступнименаџеру.Например,истраживачисуоткрилидаистраживањетржиштапојапанскомстилусевеомаослањанадватипаинформација:мекиподацикојиседобијајуодпосетедилеримаиосталихканалисанихчлановаичврстеинформацијеоиспорукама,нивоуинвертараиукупнепродаје.Јапанскименаџериверујудаовиподацибољерефлектујупонашањепотрошачаодкрвиимеса.ДабитаквенеформалнеинформацијепосталекорисненеопходнајењиховакондензацијауписанеизвештајеињиховулазуМИСсистем.

Јошједнадодатнастваркојаћесеовдеразматратиједуговечностподатака.Дуготрајно складиштење информација може бити корисно у развоју заједничкемеморије,штоможебитивеомазначајноудобугдељудинапуштајуфирмемноголакшеибрже.Уовомконтексту,медијумскладиштењајеважнијидабисеизбеглизатегнутиподаци.Уистовремемногефирмесуопрезнепопитањускладиштењапревишеподатакаињиховогпредугогчувања,нетоликозбогтрошковаскладиштеногпросторавећзбогбригезамењањесоцијолошкихстандарда.Заједничкеодлукекојесубилепредвадесетгодинамогубитинападнутеданасгледанопостандардимаданашњице. Меморандум написан одавно од стране маркетинг менаџера можеимативеликеимликацијенакомпанијукојајеподнекомтужбом.Затомногефирмезначајноиницирајупрограмезасмањењеподатакакојеелиминишуинформацијеостаримодлукамаизатосмањујуизложеностпремаретроакривнимапликацијамапоновимстандардима.

Литература1. Andelman,А.David,„Bettingonthe`Net“,SalesandmarketingManagement(June

1995).2. Czinkota,MichaelR.,Internationalinformationcross­FertilizationinMarketingAn

EmpiricalAssesement“Europianjournalofmarketing,2000.3. CzinkotaMichaelR.andJonWoronoff,UnlockingJapan’sMarkets,2ded.(Rutland,

Vt.:CharlesETuttle,1993.4. Gates,Bill,Busniess@TheSpeedofTrought(NewYork:Books,1999).5. Ramachandran,К.„DatacollectionformanagementresearchindevelopingCoun­

tries“,inTheManagmentResearchHandbook,ed.N.C.SmithandP.Dainty(Lon­don:Routledge,1991).

6. JohanssonJohnyK.and I.Nonaka,“MarketResearch inJapaneseWay“,HarwardBusinessReview65(May/June1987).

ЕКОНОМИКА 207

O NAŠOJ PRIVREDNOJ STVARNOSTI DANAS

RezimeProblemisrpskeekonomijenemoguserešitibrzo,presvega,snižavanjemporezaicarina.Tojepotvrdilainašadosadašnjapraksa,štoNovavladaSrbi­jesaguverneromNBmorajudaznaju.Dobrojedase,posleformiranjanovesrpskeVladeidesaambicioznimin­vesticionimzahvatimauinfrastrukturu.Nije,međutim,jasnakorisnosttakvihmerazaposustalusrpskuprivredu.Liberalizacijajesvetskitrendinemožeseprenabregavati,alisemorakon­trolisatinjentempo.Istotako,akoneštotrebasmanjivatinajboljejetoučinitismanjivanjem precenjene vrednosti dinara prema evru, je se mora najpreotpočetisatzv.valjanomdijagnozommonetarnepolitike,patekondaprećinarešavanjeključnihpravacaekonomskepolitike. Ključne reči: Privredni sistem, ekonomska politika, liberalizacija, tržište, Vlada Srbije, Narodna banka Srbije, guverner, izvoz, uvoz, kapital, porezi, carine, dinar, evro, inflacija.

SummaryTheproblemsofSerbianeconomycannotberesolvedswiftlyby,loweringthe taxesandcustomdutieson thefirstplace. Itwasconfirmedbyouruptodatepractice,andTheNewGovernmentofSerbiawiththegovernorofPeople’sBank(NB)mustknowit.ItisgoodthatafterformingTheNewGovernmentofSerbiaanewambitiousinvesting undertakes in infrastructurewill come.Although, it is not clearwhatisthebenefitsofthesemeasuresforstagnatingSerbianeconomy.Liberalizationisaworld’strend,whichcannotbeneglected,but its tempomustbecontrolled.Likewise,ifsomethingshouldbelowered,thebestwaytodoit is to loweroverratevalueofdinar towardEURO,because itmustbeginwiththesocalledvaliddiagnoseofmonetarypolicyandonlythenstartwithresolvingthekeydirectionsofeconomicalpolicy. Key words: Economical system, economical policy, liberalization, market, The Government of Serbia, The People’s Bank of Serbia, The Governor, export, import, capital, taxes, custom duties, dinar, euro, and infation.

СТРУЧНИЧЛАНЦИŽivojinB.Prokopović,BranimirI.Vukasović,BratislavJ.Petković,DušanG.Pavlović.Ekonomsko poslovna škola – Niš

208 ЕКОНОМИКА

Uvodna razmatranjaEkonomisti stalno ističu da se problemi srpske ekonomije nemogu rešiti samo

snižavanjemporezailicarina,jersebudžetkonstantnoizlažedodatnimiskušenjima.Akoneštotrebasmanjiti–upozoravajuoni–ondabitomoraobitikursdinarauodnosunaevro.

Podteretomekonomskihmuka,novavladajeprisiljenadaneštoučiništopre,ilidasebarpravikaodaneštočini.No,političkažurbakojasenaslućujestvaraidealanambijentzanovevelikegreške.1

VladaSrbijeponovo,pokoznakojiput,obećavapokretanjeambicioznoginvesti­cionogciklusaučijemsucentruinfrastrukturnaulaganja.Ovuinicijativutrebajošjednombezrezervnopozdraviti,2moždaćeovogputaidatiočekivanerezultate.Zbunjujućijenizmerakojisenajavljujeuvezijesasmanjenjemporezanazaradeismanjenjemcarinanauvozautomobila,jernijejasnokakvubitokoristmoglodonetiposustalojekonomiji,aštetesuodvećvidljive.

Ulaganjeuinfrastrukturućepovećatijavnupotrošnju,asniženjemporezaicarinaćesesmanjitiprihodvećistanjenogdržavnogbudžeta.Vladaverovatnoplaniradasvojbudžetpopuniprodajompreostalihnajvećihdržavnihpreduzeća–monopolaidatimepomirinepomirljivo–dapovećaiinvesticijeiprivatnupotrošnjuitoistovremenoiodmah.

Prenegoštosekrupnimkoracimapohitausrećnubudućnost,bilobidobroza­statiiproveritiefektestarih,ranijedonetihvladinihmera.3Veomajevažnodasetoučinidovoljnostručno,dasepažljivopogledajuekonomskipokazateljiidasedomaćapraksauporedisaiskustvimauspešnihzemaljaurazvoju.Analizabimoglapokazatidajejednaunizustrateškihgrešakaekonomskepolitikeod2000.godinebilaonauvezisaprebrzomipreuranjenomliberalizacijomspoljnotrgovinskogiporeskogrežima,kaoisapogubnomliberalizacijomkapitalnihtokova.

Liberalizacijajestesvetskitrendionase,toovdeposebnoističemo,nemožeizbeći.Državeurazvoju,međutim,mogukontrolisatinjentempoiprilagođavatigapotrebamasvojeekonomije,onakokakotonajuspešnijemeđunjimaičine.4Nasuprotnjima,Srbijajebezprekepotrebeinaštetusopstveneekonomijesmanjilacarineitimedotuklavećojađenuprivreduizloživšijekonkurencijiutržišnojborbibezšansi.Razmišljanjeoliberal­izacijinemanikakvogsmislaakoprivredaiznjetrebadaizađeoslabljenailirazorena.Lošestanjesrpskeindustrijeikatastrofalnostanjeplatnogbilansa,zajednosudeloneuspešnecarinskepolitikeiprecenjenogkursadinarapremaevru.5

1Doduše, sadaguvernerJelašiću ličnostinovogministrafinansija (doc.drDianaDragutinović) imapouzdanogparneraitrebalobidanebudenesaglasjaigrešakakakojeranijebilo,jerseuzrocirastacenauSrbijinemogusuzbijatisamomonetarnimmerama.

2Videtioovomeuradu:Prof.drBorivojeB.Prokopović;Upravljanjefinansijamapreduzeća,Fakultetzamenadžment,NoviSad,2005.Godine,str.265.

3Neminovno je, dakle, kresanje pojedinih budžetskih izdataka, konsolidacija fiskalne politike ineizbežnasanacijapenzionogfonda,asvesetomorapratitineminovnomborbomprotivinflacije.Naime,nesmetanovisokojjavnojpotrošnji,kojajejedanodnajvećihgeneratoraekonomskenestabilnosti,atimeiinflatornihtrzavicamorasekonačnostavititačka.

4ProfdrBorivojeB.Prokopović;Savremeniprivrednisistemi(trećeizdanje),Proinkom,Beograd,2004.Godine,str.234.

5Iakoponududevizačine,osimuvozaidoznakanašihgrađana:stranedirektneinvesticije,komercijalnikreditidomaćihfirmi,zajmovikojenašebankeuzimajuponižimkamatnimstopamanaevropskomfinansijskomtržištuipotomihreplasirajudomaćimklijentima,aliuzvišukamatu,upozoravamodaproblemsatakojeftinokupljenimdevizamanijenimalibezazlen.

ЕКОНОМИКА 209

Srbijajevećsmanjilaporezenazaradeidobit,uvelajeinizporeskiholakšicaodkojihsunekeapsurdne,poputporeskihpovlasticabankama,asvetonijedaloželjeneefekte.Poreskiprihodiubudžetusu(relativno)pali,adoočekivanogporastazaposlenosti,poznatoje,nijedošlo,pasepostavljapitanjedaljegponašanjaVladeudaljemvođenjuekonomskepolitike.

Kadajerečoštetinastalojliberalizacijomkapitalnihtokova,stvarisutakođeloše.6Liberalizacijakapitalnihtokovapodrazumevadakapitalmožeslobodnoinesputanoula­zitiilinapuštatizemljuvođensopstveniminteresima.Nekomesemožeučinitidaodpri­livakapitalanemožebitištete,amimislimodamože.Poznatojedausvakompresekuvremena,ekonomijajednezemljemožeproduktivnoupotrebitisamoograničenusumukapitalaidasveprekotogananosištetu,podstičeprekomernupotrošnju,povećavauvoz,zaduživanje i inflaciju.Srbija je, i tu seapsolutnoslažemosamnogimekonomistima,školskiprimernegativnihposledicaovakvevrsteotvaranja.Naime,zbogprilivainvesticijaišpekulativnogkapitala,NBSprinuđenajedadržisvojukamatnustopunavišemnivounegoštoodgovaranašimrazvojnimpotrebama,apratijeapresijacija,odnosnorastkursadinara.Inače,poznatojedajačanjekursadinara,unačelu,pojeftinjujeuvozirelativnoposkupljujeizvoz.Razumljivo,takavuvozbimoraodoprinositismirivanjuinflacijedo­datnomponudomjeftinijerobe/usluganadomaćemtržištu.A,kolikoćesetostvarnoidogoditizavisiodtogakolikićedeoprofitnemaržeuvoznici(trgovina)ugraditiusvojecene.Opštepoznatojedasukodnerazvijenijegislabijebranjenogtržištaipozitivniefektijeftinijeguvozanadomaćecenemanji,iliihuopštenema.

Ključni problem ekonomske liberalizacije je njegova ireverzibilnost. Tržište seprekonoćimožeotvoriti,carineiporezismanjiti,alisemoraračunatisasvimposledi­camatakveaktivnosti.Tozatoštogreškeliberalizacije,čakikadasepriznaju,nemoguseispraviti,nitisestvarimoguvratitinapočetak.BilobidobrodaVladaSrbijeiguvernerneponovistaregreškejošjednom,jernaknadnepomoćiiztakvogstanjanećebiti.7

Najavljeno sniženje carina na uvoz automobila je pogrešna, populističkamera.Građaninisudužnidagledajudaljeodkarburatora,alivladajesteitomoradačiniperma­nentno.Domaćiuvoznici,svakako,zadovoljnotrljajuruke,aibankamajeuinteresudasecarinesmanjeitimeotvoriprostorzaodobravanjenovih,skupihkreditazakupovinuautomobila.Poznatoje,međutim,daćetakvimmeramasamoekonomijaSrbijebitinagubitku.Svakievrokojibudeotišaonatustranuizazvaćenegativneposledice,kakosledi:

– povećaćepotrošnjuiuvozgorivaiautomobila,– izazvaćerasttrgovinskogdeficita,– građanimaidržavidonećenovazaduženjaisl.Autoriovdeupozoravajudajesvakopodsticanjeuvozaautomobilairacionalnamera

kojagruboignorišesvevelikeproblemedanašnjice,odenergetskihdoekoloških.Svakako,netrebazaboravitiičinjenicudabitobilaprevisokacenazaubiranjetz.jeftinihpolitičkihpoena,očemuaktuelnaVladaiguvernermorajudavoderačuna.

6Ibid,str.286.7Usvimzemljamaovogsvetaministrifinansijaiguvernericentralnihbanakanisuu„naročitojljubavi“,

jeriminteresinisuistovetni.Najčešćesuurivalskomodnosuitrudeseda,kadagodmogu,jedandrugommalozakinuodingerencija.Usadašnjemslučaju,nesamozbogdobrihličnihodnosaguvernerainoveministarke,netrebaočekivatibilokakvusurevnjivost,alinamakaoobičnimgrađanima(dojučerašnjimglasačima)trebaneštoviše–ekonomskiodgovornavlada,kojaćeznatidarazlučiprioriteteusvojojpolitici,aministarkaiguvernertoznaju.

210 ЕКОНОМИКА

Najavljenosmanjivanjeporezanazaradeimasmislasamoakojerečoprekom­pozicijiporeskeskalenalinijiprogresivnogoporezivanja.Testvaljanostinovihmerajejednostavan.Akonovaporeskaskaladonosivećiukupanporeskiprihod,ilibarneuman­jujedosadašnji,tadapreduzetenovemereimajusmisla.Činise,ipak,daizasmanjivanjaporezastojistaraideja,pokojojsniženjeporezapojeftinjujeradnusnagu,nebilisepod­staklonovozapošljavanje.Udosadašnjemsrpskomiskustvu(inesamosrpskom)tatezanemavaljanoutemeljenje.Iakodomaćaprimanjazaposlenihimajuniskukupovnumoć,onasuprevisokakadase iskažuuevrimaikadaihpotencijalni investitoriuporedesazemljamaizsrpskogokruženja,očemuse,takođe,moravoditiračuna.

Smatramodaseproblemisrpskeekonomijenećerešitisnižavanjemporezailicarina,alićesedržavnibudžetizložitidodatnimiskušenjima.Zato,akoneštotrebasmanjiti,ondabitomoralabitiprecenjenavrednostdomaćemoneteuodnosunaevro.8Toizrazlogaštonepostojinijednameravaljaneporeskepolitikekojamoženeutralisatinegativneposlediceliberalizacijekapitalnihtokovaiprecenjenevrednostidinara.SmatramodaćeSrbijapočetidarešavasvojeogromneekonomskeproblemetekondakadabudeimalavaljanuekonom­skudijagnozuostanjusvojeprivrede,aonamorakrenutiodpostojećemonetarnepolitike.Istotako,cenimodanemarazlogadanovaVladaprebrzoizlazisasvojimparcijalnimmeramaipostajenjihovtalac,adase,pritome,udefinisanjuključnihpravacaekonomskepolitikenijeotišlodaljeoduopštenihnagoveštaja.

Zaključna razmatranjaKrupnizadacikojistojeprednovomVladomSrbijesukompleksnosagledavanje

stanjaprivredeidosadapreduzimanihmeraekonomskepolitike.Toje,smatrajuautorirada,prvorazredninjenzadataknaputumeritornogdefinisanjaključnihpravacadaljegrazvojazemljeiutompravcuVladanesmepravitinikakveimprovizacijeikolebanja.

Nastartusemoravoditiračunaotz.parcijalnimmeramaekonomskepolitike,kojedosadanisudavaleželjenerezultate.9Valjanostnovihmera,kojunijelakotrenutnoutvr­diti,proveravatipostignutimrezultatimanaterenuiprekoiskustavazemaljasakojimajeSrbijauporedivaisakojimaimabliskespoljnotrgovinskeodnose.

Najavljenosmanjenjeporezanazaradetrebapažljivoproanaliziratiipreduzetikaomerukojaćeimatipozitivnodejstvonaporastzaposlenosti–togizuzetnokrupnogso­cioekonomskogproblemazemlje.Uvezisatim,pomenutumerusprovestiisključivouskladusanameravanomprekompozicijomporeskeskalenalinijiprogresivnogoporezivan­ja.

Isto tako, ne bi trebalo praviti greške iz prošlosti po pitanju dalje liberalizacijespoljnotrgovinskogiporeskogrežima,odnosnokapitalnihtokova.Naime,akopreduzetaliberalizacijadoprinosirastuočekivanihagregataprivredetrebajesprovoditi,aliakotonijeslučaj,Vladamorabitiveomaopreznapoovompitanju.

8Kodnasedešavaneštoneuobičajeno,Naime,inflacijaraste,asnjomikursdinara.Toekonomskojnaucinijenepoznat,odcentralnebankeizazvan,procesukojembankakupujedevizenatržištudinarima,kojisu,uuprošćenojvarijanti,istoštoištampanjenovca.

9Nedavno jeMonetarni odborNBSna svojoj poslednjoj sednici potvrdio referentnu kamatnu stopuod15,75odsto,uznajavudaćemoždanajednomodsledećihsastanakabitiipovećana,aliinflacijanepada.Naprotiv,onaidaljeraste.Očiglednojedatajmehanizam(kaoparcijalnamera)počinjepolakodagubinasvojojdelotvornosti,jerseuzrocirastacenakodnasnemogusuzbijatisamoiisključivomonetarnompolitikom,većjezatopotrebnaodgovornaekonomskapolitikaVlade.

ЕКОНОМИКА 211

Popitanjuprecenjenevrednostidinarapremaevru,takođe,voditiaktivnupolitikukakosenebizapostaviliočekivaniefektiizvozaideficitaplatnogbilansazemlje.Posebnosetumoravoditiračunadapreduzetamerauovomdomenubudeefikasna,kaosenebidogodilodakoristiodnjebududeplasiraneinastranišpekulanata.

Inače,osimštodestimuliše izvoz,visokikurs,kao inačinnjegovogformiranja,unosineizvesnostuposlovanje,jerfirmenisuumogućnostidapredvidekolikićesutrabitikursdinara.

Nivokursanemorabitiprimarančinilackojidelujenaizvoz.Trebastalnojačatidugoročnu,tz.realnukonkurentnostnašeprivrede,kojajejoš

uvekveomaniskaipokojojperformansismonadalekom91.mestu.

LITERATURA

1. Acemoglu,D.andRobinson,J;EconomicOriginsofDictatorshipandDemocracy,CUP,Cambridge,2006.

2. Blinder,A.S;CentralBankinginTheoryandPractice,TheMITPress,Cambridge,1998.

3. Cukierman,A.Webb,S.Neyapti,B;Measuringtheindepedenceofcentralbanksanditseffectonpolicyoutcomes,TheWorldBankEconomicReview,No.6,Pp.353–398.1992.

4. Fratianni,M,J.VonHagenandJ.C.Waller;CentralBankingasaPoliticalPrincipals–AgentsProblem,EconomicInquiry,1997.

5. Prokopović,B.B;Upravljanjefinansijamapreduzeća,Fakultetzamenadžment,NoviSad,2005.

6. Prokopović,B.B;Finansijskimenadžment,Proinkom,Beograd,2007.7. Rogoff,K;Theoptimaldegreeofcommitment toan intermediate target,Quaterly

JournalofEconomics,No100,Pp1169­1190,1985.8. „Politika“,04.Juliog.