OSNOVIOSNOVI EKONOMIJE EKONOMIJEOSNOVIOSNOVI EKONOMIJE EKONOMIJEDr Milica Dr Milica RRadović.....................mizradadović.....................mizrad@@eunet.eunet.yuyu

Osnovi ekonomijeLITERATURA• Zdravković Dušan, Kitanović Dragoslav, Uvod u

ekonomiju, Niš, 2004.Dopunska literatura• Robert S. Pindyck, Mikroekonomija, MATE,

Zagreb, 2005. • Paul A. Samuelson, Ekonomija, Mate, Zagreb,

2000• Olivier Blanchard, Makroekonomija, MATE,

Zagreb, 2005. • Jovo Jednak, Osnovi ekonomije, Alfa-graf NS, Novi

Sad, 2007.• N. Gregory Mankiw, Mikroekonomija, Harvard

Univerzitet, Cekom books, 2005.

Osnovi EKONOMIJE

NAČIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

• Posećivanje predavanja i vežbi 10 B.

• Seminarski rad, odbrana i aktivnost 20 B.

• Rezultati na testovima 40 B• Usmeni ispit 30 B

EKONOMIJA

•Predmet ekonomije•Definicija ekonomije•Mikro i makroekonomija

–Ljudske potrebe, dobra i usluge

Moguća pitanja

1. Šta je predmet izučavanja ekonomije?2. Šta je ekonomija?3. Na koje dve podoblasti se deli ekonomija?

Objasnite šta proučava mikro a šta makroekonomija?

4. Šta su ljudske potrebe, materijalna dobra i usluge?

Zašto EKONOMIJA?

Ekonomska pitanja iz svakodnevnog života :• Zašto ljudi brinu o vladinom i porodičnom

budžetskom deficitu?• Zašto ljudi brinu o inflaciji i nezaposlenosti?• Zašto su neki ljudi bogati, a neki siromašni?• Zašto zemlje istoka žele da izgrade tržišnu

privredu?• Zašto je teško naći posao?• Koliko vas koštaju studije?Kako se formiraju

cene?

Zašto učiti ekonomiju? Spoznati ekonomiju

kao sredstvo za analizu

Ispitivanja kako neko preduzeće može najefikasnije ostvariti svoje ciljeve i namere,

Rešavati probleme menadžerskog odlučivanja primenom ekonomske teorije i instrumenata nauke o odlučivanju,

Spoznati novi način razmišljanja,

Kako bi se spoznao način funkcioniranja privrede i društva u celini,

Razumevanje svetskih trendova i aktivnosti,

Spoznati pravila i zakonitosti poslovanja i privrede,

Predmet izučavanja Predmet izučavanja ekonomijeekonomije

Ekonomija se Ekonomija se pita pita štašta treba treba proizvoditi (koja dobra)proizvoditi (koja dobra), , kakokako se ta dobra se ta dobra pproizvodroizvodee i i zaza kogakoga ih treba proizvoditi, ih treba proizvoditi,

Ekonomija Ekonomija analizira analizira tržište tržište roba i usluga, fin. Tržišta, roba i usluga, fin. Tržišta, tržište inputa proizvodnje sa tržište inputa proizvodnje sa stanovišta nacionalne i stanovišta nacionalne i svetske privredesvetske privrede

Ekonomija proučava tržište Ekonomija proučava tržište rada, štednju, potrošnju, rada, štednju, potrošnju, akumulaciju, investicije, akumulaciju, investicije, agregatnu ponudu i tražnju, agregatnu ponudu i tražnju, tehnološki napredak i ek. tehnološki napredak i ek. rastrast

Ekonomija Ekonomija proučavaproučava kako kako domaćinstva i preduzeća domaćinstva i preduzeća donose odluke (kako se donose odluke (kako se ponašaju): šta kupuju, ponašaju): šta kupuju, koliko kupuju, kako koliko kupuju, kako rasporedjuju svoj dohodak, rasporedjuju svoj dohodak, koliko štede, kako koliko štede, kako investiraju uštedjevinu; investiraju uštedjevinu; kako međusobno utiču kako međusobno utiču jedni na druge...jedni na druge...

RezultatiRezultati ekonomije ekonomije (društveni proizvod, (društveni proizvod, nacionalni dohodak po nacionalni dohodak po glavi stanovnika)glavi stanovnika)

Predmet izučavanja Predmet izučavanja ekonomijeekonomije

Ekonomija Ekonomija prouproučavačava kretanjakretanja u celoj privredi - u celoj privredi - cene, proizvodnja, cene, proizvodnja, nezaposlenost, dev. kursanezaposlenost, dev. kursa

Ekonomija je Ekonomija je nauka nauka izboraizbora o upotrebi oskudnih o upotrebi oskudnih resursa (rad, zemlja, resursa (rad, zemlja, znanje), da bi proizveli robu znanje), da bi proizveli robu koja zadovoljada domaće i koja zadovoljada domaće i međunarodne potrebemeđunarodne potrebe

Proučava Proučava trgovinu trgovinu između između preduzeća u privrdi i preduzeća u privrdi i ekonomskim odnosima ekonomskim odnosima dveju ili više državadveju ili više država

Nauka o Nauka o novacu i kapitalu,novacu i kapitalu, finansiranju privrednog finansiranju privrednog razvojarazvoja

Veština Veština privređivanja privređivanja (Ostvarivanjem (Ostvarivanjem maksimalnih rezultata uz maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja) minimalna ulaganja) pribavljanje neophodnih pribavljanje neophodnih sred. za životsred. za život

Definicija ekonomijeDefinicija ekonomije Ekonomija je nauka koja proučava Ekonomija je nauka koja proučava

ekonomske ekonomske aktivnosti aktivnosti i to kako društvo i to kako društvo efikasno efikasno koristi oskudne resursekoristi oskudne resurse radi radi proizvodnje i raspodele dobara sa proizvodnje i raspodele dobara sa ciljem da se ciljem da se zadovolje potrebe i želje među članovima društvameđu članovima društva

Neograničene potrebe : ograničeni Neograničene potrebe : ograničeni resursiresursi

Ekonomija kao društvena nauka

• Ekonomija je nauka:

1. Pruža naučna objašnjenja mehanizama funkcionisanja privreda (nezavisno od istorijskog i društvenog ambijenta) i

2. Pruža preporuke kreatorima ekonomske politike o načinu upravljanja ekonomijom

• Ekonomija obuhvata veliki broj tema, ali je u osnovi posvećena razumevanju kako društvo alocira svoje limitirane resurse na zadovoljenje sopstvenih potreba

MIKROEKONOMIJA• Mikros (mali) i oikonomija (privreda)• Izučavanje pojedinačnih ekonomskih

pojava, veličina i odnosa vezanih za pojedince i preduzeća

• Izučava donošenje odluka:– Zašto automobil a ne bicikl? Ponašanje

potrošača, radnika i preduzeća (kupuju i prodaju)

• Izučava tržište za svaku robu da bi se razumeo repro-ciklus, proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje u privredi u datom trenutku (uticaj cene na odluku o kupovini, koliko će se radnika zaposliti, gde će i koliko radnika raditi)

Proučava: pojave, veličine,odnose, akcije i posledice u ek.

delovanju proizvođača i potrošača mikroskop

Istraživanjetržišta

Distribucija

Proizvodnja

roba iusluga

Investicije

Formiranjecena

Akumulacija

Troškoviproizvodnje

MIKROEKONOMIJA

MAKROEKONOMIJA• Macros(veliki) i oikonomia (privreda)• Proučava agregatne ek. veličine• Bavi se problemima nacionalne i

svetske privrede• Bavi se izučavane procesa, pojava i

problema kao što su: DBP, BNP, ND, potrošnja, štednja, kamata, investicije, ek. rast, spoljnotrgovinska razmena, devizni kurs, platni bilans, ciklična kretanja privrede, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost inflacija itd.

• Proučava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini

Koristi MAKROEKONOMIJE

1. Prva: Makroekonomija se bavi i pitanjem (optimalne) uloge države u funkcionisanju privrede

utiče na položaj siromašnih i bogatih – kamatne stope, inflacija utiču i na poslovanje preduzeća

2. Druga: Makroekonomija pomaže kreatorima ekonomske politike u podizanju nivoa razvijenosti privrede

glasače po pravilu interesuje šta vlada namerava a uradi - opštim ekonomskim tendencijama i ukupnom ponašanju privrede

Proučava funkcionisanje privrede kao celine te su predmet analize varijable ako što su: teleskop

DBP, DP, ND

Spoljnotrgovinskarazmena

Ekonomski rast

Investicije

Potrošnja

Zaposlenost

Inflacija

MAKROEKONOMIJA

Mikro i MakroekonomijaMikro i MakroekonomijaMikroekonomija Makroekonomija

ProizvodnjaProizvodnju/input Nacionalnu output

CeneCene dobara i usluga Agregatne cene

DohodakDistribuciju dohotka i Nacionalni dohodak

bogatstva Zaposlenost

U grani, aktivnosti U privredi

Ljudske potrebe, mat. dobra i usluge

• Ljudske potrebe se zadovoljavaju: – Prisvajanjem dobara iz prirode (izvorska voda,

borovnica, kupina, lipa)

– Prizvodnjom i raspodelom dobara (ek. aktivnost)

• Podela potreba: – Biološke (hrana, odeća, stanovanje, odevanje, higijena)

– Ekonomske (zadovoljavaju se proizvodima ljudskog rada- nivo zavisi od proizvodnje i dostignutog stepena razvoja društva)

– Stečene (proizvod ljudskog duha, intelekta, vezane su za ponašanje čoveka-obrazovanje,kultura,sport ...)

– Proizvodne, lične i zajedničke (reprodukcija inputa proizvodnje, reprodukcija radne snage i škole, bolnice, kultura)

Ljudske potrebe, mat. dobra i usluge

• Materijalna dobra: – Proizvode radom- roba– Roba je korisno mat. dobro proizvedeno za

drugog sa ciljem da se razmeni uz protivvrednost u novcu ili u drugo mat. dobro

– Potrošna dobra – zadovoljavaju potrebe ljudi– Proizvodna dobra – njima se proizvode potrošna

dobra• Usluge:

– Činidbe koje imaju korisnost (upotrebnu vrednost) za druga lica i kao takva su sastavni deo R-N prometa

– Proizvodne – imaju ekonomsku vrednost– Neproizvodne – zdravstvo, prosveta, socijalna

zaštita, umetnost, kultura (društveno korisne)

Granica proizvodnih Granica proizvodnih mogućnosti i oportunitetni mogućnosti i oportunitetni

trošaktrošak

• Inputi, outputi i privredni subjekti• Šta, kako i za koga prizvoditi• Granica proizvodnih mogućnosti • Oportunitetni trošak

Moguća pitanja

5. Šta su inputi, a šta outputi i objasnite primerom?

6. Objasnite i navedite tri ekonomska problema zajednička svim privredama sveta?

7. Objasnite granicu proizvodnih mogućnosti, objasnite tačke unutar i van, ilustrujte primerom i prikažite grafički?

8. Objasnite koncept oportunitetnog troška i ilustrujte primerom?

9. Šta je produktivnost rada? Kako se ona može povećati? Ilistrujte primerom i grafikom? Objasnite međuzavisnost životnog standarda i produktivnosti rada?

Inputi, outputi i privredni subjekti

Inputi - robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje Zemlja (prirodni resursi)

Poljoprivredna proizvodnja Građevinsko zemljište (zgrade, fabrike, infrastruktura ) Rude Voda i vazduh

rad – ljudski rad u proizvodnji nekog dobra ili usluge i

Kapital – trajna dobra sa namerom da se proizvedu druga dobra: mašine, putevi, računari, kamioni, alati, mašine, zgrade, stado itd

Outputi - različite korisne robe i usluge koje se troše ili upotrebljavaju za daljnju proizvodnju.

Inputi, outputi i privredni subjekti

Proizvodnja - proces transformisanja resursa u korisna dobra ili usluge.

Proizvođači - svaka osoba ili grupa ljudi, javna ili privatna koja transformiše resurse u upotrebljivi, korisni output.

Ekonomske aktivnosti – se odvijaju u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji Privredni subjekti: domaćinstva, preduzeća, država i

fin. institucije

Šta, kako i za koga proizvoditi?

• Tri problema zajednička svim privredama sveta

• Šta i u kojim količinama proizvoditi?– Mleko ili mlečne proizvode, patike, mašine– Malo visokokvalitetnih proizvoda ili puno jeftinih– Proizvoditi ili investirati i obrnuto

• Kako proizvoditi?– Sa kojim resursima i kojom tehnologijom?– Ko će se baviti poljoprivredom, ko obrazovanjem, a ko proizvodnjom

mašina?– Da li će proizvodnja da zagađuje sredinu?– Savremene mašine ili puno ljudskog rada?– Državna ili privatna preduzeća?

• Za koga proizvoditi?– kako raspoređivati ostvareni NP– Malo bogatih a mnogo siromašnih– Da li profit da pripada vlasnicima kapitala a radnicima minimum

Šta, kako i za koga proizvoditi?

• Ova tri problema rešava nacionalna ekonomija u skladu sa svojim proizvodnim mogćnostima efikasnim korišćenjem ograničenih resursa

• Nafta se koristi za:– Grejanje, transport, pokreće mašine– Za proizvodnju derivata– input za proizvodnju plastike, odeće, obuće dugmadi

• Povećanje cene nafte ima za posledicu povećanje troškova proizvodnje, smanjenje profita, smanjenje proizvodnje, pogoršavaju se uslovi života i izazivaju ozbiljni poremećaji u svetskoj privredi

• Smanjenje potrošnje, substitucija (el. energija, automobili sa manjom potrošnjom, sunčeva energija za zagrevanje- alternativa) pad cene

Granica proizvodnih mogućnosti

• Proizvodni potencijal jedne privrede, tj. ukupna količina dobara i usluga koje ona može da proizvede, odredjen je obimom raspoloživih proizvodnih resursa i postojećom tehnologijom.

• Pretpostavka da proizvodimo dva proizvoda: automobile i hranu

• Ekstremni slučajevi:– Samo hrana: zavisi od kvaliteta i kvantiteta resursa i

produktivnosti i intenzivnosti rada– Samo automobili – Više hrane manje automobila

Granica proizvodnih mogućnosti

Alternativne mogućnosti proizvodnje

Mogućnosti

Hrana(hiljade

tona)

Automobili(hiljade

tona)

A 0 150

B 1 140

C 2 120

D 3 90

E 4 50

F 5 0

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

• Granica proizvodnih mogućnosti predstavalja maksimalan nivo proizvodnje koji se ostvaruje angažovanjem raspoloživih faktora (rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz pretpostavku pune zaposlenosti.

• Kriva pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka tačka na krivi pokazuje određenu količinu hrane i određeni broj automobila).

– Proizvodeći jedno mat. Dobro smanjujemo proizvodnju drugog

– Granica proizvodnih mogućnosti predstavlja mogućnost izbora društva

Kolicina automobila

Kolicina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

D – nezaposleni resursi(zastarela tehnologija, nekonkurentnost, rat, štrajkovi, sankcije)

C – nemoguće je postići bez ekonomskog rasta (bez investiranja)

0

2200

600

B2000

700

C

Nemoguća tačka

Efikasne tačke

D

Neefikasna tačka

Kolicina automobila

Kolicina računara

3000

1000

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RAST

0

Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih mogućnosti

3000

4000

1300

Kolicina automobila

Kolicina računara

3000

1000

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RAST

0

3000

4000

1300

A

B

700

2000

2900

850

Zakon opadajućih prinosa

• Zakon tvrdi da ćemo dobijati sve manje i manje dodatne količine proizvoda (granični proizvod) kada upotrebljavamo dodatne količine nekog faktora proizvodnje dok su drugi faktori fiksni.

• izražava suštinski odnos proizvodnih mogućnosti• Uzmimo za primer poljoprivrednu proizvodnju. Što

se više faktora, kao što je rad, dodaje fiksnoj količini zemlje, rad ima sve manje drugih faktora s kojima radi. Zemlja postaje prenatrpana, mašine preopterećene i granični proizvod rada opada.

Opadajući prinosi Jedinice rada (osobe-godine)

Ukupni autput (mtc)

Dodatni autput postignut dodatnim jedinicama rada

(mtc po osobi-godini) 0 0 1 2000 2000 2 3000 1000 3 3500 500 4 3800 300 5 3900 100

•Kada je faktor rada jednak nuli nema proizvodnje •1 jedinicu rada - proizvodnja iznositi 2.000 mtc kukuruza. •2 jedinice rada – to dodaje samo 1.000 mtc dodatne

proizvodnje (GP)

Zakon opadajućih prinosa

•(a) Ukupni proizvod raste dok ne dostigne maksimum a zatim počinje opadati•(b) granični proizvoda opada. ( “Suviše mnogo ratara kvari žetvu“).•Ovaj zakon je utvrdjen u brojnim empirijskim analizama, ali su otkriveni i izuzeci ( preovladavati u većini situacija). •objašnjenja zašto su mnoge zemlje u Aziji siromašne. životni je standard u prenaseljenoj Kini i Indiji nizak

Jedinice rada (osobe-godine)

Ukupni autput (mtc)

Dodatni autput postignut dodatnim jedinicama rada

(mtc po osobi-godini) 0 0 1 2000 2000 2 3000 1000 3 3500 500 4 3800 300 5 3900 100

Opadajući prinosi

Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa

OPORTUNITETNI TROŠAK• Jedno od glavnih načela ekonomije je da

su resursi oskudni. • Izbor da resurs upotrebimo na jedan

način- žrtvujemo ga da upotrebimo na drugi način. – hoćemo li ići u Meksiko ili kupiti novi

automobil? Hoćemo li ići na poslediplomske studije ili se odmah zaposliti.

– Ići u pozorište ili učiti ekonomiju• Alternativna žrtva zove se oportunitetni

trošak. • Odluke imaju oportunitetne troškove jer

izbor jedne stvari u svetu oskudnosti znači žrtvovanje neke druge.

OGRANIČENI DOHODAK

Treba da izaberete

AUTO GODIŠNJI ODMOR

Vaš IZBOR je GODIŠNJI ODMOR

OPORTUNITETNI TROŠAK je

AUTO koga niste izabrali

OPORTUNITETNI TROŠAK = propuštena (neizabrana) mogućnost

ILI

OPORTUNITETNI TROŠAK

Oportunitetni trošak

• Izgubljena mogućnost(korist) za drugim dobrom, zato što smo se odlučili za prvo (ne možemo jedno i drugo), zove se oportunitetni trošak.

• Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa.

• Primeri– korišćenje poslovnog prostora za vlastite potrebe– Poslovne odluke, - dizajniranje novog sportskog

automobila odlaže dizajniranje teretnih vagona.– Vlasnik radnje za sopstveni rad ne isplaćuje platu, dok

bi na drugom poslu dobio platu

Oportunitetni trošak

– Kamata je naknada za oportunitetni trošak• Novac, zasadi, zarda, kamata, ostatak zarade

– Zašto je prisutna netrpeljivost prema onima koji pozajmljuju novac? (pozajmice uzimaju siromašni, a pozajmljuju bogati,)

– Kako bi ste vi postupali sa viškom novčanih sredstava?

– Po vašem mišljenju da li bi eventualno ne plaćanje kamatnih stopa doprinelo • efikasnom ulaganju sredstava• Popravilo ekonomsko blagostanje

siromašnih

Bernard Baruch "Ako sav novac ovoga sveta podeliš na jednake dijelove svim stanovnicima sveta, za 20 godina isti ljudi koji su posedovali novac pre, posedovaće novac i posle.“

Kolicina automobila

Kolicina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAK

0

2200

600

B2000

700

+100 automobila

-200 računara

200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil

Kolicina automobila

Kolicina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAK

0

2200

600

B2000

700

Propuštena dobit za prizvodnju 1 automobila

Trošak 1 automobila = 2 računara

Produktivnost rada – Ekonomski princip– P = Q/Rs – Ili koliko se proizvoda proizvede za 1 radni sat

• Koristi se za upoređivanje preduzeća, industrijskih grana i cele ekonomije

• Veza između produktivnosti rada i životnog standarda.– vrednost proizvedenih roba i usluga = vrednost

inputa (rad-plata, kapital-profit, zemlja-renta)– Potrošači mogu da povećaju potrošnju samo ako se

poveća obim proizvodnje

• Produktivnost rada se povećava po osnovu:– rasta fonda kapitala (veći broj novih mašina) ili – tehnoloških promena (nova tehnologija efikasnije

koristi radnu snagu).

Produktivnost radaUčinak tehnologije i porast produktivnosti