1. ta je predmet izuavanja ekonomije?

> Ekonomija proucava kretanja u celoj privredi - cene, proizvodnja, nezaposlenost, dev. Kursa

> Ekonomija je nauka izbora oupotrebi oskudnih resursa (rad, zemlja, znanje), da bi proizveli robu koja zadovoljava domace i medunarodne potrebe

> Proucava trgovinu izmedu preduzeca u privrdi i ekonomskim odnosima dveju ili vise drzava

> Nauka o novacu i kapitalu, f inansiranju privrednog razvoja

2. ta je ekonomija?

Ekonomija je nauka koja proucava ekonomske aktivnosti i to kako drustvo efikasno koristi oskudne resurse radi proizvodnje i raspodele dobara sa ciljem da se zadovolje potrebe i zelje medu clanovima drustva

3. Na koje dve podoblasti se deli ekonomija? Objasnite ta prouava mikro a ta makroekonomija?

Mikros (mali) i oikonomija (privreda) Izucavanje pojedinacnih ekonomskih pojava, velicina i odnosa vezanih zapojedince i preduzecaIzucava donosenje odluka:- Zastoautomobil a ne bicikl? Ponasanje potrosaca, radnika i preduzeca (kupuju i prodaju)Izucava trziste za svaku robu da bi se razumeo repro-ciklus, proizvodnje, raspodele, razmene i potrosnje u privredi udatom trenutku (uticaj cene na odluku o kupovini, kojjjip ce se radnika zaposliti, gde ce i koliko radnika raditi)

MAKROEKONOMIJAMacros(veliki) i oikonomia (privreda)Proucava agregatne ek. velicineBavi se problemima nacionalne i svetske privredeBavi se izucavane procesa, pojava i problema kao sto su: dbp, bnp, nd,potrosnja, stednja, kamata, investicije, ek. rast, spoljnotrgovinska razmena, devizni kurs, platni bilans, ciklicna kretanja privrede, aqregoinQ traznja i ponuda, zaposlenost inflacija ltd.Proucava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini

4. ta su ljudske potrebe, robe, usluge odnosno dobra?

Ljudske potrebe se zadovoljavaju:- Prisvajanjem dobara iz prirode (izvorskavoda,borovnica, kupina, lipa)- Proizvodnjom i raspodelom dobara (ek. aktivnost)

Podela potreba:- Bioloske(hrana, odeca, stanovanje, odevanje, higijena)- Ekonomske (zadovoljavaju se proizvodima ljudskog rada- nivo zavisi od proizvodnje i dostignutog stepena razvoja drustva)- Stecene (proizvod ljudskog duha, intelekta, vezane su za ponasanje c oveka-obrazovanje,kultura,sport...)Proizvodne, licne i zajednicke (reprodukcija inputaproizvodnje, reprodukcija radne snage i skole, bolnice, kultura)

Materijalna dobra:- Proizvode radom- roba- Roba je korisno mat. dobro proizvedeno za drugoq sa ciljem da se razmeni uz protivvrednost u novcu ill u drugo mat. dobro- Potrosna dobra - zadovoljavaju potrebe ljudi- Proizvodna dobra - njima se proizvode potrosna dobra

Usluge:- chinidbe koje imaju korisnost (upotrebnu vrednost) za druga lica i kao takva su sastavni deo R-N prometa- Proizvodne - imaju ekonomsku vrednost- Neproizvodne - zdravstvo, prosveta, socijalna istita, umetnost, kultura (drustveno korisne)

5. ta su inputi, a ta outputi i objasnite primerom?

Inputi - robe i usluge koje koriste preduzeca u procesima proizvodnje. Zemlja(prirodni resursi)> Poljoprivredna proizvodnja> Gradjevinsko zemljiste (zgrade, fabrike, infrastruktura)> Rude> Voda i vazduh Rad - ljudski rad u proizvodnji nekog dobra ili usluge i> Kapital - trajna dobra sa namerom da se proizvodu druga dobra: masine, putevi, racunari, kamioni, alati, masine, zgrade, stado itd

Outputi - razlicite korisne robe i usluge koje se trose upotrebljavaju za dalju proizvodnju.Proizvodnja - proces transformisanja resursa u korisna dobra ili usluge.Proizvodjaci - svaka osoba ili grupa ljudi, javna ili privatna koja transformise resurse u upotrebljivi, korisni output.Ekonomske aktivnosti - se odvijaju u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrosnji> Privredni subjekti: domacinstva, preduzeca, drzava i fin. Institucije

6. Objasnite i navedite tri ekonomska problema zajednika svim privredama sveta?

Sta, kako i za koga proizvoditi?

Ova tri problema resava nacionalna ekonomija u skladu sa svojim, proizvodnim mogucnostima efikasnim koriscenjem ogranicenih resursa

Nafta se koristi za:- grejanje, transport, pokrece masine- Za proizvodnju derivata- input za proizvodnju plastike, odece, obuce dugmadi Povecanie cene nafte ima za posledicu povecanje troskova proizvodnje, smanjenje profita, smanjenje proizvodnje/ pogorsavaju se uslovi zivota i izazivaju ozbiljni poremecaji u svetskoj privrediSmanjenje potrosnje,substitucija (el. energija, automobili sa manjom potrosnjom,sunceva energija za zagrevanje- alternative pad cene

7. Objasnite granicu proizvodnih mogunosti, objasnite take unutar i van, ilustrujte primerom i prikaite grafiki?

Granica proizvodnih mogucnosti predstavalja maksimalan nivo proizvodnje koji se ostvaruje angazovanjem raspolozivih faktora (rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz pretpostavku pune zaposlenosti.

Kriva pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka tacka na krivi pokazuje odredenu kolicinu hrane i odredeni broj automobila).

- Proizvodeci jedno mat. Dobro smanjujemo proizvodnju drugog- Granica proizvodnih mogucnosti predstavlja mogucnost izbor drustva

8. Objasnite koncept oportunitetnog troka i ilustrujte primerom?

Izgubljena mogucnost(korist) za drugim dobrom, zato sto smo se odlucili za prvo (ne mozemo jedno i drugo), zove se oportunitetni trosak.Oportunitetni trosak predstavlja propustenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa.

Primeri: Hocemo li ici na more ili kupiti automobil

9. Objasnite zakon opadajuih prinosa?

Zakon tvrdi da cemo dobijati sve manje i manje dodatne kolicine proizvoda (granicni proizvod) kada upotrebljavamo dodatne kolicine nekog faktora proizvodnje dok su drugi faktori fiksni.

Uzmimo za primer: poljoprivrednu proizvodnju. Sto se vise faktora, kao sto je rad, dodaje fiksnoj kolicini zemlje, rad ima sve manje drugih faktora s kojima radi. Zemlja postaje prenatrpana, masine preopterecene i granicni proizvod rada opada.

10. ta je produktivnost rada?

- P = Q/Rs ili koliko se proizvoda proizvede za 1 radni sat Koristi se za uporedivanje preduzeca, industrijskih grana i cele ekonomije

Veza izmedu produktivnosti rada i zivotnog standarda.- vrednost proizvedenih roba i usluga = vrednost inputa (rad-plata, kapital-profit, zemlja-renta)- Potrosaci mogu da povecaju potrosnju samo ako se poveca obim proizvodnje

Produktivnost rada se povecava po osnovu:- rast fonda kapitala (veci broj novih masina) ilitehnoloskih promena (nova tehnologijaef ikasnije koristi radnu snagu).

11. Pojam, znaaj i elementi trita?

TRZISTE- Mesto gde se u nekom vremenskon periodu obavlja kupoprodaja- Skup kupaca i prodavaca koji se dogovaraju po kojim ce cenama razrmenjivati robe i usluge.

Elementi trzista Kupci:- potrosaci (dobra i usluge)- firme (rad, kapital i sirovine) Prodavci:- preduzeca (robu i usluge)- radna snaga (rad)- vlasnici sredstava (kapital, zernlju) Cene i kolicine Ponasanje kupaca i prodavaca

12. Vrste i veliina trita?

Vrste trzista- Trziste roba i usluga Decentralizovano,odluke se donose samostalno o kolicini i ceni- Trziste inputa (rad, kapital, zernljiste)- Finansijsko trziste (trziste novca i kapitala)Savrseno konkurentno trziste- Mnogo kupaca i prodavaca- Pojedinci ne mogu da uticu na promenu cene- Preovladjuje jedna - trzisna cena (psenica, jaja)Nekonkurentno trziste- Pojedinci ili grupe uticu na cenu (nafta)- Razlicite cene za isti proizvod Da se pridobiju kupci konkurenta Kupci su verni odredenoj marki (visoke cene)

Velicina trzista sa stanovista- Granica trzista u geografskom smislu LOKALIZOVANjA - Beogradsko trziste dizela, Trziste stanova u Novom Sadu GLOBALIZOVANA - ZLATO- Asortimana proizvoda koji se proizvode i prodaju na trzistu

13. Navedite osnovne funkcije trita?

a) informativna;Uporedjujuci postojece informacije sa informacijama sa trzista, privredni subjekti i domacinstva donose svoje odluke o privrednim aktivnostima,odnosno kupovini roba i usluga.b) selektivna;Zakon ponude i traznje motivise i nagraduje privredne subjekte koji su efikasniji i produktivniji,a kaznjava one koji su ekonomski neef ikasni i nedovoljno produktivni.c) alokativnaAlokaciju ogranicenih ekonomskih resursa na razlicite privredne grane, oblasti itd.d) distributivnaDohotci vlasnika inputa proizvodnje predstavljaju nacionalni dohodak i njihov zbir jednak je velicini domaceg proizvoda, tako da se odredivanjem cena inputa proizvodnje opredeljuje raspodela nacionalnog dohotka.DBP - trzisna vrednost svih prizvoda u odredenom periodu

14. Objasnite razliku izmeu trine i planske privrede?

Trzisni mehanizam - ekonomija Svaka roba ima svoju cenu. (Cena je novcani izraz vrednosti robe i usluge) ni jedan pojedinac nije odgovoran za proizvodnju, potrosnju, raspodelu i nivo cena Na trzistu nema prepreka da se pojavi u bilo koje vreme i na bilo kom mestu proizvodac, potrosac ili trgovac

Planski mehanizam -ekonomija drzava donosi odluke o tome sta ce se i kako proizvoditi i kako ce se isti raspodeliti potrosacima

15. Objasnite kruni tok makroekonomskih aktivnosti?

Donji deo slike ilustruje kruzni tok inputa proizvodnje: rad, zemljiste i kapitalna dobra od domacinstava prema preduzecima i novcani tok od preduzeca prema domacinstvima u obliku: plata, profita i renti. Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara i usluga prema domacinstvima i novcane izdatke (raspolozivi dohodak) za potrosnju finalnih dobara od stanovnistva prema preduzecima.

16. ta je tranja, kako se prikazuje (tri naina). Nacrtajte grafik i objasnite krivu tranje?

Traznja je kolicina dobara i usluga koje kupci zele da kupe po trzisnoj ceniTraznja se moze prikazati (tabela, relacija,grafik)

kriva traznje je graficki prikaz odnosa izmedju cena i kolicina dobaraKriva ima negativan nagib dole od severozpada ka jugoistoku. Ovo vazno svojstvo zove se zakon opadajuce traznje- odnosno kazemo da je opadajuca > sto su cene vece, potrosac i su spremni da kupe manje dobara

17. Objasnite faktore koji utiu na tranju?

18. Navedite i objasnite faktore koji utiu na promenu krive tranje? (Nacrtajte grafik promene krive tranje)

19. ta je ponuda, nacrtajte i objasnite krivu ponude?

Ponuda predstavlja kolicinu nekog dobra koju su preduzeca voljna da proizvedu i ponude u odredeno vreme, na odredenom mestu, po odredenim cenama.Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos izmedu njegove trzisne cene i kolicine tog dobra koju su proizvodjaci voljni proizvesti i prodati uzpretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno troskovi proizvodnje. Ovu odliku mozemo nazvati zakon ponude.

KRIVA PONUDEnagib krive ponude prema gore i prema desno. Kriva ponude pokazuje odnos izmeau cene (P) i kolicine ponudjen erobe Qs, dok ostali parametri ostaju nepromenjeni.Ovu vezu mozemo napisati i u obliku jednacine: Qs=Qs (P).